Zbornik 306

XXVI
6/2011
:
: XXVI : 6

:

: . ,

:

:

: , 6

:

: - .

: .

CIP-
,

378.9(497.113)(082)
62

/
. . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-. :
, 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (:
)

ISSN 0350-428X

COBISS.SR-ID 58627591

I

,

.

1960. ,
, , 1965. .
,
,
1974. 9 (VII ).
, , -,
-,
. 17 (1986. .), -
Publications of the School of Engineering.

/
21/22, 1990/1991. .

.
, .
,
,
, -
, , ,
.
, ,
, .

- - , 2008. .
, 2009. . , -
- -
. - ,
,
-.

w - (www.ftn.uns.ac.rs)
, . e
-.

, -
, 16.05.2011. 31.07.2011. .,
17.09.2011. .
. Acta Geotechnica
Slovenica. .
II

.
, 6, , ,
.
-

.
.

, ,
--
,
:

III
SADRAJ
Strana
Radoviizoblasti:Mainstvo
1. Nemanjairkovi,MiodragHadistevi,ZoranJurkovi,
ANALIZAUTICAJAREIMAOBRADENAARITMETIKUHRAPAVOSTOBRAENE
POVRINEPRIEONOMGLODANJU ............................................................................ 1311
2. TimonZavargo,
TEHNOEKONOMSKAANALIZAGREJANJASATOPLOTNOMPUMPOM ....................... 1315
3. oreosi,SranPopov,DuanSakulski,AnaPavlovi,
GEOINFORMATIONTECHNOLOGYFORDISASTERRISKASSESSMENT;
ActaGeotechnicaSlovenica,Vol.8,2011/1................................................................... 1319
4. VladimirMago,Brankokori,
PROJEKTOVANJETEHNOLOGIJETERMIKEOBRADEZUPANIKA................................ 1329
5. BranimirNinkovi,VelimirTodi,DejanLuki,
PRIMENAVIEKRITERIJUMSKEOPTIMIZACIJEZAVREDNOVANJEIIZBOR
PROIZVODA ................................................................................................................... 1333
6. Dejananji,VelimirTodi,DejanLuki,
ISTRAIVANJEMOGUNOSTIPRIMENEPROGRAMSKOGSISTEMATECNOMATIX
PLANTSIMULATIONZASIMULACIJUPROIZVODNIHPROCESA .................................... 1337
7. GoranDeli,DraganRodi,
ISTRAIVANJEPROCESAELEKTROEROZIVNEOBRADE
PRIMENOMNEURONSKIHMREA................................................................................. 1341
8. SlobodanPopovi,Ferencasnji,BorisStoji,
ISPITIVANJEOSCILATORNIHKARAKTERISTIKATRAKTORSKOGPNEUMATIKA ............. 1345
9. AleksandarCekovi,PavelKova,
PROIZVODNOMAINSTVOIOBNOVLJIVIIZVORIENERGIJEZAOBRADU
MATERIJALA .................................................................................................................. 1349
10. AleksandarMarku,DraganRajnovi,Leposavaianin,
KARAKTERIZACIJAMIKROSTRUKTURESUPERLEGURENIKLAIN713LIVENEBEZ
ZATITNEVAKUUMSKEATMOSFERE ............................................................................ 1353
11. RobertLenel,DamirKaka,
ISTRAIVANJAUTICAJAPLAZMANITRIRANJANAPROMENUNANOHRAPAVOSTI
POVRINE...................................................................................................................... 1357
Radoviizoblasti:Saobraaj
1. AnitaPri,LeposavaGrubiNei,
ISTRAIVANJERAZLIKAUSPREMNOSTIZAKOMUNIKACIJU ........................................ 1361
2. BrankoBakalo,ObradPekovi,
ELEKTRONSKAPOTANSKAMARKA(EPM)IPRIMENA ................................................. 1364
3. IvanKukolj,ObradPekovi,
INOVIRANJEINFORMACIONIHSISTEMAUPOTANSKOMSAOBRAAJUUCILJU
NJEGOVEPOTPUNEAUTOMATIZACIJE ......................................................................... 1368
4. Gojkoindrak,MomiloKujai,
PRIMENARFIDTEHNOLOGIJEUPRAENJUKVALITETAPRENOSAPOTANSKIH
POILJAKAUPOTAMASRPSKE ................................................................................... 1372
IV
5. ,
2007.
2008. .............................................................................................................................
1376
6. ,
................................................................................................................... 1380
7. StojaJovanovi,
MEREZAPOBOLJANJERADAIPOSLOVANJAATPRUMATRANSADRUMA ............ 1384
8. ,
20072008................................................................................................. 1388
9. ,
.................. 1392
10. BorkoGaji,eljenTrpovski,
KOMPONENTEOPTIKIHKOMUNIKACIONIHSISTEMA................................................ 1396
11. VladimirPopovi,eljenTrpovski,
MOBILNATELEFONIJAETVRTEGENERACIJE .............................................................. 1400
12. ,
....... 1404
13. BojanStevanovi,ObradPekovi,
AUTOMATIZACIJATEHNOLOKEFAZEPRIJEMAPOTANSKIHPOILJAKAURADNOJ
JEDINICIPOTANSKOGSAOBRAAJAZVORNIK............................................................ 1408
14. SlobodanTanasijevi,ObradPekovi,
SISTEMIZAAUTOMATSKOSORTIRANJEPISMONOSNIHPOILJAKAINJIHOVA
IMPLEMENTACIJAUGPCu21200NOVISAD................................................................ 1412
15. MiroslavAteljevi,ObradPekovi,
UNAPREENJESISTEMAZASORTIRANJEPOTANSKIHPOILJAKASAASPEKTA
AUTOMATIZACIJEUPREDUZEUPOTESRPSKEGPCBANJALUKA ........................ 1416
16. ,,
.................................................................................................................. 1420
17. oreVasi,VladetaGaji,
PRIMENAODREENIHKORISNIKIHPROGRAMAUANALIZILOGISTIKIHPROCESA
NAPRIMERUPREDUZEAMERCATORS ...................................................................... 1424
18. ,
............ 1428
19. MilanTei,
METODEIPROCEDUREZAEVIDENTIRANJEOBELEJASAOBRAAJNIHNEZGODA
SAPOSEBNIMOSVRTOMNAUVIAJNUDOKUMENTACIJU ........................................ 1432
Radoviizoblasti:Grafikoinenjerstvoidizajn
1. ZoranMandi,UroNedeljkovi,
MERENJEEMOCIJAIEFIKASNOSTOGLAAVANJA........................................................ 1436
2. SaaKati,oreObradovi,
UPOREDNEKARAKTERISTIKECCDICMOSVIDEOSENZORA ........................................ 1440
3. ArsaStevanov,UroNedeljkovi,
FOTOGRAFIJAUOGLAAVANJU ................................................................................... 1444
4. MilanLevnaji,IgorKarlovi,IvanaTomi,
PROMENEUSPEKTRUBOJAPRILIKOMPRERAUNAVANJAIZRAWDATOTEKEU
TIFFIJPEGDATOTEKE.................................................................................................... 1447
5. SlobodanKojadinovi,IgorKarlovi,IvanaTomi,
UTICAJOBLIKARASTERSKIHTAKINATONSKEVREDNOSTIUSITOTAMPI............... 1451
V
6.
Zoltanebek,Ilijaosi,
REVITALIZACIJAPROIZVODNOGSISTEMATAMPARIJE"INTERGRAF" ........................ 1455
7. DanielaSabo,DragoljubNovakovi,NemanjaKaikovi,
UTICAJPANTONEBOJANAKVALITETOTISKAKORIENJEM
ELEKTROFOTOGRAFIJE.................................................................................................. 1459
8. MiloradMri,Ilijaosi,
REVITALIZACIJAPROIZVODNOGSISTEMATAMPARIJELIONPACK ......................... 1463
9. MarinaManojlovi,
ZNAAJTEKSTUALNIHNATPISANAPROIZVODUINJEGOVOJAMBALAIU
SAVREMENOMINDUSTRIJSKOMDIZAJNU ................................................................... 1467
10. SanelaVukobrat,
ZNAAJLOGOTIPAUSAVREMENOMINDUSTRIJSKOMDIZAJNU................................. 1471
11. BrankaMandi,
ZNAAJBOJEUSAVREMENOMINDUSTRIJSKOMDIZAJNU ......................................... 1475
12. Milojeoki,DragoljubNovakovi,NemanjaKaikovi,
UTICAJPRANJANAPROMENUKARAKTERISTIKAOTISAKANATEKSTILNIM
MATERIJALIMATAMPANIMDIGITALNOMINKJETTAMPOM ............................... 1479
12. IvanaRilovski,IgorKarlovi,IvanaTomi,
OTRINADIGITALNOGOTISKAKAONAINPROCENEKVALITETATAMPE ................. 1483
13. Marijailas,DragoljubNovakovi,NemanjaKaikovi,
UTICAJPRITISKANAKVALITETOTISKAUOFSETTAMPI ............................................. 1487
14. TamaraTerzi,JelenaKiurski,
KVALITATIVNAIKVANTITATIVNADETEKCIJAOZONAUSITOTAMPI ......................... 1491
15. Duicauran,RatkoObradovi,
FLYTHROUGHANIMACIJASAANIMACIJOMKARAKTERA............................................ 1495
16. MarinaRadoevi,DragoljubNovakovi,NemanjaKaikovi,
ISTRAIVANJEPARAMETARAPOVRINSKEHRAPAVOSTIISJAJATEKSTILNIH
MATERIJALAUINKJETTAMPI .................................................................................... 1499
17. DuanSvirevi,MilanVidakovi,
WEBAPLIKACIJAZAMALEOGLASEREALIZOVANAPHPTEHNOLOGIJOM ................... 1503
Radoviizoblasti:Inenjerstvozatiteivotnesredine
1. BojanRadi,SlobodanKrnjetin,
POARNAANALIZAOBJEKTAPREMASRPSTP19ISRPSTP21 .................................... 1507
2. AleksandarSavi,SlobodanKrnjetin,
TERMIKAIZOLACIJAEKOLOKAVALORIZACIJA ....................................................... 1511
3. eljkotrbac,SlobodanKrnjetin,
ENERGETSKAEFIKASNOSTZGRADAENERGETSKASERTIFIKACIJA ............................. 1514
4. ,,
.................................................................. 1518
5. JelenaStaji,SlobodanKrnjetin,
EKOLOKIPRIHVATLJIVIMATERIJALIIKONSTRUKCIJE ................................................. 1522
6. VesnaKrianov,BelaProke,
KARAKTERISTIKAUSLOVARADAIPROFESIONALNETETNOSTIIOPASNOSTIU
SVETLUPROCENERIZIKAMLINSKOGRADNIKA ............................................................ 1526
7. ,
.......................... 1530
8. AleksandarZec,oreosi,
INFRASTRUKTURNARANJIVOSTOBJEKATANAZEMLJOTRESENATERITORIJI
OPTINEKRALJEVO ....................................................................................................... 1534
VI
9. SvetlanaPavi,BrankaNakomiSmaragdakis,
UPOREDNAANALIZASASTAVADIMNIHGASOVAPRIPRELASKUSAFOSILNOGNA
ALTERNATIVNOGORIVOULAFARGEBFC .................................................................
1538

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 006.91

ANALIZA UTICAJA REIMA OBRADE NA ARITMETIKU HRAPAVOST OBRAENE
POVRINE PRI EONOM GLODANJU

THE ANALYSIS INFLUENCE OF CUTTING CONDITIONS ON ARITHMETIC
SURFACE ROUGHNESS IN FACE MILLING

Nemanja irkovi, Miodrag Hadistevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Zoran Jurkovi, Tehniki fakultet, Rijeka

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Hrapavost obuhvata mikro-geomet-
rijske nepravilnosti povrina koje nastaju kao posledica
oblika alata i reima rezanja, osobina materijala alata i
materijala radnog predmeta. Obrada glodanjem spada u
grupu obrada sa velikom produktivnou. Samo eono
glodanje je vrlo dinamian proces i na konanu povrin-
sku hrapavost utie veliki broj faktora. Veliku vanost
zbog ovih injenica ima planiranje eksperimenta, i kon-
trola i variranje reima obrade, radi dobijanja eljene
konane povrinske hrapavosti. Ovaj rad predstavlja
opti pregled Centralnog kompozicionog plana, i
demonstrira kako se on koristi u dizajniranju proizvoda
sa minimumom trokova i vremena.
Abstract Roughness includes micro-geometric surface
irregularities resulting from the shape of the tool and
cutting conditions, material properties of tools and
material of the work piece. Milling treatment belongs to
the group of treatments with high productivity. Face
milling itself is a dynamic process and numerous factors
have influence to the final surface roughness. Therefore,
designing experiment and controlling and varying
process regimes, in order to obtain the desired final
surface roughness, are of great importance. This paper
presents a general overview of the Central composite
design, and demonstrates how its used in designing
products with minimum cost and time.
Kljune rei: Hrapavost, Planiranje eksperimenta,
eono glodanje.

1. UVOD
Vrlo je vano poznavanje obradljivosti materijala pri
projektovanju tehnologije obrade rezanjem. U skladu sa
tim tei se stvaranju baza podataka o obradljivosti i
optimizaciji reima rezanja. Planiranje eksperimenta
(DoE-engl. Design of Experiments) podrazumeva
sistemski pristup eksperimentu od samog poetka tj.
prepoznavanja i definisanja problema, pa do zakljuaka i
eventualnih preporuka. To je jedna od mnogih tehnika
koje se koriste za poveanje kvaliteta.
Hrapavost ima veliki znaaj i moe uticati na: smanjenje
dinamike izdrljivosti (smanjenje vrstoe oblika),
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio vanr. prof. dr Miodrag Hadistevi, a
komentor doc. dr Zoran Jurkovi.
pojaano trenje i habanje triboloki optereenih povrina,
kao i ubrzavanje korozije. Obraena povrina je
rezultujua povrina trajektorije taaka seiva alata.
Rad sadri eksperimentalno dobijene vrednosti parameta-
ra hrapavosti R
a
i analizu istih. Za potrebe merenja
korien je ureaj ,,MarSurfPS1. Kao materijal obratka
korien je kaljeni elik 3840, a prednosti proizvodnje
delova u ojaanom stanju su: smanjenje trokova obrade,
smanjenje glavnog vremena obrade, manji broj potrebnih
maina, poboljanje kvaliteta obraene povrine, smanje-
nje broja zavrnih operacija.
Istraivanje je izvedeno sa glavnim ciljem da pokae
koliki je uticaj reima obrade na hrapavost obraene
povrine pri eonom glodanju kod kaljenog elika.

2. CENTRALNI KOMPOZICIONI PLAN

Kvalitativni skok u razvoju teorije viefaktornog plana
eksperimenta nastaje poetkom druge polovine prolog
veka. Najvei doprinos razvoju ove teorije dao je
G.P.Boks sa svojim saradnicima. Naime pojavom ove
teorije prekinuta je iskljuiva primena i koncepcije
,,jednofaktornog eksperimenta, ija se sutina sastoji u
tome da se u toku eksperimenta menja (varira) samo jedna
ulazna veliina (uticajni faktor, nezavisna promenljiva) i
utvruje njen uticaj na izlaznu veliinu (rezultat merenja,
odziv, funkciju cilja, zavisno promenljivu), dok se svi
ostali faktori dre fiksirani na nekom izabranom nivou, a
zatim postupak sukcesivno ponavlja za ostale uticajne
faktore, sve dok se ne pretrai ceo eksperimentalni
prostor.

Planovi prvog reda se vezuju za linearne i kvazilinearne
matematike modele, kao i za stepene, eksponencijalne i
druge funkcije, koje se logaritmovanjem mogu svesti na
linearne. U inenjerskoj praksi najiru primenu nali su
Boks-Vilsonovi ortogonalni planovi prvog reda. Za
kvadratne (nelinearne) matematike modele razvijeni su
mnogi planovi drugog reda, kompozicioni i ne
kompozicioni. Ovi planovi su dobili naziv otuda to se
dobijaju dopunama planova prvog reda (potpunih,
parcijalnih), koje ine jezgro plana, dodavanjem
odreenog broja na poseban nain rasporeenih taaka
(prema tipu kompozicionog plana) u eksperimentalnom
prostoru koje se nazivaji zvezdane take. Ove take se
rasporeuju po pravilu, simetrino oko centra plana, pa se
ovi planovi zovu jo i centralni kompozicioni planovi
1311
drugog reda. Na slici 1., prikazan je centralni
kompozicioni plan za tri nezavisna promenljiva
parametra, gde je potreban eksperimenata:
N = N' + n
+ n
0
= 2
3
+ 23+ 6 = 20 (1)
Koordinata je izraunata iz izraza:
=
4
2
k
= 1.682 (2)

Slika 1. Centralni kompozicioni plan [3]

U optem sluaju broj opita kod planova drugog reda
mora da zadovolji sledeu (ne)jednainu:

N C
k
k 2 +
=
( )
! 2 !
! 2
k
k +
=
( )( )
2
2 1 + + k k
(3)

Broj opita je po pravilu vei zbog specifinosti njihove
strukture. Od planova drugog reda najiru primenu su
nali Boksovi simetrini kompozicioni planovi, upravo
zato to koriste sve informacije i eksperimentalne
rezultate dobijene prethodnom primenom planova prvog
reda i (kvazi)linearnih matematikih modela. Jasno je da
kompozicione planove treba primeniti tek kada se
analizom utvrdi da su (kvazi)linearni modeli neadekvatni.
Matrica plana eksperimenta za polinomski model drugog
reda data je na slici 2.

Deo matrice oivien crvenom bojom odnosi se na
polinomski model prvog reda i iz njega se vidi da je
potrebni broj eksperimenta 8 koji se izvode na dva nivoa,
bez interakcijskog delovanja. Plavom bojom je oiviena
matrica za model drugog reda i iz nje se vidi da je broj
eksperimenata 20, a da se ulazni parametri menjaju na 5
nivoa, sa interakcijskim delovanjem [1].
2.1 Regresiona analiza pomou softvera ,,EXCEL

Mogunost automatskih prorauna je velika prednost
ovog softvera. Excel je u mogunosti da uradi regresionu
analizu datih podataka bez potrebe da se poznaje sloen
matematiki model u pozadini.

Slika 2. Matrica plana eksperimenta za polinomski model
drugog reda [3]
Za koritenje ovih mogunosti potrebno je instalirati
,,Data Analysis pack. Nakon instalacije u meniju Tools
pojavljuje se opcija Data Analysis..., slika 3.

Slika 3. Data analysis dijalog
Da bi se mogla izvriti regresiona analiza u Excelu
potrebno je postaviti matricu parametara i dati ulazne
podatke. Matrica je sastavljena za tri parametra i njihove
kombinacije. Takoe je vano naglasiti da nije potrebno
kodirati parametre da bi se izvrila analiza, ve je mogue
koristiti direktne vrednosti parametara.
Alat za regresionu analizu rauna linearnu regresiju
pomou metode ,,najmanjih kvadrata. Mogue je
analizirati kako jedna zavisna promenljiva utie na
vrednosti jedne ili vie nezavisnih promenljivih [2].

3. USLOVI PRI EKSPERIMENTALNIM ISPITIVANJIMA

Eksperimentalna ispitivanja obuhvataju merenja
aritmetike hrapavosti R
a
obraene povrine pri eonom
glodanju i izvedena su pod uslovima koji su opisani u
nastavku rada.

3.1 Maina alatka
Maina alatka na kojoj je izvrena operacija glodanja je
vertikalna glodalica ,,PRVOMAJSKA FSS-GVK-3,
slika 4. Ova maina je instalisana na Departmanu za
1312
proizvodno mainstvo u Novom Sadu, u okviru
Laboratorije za postupke obrade skidanjem materijala.

Slika 4. Vertikalna glodalica
3.2 Rezni alat
Pri ispitivanjima je koriena glava za glodanje
,,JUGOALAT G717 125 [mm] sa mehaniki
privrenim ploicama od tvrdog metala, sledeih
karakteristika: z = 8, napadni ugao = 75, grudni ugao
= 7, leni ugao = 18.
Kao rezni materijal koriene su okretne ploice od
tvrdog metala, proizvoaa SANDVIK COROMANT.
Oznaka ploice je SPKR 12 03 ED R-WH 3040. Ove
ploice su namenjene za obradu sivog liva (ISO oznaka
K), elika (ISO oznaka P) i kaljenih materijala (ISO
oznaka H).

3.3. Materijal obratka

Materijal obratka je bio kaljeni elik 3840. Ovaj
materijal je teko obradljiv u svakodnevnim uslovima.
Termika obrada pripremka je izvrena u A.D. Fabrika
reznog alata- aak. Karakteristike pripremka su bile:
Duina 200 [mm],
irina 104.7 mm,
Visina 50 mm,
Tvrdoa 56-57 HRC,
Hemijski sastav:
Naziv C [%] Mn[%] V[%]
Procenat 0.90 2.0 0.10

3.1 Reim obrade
Reim obrade je prilagoen materijalu obratka (njegovoj
tvrdoi) i materijalu reznog alata. Preporuka SANDVIK
COROMANTA je da se pri glodanju kaljenih elika (oko
59 HRC) sa ploicom kvaliteta 3040 obrada izvodi sa
malim brzinama rezanja v=(25-40) m/min i malim
pomacima po zubu s
1
=(0,10-0,31) mm/z.
Obrada je izvoena bez sredstva za hlaenje i
podmazivanje, tako to je u glavi za glodanje bio
montiran samo jedan zub (ploica od tvrdog metala).
Poto je za primenu faktornog plana eksperimenta
potrebno varirati parametre na vie nivoa, u tabeli 1. su
date vrednosti pojedinih elemenata reima obrade za
centralni kompozicioni plan eksperimenta.
Tabela 1. Fizike i kodirane vrednosti pri eonom
glodanju
Nivoi
faktora
Brzina
rezanja
[ ]
1
/ min
X v
m
=

Pomak po zubu

[ ]
2 1
/
X s
mm zubu
=

Dubina
rezanja
[ ]
3
X a
mm
=

Najvii 54.95 0.444 0.63
Vii 43.96 0.352 0.50
Srednji 35.32 0.280 0.32
Nii 27.86 0.223 0.20
Najnii 21.98 0.178 0.16

Prema matrici plana eksperimenta, prikazanoj na slici 2.,
dati su reimi obrade i broj eksperimenata za centralni
kompozicioni plan, tabela 2.
U poslednjoj koloni date su izmerene vrednosti
aritmetike hrapavosti R
a
.
Tabela 2. Reimi obrade
Br. Ulazni parametri

[ ]
[ ]
/ min
/ min
v m
n o
[ ]
[ ]
1
/
/ min
s mm zubu
s mm

[ ] a mm

Ra (m)
1. 27.86 (71) 0.223 (16) 0.20 0.562
2. 43.96 (112) 0.223 (25) 0.20 0.296
3. 27.86 (71) 0.352 (25) 0.20 0.674
4. 43.96 (112) 0.352 (40) 0.20 0.828
5. 27.86 (71) 0.223 (16) 0.50 1.329
6. 43.96 (112) 0.223 (25) 0.50 1.090
7. 27.86 (71) 0.352 (25) 0.50 1.374
8. 43.96 (112) 0.352 (40) 0.50 1.298
9. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.32 0.897
10. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.32 0.905
11. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.32 0.927
12. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.32 0.817
13. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.32 0.903
14. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.32 0.821
15. 21.98 (56) 0.280 (16) 0.32 0.739
16. 54.95 (140) 0.280 (40) 0.32 0.965
17. 35.32 (90) 0.178 (16) 0.32 0.362
18. 35.32 (90) 0.444 (40) 0.32 1.844
19. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.16 0.659
20. 35.32 (90) 0.280 (25) 0.63 1.767
4. ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA
Matematiki model za odreivanje aritmetike hrapavosti
R
a
dobijen je posle obrade izmerenih rezultata u softveru
Excel, kako je ve opisano u poglavlju 2.1. Rezultati
regresione analize prikazani su na slici 5. Koriteni su
nekodirani faktori jer nije potrebno naknadno dekodiranje
nakon dobijanja rezultata.
1313

Slika 5. Rezultati dobijeni regresionom analizom
Na osnovu dobijenih koeficijenata u koloni Coefficients
sa slike 5., moe se napisati matematiki model za
parametar hrapavosti
a
R u polinomnom obliku:
2
1 2 3 1
2 2
2 3 1 2 1 3
2 3 1 2 3
1.5644 0.0569 8.5135 0.3149 0.0002993
9.799 1.739 0.243 0.077
6.2089 0.3745
a
Y R X X X X
X X X X X X
X X X X X
= = +
+ + + +
+

Poto matematiki model nije kodiran moe se odmah
prevesti u stvarne koordinate:
2
2 2
1.5644 0.0569 8.5135 0.3149 0.0002993
9.799 1.739 0.243 0.077
6.2089 0.3745
a
Y R v s a v
s a vs va
sa vsa
= = +
+ + + +
+

Adekvatnost modela se moe proceniti kroz par faktora
takoe dobijenih u tabeli regresione analize, koji su
prikazani na slici 6.

Slika 6. Regresiona statistika
Multiple R:
Koeficijent viestruke regresije govori koliko model
dobro opisuje proces i njegova vrednost je R=94.62% to
znai da model vrlo dobro opisuje zadati proces. Dobijena
vrednost je u rasponu od 0 do 1 pa se procentualna
vrednost moe dobiti mnoenjem sa 100.
R Square:
Koeficijent determinacije govori koliki se varijabilitet
pripisuje delovanju odabranih faktora na model. to je
vrednost vea to odabrani faktori vie utiu na proces.
Prethodno prikazani polinomni model ima
2
89.54% R =
to
znai da odabrani faktori u velikoj meri utiu na proces
obrade eonim glodanjem.
Adjusted R Square:
Primeeno je da sa porastom broja faktora koji se uzimaju
u obzir R Square ima tendenciju rasta nezavisno od
tanosti modela pa se uvodi korigovani koeficijent
determinacije koji uzima u obzir uticaj broja faktora na
tanost modela. Poeljno je da ovaj faktor bude to vei.
Uzevi sve gore navedene faktore za ocenu adekvatnosti
modela u obzir, moe se rei da dobijeni matematiki
model veoma dobro opisuje proces eonog glodanja
kaljenog elika. Dobijeni rezultati pokazuju da reimi
obrade imaju veliki uticaj na kvalitet obraene povrine.

5. ZAKLJUAK

Savremena proizvodnja ima potrebu za svakodnevnim
poboljanjem kvaliteta obraene povrine, poveanjem
produktivnosti, ali i smanjenjem trokova proizvodnje.
Ovi zahtevi se ostvaruju u velikoj meri primenom
savremenih tehnika modeliranja i simulacije izlaznih
karakteristika procesa obrade.

6. LITERATURA

[1] Montgomery D.: Design and Analysis of
Experiments, fifth edition, JohnWiley&Sons, Inc.,
New York, 2003.
[2] http://www.spreudsheets.about.com/od/tipsandfags/f/
excel_use.htm
[3] Jurkovi Z.: Modeliranje i optimizacija parametara
obrade primjenom evolucijskih algoritama kod
inteligentnih obradnih sustava, Doktorska disertacija,
Tehniki fakultet, Rijeka, 2007.
[4] Sekuli M., Kova P., Gostimirovi M., Hadistevi
M., Savkovi B.: Prediction of cutting forces in face
milling of hardened steel, Proceeding of the 1
st

Internat. Conf. SLIM2010, Isparta, Turkey, 2010.
Kratka biografija:

Nemanja irkovi roen je u Beogradu
1984. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Mainstvo -
Merenje i kvalitet, odbranio je 2011.god.

Dr Miodrag Hadistevi roen je u
Bijeljini 1966. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2004. god., a od 2010.
izabran je za vanrednog profesora. Ua
nauna oblast su metrologija, kvalitet,
pribori i ekoloko inenjerski aspekti.

Dr Zoran Jurkovi roen je u Bihau
1967. Doktorirao je na Tehnikom
fakultetu u Rijeci 2007. god., a od 2008. je
zvanju docenta. Ua nauna oblast su
modeliranje, simulacija, optimizacija
procesa obrade i planiranje eksperimenta.

1314

UDK: 621.577

TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA GREJANJA SA TOPLOTNOM PUMPOM

TECHNO ECONOMICAL ANALYSIS OF CENTRAL HEATING WITH HEAT PUMPS

Timon Zavargo, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj U ovom radu je dat pregled projekta
centralnog grejanja stambene zgrade.
Dati su slede pregledi prorauna:
- Toplotni gubici objekta
- Grejanje na vrsto gorivo mrki ugalj
- Grejanje na zemni gas
- Grejanje pomou toplotne pumpe (monovalentni
sistem)
- Grejanje pomou toplotne pumpe u sprezi sa
gasnim kotlom (bivalentni sistem)
- korienja toplotne pumpe
- Projekcija opravdanosti korienja toplotne
pumpe sa oekivanom rastom cena energenata
(el. energije i zemnog gasa)
-

Abstract In this work is the review of a central heating
system for a residental house.
The following calculations were done:
- Heat losses of the building
- Solid fuel based central heating (lignite)
- Natural gas based central heating
- Central heating with heat pump (monovalent
system)
- Central heating with heat pump combined with
gas boiler (bivalent system)
- Projection of the efficiency of heat pump usage
with the expected growth of energy source
prices. (electrical energy and natural gas)

Kljune rei: gubici, grejanje, potronje uglja, gasa, el.
energije, COP, period otplate

1. UVOD

Poslednjih godina veoma se mnogo govori o potrebi
smanjenja potronje energije. Naa zemlja nema veliki
potencijal konvencionalnih goriva i zato su za nju od
posebne vrednosti tednja i korienje novih obnovljivih
izvora energije. Uteda i novi energetski izvori
omoguuju znatno bre stvaranje novih energetskih
potencijala. Danas svet sve vie pria o nestaici goriva na
svetskom tritu. Teno gorivo je sve skuplje i ima ga u
ogranienim koliinama (trenutno se nafta crpi u onoj
koliini kolika je i njena potronja). Rezerve nafte, kao
najtraenijeg oblika fosilnih goriva, ugroene su zbog
njene neracionalne potronje.
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Jovan Petrovi, red.prof.
Prirodni gas moe da zameni naftu, to se ve u velikoj
meri i deava, ali se ona sve manje zamenjuje gasom s
obzirom na tendenciju rasta cene gasa, a i problematika je
ista kao i sa naftom, samo fazno pomerena. Rauna se da
e se u proizvodnji elektroenergije najvie troiti ugalj.

Slika 1. Zalihe i potronja sirove nafte (max. 2010)
Dananji svet je sve vie upuen na korienje obnovljivih
izvora energije Obnovljivi izvori energije se nalaze oko
nas, besplatni su i skoro su neicrpni, vremenom se
prirodnim putem obnavljaju.
Znaajnu ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije
ima toplotna pumpa, koja obezbeuje efikasnije
iskorienje obnovljivih izvora energije kao i otpadne
toplote.

2. TOPLOTNI GUBICI OBJEKTA

Isprojektovano je grejanje stambenog objekta, ije su
graevinske osnove nacrtane. Zahtevani temperaturni
reim je 90/70[C] za vrsto gorivo i 55/45[C] za
gasovito gotrivo i toplotnu pumpu, sa projektnom
spoljnom temperaturom od -18[C].
Na osnovu nacrtane osnove objekta i graevinske fizike
pristupilo se proraunu toplotnih gubitaka, rasporedu
grejnih tela i planiranju razvoda cevne mree.
Za izraunavanje toplotnih gubitaka koriena je sledea
opta formula:
r v
Q Q Q = + [W ] (1)
r
Q [W ] transmisioni gubici toplote
v
Q
[W ] ventilacioni gubici toplote

4185.2 [W]
3910.6 [W]
2838.3 [W]
2250.4 [W]
13184.5 [W]
Q - Potrebna koliina toplote podruma
Q - Potrebna koliina toplote Prizemlja
Q - Potrebna koliina toplote I Sprata
Q - Potrebna koliina toplote II Sprata
Q (kuce)=

Tabela 1. Toplotni gubici po spratovima i celog objekta

1315
3. GREJANJE NA VRSTO GORIVO, 90/70 [C]

Zbog temperaturnog opsega vode u kotlu koji iznosi 65-
95 [C], usvajamo temperaturni reim vode sistema od
90/70 [C]. Toplotni gubici objekta iznose 13185[W].
Nakon izbora grejnih tela sa temp. reimon 90/70 [C],
dobijamo ukupnu instalisanu snagu za dati objekat koji
iznosi 15811 [W]. Uzima se u obzir dodatak na toplotne
gubitke u kotlu i vodovima i dodatak na bre zagrevanje
vode. Na osnovu toga usvajamo kotao firme BOSCH tipa
SOLID 2000B 20K. Ovaj kotao snage 20 [kW] predvien
je za gorivo mrki ugalj, Hd =16000 [kJ/kg] sa sadrajem
vode do 28%. Kao sekundarno gorivo moe se koristiti
drvo, kameni ugalj, briket i koks gde se radni uslovi i
parametri kotla moraju prilagoditi parametrima dotinog
goriva.
( ) ( ) [ ] 1 15811 1 0.1 0.15 19764
k
Q Q a b W = + + = + + =
(2)
a (%) - dodatak za toplotne gubitke kotla i vodova
a = 10%
b (%) - dodatak na bre zagrevanje vode i mase
prostorije b = 15%

Slika 2. ema kotla BOSCH

1 - skladite za gorivo
2 - amotne ploe
3 - loite
4 - reetka za podeavanje
5 - reetka za trenje
6 - grejne povrine
7 - klapna za zagrevnje

Proraun mesene i godinje potronje uglja:
Na osnovu poznatih mesenih temperatura, izraunava se
prosena mesena potronja toplote, po obrasscu:
[ ]
1 2
/
mes
p sr mes
sr i
p sp
t t
Q n n Q kWh mes
t t
(3)
[ ]
1
/ n h dan
- broj grejnih asova u toku dana
[ ]
2
/ n dan mes
- broj grejnih dana u mesecu
[ ]
i
Q kW
- instalisana snaga
[ ] 15.81
i sist
Q Q kW = =

[ ]
p
t c
- unutranja projektna temperatura
[ ]
sp
t c
- spoljanja projektna temperatura
[ ]
mes
sr
t c
- srednja maesena temperatura

Prosena godinja potronja toplote se izraunava prema
obrascu:
[ ] /
IV
mes
god sr
X
Q Q kWh god =
(4)

Prosena mesena potronja goriva se izraunava po
obrascu:
[ ]
3600
/
mes
mes sr
sr
K d
Q
B kg mes
H
(5)
[ ] %
K
- stepen efikasnosti kotla BOSCH Solid 2000B

k20 ;
[ ] 78 %
K
=

[ ] 16000 /
d
H kJ kg =
- donja toplotna mo mrkog uglja
( 12600 23800
[ ] / kJ kg )

Godinja potronja goriva izraunava se prema obrascu:
[ ] /
IV
mes
god sr
X
B B kg god =
(6)
Cena godinje potronje goriva (mrki ugalj):
[ / ]
1000
god g
B c
CENA RSD god
=
(7)

[ ] 9000 /
g
c RSD t =
- cena Sokolov mrki ugalj praina
Kurs: 1 = 104 RSD

Proraun je dat tabelarno:
MESEC Oktobar Novembar Decembar Januar Februar Mart April Jed.
t
sr
mes
12.3 8.7 0.7 -0.4 3.4 6.6 12 [C]
n1 14 14 14 14 14 14 14 [h/dan]
n2 15 30 31 31 28 31 15 [dan/mes]
t
p 20 20 20 20 20 20 20 [C]
t
sp -18 -18 -18 -18 -18 -18 -18 [C]
Qi 15.8 15.8 15.8 15.8 15.8 15.8 15.8 [kW]
Q
sr
mes
673 1975 3485 3684 2708 2420 699 [kWh/mes]
Q
god
= 15643 [kWh/god]
k 0.78 0.78 0.78 0.78 0.78 0.78 0.78 [%]

Hu 16000 16000 16000 16000 16000 16000 16000 [kJ/kg]
B
mes
sr 194.08 569.64 1005.35 1062.65 781.03 698.02 201.64 [kg/mes]
B
god
= 4512.40 [kg/god] Cena = 40611.63 [din/god]
PRORACUN MESECNE I GODISNJE POTROSNJE GORIVA

Tabela 2. Mesena i godinja potronja uglja

Slika 3. Cena mesene potronje uglja
1316
3. GREJANJE NA ZEMNI GAS, 55/45 [C]
Zbog mogueg rada u sprezi sa toplotnom pumpom
(toplotnoj pumpi odgovara to nia temperatura vode
sistema, za postizanje veeg stepena efikasnosti)
usvajamo temperaturni reim vode sistema od 55/45 [C].
Toplotni gubici objekta iznose 13185[W]. Nakon izbora
grejnih tela sa temp. reimon 55/45 [C], dobijamo
ukupnu instalisanu snagu za dati objekat koji iznosi
14115 [W]. Uzima se u obzir dodatak na toplotne gubitke
u kotlu i vodovima i dodatak na bre zagrevanje vode. Na
osnovu tog usvajamo kotao firme VAILLANT VUW
180-3 M. Ovaj kotao snage 18 [kW] predvien je za
gasovito gorivo, zemni gas ili propan/butan.
( ) ( ) [ ] 1 14115 1 0.1 0.15 17643.6
k
Q Q a b W = + + = + + =
(2)
a (%) - dodatak za toplotne gubitke kotla i vodova
a = 10%
b (%) - dodatak na bre zagrevanje vode i mase
prostorije b = 15%

Slika 4. ema kotla VAILANT

Proraun mesene i godinje potronje zemnog gasa:
Na osnovu poznatih mesenih temperatura i jednaina (3),
(4), izraunava se prosena mesena i godinja potronja
toplote.
Prosena mesena potronja goriva se izraunava po
obrascu:
3
tan
3600
/
mes
mes sr
sr
K d me
Q
B m mes
H
=

(5)
[ ] %
K
- stepen efikasnosti kotla VAILLANT VUW

180-3m ;
[ ] 85 %
K
=

[ ] 30000 /
d
H kJ kg =
- donja toplotna zemnog gasa
3
tan
0.7168 /
me
kg m =

- gustina zemnog gasa

Godinja potronja goriva izraunava se prema obrascu:
3
/
IV
mes
god sr
X
B B m god =

(6)

Cena godinje potronje goriva (mrki ugalj):
[ / ]
god g
CENA B c RSD god =
(7)

3
33.78 /
g
c RSD m =

- cena prirodnog gasa Novi Sad

Proraun je dat tabelarno:
Tabela 3. Mesena i godinja potronja zemnog gasa

Slika 5. Cena mesene potronje zemnog gasa

4. GREJANJE POMPU TOPLOTNE PUMPE

Usvajamo temperaturni reim 55/45 [C] za sistem
grejanja kue kao to smo uzeli kod sistema sa grejanjem
na zemni gas, zbog ve posojee instalacije i u sluaju da
bi toplotna pumpa mogla raditi u sprerzi sa gasnim
kotlom kao bivalentni sistem (im se iskljui tolotna
pumpa gasni kotao se ukljuuje i obrnuto).
Na osnovu instalisanog toplotnog kapaciteta
[ ] 14115
sist
Q W = usvajamo toplotnu pumpu BLUE
BOX GEYSER 23 [kW]

.
l
l
.
:
-
_
:
-
_.-
)=
4
Slika 6. Toplotna pumpa GEYSER
t
sr
mes
12.3 8.7 0.7 -0.4 3.4 6.6 12 [C]
n1 14 14 14 14 14 14 14 [h/dan]
n2 15 30 31 31 28 31 15 [dan/mes]
t
p 20 20 20 20 20 20 20 [C]
t
sp -18 -18 -18 -18 -18 -18 -18 [C]
Qi 14.1 14.1 14.1 14.1 14.1 14.1 14.1 [kW]
Q
sr
mes
601 1763 3111 3289 2417 2160 624 [kWh/mes]
Q
god
= 13964 [kWh/god]
metan 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168
k 0.94 0.94 0.94 0.94 0.94 0.94 0.94 [%]

H
u 35797 35797 35797 35797 35797 35797 35797 [kJ/kg]
B
mes
sr 89.64 263.11 464.37 490.84 360.75 322.41 93.14 [m
3
/mes]
B
god
= 2084.26 [m
3
/god] Cena = 70406.45 [din/god]
671.3752 [/god]
PRORACUN MESECNE I GODISNJE POTROSNJE GORIVA
1317
tsr
mes
11.5 5.9 1.2 -1 1.5 6 11.4 [C]
n1 14 14 14 14 14 14 14 [h/dan]
n2 15 30 31 31 28 31 15 [dan/mes]
tp 20 20 20 20 20 20 20 [C]
tsp -18 -18 -18 -18 -18 -18 -18 [C]
Qi 14.11 14.11 14.11 14.11 14.11 14.11 14.11 [kW]
Qsr
mes
663 2200 3031 3385 2694 2257 671 [kWh/mes]
Qgod = 14900 [kWh/god]
tsr
mes
12.3 8.7 0.7 -0.4 3.4 6.6 12 [C]
Pt 21.85 19.92 18.06 17.30 18.16 19.95 21.81 [kW]
Pe 6.50 6.33 6.14 6.06 6.15 6.33 6.50 [kW]
COP 3.36 3.15 2.94 2.86 2.95 3.15 3.36 [ - ]
P
E(mes)
= 197.21 699.09 1029.90 1185.04 912.43 716.46 199.81 [kWh/mes]
PE(god) = 4939.94 [kWh/god] Cena = 33789.21 [RSD/god]
322.2317 [/god]
PRORACUN MESECNE I GODISNJE POTROSNJE EL. ENERGIJE
4.1 MONOVALENTNI SISTEM

Proraun mesene i godinje potronje el. energije:

Na osnovu poznatih mesenih temperatura i jednaina (3),
(4), izraunava se prosena mesena i godinja potronja
toplote.
Prosena mesena potronja el. energije se
izraunava po obrascu:
[ ] /
mes
mes sr
E
Q
P kWh mes
COP
=
(42)

[ ]
t
e
P
COP
P
=
- coefficient of performance
[ ]
t
P kW
- grejna snaga
[ ]
e
P kW
- potronja elektrine snage kompresora
[ / ]
god
E S
CENA P c RSD god =

Tabela 4. Proraun godinje i mesene potronje el.
energije

Tabela 5. Cena mesene potronje el. energije

4.2 BIVALENTNI SISTEM

Uzimamo toplotnu pumpu manje snage u bivalentnom
sistemu sa gasnim kotlom (kao paralelna veza), gde gasni
kotao na temperaturama ispod -5 [C] preuzima vrno
optereenje. Usvajamo toplotnu pumpu BLUE BOX
GEYSER 16 snage 16 [kW]

Cena gosinje potronje zemnog gasa i el. energije:

.
274 93 367 [ / ]
god god god
ukupno el energije zemni gas
CENA CENA CENA god = + = + =
(7)

Tabela 6. Dijagram uestatlosti rada gsnog kotla ispod -
5[C]

5. PROJEKCIJA OPRAVDANOSTI KORIENJA
TOPLOTNE PUMPE
Period otplate toplotne pumpe:

PERIOD OTPLATE [ god ]
vrsta sistema monovalentni sistem bivalentni sistem
porast cene
energenata za
10 % 20 % 30 % 10 % 20 % 30 %
el. energija 9.5 10 10.6 7.6 8 8.5
zemni gas 7.8 6.9 6.2 6.3 5.6 5
el. energija
+
zemni gas
8.2 7.5 6.9 6.6 6.1 5.6

Tabela7. Period otplate toplotnih pumpi sa oekivanim
rastom cene energenata

6. ZAKLJUAK

Iz rezultata se vidi da toplotna pumpa u bivalentnom
sistemu sa gasnim kotlom je isplatljivije reenje, imajui
u vidu da gasni kotao pokriva samo vrno optereenje,
odnosno godinje radi samo oko 150 [h], nepotrebno je
investiranje u toplotne pumpe veih snaga (koje bi
pokrivale celokupno toplotno optereenje) ije su cene
znatno skupnje. Grejanje na vrsto gorivo emo koristiti
samo u ekstremnim sluajevima kada toplotnu pumpu ili
kotao na gas neemo moi koristiti, odnosno kada ne
budemo imali elektrinu energiju.

7. LITERATURA

[1] Recknagel Sprenger Schramek: Grejanje i
klimatizacija 05/06.
[2] Stevan amalovi: Toplotna pumpa, tehnologija
odrive proizvodnje energije (SMEITS) 2009.
[3] URSA Graevinska fizika: Program URSA
Graevinska fizika JUS 2.6-0.29.
[4] B. orevi, V. Valent, S. Serbanovi: Termodi-
namika i termotehnika II izdanje. 1987
Kratka biografija:

Timon Zavargo roen je u Novom Sadu
1983.god. Master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Mainstva Energetika i
procesna tehnika odbranio je 2011.god.

1318

UDK: 621.78

PROJEKTOVANJE TEHNOLOGIJE TERMIKE OBRADE ZUPANIKA

PROCESS DESIGN OF HEAT TREATMENT OF GEAR DRIVES

Vladimir Mago, Branko kori, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Ovaj rad obuhvata teroetski pregled
tehnologija cementacije u razliitim sredinama, projekto-
vanje tehnologije cementacije i proraun pei na osnovu
godinje proizvodnje i tehnolokih zahteva.
Abstract This paper presents review of carburizing
types in diferent carburizers and heat treatment design
technology of gear drives and calculate of furnace based
on otput per annum and technological requiremets.
Kljune rei: Fazne transformacije, Projektovanje
ureaja za zagrevanje, Projektovanje pogona.
1. UVOD

Cementacija je jedan od najstarijih postupaka poveanja
povrinske tvrdoe. Prvobitno je bila koriena kod orua
koja su zahtevala visoku ilavost i otpornost na habanje.
Proces cementacije u Kini bio je poznat jo u davnoj
prolosti, a obavljan je arenjem delova od mekog elika
ajem koji je sluio kao sredstvo za cementaciju. Stari
Egipani su koristili ugljenisanu kou mumija kao
sredstvo za cemntaciju, to je jako blisko i dananjem
postupku gde se koristi uglje od koe ivotinjskog
porekla ili uglje organskog porekla (npr. umur-drveno
uglje koje slui kao aktivator procesa)[1].
Cementacija je termohemijski proces koji podrazumeva
obogaivanje povrinskog sloja ugljenikom sa ciljem
poveanja tvrdoe (55-65HRC), otpornosti na habanje i
dinamke vrstoe. Cementirani delovi dobijaju konana
svojstva nakon kaljenja i niskog otputanja. elici za
cementaciju su niskougljenini elici do 0,3 %C i legirani
elici od 0,08-0,2%C. U procesu cementacije delovi se
zagrevaju do temperature austenitizacije A3 (900-950C)
u sredini bogatoj ugljenikom, sposobnoj da na temperaturi
cementacije oslobodi ugljenik u atomskom stanju. Razlog
zagrevanja elika na pomenutu temperaturu je da austenit
pri tim uslovima rastvara najvei procenat ugljenika (do
2%C). Sa porastom dubine sadraj ugljenika opada a
mikrostruktura se menja (slika1).

2. CEMENTACIJA U VRSTOM SREDSTVU

Cementacija u vrstom sredstvu je najstariji postupak ali
se koristi i danas. Vri se tako to se elini elementi
pakuju u sanduke sa sredstvom za naugljeniavanje, zatim
se tako spakovan sanduk stavlja u pe i zagreva na
temperaturu iznad A
3
.
Hlaenje se vri u sanduku do temperature od 450C,
nakon ega se delovi vade iz sanduka da bi se hladili na
vazduhu.
____________________________________________
NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-
master rada iji mentor je prof dr Branko kori.
Bez obzira na sredstvo u kome se obavlja,cementacija se
uvek vri posredstvom gasne faze CO prema sledim
rekacijama:
2
2
2 2
2
2
CO C CO Fe
CO C CO
CO O C
Fe
+ +
+
+

Iz navedenih reakcija vidimo da je pored ugljenika i
elika, neophodan kiseonik, to jest vazduh kojeg uvek ima
u sanduku u dovoljnoj koliini. Poslednja rekcija u kojoj
se vri vezivanje ugljenika za gvoe odvija se putem
disocijacije uglen-monokskida.
vrsto sredstvo za cementaciju sadri drveno uglje ili
umur (oko 70%), karbonate kao to su BaCO3 i Na
2
CO
3

(oko 30%), a moe i malu koliinu mazuta. Karbonati
imaju funkciju aktivatora procesa.

Slika1. Mikrostruktura cementacionog sloja[1]

Cementacija u vrstom sredstvu je primenljiva za razne
oblike i veliine. I pored malog potencijala nauglenienja
ostvaruju se velike dubine cementacije i do 5mm, a da pri
tome da nedoe do prezasienja. to se tie opreme,
cementacija u vrstom sredstvu je veoma jednostavna.
Dovoljna je kalionika pe koja moe da obezbedi
dovoljan prostor i dovoljno visoku temperaturu. Nije
potreban ni specijalni pribor, osim elinih sanduka za
pakovanje delova sa sredstvom za cementaciju.
1319
Inae proces je veoma spor zbog sporog zagrevanja i
malog potencijala naugljenienja.
Takoe i priprema podrazumeva dosta vremena, jer se pre
termike obrade vri pakovanje delova i sredstva za
cementaciju u sanduke, a nakon obrade raspakivanje i
ienje istih. Posledica dueg trajanja raspakivanja i
ienja je da nije mogue direktno kaljenje sa
temperature cementacije. Poto se potencijal
naugljenienja ne moe kontrolisati i pri veim dubinama
naugljenienja moe lako doi do pojave prezasienog
austenita. Cementacija u vrstom sredstvu nije
primenljiva za manje dubine ispod 0,5mm. Nedovoljna
izuenost postupka onemoguuje primenu regulacije i
automatizacije.

3. CEMENTACIJA U TENOM SREDSTVU

ista cementacija u tenom sredstvu bez istovremenog
nitriranja nije u velikoj primeni. Pogodan je kod sitnijih
komada i manjih dubina (0,2-0,5mm). Kod
karbonitriranja (cijanizacije) nosilac ugljenika su cijanove
soli,a kod cementacije silicijum-karbid SiC. Izvodi se u
sonim kupatilima posebnog sastava.
Sastav jednog takvok kupatila je:
83-84% kalcinisane sode,
8-10% kuhinjske soli,
7-8% silicijium-karbida.

Aktivnost kupatila je odreena koliinom silicijum-
karbida. Nepoeljno je da ga bude vie od 9% jer bi dolo
do hvatanja tvrde kore na ogledalu kupatila, pa bi rad sa
kupatilom bio otean. Kuhinjska so se dodaje da bi snizila
taku topljenja, ali nesme je biti vie od 10% jer usporava
proces difuzije.
Reakcija ovog kupatila je:

C CO O Na SiO Na SiC CO Na + + + + 2 2
2 3 2 3 2

Tako nastali Na
2
SiO
3
i Na
2
O isplivavaju na povrinu u
obliku ljake koja titi sono kupatilo od oksidacije. Da se
nebi ljaka stvrdla potrebno je grejati gornji deo kupatila.
S obzirom da je potencijal naugljenienja sonog kupatila
visok i da je brzina zagrevanja do temperature
cementacije velika, proces traje jako kratko.
Kontrola debljine cementiranog sloja je na visokom
nivou, stoga je primenljiv kod tankozidih delova koji
zahtevaju necementirano jezgro. Takoe je mogue
delimino tretiranje komada tako to se deo koji netreba
da bude cementiran postavlja iznad ogledala kupatila. Za
razliku od cementacije u vrstom sredstvu, ovaj postupak
daje mogunost za direktno kaljenje jer je ienje
komada brzo i jednostavno.
Adekvatnim veanjem komada smanjujemo opasnost od
deformisanja, a i uticaj teine je smanjen u rastopljnoj
soli. Najznaajnija prednost u odnosu na ostale postupke
je to da su trokovi cementacije u tenom sredstvu
viestruko manji.
Glavni nedostaci ovog postupka su: male dubine
cementacije (0,2-0,3mm), primenljiva samo za sitne
komade, odravanje kupatila je skupo, brza promena
potencijala naugljenienja i njegovo odravanje je
oteano, potrebne su mere zatite od isparenja soli.
4. GASNA CEMENTACIJA

Cementacija u gasovitom sredstvu ili krae gasna
cementacija je proces naugljeniavanja povrinskog sloja
dejstvom gasa koji sadri ugljenik . Ovaj proces je dosta
povoljan u odnosu na predhodna dva jer je pogodan za
automatizaciju. Priprema je kraa i jednostavnija.
Ugljenini potencijal atmosfere moe se regulisati u toku
samog procesa, to znai da se moe regulisati tako da
raspored ugljenika u cementiranom sloju bude
najpovoljniji. Takve podesnosti procesa prouzrokuju
tenju da se uspostavi matematiki model, to jest funkcija
koja pokazuje uticaj svakog faktora na rezultate
naugljenienja. To bi omoguilo primenu raunara kao
sredstva za automatizaciju procesa. Drugi inilac za
uvoenje automatizacije je mogunost merenja i
regulisanja pojedinih faktora.
Sastav i temperatura atmosfere mogu nam direktno
ukazati na informacije o aktivnosti i ugleninom
potencijalu atmosfere. Temperatura za odreenu vrstu
elika odreuje brzinu difuzije. Ugljenini potencijal je
merilo aktivnosti atmosfere za odreeni elik, pa odreuje
brzinu nagljenienja koja je takoe i funkcija dubine
cementacije. Matematiki model difuzije koristi sastav
gasa, brzinu difuzije i vreme kao ulazne podatke da bi
odredio raspored sadraja ugljenika u povrinskom sloju.
Teorijsko razmatranje gasnih atmosfera preko jednaine
elementarnih reakcija pojedinih komponenti retko se
moe direktno primeniti kada se trai odnos koliina
pojedinih gasova u sastavu atmosfere i zakonitosti
naugljenienja odreene vrste elika. Razlozi za to su
veoma jasni, komplikovani sastav atmosfere ije se sve
elementarne reakcije nemogu obuhvatiti, a koje takoe
nemaju isti uticaj. Pomenute jednaine pokazuju
ravnotena stanja pri kojima je brzina reakcija jednaka
nuli, to dodatno oteava jer stvarni odnos sastava
atmosfere mora biti van ravnotenog poloaja da bi
reakocija tekla konanom brzinom.
Vrste gasnih atmosfera:
1.endogeni generatorski gas (endo gas)
2. egzogeni generatorski gas
3. gas nosa aktiviran nekim tenim sredstvom

5. PROJEKTOVANJE TEHNOLOGIJE TERMIKE
OBRADE
Projektovanje tehnologije termike obrade u okviru ovog
rada je bazirano na godinjoj proizvodnji tri zupanika i
tehnolokih zahteva koji su naznaeni u tabeli 1.

Br.

Dimenzije
(mm)
kom/god Materijal
Tvrdoa
(HRC)
Dubina
(mm)
1
84x25
900 000
.4320
58
2
0,5-0,7
2
164x25
90 000
.4320 60
2

0,4-0,6
3
104x45
300 000
.4721 58
2

0,5-0,7
Tabela1. Lista zupanika sa tehnolokim zahtevima
Kako su svi radni delovi malih gabarita i nepostoji veliki
rizik od deformacija usled visoke temperature usvajamo
da e se termika obrada cementacije vriti u gasovitom
sredstvu.
1320
5.1.Odreivanje vremena zagrevanja
Odreivanje vremena zagrevanja je uraena metodom
Biotovog i Furijeovog kriterijuma, a poto se vri na isti
nain za svaku operaciju predstavljen je samo za
operajicju cementacije zupanika 1.01. Na slici 2 je
grafiki prikaz celokupne termike obrade koja sadri:
arenje, predgrevanje, cementaciju, kaljenje i
niskotemperaturno otputanje. Atmosfera za cementaciju
je definisana.

Slika 2. Grafiki prikaz termike obrade kod
zupanika1.01.

Odreivanje vremena za gasnu cementaciju u intervalu od
(550 900)C:
Koeficijent toplotne provodljivosti:

C m
W
= 27
(1)
Specifina toplota:

C kg
J
C
= 606
(2)
(tabela C.6 na str.187 Tehnologija termike obrade elika)

Gustina:
3
7850
m
kg
=
(3)
Koeficijent temperaturne provodljivosti :

s
m
C
a
2
6
10 68 . 5
7850 606
27

=
(4)
Koeficijent prenosa toplote:

C m
W
=
2
200
(5)
Karakteristina dimenzija:
m X 009 . 0
2
10 ) 62 80 (
3
=

=
(6)
Biov kriterijum

067 . 0 009 . 0
27
200
= = = X B
i

(7)

Temperaturni kriterijum za jegro:

0
900 20
900 900
=
=
s o
s j
m
t t
t t

(8)
Furijeov kriterijum:
80
2
0
=
=
X
a
F
z j

min 19
2
0
= =
a
X
F
j
z

(9)
(dijagram C.30 na str.178 Tehnologija termike obrade
elika)

Vreme dranja na temperaturi cementacije se preporuuje
premana dubini cementacije (0,5-0,7mm) i iznosi 160
min.
Kaljenje se vri neposredno posle cementacije bez
vaenja iz pei. Komad se 5 min. hladi do temperature od
860C i zadrava na toj temperaturi 10 min.
(Str. 189 Sl.C.39. Tehnologija termike obrade elika)
Hlaenje se vri u ulju i traje 10 min.

6. PRORAUN PEI ZA TERMIKU OBRADU

Proraun pei se sastoji od prorauna gubitaka pei i
prorauna snage pei. Proraunom gubitaka odreujemo
debljine pojedinih slojeva izolacije pei kao to su sloj od
lake amotne opeke i sloj diatomitske opeke (slika3).
Rezultate tog prorauna koristimo dalje kako bi odredili
ukupnu snagu pei.

6.1 Proraun gubitaka pei

) 2 ( 2 . 1
ven v zz gz p bz uk
q q q q q q q + + + + + =
(10)

W q
uk
8 . 6123 ) 9 . 36 5 . 492 37 . 770 977 977 7 . 924 2 ( 2 . 1 = + + + + + =

Gde su: q
uk
ukupni gubici
q
bz

gubici kroz bone zidove
q
p
gubici kroz pod pei
q
gz
gubici kroz gornji zid pei
q
zz
gubici kroz zadnji zid pei
q
v
gubici kroz vrata pei
q
ven
gubici kroz vratilo ventilatora

Slika 3. Izolacija pei

6.2.Ukupna snaga pei
d z
uk
Q
k P
+
=
(11)

p ob k uk
Q Q Q Q Q + + + =
(12)

Gde su:
5 . 1 2 . 1 = k - koeficijent sigurnosti koji uzima u obzir
starenje grejaa
uk
Q - ukupna energija koja se troi na jednu aru
1321
k
Q
- energija potrebna za zagrevanje komada
p
Q
- energija potrebna za zagrevanje pomonih
elemenata
ob
Q - toplotni gubici za vreme zagrevanja i dranja na
temperaturi kaljenja
Q - energija koju akumulira arer

Energija potrebna za zagrevanje komada:
J t C G Q
kom kom kom k
8
10 198 . 2 900 575 8 . 424 = = =
(13)
gde su:
kg G
kom
8 . 424 =
- teina komada
C Kg
J
C
kom o
575 =
- specifina toplota komada
(tabela C5, na str. 187) [1]
C t
kom
o
900 =
- temperatura cementacije komada

Energija potrebna za zagrevanje pomonih elemenata:
J t C G Q
p p p p
6
10 5 . 4 900 500 10 = = =
(14)
gde su:
kg G
p
10 = - teina pomonih elemenata
C Kg
J
C
p o
500 =
- specifina toplota pomonog elementa
C t
p
o
900 =
- temperatura na koju se zagreva pomoni
element

Toplotni gubici za vreme zagrevanja i dranja na
temperaturi kaljenja:
J q Q
d z gub ob
7
10 1 . 10 60 275 8 . 6123 ) ( = = + =
(15)
gde su:
W q
gub
8 . 6123 = - gubici kroz zidove, vrata i vratilo pei
min 275 150 125 = + = +
d z
- vreme zagrevanja i
zadravanja na temperaturi cementacije

Energija koju akumulira arer:
J t C G Q

6
10 9 . 9 900 500 10 = = =
(16)
gde su:
kg G
22 =
- teina pomonih elemenata
C Kg
J
C
o
500 =
- specifina toplota pomonog elementa
C t
o
900 =
- temperatura na koju se zagreva arer

Ukupna energija koja se troi na jednu aru:
J Q Q Q Q Q
ov p ob k uk
7 6
10 52 . 33 10 ) 9 . 9 101 5 . 4 8 . 219 ( = + + + = + + + =
(17)

Snaga pei:
kW W
Q
P
d z
uk
27 26409 10
60 275
352 . 3
3 . 1 3 . 1
8
= =
=
+
=

(18)

7. ZAKLJUAK

Ovim radom je ukratko predstavljen proces projektvanja
tehnologije termike obrade sa stavljenim akcentom na
odreivanje vremena zagrevanja metodom Biotovog i
Furijeovog kriterijuma. To je krucajlan segment
projektovanja tehnologije jer direktno utie na kvalitet
termiki tretiranog elementa. Kod proprauna pei
pokazano je odreivanje gubitaka energije kroz izolovane
zidove pei amotnom i diatomitskom opekom.
Ako se pria o projektovanju pogona termike obrade
neizbena je ekonomska analiza kojom bi se odredila
ekonomska opravdanost. Takva analiza je veoma
kompleksna jer treba da obuhvati trokove proizvodnje
(priprema proizvodnje, potroni materijal, energenati,
radna snaga...), trokove cele investicije izgradnje i
opremanja pogona. Takoe treba da sadri istraivanje
trita i pretpostavku cene proizvoda na osnovu trokova
proizvodnje. Ta cena mora biti konkurentna na tritu pri
emu se podrazumeva neki zadovoljavajui kvalitet.
Poreenjem predpostavljenog godinjeg profita koji se
odreuje na osnovu istraivanja trita i ukupnih trokova
uranavajui i cenu investicicje izgradnje pogna lako se
moe odrediti potrebno vreme za koje bi se isplatila
investicija u jedan takav pogon termike obrade. Teko je
unapred predivdeti tanost ekonomske opravdanosti pa se
zato obavljanju takvim analizama posveuje dosta
vremena i anguje veliki broj razliitih strunjaka.

8. LITERATURA
[1] Ilija Panteli: Tehnologija termike obrade elika I, II,
Novi Sad, 1974.
[2] Vladimir Vodalov Projekat pogona termike obrade za
maloserijsku proizvodnju elemenata transmisije, Diplom-
ski rad, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2002.

Kratka biografija:

Vladimir Mago roen je u Vrbasu 1984.
godine. Uestvovao je na studentskom pro-
jektu na Mainskom fakultetu u Ljubljani, a
2011. diplomirao na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Proizvodnog mainstva-
Tehnologije oblikovanjem i ininjerstvo
povrina.

1322

UDK: 519.863

PRIMENA VIEKRITERIJUMSKE OPTIMIZACIJE ZA VREDNOVANJE I IZBOR
PROIZVODA

APPLICATION MULTICRITERIA OPTIMIZATION FOR EVALUATION AND
SELECTION OF PRODUCTS

Branimir Ninkovi, Velimir Todi, Dejan Luki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj U radu je prikazana primena pojedinih
viekriterijumskih metoda optimizacije i odgovarajuih
programskih sistema za izbor motoreduktora prilikom
projektovanja sistema transportnih traka. Dat je uporedni
prikaz dobijenih rezultata viekriterijumskog odluivanja.
Abstract This paper describes the use of some
multicriteria optimization methods and related software
systems to select motor gearbox in the design of conveyor
belts. The paper presents also the comparative overview
of the results of multiple criteria decision making.
Kljune rei: Viekriterijumska optimizacija, Izbor,
Motoreduktor, AHP, PROMETHEE, ELECTRE, TOPSIS

1. UVOD
Optimizacija predstavlja metodologiju pomou koje se
odreuje najpovoljniji rezultat ili reenje za odreene
uslove. Cilj optimizacije se iskazuje preko funkcije
optimizacije ili funkcije cilja a metodom optimizacije se
ostvaruju postavljeni cijevi na posmatranom objektu
optimizacije [1]. Prema broju kriterijuma optimizacija
moe biti jednokriterijumska i viekriterijumska [2].
Viekriterijumska optimizacija, odnosno
viekriterijumsko odluivanje se odnosi na probleme
odluivanja u kojima je prisutan vei broj kriterijuma koji
su esto u meusobnom konfliktu. Viekriterijumska
optimizacija ima za cilj da na kozistentan nain na osnovu
podataka o kriterijumima i alternativima pomogne u
izboru najprihvatljivije alternative ili rangiranju
alternativa. Alternative se mogu kreirati na osnovu
kriterijuma ili se mogu uzeti iz nekog skupa alternativa
[3].
Na slici 1. prikazan je detaljan algoritam reavanja
problema koji se moe smatrati zajednikim za sve
metode viekriterijumske optimizacije.
U ovom radu e se prezentovati problem izbora
optimalnog motoreduktora za potrebe projektovanja i
izrade transportnih traka primenom AHP i PROMETHEE
metoda viekriterijumske optimizacije i odgovarajuih
softvera koji podravaju rad sa ovim metodama. Takoe
e se prikazati uporedni pregled rezultata izbora pomou
navedenih metoda optimizacije i metoda ELECTRE i
TOPSIS, to je detaljno prikazano u radu [4].

____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Velimir Todi, red.prof.

Slika 1. Algoritam reavanja problema

2. PRIKAZ POJEDINIH METODA
VIEKRITERIJUMSKE OPTIMIZACIJE
Prema nainu izbora najbolje alternative metode odlui-
vanja se mogu klasifikovati na:
Vieatributivno odluivanje (VAO)
Viekriterijumsku optimizaciju (VKO)
Vieciljno odluivanje (VCO).

Neke od viekriterijumskih metoda optimizacije su:
AHP metoda (Analitiki hijerarhijski proces)
objektivni stav
Metoda PROMETHEE objektivna ocena i
svoenje na opti tip kriterijuma
Metoda ELECTRE - objektivna ocena
Metoda TOPSIS - udaljenost od idealnog reenja

Kao podrka primeni navedenih metoda razvijeni su
brojni softveri. U radu e se primeniti ExpertChoice za
AHP metodu i DecisionLab za metodu PROMETHEE.
1323
2.1 Osnove AHP metode
Aksiomi na kojima se AHP zasniva su [2]:
Aksiom recipronosti. Ako je element A n puta
znaajniji od elementa B, tada je element B 1/n puta
znaajniji od elementa A.
Aksiom homogenosti. Poreenje ima smisla jedino
ako su elementi uporedivi npr. ne mogu se porediti
jedinice mase sa jedinicama buke.
Aksiom zavisnosti. Dozvoljava se poreenje meu
grupom elemenata jednog nivoa u odnosu na element
vieg nivoa, tj. poreenja na niem nivou zavise od
elementa vieg nivoa.
Aksiom oekivanja. Svaka promena u strukturi
hijerarhije zahteva ponovno raunanje prioriteta u novoj
hijerarhiji

Navedeni aksiomi se koriste za definisanje dva osnovna
zadatka AHP metode:
Formulisanje i reavanje zadataka hijerarhijski
(aksiom 3 i aksiom 4)
Izvlaenje zakljuaka pomou poreenja po parovima
(aksiom 1 i aksiom 2)
Primena AHP metode moe se sprovesti u etiri faze:
Izgradnja hijerarhije problema
Prikupljanje podataka i relativno ocenjivanje
Izraunavanje teinskih koeficijenata
Rangiranje i senzitivna analiza

2.2 Osnove PROMETHEE metode
Metodu PROMETHEE karakteriu sledei koraci [5]:
Korak 1 -Konstruisanje relacija preferencije
Obuhvatanje pojma kriterijuma t.j. definisanje opteg
tipa kriterijuma za svaki pojedinani kriterijum. Postoji
est moguih naina (funkcija preferencije) koji su
zasnovani na intezitetu preferencije.
Procena relacija "vieg ranga" (konstrukcija grafa
vieg ranga). Odreivanje vrednosti funkcije preferencije
akcije a u odnosu na b po svakom kriterijumu i
izraunavanje indeksa preferencije akcije a u odnosu na
akciju b uzimajui u obzir svaki par akcija iz skupa
alternativa A.
Korak 2 - Koritenje relacije "vieg ranga" - definisana
relacija preferencije upotrebljava se tako da to se za
svaku alternativu izraunaju ulazni i izlazni tok u
grafikonu. Na temelju tih tokova u skup alternativa A se
moe uvesti parcijalni ureaj PROMETHEE I ili potpuni
ureaj PROMETHEE II.

3.0 POSTAVKA PROBLEMA IZBORA
MOTOREDUKTORA I REENJE PROBLEMA
Na slici 2 je predstavljena hijerarhijska struktura
problema izbora motoreduktora prema postavljenim
ulaznim uslovima od strane projektanata, to je detaljnije
prikazano u radu [4]. U tabeli 1 dati su osnovni podaci
potrebni za proces odluivanja, odnosno predstavljeni su
podaci 4 alternative sa 7 kriterijuma. Predloene teine
kriterijuma se koriste kod PROMETHEE metode, dok se
kod AHP metode ove teine kriterijuma izraunavaju.

Slika 2. Hijerarhijska struktura problema izbora motoreduktora

Tabela 1. Osnovni podaci alternativnih motoreduktora
Alternative
Kriterijumi

Karakteristike
kriterijuma
Predloene
teine
kriterijuma
Jedinice
mere
NORD
A1
WATT DRIWE
A2
SEW DRIVE
A3
BONFIGIOLIO
A4
Obrtni moment K1 max 0.1 Nm 54 53 70 52
Masa K2 min 0.1 kg 19 24 27 20
Cena K3 min 0.3 EUR 610 625 645 600
Broj obrtaja K4 min 0.1 o/min 110 112 125 117
Servisni factor K5 max 0.3 - 2.4 2.66 2 2.7
Energetska
efikasnost
K6 max 0.2 - 0.83 0.89 0.77 0.79
Ocena odravanja
i montae
K7 max 0.2 - 8 7 6 8

1324
3.1 Primena AHP metode [6]
Prvo se unose osnovni podaci, odnosno cilj, alternative i
kriterijumi. Zatim se unose procene uporeivanja
kriterijuma svakog sa svakim u model koji je kreiran u
ExpertChoice softveru (Slika 3).

Slika 3. Procena uporeivanja kriterijuma
Na osnovu predhodnog uporeivanja kriterijuma dobija se
normalizovani sopstveni vektor, odnosno teine kriteriju-
ma u modelu (Slika 4).

Slika 4. Teine kriterijuma u modelu
Proces poreenja nastavlja se kroz uporeivanje alternativa
za svaki kriterijum posebno. Na slici 5 prikazano je
uporeivanje alternativa za kriterijum cena.

Slika 5. Procene alternativa za kriterijum cena
Na osnovu izvrenih poreenja i sinteze rezultata dobija se
konano rangiranje alternativa (Slika 6).

Slika 6. Konani poredak alternativa

U radu [4] je primenjena senzitivna analiza, tako npr.
poveanjem preferencije za kriterijum K3 dobijeno je da je
alternativa A4 zadrala svoju dominaciju (Slika 7).

Slika 7. Jedan od rezultata senzitivne analize
3.2 Primena PROMETHEE metode [7, 8]
Unosom podataka o cilju, alternativama i kriterijumima u
model koji se stvara u softveru DecisionLab2000 dobija se
sledea situacija, koja je prikazana na slici 8.

Slika 8. Prikaz definisanog modela

Nakon izraunavanja prema metodi PROMETHEE I
dobija se sledee parcijalno rangiranje (Slika 9).

Slika 9. Parcijalno rangiranje alternativa

Prema PROMETHE II dobija se potpuno rangiranje
alternativa (Slika 10).

Slika 10. Potpuno rangiranje alternativa
1325
U radu [4] izvrena je takoe senzitivna analiza, pa je tako
npr. poveanjem preferencije za kriterijume K3 i K5
dobijeno je da je alternativa A4 zadrala svoju dominaciju
(Slika 11).

Slika 11. Prikaz senzitivne analiza
4. ANALIZA REZULTATA I ZAKLJUAK
Viekriterijumske metode optimizacije su postale neza-
obilazan alat u razvoju, konstrukciji, tehnoekonomskoj
analizi, planiranju, operativnom upravljanju, menadmen-
tu, itd. Metodoloki su kozistentne, jednostavne za upot-
rebu i softverski podrane. Opisane metode konstantno
privlae veliku panju savremenih inenjera, menadera i
drugih donosioca odluka, dok nauka i dalje istauje
najefikasnije vidove njihove primene, vri analize njihovih
kozistentnosti, pouzdanosti i robustnosti.
Opisane metode kao moan alat koriste se u cilju dobijanja
jasne slike o ukupnoj povoljnosti neke alternative u odnosu
na druge uporeivane alternative. Korisnici ovih metoda sa
najvie moguih argumenata mogu obrazloiti svoje
postupke viekriterijumske optimizacije i ocenjivanja
proizvoda i procesa, kao i odluke uopte.
U radu su koriene pojedine metode viekriterijumske
optimizacije i odgovarajui softveri za reavanje problema
izbora motoreduktora kao proizvoda koje je potrebno
ugraditi u konstrukciju sistema transportnih traka.
U reavanju problema koriene su teine kriterijuma
predloene od strane donosioca odluke i izraunate
pomou AHP metode, iji je uporedni prikaz dat u tabeli 2.
Iz tabele se moe zakljuiti da su vrednosti veoma sline.

Tabela 2. Uporedni prikaz teina kriterijuma
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7
Predloene
teine
0.1 0.1 0.3 0.1 0.3 0.2 0.1
AHP 0.124 0.088 0.231 0.059 0.195 0.179 0.126

Detaljan uporedni prikaz rezultata izbora motoreduktora
koji su dobijeni primenom odreenih metoda viekri-
terijumske optimizacije dat je u tabeli 3. Iz ove tabele se
moe zakljuiti da je model dobro postavljen, konzistentan
i robustan jer su rangiranja uglavnom vrlo slina. Na
prvom mestu ranga u svim metodama je alternativa
Bonfigiolio (A4), na drugom i treem mestu su alternative
WATT (A2) i NORD (A1), dok je alternativa SEW (A3)
najnepoeljnija u svim metodama.
Tabela 3. Uporedni prikaz rezultata
Metode Alternative
Rang A4 A1 A2 A3
AHP
Aproksimativni
pristup
Rezultat 0.300 0.2979 0.2349 0.1671
Rang A4 A2 A1 A3
AHP
ExpertChoice
bez direktnog
unosa
Rezultat 0.306 0.299 0.228 0.1671
Rang A4 A2 A1 A3
AHP -
ExpertChoice sa
direktnim
unosom
Rezultat 0.300 0.260 0.258 0.182
Rang A4 A1 A2 A3
PROMETHEE
DecisionLab
Rezultat 0.44 0.33 0.08 -0.85
Rang A4 A1 A2 A3
PROMETHEE
Analitiki
pristup
Rezultat 0.4670 0.3333 0.0677 -0.8670
Rang A4 A2 A1 A3
ELECTRE
Analitiki
pristup
Rezultat 1 2 3 4
Rang A4 A2 A1 A3
TOPSIS
Analitiki
pristup
Rezultat 0.7083 0.6829 0.5947 0.2308
Kao nastavak istraivanja problematike viekriterijumskog
reavanja problema odluivanja, mogu se predloiti
sledee oblasti:
Primena metoda VKO kod grupnog odluivanja
Kombinovana primena metoda VKO - hibridne
metode VKO
Primena razvijenih programskih reenja - softvera iz
oblasti VKO
Primena metoda vetake inteligencije u reavanju
problema odluivanja (npr. fuzzy logike u odreivanju
teina kriterijuma)
Primena kolaborativnog odluivanja korienjem
internet tehnologija, itd.
5.0 LITERATURA
[1] J. Stani: "Uvod u teoriju tehnoekonomske
optimizacije", etvrto dopunjeno izdanje, Mainski
fakultet, Beograd, 1988.
[2] V. Todi, J. Stani: "Osnove optimizacije
tehnolokih procesa izrade i konstrukcije proizvoda", FTN
izdavatvo, Novi Sad , 2004.
[3] . Maleevi: "Viekriterijumsko odluivanje",
FON Beograd, Beograd, 2005.
[4] B. Ninkovi: "Savremene metode
viekriterijumske optimizacije i vrednovanja proizvoda i
procesa", Diplomski-master rad, FTN, Novi Sad, 2011.
[5] T. Hunjak: "Metode za viekriterijumsko
odluivanje", Sveuilite Split, Split, 2006.
[6] ExpertChoice, http://www.expertchoice.com
[7] Visual Decision Company,
http://www.visualdecision.com
[8] J. P. Brans, B. Mereschal: "How to decide with
PROMETHEE" Brussels free Universities, Brussel 2006.

Kratka biografija

Branimir Ninkovi roen je u Kikindi
1982. god. Diplomski-master rad iz
oblasti Mainstva Proizvodno
mainstvo odbranio je 2011 god.

1326

UDK: 621

ISTRAIVANJE MOGUNOSTI PRIMENE PROGRAMSKOG SISTEMA TECNOMATIX
PLANT SIMULATION ZA SIMULACIJU PROIZVODNIH PROCESA

RESEARCH OF POSSIBILITY TO APPLY TECNOMATIX PLANT SIMULATION
PROGRAMMING SYSTEM FOR SIMULATION OF PRODUCTION PROCESSES

Dejan anji, Velimir Todi, Dejan Luki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj U radu je prikazana mogunost pri-
mene programskog sistema Tecnomatix Plant Simulation
(TPS) za modeliranje i simulaciju proizvodnih procesa.
Prikaz primene TPS-a je izvren kroz primer razvoja
simulacionog modela i simulaciju grupnog tehnolokog
procesa izrade. Dat je prikaz pojedinih rezultata
simulacije posmatranog proizvodnog procesa.
Abstract In this paper a posibility to apply Tecnomatix
Plant Simulations (TPS) programming system for
modelling and simalation of production processes is
shown. Verification of the TPS application is displayed on
the example of a simulation model development and
simulation of group manufacturing process. An overview
of some simulation results of the observed production
process is given.
Kljune rei: Modeliranje, Simulacija, Proizvodni
proces, Tecnomatix Plant Simulation

1.0. UVOD
U okviru ivotnog ciklusa proizvoda veoma bitnu ulogu
ima projektovanje tehnolokih i proizvodnih procesa. Da
bi se proizvodni sistemi mogli reprezentovati na
odgovarajui nain, analizirati i na kraju oceniti sa
stanovnitva svojih performansi, prepoznata je potreba za
modeliranjem i simulacijom proizvodnih procesa.
Modelima se moe pokriti irok spektar pitanja koja se
odnose na projektovanje i funkcionisanje proizvodnih
sistema.
Osnovni predmet i cilj istraivanja u ovom radu se odnose
se na istraivanje mogunosti primene programskog
sistema Tecnomatix Plant Simulation za potrebe
modeliranja i simulacije proizvodnih procesa.
Praktini cilj rada se odnosi na istraivanje mogunosti
unapreenja projektovanja tehnolokih i proizvodnih
procesa primenom simulacione tehnike u svrhu
racionalizacije i optimizacije procesa proizvodnje.
Verifikacija je izvrena na primeru grupnog tehnolokog
procesa proizvodnje odreene grupe osovina.

2.0. OSNOVE MODELIRANJA I SIMULACIJE
Modeliranje predstavlja jedno od osnovnih procesa
ljudskog uma. Ono je vezano za nain ljudskog
razmiljanja i reavanje problema.
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Velimir Todi, red.prof.
Modeliranje izraava nau sposobnost da mislimo i
zamiljamo, da koristimo simbole i jezike, da se
suoavamo sa problemima. Cilj modela je da uoblii na
vidljivi, esto formalan nain, ono to je sutinsko za
razumevanje nekog aspekta, njegove strukture ili
ponaanja.
Modeli su uvek apstrakcije realnog sistema, zbog toga
zadravaju samo one karakteristike originala koje su bitne
za svrhu njegovog izraunavanja (slika 1). Bilo kakav
model mora da ostavi po strani itav niz detalja koji su
inae sastavni deo pojave koja se analizira [1].

Slika 1. Realni sistem i modeli [2]

Za predstavljanje simulacionih sistema koriste se razliiti
modeli kao to su: verbalni, mentalni, strukturni, fiziki,
analogni, matematiki, simulacioni, raunarski.....
Savremeno modeliranje nezamislivo je bez raunara. U
procesu modeliranja raunari se koriste u razvoju modela
i izvoenju prorauna na osnovu stvarnog modela. Na
ovaj nain modeliranje postaje disciplina kojom se mogu
adekvatno i efikasno prikazati sloeni sistemi, oblikovati i
ispitivati njihovo ponaanje.
etiri osnovne vrste simulacionih modela, su [2]:
Monte Karlo simulacija;
Kontinualna simulacija;
Simulacija diskretnih dogaaja;
Meovita, kontinualno-diskretna simulacija
2.1. Simulacija proizvodnih procesa
Simulacija se od strane VDI (Verein Deutscher
Ingeniering, Udruenje Nemakih Inenjera) smernica
3663 definie kao oponaanje sistema, ukljuujui i
njegove dinamike procese, pre modelu sa kojima se
moe eksperimentisati.
Cilj simulacije jeste postizanje rezultata koji mogu biti
preneseni u realan svet. Osim toga, simulacija definie
pripremu, izvoenje i evoluciju paljivo usmerenih
eksperimenta u sklopu projektovanog simulacijskog
modela. Simulacija proizvodnih procesa se izvrava
pomou sledeih koraka:
1327
Procena i sakupljanje podataka iz realnih
proizvodnih procesa koji su neophodni za projektovanje
simulacijskog modela;
Odreivanje cilja simulacijske studije i stvaranje
simulacionog modela u skladu sa definisanim ciljevima;
Pokretanje eksperimenta za izvoenje simulacije
na simulacionom modelu, odakle se dobijaju odreeni
rezultati;
Prikaz rezultata i podataka simulacione studije;

Razvoj simulacionog modela je ciklian proces.
Simulacija se izvrava na osnovu poetnog modela, a
zatim njegovim poboljanjem model se osposobljava da
prui optimalne rezultate simulacije. Na slici 2 prikazan je
dijagram toka simulacionog procesa.

Slika 2. Dijagram toka simulacionog procesa [2]

Simulacija proizvodnih procesa primenom odgovarajueg
programskog sistema za simulaciju, kao paljivo i
usmereno eksperimentisanje na raunaru, vri se, u
optem sluaju kada se:
Projektuje novi proizvodni sistem;
Unapreuje proizvodni proces u postojeem
proizvodnom sistemu;
Uvodi novi program proizvodnje u postojei
proizvodni sistem.

U okviru modeliranja proizvodnih procesa potrebno je
definisati konture proizvodnog prostora u kome su
smeteni proizvodni pogoni i drugi delovi proizvodnog
sistema. Pri definisanju zadataka i ciljeva simulacije
proizvodnih procesa u sreditu su najvanija sledea
pitanja [3]:
Kolika se tehnoloka prohodnost oekuje;
Koji je najpovoljniji broj i raspored tehnolokih
resursa;
Gde su najpovoljnije lokacije meuskladita;
Koliki je optimalni obim proizvodnje;
Koje su najpovoljnije strategije organizacije i
realizacije procesa proizvodnje, itd.

Razvoj modela simulacije, koji se odnosi na model
proizvodnog procesa, reava se u nekoliko iteracija od
konceptualnog modela pa do konanog modela koji daje
optimalne rezultate simulacije. Tako razvijeni model
predstavlja najpovoljnije reenje proizvodnog procesa,
koji se uz dodatne analize usvaja, ili, po potrebi kasnije
koriguje [4]
Modeliranje proizvodnih procesa, odnosno razvoj
simulacionog modela primenom savremenih programskih
sistema za simulaciju, moe se izvriti u 2D i 3D
okruenju.
Na tritu postoji znaajan broj programskih sistema za
simulaciju proizvodnih procesa meu kojima znaajno
mesto u primeni zauzima i programski sistem Tecnomatix
Plant Simulation (TPS). Simulacija procesa proizvodnje
pomou ovog programskog sistema se vri na osnovu
vremenski i dogaajno orijentisane simulacije. U ovom
radu je koriena vremenski orijentisana simulacija pri
emu je uziman u obzir veliki opseg razliitih proizvodnih
vremena.

3.0. RAZVOJ MODELA I SIMULACIJA GRUPNOG
TEHNOLOKOG PROCESA IZRADE
Predmet istraivanja u ovom poglavlju se odnosi na
modeliranje i simulaciju grupnog tehnolokog procesa
izrade zadate tehnoloke grupe osovina, primenom
programskog sistema TPS, u okviru koga e se prikazati
neke od mogunosti posmatranog programskog sistema.
U radovima [5, 6] dati su osnovni podaci potrebni za
razvoj simulacionog modela, koji se odnose na
projektovane i precizirane grupne tehnoloke procese sa
preciziranim vremenima, potrebnim proizvodnim
resursima i drugim neophodnim podacima.
Primenom programskog sistema Tecnomatix Plant
Simulation formiran je model grupnog tehnolokog
procesa izrade za datu grupu osovina i izvrena njena
simulacija. Formiranje modela tehnolokog procesa izrade
osovina pomou pomenutog programskog sistema odvijao
se prema sledeim fazama:
Razvoj modela grupne operacije obrade struganjem;
Razvoj modela grupnog tehnolokog procesa bez
meuskladita;
Razvoj modela grupnog tehnolokog procesa sa
dodatim meuskladitima;
Simulacija tehnolokog procesa;
Prikaz rezultata simulacije;
Izrada 3D modela proizvodnog sistema.

U nastavku su prikazani pojedini rezultati simulacije
grupnog tehnolokog procesa izrade osovina.
Prvo je razvijen model grupne operacije obrade
struganjem kao najsloenije operacije u okviru grupnog
tehnolokog procesa (slika 3). Na osnovu ovog modela,
DEFINICIJA CILJA ISTRAIVANJA
IDENTIFIKACIJA SISTEMA
PRIKUPLJANJE I ANALIZA ULAZNIH PODATAKA
IZGRADNJA SIMULACIONOG MODELA
IZGRADNJA SIMULACIONOG PROGRAMA
ZADOVOLJAVA
VREDNOVANJE SIMULACIONOG MODELA
ZADOVOLJAVA
PLANIRANJE I IZVOENJE EKSPERIMENATA
ANALIZA REZULTATA EKSPERIMENATA
ZADOVOLJAVA
ZAKLJUCI I PREPORUKE
VERIFIKACIJA SIMULACIONOG PROGRAMA
1328
definisanih vremena zahvata obrade i drugih potrebnih
podataka izvrena je simulacija grupne operacije struganja
a dobijeni rezultati se dalje koriste u simulaciji grupnog
tehnolokog procesa.

Slika 3. Simulacioni model grupne operacije struganja

U cilju simulacije grupnog tehnolokog procesa razvijen
je njegov simulacioni model (slika 4). Nakon toga su
definisani potrebni podaci za simulaciju tehnolokog
procesa, kao to su vremena operacija, koliine pojedinih
delova iz grupe, veliine i broj serija, raspoloivi
vremenski kapacitet sistema sa brojem radnih dana,
radnih smena i radnih sati u smeni, itd.

Slika 4. Simulacioni model grupnog tehnolokog procesa

Prikaz rezultata simulacije je izvren kroz prikaz
odreenih opcija koje su pogodne za analizu kvaliteta
proizvodnog procesa koji se simulira. Opcija
BottleneckAnalyzer (slika 5) omoguuje prikaz
optereenosti (zauzetosti) svake radne stanice. Da bi se
prikazalo u kakvom je stanju radna stanica koristi se
opcija Chart (slika 6), gde odreena boja oznaava stanje
procesa, zelena (radi), siva (eka), uta (blokada), crvena
(u otkazu), plava (pauza), svetlo plava (neplanirana
pauza). Najbolji uvid u tok proizvodnog procesa prua
opcija SankeyDiagram (slika 7), jer omoguava
vizuelizaciju linije toka materijala u procesu proizvodnje,
odakle se lako moe videti gde je usko grlo proizvodnje.
Statistics Report je opcija koja omoguuje prikaz
statistikih vrednosti jednog ili vie objekata, kao to su
vremenski stepen iskorienja radnih stanica, koliina
delova koja je ula i izala iz procesa, procentualni udeo
vremena ekanja, zastoja, pauza, itd. Na slici 8 je
prikazan deo rezultata koje nudi ova opcija.

Slika 5. Prikaz rezultata simulacije dobijenih primenom
opcije BottleneckAnalyzer

Slika 6. Prikaz rezultata simulacije dobijenih primenom
opcije Chart

Slika 7. Prikaz dijagrama toka materijala pomou opcije
SankeyDiagram

Slika 8. Prikaz dela rezultata dobijenih primenom opcije
Statistic Report
1329

Kao izlazni rezultat mogu se dobiti sumirani rezultati
simulacije, koji se dalje mogu koristiti za optimizaciju
proizvodnog procesa, promenom ulaznih podataka i
raunarskim eksperimentisanjem.
U sluaju da se utvrdi da je neophodno postaviti
meuskladita na nekim od operacija, mogue je postojei
model korigovati, a potom i odrediti optimalnu veliinu
meuskladita, vrenjem raunarskih eksperimenata.
Zavrni korak predstavlja prikaz vizuelizacije simuliranja
proizvodnog procesa pomou opcije 3D Viewer, ime se
2D model pretvara u 3D model proizvodnog sistema
(slika 9), sa prostornim razmetajem pogona i u okviru
njih maina, skladita i meuskladita, transportnih puteva
i sredstava, itd.

Slika 9. Prikaz idejnog reenja prozvodnog sistema

4.0. ZAKLJUAK
U okviru ivotnog ciklusa proizvoda veoma bitnu ulogu
imaju aktivnosti projektovanja tehnolokih i proizvodnih
procesa. Modeliranjem i simulacijom proizvodnih procesa
omoguuje se stvaranje modela koji predstavljaju
adekvatne proizvodne procese stvarne proizvodnje, ime
se moe ostvariti sledee:
Poveanje produktivnosti postojeih proizvodnih
sistema;
Smanjenje ulaganja u planiranje novih proizvodnih
procesa i odgovarajuih proizvodnih sistema;
Uravnoteenje procesa i smanjenje zaliha u
proizvodnom procesu;
Optimizacija prostornog iskorienja proizvodnih
pogona i drugih celina proizvodnog sistema;
Maksimalno iskorienje proizvodnih resursa;
Otklanjanje uskih grla u proizvonom procesu;
Optimizacija proizvodnog procesa, itd.

Verifikacija razvoja simulacionog modela je izvrena na
primeru tehnoloke grupe osovina i odgovarajueg
projektovanog grupnog tehnolokog procesa primenom
TPS-a, ime su ostvareni sledei rezultati:
Razvoj modela grupne operacije obrade struganjem i
odreivanje vremena izrade za svaki deo iz grupe;
Razvoj modela grupnog tehnolokog procesa izrade
posmatrane grupe osovina za sluaj sa i bez
meuskladita, i odreivanje:
o koliine delova koje je mogue obraditi za
jedan radni dan i u toku godine za projektovane tri smene;
o zauzetost maina i radnih mesta, kao i stepen
njihovog iskorienja;
o optimalne veliine meuskladita;
o drugih znaajnih statistikih podataka.
Projektovanje 3D prostornog modela proizvodnog
sistema, odnosno proizvodnog pogona za izradu
posmatrane tehnoloke grupe delova.

Kao nastavak istraivanja iz posmatrane problematike,
mogu se predloiti slededee oblasti:
Produbljivanje znanja iz oblasti planiranja, pripreme i
upravljanja proizvodnje;
Produbljivanje znanja iz oblasti modeliranja i
simulacije sa akcentom na diskretne dogaaje na kojima
se baziraju proizvodni procesi;
Dalji rad na izuavanju programskog sistema TPS;
Prouavanje programskog jezika Simtalk za
programiranje u TPS-u;
Povezivanje TPS-a sa drugim CAx sistemima (CAD,
CAM, CAPP, ...), itd.

5.0. LITERATURA
[1] B. Radenkovi, M. Stanojevi, A. Markovi:
"Raunarske simulacije", Fakultet Organizacionih Nauka,
Beograd, 1999.
[2] A. Markovi: "Objektno orijentisane specifikacije
simulacionih modela baziranih na znanju", doktorska
disertacija, Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd,
2000.
[3] V. Todi, D. Luki, M. Miloevi, A. ivkovi:
"Podloge za razvoj simulacionog modela procesa
proizvodnje kotrljajnih leaja", asopis IMK-14
Istraivanje i razvoj, Vol.16, No, 35, pp.29-34, Kruevac,
2010.
[4] S. Borojevi, V. Jovievi, S. Jokanovi: "Modeling,
simulation and implementation of process planning",
Journal of Production Engineering, 2009, Vol,12, No.1,
pp.87-91, Faculty of Tehnical Science, Department of
production Engineering, Novi Sad.
[5] D. anji: "Istraivanje mogunosti primene
programskog sistema Tecnomatix Plant Simulation za
simulaciju proizvodnih procesa", Diplomski-master rad,
Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, 2011.
[6] V. Todi, D. Luki, M. Miloevi, J. Vukman:
"Technological basis for the development and
implementation of flexible manufacturing systems", 10th
Anniversary International conference an accomplisments
in Electrical and mechanical Engineering and Information
Technology, Faculty of Mechanical Engineering, Banja
Luka, pp. 427-432, 2011.

Kratka biografija:

Dejan anji, roen je u Kikindi 1982. god.
Diplomski-master rad na Fakultetu tehni-
kih nauka iz oblasti MainstvaProizvodno
mainstvo odbranio je 2011. god.

1330

UDK: 621

ISTRAIVANJE PROCESA ELEKTROEROZIVNE OBRADE PRIMENOM
NEURONSKIH MREA

INVESTIGATION OF PROCESS EDM BY APPLICATIONOF NEURAL NETWORK
PROCESSING

Goran Deli, Dragan Rodi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO

Kratak sadraj - Vetaka neuronska mrea je paradig-
ma obrade informacija inspirisana procesiranjem kakvo
vri bioloki mozak. Ove mree, kao i ljudi, ue na osnovu
primera tj. istorijskog iskustva, one nisu programirane
eksplicitnim instrukcijama, ve ue da izvre zadatak
koristei primere iz stvarnog ivota. U radu su prikazani
osnovni koncepti vetakih neuronskih mrea i njihova
primena pri EDM obradi. Cilj je bio da se da pregled
istraivanja i dostignua u primeni vetakih neuronski
mrea u procesima EDM obrade a zatim izvri
odreivanje zavisnosti proizvodnosti, zazora i hrapavosti
obraene povrine dobijenih neuronskom mreom, od
rezultata dobijenih eksperimentom.
Abstract - Artificial neural networks are information
processing paradigm inspired by what is done processing
the biological brain. These networks, like humans, learn
from examples of that, i.e. historical experience, they are
not programmed an explicit instruction, but learn to
perform the task using examples from real life. This paper
presents the basic concepts of artificial neural networks
and their application in the EDM process. The aim was to
provide an overview of research and achievements in the
application of artificial neural networks in the process of
EDM processing and then make the determination
depending on productivity, gap and surface roughness
obtained by neural network, the results obtained by
experiment.
Kljune rei: Neuronske mree, EDM obrada
,proizvodnost ,zazor, hrapavost obraene povrine.

1 UVOD

Termin vetaka inteligencija (Artificial Inteligence
AI) upotrebljen je prvi put 1956. godine na kongresu u
Dartmutu, u Novoj kotskoj (Kanada).
Kongres je organizovao John Mc Carty, kojeg mnogi
danas smatraju ocem vetake inteligencije. Neke od
moguih definicija vetake inteligencije[1]:

Vetaka inteligencija je nauna oblast u kojoj se
izuavaju izraunavanja da bi se izraunavanjem
omoguila percepcija, rezonovanje i injenje.

_____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Marin Gostimirovi, vanr.prof.
Vetaka inteligencija je nauna oblast u kojoj se
istrauje kako da se naprave raunari koji bi uspeno
radili stvari koje u ovom momentu rade bolje ljudi.

Vetaka inteligencija predstavlja meavinu konvencio-
nalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se
napravi maina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla
smatrati inteligentnom. Mogunost stvaranja inteligent-
nih maina zaokuplja ljudsku matu jo od drevnih vreme-
na, ali tek sada, sa brzim tempom razvoja raunara i ve
pedesetogodinjim iskustvom na polju istraivanja tehni-
ka AI programiranja, san o pametnim mainama poeo je
da postaje stvarnost.
Izraz inteligentni sistemi opisuju razliite komercijalne
aplikacije vetake inteligencije. Veina eksperata se
slae da se AI odnosi na dve osnovne ideje. Prvo, ona
podrazumeva prouavanje procesa razmiljanja kod ljudi;
drugo, ona se bavi predstavljanjem tih procesa preko
maina (raunara, robota...).

2 NEURONSKE MREE

Neuronske mree simuliraju nain rada ljudskog mozga
pri obavljanju datog zadatka ili neke funkcije. Neuronska
mrea je masovno paralelizovan distribuirani procesor sa
prirodnom sposobnou memorisanja iskustvenog znanja
i obezbeivanja njegovog korienja. Postoje dve katego-
rije neuronskih mrea: vetake i bioloke neuronske
mree. Predstavnik biolokih neuronskih mrea je nervni
sistem ivih bia. (slika 2.1) Vetake neuronske mree su
po strukturi, funkciji i obradi informacija sline biolokim
neuronskim mreama, ali se radi o vetakim tvorevi-
nama.

Slika 2.1 Model prirodnog neurona [2]

Kada se govori o neuronskim mreama, misli se
prvenstveno na vetake neuronske mree (Artificial
Neural Networks ANN), zbog toga to se uglavnom
1331
govori o modelima neuronskih mrea NM, realizovanim
na raunarima. (slika 2.2)

Slika 2.2 Model vetake neuronske mree [3]

2.1 Model neuronskih mrea

2.1.1 Arhitektura neuronskih mrea

Arhitekturu vetake neuronske mree predstavlja
specifino ureenje i povezivanje neurona u obliku mree.
Po arhitekturi, neuronske mree se razlikuju prema broju
neuronskih slojeva i mogu biti jednoslojne (slika 2.3) i
vieslojne (slika 2.4). U zavisnosti od uloge u mrei,
slojevi se mogu biti:

Ulazni - prima podatke iz okoline
Izlazni - daje rezultate obrade
Skriveni - nalaze se izmeu ulaznog i izlaznog sloja.

Obino svaki sloj prima ulaze iz prethodnog sloja, a svoje
izlaze alje narednom sloju. Jedna od najeih
arhitektura neuronskih mrea je mrea sa tri sloja.

Slika 2.3 Jednoslojne neuronske mree [4]

Slika 2.4 Vieslojne neuronske mree [5]

Sloenije neuronske mree mogu imati vie skrivenih
slojeva, povratne petlje i elemente za odlaganje vremena,
koji su dizajnirani da omogue to efikasnije odvajanje
vanih osobina ili ema sa ulaznog nivoa.

2.1.2 Algoritmi za uenje neuronskih mrea

Uenje NM se svodi na uenje iz primera kojih bi trebalo
da bude to vie da bi mrea mogla da se ponaa
preciznije u kasnijoj eksploataciji. Proces uenja dovodi
do korigovanja sinaptikih teina. Kada uzorci koji se
predstavljaju mrei ne dovode vie do promene ovih
koeficijenata, smatra se da je mrea obuena. Obuavanje
se moe vriti na nekoliko naina, ali bez obzira na
korieni algoritam uenja, procesi su u sutini vrlo slini
i sastoje se od sledeih koraka:

1. Mrei se prezentuje jedan skup ulaznih podataka;
2. Mrea vri obradu i rezultat se pamti (ovo je prolaz
unapred);
3. Izraunava se vrednost greke, tako to se dobijeni
rezultat oduzima od oekivanog;
4. Za svaki vor se rauna nova sinaptika teina (ovo je
prolaz unazad);
5. Menjaju se sinaptike teine. ili se ostavljaju stare
vrednosti, a nove se pamte;
6. Na ulaze mree se dovodi novi skup ulaznih podataka i
ponavljaju se koraci od 1-5. Kada se izvre svi primeri,
auriraju se vrednosti sinaptikih teina,i ako je greka
ispod zahtevane vrednosti smatra se da je mrea
obuena.

Pored strukture, algoritam uenja je najvaniji faktor
razlikovanja meu neuronskim mreama.

2.1.3 Algoritam irenja greke unazad (BACK-
PROPAGATION ALGORITHM)

Backpropagation je skraenica od back error
propagation to bi moglo da se prevede kao "irenje
greke unazad". Trenutno, za sloene vieslojne mree,
ova zajedniki razvijena back-propagation struktura je
model koji je najpopularniji, najdelotvorniji i model koji
se najlake ui. Ova mrea je u upotrebi vise nego sve
ostale zajedno. Upotrebljava se za mnoge razliite
tipove aplikacija. Ova struktura je proizvela mnogo
razliitih tipova mrea sa razliitim topologijama i
metodama obuke. Tipina backpropagation mrea ima
ulazni, izlazni i najmanje jedan skriveni sloj. Teoretski
nema ogranienja u broju skrivenih slojeva, ali je
uobiajeno da ih ima jedan ili dva. Da bi se mrea koja
ui na osnovu ovog algoritma koristila, potreban je
prethodni trening mree. Poevi od izlaznog sloja,
razlika (greka) izmeu eljenih i stvarnih izlaza se
rauna da bi se na osnovu nje popravile vrednosti teina
u prethodnom sloju. Princip se jasno vidi na slici 2.5:
Za svaki neuron izlaznog sloja, greka se izraunava kao:

E(Zj, dj) = (Zj-dj)(df/dx)

gde su Z i d, eljeni i stvarni izlaz. Sigmoidna funkcija f=
[l+expf-x)]'
1
je efikasan nain da se izrauna izlaz
neurona (gde je x proporcionalno sumi umnoaka ulaza i
1332
teina). Izvod sigmoidne funkcije (df/dx)=f(l-f) i greka
su jednostavna funkcija eljenih i stvarnih izlaza. Faktor
f(l-f) je logistika funkcija koja dri korekciju greke u
odreenim granicama.

Slika 2.5 irenje greke unazad [13]

3 OPIS EKSPERIMENTA

Eksperimentalni podaci su sprovedeni iz istraivanja
sprovedenih na FTN-u [6, 7 i [8]. Obradak, koji se koristi
u eksperimentu, izraen je od Mangan-vanadijum alatnog
elika, ASTM A681 ili DIN 90MnV8 (0.9% C, 2% Mn, i
0,2% V), tvrdoe 62 HRC-a. Alat je napravljen od
elektrolitikog bakra istoe 99%, preseka 20x10 mm.
Dielektrik je nafta. Zbog malog nagrizanja povrine
korieno je prirodno ispiranje. Ispitivanja su sprovedena
na FUMEC CNC 21 EDM maini iz June Koreje
sledeih karakteristika:
Struja pranjenja I
e
= 0 100 A
Duina impulsa t
i
= 0 1000 s
Duina pauze t
0
= 0 100 s
Napon U
0
= 0 100 V
Ulazni podaci su varirani i rezultati EDM obrade su
praeni i evidentirani. Mereni su: proizvodnost V
w
, zazor
a i hrapavost obraene povrine R
a
.

4 REALIZACIJA NEURONSKIH MREA

Za realizaciju neuronske mree korien je MatLab
programski jezik koji ima velike mogunosti kada su u
pitanju tehniki prorauni. MATLAB obuhvata familiju
dodatnih reenja vezanih za specifine primene ,
predstavljenih u vidu panela sa alatima (tool box).
Treniranje mree izvedeno je na osnovu 28 reima obrade
(eksperimenta) dok su za simulaciju mree koriena 7
reima obrade. Izabrana mrea je Feed-Forward bacprop
mrea. Ova mrea je jako pogodna zbog svoje strukture i
naina obuke. Vrlo je efikasna i daje eljene rezultate.
Koriene su sledee funkcije i setovi metoda za obuku
(slika 6.6):

1. Training Function TRAINLM
2. Adaption learning function primenjena je LEARNGDM
funkcija uenja za backpropagation/bias
3. Performance function primenjena je srednja kvadratna
vrednost greke (Mean Square Error) MSE
4. Transfer Function Odabrana mrea ima skriveni sloj
koji ima 10 neurona i aktivaciona funkcija je
TANSING. Izlazni sloj ima dva neurona u PURELIN
aktivacionu funkciju. TANSING je sigmoidna a
PURELIN linearna funkcija.

4.1 Analiza dobijenih rezultata

Nakon treninga i simulacije dobili smo odstupanja
dobijenih od oekivanih vrednosti. Ti rezultati su
prikazani na slikama 4.1 i 4.2. i 4.3 i tabeli 4.1

Slika 4.1 Korelacija izmeu oekivanih i dobijenih
vrednosti za proizvodnost

vrednosti za radni zazor

vrednosti za hrapavost obraene povrine

1333
I
e
(A)
t
i
(s)
Oekivano V
w
(mm
3
/min)
Dobijeno V
w
(mm
3
/min)
E
%

1 4 1.97 1.1273 42.777
5 6 5.39 4.8314 10.364
9 8 7.71 7.6071 1.335
13 9 7.8 8.929 14.174
20 15 22 26.6559 21.163
30 26 50 62.92 25.84
50 40 72.9 72.92 0.0274
Prosek 16.526
I
e
(A)
t
i
(s)
Oekivano
a
(mm)
Dobijeno
a
(mm)
E
%

1 4 0.06 0.064769 7.948
5 6 0.1025 0.10008 2.361
9 8 0.155 0.16201 4.523
13 9 0.21 0.20479 2.481
20 15 0.235 0.2447 4.128
30 26 0.255 0.25722 0.871
50 40 0.31 0.32523 4.913
Prosek 3.889
I
e
(A)
t
i
(s)
Oekivano
R
a
(m)
Dobijeno
R
a
(m)
E
%

1 4 2 2.0723 3.615
5 6 5.1 5.074 0.51
9 8 9.4 9.3513 0.518
13 9 10.1 10.1788 0.78
20 15 11 10.9926 0.067
30 26 12 12.0374 0.312
50 40 13.1 13.0062 0.716
Prosek 0.931
Tabela 4.1 Oekivane vrednosti, dobijene vrednosti i
procenat odstupanja

5 ZAKLJUAK

NM su postale nezamenljiv alat pri reavanju zadataka
koji se odnose na proizvodne procese. Raznovrsnost i
priroda problema koji se javljaju pri reavanju
proizvodnih zadataka stvorili su pogodne uslove za
primenu NM.
Iz ovog rada smo zakljuili da je NM dobar alat za
reavanje inenjerskih problema. U naem radu dobili
smo relativno dobre rezultate za zazor i hrapavost
obraene povrine dok smo za proizvodnost dobili neto
vea odstupanja od dozvoljenih. To nam govori da smo
raspolagali sa malim brojem podataka za obuku i da je za
ovaj tip mree potreban vei broj podataka koje bi smo
koristili za obuku.

6 LITERATURA

[1] V. Ili: Vetaka inteligencija,
www.solair.eunet.rs/~ilicv/AI_index.htm#Oblasti
[2] The encycloopedia of science,
www.daviddarling.info/encyclopedia/N/neuron.html
[3] Vetake neuronske mree: Hall 9000 is coming,
www.blog.b92.net/text/2904/Vestacke-neuronske-
mreze%3A-Hall-9000-is-coming
[4]www.en.wikibooks.org/wiki/Artificial_Neural_Networ
ks/Print_Version
[5] www.autopoiesis.foi.hr/wiki.php?name=KM+-
+Tim+38&parent=NULL&page=4.Sub-
simboli%C4%8Dki%20prikazi%20znanja
[6] Miliki D, Sekuli M, Gostimirovi M:Relational
model of databases for material machinobility in
Electrical discharge mashining, 7th Internacional
Research/Export Conference TMT 2003, Barcelona.
[7] Gostimirovi M, Miliki D, Sekuli M: Uticaj vrste
materijala elektrode na tehnoloke karakteristike
elektroerozivne obrade, 31. Savetovanje proizvodnog
mainstva Srbije i Crne Gore, Kragujevac, 2006, str
76-81.
[8] Gostimirovi M, Miliki D, Sekuli M: Uticaj
parametara elektrinih impulsa na tehnoloke
karakteristike elektroerozivne obrade, IX
meunarodna nauno-struna konferencija MMA
2006, Novi Sad, 2006, str 3-4.
[9] Dragan Rodi, Pavel Kova, Borislav Savkovi:
Primena Fazi logike i ANFIS sistema u istraivanjima
procesa obrade eonim glodanjem, zbornik radova,
FTN, Novi Sad

Kratka biografija:

Goran Deli roen u Bijeljini 1983. godine.
Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Proizvodnog Masinstva iz
predmeta Nekonvencionalni postupci obrade
odbranio je u 2011 godine.

Dragan Rodi roen u Bakoj Palanci 1984.
godine.Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Proizvodnog
Masinstva Fleksibilne tehnologije, sistemi i
raunarom integrisana proizvodnja, iz
predmeta Rezanje metala, odbranio je 2010.
godine.

1334

UDK: 621.771.29

ISPITIVANJE OSCILATORNIH KARAKTERISTIKA TRAKTORSKOG PNEUMATIKA

STUDY THE OSCILLATORY CHARACTERISTICS OF TRACTOR TYRE

Slobodan Popovi, Ferenc asnji, Boris Stoji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Metodom slobodnog pada vreno je
ispitivanje promena krutosti i priguenje traktorskog
pneumatika u zavisnosti od promena dva faktora, pritiska
u pneumatiku i vertikalnog optereenja. Dobijeni rezultati
opravdavaju korienu metodu merenja u celokupnom
opsegu vrednosti kada je u pitanju promena vrednosti
optereenja dok kod najniih pritisaka nije mogue
koristiti datu metodu merenja. Srednja vrdnost krutosti
raste u celokupnom dijapazonu promene pritiska dok
srednja vrednost priguenja ima tendenciju rasta do
momenta postizanja gornje vrednosti pritiska gde naglo
opada.
Abstract The metod of free fall was performed to
investigate the changes of stiffness and damping tractor
tire change depending on two factors, the tire pressure
and vertical load. The results justify the method used in
measuring the entire range of values when it comes to
changes in load while at the lowest pressure is not
possible to use a given method of measurement. The mean
value of stiffnes increases in the whole range of pressure
changes as the mean value of damping tends to the
moment of reaching the upper value od pressure where it
suddenly decreased.
Kljune rei: Traktorski toak, oscilatorno ponaanje.

1. UVOD
Dranje teine vozila i prenoenje preko neravnina puta
predstavljaju osnovne funkcije pneumatskih guma.
Osnovne kriterijumi koje moraju zadovoljiti dananji
pneumatici su:
- Obezbeivanje nosivosti
- Ublaavanje udarnih optereenja
- Prenoenje pogonskog momentak
- Obezbeivanje bone sile
- Obezbeivanje stabilnosti dimenzija
- Otpornost na habanje
- Nizak otpor kotrljanja
- Nizak nivo buke i vibracija
- Trajnost tokom oekivanog veka eksploatacije.

Tema ovog rada bie Ispitivanje oscilatornih
karakteristika traktorskog pneumatika a cilj istraivanja
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Ferenc asnji, red.prof.
bie konkretno utvrivanje vrednosti veliina krutosti i
priguenja pneumatika u zavisnosti od promena pritiska u
pneumatiku i promene optereenja.
2. OSCILATORNE KARAKTERISTIKE
SAVREMENIH PNEUMATIKA
Prilikom kretanja pneumatik u sistemu oslanjanja
predstavlja prvu fazu ublaavanja dejstva neravnina
ponaajui se kao svojevrsni amortizer, odreenih
vrednosti karakteristika krutosti i priguenja. Dalje
umanjenje vibracija nastalih kretanjem vri se u sistemu
oslanjanja vozila sve do momenta predavanja na telo
asije. Vana uloga pneumatika u sistemu oslanjanja
putnikih vozila navodi na pitanje, koliko je znaajna
njegova uloga kod vozila koja nemaju elastino
oslanjanje, kao to je to sluaj kod traktora? Pneumatici
tada predstavljaju element koji neposredno povezuje
vozilo i podlogu, obavljajui celokupnu ulogu elastinog
oslanjanja i priguenja. Imajui u vidu injenicu da
prosean rukovaoc provodi veliki deo svog radnog
vremena upravo izloen uticaju neravnina reljefa puta
opravdana su dalje ispitivanja vezana za oscilatorne
karakteristike traktorskog pneumatika. Vertikalna krutost,
u zavisnosti od naina ispitivanja definisana je kao:
- Statika krutost pneumatika
- Dinamika krutost pneumatika bez kotrljanja
- Dinamika krutost kotrljajueg pneumatika.
2.1. Statika krutost pneumatika
Utvreno je da se za dati pritisak u pneumatiku statiki
ugib menja nelinearno ali se moe aproksimirati linearnim
ponaanjem u uem dijapazonu ugiba relevantnom u
praksi, sa promenom optereenja, to vidimo sa slike 1.

Slika 1. Veza statikog ugiba sa optereenjem
traktorskog pneumatika [8]
S tim u vezi, moemo zakljuiti da je vertikalna krutost
pneumatika nezavisna od optereenja u oblasti praktine
primene [2].

1335
2.2. Dinamika krutost pneumatika bez kotrljanja
Vrednost dinamike krutosti pneumatika bez kotljanja
mogu se dobiti raznim vrstama ispitivanja. Najei je
takozvani slobodni pad gde se pneumatik sa datim
optereenjem pusti da padne sa odreene visine. Nakon
uspostavljanja kontakta sa podlogom javljaju se oscilacije
nastale usled elastinosti pneumatika. Pomou njih,
korienjem matematikih funkcija, o kojima e kasnije
biti rei, dolazi se do vrednosti dinamike krutosti
pneumatika bez kotrljanja.

Slika 2. Veliina vrednosti amplituda pneumatika
dobijenih pomou metode slobodnog pada [8]

2.3. Dinamika krutost kotrljajueg pneumatika
Tanost rezultata ispitivanja dinamike krutosti
pneumatika zavisi od veeg broja uticajnih faktora nego
pri prethodno navedenim metodama. Pored pomenutih
faktora, na dinamiku krutost pneumatika utiu brzina
kretanja, dimenzije pneumatika, dizajn i dubina are kao i
materijal od koga je pneumatik izraen. Dinamika
krutost pneumatika znaajno opada od trenutka kada
nastupi kretanje u vidu obrtanja, kao to je prikazano na
slici 3.

Slika 3. Dinamika krutost kotrljajueg pneumatika [8]
Vrednost dinamike krutosti kotrljajueg pneumatika
nejee dobijamo merenjem odziva kotrljajueg toka
prilikom kretanja po podlozi poznate harmonijske
pobude.
Merenje se vri na osovini toka a odreivanjem odnosa
ulaznih i izlaznih veliina kao i faznog ugla pomeranja
mogue je odrediti dinamiku krutost i koeficijent
priguenja pneumatika.
Uzroci razlike krutosti kotrljajueg i pneumatika u
mirovanju predstavljaju:
- Viskoelastine osobine gume
- Uticaj frekvencije pobude [8].

2.4. Modeliranje oscilatornog ponaanja pneumatika
Kada se pristupa modeliranju pneuamtika uzima se da je
priroda njegovog ponaanja viskoelastina. To praktirno
znai da su uz elsatine sile istovremeno prisutne i
viskozne. Priroda viskoelastinog ponaanja je sama po
sebi dosta kompleksna i u literaturi se moe nai dosta
razliitih pristupa modeliranju takvog ponaanja.
Naveemo neke od najjednostavnijih modela, prema [6].

Slika 4. Primeri matematikih modela: a) Linearna
opruga, b) Voigt Kelvinog model, c) Maxvelov model, d)
Wallentowitz model
Od ponuenih modela, ponaanje gume ( odnosno gume)
najbolje prikazuje Gemanov model [7] ali zbog
jednostavnosti u literaturi se esto koriste prva dva
modela. U ovom radu e biti izvrena analiza prema Voigt
Kelvinovom modelu. Kod elastinog oslanjanja
koeficijent priguenja pneumatika ne moe da se
zanemari i uzima se u obzir tokom ispitivanja.

3. POSTUPAK I TOK ISPITIVANJA
S ciljem dobijanja kvalitetnih rezultata, neki od
parametara s u preuzeti iz ranijih ispitivanja oscilatornih
osobina traktorskog toka. Za ispitivanje nisu korieni
propisi o ispitivanju definisani u postojeim standardima i
zakonskim regulativama.
Radi dobijanja to kvalitetnijih podataka tokom
ispitivanja tri kljuna faktora su morala biti ispunjena:
- Merna oprema, koja je pre samog ispitivanja
podvrgnuta kalibraciji
- Sredstva ( mehanizam sa traktorskim
tokom) koja e biti upotrebljena za
dobijanje podataka
- Podloga, iji zadatak je bio da omogui
kretanje mehanizma na prihvatljiv nain.
3.1. Merna oprema
Merna oprema sastoji se od induktivnog davaa
pomeranja W200 proizvoaa HBM, ija funkcija je bila
da belei vertikalna pomeranja toka u vremenu. Signal
nastao u davau podvrgnut je pojaavanju pomou
pojaala signala KWS/T 5. Tako pojaan analogni
signal alje se u analogno digitalni konvertor USB
6210, firme National Instruments. Merna frekvencija
1336
iznosila je 1 kHz dok su vrednosti pomeranja beleene u
10
-5
mm. Transformisani digitalni signal nastao u
konvertoru poseduje pogodne karakteristke za beleenje i
skladitenje podataka u programskom paketu LabView.
Pomou njega mogue je oitavanje podataka sa mernog
modula induktivnog davaa, njihovu obradu, a zatim i
grafiko prikazivanje radi lakeg utvrivanja injeninog
stanja.

Slika 5. ema povezivanja merne opreme

3.2. Mehanizam sa traktorskim tokom
Sam mehanizam sastojao se od konstrukcije koja se
oslanjala i kretala inama a koja je u vezi sa traktorskim
tokom bila preko vertikalnih voica koje su
omoguavale vertikalna kretanja toka u odnosu na
ostatak konstrukcije.

Slika 6. ema mehanizma sa traktorskim tokom: 1.
Podloga, 2. Mehanizam sa traktorskim tokom, 3.
Optereenje [5]
Deo konstrukcije koji je bio oslonjen na podlogu preko
traktorskog toka omoguavao je postavljanje veeg broja
tegova mase oko 500 kg, iji zadatak je bio da saopte
optereenje za pojedinani traktorski toak. Optereenja
su se kretala od 760 kg, koliko je iznosila ukupna masa
mehanizma sa tokom i jednim tegom, do mase od 1210
kg koliko je iznosila ukupna masa mehanizma sa tokom i
dva tega.
3.3. Podloga
Parametri, kao to je visina podloge sa koje toak pada
malom brzinom morali su biti podeeni pre samog
ispitivanja. Za samu podlogu vazno je bilo to da zadri
svoju geometriju, nepromenjenu tokom celog ispitivanja
kako bi mogla da se osigura ponovljivost eksperimenta.
Podlogu su inila dva horizontalna nivoa. Visina
takozvanog stepenika h iznosila je 10,5 cm.

Slika 7. Podloga

4. PRIKAZ I ANALIZA REZULTATA MERENJA
4.1. Izraunavanje oscilatornih parametara
traktorskog toka
Na poetku sa grafika oscilacija uzimamo vrednosti
veliina za amplitude oscilovanja kao i vrednosti veliina
za kvaziperiod susednih oscilovanja.

Slika 8. Grafik slobodnih priguenih linearnih oscilacija
U tabeli 1 dat je prikaz izraunavanja parametara bitnih za
ovo ispitivanje:
Tabela 1. Prikaz izraunavanja osnovnih parametara
d k
w c

4.1. Analiza karakteristika rezultata merenja
Pre analize rezultata merenja potrebno je istai da je na
same rezultate merenja uticaj imao veliki broj faktora. S
obzirom da su ovo bila prva ispitivanja ovog tipa na
osnovi postrojenja koje smo zatekli i prilagodili naim
ispitivanjima postojala je izvesna doza nesigurnosti u
ispravnost metode koja je koriena. Za svaku vrednost
pritiska i optereenja vrena su po tri ponavljanja. Na
1337
primeru dijagrama bie prikazan karakter krive dobijen
ispitivanjem oscilatornih karakteristika pneumatika.

Slika 9. Dijagram slobodnih nepriguenih oscilacija
traktorskog pneumatika pri pritisku od 0,8 bar i
optereenju od 1210 kg
Sa promenom pritiska u pneumatiku i optereenja krive
oscilovanja su menjale svoj karakter. Ponovljivost
eksperimenta je bila dobra u velikom broju sluajeva a
vrednost uma je bila zanemarljiva u skoro celokupnom
dijapazonu merenja osim pri najveem pritisku
pneumatika i najmanjem optereenju. U tabeli 2 prikazane
su srednje vrednosti promena krutosti i priguenja tokom
ispitivanja.
Tabela 2. Promena srednjih vrednosti krutosti i
priguenja tokom ispitivanja
Opt. [kg]
760 1210
[bar]
[Ns/m] [N/m] [Ns/m] [N/m]
0.5 6053.78 291359.1 -4303.56 95029.19
0.8 6160.25 376977.1 5119.93 236945.2
1.2 6337.84 385790.1 5228.59 341284
P
r
i
t
i
s
a
k

1.5 3826.41 459645 4064.65 460810.5

Prilikom merenja sa optereenjem od 760 kg srednja
vrednost priguenja k raste od pritiska 0,5 bar-a, gde je
imalo vrednost od 6053,78 Ns/m pa do pritiska od 1.2 bar,
pri kom je imala vrednost priguenja od 6337,84 Ns/m, da
bi nakon toga vrednost priguenja naglo opala i na
pritisku od 1,5 bar-a iznosila 3826,41 Ns/m. Promena
srednje vrednosti krutosti c nije imala isti karakter kao
kod priguenja, njena vrednost je imala konstantan rast,
od pritiska 0,5 bar-a gde je iznosila 291. 4 kN/m pa do
vrednosti pritiska 1,5 bar-a pri kom je iznosila 459,6
kN/m, to ini poveanje srednje vrednosti krutost od 63,4
%. Merenjem sa optereenjem od 1210 kg vrednosti
priguenja metoda merenja nije bila pogodna za pritisak u
pneumatiku od 0,5 bar-a. Za dobijanje vrednosti
priguenja pri pritisku od 0,5 bar-a potrebno je promeniti
metodu merenja jer je tokom slobodnog pada deo gazne
povrine pneumatika bio na stepeniku u trenutku kada je
pneumatik dotakao donju taku pada. Tokom merenja se
veim pritiscima metoda merenja bila je primenljiva. Pri
pritisku od 0,8 bar-a vrednost priguenja je bila 5119,93
Ns/m i rasla je do vrednosti pritiska od 1,2 bar-a, gde je
iznosila 5228,59 Ns/m da bi usledio pad srednje vrednosti
priguenja na 4064,65 Ns/m koliko je iznosila vrednost
pri pritisku od 1,5 bar-a. Srednja vrednost krutosti je rasla
sa promenom pritiska od 950,3 kNm koliko je iznosila na
pritisku od 0,5 bar-a pa do vrednosti od 460,8 kN/m
koliko je iznosila pri pritisku od 1,5 bar. Najvea vrednost
krutost pri obe vrednosti optereenja bila je priblina s
tim da je porast srednje vrednosti krutosti bio manji pri
optereenju od 1210 kg i iznosio je 20,6 %, dok je pri
optereenju od 760 kg porast srednje vrednosti krutosti
iznosio 63,4 %.
5. ZAKLJUAK
Tokom ispitivanja pojavljuju se znatnija rasipanja
rezultata, u velikom broju sluajeva teka za interpre-
taciju, eventualno ukazuju na odstupanje u geometriji ili
nedovoljnoj krutosti noseeg sistema. Mogunosti za
proveru ovakvih pretpostavki nije bilo. Rezultati veeg
broja ponavljanja pak, ukazuju na slinost dobijenih
vrednosti sa ispitivanjima drugih autora to ukazuje na
opravdanost razvijanja koriene metode merenja. Osim u
sluajevima merenja oscilatornih parametara sa najniim
pritiscima gde su rezultati veoma teki za analizu, pri
merenju sa realnim eksploatacionim pritiscima pneuma-
tika oni se pribliavaju vrednostima dobijenih ispitivanji-
ma drugih autora. Korienjem veeg broja ponavljanja
opravdava oekivanje daleko kvalitetnijih rezultata to u
krajnjem sluaju omoguava izradu veoma kvalitetnog
oscilatornog modela.
6. LITERATURA
[1] asnji F., Torovi T., Klinar I., Maleev P., Veselinov
B., Antoni ., Nikoli N., Stoji B., Rui D., Dori
J.: Aktuelni pravci razvoja traktora, Monografija, FTN
Novi Sad, 2010.
[2] James M., Burak E., Frederick R. E.: The Science and
Tehnology of Rubber, Elsevier Academic Press,
Department of Cincinnati Ohio, 2005.
[3] Kising A., Gohlich H.: Ackerschlepper
Reifendynamik, Teil 1: Fahrbahn- und
Prfstandergebnisse, Grundlagen der Landtechnik,
Berlin, 1998.
[4] Mari S., Bajramovi R., Klari S.: Osnovi
metrologije i obrade rezultata mjerenja, Mainski
fakultet Sarajevo, 2005
[5] Schlotter V.: Einfluss dynamischer
Radlastschwankungen und Schrgwinkelnderungen
auf die horizontale Kraftbertragung von
Ackerschlepperreifen, Dissertation, Universitt
Stuttgart, Institut fr Agrartechnik, 2005
[6] Sharon I.: Untersuchungen uber die
Schwingungseigenschaften grossvolumiger
Niederdruckreifen, Berlin, 1975.
[7] Wallentowitz H.: Vertikal- /Querdynamik von
Kratfahrzeugen, Aachen, 1996.
[8] Wong J. Y.: Theory of ground Vehicles, Wiley, New
York, 1978.
[9]http://media.wiley.com/product_data/excerpt/19/04713
546/0471354619.pdf
[10]http://www.tno.nl/downloads/DT_PhD_Thesis_Zegel
aar2.pdf
Kratka biografija:

Slobodan Popovi roen je u Virovitici 1985.
god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Mainstva Motori i
Vozila maine odbranio je 2011.god.

1338

UDK: 62:502/504

PROIZVODNO MAINSTVO I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ZA OBRADU
MATERIJALA

PRODUCTION ENGINEERING AND RENEWABLE ENERGY RESOURCES FOR
MATERIALS PROCESSING

Aleksandar Cekovi, Pavel Kova, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - MAINSTVO
Kratak sadraj U radu se analizira problem sa kojim se
suoava celokupna svetska populacija, a to je nedostatak
izvora energije. Obnovljivi izvori energije se u velikoj
meri primenjuju u oblasti proizvodnog mainstva, a
posebno se koriste pri obradi materijala. Najvise se pri
obradi koristi vodeni mlaz i solarna energija

Abstract The paper analyzes the problem facing the
entire world population with a lack of source of energy.
Renewable sources of energy is largely applied in the
field of production engineering, and especially used in the
processing of materials. Water beam and solar energy are
used mostly.

Kljune rei: obnovljivi izvori energije, solarna energija,
obrada materijala,

1. UVOD

Pred ovenanstvo je u 21. veku postavljen zadatak
iznalaenja alternativnih izvora energije na zemlji, koji e
zadovoljiti potrebe oveanstva ali i odrati ekoloku
ravnoteu. Da bismo sve ovo postigli, ne moramo samo
da se okrenemo iznalaenju novih izvora elektrine
energije, ve da naemo alternativu njenoj upotrebi.
to se tie Srbije, ona danas ima najnii stepen energetske
efikasnosti u Evropi. Od ukupne potroene elektrine
energije u Srbiji, skoro polovinu potroe graani u svojim
domainstvima, a ak 65 procenata se potroi na grejanje.
tednja je neophodna, jer Srbija u nekim oblastima troi
ak pet puta vie primarne energije po jedinici bruto
drutvenog proizvoda, nego neke mnogo razvijenije
zemlje. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije
konkurentna, domainstva plaaju velike raune, dok
drava daje vie para za uvoz struje, gasa i drugih
energenata.

2. IZVORI ENERGIJE

Postoji osnovna podela izvora energije na:
Neobnovljive
Obnovljive

2.1 Neobnovljivi izvori

su ustvari fosilna goriva: ugalj, nafta, zemni gas, rude,
nuklearna energija.
____________________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr Pavel Kova,
Ugalj je crna, ili crno-smea sedimentna stena organskog
porekla, koja ima sposobnost gorenja, pa se koristi kao
fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim
metodama.

Nafta je najpoznatije teno gorivo, nastala iz ostataka
biljaka i ivotinja koje su ivele pre mnogo miliona
godina u vodi. Nalazi se u zemlji izmedju nepropusnih
slojeva, odakle se dovodi pomou posebnih ureaja.

Zemni gas (plin) nastao je pod istim uslovima i paralelno
sa nastankom nafte. On ima iroku upotrebu u sistemima
zagrevanja prostorija, i kao toplotna energija u
ugostiteljstvu i domainstvima.

Nuklearna energija je energija atomskog jezgra
osloboena pri cepanju jezgara koje izazivaju neutroni
svojim nailaskom na njega

2.2 Obnovljivi izvori

- Solarna energija, energija vetra, energija vode, geoter-
malna energija, energija biomase

Energija biomase je u ovom trenutku najznaajniji domai
energetski potencijal iz obnovljivih izvora.

Solarna energija je energija sunevog zraenja koju
primeujemo u obliku svetla i toplote kojom nas Sunce
svakodnevno obasipa.

Slika 2.1. Kula za skupljanje solarne energije [8]

Energija vetra je energija koja potie od snage vetra i
jedan je od najstarijih izvora energije. Energija vetra je
bazirana je na kretanju vazduha, tj. kinetikoj energiji
vazdune mase koja se kree na visini do 150m od same
povrine tla (najvea visina vetrenjae).

Hidroenergija je energija koja potie od snage vode, pa
otuda i njen naziv. Predstavlja konvencionalni obnovljivi
izvor energije, koji se vekovima koristi za dobijanje
1339
mehanilke a ve due od 100 godina i za dobijanje
elektrine energije.

Slika 2.2. Primer vetro elektrane u Srbiji [8]

Javlja se u 4 osnovna oblika:
1. Energija talasa
2. Energija plime i osek
3. Energija vodenih tokova
4. Energija vodenih struja

Slika 2.4. Najvea elektrana koja radi na principu
energije plime i oseke (Francuska) [8]

Posebno treba da napomenuti znaaj energije vode, tj
obrade materijala vodom u oblasti proizvodnog
mainstva.

Obrada vodenim mlazom:

Slika 2.5. Obrada vodenim mlazom [8]

Tehnologija za obradu vodenim mlazom je najbre
rastua tehnologija obrade mainskim alatom.
Proizvodnja sistema za ovakvu obradu je toliko uznapre-
dovala da praktino ne postoje granice za ta se sve moe
iskoristiti vodeni mlaz.
Kod ove obrade se kao alat za skidanje sloja materijala
koristi mlaz vode. On nastaje isticanjem tenosti pod
visokim pritiskom kroz otvor dizne izuzetno malog
prenika, pa se time postie brzina isticanja estica mlaza
koja je dva do etiri puta vea od brzine svetlosti. Zbog
takvih karakteristika se vodeni mlaz moe smatrati za
''kruto telo'' koje deluje na materijal obradka i vri
njegovo rezanje, slino kao i svaki drugi alat tog tipa.

Slika 2.6 Primer maine za seenje vodenim mlazom [8]

Delovi maine:
1. Rezervoar vode pod visokim pritiskom
2. Dragi kamen (rubin ili dijamant)
3. Abraziv
4. Cev za meanje
5. titnik, oklop
6. Vodeni mlaz za seenje
7. Materijal koji se obrauje

3. ENERGIJA SUNCA

Sunce je nama najblia planeta, te neposredno ili
posredno izvor gotovo sve raspoloive energije na Zemlji.
U principu postoje dve moguosti za energetsko
iskoriavanje Sunevog zraenja:
Pretvaranje solarne energije u toplotnu, ili
Direktno pretvaranje solarne energije u
elektrinu energije

U ovom trenutku primena solarne energije u Srbiji je
toliko zanemarljiva, da niko ne eli da iznese podatak o
utedi u ukupnom energetskom bilansu, iako zemlja ima
potencijal da iz solarne energije dobija oko 50% svih
energetkih potreba.
Osnovni principi direktnog iskoriavanja energije Sunca:
Solarni kolektori
Fotonaponske elije
Fokusiranje suneve energije

Solarni kolektori
Pretvaraju sunevu energiju u toplotnu energiju, najee
vode, ili neke druge tenosti.

Slika 3.1. Solarni kolektori [8]

1340
Fotonaponske elije
Elementi koji direktno pretvaraju energiju sunevog
zraenja u elektrinu energiju

Slika 3.2. Fotonaponska elija [8]

Fokusiranje suneve energije
Upotrebljava se za pogon velikih generatora ili toplotnih
pogona. Fokusiranje se postie pomou soiva ili ee
pomou ogledala, sloenih u oblik tanjira ili u konfigu-
raciju tornja.

4. UPOTREBA SOLARNE ENERGIJE ZA
POVRINSKU OBRADU

Svedoci smo da je u poslednjih desetak godina postignut
ogroman napredak u razvoju novih materijala koji su u
stanju da opstaju u ekstremnim uslovima. Korienje
metoda za obradu povrine materijala koje se zasnivaju na
velikoj gustini zraka lasera, plazme ili obrade elektron-
skim snopom, dovelo je do stvaranja materijala koji se
koriste za proizvodnju sa poveanom otpornou na
koroziju, a ujedno i bolje podnose visoke temperature.

Slika 4.1. Najvea Solarna pe na svetu [8]

Solarne pei se koriste za:
Visokotemperaturne procese
Ispitivanje materijala
Solarna pe funkcionie tako to prikuplja suneve zrake
u toku dana fokusirajui usmerava suneve zrake ka
povrini koja se obrauje

Zato obavljati procese u solarnoj pei?
Vie temperature (do 3800 C)
istiji process
Obnovljiva energija

Mogue je postii vie temperature nego u klasinoj pei
sagorevanjem goriva, ili elektropei.

5. UREAJI ZA OBRADU MATERIJALA
SUNEVIM ZRAKOM

Za ovu specifinu obradu materijala, koriste se specijalno
konstruisani, tzv. helio ureaji, koji sunevu energiju
pretvaraju u toplotnu [5].

Slika 5.1. ematski prikaz ureaja za obradu sunevim
zrakom tipa SGU-5 [5]

1- Parabolini koncentrator; 6- Obraivani materijal
2- Regulator. proizv. E nergije 7- Pogonski
elektromotor
3- Hladnjak; 8- Sisaljka
4- Drac kvarcnog stakla; 9- Sistem za punjenje
5- Radna komora 10- Elem. za upravljanje

Slika 5.2. ematski prikaz ureaja za obradu sunevim
zrakom tipa SGU-4 [1]

1- Parabolini koncentrator; 6- Obraivani materijal
2- Ravno ogledalo 7- Luminiscektni seka
3- Ravno ogledalo 8- Luminiscektni seka
4- Rotacioni ureaj; 9- aluzina
5- Elektromotor

Obrada uz korienje koncentrisanog zraka sunevog
zraenja je praktino ograniena konkretno na operaciju
rezanja a u manjem obimu na perforiranje materijala.

Obrada nanomaterijala pomou zraka sunca

Pomou solarnih zraka mogu da se dobijaju i
nanomaterijali. Nanomaterijali mogu da se proizvode u
solarnim peima pomou dve metode:
1341
Isparavanjem i kondenzacijom, kada se solarna
pe koristi za grejanje i isparavanje kompaktnog ili
presovanog praha
Ultra visokim topljenjem i hlaenjem, koje se
koristi samo za presovani prah

Slika 5.3. Osnovna ema pilot postrojenja na osnovu
solarne pei sa horizontalnom optikom osom za
proizvodnju nano praha;
(1) staklena isparljiva komora, (2) dovod gasa u
mlaznicu; (3) materija koja isparava; (4) ventilator za
gas koji se dovodi u mlaznicu; (5) filter za prikupljeni
prah, (6) koncentrator sunevog zraenja,
(7) podloke,(8) gumene zaptivke, (9) pranjenje izlazne
ice isparavanjem u ureaju; i (10) produkt isparavanja
(aerosoli). [6]

Postrojenje radi na sledei nain. Gas obezbeuje
isparivanje materijala dok se dalje kretanje gasa
obezbeuje ventilatorom (4) u komori u kojoj se vri
isparivanje. Od (1) do (2) mlaznice su povezane sa
komorom, preko podloki (7) i gumenih zaptivki (8).
Fokusirane oblasti sunevog zraenja sa koncentratorom
sunevog zraenja (6) su povezane sa odvodom,
pranjenje ice (9) ureajem za dovod ice (3). Metalna
ica se dovodi u fokusnu oblast sunevog zraenja
koncentratora (6) pomou ureaja za dovod ice (3).
Ovaj trenutak isparavanja je polazna taka, intenzitet raste
sa porastom temperature. Rezultujui produkt isparavanja
(aerosola) (10) isparava se u komori u vidu prahu i
prikuplja u filteru za gas (5)

6. ZAKLJUAK

Moderni stil ivota podrazumeva sve veu upotrebu
energije u svrhu postizanja sve vee uinkovitosti i
komfora, pa je upotreba energije svakim danom sve vea.
Kao to se zna, dostupne energije ima i vie nego
dovoljno za pokrivanje svih moguih buduih energetskih
potreba, samo je potrebno pronai naine istog i
sigurnog iskoriavanja raznih izvora energije, naravno uz
smanjenje uticaja tetnih goriva.

7. LITERATURA

[1] Bereeckaja V. J. i sar.: Eksperimentalnaja ocenka
vozmonosti rezki technieskich tkanijej koncentrovanym
svetlom. Fizika i chimija obrabotky materialov. no 4. str
37-39

[2] Gostimirovi M., Kova P., Sekuli M.: Initation of
water jet technology to manufacturing industry, 4th
International Conference of Engineering Technologies
ICET 2009, Novi Sad, 2003, pp. 249-253

[3] Kova P., Gostimirovi M., Miliki D.: Enviromental
aspects of water jet machining, International Conference
of Engineering and Enviroment ICEE 2005, Novi Sad,
2005, pp.1-4

[4] Kova P. Palkova Z: Proizvodno mainsvo i
obnovljivi izvori energije, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2002

[5] Pasinyj V. V., Kasi-Pilipenko, I. E., Bereeckaja V.
J.: K issledovaniju vozmonosti rezki technickej tkani
koncentrovannoj slnenoj energiej. Geliotechnika, nr 5,
1985, st. 21-24

[6] Salikhov, T.P., Kan, V.V., and Kan, S.N., GasPhase
Method for Obtaining Nanopowders in Solar Furnaces,
Geliotekhn., 2007, no. 1, pp. 7780 [Appl. Sol. Energy
(Engl. Transl.), 2007, vol. 43, no. 1, p. 54]..

[7] www.sr.wikipedia.org ; www.solarnipaneli.org ;
www.izvorienergije.com, www.accustream.com
www.obnovljiviizvorienergije.rs

Kratka biografija:

Aleksandar Cekovi roen u Kikindi
1982. godine. Diplomski - master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Pro-
izvodnog Mainstva, Fleksibilne tehnolo-
gije, sistemi i raunarom integrisana
proizvodnja, iz predmeta Rezanje metala,
odbranio je 2011. godine. U periodu od
2007-2010. godine bio predsednik ZOSM-
a, i generalni organizator meunarodnih
susreta studenata mainstva

Dr Pavel Kova roen je u Bakom
Petrovcu 1950. godine. Doktorirao je na
Fakultetu tehnikih nauka 1987. god., a od
1998. je redovan profesor. Oblasti
njegovog interesovanja su procesi obrade
skidanjem materijala, nekonvencionalni
postupci obrade, teorija obrade rezanjem.

1342

UDK: 621.74

KARAKTERIZACIJA MIKROSTRUKTURE SUPERLEGURE NIKLA IN713 LIVENE
BEZ ZATITNE VAKUUMSKE ATMOSFERE

MICROSTRUCTURE CHARACTERIZATION OF SUPERALLOY IN713 CASTED
WITHOUT PROTECTIVE VACUUM ATMOSPHERE

Aleksandar Marku, Dragan Rajnovi, Leposava ianin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Rad prikazuje rezultate eksperimenta
livenja superlegure nikla Inconel IN713 u havarijskim
uslovima bez zatitne vakuumske atmosfere. Eksperiment
je obavljen u Livnici Preciznih Odlivaka doo Ada, izazi-
vanjem havarijskog stanja bez vakuuma i livenja legure,
nakon ega je izvrena karakterizacija mikrostrukture
svetlosnim mikroskopom, skening elektronskim mikros-
kopom (SEM), elektronskom mikroanalizom (EDS), kao i
mehaniko ispitivanje zateznih karakteristika i mikro-
tvrdoe. Utvreno je da odliveni delovi, u zadatim
uslovima, ne ispunjavaju kriterijume mikrostrukture i
mehanikih osobina te su neupotrebljivi.
Abstract This paper shows results of experiment con-
ducted at Livnica Preciznih Odlivaka doo Ada, where a
superalloy Inconel IN713 was casted in brake down fur-
nace state - without protective vacuum atmosphere. On
casted parts microstructure characterization is performed
on light (LM) and scanning electron microscope (SEM)
equipped with energy dispersive spectroscope (EDS).
Furthermore, tensile and micro hardness testing have
been performed, also. Results suggest that parts casted
within these circumstances are non-acceptable.
Kljune rei: Superlegura, vakuum, mikrostruktura.

1. UVOD

Savremena avio industrija odavno poznaje i koristi
superlegure za izradu toplotno i mehaniki optereenih
delova turbo-mlaznih motora. Najee se izrauju
rotirajui delovi, diskovi, turbinske lopatice, kao i statini
strukturni delovi [1]. Superlegure su razvijene jer imaju
veoma dobre mehanike karakteristike na povienim tem-
peraturama (preko 650C), tj. daleko iznad elika i drugih
legura. Meutim, izrada delova od njih mora da se
sprovodi u specijalnim strogo kontrolisanim uslovima,
najee livenjem i kovanjem, to na kraju uslovljava i
njihovu visoku cenu [2].
Superlegure su bazirane na VIIIB grupi periodnog sistema
hemijskih elemenata i obino se sastoje od razliitih
kombinacija nikla, kobalta, eleza i hroma i manjeg
sadraja volframa, molibdena, tantala, niobijuma, titana i
aluminijuma. Superlegure na bazi nikla se sastoje od
austenitne povrinski centrirane kristalne strukture (PCK)
koja se naziva faza kao osnove i vie vrsta sekundarnih
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je dr Leposava ianin, prof. emeritus.
faza. Sekundarne faze koje utiu na osobine superlegure
su karbidi sa PCK strukturom MC, M
23
C
6,
M
6
C i ree
M
7
C
3
koji su prisutni u svim vrstama super legura. Pored
karbida u superlegurama moe da bude prisutna i faza
sa PCK strukturom u vidu Ni
3
(l;Ti), '' faza sa kubno
bazno centriranom tetragonalnom kristalnom strukturom
Ni
3
Nb, faza heksagonalne kristalne strukture Ni
3
Ti,
faza intermetalno jedinjenje sa rombinom kristalnom
strukturom, kao i nepoeljne, sloene, gusto pakovane
faze koje stvaraju igliastu strukturu veoma velike
krtosti i Lavesove faze koje su takoe inhibitori pukotina i
negativno utiu na mehanike karakteristike legure. Na
slici 1 prikazana je mikrostruktura sa razliitim fazama u
zavisnosti od procenta sadraja hroma u leguri [3].

Slika 1. Tipovi faza u mikrostrukturi superlegura [2]

Livenje se najee obavlja u vakuumskoj zatitnoj
atmosferi u specijalnim peima za livenje. Pri svakom
livenju, strogo postavljeni tehnoloki parametri rada
veoma se teko postiu i odravaju konstantnim, to
zahteva da oprema koja se koristi mora biti besprekorno
odravana kako bi sve funkcionisalo besprekorno i bez
zastoja. Meutim, i pored svih preventivnih mera,
dogaaju se havarije i ispadi prilikom livenja, a jedan od
najeih je gubitak vakuuma u komorama pei u trenutku
livenja. Postavlja se pitanje da li vakuum drastino utie
na kvalitet i osobine odlivaka, odnosno na strukturu tih
delova i njihove mehanike osobine usled kojih bi oni
postali neprihvatljivi.
Stoga, cilj ovog rada bio je da se izvri sveobuhvatna
analiza odlivaka u sluaju odsustva vakuuma u pei
prilikom livenja i da se na osnovu rezultata odredi
prihvatljivost odlivaka, livenih na pomenuti nain.

2. EKSPERIMENTALNA PROCEDURA

Materijal za ispitivanje je bila superlegura na bazi nikla,
Inconel-IN713C, sa hemijskim sastavom datim u tabeli 1.
Za potrebe rada izazvan je namerni havarijski gubitak
vakuuma u trenutku livenja superlegure. Eksperiment je
izvren u Livnici preciznih odlivaka d.o.o. iz Ade, u pei
1343
Tabela 1. Hemijski sastav Inconel-IN713C superlegure
C Mg S Si Cr Mo
%
maseni
0.20
1.0
max
0.015
max
1.0
max
11.00-
14.00
3.5-
5.5
Ti Al Fe Nb+Ta Ni
%
maseni
0.25-
1.25
5.5-
6.5
5.0
max
1.0-3.0 ostatak

Slika 2. Referetni odlivak, konveksna i konkavna strana

sa zatitnom atmosferom vakuuma Heraeus Leybold.
Standardna tehnologija livenja zahteva visoki vakuum od
10
-1
do 10
-6
Pa, meutim izazvano je havarijsko stanje
gubitka vakuuma u komorama i izvreno livenje na
atmosferskom pritisku i pod uticajem vazduha. Odlivci su
liveni u grozdu koji je sadravao 3 reda po 7 odlivaka, pri
emu su odlivci numerisani sukcesivno. Ulivni sistem se
nalazio u centru grozda, naspram odlivka sa oznakom 11.
Na slici 2 prikazan je izgled jednog referetnog odlivka
livenog pod vakuumom.
Karakterizacija metalografskih uzoraka pomou
svetlosnog mikroskopa izvrena je na poliranim i
uzorcima nagrienim sa Kallings reagensom, putem
svetlosnog mikroskopa Leitz Laborlux 12ME, skening
elektronskog mikroskopa JEOL "JSM 6460LV"
opremljenim sa energetskim disperzionim mikr-
oanalizatorom Oxford Instruments INCA. Pored toga,
zatezne karakteristike su odreene na mehanikoj kidalici
WEB Leipzig ZDM 5/91, a mikrotvrdoa HV0,1 na
ureaju za merenje tvrdoe Huayin HVS-1000A.

Slika 3. Mrea karbida Slika 4. Primarni i Slika 5. Kuboidalni
MC karbidi po granicama zrna

3. REZULTATI I DISKUSIJA

3.1 Struktura referentnih uzoraka

Referentni odlivci liveni pod vakuumom pokazuju potpu-
no popunjavanje kalupa bez makroskopskih greaka na
povrini odlivaka, slika 2.
Mikrostruktura ovih odlivaka je u skladu sa literaturom i
sastoji se od mree karbida sa dendritskom orjentacijom
koja se nalazi u osnovi, slika 3. Pored toga u osnovi su
prisutne i ojaavajue faze koje super legurama
obezbeuju veliku postojanost mehanikih osobina na
visokim temperaturama eksploatacije, primarna faza
(slika 4) i kuboidalna faza (slika 5).

3.2 Strutura havarijski odlivenih odlivaka

Kod havarijski odlivenih komada, pri makroskopskom
pregledu, primetna je masivna nedolivenost, veoma loe
stanje povrine i takozvani hladni varovi, tj. granica gde
su se spojile dve struje metala, ili im je temperatura bila
suvie niska, ili su im frontovi oksidirani, da bi se spojile,
slika 6.
Evidentne su i upljine od nemetalnih ukljuaka i ljake,
koji su uoeni nakon procesa hemijskog ienja
odlivaka, kao i vrue prsline. Ovi defekti su primetni i na
mikrostrukturnom nivou gde se uoava velika poroznost,
slika 7.

Slika 6. Masivna nedolivenost, konveksna strana, uz15

Pored poroziteta gotovo svaki odlivak je imao i neku
vrstu nedolivenosti i na povrini i u unutranjosti, gde su
se mali delovi legure pothladili i nisu sjedinili sa ostalim
materijalom, slika 8. Meutim, havarijski odliveni uzorci
imaju nekarakteristinu mikrostrukturu. Pri manjim
uveanjima vidljiva je dendritska delimino usmerena
struktura, slika 9. Meudendritska poroznost je masivna i
formirana u centralnom delu zida odlivka. Kristalna zrna
nisu formirana i nema ravnomernog prisustva karbida,
primarne ', eutektike ' i kuboidalne ' faze, ve je
njihovo prisustvo samo na manjem delu od oko 15%
ukupne povrine, slika 10. Takva mikrostruktura sa
propratnim defektima koji su takoe neprihvatljivi,
definitivno nije odgovarajua u poreenju sa definisanom
mikrostrukturom odlivaka odlivenih u redovnoj
proizvodnji, u zatitnoj vakuumskoj atmosferi.
Polirano 100 Nagrieno 500
Primarni
MC karbidi
1344

Slika 7. Porozitet, 50 Slika 8. Nedolivenost, 50, Slika 9. Dendritska struktura, 50

Slika 10. Havarijski uzorak, mestimina pojava karbida
i primarne ' faze, 500

3.3 Elektronska mikroanaliza (EDX) havarijskih
uzoraka

Rezultati energetske mikroanalize (EDX) havarijski
odlivenih uzoraka prikazani su na slikama 11 i 12, kao i u
tabelama 2 i 3. Na uzorku 1, kod preseka M1, slika 11 i
tabela 2, utvreno je da pothlaene kuglice legure koje se
nisu sjedinile sa glavnim delom odlivka imaju hemijski
sastav koji odgovara hemijskom sastavu legure (Spectrum
2 i 3). Pored toga, utvreno je prisustvo delova
oksidiranog metala, tj. ljake (Spectrum 1 i 4). Slika 12 i
tabela 3, na kojima je analiziran uzorak 12 sa presekom
M1, pokazuje meu dendritsku poroznost i segregaciju
hemijskog sastava i strukture po poprenom preseku
dendritske grane. Uz ivicu je prisutna samo faza kao
osnova, dok se dalje primeuje formirani nepravilnog
oblika. Ovakva mikrostruktura je nastala usled prebrzog
hlaenja gde je dolo do manjka eutektikuma usled
poremeenog, prekinutog hranjenja. Najvea razlika u
hemijskom sastavu primeuje se u koliini Cr koji je
izluen na povrini i oksidirao (Spectrum 1 i 6).

3.4 Mehanike osobine havarijskih uzoraka

Ispitivanje zateznih karakteristika je prikazano u tabeli 4.
Uporeujui dobijene rezultate sa minimalnim tehnikim
uslovima zahtevanim od proizvoaa legure
R
p0.2%
=690 MPa, R
m
=760 MPa i A=3 %, primeuje se da
su napon teenja i zatezna vrstoa vii od minimalne
vrednosti. Pored toga, moe se uoiti da je razlika u
mehanikim osobinama uzoraka 3E, 10H i 10I (havarijski
odlivenih) odlivaka veoma mala, ali su vrednosti vee u
odnosu na referentni odlivak. S druge strane, izduenje
kod havarisanih uzoraka je generalno manje u poreenju
sa referentnim odlivkom i ispod proizvoakog
minimuma.

Slika 11. Elektronska mikroanaliza uzorka 1, presek M1 Slika 12. Elektronska mikroanaliza uzorka 12, presek M1

Tabela 2. Rezultati EDX analize uzorka 1, presek M1 Tabela 3. Rezultati EDX analize uzorka 12, presek M1

1345
Na osnovu rezultata konstatuje se da havrijski odlivci nisu
zadovoljili postavljene kriterijume od strane proizvoaa
legure.
Rezultati merenja mikrotvrdoe prikazani su u tabeli 5.
Havarijski odliveni odlivci pokazali su veliku neuje-
dnaenost rezultata merenja na razliitim mestima (M1,
M2 i M3), sa najveom razlikom od 162,5 HV0,1, kao i
neujednaenost izmeu uzoraka, 1M3 se razlikuje od
12M3 za 113,8 HV proseno. Smatra se da prisustvo
poroziteta veeg od 1% uticalo je na rasipanje rezultata
tvrdoe havarisanih uzoraka. S druge strane, referentni
uzorak ima ujednaenu mikrotvrdou po itavom preseku.
Tabela 4. Zatezne osobine
Odlivak Epru.
R
p0.2%

(MPa)
R
m
(MPa)
R
m
-
R
p0.2%
A
(%)
A 860 950 90 4,3
B 800 930 130 4,7
3
Refe-
rentni C Greka u odlivku
D Greka u odlivku
E 1130 1150 20 1,2 3
F 1000 1100 100 2,9
G 1170 1240 70 2,9
H 1110 1140 30 2,4 10
I 1130 1160 30 4,3

Tabela 5. Mikrotvrdoa HV0,1
Presek Presek Presek
Uzorak M1 M2 M3 Uzorak M1 M2 M3 Uzorak M3
476,4 448,7 344,8 482,0 483,5 454,0 350,4
470,4 454,7 337,4 452,0 450,2 419,9 357,4
458,5 445,4 312,9 379,3 491,7 442,6 346,3
486,7 482,5 301,8 541,8 526,9 448,0 354,3
1
479,3 440,2 306,1
12
484,9 472,3 407,4
Referentni
366,5
Max-Min 28,2 42,3 43,0 162,5 76,7 46,6 20,2
Srednja
vrednost
474,3 454,3 320,6
Srednja
vrednost
468,0 484,9 434,4
Srednja
vrednost
355,0

4. ZAKLJUAK

Na osnovu rezultata dobijenih u ovom radu, moe se
konstatovati da je najverovatni uzrok svih makro i
mikrostrukturnih defekata podhlaenje i oksidacija koji su
se javili prilikom gubitka vakuma u havarijskom stanju.
Greke koje se javljaju su:
- Velika koliina interdendritske poroznosti, mikro-
upljina usled skupljanja, kao i pojava nedolivenosti i
zarobljenih kapljica legure.
- Mikrostruktura havarijskih uzoraka je dendritska bez
formiranih zrna, a sastoji se iz osnove vrstog rastvora
sa mestiminom pojavom karbida i primarne ' faze, pri
emu kuboidalni ', kao najznaajnija ojaavajua faza
na povienim temperaturama, nije istaloen u potpunosti
ve samo u nekim delovima.
- Javlja se segregacija sa izrazitim osiromaenjem
legirajuih elemenata iz osnovnog materijala, pogotovo
na granicama dendritskih grana.
- Visoka zatezna vrstoa i malo izduenje usled ega
odlivci ne ispunjavaju minimalne tehnike zahteve za
datu leguru.
- Mikrotvrdoa je veoma neujednaena, to se pripisuje
prisutnom porozitetu veem od 1%, te se odlivci
smatraju neprihvatljivim.
Na kraju, moe se sumirati da odlivci liveni bez zatitne
vakuumske atmosfere usled mikrostrukturnih defekata i
mehanikih nedostataka ne mogu se koristiti, ve se
moraju vratiti proizvoau legure na ponovno topljenje,
oplemenjivanje i sertifikaciju.

5. LITERATURA

[1] Pratt D.C., Industrial Casting of Superalloys,
Materials Science and Technology, Vol. 2, pp. 426-
435, May 1986.
[2] Stoloff N.S., Nicoll A.R., Sims C.T, The
Superalloys: Their Metallurgy, Processing, Surface
Protection, Repair and Their Alternatives, Part 1,
Industry - University Short Course Program, Utrecht -
Netherlands , May 1986.
[3] ASM International, Metals Handbook vol.9
Metallography and Microstructures, American
Society for Metals, Metals Park, Ohio, 2004.

Kratka biografija:

Aleksandar Marku, roen u Panevu
1976.god. Osnovno i srednje obrazovanje
stekao u Kikindi. Zaposlen u Livnici
Preciznih Odlivaka DOO Ada od
2008.god.

Mr Dragan Rajnovi, asistent roen je u
Vukovaru 1975. god. Zavrio je Fakultet
tehnikih nauka 2000. god. Na kome je od
tada i zaposlen u nastavi. 2009.god.
odbranio je magistarsku tezu iz uno:
Nauka o materijalima i inenjerski
materijali.

Dr Leposava ianin, prof. Emeritus,
roena je u Skoplju. Na Fakultetu
tehnikih nauka radi od 1971.god. u svim
zvanjima, poevi od asistenta do
profesora emeritusa u koga je izabrana
2008.god. za uno: Nauka o materijalima,
inenjerski materijali i mikroskopija.

1346

UDK: 621.78

ISTRAIVANJA UTICAJA PLAZMA NITRIRANJA NA PROMENU NANO
HRAPAVOSTI POVRINE

INVESTIGATION OF THE INFLUENCE OF PLASMA NITRIDING ON THE CHANGE
OF NANO SURFACE ROUGHNESS

Robert Lenel, Damir Kaka, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Ovaj rad obuhvata istraivanje defor-
macije usled plazma nitriranja, promene tvrdoe, dubine
nitriranog sloja i promene hrapavosti usled plazma
nitriranja.
Abstract This paper presents an investigation of
distorsion due to plasma nitrirding, changes of hardness,
the thickness of the nitrided layer and the changes of
surface roughness due to plasma nitriding.
Kljune rei: Plazma nitriranje, promena tvrdoa, dubina
nitriranja, promena nano hrapavosti
Key words: Plasma nitriding, change of hardness,
thickness of nitrirding, changes of nano surface
roughness
1. UVOD
Jo pre nekoliko decenija je postojao veliki broj
mainskih delova u celosti izraenih od skupih legura,
dok su poviene mehanike osobine bile traene samo na
povrini radnog komada. Sa razvojem industrije to je
postalo sve manje ekonomino. Za poveanje mehanikih
osobina je ve ranije poznata cementacija i gasno
nitriranje. Oba procesa su spora. Sa cementacijom je
mogue postii veu dubinu poveane tvrdoe, ali fazne
promene prouzrokuju relativne vee deformacije, dok se
nitriranjem postie manja dubina poveane tvrdoe ali
manje deformacije.
Plazma nitriranje su razvili dr Wenheldt i dr Berghaus
1930-tih godina. Zbog problema kontrole samog procesa i
cene ureaja tek 1970-tih godina je dobio industrijsko
prihvatanje. Od tada njegova primena se nezaustavljivo
iri. [1]
2. EKSPERIMENT
Uzorci su izraeni od tri vrsta elika: 90MnCrV8,
16MnCr5, 42CrMo4. Hemijski sastav elika je prikazan u
tabeli 1.
Hemijski sastav teinski udeo[%]
Materijali
C Si Mn Cr Mo V
90MnCrV8 0,90 0,25 2,00 0,35 - 0,13
16MnCr5 0,16
max
0,40
1,15 0,95 - -
42CrMo4 0,41 0,20 0,75 1,05 0,23 -
Tabela 1: Hemijski sastav elika

_____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je dr Damir Kaka, red. prof.
Zbog praenja veeg broja fenomena neophodna je bila
izrada tri razliite vrsta uzoraka: "Prizma" (19x25x95mm)
sa otvorima ( 15, 12, 10, 8, 6, 5, 4, 3,
2), "Potkovica" (slika 1) i "Tableta" ( 28x6mm). Jedna
povrina uzoraka "Tableta" je pripremljena na tri razliita
nivoa hrapavost: bruen, fino bruen, poliran (slika 6).
Uzorci "Potkovice" i "Tableta" su bili smeteni na
valjcima 5x10mm za postizanje odstojanja od dna pei.
Na takav nain je nitriranje vreno i na donjim stranama
uzoraka. Uzorci "Prizma" su bili smeteni na ploama,
ime je dobijen efekat rupa. S tim smo proveravali dubinu
prodiranja plazme u zavisnosti od prenika otvora.

Slika 1: Hemijski sastav elika
Plazma nitriranje je uraeno u ureaju ION-25I od
proizvoaa Ionitech iz Bugarske.
Izvreno je tri eksperimenta. Parametri nitriranja su uvek
isti jedino je vreme tretmana menjano.
Eksperiment 1 plazma nitriranje 12 sati. Zbog
neadekvatnog ienja radnih komada dolo je do
prejakog varnienja u toku fazi ienja spaterovanjem.
Ovo je prouzrokovalo poveanje radne temperature na
lokalnim mestima i izazvalo lokalno poveanje tvrdoe i
poveanje hrapavosti. Poto je dolo do neeljenih
fenomena, dobio je ime "loa ara".
Eksperiment 2 plazma nitriranje 4 sata i eksperiment 3
plazma nitriranje 12 sati ("dobra ara"). Svaki uzorak je
pojedinano stavljen u kadu za ultrazvuno ienje i
proces je trajao 3 minuta po uzorku. Kao sredstvo za
prenoenje vibracije je korien alkohol od 96%. Pri
eksperimentima nije dolo do nikakvih neeljenih
fenomena.
Parametri nitriranja:
Faza 1: Vakuumiziranje na 60Pa, 20minuta.
Faza 2: Zagrevanje se vri u est koraka . U prvom
koraku se jo vri i ienje radnih komada
spaterovanjem. ienje traje 10 minuta, jaina struje je
7A a pritisak 60Pa, radni faktor 50%. Za svaki korak treba
podesiti brzinu zagrevanja, eljenu temperaturu,
frekvenciju, radni faktor i sastav radnog gasa. Zagrevanje
se vri postepeno zbog spreavanja velikih deformacija.
Na kraju estog koraka se postie eljena temperatura i
pritisak za plazma nitriranje.
1347
Faza 3: Proces plazma nitriranja. Temperatura 530
o
C,
pritisak 400Pa, radni faktor 80%, a vreme nitriranja se
svaki put podeava. Napon 520V, jaina struje 11A.
Redni
broj
koraka
Temperatura
T[
o
C]
Brzina
zagrevanja
[
o
C/min]
Pritisak
[Pa]
Radni
faktor
[%]
1. 100 2 100 60
2. 200 3 150 70
3. 300 3 200 80
4. 400 3 300 80
5. 450 2 350 80
6. 530 1 400 80
Tabela 2: Parametri zagrevanja za fazu 2
Faza 4: Posle zavretka procesa, delovi se hlade
slobodnim hlaenjem u vakuumu do 20
O
C zbog
spreavanja velikih deformacija.
Frekvencija elektrinih impulsa je konstantna za svaku
fazu, 10kHz.
3.1. Metalografska analiza
Plazma nitrirani uzorci imaju kontinuirani sloj jedinjenja
na povrini svih uzoraka. Sloj jedinjenja nije homogen jer
sadri pore (slika 2). Zbog oksidacije sloja jedinjenja na
povrini istog, teinski udeo kiseonika je najvei i
smanjuje se prema jezgru plazma nitriranih delova. Zbog
prisustva kiseonika se stvaraju pore u poroznom delu sloja
jedinjenja.

a.

b.

Slika 2: SEM slika za material 90MnCrV8 posle 4 sata
plazma nitriranja; (a.) sloj jedinjenja; (b.) poroznost
poroznog sloja
Kod eksperimenta 1 zbog neadekvatnog ienja uzoraka
dolo je do varnienja koja su prouzrokovala lokalno
pregrevanje zbog ega su se pojavile neke greke.
Pojedinani krateri se javljaju zbog jedne varnice u toku
plazma nitriranja. Pri naim eksperimentima bez obzira
koliko se vodilo rauna o ienju uzoraka, na nekim
uzorcima su se uvek pojavili pojedinani krateri
(priblino na 10% uzoraka).
Vei broj varnica koje se javljaju blizu jedna drugoj
uzrokuju vei broj kratera na relativno bliskom rastojanju.
Poloaj kratera moe da bude sluajan, bez pravilne
geometrije, ili linijski (slika 3).
Debljina sloja
jedinjenja [m]
Debljina poroznog
sloja [m]
Materijal
PN 4
sata
PN 12
sati
PN 4
sata
PN 12
sati
90MnCrV8 5,5-6,5 7-10 2-3 3-5
16MnCr5 3-5 5-7 1-2 1-2
42CrMo4 4,5-6 3-6 1-2 1-2
Tabela 3: Karakteristike debljine sloja jedinjenja
Veliina prenika najveih pora [m]
Materijal
PN 4 sata PN 12 sati
90MnCrV8 0,9 1,6
16MnCr5 0,5 1,3
42CrMo4 0,5 1,2
Tabela 4: Veliina pore poroznog sloja

Slika 3: SEM slika linijski spojenih kratera
3.2 Deformacije usled plazma nitriranja
Dimenzije uzoraka su merene pre i posle plazma nitriranja
na ureaju Contura G2 od Carl Zeiss-a.
Plazma nitriranje je difuzioni proces i uvek dolazi do
poveanja dimenzija uzoraka. Kod uzoraka "Prizma",
nitrirana strana ima najvie 10m vee deformacije od
nenitrirane strane. Deformacije su 0,05-0,15% za
odgovarajuu dimenziju. Za izbegavanje veih
deformacija pri plazma nitriranju mora da se vodi rauna
o:
- stabilizacionom arenje pre samog plazma nitriranja za
otklanjanje zaostalih napona koji su prisutni zbog
mainske obrade i/ili prethodne termike obrade
- pri tretiranju dugakih delova komade treba termiki
obraivati vertikalno, a ne horizontalno
Otvaranje/zatvaranje uzoraka "Potkovica" je veoma
meovito i na osnovu uraena tri eksperimenta nije
mogue podnoenje zakljuaka o deformaciji.
3.3 Mikro tvrdoa
Tvrdoa uzoraka je merena na HVS-1000 digitalnom
merau tvrdoe po Vikersku od proizvoaa Metal Korea.
Povrinska tvrdoa je merena u centru i u blizini ivice
uzoraka "Tableta". Utiskivanje se vrilo silom od 4,903N,
a vreme utiskivanja je 30 sekundi. Zbog pouzdanosti
rezultata, merenja su ponovljena vie puta, a tvrdoa je
odreena na osnovu srednjih vrednosti merenja. Kako se i
1348
oekivalo, u blizini ivice se javljao efekat otrih uglova
koji prouzrokuje poveanje tvrdoe na tim mestima.
Vana karakteristika plazma nitriranja je i dubina
nitriranja. Dubina nitriranja je izmerena na uzorcima
"Potkovica". Jedan krak "Potkovice" je preseen, potapan
u bakelit i merena je trvdoa vie puta na istom uzorku.

Slika 4: Tvrdoa pojedinih elika na sredini i u blizini
ivice uzoraka
Poto uzorci pre plazma nitriranja nisu bili okaljeni, isti su
ostali meki. Poto se radi o plazma nitriranju mekih
uzoraka, mera za odreivanje dubine nitriranja je osnovna
tvrdoa plus 50HV.
Za dobijanje pouzdanih rezultata izvreno je vie merenja.
Kod materijala 16MnCr5 i 42CrMo4 rezultati merenja su
jako blizu, to znai da je tvrdoa ravnomerna na istoj
udaljenosti od povrine uzorka.
Kod materijala 90MnCrV8 je odstupanje vee, to znai
da je homogenost materijala manja.
Skoro kod svake krive dubine nitriranog sloja moe se
uoiti da tvrdoa raste do dubine 0,04-0,07mm, a posle
polako opada. Taj gornji sloj je sloj jedinjenja, koji ima
poveanu tvrdou.
Dubina nitriranja je priblino ista za materijale
90MnCrV8 i 42CrMo4 (0,37mm), a vea kod materijala
16MnCr5 (0,42mm) pri 12 sati plazma nitriranja.
Dubina nitriranja je priblino ista kod svih materijala
(0,28mm) pri 4 sata plazma nitriranja. Materijalu
16MnCr5 se najvie poveava tvrdoa usled plazma
nitriranja, a najmanje se poveava tvrdoa materijalu
90MnCrV8 bez obzira na vreme tretmana.

Slika 5: Promena tvrdoe uzoraka u zavisnosti od dubine
3.4 Dubina prodiranja plazme
Da bi se odredila dubina prodiranja plazme u zavisnosti
od prenika otvora neophodno je presecanje uzoraka
"Prizma" po uzdunom pravcu, u ravni osa simetrije
otvora. Pri nagrizanju uzoraka nitalom difuziona zona na
plazma nitriranim komadima se potamnuje. Duina
nagrizanja varira u zavisnoti od materijala. Za 90MnCrV8
nagrizanje je trajao 2x10 sekundi, 16MnCr5 3x10
sekundi, a za 42CrMo4 1x10 sekundi. Veliina difuzione
zone zavisi od duine plazma nitriranja kao i od vrsta
materijala koja se termiki obrauje. Za otvore vee od 6
mm plazma moe da prodre barem 25 mm. Dubina
prodiranja se menja u zavisnoti od veliine otvora, duine
tretmana, kao i od vrste materijala. Kod otvora 5mm i
manje, difuziona zona na gornjoj povrini je poveana
10-15%. Dubina prodiranja se smanjuje sa veliinom
otvora.
1349

Slika 6: Aritmetika srednja hrapavost uzoraka
3.5 Topografija
Merenje topografije je vreno po sledeim uslovima:
veliina skeniranja: 90x90m; brzina skeniranja: 0,5Hz;
otpereenje: 225nN; jaina signala: 0,5; vrsta signala:
topografija; pravac skeniranja: X osa. Brueni i fino
brueni uzorci imaju tragove bruenja. Pri skeniranju
takvih povrina vodilo se rauna da tragovi budu 90 u
odnosu na pravac skeniranja.
Pri skeniranju povrine, zbog relativno velikog puta
pipalice dobija se efekat zakrivljenosti povrine, koji se
razlikuje od stvarnog izgleda. Da bi se dobila to tanija
slika povrine, neophodno je korienje adekvatnih filtera
za dobijanje optimalne srednje linije izmerene povrine.

Slika 7: 3D AFM slika; uzorak 90MnCrV8 poliran;
posle 4 sata plazma nitriranja

Sa plazma nitriranjem se znaajno poveava hrapavost
povrine. Skoro za sve vrste povrine (bruenu, fino
buenu ili poliranu), hrapavost je najvea za materijal
16MnCr5, a najmanja za materijal 90MnCrV8.
To je zbog toga jer je materijal 16MnCr5 najtei za
obradu. Ve kod same izrade uzoraka konstatovano je
isto.
Poveanje hrapavosti je uzrok jonskog bombardovanja.
Sa poveanjem duine plazma nitriranja poveava se
hrapavost.
7. ZAKLJUAK
Materijali 90MnCrV8, 16MnCr5 i 42CrMo4 su plazma
nitrirani. Nitriranje je vreno 4 i 12 sati na temperature
530
o
C.
Radni komadi su se deformisali 0,05-0,15% za
odgovarajuu dimenziju. Dubina nitriranja je priblino
ista za sve materijale za isto vreme tretmana. Materijalu
16MnCr5 se najvie poveava tvrdoa usled plazma
nitriranja, a najmanje se poveava tvrdoa materijalu
90MnCrV8 bez obzira na duinu termike obrade. Dubina
prodiranja plazme za otvore vee od 6mm je najmanje
25mm, a za manje se smanjuje sa veliinom otvora. Skoro
za sve vrste povrine (bruene, fino buene ili polirane),
hrapavost je najvea za materijal 16MnCr5, a najmanja za
materijal 90MnCrV8.
8. LITERATURA
[1] David Pye: Practical Nitriding and Ferritic
Nitrocarburizing; ASM International, Materials
Park, Ohio; 2003; strana 1-12
[2] A. Mileti: Morfologija povrine; podloge za vebe
iz predmeta nanotehnologije; Fakultet tehnikih
nauka; Novi Sad; 2010
[3] P. Corengia, G. Ybarra, C. Moina, A. Cabob, E.
Broitmanc: Microstructural and topographical
studies of DC-pulsed plasma nitrided AISI 4140 low-
alloy steel; Surface & Coatings Technology 200;
2005; strana 2391 2397
[4] Akgn Alsaran, Mehmet Karakan, Ayhan Celik: The
investigation of mechanical properties of ion-
nitrided AISI 5140 low-alloy steel; Materials
Characterization 48; 2002; strana 323 327
[5] E.A. Ochoa, D. Wisnivesky, T. Minea, M. Ganciu,
C. Tauziede, P. Chapon, F. Alvarez: Microstructure
and properties of the compound layer obtained by
pulsed plasma nitriding in steel gears; Surface &
Coatings Technology 203; 2009; strana 14571461
Kratka biografija:

Lenel Robert roen je u Senti 1987. godine.
2011. uestvovao je na studentskom projektu
na Mainskom fakultetu u Ljubljani, a iste
godine je diplomirao na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Proizvodnog mainstva -
Tehnologije projektovanje termike obrade

1350

UDK: 659.23

ISTRAIVANJE RAZLIKA U SPREMNOSTI ZA KOMUNIKACIJU

REASERCHING DIFFERENCES IN WILLINGNESS FOR COMMUNICATION

Anita Pri, Leposava Grubi-Nei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast: SAOBRAAJ

Kratak sadraj: U radu se analiziraju uticaji razliitosti,
etnike, religiozne i njihovih razliitih stavova po pitanju
komunikacije.

Kljune rei: Ljudski resursi, razliitosti, shvatanje,
upravljanje

Abstract: This study research differences, ethnic and
religious, and different attitude about communication.

Keywords: Human resource, differences, understanding

1. UVOD

Hronika istorije ljudske civilizacije ukazuje na vanost
komunikacije na mnogo naina. Komunikacija utemeljuje
veze i ini ljudsku organizaciju i saradnju moguom. Ako
se izbegavanjem komunikacije izbegava odgovor na
poruku, ipak e se poslati poruka ali to nee biti eljena ili
nameravana. Komunikacija je sloen proces, u kome
postoje mnoge mogunosti za nastanak greke. Ljudi su
svesni da mnogi od njihovih problema u linim i
profesionalnim vezama jesu rezultat loe komunikacije.
Kada imamo problem da razumemo druge ljude ili da nas
drugi razumeju, prirodna tendencija je da otkrivamo
drugu osobu.
Jedini izbor koji se moe napraviti kod komunikacije jeste
da li e se komunicirati efektivno. Efektivna
komunikacija zapoinje uoavanjem injenice da niko ne
doivljava svet na isti nain i da pogledi drugih mogu biti
isto toliko ispravni, moda ak i ispravniji od naeg.

2. POJAM KOMUNIKACIJE

Komuniciranje je re latinskog porekla, tako da izraz
communication oznaava u sutini uspostavljanje veza
meu ljudima u procesu njihovog komuniciranja. Komu-
nikacija predstavlja osnovu ovekovog povezivanja,
sporazumevanja i koordiniranja delovanja u svim sferama
ivota.
S obzirom na ovu injenicu ona stvara uslove za nastanak,
funkcionisanje i razvoj materijalnih, duhovnih i ostalih
vrednosti koje karakteriu odreene civilizacije, njihove
drutvene, razvojne i kulturoloke tekovine. Komuni-
kacija je transfer i razumevanje znaenja poruka.

____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je prof. dr Leposava Grubi Nei.
Prva stvar koju treba napomenuti u vezi sa ovom
definicijom jeste naglasak na transferu znaenja ako se
ne prenose nikakve informacije ili ideje, ne dolazi do
komunikacije. Govornik kojeg niko ne uje ili pisac kojeg
niko ne ita nemaju komunikaciju.

2.1. Razliitosti u komunikaciji

Izazov je razmeti ljude koji su nam slini i upravljati
njima ali razumevanje i upravljanje onima koji nisu
slini nama i koji nisu slini jedni drugima moe biti
teko.
1
ta znai razliitost radne snage? Ona je heterogena u
smislu pola, rase, etnike pripadnosti, godina starosti i
drugih karakteristika koja odraavaju te razlike.
Sposobnost da se vrednuje razliitost i da se pomogne da
razliitost radne snage postigne svoj maksimalan
potencijal je vetina koja je menaderima sve vie
potrebna.

2.2. Cilj istraivanja

Za potrebe istraivanja korien je strukturirani upitnik
koji sadri tri poglavlja koja su se odnosila Potrebno je
istraiti i utvrditi razlike koje postoje u komunikaciji, da
bi njima moglo pravilno da se upravlja. Kao to je ve
reeno, sposobnost da se vrednuje razliitost i da se
pomogne da razliitost radne snage postigne svoj
maksimalan potencijal je vetina koja je menaderima sve
vie potrebna.

2.3. Instrumenti istraivanja

Kao instrumenti korieni su upitnik i razgovor, voen
tokom samog boravka na jednim od brodova, kao dela
kompanije, i samog iskustva podnosioca ankete. Osnovna
karakteristika ovog vida ispitivanja je da ispitanik treba da
oznai koje od pomenutih tvrdnji se najbolje slae sa
njegovim stavovima.
Za potrebe ispitivanja sastavljen je upitnik od 35 pitanja,
koji je formulisan tako da su zaposleni imali mogunost
da odaberu jedan od ponuenih odgovora. Uzorak su bili
30 zaposlenih.
Na osnovu fokus grupe, osnovni upitnik je prilagoen
potrebama preduzea. Zaposleni su dobro informisani o
cilju istraivanja da bi se na taj nain dobili relevantni
odgovori i da bi zaposleni bili neometani strahom ili
neznanjem.

2.4. Uzorak

Uzorak u ovom radu obuhvata ukupno 30 ispitanika.
Kategorizacija ispitanika izvrena je na osnovi pola,
uzrasta, duine staa u organizaciji, poloaja koje
ispitanici imaju u organizaciji .
1351

2.5. Ogranienja istraivanja

Pri merenju i istaivanju kompetencija ljudskih resursa u
organizaciji postoje i ogranienja. Neka od ogranienja su
vezana za same procenjivae, a neke su vezane i za same
ispitanike. Ono to je najee problem jeste mala diskri-
minativnost u praksi, nerealni odgovori ispitanika, kao i
njihova nezainteresovanost za saradnju. Meutim, prob-
lem koji se najvie od svih istie jeste mala diskrimi-
nativnost. Ona nam pokazuje da se prilikom procenjivanja
esto koristi samo jedan deo lestvica, i to onaj najvii.
Usled toga takve ocene nekada i ne pruaju objektivnu
sliku.

2.6. Hipoteze istraivanja

Hipoteze ija istinitost se proveravala u ovom
istraivanju:

Hipoteza 1 Anketirani ispitanici su spremni za otvorenu
komunikaciju

Hipoteza 2 Odnos prema drugim ljudima kod
anketiranih ispitanika je pozitivan

Hipoteza 3 Odnos prema poslu kod anketiranih
ispitanika je usmeren ka rezultatima

2.7. Rezultati istraivanja

Rezultati su analizirani u skladu sa ciljem i hipotezama
istraivanja. Na osnovu fokus grupe, osnovni upitnik je
prilagoen potrebama preduzea.
Sprovedeno istraivanje ukazuje na to da elja i sprem-
nost zaposlenih da meusobne odnose grade na iskrenosti,
poverenju jedni drugih, potovanju, dobrom timskom
radu, samo su preduslovi koji dovode do promena u
komunikaciji.

Pitanje broj 1. Volim da uestvujem u razliitim
komunikacijama
Volim da uestvujem u razliitim komunikacijama
3%
17%
37%
43%
0%
uopte ne ne slaete se niti da,niti ne slaete se potpuno da

U okviru zaposlenih ne postoje oni koji kategoriki tvrde
da ne vole da komuniciraju, a takoe samo mali procenat
njih ne voli da uestvuje u komunikacijama i to samo 3%,
zaposlenih koji se nisu mogli odluiti za jedno od odgo-
vora ima ak 17%, dok onih koji vole da komuniciraju
definitivno zauzima velika veina zaposlenih, i to 37%
onih koji se slau sa tvrdnjom i 43% onih koji su potpuno
za, a to daje prednost ovom a i svim ostalim preduzeima,
pogotovo ovde gde je osnovna delatnost ugostiteljstvo
gde je bitna komunikacija i njena prilagodljivost.

Pitanje broj 2. Volim da pomaem drugima i kad ja imam
puno posla
Volim da pomaem drugima,i kad ja imam puno posla
0%
13%
13%
54%
20%

U okviru zaposlenih nema ljudi koji kategoriki tvrde da
ne bi pomogli, ali takoe postoje on koji ne bi rtvovali
svoj posao i to 13%, kao i oni koji ne znaju kako bi
odreagovali u takvoj situaciji, dok onih koji bi sigurno
pomogli 20%, i onih koji bi samo pomogli 54%. to znai
da velika veina kolega osea privrenost i spremnost da
pomogne u trenucima pretrpanosti poslom.
Pitanje broj 3. Bitno mi je da posao bude izvren
kvalitetno
Bitno mi je da posao bude izvren kvalitetno
0% 0% 0%
37%
63%

Svi ispitanici su odgovorili da im je bitno da posao bude
izvren kvalitetno, i to oni koji se slau 37%, a oni koji se
potpuno slau 63%. to znai da vei kvalitet utie na
poveanje produktivnosti preduzea, a bitno je da se
zaposleni za to zalau.
1352
3. DISKUSIJA O REZULTATIMA

Rezultati dobijeni ovim istraivanjem predstavljaju
doprinos prouavanju komunikacije i smernice za njihovo
dalje prouavanje. Ovim istraivanjem ukazano je na
znaaj komunikacije i koliko one mogu da doprinesu
uspenosti neke organizacije. Daljim ispitivanjem ove
teme mogu se proiriti saznanja dobijena ovim
istraivanjem.

Sledi analiza postavljenih hipoteza.

H
1
: Prva hipoteza da su zaposleni spremni za otvorenu
komunikaciju je na osnovu rezultata istraivanja samo
delimino potvrena. Samo 50% ispitanika su spremni za
komunikaciju, a ostalih 50% nisu ili nije opredeljeno.
Zatim se dolazi do zakljuka da samo polovina njih voli
da uestvuje u razliitim komunikacijama, voli da pomae
drugima, da sluaju miljenje drugih, i da su spremni da
drutvo stave ispred materijalnog i ispred uspeha.
Ostalih 50% je neutralno ili veoma samostalno. Njih ne
interesuju drugi, vole da deluju samostalno, ne vole da su
u drutvu, a takvi ljudi nisu uvek konstruktivni za posao.

H
2
: Druga hipoteza: odnos prema drugim ljudima kod
anketiranih ispitanika je pozitivan je isto samo deli-
mino potvrena jer je veina ispitanika dala odgovore
koji se svrstavaju u granicama prosenog. 47% ispitanika
je iznelo stav da vole da su sa ljudima, da imaju dosta pri-
jatelja i na poslu i van njega, iz koga se izvodi zakljuak
da veini prija okruenje u kome se nalazi.

H
3
: Trea hipoteza: odnos prema poslu kod anketi-
ranih ispitanika usmeren je ka rezultatima nije u pot-
punosti potvren.
Naime, samo 37% njih je spremno da radi prekovremeno,
da posao izvravaju kvalitetno, mada ak 73% zaposlenih
je izjavilo da vole posao koji obavljaju, a 87% ih je
izjavilo da su im ipak bitniji odnosi sa ljudima nego
materijalni uspeh.

4. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Iz ovoga se moe zakljuiti da sveopta komunikacija u
organizaciji moda i nije na zavidnom nivou i nivou koji
je predstavljen u rezultatima, stoga menaderi moraju
primeniti tehnike i metode koje e rezultirati neophodnim
promenama.
Da bi zaposleni bili zadovoljni poslom u organizaciji, da
bi komunikacija u organizaciji bila podsticajna za zapos-
lene, predlozi za poboljanje su sledei:
1. Pruiti slobodu da zaposleni mogu da se
maksimalno angauju u znaajnim segmentima poslo-
vanja, kao to je mogunost uea u donoenju odluka.

2. Stvoriti sistem radnih vrednosti i ovlaenja
zaposlenih gde svaki zaposleni preuzima odgovornost i
inicijativu.
3. Omoguiti komunikaciju koja neguje oseanje
pripadnosti i vezanosti zaposlenih za organizaciju.
4. Postaviti takav sistem nagraivanja u organizaciji
koji e biti transparentan, to jest jasno i precizno
povezivanje nagrada i uspenosti.
5. Stvoriti mogunost za napredovanje.
6. U svim poslovnim kontaktima moraju se potovati
etnike i religiozne razliitosti; poslovni kontakti
podrazumevaju upoznavanje sa istorijom i kulturom
zemlje sa kojom se posluje, poslovni susreti obuhvataju
prilagoavanje i upoznavanje obiaja, odnose se na dobre
poslovne manire.

Sposobnost da se vrednuje razliitost i da se pomogne da
razliitost radne snage postigne svoj maksimalan poten-
cijal je vetina koja je menaderima sve vie potrebna.
Istraivanje je pokazalo da zapravo nema univerzalnog
reenja komunikacionog sistema preduzea, ve da on u
mnogome zavisi od politike pojedinane organizacije,
okruenja i specifinih reenja.

5. LITERATURA

[1] Dessler G., Osnovi menadmenta ljudskih resursa,
Beograd ( 2007)
[2] Rakas S., Uvod u poslovnu etiku, Beograd ( 2005)
[3] Markovi M., Poslovna komunikologija sa
poslovnim bontonom, Beograd ( 2003)
[4] Mandi T., Psihologija komunikacije, Beograd (
2001)
[5] Bjeki D., Osnove pedagokog i poslovnog
komuniciranja, aak ( 2007)

Kratka biografija:

Anita Pri, roena je u apcu 1983.godine. Srednju kolu,
Gimnazija Vera Blagojevi zavrila je u apcu.
Trenutno zavrava diplomske-master studije na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu, smer potanski saobraaj i
telekomunikacije.

1353

UDK: 656.8

ELEKTRONSKA POTANSKA MARKA (EPM) I PRIMENA

ELECTRONIC POSTMARK AND APPLICATION

Branko Bakalo, Obrad Pekovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj u radu su objanjeni elementi bitni za
realizaciju elektronske potanskae marke: tradicionalna
potanska marka, kriptografija kao nauka tajnog
pisanja, PKI sistem i sertifikaciono telo, digitalni potpis
i digitalni sertifikati. Objanjeni su i primeri korienja
elektronske potanske marke u drugim zemljama, kao i
biznis plan za uvoenje EPM-a u poti Srbije.
Abstract This paper describes the elements essential
for the implementation of electronic postmark: Postage
stamp, cryptografy as a science, the secret writing,
PKI system, and Certifying Authorities, digital signature
and digital certificates. Are explained and examples of
using electronic PostMark in other countries, as well as
the business plan for the introduction of EPM in the Post
office in Serbia.
Kljune rei: Elektronska potanska marka,
kriptografija, PKI sistem, Sertifikaciono telo, digitalni
potpis, digitalni sertifikat, digitalna potanska marka,
elektronsko potpisivanje i vremensko igosanje
dokumenta.

1. UVOD
Razvoj novih tehnologija uslovio je i pojavu novih usluga
u potama irom sveta. To se pre svega ogleda u planira-
nju, razvoju i realizaciji odgovarajue infrastrukture koja
moe da podri pruanje novih usluga. Ogromna eksplo-
zija informacija, elektronska pota i drugi novi oblici
elektronske komunikacije pokazuju neverovatan razvoj.
Sa novim multimedijalnim porukama i sve veim intere-
sovanjem za Internet, ovaj trend ka sve iroj upotrebi
drugih oblika komunikacije e posebno biti ubrzan u
narednom periodu. Eksplozivan rast trita komunikacija
e takoe naterati mnoge potanske slube da izau izvan
osnovne delatnosti i da uvedu raznovrsnost kako bi
proirili izbor usluga koje nude svojim kupcima.

2. TRADICIONALNA POTANSKA MARKA
Potanska marka kao vrednosnica predstavlja zakonom
priznato sredstvo za naplatu potarine i svih drugih prava
pote, vezano za prenos poiljaka.
Potanske marke nisu hartije od vrednosti i oznaavaju
samo da je potarina za prenos poiljke plaena. Potan-
ska marka je nain evidentiranja pretplaanja za izvrenu
potansku uslugu. Potanske marke izdaju pote da bi
oznaile naplaene trokove za transport pisama, paketa,
razglednica ili nekih drugih potanskih poiljki. To je
istovremeno i potvrda o plaenoj taksi za odreenu
potansku uslugu u prenosu poiljke.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Obrad Pekovi, vanr.prof.
Pota oznaava igom da je potanska marka upotrebljena
i na igu se nalazi datum, naziv pote, kao i ponekad
vreme ponitavanja marke. Osim navedene funkcije
potanskih maraka, one su esto i predmet filatelistikog
kolekcionarstva, jer se na njima pokazuju znaajni
dogaaji iz istorije, kulture i umetnosti jednog naroda kao
i prirodne, folklorne i druge specifinosti drava i naroda.

Slika 1. Prva potanska marka Srbije

Postoji nekoliko vrsta potanskih maraka: redovne marke
(franko marke), prigodne marke, marke iz automata,
slubene marke, porto marke, doplatne marke. Koristile
su se i: novinske, telegrafske, paketske, privatne i vojne
marke.

3. SVETSKI POTANSKI SAVEZ
Svetski potanski savez (Universal Postal Union UPU)
je osnovan 9. Oktobra 1874. godine sa seditem u Bernu.
Danas, Svetski potanski savez sa 189 zemalja lanica
predstavlja pravu univerzalnu meunarodnu potansku
organizaciju koja je ceo svet povezala u jednu celinu i
stvorila jedinstvenu teritoriju za uzajamnu razmenu
poiljaka.

Slika 2. Logotip Svetskog Potanskog Saveza

Organi Svetskog potanskog saveza su: Kongres Svetskog
potanskog saveza; Administrativni savet (Upravni savet);
Savet za potansku eksploataciju POC (Postal
Operations Council); Meunarodni biro Svetskog
potanskog saveza. 1996. godine, Potansko operativno
vee (POC) Svetskog potanskog saveza je formiralo
Telematik kooperativu. Razlog formiranja Telematik
kooperative je da pomogne potanskim kompanijama u
primeni i korienju savremenih informacionih i
komunikacionih tehnologija u cilju unapreenja poslovnih
procesa.
Hijerarhijski najvii organi Telematik kooperative su
Generalna skuptina (GA) i upravljako telo (CMB).
1354
Operativno telo Telematik kooperative je Centar za
potansku tehnologiju (PTC). Postoje tri radne grupe u
okviru Telematik kooperative: Grupa za meunarodne
potanske servise (IMS User Group); Grupa za
meunarodne finansijske servise (IFS User Group); Grupa
za napredne elektronske servise (AES User Group).
Podgrupa za UPU standard S43 Secure Electronic Postal
Services (SEPS) Interface Specification koja definie
interfejs za Elektronsku potansku marku (Electronic
Postal Certification Mark EPCM) i druge S43
elektronske servise, nalazi se u okviru AES grupe.
Podgrupa za Elektronsku potansku marku, nalazi se i u
okviru (E-Product and Services Group) EPSG grupe koja
je formirana posle kongresa u Bukuretu 2004. godine.
Standardom S43 se definie Servisno orijentisana
arhitetura koja obezbeuje da se izvri niz funkcija
pobuenih klijent aplikacijama.

4. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Osnovne komponente sistema elektronskog poslovanja
su: E-trgovina (E-commerce); CRM (Customer
Relationship Management); ERP (Enterprise Resource
Planning); Upravljanje lancima snabdevanja (Supply
Chain Management SCM); Poslovna inteligencija
(Business Intelligence-BI).
Razvoj e-commerce (elektronske trgovine) servisa Pota
Srbije je pokrenula stratekim razvojem Centra za
elektronsko poslovanje CePP. Danas je taj centar jedna
od vodeih platformi elektronskog poslovanja,
elektronske trgovine, elektronskog bankarstva i mobilnog
bankarstva. Osnovna funkcija CePP-a jeste da povee
imaoce informacija (Potu,Telekom,banke,...), odnosno
njihove informacione sisteme sa korisnicima usluga.

4.1. PKI sistem i sertifikaciono telo (CA)
Javno preduzee PTT saobraaja Srbija izgradilo je
prvo zvanino sertifikaciono telo i PKI sistem (Public
Key Infrastructure infrastruktura javnih kljueva) u Re-
publici Srbiji, koja izdaje kvalifikovane elektronske serti-
fikate. Postojanje PKI sistema jeste preduslov za uspeno
sprovoenje razliitih metoda zatite elektronskog poslo-
vanja. Usluge PKI sistema i Sertifikacionog tela Pote
namenjene su kako za internu upotrebu u okviru pote, ta-
ko i svim eksternim uesnicima elektronskog poslovanja.
Osnovni koncept na kome se zasniva PKI sistem jeste
asimetrina kriptografija ili kriptografija javnih kripto-
grafskih kljueva (Public Key Cryptography). Naime, PKI
sistem jeste informacioni sistem za zatitu podataka i
mrenih resursa koji se bazira na tehnologiji javnih
kriptografskih kljueva. PKI sistem predstavlja osnovu za
primenu reenja zatite elektronskih podataka, kojima se
obezbeuju etiri osnovne funkcije zatite:

1. Tajnost (Confidentiality) garantuje se da sadraj
poruke moe da sazna jedino korisnik kome je
poruka namenjena.
2. Autentifikacija (Authentification) verifikuje se
identitet korisnika koji komuniciraju preko mree.
3. Integritet (Integrity) garantuje sa da poruka nije
promenjena prilikom prenosa.
4. Neporecivost (Nonrepudation) onemoguava se
poricanje izvrene transakcije.
Najvanije komponente PKI sistema su: Sertifikaciono
telo CA (Certification Authority), registraciono telo
RA (Registration Authority), javni imenik ili direktorijum
(Public Directory), klijentske ili korisnike aplikacije
Sertifikaciono telo (CA) izvrava sledee poslove:

izdavanje, obnavljanje, suspendovanje i opozivanje
digitalnih sertifikata,
konfigurisanje razliitih vrsta, ivotnih ciklusa i
drugih parametara sertifikata,
objavljivanje registra opozvanih sertifikata CRL
(Certificate Revocation List),
uzajamna sertifikacija (cross certification) sa drugim
sertifikacionim telima, i drugo.

CA sertifikatom garantuje da javni klju zaista pripada
odreenoj osobi, potpisuje sertifikate svojim privatnim
kljuem i doputa svima da provere verodostojnost
sertifikata korienjem pripadajueg javnog kljua.
Za PKI sistem i Sertifikaciono telo Pote izabrano je
reenje kompanije Entrust, koja je svetski lider u oblasti
PKI sistema i zatite elektronskog poslovanja.
4.2. Asimetrina kriptografija
Kriptografija jeste nauka "tajnog pisanja", tj. nauka
uvanja informacija u onoj formi koja e biti itljiva samo
onima kojima je informacija namenjena, dok e za ostale
biti neupotrebljiva. Kodovanje poruke, tj. postupak
pretvaranja istog teksta u neitljiv oblik, zove se
enkripcija.Vrlo vaan termin u kriptografiji jeste klju.
Klju ima veliku ulogu u enkripciji i dekripciji poruke.
Asimetrina kriptografija (Asymmetric Cryptography) ili
kriptografija javnih kriptografskih kljueva zasniva se na
korienju dva kriptografska kljua: javni klju (Public
Key), kojim se vri ifrovanje podataka i tajni ili privatni
klju (Private Key), kojim se vri deifrovanje podataka.
Princip rada asimetrine kriptografije prikazan je na slici
4. Korisnik B koji eli da prima ifrovana elektronska
dokumenta poseduje par kljueva, tajni i javni. Javni klju
objavljuje tako da je on dostupan drugim korisnicima, dok
tajni klju uva u tajnosti. Ukoliko korisnik A eli da
poalje ifrovan dokument korisniku B, on korienjem
dostupnog javnog kljua korisnika B vri ifrovanje
dokumenta, a zatim tako ifrovan dokument prosleuje
korisniku B. Korisnik B posle preuzimanja ifrovanog
dokumenta, vri njegovo deifrovanje korienjem svog
tajnog kljua, koji je par javnom kljuu kojim je taj
dokument ifrovan.

Slika 3. Asimetruna kriptografija

4.3. Digitalni potpis
Digitalni potpis jeste tehnologija kojom se obezbeuje
autentinost poruka, njihov integritet i neporecivost u
elektronskom poslovanju i elektronskim transakcijama.
Digitalni potpis koristi se radi obezbeenja sistema
elektronskog poslovanja, za sigurnu razmenu podataka
elektronskim putem, izmeu korisnika koji se nevide i
1355
koji su fiziki udaljeni. Upotreba digitalnog potpisa
podrazumeva sprovoenje: postupka izrade potpisa i
postupka provere (verifikacije) potpisa.
U Zakonu o elektronskom potpisu navedene su sledee
definicije: Elektronski potpis - skup podataka u
elektronskom obliku, koji su pridrueni ili su logiki
povezani sa elektronskim dokumentom i koji slue za
identifikaciju potpisnika. Kvalifikovani elektronski potpis
- elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet
potpisnika, integritet elektronskih dokumenata i
onemoguava naknadno poricanje odgovornosti za njihov
sadraj, i koji ispunjava uslove utvrene Zakonom o
elektronskom potpisu.
Kod digitalnog potpisa dodatno se koriste tzv. he funk-
cije koje slue za kreiranje tzv. otiska poruke (he vred-
nost) koji se ifruje privatnim kljuem i asimetrinim
algoritmom i to predstavlja digitalni potpis poruke.
Osnovu digitalnog potpisa ini sadraj same poruke.

Slika 4. Tehnologija digitalnog potpisa

4.5. Digitalni sertifikat
Algoritmima za kriptografiju mogue je zatititi tajnost
poruke, digitalnim potpisivanjem vri se dokazivanje
identiteta poiljaoca, a za potvrivanje pripadanja
javnog/privatnog kljua nekoj osobi se koriste digitalni
sertifikati.
Svaki uesnik u komunikaciji mora imati sertifikat koji
dokazuje njegov identitet, potvruje njegov javni klju
koji je izdan od strane CA, to se potvruje digitalnim
potpisom CA.
Poverljiva agencija sertifikatom garantuje da javni klju
zaista pripada odreenoj osobi, potpisuje sertifikate
svojim privatnim kljuem i doputa svima da provere
verodostojnost sertifikata korienjem pripadajueg
javnog .

Slika 5. Digitalni sertifikat

5. ELEKTRONSKA POTANSKA MARKA
Elektronska potanska marka (Electronic Postal
Certification Mark EPCM) je elektronski servis koji
omoguava:

Digitalno potpisivanje elektronskih dokumenata
(digital signing),
Vremensko oznaavanje (peatiranje) dokume-
nata (date and time stamping),
Verifikovanje digitalno potpisanih i vremenski
oznaenih dokumenata (verifying a signature and
timestamp),
ifrovanje i deifrovanje dokumenata
(encrypting and decrypting).

Elektronska potanska marka spada u kategoriju novih
tehnologija i usluga u poti Srbije. Kroz rad korisnikog
centra za elektronsko poslovanje pote (CePP), obezbee-
na je podrka radu sistema i to u vidu implementacije sis-
tema za elektronsko frankiranje poiljaka i digitalno ozna-
avanje poiljalaca, dvodimenzionalni bar kod kao digi-
talna potanska marka i podrka sistemu hibridne pote.
Najvaniji preduslovi za implementaciju EPM servisa su:
Infrastruktura javnih kriptografskih kljueva (Public Key
Infrastrukture PKI) tj. PKI sistem i sertifikaciono telo za
izdavanje digitalnih sertifikata; Time server, kao izvor
tanog vremena; Timestamp server, za vremensko
oznaavanje datoteka; EPM korisnika aplikacija ili
aplikacioni dodatak (plug-in).

Vremenskim oznaavanjem koje prua Time Stamping
telo dobija se tano vreme sprovedenog elektronskog
potpisivanja. Postupak vremenskog oznaavanja
elektronski potpisanog dokumenta prikazan je na slici 7.
Korisnik najpre izvri elektronsko potisivanje dokumenta,
a zatim se prema Timestamp serveru poalje zahtev za
vremenskom oznakom.

Slika 6. Postupak vremenskog oznaavaja elektronski
potpisanog dokumenta
Timestamp server generie vremensku oznaku, koja se
pridruuje elektronski potpisanom dokumentu. Da bi
Timestamp server mogao precizno da vri vremensko
oznaavanje, potrebno je da bude vremenski
sinhronizovan sa nekim Time serverom, tj. serverom
tanog vremena.
Praktino, EPM omoguava korisnicima da utvrde
sledee podatke:

Koja datoteka je digitalno potpiana,
Kada je datoteka digitalno potpisana,
Ko je digitalno potpisao datoteku,
Zato je potpisnik digitalno potpisao datoteku (tj.
Izjava o razlogu potpisivanja), a razlozi mogu
biti razliiti: Ja sam autor dokumenta, Ja sam
pregledao sadraj dokumenta, Ja sam pregledao
sadraj dokumenta i saglasan sam sa njim, Ja
sam odobrio izmene uraene u dokumentu, i
drugo.

EPCM infrastrukturu ine: EPCM server, Yellow Pages
server, EPCM klijent, Sertifikaciono telo (Certification
AuthorityCA).
1356

Slika 7. Elektronski potpisan i vremenski igosan
Microsoft Word 2007 dokument korienjem aplikacionog
dodatka EPCM

Verifikovanje elektronski potpisanog i vremenski igosa-
nog Microsoft Word 2007 dokumenta, kada postoji ko-
nekcija ka EPCM serveru (on-line verifikacija) i kada ne
postoji konekcija ka EPCM serveru (off-line verifikacija),
sprovodi se automatski kada se otvori dokument. Ukoliko
je elektronski potpis ispravan, u dokumentu se na EPCM
grafikom okviru dobija poruka EPCM Valid Signa-
ture, a ako elektronski potpis nije ispravan dobija se
poruka EPCM Not valid Signature! U sluaju da
korisnik ne eli da sprovede off-line verifikovanje, dobija
se poruka Error contacting EPCM server.

6. PRIMERI DRUGIH ZEMALJA

6.1. KANADSKA POTA:
Svetski potanski savez (UPU) i Kanadska pota
(CanadaPostCorporation)su razvili korisniku aplikaciju
EPMSigner. Primenom aplikacije EPMSigner, korisnici
na jednostavan nain mogu da izvravaju operacije.
to se tie dodatnih usluga izdvajaju se, pored epost-a,
sledee dve usluge: Ship in a click; Direct Marketing
Online service.

6.2. AMERIKA POTA
Korisnici Amerike pote realizuju EPM usluge
korienjem aplikacionog dodatka USPS EPM koji se
posle instaliranja u potpunosti integrie u okviru
aplikacije Microsoft Word. Aplikacioni dodatak USPS
EPM Amerika pota razvila je u saradnji sa
kompanijama Microsoft i AuthentiDate.

Slika 8. Digitalno potpisana i vremenski oznaena
Word datoteka
Amerika pota obiluje nizom zanimljivih i kvalitetnih
usluga, meu kojima se mogu istai: Ship online
obuhvata: planiranje poiljke, porudbinu poiljaka,
tampanje digitalne potanske marke i zahtev za kurirom;
Glasanje na predsednikim izborima preko pote

6.3. POTA ITALIJE
EPCM aplikacija razvijena od strane pota Italije
predstavlja elektronsku potansku marku koja dozvoljava
elektronsko verifikovanje fajlova, komunikacija kao i
elektronskih transakcija, kroz postojanje dvostruke
garancije: tanost datuma i vremena potanske marke i
integritet potanske marke.
DPM aplikacioni dodatak (plug-in) koji je pota Italije
napravila u saradnji sa Microsoft Office 2007 omoguava
korisnicima da se poveu na namenjeni EPCM server koji
je saglasan sa S43 standardom. Pota Italije napravila je
reenje e-pisma sa povratnicom (AR).

7. BIZNIS PLAN ZA UVOENJE EPM U POTI
SRBIJE

Prednost biznis plana je pruanje usluge elektronske
potanske marke. U analizi trita potrebno je definisati
ciljnu grupu korisnika, zato e usluga nai mesto na
tritu, spremnost za trite, ekologiju i zatitu, analizu
okruenja, dinamiki plan i vremensku analizu.
Kroz SWOT analizu smo naveli snage, slabosti,
mogunosti i pretnje uvoenja usluge EPM.
U marketing plan spadaju: politika cena, strategija prodaje
usluga, metod prodaje i kanali distribucije, promocija
usluge.

8. ZAKLJUAK
Inovativne tehnologije predstavljaju novu eru tehnoloke
industrije, i njeno korienje je od presudnog znaaja za
primenu novih pristupa u organizaciji pote. EPM je
usluga koja u Republici Srbiji jo nije nala svoju iru
primenu. Sa razvojem trita doi e i do porasta tranje
za ovom uslugom.
EPM strateki je projekat pote. U ovom radu ukazuje se
na sutinu i znaaj implementiranja nove tehnologije u
eksploataciji potanskog saobraaja.
Da bi se mogla uvesti i unaprediti usluga EPM u naoj
zemlji, najvee ulaganje bi predstavljala promocija ove
usluge.

LITERATURA

[1] Momilo Kujai, Osnovi potanskog saobraaja,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009.
[2] Dragan Spasi, Elektronska potanska marka Svetskog
Potanskog Saveza, XXVII Simpozijum o novim
tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom
saobraaju, PosTel 2009.
[3] Dragan Spasi, Status implementacije zakona o
elektronskom potpisu u Republici Srbiji, XXV
Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i
telekomunikacionom saobraaju, PosTel 2007.
[4] http://www.cepp.rs
[5] http://www.usps.com
[6] http://www.canadapost.ca
[7] http://www.poste.it/en
[8] Potanski glasnik , specijalno izdanje april 2011.

Kratka biografija

Branko Bakalo roen je u Travniku 1985.
godine. Diplomski master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
Potanski saobraaj i telekomunikacije
odbranio je 2011. godine.
1357

UDK: 656.8

INOVIRANJE INFORMACIONIH SISTEMA U POTANSKOM SAOBRAAJU U CILJU
NJEGOVE POTPUNE AUTOMATIZACIJE

INNOVATING OF INFORMATION SYSTEMS IN POSTAL TRAFFIC IN ORDER TO
ACHIEVE IT'S FULL AUTOMATION

Ivan Kukolj, Obrad Pekovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Krtk sdrj: Tema ovog rada su implementirani info-
rmacioni sistemi u JP PTT saobraaja Srbija, odnosno
u Poti Srbije, kao vitalni deo stratekog plana
automatiza-cije potanskog poslovanja Republike Srbije.
Kroz rad je predstavljena kompletna mrea Pote Srbije
na kojoj su zastupljeni informacioni sistemi PosTneT i
PostTIS, sami projekti ovih informacionih sistema,
aplikacioni softveri za rad sa njima, poslovi koji se
obavljaju posredstvom njih i pregled analize trokova i
kvaliteta.

Kljune rei: informacioni sistem, automatizacija potan-
skog poslovanja, telekomunikaciona mrea, aplikacioni so-
ftver, trokovi implementacije projekta, benefiti projekta.

Abstract: Focus of this paper are information systems in
JP PTT saobraaja Srbija, regarding Serbian Post, as
a vital part of the plan for postal services automation in
Republic of Serbia. A complete network of PostTIS and
PosTneT information systems, projects of PosTneT and
PostTIS, application software to work with them, jobs that
are done through them and review of the analysis of costs
and quality.

1. UVOD

Potpuna automatizacija potanskog poslovanja obuhvata i
potanske jedinice koje osnovne usluge pruaju na svojim
alterima. Savremeno automatizovano altersko poslova-
nje podrazumeva takvu organizaciju rada koja omoguava
da se na istom radnom mestu obezbedi istovremena podr-
ka i alterskom i pozadinskom poslovanju, ali i masovnom
unoenju podataka pri on-line i off-line nainu rada.
Pod potpunom automatizacijom alterskog poslovanja po-
drazumeva se:
automatizovano celokupno altersko poslovanje, to zna-
i da su automatizovane sve usluge na specijalizovanim
alterima,
automatizovan univerzalni alter,
obezbeen pozadinski rad za sve alterske transakcije i
ostvarene

komunikacije

automatizovanog alterskog si-
stema u hijerarhijskoj strukturi potanskog informaci-
onog sistema (PIS-a).
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog master rada
iji je mentor bio dr Obrad Pekovi, vanr. prof.
Pored toga, alterska radna mesta moraju biti savremena i
opremljena specijalizovanom raunarskom i programskom
opremom, ije su kapacitivne mogunosti obavljanja svih
zahteva korisnika i mogunost razmene podataka u hijera-
rhijskoj raunarskoj mrei PIS-a, svakako, bitne karakteri-
stike.
Sa stanovita zahteva za dostupnost potanske mree, u
oblasti alterskog poslovanja i korienja aktivnosti na a-
lterima, potpuna automatizacija alterskog poslovanja u
osnovi ima dva osnovna cilja: skraivanje vremena eka-
nja na alterima i automatsko prenoenje i uvanje poda-
taka sa altera za korienje u poslovanju i podrci odlui-
vanju u potanskom sistemu, naravno u sklopu realizacije
poslovnih procesa i komunikacija u sistemu njegove info-
rmatizacije.
Specifinost alterskog poslovanja, usled raznovrsnih za-
hteva sa stanovita sprovoenja automatizacije, podrazu-
meva primenu specijalizovanih ureaja (maina i tehnikih
sistema) koji sprovode njihov rad i razvoj programskih
(softverskih) celina za funkcionalnu podrku radu na a-
lterima.
Osnovne potanske usluge koje su automatizovane u vei-
ni pota Srbije ine:
automatsko izdavanje uplatno-isplatnog broja dokume-
nta,
automatsko obraunavanje potarine,
automatske prijave operatera po vrstama posla,
automatsko izraunavanje iznosa za naplatu odnosno is-
platu od korisnika sa jednim a naroito sa vie dokume-
nata,
automatsko prijavljivanje potanskih prihoda,
automatsko voenje i tampanje dnevnika za komitente
i brzo zakljuivanje jedne smene ili celog radnog dana u
poti i
automatsko igosanje dokumenata.
Automatizovani poslovi novanog alterskog poslovanja
sadrani su u dinarskoj tednji i dinarskim depozitima, de-
viznoj tednji i deviznim depozitima, tekuim raunima
potanske tedionice, iro raunima, menjakim poslovi-
ma, uputnikoj slubi, uslugama za poslovne banke, ko-
munalnim uslugama i ostalim uslugama.

2. PostNet

Veliki korak ka uvoenju automatizacije u Poti Srbije je
uvoenje PostNet-a. PostNet predstavlja savremenu rau-
narsku mreu koja treba da povee sve jedinice potanske
mree na teritoriji Republike Srbije. To je osnova za jedi-
nstveni informacioni sistem Pote Srbije. S druge strane,
1358
PostNet predstavlja investiciju za budunost Pote Srbije
kao preduzea, jer treba da obezbedi: tehnoloko osposo-
bljavanje potanskog sistema, revitalizaciju postojeih te-
hnologija, operativno upravljanje potanskim sistemom i
poslovno upravljanje. Od uspene realizacije PostNet-a u
velikoj meri zavisi i razvoj konkurentskih karakteristika
Pote Srbije i njen opstanak na savremenom tritu. Uvo-
enjem PostNet-a u Poti Srbije obuhvaene su sledee
oblasti: transakcije posrednikog tipa (platni promet, po-
tanska tedionica, komunalne organizacije i dr.), podrka
i dopuna potanskim uslugama (praenje potanskih poi-
ljaka, osiguranje poiljaka i dr.), operativno poslovanje po-
tanske mree (evidencije, raspored radnog vremena i dr.)
i ukupno poslovanje potanskog sistema.
PostNet je privatna mrea Intranet, zasnovana na istim
principima kao i Internet (korienje: TCP/IP protokola,
klijent-server arhitekture i Internet servisa) i projektovana
tako da omoguava:
Nadzor i upravljanje celokupnom PostNet mreom iz
jednog centra;
Definisanje prava korisnika koji pristupaju PostNet
mrei;
Mogunost direktne komunikacije dva raunara u Post-
Net mrei bez obzira na eventualno razliite hijerarhi-
jske nivoe kojima oni pripadaju;
Povezivanje LAN-ova svih jedinica potanske mree u
jedinstvenu PostNet mreu;
Jednostavno proirivanje postojeih LAN-ova dodava-
njem novih raunara;
Jednostavno proirivanje PostNet mree dodavanjem
novih LAN-ova;
Povezivanje PostNet mree sa drugim raunarskim
mre-ama (npr. mreama komitenata);
Pristup Internetu sa svakog raunara iz Postnet mree;
Pristup sa Interneta javnom delu Postnet mree (www,
ftp i e-mail server).
Logika organizacija PostNet mree zasniva se na slede-
im principima:
Adresovanje raunara i drugih ureaja o PostNet mrei
vri se korienjem privatnih IP adresa (izuzev raunara
iz javnog dela PostNet mree);
Adresovanje raunara i drugih ureaja koji pripadaju
javnom delu PostNet mree vri se korienjem javnih
IP adresa;
Svaki

PostNet raunar ima identino

NetBIOS i host ime;
Korienje jedinstvenog domena PostNet.co.rs na nivou
cele PostNet mree (i u okviru privatnog dela mree i
kod javnog dela mree).
Projekat PostNet-a je potpuno u skladu sa svetskim tre-
ndovima u oblasti informacionih sistema. Nazvan je inte-
ligencijom organizacije jer se kroz rad stalno unapreuje.
Zahvaljujui njemu Pota Srbije moe da obezbedi znaa-
jnu konkurentsku prednost,

poto je prva u zemlji formirala
ovako iroko rasprostranjenu raunarsku mreu, a ima i
dobro obueno osoblje. kod javnog dela mree).
PostNet pokriva teritoriju cele Srbije, a od poetka je pre-
dvieno da etapno povee sve pote koliko ih ima u Srbi-
ji. Na teritoriji koju pokriva jedno preduzee, personalni
raunari su povezani u mreu koja je logiki jedinstvena.
Za bazu podataka prvobitno je uzet MS SQL Server 6.5
database, a za operativni sistem Windows NT. Prvobitni
zahtev za hardver podrazumevao je Pentium procesor i 32
MB RAM memorije. kod javnog dela mree).
PostNet pokriva teritoriju cele Srbije, a od poetka je pre-
dvieno da etapno povee sve pote koliko ih ima u Srbi-
ji. Potanska jedinica moe funkcionalno poslovati i kada
ne postoji veza sa ostatkom mree. Takoe, obezbeena je
pouzdana i kvalitetna komunikacija sa Potanskom tedio-
nicom, prema kojoj postoje tri dinarske i devet deviznih
on-line transakcija, a postoji mogunost da se on-line tra-
nsakcije ponude kao usluga i drugim komitentima. Dina-
rske on-line transakcije su: uplata na tekui raun, isplata
sa tekueg rauna (ek) i isplata sa tekueg rauna (post
kartica). Nadzor mree, baza podataka, izmena sadraja
tabela, izmena verzija aplikacija, kao i sline aktivnosti,
maksimalno su centralizovane.

3. PosTneT

PosTneT obuhvata (slika 1.):
transakcije posrednikog tipa (platni promet, Potanska
tedionica, komunalne usluge i banke),
podrka svim potanskim uslugama (prijem poiljaka,
kartovanje, uruenje dostava i isporuka, prodaja pota-
nskih vrednosti i dr.),
dopuna potanskih usluga (redovi prevoza, bezbednost
poiljaka i track & trace),
operativno poslovanje mree (evidencije, raspored rad-
nog vremena i dr.) i
poslovanje celokupnog potanskog sistema (prihod, ko-
ntrola i dr.).

Sl. 1. PosTneT aplikacija (altersko poslovanje)

Napred navedeno osmisljeno je unutar sledeih formira-
nih radnih grupa za izradu projekta:
grupa za projektovanje tehnolokih procesa u poti,
grupa za projektovanje poslovnih procesa,
grupa za projektovanje i izradu aplikacija,
grupa za projektovanje kominikacija i
grupa za projektovanje i izradu predinstalacionih radova.
Osnovna naela PosTneT mree su:
Celokupna mrea predstavlja logiku celinu (jedinstveni
principi i komunikacioni protokoli);
1359
Mogunost da svaka radna stanica u mrei moe da ost-
vari komunikaciju sa svim drugim radnim stanicama i
serverima;
Mogunost povezivanja i zajednikog rada sa rauna-
rskim mreama korisnika i kommitenata (poslovnih pa-
rtnera);
Mrea e biti bazirana opte prihvaenim principima i
komunikacionim protokolima;
Mogunost monitoringa rada i administriranja mree iz
jednog centra i
Maksimalno iskorienje telekomunikacionih vodova.

4. PostTIS

PostTIS je zamiljen tako da omogui (slika 2.):
Otvorenost prema drugim podsistemima unutar jedinst-
venog informacionog sistema Pote Srbije;
Prilagodljivost promenama u asortimanu usluga, novim
tehnologijama i poslovnim pravilima;
Skalabilnost podjednaku upotrebljivost za razliit obim
poslova i broj klijenata;
Upravljivost prilagoavanjem ranije razvijenih kompo-
nenti, uslovljavanjem odziva sistema karakteristikama
lokacije i primenom unapred definisanih procedura za
upravljanje tokovima informacija i
Raspoloivost oekivani odziv sistema bez obzira na
eksploatacione uslove.

Sl. 2. PostTIS aplikacija (Glavni meni)

Eksploatacione karakteristike PostTIS-a su sledee:
Proces lociranja i praenja (Track&Trace) integrisan je
u same usluge i, pored pismonosno-paketskih, ravnopra-
vno tretira sve druge objekte;
Favorizovanje elektronskog u odnosu na fiziki po-
javni oblik;
Dorada i stalno auriranje Baze pota kao jedinstvenog
izvora tehnolokih informacija o lokacijama;
Umesto pretampanih obrazaca, gde god je mogue, po-
dstie se upotreba praznog papira (na kome se tampaju
podaci);
Komunikacija sa okruenjem, kako sa velikim korisnici-
ma tako i sa razliitim pristupnim kanalima;
Potrani i reklamacioni postupak funkcionalno je oslo-
njen na proces Track&Trace iz koga crpi informacije i
Izvetajni sistem obuhvata stalne predefinisane ad-hoc
izvetaje.
PostTIS je, posmatrano sa stanovita pruanja odreenih
usluga u potanskom sistemu, opisan kroz radne grupe
zaduene za:
Specifikaciju funcionalnih zahteva sistema za automati-
zovanje poslovanja pote,
Sistemske funkcije,
Pismonosno-paketske funcije,
Post-ekspres usluge,
Novano poslovanje,
Elektronska saoptenja,
Reklamacioni i potrani postupak i
Specijalizovane delatnosti.
Korien je takoe i objektno orijentisan pristup kojim su
definisani sledei elementi:
Poslovni procesi skup aktivnosti koje se sprovode nad
predmetima obrade (prijem, obrada, otprema i transport),
Lokacije mesta na kojima se odvijaju poslovni procesi
(prijemna pota, dostavna pota, PC/GPC, potanski sa-
ndui, korisnik i izmenina pota),
Akcije postupci koji se sprovode u manipulaciji sa pre-
dmetima obrade (pakovanje poiljke, naplata potarine i
izbor vrste usluge e-dokumenata),
Objekti predmeti obrade (poiljke, zakljuci, uputnica,
blagajniko poslovanje, potanski artikli, roba i dr.),
Atributi osnovne karakteristike predmeta obrade koje
nisu izvedene veliine (dimenzije, masa, prijemni broj,
partija, raun, naziv potanskog artikla i jedinstven ide-
ntifikacioni broj potranice),
Algoritam izvrenja (hronoloki i opcioni tok) preds-
tavlja hronoloki prikaz akcija koja se sprovode za svaki
predmet obrade po poslovnim procesima na definisanim
lokacijama,
Status stanje u kojem se nalazi predmet obrade (po-
iljka primljena, obraunata potarina i dr.),
Mesta upisa predstavljaju opis naina i mesta evide-
ntiranja atributa ili statusa (upis odmah u bazu na nivou
pote i upis odmah u centralnu bazu),
Veze sa izvorima podataka provera/preuzimanje poda-
taka u/iz tabela/baza i
Izvetaji postojei i opis novih izvetaja.

Informatiki deo tima je, u saradnji sa tehnolokim delom
tima, izvrio dizajniranje i programiranje. Testiranje su
sprovodili i informatiki i tehnoloki deo tima. Trenutno
je jo uvek u toku dizajniranje i programiranje, uz
periodino testiranje spremljenih delova.

5. ANALIZA TROKOVA I KVALITETA

Na osnovu zvanine dokumentacije Pote Srbije, a koja je
dostupna na zvaninoj internet stranici ovog Preduzea,
izvren je jasan pregled isplativosti ovih projekata u smi-
slu benefita po njegovo poslovanje, pri emu je analiza
trokova izvrena kroz:
Trokove zaposlenih,
Trokove poslovanja i
Trokove obuke.

1360
Kvalitet potanskog poslovanja je u znatnom porastu,
zahvaljujui poveanjem efikasnosti i efektivnosti izvre-
nja i kontrole pruanja usluga, kao i poboljanjem kreira-
nja dnevnika o radu i izvetaja i upravljanja relevantnim i
kompletnim informacijama. Uz to, postoji i strateka
vanost ovih projekata po pitanju nivoa kvaliteta usluga i
celokupnog poslovanja.

6. ZAKLJUAK

Na putu ka potpunoj automatizaciji potanskog saobraa-
ja, automatizacija alterskog poslovanja je uvek meu naj-
bitinijim karikama, upravo zbog toga to su alteri radna
mesta gde se najee susreu korisnici potanskih usluga
i radnici jedinica potanske mree za pruanje tih usluga.
Automatizovano altersko poslovanje, zahvaljujui brzom
i automatskom prenoenju, obradi i uvanju podataka re-
gistrovanih na alterima, dakle, moe da uspeno ispuni
zahtev dostupnosti i viestruko smanji pomenuto vreme
ekanja na uslugu od strane korisnika. U cilju postizanja
potpune automatizacije u potanskom saobraaju, ipak,
PosTneT i PostTIS ine njenu najkvalitetniju osnovu u
budunosti, s tim da je izmeu brojnih prednosti PostTIS-
a najbitnije to to su njegov razvoj, implementacija i odr-
avanje u potpunosti u nadlenosti Pote Srbije.

7. LITERATURA

[1] Kujai, M., Potanski saobraaj, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad, 2005.

[2] Pekovi, O., Organizacija i automatizacija u
potanskom saobraaju, Fakultet tehnikih nauka,
Novi Sad, 2009.
[3] Spasi, D., Postnet raunarska mrea i Internet
servisi, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2002.
[4] Spasi, D., Ruteri u Postnet raunarskoj mrei, ,,PTT
saobraaj, br. 1, Zajednica JPTT, Beograd, 2001.
[5] Todorovi, B., Rutiranje na Internetu - principi, proto-
koli, primene, Svet telekomunikacija, PTT glasnik,

br. 169, JP PTT sobraaja ,,Srbija, Beograd, 2010.
[6] www.eschergroup.com
[7] www.cisco.com
[8] www.keba.com
[9] www.posta.rs
[10] www.swiftpostal.com

Kratka biografija:
Ivan Kukolj roen je u Boru 1985.
godine. Diplomskimaster rad na Fa-
kultetu tehnikih nauka u Novom Sa-u iz
oblasti Automatizacija i organi-zacija u
potanskom saobraaju odbra-nio je u julu
2011. godine.

1361

UDK: 656.8

PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE U PRAENJU KVALITETA PRENOSA POTANSKIH
POILJAKA U POTAMA SRPSKE

APLICATION RFID TEHNOLOGY TO MONITOR THE QUALITY OF THE TRANSFER
ITIMS AT POST SERBIAN

Gojko indrak, Momilo Kujai, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ

Kratak sadraj U radu je predstavljena primena RFID
tehnologije, u sistemu praenja kvaliteta prenosa
vredonosnih potanskih poiljka u Potama Srpske.
Predstavljen je i kompletan finansiski plan nabavke RFID
opreme.

Abstract The paper presented the application of RFID
technology, the transmission quality monitoring system
vredonosnih postal shipment at the post office Serbian.
Presented is a complete financial plan for purchase of
RFID equipment.

Kljune rei: RFID, AMQM, Track&Trace
1. UVOD

Kvalitet danas predstavlja nuni instrument potanskih
uprava a akcenat se stavlja na zadovoljenje potreba
korisnika. Pruanje usluga dobrog kvaliteta iz ugla koris-
nika, usluga implicira aktivnosti potanske organizacije
na obezbeenje adekvatnih kapaciteta potanske mree
kako bi se mogao ostvariti eljeni saobraaj.
U Potama Srpske trenutno snimanje kvaliteta se vri
svakodnevno, preko panelista. Testne poiljke se alju
svaki dan, jedan panelista alje drugom panelisti testne
poilje i tako se utvruju rokovi prenos potanskih
poiljaka. Snimanje kvaliteta prenosa potanskih poiljka
vri se u cilju utvrivanja sledeih pokazatelja kvalitata
obavljanja potanskih usluga: broja potanskih poiljka
koji se iz prijemne pote otpremaju, trajanju prevoza,
broju poiljka koje se dostavljaju na domu korisnikai
broju poiljka koje se isporuuju u poti i broju poiljka
uruenih na dan prispea u odredinu potu.

2. METODE PRAENJA KVALITETA
Zadatak potanske organizacije je da definie nivo
kvaliteta koji e zadovoljiti potrebe korisnika usluga uz
to manje trokove planiranja,izgradnje i odravanja
kapaciteta mree.
Za obezbeenje eljenog nivoa kvaliteta usluga,
potanska organizacija mora upravljati razvojem
potanskog sistema kao celine. Za realizaciju toga
neophodno je da informacija o kvalitetu bude na
raspolaganju na pravom mestu i u pravo vreme.
Kvalitet realizacije potanskih usluga odreuje se na
osnovu:
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog master rada
ije je mentor bio dr Momilo Kujai, vanr.prof.

rasprostranjenosti potanske mree
nivoa organizovanosti potanskih veza
pristupanosti potanske mree i usluga
efikasnosti i racionalizacije tehnolokih procesa.

Shodno tome potanske organizacije treba da preduzimaju
niz aktivnosti i mera ka unapreivanju kvaliteta kao to
su:
poboljanje dostupnosti potanskih jedinica i sredstava
potanske mree,
raspoloivost potanskih kapaciteta,
unapreenje postojeih i uvoenje novih potanskih
usluga,
razvoj godinjeg programa za postizanje predvienog
kvaliteta usluga.

2.1. Kvalitet funkcionisanja potanskog
saobraaja

Osnovna karakteristika potanskog saobraaja u naoj
zemlji u oblasti kvaliteta je odsustvo precizno definisanih
elemenata i standarda kvaliteta potanskih usluga. U
duem periodu bio je definisan kvalitet rada potanskog
saobraaja koji je podrazumevao postojanje povoljnih
uslova za koritenje raznih vrsta i kategorija usluga,
odreenu kulturu usluivanja, brzinu, tanost i sigurnost
prenosa potanskih poiljaka. Za poetak praenja
kvaliteta potanskih usluga se uzima period kada su Pote
Srpske usvojile Metodologiju praenja kvaliteta u
potanskom saobraaju.Na osnovu ove metodologije
utvrivao se kvalitet vrenja potanskih usluga na osnovu
pokazatelja prijema, prevoza i uruenja potanskih
poiljaka, kao i na osnovu sigurnosti prenosa potanskih
poiljaka.

2.2. Odreivanje metodologije snimanja kvaliteta

Da bi se na nekom podruju sagledalo stanje kvaliteta
potrebno je izvriti snimanje kvaliteta i njegovu analizu.
Prethodno treba da se utvrdi metodologija snimanja
kvaliteta koja u sebi osim naina snimanja sadri i vreme
trajanja snimanja kao i periodiku (uestalost) snimanja.
Kod unapreenja kvaliteta potanskih usluga akcenat se
stavlja na brzinu prenosa poiljaka, odnosno potovanje
definisanih rokova uruenja.
Ovakav pristup zahteva i realizaciju odreenih preduslova
kao to su:
uvoenje svakodnevne razmene u potama,
pojaana kontrola prerade potanskih poiljaka,
1362
inteziviranje procesa uvoenja automatizacije u preradi
kako bi se smanjilo trajanje prerade i broj pogreno
usmerenih poiljaka.
Unapreenje kvaliteta usluga u potanskom saobraaju
treba da podrazumeva i veu dostupnost pote
korisnicima usluga, smanjenje redova ekanja i bolje
informisanje korisnika.

3. SAVREMENE METODE ZA PRAENJE
KVALITETA PRENOSA POTANSKIH
POILJAKA

Savremene metode za praenje kvaliteta su:
AMQM
Track&Trace

3.1. AMQM

AMQM je tehnologija koja prua siguran nain
objektivnog merenja specifinih potanskih operacija u
unutranjem i meunarodnom saobraaju.
AMQM sistem se koristi za poboljanje kvaliteta usluga u
potanskom saobraaju jo od 1994. godine.
Skandinavske zemlje su prve implementirale ovaj sistem.
Takoe od 1996. Godine koristi ga i IPC (Meunarodna
potanska kprporacija) tj. zemlje lanice da dokumentuju
da li potanski operatori potuju dogovoreno vreme
isporuke za meunarodne poiljke.

3.1.1. Komponente AMQM sistma
AMQM sistem se zasniva iz pet osnovnih komponenti:
1. Punktovi za merenje brzine prenosa
2. Transpoderi
3. Lokalne jedinice za prikupljanje podataka
4. Centralna oprema za praenje, i
5. Oprema za testiranje
Punktovi za merenje brzine prenosa, koji se sastoje od
jedne antene i jedinice za itanje, hvataju jedinstven
identifikacioni kod od transpodera, dok oni prolaze pored
ranije odreene take itanja.

3.1.2. Funkcionisanje AMQM sistema
AMQM sistem je sposoban da omogui objektivnu
dokumentaciju i za unutranji i za meunarodni saobraaj.
Dobijeni podaci omoguuju predviene informacije o
potanskom tokovima, tj informacije koje sadre vreme
kada je pojedinana test poiljka prola predhodno
odreenu taku na putu od poiljaoca do primaoca. Ova
dijagnostika informacija o odreenom moe se
konbinovati sa tradicionalnim snimanjem rezultata sa
kraja na kraj, gde se snimaju vreme slanja i vreme
prijema.

3.2. Track&Trace
Sistem Track&Trace generie i veliki broj izvetaja,
neophodnih za postupak donoenja upravljakih odluka.
Osobine Track&Trace sistema:
Koristi novu tehnologiju zasnovanu na bar-kodu,
Omoguava pomeranje opreme ka mestu rada i
efikasnije korienje prostora u potama
Postupak potraivanja poiljka je efikasniji i bri,
Unos podataka skeniranjem bar-kod oznake je
preciznije i bre
Smanjuju se trokovi prikupljanja podataka,
Veliki broj kvalitetnih izvetaja,
Mogunost praenja poiljka putem interneta,
Korienje sistema je mogue i za
neautomatizovane pote,
veliki broj pomonih funkcija.
3.2.1. Komponente Track&Trace sistema
Track&Trace se sastoji iz tri glavne komponente:
1. Pokretni terminal za podatke (PDT)
2. Radna stanica za praenje i kontrolu
3. Host raunar sistema za praenje i kontrolu
(T&T Host
4. PRAENJE POTANSKIH POILJAKA
POMOU RFID TEHNOLOGIJE

Zci RFID thnologij spominju s jo 1945. godin
kd j ruski nunik konstruiso pijunski urj koji j
rdio n principu rdio signl. U SD 1948. godin
pojvljuj s prvi nuni rdovi koji govor o
mogunostim n nin n koji RFID tg komunicir
dns. Ipk tk 23.01.1973. godin rgistrovn j u
mrikom zvodu z ptnt, ptnt mrikog
pronlz Mrio Kordulo koji j prt modrnih
RFID thnologij.

4.1. Princip rada RFID sistema
RFID sistem sastoji se od raunara, RFID itaa, antene i
transpodera (transpodera). Antena se koristi za
pojaavanje signala koji ita alje ka transpoderu i
signala koji transpoder vraa itau, ime se poveava
domet itanja transpodera.
RFID ita alje signal na antenu u periodu od 50ms.
Tada se generie magnetno polje koje prihvata antena u
transpoderu. Antena je podeena na istu frekfrenciju kao i
ita. Primljena energija se smeta u mikro kondezator u
transpoderu. Kada se zavri slanje signala, transpoder
istog trenutka alje podatke koji su smeteni u njegovoj
memoriji. Ovi podaci se prihvataju na antenu itaa i
dekodiraju se. Kad se poalju svi podaci, kondezator se
prazni i resetuje da bi se transpoder pripremio za sledei
ciklus itanja.

Slika 1. Princip rad RFID tehnologije
Podaci sakupljeni sa transpodera alju se direktno u
raunar preko standardnog interfejsa (RS232/RS422), ili
se smetaju u portablni ita i kasnije se prebacuje u
raunar za potrebe obrade podataka. Srce sistema je
1363
transpoder koji se stavlja na, ili ugrauje u objekat. RFID
ita alje radio frekventni signal ka transpoderu, a
transpoder alje ka itau povratni radio signal sa
smetenim, ili upisanim podacima. Sistem u osnovi radi
sa dve separatne antene, jednom u itau, a drugom u
transpoderu.

4.2. RFID transpoderi
Transponderi se proizvode u razliitim oblicima, veliina-
ma, s razliitim kapacitetima memorije i sposobostima
preivljavanja" u okolini. RFID transponder moe biti
dovoljno malen da se smesti pod kou ivotinje, moe biti
uoblien kao ekser ili raf za oznaavanje drvene grade ili
u obliku kreditne kartice za korienje u aplikacijama
kontrole pristupa. Transpoderi mog biti aktivni i pasivni.

Na slici 2. su prikazane razliite vrste transpodera.

Slika 2. Razliite vrste RFID transpodera

4.3. RFID itai
U blizini pasivnih transpoderova mora da postoji radio
transmiter da ih snabde energijom i da primi njihov
odgovor. ak i aktivni transpoderovi zahtevaju prisustvo
neke vrste transmitera.
U RFID sistemu, ova vrsta transmitera naziva se ita.
ita se nalazi izmedu transpodera i raunara u RFID
sistemu. Zadatak RFID itaa je komunikacija s
transpoderovima i prenos podataka dalje, do raunara.

Oblast Potencijalni broj
transpondera (u
milijardama)
Drave
Maloprodaja 10000 SAD, Evropa,
Saudijska Arabija,
Japan
Potansko
trite
650 Kina, Koreja, Taj
van, Saudijska
Arabija, Nemaka,
SAD
Knjige 50 Koreja, Japan
Lekovi 35 SAD, Evropa
Tabela 1. Potencijalan broj transpodera

4.4. RFID tehnologija u potanskom saobraaju
Kada se govori uopte o primeni RFID tehnologije u
svetu, treba napomenuti da je potansko trite navedeno
kao trite koje je drugo po interesantnosti za primenu
ove tehnologije. Naime, po analizama kompanija koje su
vodee u oblasti RFID-a (IDTechEx), potansko trite
predstavlja veliki potencijal za primenu RFID tehnologije.
Prema predvidanjima, do 2016. godine najvie ulaganja u
RFID tehnologiju i njenu primerm u potanskom sektoru,
izvrie zemlje Istone Azije.

5. MODEL PRIMENE U POTAMA SRPSKE

Ovo preduzee je jedinstveno u Republici Srpskoj po
tome to je svaki pedalj srpskog entiteta u BiH pokriven
dostavom potanskih poiljaka. Neto vie od etvrtine
svih pota je automatizovano i sve uplate izvrene u njima
tokom dana ve sutradan se nalaze u bazi podataka
glavnog servera Pota Srpske, koji je smjeten u
Raunskom centru u Banjaluci.

5.2. Primena RFID tehnologije u Potama Srpske za
parenje kvaliteta
Kada se govori uopte o primeni RFID tehnologije u
svetu, treba napomenuti da je potansko trite navedeno
kao trite koje je drugo po interesantnosti za primenu
ove tehnologije. Naime, po analizama kompanija koje su
vodee u oblasti RFID-a (IDTechEx), potansko trite
predstavlja veliki potencijal za primenu RFID tehnologije.

5.3. Organizacija potanske mree Republike Srpske
Potanska mrea Republike Srpske podeljena je na devet
celina, gde su za svako podruje odreene radne jedinice
koje su glavne u tom podraju. Meutim na teritoriji
cele Republike postoje etiri potanska centra, a to su
glavni potanski centar Banja Luka kojem pripadaju i
radne jedinice iz celine gde je Prijedor glavna radna
jedinica, zatim potanski centar Doboj, potanski centar
Bijeljina kome pripadaju i celine gde su glavne radne
jedinice Brko i Zvornik, i potanski centar Foa kome
pripadaju celine gde su glavne radne jedinice Sokolac i
Trebinje.

RFID
Tenologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija
RFID
Tehnologija

Slika 3. Raspored RFID opreme po potanskim centrima

1364
5.4. Primena RFID tehnologije u praenju
kvaliteta prenosa vredonosnih poiljka
Primena RFID tehnologije u praenju kvaliteta prenosa
potanskih poiljka u potama Srpske, na poetku primene
i implementacije ove tehnologije vrilo bi se praenje
vredonosnih pisama i paketa. RFID tehnologija bi bila
istalirana i postavljena u devet potanskih centara, a
centralna bazna stanica bi bila postavljena u Potanskom
centru 78000 Banja Luka. Na sledeoj slici je prikazan
raspored RFID ureaja u Republici Srpskoj po
potanskim centrima.

6. ZAKLJUAK

U meunarodnom saobraaju, sistem za elektronsko
praenje poiljaka, je standard bez koga se ne moe
zamisliti kvalitetno poslovanje. Ukoliko elimo izlazak na
svetsko trite, neophodno je da se uvede u potpunosti
sistem za elektronsko praenje potanskih poiljaka.
Sistem za elektronsko praenje potanskih poiljaka RFID
tehnologija omoguava korisniku potanskih usluga da u
svakom trenutku sazna gde mu se poiljka nalazi,
odnosno njen status (uruena, vraena, preusmerena).
Koritenjem ove tehnologije poveava se brzina i tanost
unosa podataka pri emu se verovatnoa za pravljenje
greaka svodi na nulu. Sistem omoguuje veliki izbor
izvetaja koji su dokaz uspenosti isporuke poiljaka na
adresu navedenu na poiljci. Informacije o prijemu,
zadravanju na carini, otpremi ili isporuci poiljaka, u
meunarodnom potanskom saobraaju, se elektronskim
putem prosleuju ostalim lanicama Svetskog Potanskog
Saveza (UPU Universal Postal Unions), koristei
sistem za praenje potanskih poiljaka u meunarodnom
potanskom saobraaju.

7. LITERATURA

[1] Bojkovi, Z., Markovi D., Elementi kvaliteta u
potanskom i telekomunikacionom saobraaju. Beograd,
1997.
[2] Deraji, D., Stojanovi, M., AMQM system za
automatsko merenje kvaliteta potanskih usluga.
Direkcija za potanski saobraaj, Beograd 2008.
[3] Kujai, M., Potanski saobraaj. Fakultet
Tehnikih Nauka, Novi Sad, 2005.
[4] apan, M., Aleksi, A., RFID Tehnologija za
kontrolu pristupa i evidenciju prisutnosti u visokokolskim
ustanovama. Festival kvaliteta, Kragujevac, 2007.
[5] http://www.postesrpske.com
[6] http://hr.wikipedia.org/wiki/RFID

Kratka biografija:
Gojko indrak, roen 1985. godine u Banjaluci. Diplomirao
master rad na Fakultetu tehnikih nauka u iz oblasti Saobraaj -
Potanski saobraaj i telekomunikacije odbranio je 2011.
godine.

Prof.dr Momilo Kujai roen je u Kleku 1950. god.
Vanredni profesor je na Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Saobraajnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je i koautor preko 40
objavljenih naunih radova. Objavio je etiri udbenika i jednu
monografiju. Uestvovao je u izradi 15 projekata iz oblasti
potanskog saobraaja, kao rukovodilac ili lan projektnog tima.
Proveo je preko 25 godina u JP PTT saobraaja Srbij na
poslovima operativnog i stratekog upravljanja.

1365

: 656.1.08

2007.
2008.

ANALYSIS OF TRAFFIC SAFETY ON AREA OF NOVI SAD FOR YEARS 2007 AND 2008

, ,

. -
.

,
, 2007. 2008.
.

.
Abstract The first part defines the object and purpose
of work. Then, the general characteristics of traffic
accidents are given. A detailed analysis of traffic
accidents and casualties in traffic accidents are
presented, as well as the dynamics of these two cases in
the city of Novi Sad, in 2007 and 2008. In the end, the
observed area shows the severity of traffic accidents and
public risk in traffic.
- , ,
,

1.

.

,

.

.
,
2007. 2008. .
,

.

2.

:
, ,
,
, .

______________________________________________
:
-
, .
.

.
2.1.
, 2007. 2008.
,
11.648 ,
.

, 86,0%,
13,0%
.

(15 2007., 6 2008. )
( 1.).

1:
, , 2007-2008. .

2.2.

, ,
.
,
, ...
2.2.1.

-
598,
631. 2008. .

,

.

6,5% ( 2.).
1366

2. ,
, 2007-2008. .

2.2.2.

.
1.014, 922 2008.
, 2007. 975, 882
2008. .
,
,
.
2.2.3.

8 18 , 4.082
2007. , 4.099
2008. . -
, 15 18 ,
. 2007

15 16 463 ,
2008
14 15 482 .
" ",
( 3.).

3.
, , 2007-
2008. .

2.3.
,

.
.
( )

1060 (662 2007., 582 2008.
).
1070, 3010, 5160 1690.
3.

2007. 2008. .

3.1.

2007.
1.078 .
, 15 , 1.063
. ,
179 , 884
. 2008.

70
2007. , 1.008
.
, 6 , 181.
, 821 .

3.2.

2.086 , 984.
. 507
2007. , 350
"" 69,03%. 499
2008. , 68,34% ""
.

3.2.1.

2007. 2008. ,

. 2007.
7
24,26% (123),
2008.
8 ,
24,05% (120).
,
.

3.3.

,
. 2007.
507 , 2008. 499
,
, 317, 283
2008. . 2007.
226, 2008. 254 (
4.).
1367

4.
, , 2007-2008.

3.4.
,
,
. 2007.
, 637.
441. ,
2008. 643. 365.
.

3.5.

.
( ),
2007.
1060, 112
(10,39%) .
1690 (54) 3010
(51). 2008. ,
1060
2007. ,
112 . 1090 3010
32 , 1100
6070 31 .

3.6

,
(393 2007., 245
2008. )
(389 2007., 356 2008. ).

184 (17,06%)
2007., 158 (15,67%) 2008.
.

(3 2007.,1
2008. ),
( 5.).
5.
, , 2007-2008.
3.7.

,
44,25% 2007. 45,44%
2008. . 2007.

335 , 2008. 300 ( 6.).
6.

, , 2007-2008.
3.8.

,
.
2007. 292
, 2008. 258 .
2007.
266, 2008. 268 .
,

225 2007. ,
221. 2008. (
7.).
1368
7.
, , 2007-2008.
4. A
()

.
4.1.

, 2007. 2008. ,
,
: 100
2007.
18,52; 100
2007. 0,26;
100
18,26 2007. 17,19 2008. ;
2008.
167 ( 8.)

8.
, 2007-2008.
5.
2007. 2008.
11.648 .

,
2007. 5.829, 2008. 5.828 -
.

.
, ,
,
.

2.086 .
.
""
.

,
.

2007.
, 2008. .
,

.
,

.
,

.

.

,

2007. 2008. .

.
,
,
()
.

.
,

.

6.
[1] , .: , ,
, 2004.

:

1985. . -

2011..

1974.
2005.
, 2011.
. e
.

1369

: 656.1.05

MEASURES TO IMPROVE TRAFFIC SAFETY ON EUROPEAN ROADS

, ,

-
-

.

50% 2010. .
Abstract The subject of this master project was the
research of the Conference of European Directors of
Roads (CEDR) on the most effective road safety measures
to improve safety on European roads. Special emphasis
should be given to reach the European target of reducing
road fatalities by 50% until 2010.
: , , .
1.
, -

().
50% -
.

,
,

.

.

.
2.
(CEDR) -
18. 2003.
-
.
:
-
,
,
.

.
___________________________________________________
:
-
, . .
-
.

.

-
.
,
, .

1.

(
1.) :

,

,
, ,
, , ,
,

,

.

3.

-

1370

, .
2006-2008.,
2009-2012., 2012.
. 18 -
.
,
, 20
:

(
, , .)

a

-

.

-
,

. -
, -
,
,
. -
, -
,

.
-
,
. -
-
.
,
.

e ,
, -
.

, -
( 3.).

1.

2.

3. ,

1371
,
10 , -

-
.

( 2 , 1,5
).
4.
. -
.

, , -
, .

.
.

.
-

( -,
, , ,
).
-
50 km/h, 30
km/h .

.

-

.
-
,

.

.

,
, , .
-

, ,
.
-
, ,
.
,
, .

.
-

.

- ,
(
), ,
,
.
-
,
, , .

(
).

- : , ABS
.

.
-

, ,
.

-
,
EuroNCAP ,
,
.
-

.

5.

.

:

, ();
(
);
();

, ,
();
();

();
,
();
,
, /
( ).
40% 50%

, , -
1372

.

.
-
. -
-
, -

.
-
.

. -
.
-
,

,
-
.

,
.
,
,
.
6.

,

.

.

.
:
(
, , , .),
,
,

,
.
:
(
, , , .)

(
, , .)

.

-
, -
.
-
,
-
.

( : -
, ,
, .)
,
.
(
)
.
7.

[1] CEDR - Conference of European Directors of Roads
(2006). Most Effective Short-, Medium- and Lon-Term
Measures to Improve Safety on European Roads. Final
Report prepared by the Conference of European Directors
of Roads.
[2] Elvik, R., Vaa, T. (2004). The Handbook of Road
Safety Measures. Elsevier, 2004.
[3] Fridstrom L. et al. (1995). Measuring the contribution
of randomness, exposure, weather and daylight to the
variation of road accident counts. Accident Analysis &
Prevention 27, pp.1-20.
[4] Golias J.C. (1997). Effects of signalisation on four-
arm urban junction safety. Accident Analysis &
Prevention 29 (2), pp. 181-190.
[5] Graham J.L, Harwood D.W. (1982). Effectiveness of
clear recovery zones. National Cooperative Highway
Research Program Report 247. Transportation Research
Board, Washington DC.
[6] Griffith, M. S. (1999). Safety Evaluation of Rolled-In
Continuous Shoulder Rumble Strips Installed on
Freeways. 78th Transportation Research Board Annual
Meeting, Washington, D.C.

:

,
1982. . -

, 2011.
.

1974.
2005. , 2011.
. e
.

1373

UDK: 656.11

MERE ZA POBOLJANJE RADA I POSLOVANJA ATP RUMATRANS AD-RUMA

MEASURES FOR IMPROVEMENT OF BUSINESS PROCESS MANAGEMENT OF ATP
RUMATRANS AD-RUMA

Stoja Jovanovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ

Kratak sadraj U okviru rada, izvrena je saobraajno
tehnoloka analiza rada ATP Rumatrans AD-Ruma.
Glavni deo ove analize jeste proraun izmeritelja rada
autobusa na meumesnoj liniji Ruma-Beograd.Takoe
izvrena je i anketiranje putnika na meumesnoj liniji
Ruma-Beograd. Na kraju ove analize predloene su mere
za poboljanje rada ATP Rumatrans AD-Ruma,
posebno na meumesnoj liniji Ruma-Beograd.

Kljune rei: Autobus, Putnici.

Abstract Within the work of ATP Rumatrans AD
Ruma traffic technology analysis has been conduced. The
main fragment of this analysis is calculation of
performance measures of a bus on intercity line Ruma
Belgrade. Also, the poll of passengers was carried out on
intercity line Ruma Belgrade . At the end of analysis,
measures to improve functioning of ATP Rumatrans AD
Ruma have been proposed, especially intercity line Ruma
Belgrade.

Key words: Bus, passengers.

1. UVOD

Predmet istraivanja diplomskog rada predstavlja analizu
dosadanjeg rada, razvoja i rezultata poslovanja ATP
Rumatrans AD-Ruma sa predlogom mera za njihovo
poboljanje. Zato je potrebno da se prvo osvrnemo na
ulogu transporta u drutvu.

1.1. Problematika koja se prouava

Kao integralnom delu privrednog sistema zemlje,
transportu pripada vana uloga u prevozu robe i ljudi.
Uee transporta kao obaveznog dela na poetku i kraju
skoro svakog proizvodnog procesa, kao i njegovo
relativno veliko uee u strukturi trokova proizvodnje,
uslovljava potrebu dobre organizacije i postizanje visoke
ekonominosti transporta.
Osobenost transporta pri premetanju ljudi i robe u
vremenu i prostoru ogleda se u tome da se ne stvaraju
novi proizvodi, ve da se njegova realizacija obavlja
istovremeno sa procesom proizvodnje, znai da proces
transporta istovremeno predstavlja proizvodni proces i
transportnu proizvodnju.

_____________________________________________
NAPOMENA:
je mentor bio prof. dr Pavle Gladovi.
Transportni sistem sainjavaju transportna sredstva,
saobraajnice po kojima se transportna sredstva kreu i
tehniki ureaji, oprema i objekti potrebni za obavljanje
transportnog procesa.
Pogodnost autobuskog saobraaja naroito se ogleda u
mogunosti prevoza putnika od mesta stanovanja do
odredita putovanja najkraom moguom trasom, uz
veliku udobnost putovanja, elastinost reda vonje, kao i
relativno kratkom i jeftinom putovanju.

1.2. Ciljevi izrade master rada

Cilj izrade ovog rada jeste da se kroz analizu uoe
nedostaci u poslovanju autotransportnog preduzea i
predloe mere za prevazilaenje tih problema. Prevoz
putnika autobusima kao podsistem prevoza putnika i kao
deo ukupnog transportnog sistema ima veliki znaaj i
ulogu u razvoju i funkcionisanju grada, podruja koje
opsluuje, kao i cele zemlje. Zbog svoje uloge i znaaja
potrebno je dostii visok nivo organizovanosti i
usaglaenosti prevoza radi postizanja visoke
produktivnosti, ekonominosti i efikasnosti pri
zadovoljavanju prevoznih zahteva korisnika. Ispunjenje
tih ciljeva ogleda se u kvalitetu usluge, proizvodnosti
vozila i osoblja, bezbednosti, tanosti i redovnosti
prevoza. Poznavanje zahteva tokova putnika i usaglaeni
red vonje, sa odgovarajuom frekvencijom, intervalom
polazaka, rasporedom i brojem stanica na liniji,
kontrolom i tarifnom politikom, olakava ispunjenje datih
ciljeva. Cilj predstavlja i obezbeivanje odgovarajueg
konfora putovanja, organizovanjem efikasnog marketinga,
opremanjem stanica i korienjem odgovarajuih vozila.
Efektivna organizacija meugradskog i prigradskog
autobuskog saobraaja podrazumeva stalnu kontrolu
kvaliteta opsluivanja putnika i sistematsko praenje
tokova putnika kako bi se na vreme reagovalo, korigovao
red vonje i prilagodio novonastalim uslovima. Efikasnost
podrazumeva i utvrivanje merodavnih vremena vonje
na linijama i putnim pravcima, kao i provera da li se
saobraaj odvija utvrenim redom vonje. Takoe je bitna
i usklaenost sa ostalim vidovima javnog putnikog
prevoza kao i preduzimanje mera za poveanje
eksploataciono-tehnikih i ekonomskih pokazatelja rada
vozila, a samim tim i celokupnog preduzea.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ ATP RUMATRANS AD-
RUMA

Istorijat preduzea Rumatrans datira od 1956. godine.
Naime, 16. novembra 1956. godine Narodni odbor
Optine Ruma doneo je reenje o reorganizaciji
1374
dotadanjeg Preduzea za popravku poljoprivrednih
maina i traktora Poljopromet i osnivanju Transportnog
preduzea Autotransport, Ruma. Jedan deo mehani-
zacije biveg preduzea predat je Poslovnom savezu za
mehanizaciju poljoprivrede, a transportna sredstva i deo
alata predate su novoformiranom preduzeu Auto-
transport, Ruma. Na slikama 1. 2. i 3. prikazani su raniji
modeli autobusa ATP Rumatrans-AD-Ruma

Slika 1. Stari autobus ''Autotransporta''
U jednom periodu navedeno preduzee Autotransport
poslovalo je u sastavu RO Mitrotrans, da bi se 1976.
godine izdvojio kao Drutveno preduzee Rumatrans.

Slika 2. Stari autobus Mitrotransa

Dana 06. 08. 1991. godine Drutveno preduzee
Rumatrans transformisano je u Deoniarsko drutvo sa
potpunom odgovornou, da bi 10.04.1998. godine prelo
u Akcionarsko drutvo u kom obliku se i danas nalazi.
U poetku je u ovom preduzeu intenzivnije razvijan
teretni drumski saobraaj, a od sedamdesetih godina
poeo se postepeno razvijati i putniki drumski saobraaj
Intenzivniji razvoj putnikog saobraaja poeo je
sredinom osamdesetih godina.
U 1986. godini preduzee je dostiglo vrhunac u svom
razvoju, zapoljavalo je 438 radnika i raspolagalo sa 100
teretnih vozila i imalo 31 autobus, da bi 1997. godine
raspolagalo sa 37 autobusa.
Tada su kamioni prelazili 5,0 miliona kilometara godinje
i prevozili oko 685.000 tona robe, dok su autobusi
prelazili 2,3 miliona kilometara godinje i prevezli 6,7
miliona putnika.

Slika 3. Autobus Rumatransa iz 1987. godine
Danas autobusi i kamioni Rumatransa zbog opte
poznate problematike, raspad zemlje, smanjenje trita,
ekonomske krize, vee konkurencije, kao i nelojalne
konkurencije i drugih nepovoljnosti koji utiu na
poslovanje svih privrednika u zemlji, nisu na nivou
pokazatelja iz sredine osamdesetih godina, ali preduzee
ulae napore i uspeno se vraa na put nekadanjeg zenita
ovog preduzea, a posebno nakon privatizacije
15.09.2003. godine od strane gospodina Slobodana
Borovice iz Rume koji je u znatnoj meri obnovio vozni
park, zapoeo uspean meunarodni transport i to kako
putnikog tako i teretnog saobraaja, te sa sigurnou
ATP Rumatrans AD-Ruma vodi u svet modernih
transportnih firmi.

3. REZULTATI I ANALIZA SPROVEDENE
ANKETE

Prilikom anketiranja potrebno je obuhvatiti uzorak od
najmanje deset procenata kako bi se stekla prava slika o
prevoznim zahtevima. Prilikom vrenja ove ankete
obuhvaen je uzorak od vie od dvadeset procenata i
rezultati ankete, nam izmeu ostalog pokazuju sledee:
-4% anketiranih je koristilo prevoz da bi ilo u stan, 8%
radi kupovine, 6% radi zabave, 42% radi posla, 37% radi
kole i 3% se odnosi na ostala putovanja

Grafik 1. Razlog putovanja putnika na liniji Ruma-
Beograd
-Na pitanje na koji nain plaaju prevoz 21% anketiranih
kartu kupuje na autobuskoj stanici, 1% koristi pretplatnu
kartu a 78% kartu kupuje u autobusu
1375

Grafik 2. Nain plaanja prevoza putnika na liniji Ruma-
Beograd
Analizom dobijenih podataka ( imeu ostalog grafik 1.i
grafik.2) moemo izvui sledee zakljuke:

-Prevoz putnika na liniji Ruma-Beograd uglavnom koriste
osobe koje su starije od 18 godina i to radi odlaska na
posao ili u kolu odnosno fakultet
-Velika veina ispitanih putuje do Beograda
-Izuzetno mali broj ispitanih koristi pretplatnu kartu za
putovanje
-Nadpolovina veina ispitanih je zadovoljna kvalitetom
prevoza
-Potrebno je smanjiti cenu pretplatne karte kako bi vei
broj putnika imali interes da je koriste
-Podmladiti vozni park preduzea kopovinom novih ili
novijih autobusa
-Poveati broj polazaka, u koliko je to mogue i to
nedeljom i ponedeljkom iz Rume ka Beogradu a petkom i
subotom iz Beograda ka Rumi, bar za jedan.

3.1. Izmeljitelji rada autobusa na meugradskoj liniji
Ruma-Beograd

Parametri su:
L - duina linije (km)
N - broj stanica
m=n-1 - broj meustaninih rastojanja

Z
- broj vonji
q - Broj mesta u autobusu

P
- Broj prevezenih putnika

max
P
- Mogui obim prevoza

Q
- Ukupan broj prevezenih putnika po deonici
linije u poluobrtu

Q
q
- Prosean broj putnika za obim prevoza po
jednoj deonici linije

sm
- Koeficijent izmene putnika

- Koeficijent statikog iskorienja kapaciteta

autobusa
U - Ostvareni transportni rad (pkm)
Umax - Mogui transportni rad (pkm)

U
q
- Prosean broj putnika za transportni rad

po km linije

- Koeficijent dinamikog iskorienja

kapaciteta autobusa
sp
K
- Srednja duina vonje putnika

P
- Neravnomernost protoka putnika za obim

prevoza
n
- Neravnomernost protoka putnika za transportni rad

Posebnu panju treba obratiti na:

-Broj prevezenih putnika i srednja vrednost broja
prevezenih putnika za pun obrt linije Ruma Beograd
(Grafik 3,grafik 4.i grafik 5.)

Grafik3. Broj prevezenih putnika i srednja vrednost broja
prevezenih putnika tokom radnih dana u Maju mesecu
2011.godine

Grafik 4. Broj prevezenih putnika i srednja vrednost broja
prevezenih putnika tokom etiri subote u Maju mesecu
2011.godine

1376

Grafik 5. Broj prevezenih putnika i srednja vrednost broja
prevezenih putnika tokom pet nedelja u maju 2011.godine

4. ZAKLJUAK

Prikazujui stanje voznog parka ATP Rumatrans AD-
Ruma uoava se nezadovoljavajue stanje prema svim
relevantnim pokazateljima. Osnovni razlozi smanjenja
tehnike ispravnosti vozila i niskog koeficijenta tehnike
ispravnosti vozila uzrokovano starou voznog parka i
neadekvatnog odravanja, posledica su dugogodinjeg
nedostatka finansijskih sredstava, to je dovelo do
intenzivnijeg troenja vozila i porasta prosene starosti.
Ovakav negativan trend tehnikog stanja voznog parka
nepovoljno se odraava na bezbednost saobraaja, ime se
dovode u opasnost putnici koji se prevoze, ali i ostali
uesnici u saobraaju.
Uspenost i rentabilnost poslovanja u tekuem periodu ne
moemo smatrati zadovoljavajuim, pre svega zbog
injenice da nivo investicija u nova vozila nije dostigao
potrebne vrednosti. Kvalifikaciona struktura zaposlenih
nije na potrebnom nivou. Kroz zapoljavanje visoko
obrazovanih kadrova, preduzee treba da prati nove
tehnologije rada i razvoja i podie ukupan nivo usluge
korisnicima.

Poveanje kvaliteta usluga u linijskom i vanlinijskom
saobraaju, predstavlja cilj kome treba teiti u narednom
periodu. Privlaenjem novih putnika na postojeim
linijama i veim obimom rada u slobodnom saobraaju,
treba nadomestiti posledice niskog standarda putnika.
Poveanjem konfora putovanja, sigurnosti i pouzdanosti
prevoza, boljim informisanjem korisnika i adekvatnom
sopstvenom prezentacijom, treba graditi ugled kod
korisnika prevoza. Trenutno stanje na tritu karakterie
vea ponuda od potranje pevoznih usluga, zbog ega je
veoma bitan ugled koje preduzee uiva kod korisnika
prevoza.
Veliina i drutveni znaaj preduzee, uslovljava potrebu
stalne saradnje strunih lica iz ATP Rumatrans AD-
Ruma sa naunim ustanovama, kako u smislu poboljanja
poslovanja kroz podizanje nivoa organizovanosti,
efektivnosti i kvaliteta usluga, tako i kroz poboljanje
ekonominosti i ukupne profitabilnosti preduzea.

5. LITERATURA

[1] Bankovi, R.: Organizacija i tehnologija javnog
gradskog putnikog saobraaja, Saobraajni fakultet,
Beograd, 1994.

[2] Gladovi, P.: Tehnologija drumskog saobraaja,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003

Kratka biografija:
Stoja Jovanovi roen je u Rumi 1978. god.. Diplomski
master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaja
Drumski saobraaj, odbranio je 2011. godine.
1377

UDK: 343.346

2007-2008.

CHARACTERISTICS OF THE CONSEQUENCES OF TRAFFIC ACCIDENTS IN NOVI
SAD IN THE PERIOD 2007-2008.

, t ,

-
-
.
.

.

2007- 2008. .

.
Abstract- The first part defines the object and purpose of
work. Then the demogrphic characteristis of analyzed
area of Novi Sad are given. Structure of traffic accident
and hurts in this area are presented. Also a detailed
analysis of hurts in traffic accidents in time period 2007-
2008. are done. At the end are suggested the measures for
reduction of the number of people who are hurted in
traffic accidents.
: , ,

1.
,
.

,

.

.
,
2007. 2008. .

.

.

2.

2002.
,
299.294 , 156.328
.
39,8 .
____________________________________________
:
-
, . .

45-49 25.497 ,
8,5 % ,
50-54 23.839
8%.

3.

23.701,
.
, 2.086,
8,80 %, 21.615,
91,20 %.

1.
, , 2007-2008.

3.1.

,
.

( 25 44
) ( 15 24
).

, 2007.
2008. .
2007. .
2008.
70 (1.078
1378
2007. ., 2008. 1.008
).

2.
, , 2007-2008.

,
(2.086), 61,36% 1.280
, 38,64%
806 .

3.
, , 2007-2008.

3.2.

.

, 620
(33%), 600 (29%)
480 (23%).

4.
, , 2007-
2008.

4.3.

-
,
.

, 218 -
, 212 ,
, 111 .
-

342
340 . -
, 327 .
, 224 ,
(281
282 ).
-
12-
13 14-15 , 145
, 7%
. , 16-17 135
, 18-19 129 .
,
5-6 , 16 ,
4-5 , 24 .

3.4.

-

( 2), 549 , 26,32%
.
( 3) 534
25,60%
( 12)
446 21,38%.

5.

, , 2007-2008.

3.5. -

,

-
.
( 2), 745 ,
36% ,
( 3) 738
35% .
1379

6.
, , 2007-2008.

4.6.

-

, 935
44,82% .
-
, 635 30,44%
, 475 -
22,77%.

7.
, , 2007-2008.

4.

- -
.
,
. -
, ,

.

,

.
1,
,

.

,
, -
25-34 .

8.
, , 2007-
2008.

5.
2007. 2008.

2.086 .
, 21
, 360
, 1.705
.
-
, 25-
34 (23,39%) 15-24 ,
22,87%
.
0 14 8,62%
65 8,15% .

, 1.280
(61,36%), 38,64%
806 .
,

698,
600
480 .
(85 ),

(4
).

218 ,
(111)
(127).
, (342)
(340), (224 ).

12-17
(673 ), 12-
13 14-15 145 .

549
, 534
, 446

.
1380
, -
-
(745 -
) (738 -
).

50
.

14-29 22 ,
30-44 17 .
,
,
, 2007. 2008.
. -
7,
697.

6.

( )

.

,
,
.

,
, , ,

.

, ,

,
,

.

7.
[1] , ,
2004.

:

1985. . -

2011.
.

1974.
2005. , 2011.
.
e .

1381

UDK: 343.346

THE NALYSIS OF TRAFFIC SAFETY N THE TERRITORY OF NOVI SAD

, ,

-

-
.

.

,
.
, ,

.
.
Abstract- The first part defines the object and purpose of
work. The next step was to perform the general analysis
of traffic safety on the territory of Novi Sad. Structure of
traffic accident, according to consequence, in this area
and their time distribution according to months, days and
hours, are presented. It was made a detailed analysis of
faults from the traffic participants, mostly drivers, and the
analysis of the types of traffic accident as well as the
influence of certain road characteristic and alcohol on
their occurrence. At the end of this research summarized
results are shown.
: , ,
,

1.

.
2007-2008.
.

j
.

.

2.

50
, 1,2
, 30
___________________________________________
:
je -
, .
.
50 .
2,1%
-
- .

, 25
. 75%
.
1970. 1998.

, , ,

,
, ,
, .

,
( , ).

. ,

. ,
,

-
( ,
,
,
.)
-
,
.
, ,
-,

.

,
( 1).
2000. .

. -
2001. ,
, ,
2002. 7-10
,
30%,
.
: 2001.
1.274 , 854
.
1382

1.

1991.-2008. ,

3.

3.1.

,
, 11.648
, 21 ,
1.555 10.072
.

3.2.

,

.

3.2.1.

,

,
29,72%, 6,69%.

2.

, 2007. 2008.

3.2.2

1.936 16,6%, 999
8,58%.

3.

, 2007. 2008.

3.2.3

(,
...).
14-15h,
,
,
5 6 .

4.

, 2007. 2008.

3.3.

,

-, ,
.

1383

5.
,
2007. 2008.

99,08% (11.197 ), 0,85%
(96 )
(0,01%), 0,06%
.
,

, ,
(46,41%). ,

(30,53%).
(20,02%)
.

3.4.

. ,

,
.
2007.
2008.,

40,05% ( 6).
20,63%,

(17,79%)
(10,57%).

3.5.

- (58,79%),

:
(23,02%)
(16,34%).

3.6.

,
,
,

.

6.
,
2007. 2008.

,
60% ,
35%
.

, ,
, ,
36,96% ,

.

4.

.
:
- ,
,
-
- .

(, ,
, ),
( ,
(), ( ,
, ).

5.

,
( ,
),
.
.

2007. 2008. .
1384

11.648
1.576
13,5%, 10.072
86,5%.

,
29,72%, 14-15
. 99,08%
0,85% .
,
46,41%
30,53%
.

40,05%
, 20,63%

(17,79%).

- (58,79%),

(23,02%)
(16,34%).
,
138 (35,03%)
, 256
( (1) 63,2% (2) 1,77%)

.

,
,
,

.
,

.

6.

[1] , . ,
2004.
[2] , . ,
, . 2008.

:

1986.
. -

2011..

1974.
2005. , 2011.
. e
.
1385

UDK: 621.39:681.7.068

KOMPONENTE OPTIKIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA

OPTICAL COMMUNICATION COMPONENTS

Borko Gaji, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Optoelektronika se bavi prouavanjem
interakcije optikog zraenja sa razliitim materijalima,
uz poseban osvrt na poluprovodnike. Ona prouava
izvore (stvaranje svetlosti), prenosne medijume (prenos
svetlosti) i prijemnike (detekciju optikog zraenja) kao i
sve fundamentalne fizike pojave i zakone koji prate ove
procese. Svi ovi elementi povezani su u jedan
funkcionalan sistem. Zbog svojih oiglednih prednosti
optiki sistemi su zauzimali sve bitniju ulogu u razvoju
savremenih ureaja za komunikaciju.
Abstract Optoelectronics is studying interaction of
light radiation with different materials, esspecialy on
semiconductors. It is examinating light sources,
transmission medias and receivers, as well as all
fundamental fisical appearances and laws describing this
processes. All of these elements are related to one
functional system. Due to its evident adventages optical
systems have occupied more important place in modern
device developement for communication purposes.
Kljune rei: optiki izvor, optiko vlakno, optiki kabel,
optike mree, optike komunikacije

1. UVOD
Optike mree su tip telekomunikacione mree u kojima
se informacije prenose optikim putem. One predstavljaju
mree velikog kapaciteta zasnovane na optikim tehno-
logijama i komponentama koje omoguavaju rutiranje,
pripremu i obnavljanje signala na nivou talasnih duina
kao i servisa zasnovanih na njima.
Njihova velika prednost se ogleda u tome to obezbeuju
vee kapacitete i smanjuju trokove savremenim aplika-
cijama kao to su Internet, video i multimedijalna inter-
akcija, i moderni digitalni servisi. Zbog mnogobrojnih
prednosti, moderne optike komunikacije konstantno
napreduju, a sa njima raste tehnoloki nivo komponenti i
optikih sistema. Ovaj rad je posveen upravo jednom
bitnom delu ovog savremenog sistema.

2. OPTIKE KOMUNIKACIJE
Svaki optiki komunikacioni sistem se sastoji od optikog
predajnika, optikog prijemnika i optikog vlakna, kao to
je prikazano na sl.1.

______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr.prof.

Sl 1: ema optikog komunikacionog sistema.
Optiko vlakno namee se kao najperspektivniji prenosni
medij, jer je davno uoen ogroman informacijski kapacitet
sistema koji rade na frekvencijama elektromagnetskih
talasa svetlosti (kapacitet prenosa informacija srazmerno
raste s radnom frekvencijom sistema). Brz napredak
optikih komunikacija bio je ogranien s dva faktora:
realizacijom primopredajnih komponenata optikog
komunikacionog sistema i
izradom optikih vlakana pogodnih za prenos
informacija.

2.2. Optiko vlakno
Optiko vlakno je stakleno ili plastino vlakno koje moe
prenositi svetlost (sl.2).

Sl 2: Optika vlakna

Optika vlakna nala su iroku primenu u komunikacionoj
tehnologiji gde se koriste za prenos signala s velikom
propusnom moi, bez veih gubitaka na velikim
udaljenostima. Zbog malih gubitaka i otpornosti na
elektromagnetne smetnje i gotovo iste cene po jedinici
duine, u novije vreme sve ee zamenjuju upletenu
bakarnu icu. Na duim deonicama, za kabliranje
objekata na veim rastojanjima, koriste se optika vlakna,
jer pruaju znatne utede, zahvaljujui injenici da jedno
optiko vlakno moe preneti vie informacija nego
nekoliko bakarnih kablova.
Optiko vlakno sastoji se od jezgra i omotaa koji se
sastavljen od nekoliko slojeva (sl.3):
1386

Sl 3: Struktura optikog vlakna

Svetlost se zadrava u jezgru optikog vlakna
zahvaljujui totalnoj unutranjoj refleksiji, pri emu se
optiko vlakno ponaa kao cilindrini dielektrini
provodnik.
Podela optikih se moe vriti prema razliitim
aspekatima. Optika vlakna se meusobno razlikuju
prema vrsti materijala od kojih je izraeno jezgro i
omota (plat).
Prema promeni indeksa prelamanja i broju modova koji
koristi, optika vlakna dele se na:
jednomodna (SMF - single mode fiber) monomodni -
omoguavajui prenos podataka na udaljenost iznad 550
m,
vimodna (MMF - mulutimode fiber) koji mogu biti sa
stepeniastim ili gradijentnim indeksom prelamanja, a
uglavnom upotrebljavaju za prenos na kraa rastojanja.
2.3. Optiki kabel
Vlakna se nalaze u specijalnim zatitnim buirima koji
tite optika vlakna od spoljanjih uticaja. Snop optikih
vlakana ini optiki kabel. Optiki modul je skup optikih
vlakana, koja su na odreen nain sloena i povezana.
Danas se najvie koriste tri osnovna tipa modula:
1. klasini - u kojem su vlakna sloena u grupu
koncentrinim pouenjem, slino kao kod
simetrinih kabela
2. ljebasti - u kojemu su vlakna slobodno uloena
u ljebove na periferiji cilindrinoga nosivog
elementa od plastine mase. Oblik ljebova
moe biti pravougaoni, trougaoni ili polukruan.
Obino je u osi nosivog elementa ukomponovan
i element za mehaniko rastereenje (npr. elina
ica)
3. trakasti - u kojem su pojedinana nezatiena ili
zatiena vlakna uloena u posebne vrpce od
plastificiranog aluminijuma ili poliestera.
Osnovnu konstrukciju optikog kabla ine (sl.5.1) [1]:
Provodnik snop optikih vlakana
Izolacija
Jezgro i plat kabla
Zatitni slojevit omota.

Sl 4: Struktura optikog kabla
Jezgro optikog kabla predstavljaju rasteretni element,
optika vlakna koja su postavljena unutar cevi sekundarne
zatite, masa za punjenje i pojasna izolacija sa
elementima za rastereenje. Centralni rasteretni element
kabla moe biti izraen od eline pocinkovane ice
visoke zatezne vrstoe ili ako su u pitanju nemetalni
optiki kablovi od staklenog rovinga impregnisanog
epoksi/poliester smolama. Prenik centralnog elementa
kabla uskladjen je sa zahtevima u pogledu mehanikih
karakteristika kabla.
3. PROIZVODNJA OPTIKIH KABLOVA
U sirove materijale, koji se koriste u poetnom stadijumu
proizvodnje optikih kablova, svrstani su sintetike
kvarcne tube visokog kvaliteta, ultra-isti halidi (binarni
molekuli sa halogenim elementima) kao to je silikon
tetrahlorid (SiCl
4
), ili germanijum tetrahlorid (GeCl
4
), ili
gasoviti oblici poput istog kiseonika (O
2
), helijuma (He),
hlora (Cl), sumporheksafluorida (SF
6
) i nitrogen.
Proces proizvodnje optikih vlakana prolazi kroz 7 faza
(sl 5):

Sl 5: Faze postupka proizvodnje optikih vlakana
1. Pe, 2. Lasersko merenje prenika (125 m), 3.
Hlaenje vlakna 4. Nanoenje akrilnog premaza (190
m), 5. UV lampe, 6. Nanoenje akrilnog premaza (245
m), 7. UV lampe
1387
U fazi unutranjeg uklanjanja neistoa smesom gasova,
prvobitni oblik je uplja staklena tuba duine oko 40 cm
koji se postavlja horizontalno i polako rotira na strugu.
Gasovi poput silikon tetrahlorida (SiCl4) ili germanijum
tetrahlorid (GeCl4) se ubrizgavaju sa kiseonikom na jedna
kraj ove tube. Gasovi se zatim zagrevaju delovanjem
plamena spolja, pri emu se temperatura gasa podie na
1600 C, gde tetrahlorid reaguje sa kiseonikom i
proizvodi slilkatne i germanijum (germanijum dioksid)
estice. Kada se ova reakcija odvija unutar tube, ovakva
tehnika ukljanjanja neistoa naziva se modifikovana
parna depozicija (sl 6).

Sl 6: Ilustracija procesa modifikovane (unutranje) parne
depozicije
Optika vlakna koja iz procesa proizvodnje "izlaze" sa
primarnom zatitom moraju se, zbog osetljivosti na razna
dejstva (prvenstveno mehanika), pre kabliranja zatititi
sekundarnom zatitom. Ovaj proces je sastavni deo
proizvodnje optikog kabla.Sekundarni zatitni omota
optikog vlakna mora da zadovolji sledee uslove:
da zatiti od oteenja povrinu optikog vlakna i
da sprei prodor vode,
da smanji savijanje i mikrosavijanje optikog
vlakna, i
da obezbedi u duem vremenskom periodu da
izduenje vlakna bude manje od 0,1%.
Trenutno u svetu proizvoai optikih kablova koriste dve
osnovne konstrukcije kablova:
prijanjajuu (tight) strukturu, kod koje je na
optiko vlakno sa primarnom zatitom direktno
nanet dvoslojni omota koji ima ulogu
ublaavanja spoljnih uticaja i poveanja
otpornosti na mehanika naprezanja, i
slobodnu (loose) strukturu, kod koje optiko
vlakno slobodno lebdi u sekundarnoj zatiti.

Sl 7: Optika vlakna s obzirom na raspored modula
unutar kabela
Proces proizvodnje optikih kablova sastoji se iz nekoliko
faza:
nanoenja sekundarne zatite na optika vlakna i
izrade optike ile,
izrade jezgra optikog kabla, i postavljanje
centralnog i radijalnih rasteretnih elemenata
nanoenja zatitnih slojeva optikog kabla: PE
plata, elinih traka, eline ice.
Optiku ilu predstavlja optiko vlakno (jedno ili vie
njih) zatieno sekundarnom zatitom i obojeno
raspoznajnom bojom.
Princip proizvodnje u praksi po primeru tehnolokog
postupka preduzea Novkabel iz Novog Sada prikazan
je na sledeim slikama:

Sl 8: Ulazak optikih vlakana u proizvodni proces

Sl 9: Nanoenje sekundarne zatite vlakna
1388

Sl 10: Stabilizacija sekundarne zatite optikog vlakna
pod uticajem temperature

Sl 11: Kontrolisanje prenika optikog vlakna i
namotavanje na kotur

Sl 12:Formiranje optikog kabela pletenje izolacije sa
optikim vlaknima

Sl 13: Pojasna izolacija sa nitima za ojaanje od kevlara
i obavijanje spoljanjim omotaem

Sl 14: Stabilizacija i uvrivanje spoljanjeg zatitnog
omotaa i dobijanje krajnjeg proizvoda optiki kabel
4. PREDNOSTI UPOTREBE OPTIKIH
KOMUNIKACIJA
Prednosti optikih kablova su:
daleko manje dimenzije u odnosu na bakarne
kablove,
male teine, pa su pogodni za avione i svemirske
letelice),
velika savitljivost to omoguava laku
manipulaciju,
mogunost prenosa velike koliine informacija,
malo slabljenje signala to dozvoljava domete i
do 200 km bez pojaanja signala,
manja teina po dunom metru ,
lake polaganje kako u zemlju, tako pod vodu, na
stubove ili dalekovode,
sve nia cena
neosetljivost na elektrine smetnje, vodu, niske i
visoke temperature.
5. ZAKLJUAK
Optika mrea je danas postala industrijski standard za
zemaljske telekomunikacijske sisteme. Dananjim
tehnolokim razvojem soptikih vlakna dovelo je do
njihove velike rairenosti. Danas je 80% globalnih
raunarskih mrea, tj. mrea gde se promet odvija na
velikim udaljenostima povezanih optikim provodnicima.
6. LITERATURA
[1] Velimir Radlovaki - Raunarske mree i
komunikacije
[2] Milo Aimovac Optoelektronika
[3] dokumentacija iz Novkabela
Kratka biografija:

Borko Gaji roen je u Bijeljini 1984.god.
nauka iz oblasti Saobraaj potanski saobraaj i
telekomunikacije odbrani je 2011.godine.

Zeljen Trpovski rodjen je u Rijeci 1957. god.
Doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka 1998.
god. Od 2004. god ima zvanje vanrednog
profesora.

1389

UDK: 621.39

MOBILNA TELEFONIJA ETVRTE GENERACIJE

4G MOBILE TELEPHONY

Vladimir Popovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu prikazan je razvoj
mobilnih sistema od prve, analogne, do etvrte, digitalne
generacije, kao i usluge koje nudi korisnicima 4G
telefonija.
Abstract The development of mobile systems since the
first one, analogue, until the fourth digital generation is
presented in this paper, as well as services offered to
users by 4G telephony.
Kljune rei: OFDMA, WiMAX, 4G

1. UVOD
Sve vea potreba za irokopojasni pristup korisniku, i-
rom sveta, diktira razvoj inih, a posebno beinih iro-
kopojasnih pristupnih mrea. Ovim mreama je korisniku
mogue pruiti uslugu prenosa govora, podataka i slike
(tzv. Triple Play Service), velikim kapacitetom, a bez
komplikovane procedure polaganja optikih i bakarnih
kablova u zemlju. Takoe, znaajna je njihova primena i
u ruralnim podrujima, koja nemaju razvijenu infrastruk-
turu, a potrebno je omoguiti i korisnicima tih podruja
ravnopravan pristup irokopojasnim mreama. Ekspanzija
multimedijalnih servisa namee potrebu za sve veim
brzinama prenosa u mobilnim radio komunikacionim
sistemima. Da bi se ostvarile eljene brzine prenosa
potrebni su iri frekvencijski opsezi, ime se uestanosti
nosioca pomeraju ka sve veim vrednostima. Pri tome,
velika panja se posveuje OFDM (eng. Orthogonal
Frequency Division Multiplexing) sistemima koji su se
pokazali kao izuzetno efikasni u otklanjanju tetnih
efekata viestrukih propagacija (multipath), posebno u
uslovima frekvencijski selektivnog fedinga.
U ovom radu bie obraene savremene komunikacione
mree za pristup u mikrotalasnom podruju. Pod savre-
menim mreama podrazumevaju se mree mobilne tele-
fonije tree generacije, 4G mree zasnovane na standardu
802.16e. Naroita panja u ovoj tezi bie posveena
OFDMA tehnici pristupa koja znaajno unapreuje pos-
tojee sisteme (u smislu kapaciteta, efikasnosti isko-
rienja spektra, brzine protoka, mobilnosti, kvaliteta pre-
nosa itd.) u odnosu na prethodne generacije.

______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr. prof.
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE JAVNIH
ELIJSKIH MOBILNIH SISTEMA
2.1.Razvoj sistema prve generacije mobilne telefonije
Mobilna telefonija poinje da se razvija krajem 1970-ih, i
sa prvim eksperimentima poelo se u ikagu 1978.
godine. Sistem je koristio tehnologiju koja se zvala nap-
redni mobilni telefonski servis (AMPS), (eng. Advanced
Mobile Phone System) i radila je na opsegu od 800 MHz.
Iz mnogobrojnih razloga, ukljuujui i propadanje kom-
panije AT&T, prolo je nekoliko godina pre nego to je
prvi komercijalni sistem poeo sa radom u Americi. Sis-
tem je najpre puten u ikagu 1983. godine, a ubrzo zatim
i u drugim amerikim gradovima. U meuvremenu, i
druge zemlje u svetu su razvijale taj sistem, tako da je
AMPS lansiran u Japanu 1979. godine.
I u Evropi se aktivno radilo na razvoju mobilne telefonije,
1981. godine mobilna telefonija poinje sa radom u
vedskoj, Norvekoj, Danskoj i Finskoj. U Evropi se
koristio sistem pod nazivom Nordijska mobilna telefonija
(NMT) i radio je na opsegu od 450 MHz. Kasnije je ovaj
sistem preao na opseg od 900 MHz i nazvan je NMT900.
Kod ovog sistema svaku eliju je opsluivala jedna bazna
stanica, dok vie baznih stanica opsluuje jedna centrala
mobilne telefonije koja povezuje svoj deo sistema sa
javnom fiksnom telefonskom mreom. Ubrzo su i Britanci
predstavili jo jednu tehnologiju 1985. godine. Ova teh-
nologija je nosila ime komunikacioni sistem sa potpunim
pristupom TACS, (eng. Total Access Communication
System) i takoe je radila na opsegu od 900 MHz. TACS
je ustvari modifikovana verzija AMPS sistema.
2.2. Razvoj sistema druge generacije mobilne
telefonije
Dok je sistem prve generacije bio analogni, sistem druge
generacije je digitalni. Korienje digitalne tehnologije
ima nekoliko prednosti, ukljuujui vei kapacitet, veu
sigurnost od zloupotreba i pruanje novih naprednih
servisa.
Kao to je bio sluaj sa prvom generacijom i u drugoj ge-
neraciji su razvijane razliite tehnologije. Tri najuspenije
tehnologije su:
GSM
CDMA
PCS/PDC
GSM je digitalna mobilna tehnologija koja je rasprostra-
njena u zemljama Evrope, Afrike, Bliskog Istoka i u jed-
nom delu Severne Amerike. Osnove ovog standarda
predloene su sredinom osamdesetih godina XX veka, a
od strane ETSI (European Telecommuni-cations Standar-
dization Institute) konano je usvojen 1991. godine. GSM
je razvijen 1990. godine, sa ciljem da se velikom broju
1390
potencijalnih pretplatnika omogui pouzdana mobilna
komunikacija, pre svega prenosom govora i kratkih teks-
tualnih poruka duine do 160 alfanumerikih znakova,
tzv. SMS (Short Message Service). GSM je znaajno
unapredio udobnost korienja mobilnih ureaja uvoe-
njem izvesnih kvalitativnih novina, poput razdvajanja
identiteta korisnika i mobilnog ureaja upotrebom tzv.
SIM kartica (Subscriber Identification Module modul za
identifikaciju pretplatnika), i omoguavanjem korienja
istog mobilnog ureaja i iste SIM kartice na teritoriji bilo
koje mobilne GSM mree u svetu, a ne samo matine
Roaming (eng. roam odlutati). Prenos vee koliine
korisnikih podataka nije izvorno planiran, o emu
svedoe sledee injenice: osnovni GSM standard
podrava jako niske bitske brzine u okviru pojedinanog
pretplatnikog kanala (9.6kbps), ne predvia one metode
za detekciju i korekciju greaka (na nivou mree) koje se
inae koriste u raunarskim mreama i tarifiranje se uvek
vri na osnovu trajanja konekcije (razgovora), bez obzira
na stvarno prenetu koliinu podaka.
Istovremeno su u Sjedinjenim Amerikim Dravama
razvijena dva principijelno drugaija mobilna sistema sa
donekle slinim performansama, za koje se koriste skra-
enice CDMA (Code Division Multiple Access) i PCS/
PDC (Personal Comunication System/Personal Digital
CelIular). GSM, CDMA i PCS/PDC se esto nazivaju i
mobilnim sistemima druge generacije (2G).
Osnovne tehnike karakteristike GSM-a su:
- uskopojasna TDMA ema sa osam vremenskih kanala
po nosiocu,
- A/D konverzija i kodiranje govora sa 13 kb/s, primena
zatitnog kodovanja i vremenskog komprimovanja
digitalizovanog govora (271 kb/s),
- primena GMSK (eng. Gaussian Minimum Shift Keyng)
sa efikasnim iskorienjem spektra i dobrom imunou na
smetnje,
- opciona primena sporog frekvencijskog skakanja FH
(eng. Frequency Hopping) u radio opsegu, to omoguava
izbegavanje ili smanjenje uticaja kanala sa visokim
nivoima smetnji,
- unutranja sopstvena zatita poruka pri prenosu (zbog
kodovanja, digitalne modulacije i frekvencijskog skaka-
nja),
- frekvencijski opseg u Evropi irok 50 MHz, u dva
podopsega: 890-915 MHz uplink i 935-960 MHz
downlink
- zatitni razmak od 45 MHz izmeu dupleksnog para
radio nosilaca,
- elijski sistem (maksimalan poluprenik elije je oko 35
km, ali se u rbanim sredinama koristi oko 1 km, a u
ruralnim oko 10 km),
- brz handover (preuzimanje mobilne jedinice u toku
odravanja veze od strane bazne stanice one elije u koju
je mobilna jedinica prela),
- kontrola i korekcija efektivne izraene snage mobilne i
bazne stanice (tipina snaga mobilne stanice je 1-2 W, a
bazne stanice 10-20 W),
- veliki broj servisa, prenos podataka sa protokom 9.6
kb/s.
2.3. Unapreenje 2G sistema - 2,5G sistemi
Da bi se osim prenosa govora omoguio i prenos dovoljno
velike koliine proizvoljnih korisnikih podataka, bilo je,
pre svega, neophodno poveati propusnu mo prenosnih
kanala dostupnih pojedinanim korisnicima i istovremeno
poveati pouzdanost prenosa podataka kroz mreu. Iz tih
razloga javlja se potreba za projektovanjem naredne, tree
generacije mobilnih sistema (3G), koja je zamiljena kao
fiziki nosilac buduih brih mobilnih informatikih
servisa zasnovanih na Internet tehnologijama.
Funkcionalne 3G mree predstavljaju veliki kvalitativni
tehnoloki skok u odnosu na 2G sisteme, tako da je kao
prelazno reenje predstavljen niz standarda:
-GPRS (eng. General Packet Radio Service),
-EDGE (eng. Enhanced Data rates for GSM EvoIution),
-W-CDMA (eng. Wideband Code Division Multiple
Access)
GPRS krajnjim korisnicima dozvoljava teoretski maksi-
malne brzine prenosa podataka do 171 kb/s uz nisku
verovatnou bitske greke. Osim toga, korisnicima koji
rade u reimu prenosa podataka se vie ne naplauje vre-
me trajanja konekcije ve iskljuivo ostvareni bitski pro-
tok. Nove usluge u odnosu na GSM su ostvarivanje brih
beinih konekcija ka internetu, razmene multimedijalnih
MMS poruka (eng. Multimedia Messaging Service), koje
osim teksta mogu da nose digitalizovane slike i zvune
zapise. Definisana su tri stanja GPRS opreme. Promene
stanja korisnike opreme se vre kao na slici 1.

Slika 1. Tri mogua stanja GPRS korisnike opreme
EDGE (Enhanced Data for Global EvoIution) je nova
tehnologija koja omoguava GSM operaterima da koriste
postojee frekvencijske opsege (900, 1800, 1900 MHz) za
pruanje multimedijalnih usluga na bazi IPa brzinama do
384 kb/s. Cilj nove tehnologije je da se poveaju brzine
prenosa i iskorienost spektra i da se omogue nove
aplikacije i povea kapacitet sistema. Osnovna razlika
izmeu ranijih tehnologija i EDGE tehnologije je to to
EDGE uvodi novu tehniku modulacije i novo kanalsko
kodiranje, pa u principu, zahteva male promene u
hardveru i softveru u odnosu na postojeu GSM/GPRS
arhitekturu. 1
GPRS DG .
Tabela 1. Osnovne tehnike karakteristike GPRS i EDGE
sistema
GPRS EDGE
GMSK 8-PSK/GMSK
Symbol rate 270 ksym/s 270 ksym/s
Modulation bit rate 270 kb/s 810 kb/s
Radio data rate per time
slot
22,8 kb/s 69,2 kb/s
User data rate per time slot 20 kb/s 59,2 kb/s
User data rate (8 time slots)
160 kb/s
(182,4 kb/s)
473,6 kb/s
(553,6 kb/s)
1391
3. SAVREMENE MOBILNE MREE ZA PRISTUP
U MIKROTALASNOM PODRUJU
Najvaniji zahtev koji se postavlja pred treu generaciju
digitalnih mobilnih mrea jeste prenos multimedijalnih
(grafikih, audio i video) sadraja, tj. vrlo velike koliine
korisnikih podataka.
3.1. Sistemi mobilne telefonije tree generacije
Predvialo se da e korisnici 3G mrea biti u mogunosti
da ostvaruju konekcije brzinama i do 2 Mb/s, to je omo-
guilo kvalitetnu implementaciju savremenih irokopojas-
nih servisa poput emitovanja radio i TV programa putem
Interneta (tzv. audio i video streaming), video-telefonije,
odravanja telekonferencijskih prenosa i sl. Takoe, po-
sebna panja posveena je postizanju visokog stepena
kompatibilnosti izmeu zemaljskih i satelitskih 3G
sistema. ITU (International Telecommu-nication Union)
je definisao minimalne zahteve po pitanju protoka:
- visoka mobilnost korisnika (brzina kretanja korisnika do
120 km/h) minimalan protok od 144 kb/s u ruralnim
podrujima na otvorenom,
- potpuna mobilnost korisnika (brzina kretanja korisnika
je manja od 120 km/h) minimalan protok od 384 kb/s u
urbanom okruenju na otvorenom,
- ograniena mobilnost korisnika (brzina kretanja koris-
nika je manja od 10 km/h) minimalan protok od 2 Mb/s
unutar zgrade ili na manjem ogranienom otvore-nom
prostoru. U okviru UMTS-a integrisani su GSM i GPRS
sistemi. UMTS deli isto jezgro mree kao i GPRS,
pa su na taj nain UMTS i GPRS u potpunosti harmoni-
zovani.
U Evropi je za UMTS (eng. Universal Mobile Telecom-
munications System) predvien opseg frekvencija izmeu
1.9 GHz i 2.2 GHz. UMTS 3G mobilne mree e koristiti
tzv. W-CDMA (eng. Wideband Code Division Multiple
Access) tehniku radio prenosa, koja omoguava efikasno
iskorienje raspoloivog radio spektra, a istovremeno
znatno olakava projektovanje raspodele sistemskih resur-
sa po baznim stanicama i krajnjim korisnicima.
W-CDMA prenos predstavlja kombinaciju klasine
CDMA tehnike i FFH prenosa (eng. Fast Frequency
Hopping brzo skakanje frekvencija) po unapred
definisanim FDMA kanalima. Naime, ukupno raspoloivi
spektar izdeljen je na frekvencijske kanale (u 3G
sistemima su oni irine 5MHz), a unutar svakoga od njih
primenjuje se CDMA kodiranje meusobno nezavisnim
PN nizovima. Svaki bit podataka, koji treba emitovati,
emituje se tokom svog trajanja u skladu sa unapred
zadatim FH sekvencama po nekoliko FDMA kanala, i uz
korienje nezavisnih PN nizova u svakom od njih. U
tabeli 2 date su osnovne karakteristike W-CDMA
Ukupni dobijeni spektar W-CDMA signala jako je irok,
tako da su znatno smanjeni efekti prostiranja radio-talasa
u prisustvu refleksija - tzv. selektivni feding. Ova tehnika
podjednako dobro eliminie i brzi i spori selektivni feding
to omoguava da se bazne stanice koje rade u okviru
istog 3G sistema mogu meusobno veoma razlikovati po
pitanju izlaznih snaga, a samim tim i veliine teritorije
koju pokrivaju signalom. Tako je npr. zamiljeno da neke
od buduih baznih stanica pokriju signalom povrinu
nekog veeg poslovnog centra, dok e u okviru iste mree
one najvee pokrivati teritorije od preko 100 km.
Tabela 2. Osnovne karakteristike WCDMA radio-
interfejsa
Rastojanje izmeu
nosilaca
4.4MHz-5.2MHz
Raster kanala 200KHz
Voice coding AMR(4.75KHz-12.2kHz)
Kanalsko kodovanje KonvoIuciono ili turbo-kod
Modulacija QPSK
Brzina generisanja ipova
3.84Mch/s
3.84Mch/s
Prijemnik RAKE
Brzina prenosa podataka
do 2.3Mb/s(FDD mod rada)
do 3.3Mb/s(TDD mod rada)
Kontrola snage
1500Hz (FDD mod rada)
do 800Hz (TDD mod rada)
Handover
soft, softer (FDD mod rada)
hard (TDD mod rada)

3.2. Migracije ka etvrtoj generaciji mobilnih sistema
Razlog razvoja mobilnih sistema etvrte generacije jeste
formiranje jednog globalnog sistema koga karakteriu
velike brzine prenosa podataka, globalni roaming i mno-
gobrojni servisi sa razliitim kvalitetom servisa QoS. For-
miranje globalnog sistema podrazumeva integraciju fiks-
ne, celularne i satelitske mree, kao i WLAN (eng. Wire-
less Local Area Network). Na slici 2. prikazan je razvoj
savremenih mobilnih telekomunikacionih sistema.

Slika 2Razvoj savremenih mobilnih telekomunikacionih
sistema
Testiranja mree etvrte generacije pokazala su da je po-
red praktino neograniene mobilnosti korisnika mogue
ostvariti brzinu prenosa izmeu 20 Mb/s i 100 Mb/s.
Zahvaljujui izuzetno velikim brzinama protoka podataka,
putem mobilnog terminala mogue je paralelno korienje
vie aplikacija kao to su npr. videokonfe-rencija i
prikazivanje video sadraja. Za 4G moemo rei da je to
mrea koja koristi internet protokol u cilju kombi-nacije
razliitih pristupnih mrea. 4G mrea predstavlja integra-
ciju 2G (GSM), 2.5G (GPRS, EDGE), 3G (UMTS,
CDMA 2000), 3.5G (HSDPA) elijskih mrea sa javnim,
kunim, poslovnim kao i Ad-Hoc mreama. Serveri
omoguavaju pristup do aplikacija, dok mreni prolazi
pruaju mogunost prikljuivanja na razliite vrste mrea
ukljuujui i mree za pristup. Uspostavljanje ovakve
heterogene arhitekture mree podrazumeva reavanje
mnogobrojnih problema kao to su: potpuna mobilnost
korisnika, veoma brz handover, zadovoljavajui kvalitet
servisa, bezbednost i tarifiranje. Na slici 3. prikazana je
arhitektura 4G mree.
1392

Slika 3. Arhitektura 4G mree
4G sistem koristi OFDM (eng. Ortogonal Frequency
Division Multiplexing). Primenom OFDM tehnike na
downlink-u postignuta je visoka spektralna efikasnost i
robusnost na prostiranje signala po vie putanja.
Korienjem 64-QAM (Quadrature Amplitude Modula-
tion) mogue je ostvariti brzinu prenosa preko 300 Mb/s.
Meutim, upotreba ove modulacione tehnike predstavlja
problem za pojaavae snage u baznim stanicama, s
obzirom na veliki odnos vrne i srednje vrednosti snage
signala. Reenje ovog problema su bazne stanice male
snage sa malom zonom pokrivanja (hotspot) ali sa ostva-
renim velikim protokom podataka.
Arhitektura predajnika u okviru 4G sistema podrazumeva
korienje unapreenih tehnika digitalnog procesiranja
signala saglasno konceptu softverskog radia SDR (eng.
Software Defined Radio). Rekonstrukcija mree je ranije
podra-zumevala promenu infrastrukture. Primena SDR-a
omo-guava veoma brzu i jednostavnu rekonstrukciju
mree koja se ostvaruje promenom korienog softvera.
Na ovaj nain operateri su u mogunosti da u sluaju
optereenja mree poveaju kapacitet sistema na veoma
jednostavan nain.
4. PRIMENA 4G SISTEMA
4G je naslednik 3G i 2G familija standarda. Zahtevi u
pogledu brzine kod 4G servisa postavljaju se na oko 100
Mbit/s za komunikaciju u stanju visoke mobilnosti (na
primer iz voza ili automobila) i 1 Gbit/s za stanja niske
mobilnosti (na primer u toku etnje ili mirovanja).
Od 4G sistema se oekuje da omogui sveobuhvatna i
sigurna all-IP bazirana mobilna irokopojasna reenja
smartphone ureajima, laptop kompju-terima, beinim
modemima i drugim mobilnim ureajima. Usluge kao to
su ultra broadband Internet pristup, IP telefonija, gejming
servisi, i striming najrazliitijih multimedijalnih sadraja
mogu biti omogueni korisnicima.
4.1. irokopojasni internet
irokopojasni pristup Internetu (eng. Broadband Internet
Access) ili esto samo irokopojasni Internet je zajedniki
naziv za naine povezivanja na Internet koji omoguuju
velike brzine prenosa podataka. Tehnologije koje su
uobiajene kod privatnih korisnika omoguuju brzine
prenosa vee od 144 Kbps/s, to se obino smatra kao
donja granica da bi se pristup smatrao irokopojasnim.
Poslovni korisnici pored toga imaju mogunost pristupa
preko digitalnih zakupljenih vodova koji se ostvaruju
razliitim tehnologijama digitalne pretplatnike linije
(DSL) i optikih vodova. Noviji naini pristupa su bei-
ne tehnologije kao to su Wi-Fi, WiMAX i UMTS.
4.2. IP telefonija
IP telefonija je budunost na polju govornih komunikacija
i zasniva se na digitalnom kodiranju govora koji se
prenosi putem internet protokola (IP). Fiksni (ini) i
beini (wireless) IP telefoni su realnost i omoguavaju
isti ili vii kvalitet govora u odnosu na postojeu fiksnu i
mobilnu telefoniju. Osim vieg kvaliteta i veeg komfora
u korienju, cena telefoniranja putem interneta je
viestruko nia od starih reenja koja su zasnovana na
analognim i digitalnim centralama. IP telefonske centrale
su tehnoloki iskorak u korienju govornih servisa.
5. ZAKLJUAK
4G nudi nekoliko vanih prednosti za korisnike i mobilne
operatere. Jedan od zahteva pri projektovanju standarda je
preuzimanje podataka brzinom od barem 100 Mbps, a 4G
tehnologija dozvoljava i preko 200 Mbps; testirana je na
150 Mbps. Pored toga, RAN (Radio Access Network), tj.
kanjenje, bie manje od 10 ms, a trenutno je oko 60 ms.
Podrana je i fleksibilna irina propusnog opsega, od 1,4
MHz do 20 MHz, a 4G podrava i FDD (Frequency
Division Duplex) i TDD (Time Division Duplex). Sve to
ini ovaj standard pogodnim za mobilnu upotrebu, to e
biti velika prednost u budunosti jer se upravo u mobil-
nom sektoru oekuje mnogo vee korienje irokopo-
jasnog Interneta. Moda je najvanije to to 4G podrava
sve preanje standarde, pa e svi stari telefoni ostati u
funkciji. 4G je naslednik 3G tehnologije, kako zbog toga
to je baziran na WCDMA, HSDPA, HSUPA i HSPA
standardima, tako i za to to je nadgradnja UMTS
tehnologije, uz znatno bri prenos podataka.
6. LITERATURA
[1] Ana Milovanovi: Migracija ka mobilnim TK siste-
mima 4G, XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005.
[2] Harri Holma and Antti Toskala: LTE for UMTS:
OFDMA and SC-FDMA Based Radio Access, 2009.
[3] Henrih Schulze, Christian Luders: Theory and
Applications of OFDMA and CDMA, 2005.
[4] Milan unjevari: Radiotehnika 2.
Kratka biografija:

Vladimir Popovi roen je u Loznici 1984.
god. Diplomski-master rad na Fakultetu teh-
nikih nauka iz oblasti potanskog
saobraaja i teleko-munikacija odbranio je
2011.god.

eljen Trpovski rodjen je u Rijeci 1957.
godine. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 1998. godine. Od 2004. godine ima
zvanje vanrednog profesora. Oblast inereso-
vanja su telekomunikacije i obrada signala.

1393

UDK: 656.1.05

CHARACTERISTIC OF RUN OFF ROAD TRAFFIC ACCIDENT

, ,

-
-
.
.

.

2003. 2008. .
.
Abatract- The first part defines the object and purpose of
work. Then the characteristis of analyzed area of
Vojvodina are given. Structure of traffic accident and hurts
in this area are presented. Also a detailed analysis of run
off road traffic accident and hurts in same type of accident
in time period from 2003. to 2008 are done. At the end is
shown the intesity of this type of traffic accident.
: ,
, .
1.

,

.

,

2003. 2008. .

.
2.

2003.
2008. 105.112
.

51,34%.

10.811 10,28%
.

______________________________________________
:
-
, . .

1.
2003. 2008.

3.

.

,
, ,

.
3.1

2004. 1.878 2008. 1.893.

2.
2003. 2008.

3.2

, 56,23%
(6.079) .
-

.

2,92% 2,23%.
1394

3.

2003. 2008.

3.3

.

.

, ,
, .

.
6.311
, 4.500 . -

123 (1,95%)
144 (3,20%).
-
6.311
(2.282
) (2.218 )
.

3.4

.

, .

10,91% (1.180)
.
737 6,82%
.

(
). 40,02% (4.326)
, 2.137
2.189. 1.415 13,09%.
,

723 . 3

629
623 .
8 13 .
10 285
.

4.
2003.
2008.
3.5

.

75,99% 8.215 .
10.811
2.318 .
96,07% .

4.

2003. 2008.
36.862 . 2003. 5.169
(14,02%), 2004. 5.902 (16,01%) ,

2008. 20,35% (7.500)
.

7.200 (19,53%).
5.

.

.
5.1

7.200 6

2007. 2008. ,
1.315 (18,26%) 1.341 (18,63%).
5.2

(),
() .

1395
, 318 (4,42%) 6.882
(95,58%) .

5.

2003. 2008.

.

5,96%,
3,75% .
5.3

25. 44.
15. 24. . 14.
.
15. 24.
80 438 (
19
).

5.4

.
.
3.866
53,69%. 3.334
46,31% .

6.

2003. 2008.

3.866 (53,69%).
1.880 (26,11%)
1.454
20,19%.

5.5

, ,
.

367 (5,10%) 464 (6,44%) .

, . 743 (10,32%),
716 (9,94%) 677 (9,40%) .

7.

2003. 2008.
46,33%
. 1.623 (22,54%),
1.713 (23,79%).
9,58% 690 .

5
300 .
1. 620
.

6.

.

.
()

.
100

71,14.
100 68,47
55,06,
25,66 15,78.
100

3,46.

1396
7.
2003. 2008.
105.112
10,28%
10.811 . -
-
6.079,
4.465, 267 .

6.311.
.
.
19,53%

, 7.200 .
2008. 1.341 .
318
6.882 , 1.789
5.093
.
19 438.
3.807

2.890.
743 716 3.336 .

620.

81,64%
.

, 2003-
2008.

.

.
.

,
.

8.
[1] , ,
2004.

:

1986. . -

2011..

1974.
2005. , 2011.
.
e .

1397

UDK: 656.8

AUTOMATIZACIJA TEHNOLOKE FAZE PRIJEMA POTANSKIH POILJAKA U
RADNOJ JEDINICI POTANSKOG SAOBRAAJA ZVORNIK

AUTOMATION TECHNOLOGY AND PHASES OF RECEIPT OF POSTAL SHIPMENT
IN A WORKING UNIT POST ROAD ZVORNIK

Bojan Stevanovi, Obrad Pekovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Krtk sdrj: Predmet ovog rada je tehnoloka faza
prijema potanskih poiljaka u Radnoj jedinici
potanskog saobraaja Zvornik. U radu su opisane
tehnoloke faze procesa proizvodnje potanskih poiljaka,
opti uslovi za vrenje potanskih usluga, automatizacija
teholoke faze prijema kao i statistiki izvetaj i analiza
prijema potanskih poiljka, uz konstataciju problema i
moguih reenja za unapreenje prijema potanskih
poiljka.
Kljune rei: prijem potanskih poiljaka, automatizacija
tehnoloke faze prijema, aplikacije.
Abstract: The subject of this paper is the technical phase
of the receipt of postal items in the working unit of postal
traffic Zvornik. This paper describes the technological
stages of production of postal items, the general
conditions for carrying out postal services, automation
technological receiving phase as well as statistical
analysis and report the receipt of postal mail with a
statement of the problem and possible solutions to
improve reception.
Key words: receiving shipments, automation technology
phase receiving, appications.

1. UVOD

Potanski saobraaj u savremenom drutvu predstavlja
znaajan element infrastrukture za brz i siguran prenos
pisanih, tampanih i na drugi nain oblikovanih
saoptenja, robe i novca u unutranjem i meunarodnom
saobraaju. Promene koje su zahvatile sve segmente
svetske privrede, kao posledice tehnolokog razvoja,
globalizacije ekonomije i prelaska na trine uslove
privreivanja, izazvale su strukturne reforme u sistemima
pota. Ove reforme se koriste kao politika u sprovoenju
strategije ubrzanog razvoja sistema pota i podrazumevaju
deregulaciju i liberalizaciju potanskog trita, ali i
organizacionu, upravljaku i vlasniku transformaciju
sistema pota uopte. Ipak, u centru panje svih promena
nalazi se poveanje kvaliteta potanskih usluga, a jedan
od naina za to je automatizacija tehnoloke faze prijema
potanskih poiljaka.
Sutina rada se odnosi na savremene tehnoloke pristupe,
koji omoguavaju nove strategijske odnose izmeu pote i
korisnika sa svrhom ostvarivanja opstanka, rasta i razvoja
____________________________________________
NAPOMENA:
iji je mentor bio prof. dr Obrad Pekovi, vanr. prof.
pote, i sticanje konkurentske prednosti. U tim okvirima
automatizacija stvara nove mogunosti za primenu
adekvatnih koncepcija u poslovanju pote.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ POTE SRPSKE

Na samom poetku graanskog rata u Bosni i Hercegovini
(BiH) raspao se i dotadanji PTT sistem, nekada centralne
republike u sastavu SFRJ.
Posle zvaninog poetka rata u BiH, jedinice potanske
mree koje su se nalazile na teritoriji sa veinskim
srpskim ivljem izdvojene su iz PTT sistema BiH. Tako je
na teritoriji Srpske Republike u BiH (kasnije
preimenovane u Republiku Srpsku) ostalo 258 pota i
samo dva potanska centra (u Banjaluci i Bijeljini). Veliki
problemi na samom zaetku stvaranja potanskog sistema
Republike Srpske bili su nepostojanje potanskih linija i
kartovnih veza, nedostatak vozila za prevoz poiljaka i
pogonskog goriva, te manjak kapaciteta za preradu
potanskih poiljaka odnosno potanskih centara.
Praktino, organizovani potanski sistem Republike
Srpske u aprilu i maju 1992. godine nije ni postojao!
Upravo zbog ove injenice, Vlada Republike Srpske je
24. maja 1992. godine donela odluku o formiranju
Jedinstvenog javnog preduzea PTT saobraaja Republike
Srpske, ime su udareni temelji PTT sistema u dananjem
srpskom entitetu u BiH.

3. TEHNOLOKE FAZE PROCESA
PROIZVODNJE POTANSKIH POILJAKA

Tehnologija i tehnoloki sistemi nisu ogranieni samo na
materijalnu proizvodnju, ve se javljaju i kod uslunih
delatnosti meu koje spada i potanski saobraaj.
Tehnologija se definie kao sistem proizvodnje predmeta
ili pruanja usluga kod kojih kombinacija ulaznih faktora
daje novu izlaznu vrednost.
U procesu proizvodnje potanskih poiljaka postoji pet
faza: prijem, otprema, transport, prispee i uruenje.
Prijem poiljaka poinje od momenta preuzimanja
poiljaka od primaoca a zavrava se igosanjem poiljaka,
postupkom koji podrazumeva da je poiljka otpremljena u
skladu sa vaeim propisima. Organizacija prijema
potanskih poiljaka zasniva se na sledeim principima:
dostupnosti potanske mree, ekspeditivnosti i
racionalizacije.
Otprema poiljaka podrazumeva pripremu prethodno
primljenih poiljaka, za prevoz u pravcu odredita, prema
propisanim kartovnim vezama i sainjenim zakljucima.
1398
Otprema potanskih poiljaka se sastoji iz sledeih
operacija: deljenje prispelih obinih poiljaka i pakovanja
razvrstanih poiljaka u odgovarajue zakljuke.
Transport poiljaka je faza koja obuhvata proces rada od
otpreme do prispea. Ova faza je najvanija u
proizvodnom procesu, jer od nje zavisi brzina prenosa
poiljaka u unutranjem i meunarodnom saobraaju.
Prispee poiljaka podrazumeva preuzimanje i otvaranje
zakljuaka radi dalje otpreme i uruenja poiljaka. U
prispeu poiljaka pristiu direktni i tranzitni zakljuci.
Uruenje poiljaka podrazumeva dostavu i isporuku
potanskih poiljaka primaocima. U okviru ove zavrne
faze treba razlikovati proizvodne karakteristike koje se
odnose na pripremu poiljaka za uruenje i postupak
uruenja.

4. OPTI USLOVI ZA VRENJE POTANSKIH
USLUGA U RJ ZVORNIK

Potanske usluge su usluge prenosa potanskih poiljaka
(prijem, otprema, carinjenje, prevoz, prispee i uruenje) i
sve druge usluge utvrene nomenklaturom usluga.
Potanske usluge obuhvataju: univerzalne potanske
usluge (rezervisane i nerezervisane), finansijske potanske
usluge, usluge elektronske pote i ostale potanske usluge.
U zavisnosti od naina vrenja, sadraja, vrednosti,
dimenzija, mase, naina pakovanja, brzine prenosa i
naina uruenja, potanske usluge se dela na: pismonosne,
paketske, finansijske, posebne, dopunske, usluge po
posebnim ugovorima i ostale usluge.
Nomenklatura potanskih usluga utvruje vrste
potanskih usluga, stope mase potanskih poiljaka, zone
udaljenosti, skale vrednosti i odreene finansijske usluge.
Plaanje cene za izvrene potanske usluge korisnik
plaa unapred, prema cenovniku potanskih usluga ili na
dogovoreni nain. Odnosno, plaanje potarine je opti
uslov koji korisnik izvrava prema cenovniku koji donosi
preduzee PTT saobraaja u skladu sa ugovorom.

5. AUTOMATIZACIJA TEHNOLOKE FAZE
PRIJEMA POTANSKIH POILJKA U RJ
ZVORNIK

Trea industrijska revolucija, poznatija pod imenom
nauno tehnika revolucija, s obzirom na to da se njeni
procesi proizvodnje zasnivaju na primeni potpune
automatizacije proizvodnje i sveobuhvatnom korienju
dostupnih tekovina nauke i tehnike, danas ima
dominantan uticaj na sve ljudske aktivnosti, pa tako i na
potanski saobraaj. Isto tako, i pojava konkurencije, tj.
velikih svetskih operatera, primorala je potanske uprave
irom sveta da odluno i brzo reaguju na sve zahteve koje
postavlja savremeno trite potanskih usluga.

5.1. Ciljevi automatizacije
Cilj automatizacije je da se ubrzaju procesi rada,
racionalizacija vremena, te da se smanje trokovi
poslovanja i povea produktivnost rada, omogui
blagovremeno i efikasno obavljanje poslova u asovima
najveeg optereenja, stvore povoljniji uslovi za uvoenje
savremene organizacije rada u svim jedinicama poanske
mree, delimino ili potpuno eliminie manuelni rad i na
taj nain poboljaju uslovi rada, i ostvari snienje
trokova rada stalnim usavravanjem procesa i sistema.

5.2. Osnovni principi automatizacije

Automatizacija prijema potanskih poiljaka koja podra-
zumeva upotrebu najsavremenijih maina i sistema,
raunarskih aplikacija, kao i njihovo stalno konstrukciono
usavravanje i usavravanje procesa, zasniva se na
primeni nekoliko osnovnih principa [2], i to: u proces se
uvode i prerauju standardne pismonosne poiljke, koriste
se standardne posude i vree za prenoenje pismonosnih
poiljaka u procesu prerade, upotreba standardnog
potanskog broja, odnosno potanskog kda i bar kda,
primenjuju se standardne palete i kontejneri.
Postanski kd, moe biti: alfabetski potanski kd,
alfanumeriki kd i numeriki kd. Savremeni procesi
automatizovane prerade potanskih poiljaka su
prilagoeni numerikom potanskom broju.
Metoda koju primenjuje pota prilikom ifrovanja adrese
svakog fizikog ili pravnog lica, jeste hijerarhijska
dekompozicija teritorije. Polaznu osnovu, odnosno prvi
hijerarhijski nivo, ini teritorija regiona, a moe
predstavljati jednu ili vie optina. Drugi hijerarhijski
nivo podrazumeva dostavnu teritoriju koja se formira na
osnovu podruja jednog ili vie dostavnih reona. Trei
hijerarhijski nivo predstavlja nivo ulice, deo ulice ili
objekat. etvrti hijerarhijski nivo, predstavlja kuni broj i
broj stana [1]:

Slika 1. Potanski adresni kd

Bar kd nalepnica. Broj koji se nalazi na bar kd
nalepnici predstavlja prijemni broj poiljke. On se sastoji
od alfanumerikih karaktera (slova i brojeva). Na
nalepnici se nalazi i bar kd simbol koji predstavlja i
zapis tog broja u formi bar kda. Bar kdovi na svim
vrstama nalepnica pripadaju tipu Kd 39. Prijemni broj
na svakoj od gore nabrojanih vrsta Bar kd nalepnica se
sastoji od 13 alfa numerikih karaktera (etiri slova i
devet brojeva). Struktura ovog broja je u saglasnosti sa
preporukama svetskog potanskog saveza i moe se
prikazati u obliku: XY 00 000 000 k BA, pri emu je: XY
slovna oznaka koja se koristi za oznaavanje vrste
poiljke, 00 000 000 brojna oznaka, k brojna oznaka
koja predstavlja kontrolnu cifru koja je dobijena od
prethodnih 8 cifara korienjem posebnog algoritma, BA
slovne oznake koje predstavljaju skraenicu za oznaku
drave (BA Bosna i Hercegovina).
itai bar koda. To su ureaji koji slue za itanje bar
koda. Najee korieni itai su (slika 3): Bar kd
olovka (a), runi laserski skener (b), CCD (Charge
Coupled Device) skener (c), stacionarmi ita (d) i
prenosivi i programbilni bar kd ita sa terminalima (e).

1399

Slika 2. Bar kd nalepnica

Slika 3. itai Bar kda
5.4. Aplikacija za altersko poslovanje
Jedan od znaajnijih podsistema IIS (Integralni
Informacioni Sistem) Pote Srpske je podsistem za
altersko poslovanje.
Aplikacija je klijent/server tipa to je faktiki standard u
pristupu automatizacije velikih poslovnih sistema, a
takoe je i internet orijentisan, vodei rauna o novim
svetskim trendovima.
Aplikacija za altersko poslovanje bazirana ja na
personalnom raunaru IBM Desktop 6563-43G (radne
stanice) i IBM Netfinity 3000 (neposveen server) i
operativnom sistemu Windows NT 4.0 te IBM RS 6000
model F150 sa operativnim sistemom IBM AIX (posveen
server), alterske tampae IBM 9068, matrine tampae
i vage.
Na viim nivoima su: server za radne jedinice IBM
RS6000 model 150, F40 i F50 sa operativnim sistemom
IBM AIX, glavni server i server za razvoj i beckup IBM
RS6000 F50 sa operativnim sistemom IBM AIX i
kompanijski server IBM S390 sa operativnim sistemom
IBM OS390.
5.5. Aplikacija Brza pota

Prijem narudbe od klijenta (putem telefonskog broja
1371) vri agent HC-a (Halo centar) koristei aplikaciju
za unos narudbi (Java aplikacija) koja se pokree sa
portala http: portal. intranet. postesrpske. com / (tj.
http://10.51.51.15). Prilikom unosa nove narudbe agent
(radnik HC-a) u aplikaciju upisuje sledee podatke: ime i
prezime (naziv) poiljaoca, adresa poiljaoca, grad
poiljaoca, odredite, telefon poiljaoca, koliina paketa
koje poiljalac alje, vrsta usluge koju poiljalac zahteva
(uruenje odmah, danas, sutra), i da li poiljalac ima
sklopljen ugovor sa potom o preuzimanju poiljaka.
Tako unesena narudba se snima u Informix bazu (SPnet
server) i automatski dobija stanje aktivan i status
primljena narudba.

5.6. Aplikacija karta zakljuka

Aplikacija Karta zakljuka se koristi za sainjavanje
karte zakljuka u elektronskom obliku. Aplikacija
omoguava un os prijemnih brojeva poiljaka skeniranjem
bar kda sa bar kd nalepnice, kao i tampanje Karte
zakljuka.

5.7. SPnet Pota Srpske

SPnet je privatna WAN mrea Pota Srpske koja je deo
globalne svetske mree Interneta. SPnet obuhvata preko
70 lokacija u Republici Srpskoj, prenos podataka se vri
kroz backbone, kimu raunarske mree. Prenos se odvija
velikom brzinom od 2 Mbit/s. Pri gradnji SPnet polazilo
se od organizacione strukture Pota Srpske, koja je
organizovana u 9 Radnih jedinica, svaka sa svojim
lokalnim potama, to znai da se svaka lokalna pota
povezuje na svoju RJ, a onda se sve RJ preko backbone
povezuju u jedinstvenu mreu SPnet.

Slika 4. SPnet mrea

Vezivanje lokalnih pota je izvedeno u zavisnosti od
udaljenosti pote (xDSL, ISDN, analognim linijama) kao i
od raspoloivih i dostupnih resursa. Cilj izrade SPnet je
povezivanje svih pota u Republici Srpskoj kao i razmena
podataka izmeu razliitih operativnih sistema (OS/390,
AIX, Windows NT) to nam je omogueno
korienjem TCP/IP protokola.
5.8. Statistiki izvetaj i analiza prijema poiljaka
Izraeno u procentima, primljeno je 54% preporuenih
poiljaka i 46% obinih pisama i dopisnica, to znai da je
primljeno 8% vie preporuenih poiljaka od obinih
pisama i dopisnica.

Grafik 1. Obina pisma i dopisnice i preporuene poiljke
Izraeno u procentima primljeno je 62% tiskovina i 38%
vrednosnih pisama i dopisnica, to znai da je primljeno
24% vie tiskovina u odnosu na vrednosna pisma.

1400

Grafik 2. Vrednosna pisma i tiskovine

6. ZAKLJUAK

Pod pritiskom novonastalih promena, Pota Srpske
morala je da pone sa modernizacijom i unapreenjem
procesa rada. Stoga, neophodna je u potpunosti ugradnja
automatizovanih maina za prijem potanskih poiljaka.
Najvaniji razlozi za njihovu ugradnju su: zahtevi
klijenata za bru isporuku, zahtevi za poboljanje
kvaliteta usluga, zahtevi za poboljanje uslova rada i sl.
Automatizacija tehnoloke faze prijema potanskih
poiljaka omoguava poveanje brzine i kvaliteta prijema
potanskih poiljaka to bi kasnije prouzrokovalo bru i
kalitetniju preradu potanskih poiljaka.
Meutim, faza prijema potanskih poiljaka nije u
potpunosti automatizovana u RJ Zvornik. Na osnovu gore
navedenog u radu kao i na osnovu istraivanja i analiza
javljaju se sledei problemi sa kojima se susree RJ
Zvornik:
1. Nedostatak maine za igosanje potanskih
poiljaka u fazi prijema. Kao reenje ovog prob-
lema namee se ugradnja maine za igosanje
potanskih poiljaka, pod uslovom da se ree
navedeni problemi, kako bi uvoenje ovakve
maine bilo opravdano.
2. Koristi se runi i automatski prijem. Dakle,
prilikom prijema poiljaka, radnik na prijemu
mora da unosi neophodne podatke u aplikaciju
alterskog poslovanja, a takoe mora i da runo
uvodi prijem potanskih poiljaka u registar. To
predstavlja izuzetan problem, ija posledica je
pojava redova ekanja. Reenje se ogleda u
potpunom korienju automatizacije.
3. Prenoenje potanskih poiljaka od faze prijema
do prerade. Reenje ovog problema ogleda se u
uvoenju trakastog transportera koji bi prenosio
poiljke. Uvoenje trakastog transportera dovodi
do problema navedenog u etvrtoj taki.
4. Postoji problem i u potanskom objektu-zgradi,
jer je projektovan 80-tih godina prolog veka, pa
uvoenje automatizacije u potpunosti
podrazumeva renoviranje i izmenu potanskih
prostorija to predstavlja izuzetno zahtevan
posao.

LITERATURA:

[1] Kujai, Momilo: Potanski saobraaj, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2005. godine
[2] Bukumirovic, Milan,: Mehanizacija i automatizacja
procesa prerade potanskih poiljaka, Beograd,
1997.
[3] Pekovi, Obrad: Organizacija i automatizacija u
potanskom saobraaju (skripta), Fakultet tehnikih
[4] Pote Srpske a.d.: Uputstvo za korienje Bar kod
nalepnica, Banja Luka, 2008. godina
[5] Pote Srpske a.d.: Aplikacija za altersko poslovanje,
Banja Luka, 2009. godina
[6] Pote Srpske a.d.: Uputstvo za korienje aplikacije
Brza pota, Banja Luka, jun 2010. godine
[7] Pote Srpske a.d.: Uputstvo za korienje aplikacije
Karta zakljuka, Banja Luka, 2008. godina
[8] Pote Srpske a.d.: Opti uslovi za vrenje potanskih
usluga, nomenklatura potanskih usluga
(Slubeni glasnik RS, broj 15/05)
[9] Markovi, D., Bukumirovi, M., Ivi, D.: Primena
bar-koda u automatizovanim potanskim sistemima,
IV Potansko savetovanje Tehnoloka budunost
pote, Zlatibor, 1998.
[10] http://www.posta.co.rs
[11] http://www.postesrpske.com

Kratka biografija:

Bojan Stevanovi roen je u Loznici
16. maja 1986. godine. Diplomski-
Master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Automatizacija i
organizacija u potanskom saobraaju
odbranio je u junu 2011. godine.

1401

UDK: 656.8

SISTEMI ZA AUTOMATSKO SORTIRANJE PISMONOSNIH POILJAKA I NJIHOVA
IMPLEMENTACIJA U GPC-u 21200 NOVI SAD

SYSTEMS FOR AUTOMATIC SORTING POSTAL PARCELS AND THEIR
IMPLEMENTATION IN GPC 21200 NOVI SAD

Slobodan Tanasijevi, Obrad Pekovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ

Kratak sadraj: U ovom radu dat je opis sistema za
automatsko sortiranje pismonosnih poiljaka i njihova
implementacija u GPC 21200 Novi Sad.

Abstract: This paper provides a description of a system
for automatic sorting of postal parcels and their
implementation in the GPC 21200 Novi Sad.

Kljune rei: sortiranje, pismonosne poiljke, automa-
tizacija procesa prerade.

1. UVOD
Potanski saobraaj kao sistem za prenos vesti i
saoptenja, prati oveanstvo od nastanka civilizacije do
dananjih dana. Okolnosti nastanka i razvoja potanskog
saobraaja, kao i obaveze koje svaka drava preuzima na
bazi Svetske potanske konvencije i obaveza prema
Svetskom potanskom savezu, uslovile su tretman
potanskog saobraaja kao odreene vrste dravne
organizacije, tj. organizacije koja treba da izvrava
funkcije koja drava odredi. Potanski sistem je po svojoj
funkcionalnosti jedan od preduslova za savremeni razvoj
drutva, koji treba da obezbedi razliite protoke poslovnih
i drugih informacija. Razvojem tehnologije i strukturnom
reformom pota se nala na raskrsnici dva puta:

put negovanja dosadanjeg imida koji sigurno
vodi do gubljenja sadanjih korisnika i
put osposobljavanja za brzo reagovanje na
dogaaje u okruenju, to podrazumeva, izmeu
ostalog, uvoenje novih tehnologija i fleksibilniji
odnos prema zahtevima trita.

Potanske uprave irom sveta sve vie i vie unapreuju
svoja poslovanja, zahvaljujui uvoenju savremene
automatizacije u svaki proces rada. Tako i pred Potom
Srbije predstoji ovaj izazovni projekat, koji je potrebno
dobro osmisliti i to pre realizovati.

2. UREAJI ZA SORTIRANJE POTANSKIH
POILJAKA

Ureaji za sortiranje potanskih poiljaka predstavljaju
ureaje za razdvajanje, a izdvojeni su u posebnu grupu jer
su od posebnog interesa za primenu u potama
razvrstavanje pisama, paketa i vrea prema dostavnim
adresama.
____________________________________________
NAPOMENA:
iji je mentor bio dr Obrad Pekovi, vanr. prof.
Ove ureaje najee ine kombinacije osnovnih eleme-
nata ureaja neprekidnog transporta i mogu se klasifiko-
vati prema kombinacijama glavnog transportera i skretnog
ureaja. Ureaji za sortiranje potanskih poiljaka dele se
na: trakaste, valjkaste i ploaste sortere.

Trakasti sorteri

Ovi sorteri se koriste za razvrstavanje komadnog mate-
rijala do 7000 kom/h. Izmeu dva transportera su postav-
ljeni valjii koji su u nivou transportera, ako se vri
transport u naznaenom pravcu.

Valjkasti sorteri

Kod ovih sortera vri se zaokretanje poiljaka za 30.
Kako u ovom sluaju ne dolazi do zaustavljanja tereta,
ve se njegovo preusmeravanje vri u toku kretanja,
omogueno je postizanje kapaciteta i do 5000 kom/h.

Ploasti sorteri

Ovi sorteri se takoe primenjuju u sluajevima kada se
postavljaju ekstremni zahtevi u pogledu kapaciteta, jer
mogu da ostvare sortiranje i do 15000 kom/h. Sortiranje
se vri jednostavno bonim zakretanjem (kipovanjem)
ploa.

3. SLOENE KOMPONENTE SISTEMA ZA
PRERADU POTANSKIH POILJAKA

Automatizacija procesa prerade potanskih poiljaka, iji
je cilj da se smanji cena kotanja potanskih usluga i
povea njihov kvalitet, najbolje se realizuje primenom bar
koda. Bar kod je nosilac informacije o odreditu poiljke i
omoguava brzo i efikasno sortiranje, razvrstavanje i
usmeravanje. Za uitavanje bar koda danas se koriste
pokretni i stacionarni itai. Najee korieni itai su:
bar kod olovka,
runi laserski skener,
Charge Coupled Device (CCD) skeneri,
stacionarmi itai i
prenosivi i programbilni bar kd itai sa termi
nalima.

1402

Slika 1. a) Bar kod olovka; b) Runi laserski skener;
c) Stacionarni ita; d) CCD skener; e9 Prenosivi
terminal

Bar kod olovka

Najjednostavniji ita bar koda. itanje se vri tako to
operater rukom prevlai bar kod olovku preko bar koda.
Takvim itanjem moe da se oteti sam bar kod.

Runi laserski skener

Najfleksibilniji, ali i najskuplji ita bar koda. Laserski
skener ima iroku radnu zonu polja, tako da prilikom
itanja nije neophodno da se oitavani kod nae na
odreenom rastojanju od skenera.

CCD skener

Koristi fotodetektore sline onima koji se koriste u
elektronskim kamerama. CCD skener se postavlja iznad
koda pa nema prevlaenja i oteenja koja su mogua
korienjem bar kod olovke.

Stacionarni ureaj

To je laserski skener koji se kao fiksni ita postavlja du
konvejerskih traka i on predstavlja najbolji ureaj za
itanje bar koda sa potanskih poiljaka, kada se one
kreu sredstvima kontinualnog transporta brzinom od
nekoliko metara u sekundi.

Prenosivi i programibilni bar kod ita sa prenosivim
terminalima

To je mobilni sistem za prikupljanje podataka
korienjem bar koda, koji objedinjuje nekoliko funkcija:
skeniranje, dekodiranje, memorisanje i komuniciranje sa
raunarom. Drugim reima, on predstavlja savremeni
ureaj koji objedinjuje sve potrebne funkcije vezane za
itanje i obradu bar koda (skeniranje, dekodiranje,
memorisanje i komunikaciju sa raunarom).

4. NOVE PERSPEKTIVE PRIMENE POSTOJEIH
SISTEMA ZA AUTOMATIZOVANU PRERADE
POTANSKIH POILJAKA

Decenijama unazad nacionalni potanski operatori su bili
jedini pravi prualac potanskih usluga, drei na taj nain
svojevrsni monopol u toj oblasti. Danas se, meutim,
trite potanskih usluga ubrzano transformie da bi se
prilagodilo savremenom svetskom tritu koje karakteriu:
liberalizacija, deregulacija, globalizacija i tehnoloki
napredak. Da bi odgovorile ovim izazovima potanske
uprave moraju brzo reagovati i usvojiti strategije koje e
ih transformisati u fleksibilne organizacije. Izmeu
ostalog, potrebno je da potpomognu istraivanja u oblasti
inovativnih tehnologija kako bi poveale sopstvenu
produktivnost i ponudile nove proizvode. U prethodnih
nekoliko decenija potanski sektor, preteno u industrijski
razvijenim zemljama, bio je veoma inovativan u
korienju naprednih tehnologija. Jedan od najboljih
primera predstavlja investiranje USPS-a (United States
Postal Service) tokom 80-ih u OCR sisteme. Savremeni
OCR sistemi ne samo da oitavaju vie adresa sa veom
tanou, to je do sada uglavnom bilo apostrofirano kao
jedina prednost, ve moderna tehnologija takoe uspeno
ita i one elemente adrese koje ranije nisu mogli biti
oitani.

5. SORTING CENTAR

Pod automatizacijom i mehanizacijom u potanskom
saobraaju podrazumeva se uvoenje i upotreba
mehanizovanih i automatizovanih sistema, maina i
ureaja pomou kojih se izvravaju pojedine radne
operacije ili itave faze tehnolokog procesa prerade
potanskih poiljaka.

Sorting centar omoguava preradu pismonosnih
potanskih poiljaka, ubrzava preradu, poboljava kvalitet
i sigurnost usluge. Ovaj projekat predstavlja i nastavak
usluga Hibridne pote. Primenom ovog sistema postie se
kvalitetna usluga u pogledu brzine i tanosti usmeravanja
poiljaka, a omoguava se i laki rad zaposlenih, koji
obavljaju poslove prerade pismonosnih poiljaka, pri
tome automatska prerada je mogua samo ako je adresa
primaoca pravilno i itko napisana.

Osnovne funkcije Sorting centra u procesu prerade
potanskih poiljaka ogledaju se u sledeem:

da ubrza procese rada, racionalizuje vreme, radnu
snagu i kapacitete,
da u asovima najveeg optereenja omogui
blagovremenu i efikasnu preradu i
da olaka i u najveoj meri eleminie manuelni
rad.

5.1. Projektovanje i implementacija centralizovanog
sorting sentra

Pote Srbije ne mogu predvideti budunost, ali to ih ne
spreava da o njoj razmiljaju. Mogue je, i to je
verovatno od sutinskog znaaja za postizanje
konkurentnosti, utvrditi kljune dogaaje koji se upravo
deavaju ili koji su se ve desili, i koji e uticati na Potu
Srbije sledeih par decenija. U smislu automatizacije
proizvodnog procesa ili pojedinih njegovih faza,
neophodno je sagledati pozitivna iskustva naprednih
potanskih uprava. Kada se govori o automatizaciji
proizvodnog procesa pruanja potanskih usluga
korisnicima, potrebno je automatizovati poslove koje
obavlja veliki broj ljudi, ijom zamenom bi se postigla
velika uteda. Jedna od ovih operacija je svakako prerada
potanskih poiljaka, koja podrazumeva veliki obim rada
1403
koji bi se mogao zameniti primenom odreenih
automatizovanih i mehanizovanih maina.
5.1.1. Implementacija centralizovanog sorting centra

Modernizacija tehnolokog procesa u potanskim centri-
ma izvrava se primenom sistema za poluautomatsko i
automatsko deljenje potanskih poiljaka, s ciljem da se
poiljka to krae vreme zadri u potanskom centru.

Ova tehnologija je prisutna u Nemakoj i nekim istono-
evropskim zemljama, kao to su: Slovaka, Hrvatska i
Slovenija. Inae, prisutna je u zemljama irom sveta i
pokazala se veoma uspenom tehnologijom.
Upotreba ove maine u Nemakoj je poela pre dvadeset
godina i ne moe se zamisliti kako bi sve funkcionisalo
bez nje.
U svakom sluaju, maina je pokazala svoj visok kvalitet
u primeni i oekivanu brzinu za korisnike. Jedna od
takvih maina za automatsko okretanje i igosanje
pismonosnih poiljki prikazana je na slici 2.

Slika 2. Sistem za automatsko okretanje i igosanje
pismonosnih poiljki kod drugih potanskih operatora

5.1.2. Opravdanost implementacije centralizovanog
sorting centra

Pratei svetske trendove u potanskoj tehnologiji, a u cilju
unapreenja potanske delatnosti i poveanju efikasnosti
poslovanja realizuje se automatizacija tehnolokog
procesa prerade potanskih poiljaka, kao zamena za
runi/manuelni rad.
Praksa je pokazala da se uvoenjem maine za automat-
sko sortiranje pismonosnih poiljaka znatno poveava
kvalitet potanskih usluga, tj. brzina prerade pismonosnih
poiljaka. Na slici 3 prikazana je Siemensova kompjuteri-
zovana maina za automatsko sortiranje potanskih
poiljki.

Slika 3. Sorting maina
6. TEHNOLOKA I ORGANIZACIONA
STRUKTURA JEDINICA ZA PRERADU
POTANSKIH POILJAKA

Poveanje broja potanskih poiljaka i skupa radna snaga
uslovili su potrebu za deliminom ili potpunom
automatizacijom velikog broja tehnolokih procesa u
okviru potanskih centara, to se naroito odnosi na sam
proces prerade poiljaka. Pored ekonomskih uslova,
zahtevu za poveanjem stepena automatizacije je
doprinela i standardizacija, uz pad cena mainskih i
elektrinih komponenti, kao i nagli razvoj u oblasti
raunarske tehnike i informatike.

6.1. Planovi GPC-a Novi Sad realizacijom projekta
automatskog sortiranja pismonosnih poiljaka

Prihvatajui pozitivna iskustva potanskih uprava irom
sveta, Pota Srbije je meu ostalim vidovima
automatizacije, odluila da u svoje tehnoloke procese
uvede sisteme za automatsko sortiranje pismonosnih
poiljaka za GPC Beograd, GPC Novi Sad i GPC Ni,
kako bi se omoguila vea propulzivnost i kvalitetnija
obrada poiljaka.

GPC 21200 Novi Sad je jedini GPC u Vojvodini i drugi
po veliini prometa u Srbiji. GPC Novi Sad ima 110 JPM
za pruanje usluga korisnicima, a vri poslove prispea,
otpreme i prevoza potanskih poiljaka. Automatizacijom
procesa prerade potanskih poiljaka omoguilo bi se
njihovo razvrstavanje do nivoa dostavnih teritorija i do
novoa ulica. Implementacijom sistema za automatsko
sortiranje potanskih poiljaka, GPC Novi Sad treba da
organizuje preradu poiljaka za potanske centre:
25200 Sombor,
24200 Suboticu,
23300 Kikindu i
23200 Zrenjanin.

6.2. Postupak dosadanje prerade pismonosnih
poiljaka u GPC Novi Sad

Manuelna prerada potanskih poiljaka predstavlja
dominantan oblik prerade poiljaka u GPC-u 21200 Novi
Sad. Pripremu vre deljai-usmerivai za obine i
preporuene poiljke i kartisti u unutranjem saobraaju
za vrednosne i preporuene pismonosne poiljke iz
inostranstva.

6.3. Adresovanje poiljaka u automatizovanim
potanskim sistemima

Potanske uprave irom sveta se, vie nego ikada do sa-
da, suoavaju sa problemima preraivanja potanskih
poiljaka, iji obim neprestano raste, a da pri tome
kvalitet pruene usluge ostane na visokom nivou. Da bi se
omoguio brz i kvalitetan prenos potanskih poiljaka
neophodno je ubrzati proces prerade, to je nemogue bez
upotrebe potanskog broja. Imajui u vidu predhodna
iskustva drugih potanskih uprava, naa zemlja se
opredelila za petocifren potanski broj.

1404
6.4. Struktura pismonosnih poiljaka za
automatizovanu preradu

Konfiguraciju sorting maine treba uskladiti sa podacima
o obimu pismonosnih poiljaka koje se koncentriu u PC,
a koje je potrebno razvrstati do svih ostalih JPM za pru-
anje usluga korisnicima. U GPC-u pismonosne poiljke
(obina pisma, razglednice i dopisnice, preporuena pis-
ma i dr.) uestvuju u ukupnom prometu sa 97,3%,
vrednosna pisma sa 0,7% i tiskovine sa 2%. GPC 21200
Novi Sad predstavlja drugi centar po veliini prometa
pismonosnih poiljaka. Najvee uee ostvaruje u
prijemu tiskovina, dok GPC Beograd ostvaruje najvee
uee u prijemu obinih pismonosnih poiljaka. U
prijemu preporuenih pismonosnih poiljaka GPC
Beograd uestvuje sa 60%, GPC Ni sa 23% i GPC Novi
Sad sa 17%. Od ukupnog broja pismonosnih poiljaka u
zavrnoj fazi potanskih procesa (uruenju), za isporuku
je oko 40% (preko fahova) poiljaka. Od ukupnog broja
tiskovina u pismonosnim tokovima je 9% adresovanih i
neadresovanih 5%, knjiga 4%, novina i asopisa 60% i
ostalih tiskovina 22%. Prema prikazanim podacima, u
potanskim tokovima se sree mnogo vei broj poiljaka
koje su mainski obradive. GPC 21200 Novi Sad ima
87% takvih poiljaka, to e olakati eksploataciju sistema
za automatsko razvrstavanje.

7. ZAKLJUAK

Uvoenje sistema za automatsko sortiranje pismonosnih
poiljaka predstavljalo bi odraz teholokog napretka Pote
Srbije. Ovom mainom bi se unapredila prerada poiljaka
i time obezbedila velika uteda. Ovaj sistem podrazumeva
sortiranje posebno tipiziranih poiljaka sa tano napisa-
nom adresom. Uz pomo graana pota e jednostavnije
da realizuje ovaj projekat. Na predvienom mestu za
adresu, treba napisati: ime i prezime, ulicu i broj,
potanski broj grada, ime grada i jedinstveni PAK. Kako
bi uvoenjem maine za automatsko sortiranje, GPC
21200 Novi Sad vrio preradu poiljaka za Suboticu,
Zrenjanin, Sombor, Kikindu i eventualno Sremsku
Mitrovicu, to bi se broj poiljaka koje pristiu u centar
znatno poveao.

8. LITERATURA

[1] Bukumirovi, M.: Mehanizacija i automatizacja
procesa prerade potanskih poiljaka, Saobraajni
fakultet, Beograd, 1997.
[2] Bukumirovi, M.: Automatizacija procesa rada u
potanskim sistemima, Saobraajni fakultet,
Beograd, 1999.
[3] Kujai, M.: Potanski saobraaj, Fakultet tehnikih
[4] Markovi, D., Bukumirovic, M., Ivi, D.: Primena
barkoda u automatizovanim potanskim sistemima,
IV Potansko savetovanje Tehnoloka budunost
[5] Pekovi, O.: Organizacija i automatizacija u
potanskom saobraaju, Fakultet tehnikih nauka,
Novi Sad, 2009.
[6] Petrovi, V.: Tehnoloka osnova nove pote, IV
Potansko savetovanje Tehnoloka budunost
[7] Stankovi, D., Ljumovi, D., Denda, N.: Novi centar
prerade, IV Potansko savetovanje Tehnoloka
budunost pote, Zlatibor, 1998.
[8] www.posta.co.rs.
[9] www.siemens.com.
Kratka biografija:

Slobodan Tanasijevi roen je u
Trebinju 1986. godine. Diplomski-
master rad na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu iz oblasti
automatizacije u potanskom
saobraaju odbranio je u junu 2011.
godine.

1405

UDK: 656.8

UNAPREENJE SISTEMA ZA SORTIRANJE POTANSKIH POILJAKA SA ASPEKTA
AUTOMATIZACIJE U PREDUZEU POTE SRPSKE- GPC BANJA LUKA

IMPROVE THE SYSTEM FOR SORTING POSTAL ITEMS IN TERMS OF
AUTOMATION IN THE ENTERPRISE "SRPSKE POTE" - GPC BANJA LUKA

Miroslav Ateljevi, Obrad Pekovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ

Kratak sadraj: Tema ovog rada Unapreenje sistema
za automatsko sortiranje potanskih poiljaka, je spoj no-
vih tehnologija sa potanskim saobraajem, u cilju efika-
snijeg sortiranja poiljaka. Prezentovan je cio proces
rada ovog sistema, njegove karakteristike i prednosti i
izvueni odgovarajui zakljuci.

Kljune rei: sorting centar, pismonosna poiljka, auto-
matizacija, sortiranje.

Abstract: Focus of this paper Improving the system for
automatic sorting of postal items, the combination of new
technologies to postal traffic for more efficient sorting of
items. Presented with the whole process of its operation,
its features and benefits, and appropriate conclusions
drawn.

Key words: sorting center, parcel item, automation, sort

1. UVOD
Potanski saobraaj je ona grana saobraaja koja, preko
svoje rasprostranjene potanske mree, obavlja potanske
usluge, a prije svega, prikupljanje, prevoz i isporuku pi-
smonosnih poiljaka i paketa, upotrebom jedne ili vie vr-
sta sopstvenih saobraajnih sredstava ili sredstava javnog
prevoza.

Kada se govori o automatizaciji proizvodnog procesa pru-
anja potanskih usluga korisnicima, potrebno je automa-
tizovati poslove koje obavlja veliki broj ljudi, ijom za-
mjenom bi se postigla velika uteda. Jedna od ovih ope-
racija je svakako prerada potanskih poiljaka koja podra-
zumijeva veliki obim manuelnog rada koji bi se mogao
zamijeniti primjenom odreenih automatizovanih i meha-
nizovanih maina. U tom smislu Pote Srpske planiraju
uvoenje odreenih maina za automatizovanu preradu
potanskih poiljaka od kojih je pionir u ovom razvojnom
projektu realizacija centralizovanog Sorting centra koji bi
vrio preradu pismonosnih poiljaka, a organizaciono bi
pripadao Glavnom potanskom centru Banja Luka.

____________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Obrad Pekovi, vanr. prof.
2. POTANSKI SAOBRAAJ REPUBLIKE SRPSKE
Pote Srpske su danas pozicionirane kao javni potanski
operator, to podrazumijeva univerzalnu dostupnost bazi-
nog servisa na teritoriji cijele Republike Srpske. S druge
strane, u sve jaoj i neizvjesnijoj trinoj utakmici, Pote
Srpske treba da, transformacijom postojeih i uvoenjem
novih komercijalnih servisa, zauzmu mjesto nacionalnog i
jednog od regionalnih lidera na savremenom tritu pota-
nskih usluga.

U jedinice koje vre poslove i zadatke prerade, otpreme,
prevoza i prispjea potanskih poiljaka spadaju (slika 1):
Glavni potanski centar u RJ PSC Banja Luka,
3 Potanska centra (Doboj, Bijeljina i Foa),
1 Izmjenina pota i
1 Pota carinjenja.

Slika 1. Difuzija preraenih potanskih poiljaka za
cijelu potansku mreu Republike Srpske

Potansku mreu sainjavaju:
1. Jedinice potanske mree (i organizacioni dijelo-
vi tih jedinica) u koje spadaju:
jedinice za pruanje potanskih usluga ko-
risnicima i
jedinice za preradu potanskih poiljaka.
2. Sredstva potanske mree.
1406
3. IMPLEMENTACIJA SISTEMA ZA
AUTOMATIZOVANO RAZVRSTAVANJE
POTANSKIH POILJAKA U GLAVNOM
POTANSKOM CENTRU BANJA LUKA

Realizacijom centralizovanog Sorting centra koji podra-
zumijeva uvoenje maine za automatsku preradu pismo-
nosnih poiljaka, postie se velika uteda u pogledu elimi-
nisanja manuelnog rada, poveanja brzine prerade i pobo-
ljanja kvaliteta prerade ove vrste potanskih poiljaka.
Ovaj centar e zamijeniti veliki broj radnika koji rade na
razvrstavanju pismonosnih poiljaka, poev od GPC-a Ba-
nja Luka, preko svih ostalih potanskih centara, pa sve do
dostavnih pota, gdje se ove poiljke dijele na dostavne
reone. Ovaj centar e vriti preradu umjesto svih jedinica
potanske mree sa velikom brzinom i znatno veim kva-
litetom. Implementacijom ovog centra u sastav GPC-a Ba-
nja Luka potpuno e se centralizovati prerada pismono-
snih poiljaka s obzirom na to da e se u njemu vriti so-
rtiranje pismonosnih poiljaka do nivoa dostavnih pota.

Imajui u vidu prednosti koje donosi ova jedinica za pre-
radu potanskih poiljaka, neophodno je u to kraem ro-
ku pristupiti njenom projektovanju i implementaciji.

3.1. Tehnoloka osnova za uvoenje centralizova-nog
sorting centra

Jasno utvrene tehnoloke osnove sutinski odreuju i na-
in poslovanja Pota Srpske kao i stepen njene spremnosti
za dolazei vijek bitnih tehnolokih promjena.
Kao prvu pretpostavku tehnoloke osnove Sorting centra
treba posmatrati osnovni tehnoloki propis iz koga proiz-
lazi procedura i postupak rada odgovarajuih sredstava
automatizacije, odnosno, gubljenja ljudskog rada.

3.2. Odreivanje lokacije centralizovanog sorting
centra

Za odreivanje lokacije Sorting centra mora biti zadovo-
ljen kriterijum da je to mjesto gdje se vri koncentracija i
difuzija velikih koliina poiljaka, a koji u cilju racio-
nalnije i efikasnije prerade opravdava nabavku sredstava
za automatizovanu i mehanizovanu preradu potanskih
poiljaka.

Kako su u potanskoj mrei Republike Srpske organizo-
vana etiri potanska centra u Banja Luci, Doboju,
Bijeljini i Foi, od kojih je jedan Glavni potanski centar
u Banja Luci, koji zadovoljava sve prethodno navedene
kriterijume, stoga je optimalna upravo ova lokacija za
implementaciju centralizovanog Sorting centra.

3.3. Izgradnja i organizovanje centralizovanog Sorting
centra u sastavu Glavnog Potanskog Centra

Izgradnjom Sorting centra u GPC-u, bio bi napravljen
veliki pomak u procesima prerade poiljaka. Osnovne
funkcije Sorting centra ogledaju se u sledeem:
da ubrza procese rada, racionalizuje vrijeme, radnu
snagu i kapacitete;
da u asovima najveeg optereenja omogui bla-
govremenu i efikasnu preradu;
da olaka i, u najveoj mjeri, eleminie manuelni
rad.

3.4. Reinenjering Glavnog potanskog centra Banja
Luka

Potreba za automatizovanom i mehanizovanom preradom
potanskih poiljaka, primenom savremenih informacionih
sistema za upravljanje tehnolokim procesom rada i pra-
enjem potanskih poiljaka, uslovljava redefinisanje i tra-
nsformaciju Glavnog potanskog centra Banja Luka. Fun-
kcije modernizovanog GPC-a Banja Luka u zavisnosti od
organizacionog nivoa su:
organizacija transporta za pripadajue podruje;
organizacija internog transporta, pretovara i
skladitenja;
razmjena zakljuaka na svim transportnim nivo-
ima;
prerada svih kategorija potanskih poiljaka u
UPS-u i MPS-u ;
priprema potanskih poiljaka za dostavu i
isporuku;
sigurnosni pregled potanskih poiljaka;
podnoenje potanskih poiljaka u MPS-u na
carinski pregled i pedi-terske usluge;
prijem potanskih poiljaka od velikih korisnika;
prijem tiskovina od novinsko-izdavakog predu-
zea;
razmjena i odravanja praznih vrea;
komisioniranje za velike korisnike;
nove usluge i dr.
Neke od novih usluga, koje se mogu obavljati u novom
GPC-u su:
komisioniranje, pakovanje i adresovanje za velike
korisnike;
pruanje pediterskih usluga;
organizacija zbirnog prometa u UPS-u i MPS-u;
distribucija reklamnog materijala;
formiranje mjeovitog paketa za velike korisnike;
iznajmljivanje skladinog prostora i tovarnog pro-
stora u vozilima i dr.

4. PRIMJERI MAINA ZA SORTIRANJE
POTANSKIH POILJAKA

U daljem dijelu teksta dati su primjeri maina za sortira-
nje potanskih poiljaka, razliitih generacija i od vie pro-
izvoaa, sa njihovim osnovnim karakteristikama, za koje
se smatra da e u potpunosti zadovoljiti potrebe GPC Ba-
nja Luka, a koje se ve odavno koriste u visoko razvijenim
zemljama svijeta, s tim to je poseban naglasak stavljen
na SIEMENS-ove maine, jer su one po performansama,
ipak, najbolje za obavljanje ove vrste posla.

1. Kompaktna maina za preradu pismonosnih poiljaka sa
dvije prenosne trake (slika 2).

Karakteristike maine su:
maina sa dvije prenosne trake,
posjeduje prenosne posude u sredini,
ima 284 otvora,
dimenzije maine su (25 x 12) m,
proizvoa je SIEMENS.
1407

Slika 2. Maina za automatsku preradu pismonosnih
poiljaka sa dvije prenosne trake

2. Kompaktna maina za preradu pismonosnih ravnih po-
iljaka produenog formata (slika 3).
Karakteristike maine su:
mogunost konfigurisanja do 400 izlaza,
razvrstava poiljke do 25 mm debljine i do 2
kg mase,
dimenzije maine: (29.600x1.570x1.830) mm.
proizvoa je ELSAG DATAMAT.

Slika 3. Kompaktna maina za preradu pismonosnih
po.produenog formata

3. Kompaktna, viefunkcionalna maina za preradu pismo-
nosnih poiljaka, nieg i srednjeg kapaciteta (slika 4).
Karakteristike ove maine su:
mogunost razvrstavanja poiljaka do 50 mm
debljine i mase do 5 kg,
kapacitet 8.000 poiljaka po satu, do 15 mm
debljine,
mogunost nadogradnje,
proizvoa je BWE BELL+HOWELL.

Slika 4. Viefunkcionalna maina za preradu
pismonosnih poiljaka

Struktura pismonosnih poiljaka koje su pogodne za mai-
nsku obradu je bila sljedea:
66% standardna pisma,
14% pisma s prozorom,
14% razglednice i
6% ostala pisma.
U Sarajevu je instalirana maina za sortiranje, ija je ozna-
ka IRV 1090 sa on-line vezanom mainom za finalno so-
rtiranje FSM 991 (slika 5), koji ima kapacitet prerade od
31 500 pismonosnih poiljaka na sat, a koji se sastoji od
sledee konfiguracije:

Integrisani ita video sistem (Reader Video Sy-
stem IRV 1 090) sa modulom za kontrolu for-
mata (Format Control Module FKM) i 8 steke-
ra (1 komad);
Automatski ita pisama (Automatic Letter Re-
ader ALR 1090) za itanje odlazeih informa-
cija (1 komad);
Sistem videokodiranja (Video Coding System
SVC 1000) sa 8 ureaja za videokodiranje (1 ko-
mad);
Maina za finalno sortiranje (Final Sorting Ma-
chine FSM 991) on-line sa 60 pretinaca (1 ko-
mad).

Slika 5. Maina za sortiranje koja je instalirana u Sarajevu

5. FUNKCIONISANJE IMPLEMENTIRANOG
SORTING CENTRA

Proces prerade potanskih poiljaka, u jedinicama za pre-
radu, predstavlja premjetanje poiljaka na osnovu adrese,
po zadatoj maruti. Prerada potanskih poiljaka moe se
obavljati manuelno, odnosno preradu vre potanski rad-
nici i automatski, to podrazumijeva obavljanje prerade
poiljaka od strane maina za automatsko razvrstavanje.

5.1. Struktura pismonosnih potanskih poiljaka za
automatizovanu preradu

Tabela 1. Obim ostvaren potanskih usluga
RED.
BR.
VRSTA
USLUGE
OSTVARENO
I - XII - 2008.
OSTVARENO
I - XII - 2009.
I POTANSKE USLUGE
1. PISMONOSNE 23.641.004 27.994.863
2. PAKETSKE 105.448 69.658
3. UPUTNIKE 211.696 220.522
4. BRZA POTA 3.392 8.038
5. FINANS.USLUGE 8.693.135 8.478.030
6. DOPUNSKE USL. 567.057 380.590

UKUPNO-
POTAN. USL.
33.221.732 37.251.701
II OSTALE USLUGE
1. INFORMATIKE 4.128.248 4.758.249
2. TELEKOMUNIK. 798.707 538.111
3.
USLUGE
POSREDOVANJA
1.090.612 962.942

UKUPNO-
OSTALE
USLUGE
6.017.567 6.259.302
UKUPNO (I + II) 39.239.299 43.511.003
1408
6. ADRESOVANJE POILJAKA U AUTOMATIZO-
VANIM POTANSKIM SISTEMIMA

Da bi se omoguio brz i kvalitetan prenos potanskih po-
iljaka neophodno je ubrzati proces prerade, to je nemo-
gue bez upotrebe potanskog broja.

6.1. Potanski adresni kd

Adresni kd je sastavljen od 12 numerikih karaktera, i po-
mou njega je pokrivena itava teritorija Republike Srpske.
PAK (Potanski adresni kd), zajedno sa dosadanjim ele-
mentima adrese: ime i prezime, ulica, kuni broj i broj sta-
na i naziv mjesta, predstavlja najprecizniju odrednicu sva-
ke adrese u Republici Srpskoj.

6.2. Rad sa bar-kdom u implementiranom Sorting
centru

Bar kdovi u eksploataciji potanskog saobraaja predsta-
vljaju informaciju smjetenu u blokovima vertikalnih linija
koje omoguavaju mainama brzu i efikasnu preradu po-
tanskih poiljaka (slika 6).

Slika 6. Izgled Bar-koda

Kodovanje odnosno tampanje fluoroscentnih pruga ili
bar kdova koji su mainski itljivi za naredne procese
(razvrstavanje) moe se obaviti na tri naina:
manuelno za rukom pisane adrese pri emu se
koriste kontrolne table,
automatski preko raznih optikih itaa za sve
tampane i kucane adrese,
kombinovano upotrebom prethodna dva sistema
sa video itanjem rukom pisanih adresa.

6.3. Video-kodiranje pismonosnih potanskih poiljaka
Njegova funkcija je da pobolja rad maine u sluajevima
kada ona ne moe da proita adresne podatke na poiljci.
Sastoji se od PC monitora i ergometrijske tastature.

7. PROCES REALIZACIJE PROJEKTA

Primarni cilj ovog ekonomskog ulaganja je tehnoloko
osavremenjivanje procesa rada i ulazak u svjetski pota-
nski sistem. Nakon pripreme, koja bi trajala oko godinu
dana, Pote Srpske trebaju da potpiu ugovor sa
Siemens Dematicom, njemakim proizvoaem sorting
maina.
Ako kompariramo manuelni rad i automatizaciju procesa
sortiranja poiljaka, bie nam jasno da za 32.000 poilja-
ka, koliko bi ova maina prosjeno automatski obraivala,
jedan radnik mora raditi 32 sata, ako u jednom satu moe
obraditi 1.000 poiljaka, tj. maina mijenja trideset i dva
radnika u tom satu.

8. ZAKLJUAK

Realizacija projekta Sorting centra predstavlja novu stra-
nicu u razvoju Pota Srpske, te in ubrzanog ukljuivanja
u savremene svjetske trendove. Pote Srpske se ne mogu
oslanjati na svoju potansku tradiciju, ve kao punopravni
lan Svjetskog potanskog saveza mora biti pozitivna i
koristiti iskustva razvijenih potanskih uprava. Samo mo-
dernizacijom tehnolokog procesa, automatizacijom i info-
rmatizacijom, moe se teiti stvaranju visoke vrijednosti
zadovoljavanja potreba korisnika potanskih usluga, a sa-
mim tim i osiguranje opstanka u dinamikoj, bespotednoj
trinoj trci.

Na kraju, ako nova Pota Srpske:
sve ovo ugradi u svoje poslovne strategije, nara-
vno u duem vremenskom intervalu,
primijeni najbolja tehnoloka reenja,
sve usluge prihvati objektivno i kritiki,
odredi najbolje naine prenosa i
na adekvatan nain obezbijedi uslugu od vrata do
vrata,
onda ona i zasluuje budunost u kojoj e profit biti ono
to e odreivati stepen njene poslovnosti i uspjenosti.
Kada se idejno rijei ta se od pote eli, a posmatrajui
ta pota moe, nee biti teko izabrati odgovarajue ope-
rativne modele i primijeniti ih.

9. LITERATURA

[1] Izvjetaj o poslovanju i godinjem obraunu za 2009.
godinu Preduzea za potanski saobraaj Republike
Srpske a.d. Banja Luka, Banja Luka, 2009.
[2] Izvjetaj o poslovanju i godinjem obraunu za 2009.
godinu Preduzea za potanski saobraaj Republike
Srpske, Banja Luka, 2011.

[3] Pekovi, O.: Organizacija i automatizacija u pota-
nskom saobraaju, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,
2005.
[4] Kujai, M.: Potanski saobraaj, Fakultet tehnikih
[5] Stankovi, D., Ljumovi, D., Denda, N.: Novi centar
prerade, IV Potansko savjetovanje Tehnoloka bu-
dunost pote , Zlatibor, 1998.
[8] www.srpskeposte.com
[9] www.posta.co.rs

[10] www.bhp.ba
[11] www.upu.int
[12] www.siemens.com
[13] www.bowelbellhowel.com
[14] www.elsagdatamat.com

Kratka biografija:

Miroslav Ateljevi roen je u Gacku
1986. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu iz oblasti Automatizacije i organi-
zacije u potanskom saobraaju odbra-
nio je u junu 2011. go-dine.

1409

UDK: 656.121

REVIEW OF CONDITIONS AND DEVELOPMENT PLANS OF PUBLIC TRANSPORT IN
KRAGUJEVAC
, , ,

, -
,

1975.
2002. .
,
,
.
Abstract In this Master thesis, based on available data,
have been performed an analysis of the condition and an
analysis of the plans for development of public transport
in Kragujevac, which were made during the 1975th
2002th year. Due to the nature of the task has not been
performed any specific researches, countings and surveys
of public transportation system, which is why the work
relied solely on the available resources.
: , ,
, .
1.
e
aoa
eaaj jee o
oo oea, oee a eae.

,
, , ,
,

.
2. -

-

.
2.1.
ee eo e aje, eaoj
oa je, oea
aoaaj-
aa.
____________________________________________
:
je
, ..
2.2.
ea o 2002. o.,
175.802 aoa. a je o e
aj ee ajo oa, a e
j. 150.000
, 83,3%, a 30.000
, 16,7%.
835 km
2

57 78 ,
207 1 km
2
.

47,7%
22,0%,
5,0%,
7,0%.

2,3%.
2.3.
, 2005.
, 42.090 , 240
1000 .
1.
2005. . %
175.802 100,00
42.090 100,00
, 435 1%
14.852 35,3%
. . 1.461 3,5%
1.678 4%
4.405 10,5%
251 0,6%
2.877 6,8%
610 1,4%
1.199 2,8%
1.635 3,9%
6.649 15,8%
5.029 12%
. 1.011 2,4%
/ /
- 2005.
2.4.
2020.

,

.

221.000 2020. ..
1410

:
....................................................12,7 km
................................51,6 km
......................... 64,7 km
.......................... 48,4km

2.
2.

(%)

16,84 83.031
9,50 44.505
7,50 35.135
46,00 215.496
19,28 90.303
100,00 468.470

95%

( ).

3.
3. (
-)

( -)

(%)

26,39 13.541
36,97 18.972
34,84 17.860
1,83 940
100,00 51.312

,
,

, .
.
3.

,
,
, .
3.1. A -
-
.

-
- , -
-
-, .
-
,
- .
1.313 .

,

.

,

- .
42.727,
12.818.100,
4.
4. -

.
o eo
.

a oj o
e J-
42.727 12.818.100
4.

: ""
" " ... .
4.1. a 2010. .
,
, 24 -,
.
(15 ), " " (9
), 1.

1.

566 m. a a
609,2 km.
13,42 km.

(),
, 5.
1411
5.
2010.

ja

(min)
15 Ko-ae(aa) 5,33
3 ea-Aeoo 8
2 eoa-aa 9
10 Ee-Ma 10
1 Koa Koa 15
8 aea-eo oa 15

4.2. -

(59),
50 , 31.
"" (62%), 19 " "
(38%).

6. ""
" "
. %
"" 31 38,00
" " 19 62,00
50 100,00

-
7,15 .
6.250 .
4.3.

,

.
17.01.2011. .
35.417.
5. 1994. .
o je "eojea aaa aoa-
ajoeooe oaao oea oa a
eeo oo ja a a eo
Kaje" (1994..) ea je aoaaja
aa oaao oea oa a ee
oo e - a o Kajea.

2005.

2010. .
5.1.

-
2005.. 237.000 2010. .
14.400
,
17.800 , 2010. .
- 2005. .
29 .

5.2.
- 2005. .
,
,
,

.

, -,
,
.
5.3.

2010.
100.000.
7. -
1991. . 2010. . -
.
.
.
.

.

.
.

1991. 146.524 41.172 57.143 65.143
2010. 237.400 77.130 89.200 100.200

2010.
468.000 o ,
30%,
140.000 .
5.4.

"eojea aaa aoaajo
eooe oaao oea oa a eeo
oo ja a a eo
Kaje"

.
eoa ooo oeja a je ao o
aoa ee e, a oae oe
eoaaje eejaa o 30
oa/a/e, o 3.300, a oo oa aaea
110 ea, o 4.800 a/a/e a oa
oa jeo aaea 160 ea.

,
15 km/h, 12.000
//.

5.5. -
2010. .
o je aaae e aeae
ajae oea oa a ee oo
e J-a o ajaa TAM TO.
Teae e aeae ajae je eo
e ea a a ooe oeeea eaoae
ee eaoa oaa ja eoo
e oje oo a aje eo
aea a a oj oae eae
ajae ee ja a 2010. o.
1412
5.6.

-

oeeee aa
Kajea a e oe aoo ee
oej oe.
ja a
a eoa a Kaje
Aoaoaaj Kajea.
a oja eee a
Kaje eo je eeao
ojae a a jaa ao eoa
Kaje.
ojae a eo je a
jaa a ao eee 39.224 a
6. 2002.
6.1. 2002..
je oa oajo a
eea, e o aa a oj
oa o aaa. oea oao
ea aa jee oojae a 180 a
aa-eea.
6.2. 2002. .
ae jao ao Kaje je
eooo oa
o e ja a oj e e oaoa
j ja eo oaa
a a oeaa aoa, ooo ea
oo .
a oo ojeo oea e aaa,
oaea je ea ja Kaje oja e a
oojee oe aa oao.

- 2005.,
.
7.

. 1986.
, ,
3,5 %.
1990. ,
, ,

.
,
,
.
,
,
.

,

.
12%,
, ,
25% .

.

,
20 25%.

500.000 .
8.
[1]. , .,
, ,
, , 2010. .
[2]. , ., ,
, 2000..
[3]. "
",
,
, 2002..
[4]. " -

", (I
), , 1994..

:

, 1984. .
.

.

2007. . Bachelor

2010. .

, 1944. .

1968. 1990.

1995.

1413

PRIME
APP
Oblast SA
Kratak sad
korisnikih p
primeru pre
akcenat sta
vizuelizaciju
odgovaraju
Abstract
possibilities
analysis of l
Mercator-S
special emp
visualization
using the app
Kljune rije
procesi, infor
Key words:
Information t

1. UVOD

Struktura tr
procesa ine
potvrda ove
radova koji s
optimizacije
maloprodaje
Kada je u p
simulaciju lo
softverski p
jednostavnos
funkcionisan
preduzeu. Z
je Simple W
preuzeti na
upotrebu ovo
veoma jedno
namenu. K
optimizaciju
sluaju opti
podrka Sol
Microsoft Of
izabran zbo
preduzea z
jednostavne o
___________
NAPOMEN
Ovaj rad pr
mentor je bi
Zbor
ENA ODRE
PR
PLICATION
PROCE
or
AOBRAAJ
draj Mog
programa u
eduzea Merc
avljen je na
i optimizacij
ih korisnikih
The purpose
to implement
logistic proce
is used in t
hasis is put
and optimiz
propriate user
ei: Logistika,
rmaciona tehn
Logistics, Sup
technology, U
ita i karakt
e ga dinamin
e konstatacije
se bave razli
logistikih
i veleprodaje
pitanju korisni
ogistikog pro
program, zbo
sti za prik
nja odgovara
Za vizuelizacij
Warehouse M
internet stran
og programa
ostavno se i
Kod izbora
odreenog lo
imizacija tran
lver, koja d
ffice, tanije
og svoje ve
za transport
obrade podata
___________
NA:
roistekao je iz
io dr Vladeta
rnik rad
EENIH K
ROCESA N
N OF SPEC
ESSES ON
re Vasi, V
gunost prim
analizi logis
cator-S. Shodn
a modelovan
u logistikih p
h programa.
of this paper
the simple us
esses. A case
the analysis.
on modeling
zation of logi
r programs.
lanci snabde
nologija, koris
pply chains, L
User programs
teristike odgo
nim i sloeni
e, moe pos
itim aspektim
h procesa
. [5].
iki program
ocesa nabavke
g svoje veli
kazivanje po
ajuih poslo
iju skladinog
Mappper, koji
nici Wild Mo
nisu potrebn
instalira i ko
korisnikog
ogistikog pro
nsporta, izab
dolazi u prog
u Excel prog
elike zastupl
i saobraaj,
aka.
____________
z diplomskog
a Gaji, red.p
dova Fa
KORISNI
NA PRIMER
CIFIC SOF
N THE EXA
Vladeta Gaji
mene jednosta
stikih proces
dno tome, pos
nje i simula
procesa prim
r is to explor
ser program i
study of com
Accordingly
g and simula
istic processe
evanja, logisti
sniki program
Logistic proces
s
ovarajuih tr
im sistemom.
sluiti veliki
ma racionaliza
u sferi t
za modelova
e, izabran je iG
ike praktino
ostojeeg n
ovnih proces
g prostora kor
i se moe n
ouse Software
ni posebni zah
oristi za odre
g programa
cesa u konkre
ran je softv
gramskom p
gramu, progra
ljenosti u v
, i zbog la
____________
g-master rad
prof.
akulteta
KIH PRO
RU PREDU

FTWARE
AMPLE OF

i, Fakultet

avnih
sa na
seban
aciju,
enom
re the
in the
mpany
y, the
ation,
es, by
iki
mi.
sses,
inih
Kao
broj
acije i
trita
anje i
Grafx
osti i
naina
sa u
rien
nai i
e. Za
htevi,
eenu
a za
etnom
verska
aketu
am je
veini
ake i
____
da iji
Na o
prov
pojed

Struk
posv
hipo
U d
logis
koris
slua
prog
pogl
razm
anali

2. O

Logi
inter
zako
kont
infor
iznal
ostva
[1].
Lana
toko
uru
Man
obuh
uklju
sve
koor
mog
uslug
snab
potra
U r
uklju
trans
nave
njiho
vies
Logi
poslo
infor

a tehni
OGRAMA U
UZEA M
IN THE AN
F COMPAN
t tehnikih n
osnovu datih
vera primene
dinim logisti
ktura rada ob
veeno je
teza i ciljeva
drugom pogla
stici. U tree
sniki program
aja preduze
grama na anal
avlju. esto
matranja i su
iza.
SNOVNI PO
istika kao nau
rdisciplinarnih
onitosti plani
trolisanja tok
rmacija u s
laenje meto
arivanja maks
ac snabdevanj
va sirovina, a
enim krajnj
nagement) -
hvata planira
uenim u snab
aktivnosti up
rdinaciju i kol
u biti snabdev
ga (3PL) i po
bdevanja int
anjom unutar
realizaciju i
uene su
sportne, preto
edene tehnolo
ov razvoj je
struke talase
istiki inform
ovnog sistem
rmacija koje p
kih nau
U ANALIZ
MERCATOR
NALYSIS
NY MERC
nauka, Novi
razloga, mo
odgovarajuih
kim procesim
buhvata est
definisanju
istraivanja re
avlju je dati
em poglavlju
mi. U etvrtom
a Mercator-
lizi logistikih
poglavlje je
umiranje rezu
OJMOVI U L
uka predstavlja
h znanja koj
iranja, organ
kova materija
sistemima. O
oda optimizac
simalnog eko
ja povezuje b
a zavravaju
jem kupcu.
upravljanj
anje i uprav
bdevanje, nab
pravljanja log
laboraciju izm
vai, proizvo
otroai. U o
egrie uprav
r i izmeu pre
i upravljanje
razliite t
ovarne, sklad
ogije su veom
e u proteklo
promena i
macioni siste
ma, treba da o
prethode, prate
uka, Nov
UDK:
ZI LOGIST
R-S
OF LOGIS
CATO-S
i Sad
e se smatrati
h korisnikih
ma u preduzeu
poglavlja. Pr
problema, m
ealizovanog u
i su osnovni
prezentovani
m poglavlju d
-S. Primena
h procesa dat
rezervisano
ultata prethod
OGISTICI
a skup multidi
a izuavaju
nizovanja, u
ala, vrednosti
Osnovni cilj
cije datih tok
onomskog efe
brojne kompan
i sa finalnim
SCM (Su
je lancem
ljanje svim
avku, transfor
gistikom.Tako
meu partnera
ai, provajde
osnovi, upravl
vljanje snab
eduzea[3].
e logistikim
tehnologije,
dine i inform
ma vane za
m periodu p
u logistik
em, kao pod
omogui realiz
e i koje slede r
vi Sad
: 658.286.2/.4
TIKIH
STIC
i opravdanom
programa na
u Mercator-S.
rvo poglavlje
metodologije,
u master radu.
i pojmovi u
i su izabrani
data je studija
korisnikih
ta je u petom
za zakljuna
dno izvrenih
isciplinarnih i
i primenjuju
upravljanja i
i, energije i
logistike je
kova s ciljem
ekta (profita).
nije poev od
m proizvodima
upply Chain
snabdevanja
aktivnostima
rmaciju, kao i
oe, obuhvata
u lancu, koji
eri logistikih
ljanje lancem
bdevanjem i
m procesima
prvenstveno
macione. Sve
a logistiku, a
prouzrokovao
kom sektoru.
dsistem ireg
zaciju tokova
robni tok [2].
4
m
a

e
,
.
u
i
a
h
m
a
h
i
u
i
i
e
m
.
d
a
n
a
a
i
a
i
h
m
i
a
o
e
a
o
.
g
a
1414
3.IZABRAN

Logistika, ka
na izbor mo
poetka naba
procesi koji
razumno oda
Primena odg
efikasno spro
su deo softv
kvalitet. U n
softverskim
vizuelizaciju
Konkretan iz
svoje velike
i saobraaj,
kao i zbog
mrei.

3.1 Korisni

Softverski p
procesa, mod
je 1987. god
je 2001. go
iGrafx-a, tak
u sastavu C
radnu jedinic

3.2. Korisni

Vizualizacija
animacija. P
svet, kao i
koristi raun
predstavi vi
Mapper je
kreiranje skla
3D simulacio
pruajui rea
Simple Ware
dostupan na
1).

Slika 1. On
NI KORISNI
ao sredstvo z
odela poslovn
avke do krajn
se obavljaju u
abrani, organiz
govarajuih ko
ovoenje i ko
vera koji pre
narednom de
reenjima z
u i optimizaciju
zbor korisnik
zastupljenosti
i zbog lake i
besplatne do
ki program z
paket iGrafx
delovanju, sim
ine od strane
dine otkupila
ko da se softve
Corel Corpor
cu od ostatka k
iki program
a je tehnik
Pri vizuelizaci
apstraktne i
arska vizueliz
irtuelni svet
jednostavna
adinog mode
onu tehniku p
alan pogled n
ehouse Mappp
internet adre
nline instrukcij
sof
KI PROGR
za donoenje
nih procesa, p
njeg izvrenja
u organizacija
zovani, upravl
orisnikih pro
ontrolu poslov
edstavljaju tem
elu rada bie
za modelova
u logistikih p
kih programa
i u veini pred
i jednostavne
stupnosti na
za modelovan
je lider u
mulaciji i opti
Micrografx-a
a autorska pr
erski paket iG
ration i pred
kompanije [7]
m za vizelizacij
ka izrade
iji se prepliu
konkretne i
zacija, jer mo
realnome. S
3D softvers
ela. Program k
poznatu kao i
na distributivn
per je besplat
esi Wild Mou
ije za preuzim
ftvera [8]
RAMI
odluka bitno
poevi od sa
a prodaje. Pos
ama treba da
ljani i kontrol
ogramskih ala
vnih procesa
melje za vrh
rei o pojed
anje i simul
procesa. [5]
a, odabran je
duzea za tran
e obrade poda
globalnoj Int
nje i simulaci
analizi poslo
imizaciji. Osn
a. Kompanija
rava na kori
Grafx od tada n
dstavlja neza
].
iju
slika, dijagr
u realni i virt
deje. Naje
e najpriblini
Simple Wareh
ska simulacij
koristi jednost
izometrijske k
ni centar. Pro
tan softver, k
use Software
manje i instalac
utie
amog
slovni
budu
lisani.
ata za
samo
hunski
dinim
aciju,
zbog
nsport
ataka,
ternet
iju
ovnih
novan
Corel
enje
nalazi
avisnu
rama,
tualni
e se
ije da
house
ja za
tavnu
karte,
ogram
koji je
(slika

ciju
3.3. K

Line
mate
ogra
prob
funk
Solve
(slik
opcij

4. ST

4.1.

Grup
trgov
lanac
Srbij
uli
Osno
trgov
Ljub
Merc
Trgo
Evro
glob
razvo
Sedi
Sadu
zapo
Osno
180.4

4.2.

4.2.1

Proc
koji
u nek
Orga
Korisniki pr
earno program
ematike koja
nienjima. Pr
blema, koji
kciju, uzimaju
er je kompjut
ka 2). Solver d
ja (Add In). [9
Slika 2.Prozo
TUDIJA SLU
Osnovne info
pa Mercator
vakih lanaca
c u Sloveniji
je, Hrvatske i
su i na tri
ovna delatnos
vina na velik
bljani, u Slo
cator d.d. nal
ovina u Slov
ope, Mercator
alna nabavka
oj i organizac
te Uprave d
u. Mercator-S
oslene u malop
ovni kapit
431.400,95 EU
Slika 3. Org
Izdvojeni log
1. Proces nab
ces nabavke o
se realizuju u
ku od faza rea
anizacija mor
rogram za op
miranje (u da
se bavi pro
redstavlja odr
maksimizira
ui u obzir li
erski program
dolazi uz Mic
9]
or za definisan
UAJA: MER
ormacije o pr
je jedan od
u jugoistono
i i sve afirm
i Bosne i He
ite Makedon
st Poslovnog
ko i malo. S
oveniji. U o
lazi se est pos
veniji, Merca
r Nekretnine,
, Strategijske
ija ljudskih re
drutva Merca
broji oko 350
prodajnim obj
tal drutva
UR sa perman
ganizacioni de
gistiki proces
avke
obezbeuje k
u procesima va
alizacije proiz
ra da osigura
ptimizaciju
aljem tekstu L
oblemom op
reenu klasu
a (minimizi
inearna ogran
m za reavanje
crosoft Excel k
nje Solver par
RCATOR-S
reduzeu
d najveih i
oj Evropi, vod
misaniji lanac
rcegovine, a
nije, Bugarske
sistema Mer
Sedite firme
okviru poslov
slovnih podru
ator Trgovina
, Strategijski
finansije i IT
esursa (slika 3
ator-S se nala
00 zaposlenih,
jektima na ter
a Mercato
nentnim rastom
elovi Mercator
si
kvalitet proizv
an organizacij
zvoda ili u fina
a da nabavlj
LP) je oblast
timizacije sa
optimizacije
ra) linearna
nienja. Excel
LP problema
kao dodaj u
rametara
najuspenijih
dei trgovaki
na tritima
2010. godine
e i Albanije.
rcator d.d. je
se nalazi u
vnog sistema
uja: Mercator
a jugoistone
marketing i
T, Strategijski
). [6]
azi u Novom
, ukljuujui i
ritoriji Srbije.
r-S iznosi
m.

r Group
voda i usluga
je, a ugrauju
alni proizvod.
jeni proizvod
t
a
e
a
l
a

h
i
a
e
.
e
u
a
r
e
i
i
m
i
.
i
a
u
.
d
1415
bude usaglaen sa specificiranim zahtevima nabavke.
Proces nabavke predstavlja kljuni proces kada se
nabavljeni proizvod ugrauje u proizvod koji se
isporuuje kupcu, odnosno proces za podrku kada se
nabavljeni proizvod ugrauje u resurse organizacije. [1]

4.2.2. Proces skladitenja

Smatra se da je skladitenje pasivna funkcija, tj. uvanje
robe dok se ne javi potreba za njom. Skladitenje je srce
sistema fizike distribucije. Praktino, svaki proizvod koji
je namenjen prodaji, prodaje se preko jednog ili vie
skladita. Pojam skladitenja se oznaavao kao smetaj
zaliha i sluio je za prijem i otpremu robe. Danas je
situacija drugaija, jer su tu ukljueni dopunski poslovi
(evidentiranje robe, komisioniranje robe, itd..), kao
sastavni delovi procesa skladitenja. [1]

4.2.3. Proces transporta

Polazei od samog imena, latinske rei transportus,
moe se rei da re transport u sutini znai prenoenje ili
prevoenje putnika i robe. To znai da transport
predstavlja prevoz robe ili putnika izmeu eleznikih ili
drumskih stanica, aerodroma ili luka i meusobno.
Transport kao deo privrede predstavlja, u sutini skup
saobraajnih sredstava i puteva, kao i prateih sistema,
opreme i ureaja neophodnih za nesmetano odvijanje
procesa transporta. [1]

5. PRIMENA KORISNIKIH PROGRAMA U
ANALIZI ODABRANIH LOGISTIKIH PROCESA

Primena odabranih vrsta korisnikih programa, opisanih u
prethodnom delu rada, bie predstavljena u nastavku.
Primena datih programa u analizi pojedinih logistikih
procesa u posmatranom preduzeu, treba da ukae na
njihovu znaaj i upotrebnu vrednost prilikom unapreenja
datih logistikih procesa.

5.1. Primena korisnikog programa za modelovanje i
simulaciju zaanalizu procesa nabavke

Za modelovanje logistikih procesa generalno se mogu
koristiti dva pristupa: analitiki i simulacioni. Analitiki
modeli koriste matematike tehnike koje omoguavaju
optimizaciju pojedinih upravljakih parametara, pri emu
je esto funkcija cilja ili minimizacija trokova i/ili
maksimizacija nivoa opsluge korisnika. [5]
Shodno definisanom problemu i cilju rada, za
modelovanje odabranog logistikog procesa koristie se
simulacioni pristup, uz pomo softverskog programa
iGrafx, koji podrava modelovanje poslovnih procesa u
BPMN i izradu AS-IS modela. Dijagram toka procesa u
preduzeu Mercator-S prikazan je AS-IS modelom (slika
4).
Prikazani model postojeeg stanja procesa nabavke,
nakon sprovedene kalibracije i verifikacije modela od
strane zaposlenih u preduzeu, omoguava sprovoenje
simulacije procesa nabavke u posmatranom preduzeu.

Slika 4. Model AS-IS stanja u preduzeu Mercator-S

5.2. Primena korisnikog programa za vizuelizaciju za
analizu procesa skladitenja

Jedan od segmenata poslovanja koji je jako bitan jeste i
skladitenje. injenica je da skladitenje u mnogome
olakava i pojednostavljuje poslovanje, kao i da se uz
pomo skladitenja ostvaruju znaajne utede u
poslovanju, npr. kroz smanjenje transportnih trokova.
Opisani proces skladitenja i pratei layout prikazan je na
slici 5.

Slika 5. Vizuelizacija LDC-a Mercatora-S u programu
Simple Warehouse Mappper

5.3. Primena korisnikog programa za optimizaciju za
analizu procesa transporta

Na osnovu izvrenog modelovanja i simulacije, a takoe i
vizuelizacije postojeeg LDC-a preduzea Mercator-S,
izvrie se optimizacija transporta prema maloprodajnim i
veleprodajnim objektima na osnovu ve ustaljenog
redosleda snabdevanja.
Na osnovu dobijenih podataka u preduzeu, formira se
tabela za reevanje transportnog problema optimalnog
rasporeda rada voznog parka (slika6).
1416

Slika 6. Tabela sa optimalnom organizacijom transporta
Na osnovu tabele utvreno je da ukupni trokovi
drumarine, istovara i prevoza iznose 447 058,67 dinara,
ije uee u ukupnoj vrednosti transportovane robe za
posmatrani period od 15 dana iznosi 1,77%.
Na osnovu izvrene analize optimizacije transporta na
posmatranom preduzeu, mogue je dati predlog mera za
unapreenje postojeeg stanja. Predlogom mera utvrene
su optimalne rute, odnosno kretanja teretnih vozila sa
minimalnim trokovima transporta (slika 7).
Slika 7. Redosled isporuke robe po danima iz LDC-a
Mercatora-S

6. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Osnovni cilj ovog rada bio je da se izvri provera
mogunosti i potencijalnih efekata primene jednostavnih
korisnikih programa pojedinih logistikih procesa na
primeru preduzea Mercator-S, da se ukae na njihov
znaaj za racionalizaciju datih procesa, a samim tim i da
se preporui njihova implementacija u posmatranom
preduzeu.
Iz tog razloga je izvrena analiza primene korisnikog
programa za modelovanje i simulacija logistikih procesa,
da bi se predstavila realna slika procesa nabavke i na
osnovu nje izvrila korekcija u logistikim postupcima u
okviru procesa nabavke robe. Jedan od razloga primene
korisnikih programa, jeste i vizuelizacija skladinog
prostora, koja je veoma bitna kod izbora ili izgradnje
skladinog prostora. Sa dobro predstavljenom
vizuelizacijom i proraunom trokova, dobija se realna
slika skladita potrebnog za obavljanje skladine funkcije.
Meutim, iako je logistike operacije obavljaju na
zavidnom nivou, primetno je postojanje prostora za dalje
unapreenje upravo kroz primenu predstavljenih
korisnikih programa za modelovanje, simulaciju,
vizuelizaciju i optimizaciju. Naime, praksa u
posmatranom preduzeu je takva da se ne koriste slina
softverska reenja. Ovaj rad je pokazao da je njihova
dostupnost i primena veoma jednostavna, a mogunosti
koje pruaju ukazuju da menadment preduzea treba da
razmotri njihovu primenu u buduem periodu.

7. LITERATURA

[1] Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta
Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,
2003.
[2] Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta
Oblikovanje logistikih procesa u lancima snabdevanja,
[3] Maslari, M., Skripte sa vebi iz predmeta
Oblikovanje logistikih procesa u lancima snabdevanja,
[4] Nikolii S.: Skripte sa vebi iz predmeta
Logistika preduzea, Fakultet Tehnikih nauka, Novi Sad,
2003.
[5] Nikolii S.: Prilog poboljanju postojeih
metoda i modela za utvrivanje performansi
maloprodajnog logistikog sistema, doktorska disertacija,
Fakultet Tehnikih nauka, Novi Sad, 2011.
[6] http://www.mercator.rs/
[7] http://www.igrafx.com/
[8] http://www.simplewarehousemapper.com/
[9] http://www.scribd.com/doc/6897450/Excel-
Solver

Kratka biografija:
ore Vasi roen je u Brkom 1985. godine.
nauka iz oblasti Oblikovanje logistikih
procesa u lancima snabdevanja odbranio je
2011. god.

Vladeta Gaji roen u Donjoj Badanji 1945.
godine. Doktorirao je na Saobraajnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu 1989.
godine a od 1998. godine je redovan profesor
na Fakultetu tehnikih nauka.

1417

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka Novi Sad
UDK: 656.1

SPEED STUDY IN THE PROCESS OF SPEED MANAGEMENT

, ,

.

.

.
: ,
Abstract Speed is a significant factor in traffic safety.
At the global level, significant efforts were made to
establish a quality process f speed management in terms
of traffic safety. This paper presents the analysis of the
characteristics of speed with special emphasis on the
development of case studies on the example site in Novi
Sad.
y words: traffic safety, speeed.
1.

.
(
) (
). ,
,
.

.

,
, ,
-, .

.

.

.
-
.
.
2.

,
______________________________________________
:
-
, ..
.
,
.
2.1.
( ),

.
,

.

,

. ,

, .
,

. ,
,

.
2.2.

,
: , , , .
,
"".
, (.
), ,
, .
,
.
,
, .
, ,
(
),

. ,
,

/, .
,
,
. (

).
.
1418

.
.

.
,
.

.

(. ),

.
2.3.

.
,
,
,

.
,
,

.

.
.
,
.

,
.

.

, ,

.
,

.
.

3.

.

,
. ,
,
. ,

, ,
,
( ), ,
,
.

.
,
.
3.1.

.

, .
,
() ()
. , ,
10
12:30 h , 10:30 11 h
(),
17:30 18:30 h , 18 18:30
().
3.1.

.
( I
).
,

.
90,
0.
, , .
,
( 1).

1.
( )

)

.
1.200 .

36,4 km/h.
20 km/h, 62 km/h.
, 372 (31% )
3035 km/h, 307
3540 km/h (25,58%), ( 1).

1419
0,00
5,00
10,00
15,00
20,00
25,00
30,00
35,00
22,50 27,50 32,50 37,50 42,50 47,50 52,50 57,50
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
(
%
)
? ????? (km/h)

1. -
( )
)

() 150.
36 km/h.
24 km/h, 67
km/h. , 41 (27,33%
) 3035 /, 37
3540 km/h (24,67%), ( 2).
0,00
5,00
10,00
15,00
20,00
25,00
30,00
22,50 27,50 32,50 37,50 42,50 47,50 52,50
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
(
%
)
? ????? (km/h)

2. -
()
3.2.2.
,

, ,
.
1.420 m,
60 m. 10,5 m,
5 m, 2
m 3 m ( 2).
, .

.
,
-75
3.100 m.
)

450. je je
60 km/h.
29 km/h, 88 km/h.
, 85 (18,89%) 55-
60 km/h, 60-65 km/h-80
(17,78%) ( 3).

2. (
)
0,00
5,00
10,00
15,00
20,00
32,5 37,5 42,5 47,5 52,5 57,5 62,5 67,5 72,5 77,5 82,5 87,5
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
(
%
)
?????? (km/h)

3.
( )
)

() 150.
63 km/h.
37 km/h, 91 km/h.
, 29 (19,33%
) 5560 km/h, 29
6065 km/h (19,33%) ( 4.).

0,00
2,00
4,00
6,00
8,00
10,00
12,00
14,00
16,00
18,00
20,00
< 45 47,5 52,5 57,5 62,5 67,5 72,5 77,5 82,5 > 85
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
(
%
)
? ????? (km/h)

4.
()
3.2.3.

. ,

,

, .
, ,
1420
2/3 66%
10 km/h.
, ,
. ,
,
-10 km/h,

+10 km/h.
.
+10 km/h
-10 km/h.

36 km/h,
20 km/h ( ),
67 km/h (). ,
,
50 km/h,
45 km/h,
25 km/h.

60 km/h,
29 km/h ( ),
91 km/h (). ,
, 50
km/h, 20%
. ,
60 km/h,
45 km/h.

. ,

.

4.
, ,
, , , ,
, ,
, . :
, ,
,
.

-
.

( )
( ) -
.
-
-
.
, -
.

,

.

,
.

. 85--

.
,
, -
, 85-
,
.
5.
[1] World report on road traffic injury prevention,
World Health Organization, Geneva 2004.
[2] Nilsson G. The effects of speed limits on traffic
accidents in Sweden. Sartryck, Swedish National Road
and Transport Research Institute, 1982.
[3] Andersson G, Nilsson G. Speed management in
Sweden. Linkping, Swedish National Road and
Transport Research Institute, 1997.
[4] Finch DJ et al. Speed, speed limits and accidents.
Crowthorne, Transport Research Laboratory, 1994
(Project Report 58).
[5] Taylor MC, Lynam DA, Baruya A. The effects of
drivers speed on the frequency of road accidents.
Crowthorne, Transport Research Laboratory, 2000 (TRL
Report 421).
[6] Afukaar, FK. Speed control in LMICs: issues,
challenges and opportunities in reducing road traffic
injuries. Injury Control and Safety Promotion, 2003,
10:7781.
[7] European drivers and road risk - SARTRE 3 reports,
Institut National de Recherche sur les Transports et leur
Scurit INRETS, June, 2004.
[8] Driver Attitude to Speeding and Speed
Management: A Quantitative and Qualitative Study
Final Report, EKOS Research Associates Inc., November
2007.
[9] Beliefs and Attitudes about Speeding and its
Countermeasures, ATSB RESEARCH AND ANALYSIS
REPORT ROAD SAFETY RESEARCH GRANT
B2001/0342, University of Sydney, May 2006.
[10] Community Attitudes to Road Safety- 2009 Survey
Report, ROAD SAFETY REPORT No. 4, Tina Petroulias
Social Research Centre, December 2009.
:

A
1987. . -

2011. .

1974.
2005.
, 2011.
. e
.

1421

UDK: 656.1.08

METODE I PROCEDURE ZA EVIDENTIRANJE OBELEJA SAOBRAAJNIH
NEZGODA SA POSEBNIM OSVRTOM NA UVIAJNU DOKUMENTACIJU

METHODS AND PROCEDURES FOR RECORDING CHARACTERISTICS OF TRAFFIC
ACCIDENTS WITH SPECIAL REFERENCE TO THE INVESTIGATION DOCUMENTS

Milan Tei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu su opisane metode i
procedure evidentiranja obeleja saobraajnih nezgoda.
Poseban osvrt je izvren na elemente uviajne
dokumentacije. Pored toga, izvrena je uporedna analiza
naih i inostranih iskustava u pogledu uviaja
saobraajnih nezgoda, uviajne dokumentacije i sadraja
izvetaja o saobraajnoj nezgodi.
Abstract This paper describes the methods and
procedures for recording the characteristics of traffic
accidents. A special emphasis was made on the elements
of the investigation documents. In addition, there was a
comparative analysis of domestic and foreign experiences
in relation to the investigation of accidents, investigation
documents and content of reports about the accident.
Kljune rei: bezbednost saobraaja, evidentiranje
obeleja saobraajnih nezgoda, uviajna dokumentacija.
1. UVOD
Saobraajne nezgode nas svakodnevno okruuju. Stoga
treba posvetiti veliki panju kako bi se broj istih smanjio
jer stvaraju ogromne trokove kako pojedincu tako i
dravi. Problematika ovog rada se zasniva na prikazu
metoda i procedura za evidentiranje obeleja saobraajnih
nezgoda sa aspekta bezbednosti saobraaja. Poseban osvrt
je izvren na uviajnu dokumentaciju i njene elemente.
Pored toga, izvrena je komparativna analiza naih i
inostranih iskustava u pogledu evidentiranja obeleja.
Konkretno je vrena uporedna analiza zakonskih
regulativa, procedura uviaja i sadraja izvetaja o
saobraajnoj nezgodi kod nas i u Koloradu. Cilj ovog rada
jeste objanjenje pojedinih metoda evidentiranja obeleja
saobraajnih nezgoda, pravilan nain izrade pojedinanih
elemenata uviajne dokumentacije i popunjavanje
izvetaja o saobraajnim nezgodama. Pored toga, uoene
su odreene prednosti i nedostaci naih metoda u odnosu
na inostrana iskustva u pogledu evidentiranja lica mesta
nezgode.
Kao rezultat toga su se javile odreene smernice kako bi
se poveao nivo bezbednosti saobraaja kod nas, te
sugestije vezane za sam postupak uviaja, uviajnu
dokumentaciju i izgled izvetaja saobraajnih nezgoda.

____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog- master rada iji
je mentor dr Dragan Jovanovi, vanr. prof.
2. BEZBEDNOST SAOBRAAJA KAO
DRUTVENI PROBLEM
Saobraaj je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog
ivotnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i saobraaj),
iji je cilj povezivanje ostalih funkcija, UZ TO MANJE
NEGATIVNE EFEKTE.
Saobraaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju
civilizacije i predstavlja jedan od vanih elemenata ovog
razvoja. Meutim, tetne posledice saobraaja prete da
omalovae i znatno umanje koristi od saobraaja.
Kao najznaajnije tetne posledice saobraaja danas se
istiu:
iscrpljivanje prirodnih resursa,
zagaivanje okoline bukom, izduvnim gasovima i
otpadnim materijama,
nastradali u saobraajnim nezgodama (lake i tee
povreeni i poginuli),
materijalne tete, gubici i trokovi saobraajnih
nezgoda i
socijalno zagaivanje meuljudskih odnosa izazvano
saobraajem, a posebno saobraajnim nezgodama.
Bezbednost saobraaja je nauna disciplina koja se bavi
izuavanjem tetnih posledica saobraaja i metodama
njihovog smanjivanja. Dakle, bezbednost saobraaja daje
odgovor na pitanje kako saobraati uz to manje tetnih
posledica.
2.1. Uticaj drutvenog okruenja na bezbednost
saobraaja
Drutvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti
saobraaja (po vrsti i obimu). Ovi problemi nisu imali isti
znaaj, nisu bili na isti nain tretirani, niti su na isti nain
reavani. Razvijene drave su ranije imale problem, ranije
su shvatile prirodu i teinu problema bezbednosti
saobraaja, te ranije pristupile njegovom reavanju.
Okruenje od koga zavisi bezbednost svih uesnika u
saobraaju je veoma kompleksan pojam, koji neposredno
ili posredno obuhvata niz drutvenih inilaca.
Sudski organi predstavljaju jednu od poslednjih karika u
nizu dravnih institucija koji na razne naine utiu na
bezbednost saobraaja na putevima. Oni nastupaju kada je
ve nastupila posledica ugroavanja bezbednosti
saobraaja na putevima u vidu saobraajne nezgode u
kojoj je dolo do lakeg ili teeg telesnog povreivanja
uesnika iste, smrtnog ishoda ili znatnije imovinske tete,
te je na sudskim organima da utvrde odgovornost
uesnika predmetne saobraajne nezgode za nastupanje
iste, kao i da adekvatno sankcioniu izvrioce krivinih
dela iz oblasti ugroavanja bezbednosti javnog
saobraaja.
1422
Sasvim je logino da ukupno odvijanje saobraaja, pa i
njegova bezbednost, u velikoj meri zavisi od zakona koji
utvruju pravila saobraaja i ponaanja svih uesnika u
saobraaju, kao i zakona koji utvruju norme koje treba
da zadovolje vozila, putevi, signalizacija i drugi elementi
infrastrukture, itd.
Sledei vaan inilac druvenog okruenja je sistem
kontrole odvijanja saobraaja, to u naelu spada pre
svega u nadlenost organa unutranjih poslova, odnosno
saobraajne policije. Funkcija policije je, pri tome, ne
samo u otkrivanju prekrilaca, ve i u regulisanju
saobraaja i stvaranju uslova da se saobraaj odvija bez
zastoja i prekraja, u okvirima zakona i u granicama
raspoloivih mogunosti.
Pored tri prethodno navedena postoji jo niz inioca koji
utiu na bezbednost saobraaja, kao npr.: vaspitno-
obrazovne i zdravstvene ustanove, privatni sektor, mediji
itd.
2.2. Mogunost upravljanja problemom bezbednosti
saobraaja
Jedna od preventivnih mera razvijena krajem prolog
veka u svetu jeste RSA, odnosno revizija bezbednosti
saobraaja, kada je u pitanju unapreenje bezbednosti
saobraaja. Meutim potrebno je naglasiti da kada se vri
RSA za novoprojektovane puteve, a to je izuzetno retko,
jer danas se retko koja zemlja uputa u projektovanje i
izgradnju novih puteva, tada i ne postoje podaci o
saobraajnim nezgodama, dok je za sluaj sprovoenja
RSA za postojee puteve izuzetno korisno posedovati
ovakve podatke. RSA, u stvari predstavlja jednu formalnu
proceduru koju mora da sprovede nezavisan tim eksperata
i stunjaka iz oblasti bezbednosti saobraaja i da predloi
mere za otklanjanje potencijalnih rizika zbog kojih mogu
nastati saobraajne nezgode. Na taj nain se predupreuju
saobraajne nezgode i unapreuje bezbednost saobraaja.
Preveliki broj smrtnih sluajeva i povreenih lica u ECA
zemljama (zemlje Evrope i Centralne Azije) ukazuju da
postoji potreba za meunarodnom pomoi u primeni
pristupa bezbednih sistema u bezbednosti u saobraaju
("safe systems road safety approach").
3. ZNAAJ EVIDENTIRANJA OBELEJA
SAOBRAAJNIH NEZGODA
Analiza saobraajnih nezgoda treba da pomogne da se
odgovori na pitanje zato nezgode nastaju, da se
identifikuju lokacije gde najee do njih dolazi, da se
definie odgovarajui program za veu bezbednost u
saobraaju i odgovarajue mere koje treba da se
preduzmu, kao i da pomognu u oceni efektivnosti
preduzetih mera. U pogledu voenja evidencije o
saobraajnim nezgodama irom sveta, najei izvor
podataka predstavlja policija, tj. u naim uslovima
Ministarstvo unutaranjih poslova. Najee se formira
baza podataka (kompjuterska), tako da ona omoguava
pretraivanje i poreenje razliitih klasifikacija o
saobraajnim nezgodama. Osnovni izvor podataka o
saobraajnim nezgodama su zapisnici o uviaju
saobraajnih nezgoda, izraeni od strane ovlaenih lica
iz MUP- a. Ti zapisnici sadre osnovne podatke o
saobraajnoj nezgodi, a u prilogu se daje skica, kao i
fotodokumentacija u sluaju nezgoda sa teim
posledicama.
3.1. Tipizacija saobraajnih nezgoda
Evidentiranje obeleja saobraajnih nezgoda nam
omoguava da spoznamo koji se to tipovi saobraajnih
nezgoda najvie javljaju na putevima, odreenim deonica
ili raskrsnicama i u skladu sa tim rezultatima da delujemo
kako bi se broj istih ili slinih saobraajnih nezgoda
smanjio (slika 1.).

Slika 1. Neke vrste nezgoda u kojima uestvuju dva vozila
(od naletnog pravca zavisi ugao sudara i nakon toga
kretanja do smirivanja)
3.2. Osnov za definisanje crnih taaka.
Evidentiranje obeleja saobraajnih nezgoda je osnovni
preduslov kako bi se uopte mogla odrediti lokacija
opasnog mesta ili crne take na putu, a samim tim i
delovati kako bi se smanjili uticaji istih na bezbednost
saobraaja. Opasno mesto je esto definisano kao mesto
sa visokim rizikom za vozae. Visok rizik treba
shvatiti kao poveanu verovatnou pojave saobraajnih
nezgoda na odreenoj lokaciji, ili da nezgode koje se
dogaaju na tom mestu rezultuju tekim posledicama.
Opasno mesto ne moe se shvatiti kao jedna taka na
putu, jer se i sama nezgoda odigrava na potezu u kome
figurira duina vozila, reakcija vozaa, duina zaustavnog
puta, preglednost itd. Za definisanje crne take potrebna
su tri elementa (tabela 1.)
broj saobraajnih nezgoda,
duina posmatrane deonice puta,
razmatrani vremenski period .

Tabela 1. Definicija crnih taaka u Nemakoj
3.3. Osnov za definisanje strategije bezbednosti
saobraaja
Evidentiranje obeleja saobraajnih nezgoda pored toga
to predstavlja osnov za definisanje crnih taaka,
predstavlja osnov za definisanje strategije bezbednosti
saobraaja. U evidentiranju saobraajnih nezgoda se kriju
ulazni podaci za definisanje pravaca delovanja strategije
bezbednosti na putevima.
Definicija crnih taaka
1. Deonica puta od 300 m
2. Najmanje 5 slinih tipova SN u toku god.
N
E
M
A
K
A

3. Najmanje 3 SN u trogodinjem periodu
1423
Konkretno se misli da preko evidentiranja obeleja
saobraajnih nezgoda tj. uviaja, saznajemo o kakvoj se
nezgodi radi, koje su njene karakteristike, koji su uzroci i
posledice iste i na taj nain vrimo slinosti i tipizaciju
izmeu saobraajnih nezgoda. Stoga, na osnovu
prethodno reenog, moemo napraviti pravce delovanja
strategije ime bi se prvenstveno delovalo na
najugroeniju grupu uesnika, ime bi se to pre poveao
nivo bezbednosti saobraaja na putevima.
4. METODE I PROCEDURE ZA EVIDENTIRANJE
OBELEJA SAOBRAAJNIH NEZGODA
Evidentiranje obeleja saobraajnih nezgoda podrazumeva
odreena prethodna znanja iz oblasti bezbednosti
saobraaja i uviaja saobraajnih nezgoda. Da bi se na
pravi nain izvrilo evidentiranje istih potrebno je potovati
odreene procedure i koristiti metode koje omoguavaju
to bolje ulazne podatke za definisanje strategija za
unapreenje bezbednosti saobraaja.
4.1. Uviaj saobraajnih nezgoda
Procedura koja omoguava potpuno i kvalitetno
evidentiranje obeleja saobraajnih nezgoda jeste sam
uviaj saobraajnih nezgoda. Ova procedura se sastoji iz
nekoliko koraka iji se redosled mora potovati kako bi se
dobili to verodostojniji rezultati o stepenu bezbednosti
saobraaja na putevima.
Uvaavajui dualnost uviaja (procesni i kriminalistiki
segment) izdvojena je posebna sistemska definicija
uviaja koja najbolje odreuje smisao i formu uviaja
saobraajnih nezgoda.
Prema ovom, savremenom pristupu, uviaj saobraajnih
nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama
zakona, opaaju, struno obrauju i u uviajnoj
dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti, tragovi i
druge okolnosti znaajne za razjanjenje saobraajne
nezgode.
4.2. Uviajna dokumentacija
Na licu mesta saobraajne nezgode, po pravilu izlazi
uviajna ekipa koja vri uviaj i time uoava i odreuje
neke od okolnosti nastanka saobraajne nezgode.
Istraivanje i razjanjenje saobraajne nezgode vri se, po
pravilu, NAKNADNO, u okviru sudskog procesa, a
naroito u okviru saobraajno- tehnikog vetaenja.
Dakle, oni koji donose konaan stav o nezgodi (sud),
najee nemaju priliku da se nau na licu mesta
neposredno posle saobraajne nezgode. Sve to saznaju o
saobraajnoj nezgodi potie od oevidaca: uesnika u
nezgodi, svedoka i uviajne ekipe.
Kako uesnici u nezgodi i svedoci nisu pouzdani i
objektivni, OSNOVNI IZVOR INFORMACIJA o
saobraajnoj nezgodi obezbeuje uviajna ekipa i to u
vidu UVIAJNE DOKUMENTACIJE. Uviajna
dokumentacija se sastoji iz nekoliko delova koji svaki
pojedinano predstavlja nain evidentiranja obeleja
saobraajne nezgode. Pomenuti naini evidentiranja
odnosno delovi, su sledei:
zapisnik o uviaju
fotodokumentacija,
skica lica mesta nezgode,
situacioni plan lica mesta nezgode,
ostali prilozi.
4.3. Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi
Evropski izvjetaj je izvjetaj o saobraajnoj nezgodi koji
se koristi kod saobraajnih nezgoda sa manjom
materijalnom tetom, a koji je uraen u skladu sa
modelom koji je izdao Evropski komitet osiguranja
(Comitie Europeen des Assurances- CEA).
Sadraj istog se sastoji iz nekoliko celina- delova gde
svaka pojedinano govori o pojedinim informacijama
vezanim za odreenu celinu (podaci o vozilu, vozau,
osiguravajuem drutvu, oteenju na vozilu, smeru
kretanja i sl.).
5. PRIKAZ INOSTRANIH ISKUSTAVA U
SPROVOENJU UVIAJA
Inostrana iskustva u pogledu samog postupka i procedure
uviaja saobraajnih nezgoda su definisana u zavisnosti
od same vrste (tipa) nezgode. Ova tipizacija je u funkciji
povreda i vrsta uesnika u saobraajnoj nezgodi, tj. da li
se radi o saobraajnim nezgodama sa lakim, tekim ili
smrtnim povredama, zatim da li su u pitanju nezgode sa
NN- poiniocem, nezgode sa materijalnom tetom ili pak
nezgode u kojima su uestovala slubena vozila policiji,
vatrogasaca, hitne pomoi i sl.
Na podruju drave Kolorado (SAD) postoji savetodavni
saobraajni komitet koji je objavio prirunik ija je svrha
da pomogne policijskim slubama u Koloradu prilikom
vrenja uviaja saobraajnih nezgoda. Isti je dostavljen i
pojedinim agencijama koje su ovlatene za vetaenje
saobraajnih nezgoda. U priruniku je detaljno opisan
oblik i sadraj izvetaja saobraajne nezgode. On sadri
sve potrebne informacije o saobraajnoj nezgodi,
uesnicima, vozilima, uslovima na putu. Osnovni razlog
izdavanja ovakvog obrasca jeste jednoobraznost u
izvetavanju o saobraajnim nezgodama. Bitno je
napomenuti da izvetaj ne moe da da odgovore na sva
pitanja i okolnosti pod kojima je dolo do saobraajne
nezgode koje se javljaju u praksi.
Drava Kolorado je razvila unificirani izvetaj o
saobraajnim nezgodama. Razlog tome je to to
omoguava jednostavnije voenje evidencije o razliitim
tipovima saobraajnih nezgoda. Osnovni zadatak
izdavanja ovakog izvetaja je lake rukovanje podacima o
saobraajnim nezgodama. Slue kao ulazni podaci za
definisanje strategije bezbednosti saobraaja ime se
koleraciono poveava nivo bezbednosti saobraaja u
Koloradu.
Vremenom, ovaj izvetaj je pretrpeo razne izmene jer se
uvek jave potrebe da se neto doda ili izbaci, a sve na
osnovu potreba i zahteva u praksi. Specifinosti
saobraajnih nezgoda je prouzrokovalo sve opirnije i
sveobuhvatnije izvetaje o saobraajnim nezgodama.
Izvetaj o saobraajnoj nezgodi je zakoniti dokument koji
je obavezan kod svake saobraajne nezgode. Izvetaj ima
oznaku DR2447. Ovaj izvetaj se sastoji iz glavnog i
dodatnog dela. Glavni deo sadri tri strane, a dodatnih
delova ima tri strane koje slue za potpuno popunjavanje
glavnog dela ovog izvetaja. Orginal ovog izvetaja se
alje potom u Odeljenje za prihode, Kolorado, a kopije
se ostavljaju u policijskoj stanici radi razjanjenja
nezgode. Tano popunjavanje je vano kako bi se imali
pravi podaci prilikom definisanja strategije unapreenja
bezbednosti saobraaja.
1424
6. KOMPARATIVNA ANALIZA
Da bi smo doli do konkretnih zakljuaka, potrebno je
uvideti koje su to razlike izmeu naeg evidentiranja
obeleja saobraajne nezgode i nain evidentiranja istog u
Koloradu. Uporedna analiza e u ovom radu obuhvatiti
samo neke segmente evidentiranja obeleja saobraajnih
nezgoda, a to su: nain vrenja uviaja u zavisnosti od
tipa saobraajne nezgode i sadraj izvetaja o
saobraajnoj nezgodi.
6.1. Postupak uviaja saobraajnih nezgoda
Da bi svaki tim za vrenje uviaja mogao da postupa po
pravilima, ta pravila su definisana zakonom i predvieni
su u programu obuke tima za vrenje uviaja. Kod nas je
to unificirano, tj. za svaki tip saobraajne nezgode
postupa se po istoj proceduri. Dok je u Koloradu to
drugaije. Oni za svaki tip nezgode imaju zajednike i
dodatne delove za vrenje uviaja. Kada se detaljnije
analizira moe se zakljuiti da procedura vrenja uviaja
ne odstupa mnogo od procedure u Koloradu. Moe se
istai da je u nekim segmentima naa procedura detaljnija
u odnosu na inostranu. Kvalitetan uviaj i dobro obuen
tim za vrenje uviaja je klju brzog reavanja fenomena
saobraajne nezgode u bilo kom smislu. Ove je vano
poto su su trokovi uviaja i razjanjavanja saobraajnih
nezgoda proporcionalni vremenu vrenja uviaja
(dijagram 1.).

Dijagram 1. Zavisnost trokova od vremena
vrenja uviaja
6.2. Izvetaj o saobraajnoj nezgodi
Analizirajui formu i sadraj izvetaja o saobraajnoj
nezgodi kod nas i u Koloradu mogu se uoiti velike
razlike u pogledu sveobuhvatnosti izvetaja. Izvetaj o
saobraajnoj nezgodi u Koloradu je mnogo opirniji i
obuhvata niz detalja koji su vezani za razliite tipove
saobraajnih nezgoda. Tome prethodi njihovo iskustvo u
istraivanju saobraajnih nezgoda i ranije uoavanja
problema bezbednosti saobraaja na putevima. Kao
rezultat toga jesu ranije definisane strategije za
unapreenje saobraaja i danas, manji broj saobraajnih
nezgoda nego kod nas.
Ovakvo opiran izvetaj nam omoguava unificirane
podatke o nezgodama, ali uzima u obzir mnogobrojne
tipove nezgoda. Kod nas su takoe unificirani podaci, ali
izvetaj obuhvata mali broj saobraajnih nezgoda.
Ostavljen je mali prostor za izbor karakteristinih detalja
svake nezgode. Imamo odlian primer, kako to treba da
izgleda i koje sve informacije treba da obuhvata jedan
izvetaj o saobraajnoj nezgodi.
7. ZAKLJUAK
Saobraajne nezgode na putevima se ne mogu iskoreniti,
nego se samo njihov broj moe smanjiti na nama
prihvatljiv nivo. Iz toga proizilazi da se evidentiranju
obeleja saobraajnih nezgoda, kada se i dogode, treba
struno i kvalitetno pristupiti.
Bezbednost saobraaja i Revizija bezbednosti saobraaja
(RSA) kod nas je tek u ekspanziji. Sve vie se obraa
panja na gradnju to bezbednijih puteva, na otklanjanje
opasnih mesta (ili pak upozoravanja na njih) na
deonicama i sl. Da bi se poveao stepen bezbednosti
saobraaja kod nas, potrebno je sakupiti podatke o
postojeem stanju i u skladu sa njima, definisati ciljeve
unapreenja bezbednosti na putevima. Upravo, metode i
procedure za evidentiranje obeleja saobraajnih nezgoda
nam omoguavaju to verodostojnije podatke o
postojeem stanju. U vezi sa tim se donose pravci
delovanja strategija bezbednosti saobraaja, iji je
osnovni cilj poveanje bezbezbednosti saobraaja kod
nas.
8. LITERATURA
[1] National Safety Council: AMERICAN NATIONAL
STANDARD, American National Standards Institute,
Inc., Board of Standards Review, 2007.
[2] Colorado Department of Transportation: MODEL
TRAFFIC CODE FOR COLORADO, State of Colorado,
2003.
[3] Lipovac, K.: BEZBEDNOST SAOBRAAJA, Javno
preduzee Sl. SRJ, Beograd, 2008. (p218- p251).
[4] Lipovac, K., Vujani, M. i Aranelovi M.: UVIAJ
SAOBRAAJNIH NEZGODA- FOTOGRAFISANJE,
Via kola unutranjih poslova, Beograd, 1997.
[5] Ini, M., Jovanovi, D.: FENOMENOLOGIJA I
ETIOLOGIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA, Zvean,
2005
[6] Vujani, M.: STRATEGIJA UNAPREENJA
BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA, 2003., Nauno- struni
skup, Saobraaj za Novi milenijum, Teli. (p25- p31).
[7] Jovanovi, D., Lipovac, K., Nei, M.:
METODOLOGIJA IDENTIFIKACIJE OPASNIH
MESTA NA PUTEVIMA, 2009., Meunarodni nauno-
struni skup, Bezbednost saobraaja u planiranju i
projektovanju puteva, Pali.

Kratka biografija

Milan Tei roen je 1987. godine u Brkom,
R. Srpska.. 2010. godine je diplomirao na
osnovnim studijama na SF u Doboju. 2010.
godine upisao je postdiplomske master- studije
u Novom Sadu na Fakultetu tehnikih nauka,
smer- saobraaj. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Bezbednosti saobraaja odbranio je 2011.
godine.
Dragan Jovanovi roen je u Zrenjaninu
1974. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 2005. godina, a od 2011. je u zvanju
vanredni profesor. Oblast interesovanja je
Bezbednost saobraaja.

1425

UDK: 658.8

MERENJE EMOCIJA I EFIKASNOST OGLAAVANJA

EMOTION MEASURE AND ADVERTISING EFFECTIVENESS

Zoran Mandi, Uro Nedeljkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj - Rad obuhvata analizu revijalnih
oglasa, njihov vizuelni i teksualni sadraj, kao i meuso-
bne odnose i zavisnosti izmeu tih sadraja. Poseban
akcenat se stavlja na ulogu emocija, apela i nagona kod
oblikovanja reklamnih poruka, i na njihov uticaj na
posmatraa. Ovaj uticaj e biti objanjen kroz analizu
dosadanjih teorijskih i praktinih dostignua iz oblasti
grafikog dizajna, marketinga i primenjene psihologije,
koje su u vezi sa oglaavanjem, reklamama i ponaanjem
potroaa. Takoe e biti rei o nainima na koje je
mogue meriti reakcije potroaa na posmatrani oglas.
Kljune rei: Revijalni oglas, emocije, apeli, nagoni
Abstract The paper includes the analysis of print ads,
their visual and textual content, as well as the
relationships and dependencies between them. Special
emphasis is placed on the role of emotions, appeals and
urges in the design of advertisements and their impact on
the viewer. This impact will be explained through analysis
of previous theoretical and practical achievements in the
field of graphic design, marketing and applied
psychology, which are related to advertising and
consumer behavior. It will also be discussed about the
ways in which it is possible to measure consumer reaction
to the observed ad.
Key words: Print ads, emotions, appeals, urges

1. UVOD
Umberto Eko, poznati italijanski teoretiar jezika savre-
menog komuniciranja, ralanio je poruku na vizuelni i
verbalni registar, i u okviru vizuelnog registra ustanovio
pet sadraja (znaka, nivoa): ikonini, ikono-grafski,
tropoloki, topiki i entimematiki. Svi ovi sadraji koji
uestvuju i obogauju vizuelni deo poruke svojim
direktnim, simbolikim ili metaforinim znae-njem su u
funkciji provociranja nagona [3].
Verbalni registar tanije determinie ideju poruke, koju
veoma esto vizuelna komunikacija ini dvosmislenom i
stavlja u stalno stanje uma. Kao i vizuelni, i verbalni
registar se oslanja na neka svoja obavezna mesta. U
svakoj verbalnoj strukturi se mogu otkriti odreeni
slojevi: emotivni, referencijalni, faktiki, metalingvistiki,
estetski i imperativni aspekti [3].

2. ZNAAJ I ULOGA EMOCIJA U
MARKETINKOJ KOMUNIKACIJI
Emocije su vaan faktor za uspean marketing i uspenu
trinu komunikaciju, jer utiu na nae misli, reakcije
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio mr Uro Nedeljkovi, docent
i akcije koje slede. One igraju bitan deo u naim svako-
dnevnim ivotima jer imaju uticaj na gotovo sve aspekte
koje istrauje kognitivna psihologija: percepciju, pame-
nje, graenje miljenja, reavanje problema, donoenja
odluka, itd. Mnoge odluke moraju da se donesu u veoma
kratkom vremenu. Racionalno donoenje odluka na
osnovu temeljne i sveobuhvatne obrade podataka je vrlo
esto nemogue, i zbog toga su nam potrebne preice i
reference koje su i racionalne i emocionalne prirode.
Emocije postaju veoma bitna stavka u marketingu sa
pojavom principa zadovoljstva potroaa. Vie se ne trai
proizvod ili usluga koja zadovoljava samo racionalne
potrebe i procese, ve ti proizvodi treba da imaju i
odreeno simboliko, psiholoko i kulturno znaenje, da
budu izvor oseanja, odnosa i emocija [5].

3. FORMIRANJE REAKCIJE NA POSMATRANI
TAMPANI OGLAS
Prvobitna istraivanja na polju marketinga i reklamiranja
su polazila od pretpostavke da su potroai ekonomski
racionalni. Reklamiranje se posmatralo kao marketinka
aktivnost koja treba da prui informacije i razlog za kupo-
vinu nekog proizvoda, i u tim procesima se vodila
jednostavnim hijerarhijskim modelima. Po tim modelima,
na prvo mesto dolazi racionalna procena, zatim sledi
emocionalno procesuiranje i na kraju dolazi akcija.
Najpoznatiji ovakav hijerarhijski model je AIDA [5].
Od 80-ih godina 20. veka uloga i znaaj emocija prilikom
formiranja reakcije na posmatrani oglas se menja
zahvaljujui radu i istraivanjima Roberta Zajonca. On je
dokazao da emocije imaju primat u odnosu na saznajne
procese i da mogu da deluju nezavisno od njih. Ova i
kasnija istraivanja dovela su do opteg stava da emocije
nisu beskorisni nus-proizvod oglaavanja, ve da imaju
kljuni uticaj na dalje akcije i ponaanje potroaa [4].
Kada god se u mozgu formiraju seanja, pored rei i
vizuelne slike u vezi sa tim ta se skladiti u memoriji,
takoe se skladite i emocije ili oseanja koja su prisutna
u to vreme. Kasnije pokrenuto mnemo vizuelno seanje
na odreeni dogaaj, takoe pokree i emocije u vezi sa
dogaajem. Ove asocijacije utiu i na svesna i na
nesvesna seanja, odnosno na eksplicitnu ili deklara-
tivnu memoriju i na implicitnu ili nedeklarativnu
memoriju. Emocije se vezuju i za svesna i za nesvesna
seanja, i one e se pod dejstvom stimulansa ponovo
aktivirati i uticati na to kako procesuiramo ono to vidimo
i ujemo. Ovde najveu ulogu imaju implicitna seanja i
emocije, jer one deluju nezavisno od svesti.
U sluaju marketinga, ovo znai da e na utisak i stav o
reklamiranom proizvodu zavisiti od emocionalnog
konteksta reklame, odnosno zavisie od toga koje emocije
su pobuene i kakva seanja bude te emocije. Drugim
1426
reima, emocije koje vezujemo za odreeni reklamirani
proizvod su ve prisutne u naem seanju, i na osnovu
naih predhodnih iskustava formiraju stav i utisak.

4. MERENJE EMOCIJA
U protekle tri decenije rezvijene su mnoge metode
merenja kojima se vie ili manje uspeno mogu meriti i
oceniti emocionalne reakcije ljudi na reklame. Razvije
metode merenja razvrstavaju na dva naina, samostalno
merenje i autonomno merenje. Obe ove metode registruju
emocionalne reakcije na apele i stimulanse iz oglasa koji
se posmatraju, ali se razlikuju po nainu na koji to rade.
Samostalno merenje se zasniva na opisu doivljenih
emocija, dok se autonomni metod fokusira na emocije
koje nisu pod uticajem kognitivnih procesa.
4.1 Samostalno merenje emocija
Tokom godina ovaj metod se najee koristio za merenje
emocionalnih reakcija na oglase. Pomou njega se regi-
struju subjektivna oseanja ispitanika, odnosno koristi se
princip interpretacije doivljenih emocionalnih iskustava.
Samostalno merenje se moe vriti na tri naina: verba-
lno, vizualno i moment-to-moment ocenjivanje [4].
4.2 Autonomno merenje emocija
Emocije su praene odreenim telesnim reakcijama, koje
su velikim delom van ljudske kontrole. Ove reakcije po-
drazumevaju izraze lica (smejanje, mrtenje itd.) i
psiholoke reakcije izazvane promenama u nervnom
sistemu (znojenje, crvenilo lica i druge). Sve ove reakcije
predstavljaju manifestaciju emocionalnih procesa nieg
reda. Tokom godina razvijeno je nekoliko metoda kojima
se mogu registrovati ove reakcije. Ovakvim autonomnim
merenjem emocija se moe prevazii problem koji se
javljao kod samostalnog merenja, jer ovde reakcije
ispitanika nisu pod njihovom kontrolom. Tri naina au-
tonomnog merenja koja su se pokazala najrelevantnijim
su zasnovana na izrazu lica, otkucajima srca i provodnosti
koe [4].

5. NAGONI I APELI
Kada se reklamnom porukom deluje na nagone subjekta,
izmeu ina primanja poruke i ina donoenja odluke,
pokree se svesni ili podsvesni proces apelovanja [3].
Dobar oglas bi trebao privui, pridobiti i zainteresovati
potroaa, i uticati na njegov stav i ponaanje. Kako bi se
to postiglo, oglas mora biti prilagoen ciljnoj grupi i mora
dati razlog za kupovinu. Kako bi proizveli odreenu
reakciju, oglaivai koriste apele koji su usmereni na
zadovoljstvo potroaa. Kombinacija rei i simbola oko
neke vrste koristi naziva se apel. Temeljeni na rezultatima
primenjene psihologije, apeli su podsticaji koji aktiviraju
elje, nagone i emocije, koje pokreu stvaranje potrebe za
proizvodom ili uslugom [4].
Nagoni su kod ljudi uvek nesvesni, oni uvek oznaavaju
neke elje i ciljeve pa deluju kao motivi, podsticaji na
akciju, rad i slino. Apeli su pozivi na aktiviranje nagona.
U ovom procesu uestvuju i vizuelni i verbalni registri
poruke [3].
Jaina kojom se u subjektu pokreu odreeii nagoni, ekvi-
valentna je snazi apela. Snaga apela zavisna je od
kvaliteta i broja dobro odabranih principa. Argumentacija
kojom se u emitovanoj poruci sluimo mora biti logina i
apsolutno istinita (to ne znai da ne sme biti poeti-
zovana), jer e samo kao takva obezbediti dobrovoljnost
prijema i pozitivan odnos subjekta-receptora. Lani, pri-
mitivni, nezgrapni i krivo upotrebljeni argumenti i
nedovoljno dobro modelovani kodovi u oba registra
uglavnom ne pokreu nagone, i receptor ostaje hladan i
neangaovan [3].
5.1 Uroeni i steeni nagoni
Jedna od najpoznatijih i najpraktinijih podela nagona je
podela na bioloke (fizioloke) nagone i na steene nago-
ne. Bioloki nagoni su uroeni i njih nije potrebno uiti:
to su na primer glad, e, potreba za odmorom, snom,
potreba za hladnim kad nam je toplo, potreba za toplim
kad nam je hladno itd. Steeni nagoni su, kako i sam
naziv kae, steeni, odnosno naueni tokom razvoja i
ivota. Oni se dalje mogu podeliti na drutvene i line
steene nagone, a to su na primer motivi za isvesnim
drutvenim poloajem, motivi za drutvenim ivotom,
motivi za sticanje novca, razliite line navike (na primer
potreba za svakodnevnim pranjem) itd.
Fizioloki nagoni, iako su bioloki odreeni, kod oveka
su pod uticajem drutva i kulture: tako je, na primer,
potreba za toplim kad nam je hladno fizioloki motiv, ali
nain oblaenja je odreen kulturom i ima svoje standarde
i pravila. Isto tako je i glad fizioloki motiv koji moemo
udovoljiti konzumiranjem hrane, ali vrsta hrane koju
preferiramo odreeni su kulturom.

6. MERENJE EMOCIJA U ODNOSU NA SADRAJ
VIZUELNOG REGISTRA U REVIJALNIM
OGLASIMA
S obzirom na uoene ablone u oglaavanju, moemo
doneti generalni zakljuak da se proizvodi koji treba da
zadovolje uroene ljudske nagone reklamiraju, u
najveem broju sluajeva, konvencionalnim tipom oglasa,
to podrazumeva dominaciju ikoninog sadraja.
Nasuprot njima, proizvodi koji treba da zadovolje steene
ljudske nagone se ee reklamiraju nekonvencionalnim
tipom oglasa, a to podrazumeva dominaciju tropolokog
sadraja. Meutim, meu oglasima u kojima se apeluje na
jednu ili drugu grupu nagona neretko se pristupa i
suprotno od ove uobiajene prakse. Stoga se postavlja
pitanje, u kojoj meri su efikasni konvencionalni ili neko-
nvencionalni pristup sa apelom odrenu grupu nagona. U
cilju pronalaenja optimalnog naina vizuelnog kodiranja
reklamnih oglasa za odreenu vrstu proizvoda, izvrili
smo merenje emocija koristei samostalni metod merenja
emocija - SAM (Self-Assessment Manikin) [6]. Ovaj
metod je korien u mnogobrojnim istraivanjima i
merenjima i pokazao se kao relevantan, a pri tom
procedura merenja nije komplikovana i razumljiva je za
ispitanike.
Za potrebe istraivanja kategorisali smo oglase u est
grupa: tri grupe oglasa koji treba da isprovociraju uroene
ljudske nagone, i tri grupe proizvoda koji treba da
isprovociraju steene ljudske nagone.
Za svaku grupu odabrali smo po tri konvencionalna tipa
oglasa, i po tri nekonvencionalna tipa, ukupno 36.
Ispitivanje e se vriti na uzorku od 28 ljudi, koji e
metodom samostalnog merenja emocija dati podatke o
emocionalnim reakcijama na grupe emocija: zadovoljstva,
uzbuenja i dominacije.
1427
6.1 Metod ispitivanja

Slika 1. Izgled SAM skale za vizuelno samostalno merenje
emocija

Upitnik je sastavljen tako da su ispitanici nakon svakog
pogledanog oglasa ispunjavali SAM skale za vizuelno
samostalno merenje emocija (slika 1). Oglasi i SAM skale
su se nalazili u jednom pdf dokumentu, i menjali su se
naizmenino. Ispitanici su svaki oglas posmatrali est
sekundi.
Svaka od tri skale (zadovoljstvo, uzbu-enje, dominacija)
ima 9 polja, a ispitanici su birali ono polje koje najbolje
reprezentuje njihov lini emocionalni doivljaj
posmatrane reklame.
Ispitanici su bili upoznati sa
znaenjem PDA (pleasure, arousal, dominance/
zadovoljstvo, uzbuenje, dominacija) skale. Ispitanici
nisu bili upoznati sa ciljem istraivanja.
6.2 Rezultati ispitivanja
Zbog nedovoljnog efekta skale dominacija, ova skala se
veoma esto zanemaruje prilikom tumaenja SAM
rezultata [2].
Na osnovu prosene ocene za skale zadovoljstvo i
uzbuenje, moe se primetiti da u veini sluajeva vai
princip da je uroene ljudske nagone lake isprovocirati
klasinim i konvencionalnim tipom oglasa, a da je steene
ljudske nagone lake isprovocirati neoekivanim i nekon-
vencionalnim tipom. Meutim, ako sagledamo pojedi-
nane rezultate, primeuje se da jasna pravila i zakonitosti
ne postoje.
Kod reklama za hranu najvei utisak kod ispitanika
ostavila je reklama za Sable tortu, to je u skladu sa
pretpostavkom. Tim oglasom dominira ikonini sadraj,
dok je na preiferiji oglasa primetan tropoloki sadraj,
koji se na entimematikom nivo enokira kao okoladna
torta iz zemlje okolada.
Slian sluaj je i sa drugim oglasima, to nas dovodi do
nove predpostavke da je poruka najefikasnija ukoliko se
kodira sloenijim vizuelnim kodovima, ali na bazi
preanje konstatacije, tj. uobiajene prakse. Stoga bi se
rezultat ovog preliminar-nog testa mogao traiti u okviru
rezultata za pojedninane grupe, u odnosu konvencio-
nalno nekonvencionalno.

Tabela 1. Prosene vrednosti skala zadovoljstvo i
uzbuenje za svaku reklamu posebno, i ukupna
prosena vrednost ove dve skale za svaku grupu reklama

7. PRAKTINA IZRADA REKLAMNOG OGLASA
Nakon ovog ispitivanja pristupilo se dizajnu oglasa na
kojima se reklamiraju hrana i pie, koji e biti zasnovani
na analizi rezultata iz ankete.
7.1 Reklama za italijanski restoran Vino & olivo
S obzirom da je predmet oglaavanja italijanski restoran,
odnosno hrana, namee se da fokus ovog oglasa bude
ikonini prikaz hrane. Meutim, ranije smo utvrdili da bi
bilo poeljno da oglas sadri i neki drugi element koji bi
ga distancirao od ablona. Jedan od naina postizanja
eljene efikasnosti je i zanimljiva kombinacija vizuelnog i
verbalnog registra. U ovom sluaju, ta veza se postie
kroz slogan Pravi ukus Italije. Ovaj slogan jasno govori
da se kroz oglas reklamira italijanska kuhinja, i stavlja se
akcenat na njen kvalitet i poreklo. Sa druge strane, slogan
je u neposrednoj vezi sa vizuelnim sadrajem oglasa. Na
denotativnom nivou, imamo prikaz tanjira na kome se
nalaze pageti, koji su klasian predstavnik italijanske
1428
kuhinje. Meutim, ti pageti su oblikovani kao krivi
toranj u Pizi, koji je takoe jedan od simbola Italije. Na
ovaj nain, kroz igru rei se postie vrsta veza slogana sa
slikovnim sadrajem oglasa.
Na konotativnom nivou, dolazi se do zakljuka da je
kvalitet hrane i usluge u ovom restoranu isti kao i u
najboljim i najpoznatijim restoranima u Italiji. Ovakvom
kompozicijom oglasa napadaju se i primarni ljudski
nagoni kod posmatraa, a zanimljiva veza verbalnog i
vizuelnog dela poruke omoguava da oglas due ostane u
pamenju posmatraa (slika 2).

Slika 2. Oglas za italijanski restoran Vino & olivo,
autor Zoran Mandi
7.2 Reklama za Lav pivo

Slika 3. Oglas za Lav pivo, autor Zoran Mandi

Kada se formira neki oglas, veoma esto mora da se uzme
u obzir trite kome se reklama predstavlja. Svaki narod i
svaka kultura imaju svoje specifinosti, koje se moraju
ispotovati da bi oglas bio dobro prihvaen. U sluaju
reklame za Lav pivo, ideja je da se potencira na
tradiciji. S obzirom da je proizvod namenjen srpskom
tritu, tradicija se namee kao logian izbor, jer su kod
nas veoma cenjene tradicionalne vrednosti. Na deno-
tativnom nivou, prikazano je okruenje koje je karakte-
ristino za tradicionalan nain proizvodnje piva.
Centralni deo te kompozicije su tri krigle piva, koje jasno
govore o kom proizvodu je re i apeluju na nagon ei
(slika 3).
Potenciranje na tradiciji nastavlja se i u njenom verbal-
nom delu. Kroz tekstualni sadraj poruke, dolazimo do
podatka o tome da pivara postoji preko sto godina. Opte
je poznato da sve najbolje i najpoznatije svetske pivare
imaju vievekovnu tradiciju, pa se na entimematikom
nivou konotira da i pivara elarevo spada meu naj-
bolje svetske pivare.

8. ZAKLJUAK

Bez obzira na sve prisutniju digitalizaciju medija,
novine i asopisi i dalje predstavljaju veoma rasprostra-
njeno sredstvo informisanja. Meutim, borba za poziciju
na tritu i za naklonost kupaca nikada nije bila jaa nego
u dananje vreme, tako da su ljudi sa svih strana i preko
svih vrsta medija zatrpani najrazliitijim propagandnim
porukama. U takvim uslovima, ako reklamna kampanja
nije pravilno usmerena ka svojoj ciljnoj grupi, propaga-
ndne poruke i oglasi ostaju neprimeeni. Sa druge strane,
svaka ozbiljna marketinka kampanja zahteva i velika
finansijska sredstva. Upravo iz tih razloga je veoma vano
da se i izradi tampanih oglasa prilazi sa velikom ozbilj-
nou i sa dobro razraenim marketinkim planom.
Potrebno je dobro poznavati svoje potroae, da bi
pomou oglasa mogle da se isprovociraju one elje i
nagoni koji e na kraju dovesti do pozitivne reakcije
kupaca. Ako je oglas dobro prihvaen, to automatski
dovodi i do pozitivnog stava potroaa ne samo prema
reklamiranom proizvodu, nego i prema samom brendu.
Na taj nain, oglas ne predstavlja samo sredstvo za preze-
ntaciju proizvoda i poveanje prodaje, ve utie na
kreiranje pozitivnog stava i odnosa javnosti prema itavoj
kompaniji ili brendu.
9. LITERATURA
[1] Miodrag Nedeljkovi, Marketinki prirunik, Dne-
vnik novine i asopisi, Novi Sad 2001.
[2] Karolien Poels, Siegfried Dewitte, How to capture
the heart? Reviewing 20 years of emotion measurement in
advertising, Catholic University of Leuven - department
of marketing and organisation studies, Leuven (Belgija)
[3] Wan-Chen Wang, Towards a deeper understanding
of human emotions in marketing communication,
University of Glasgow - department of management,
Glazgov 2010.
[4] Elvira Mlivi Bude, Kreativnost i apeli u ogla-
avanju, filaks.hr
[5] www.edusoft.ro
[6] Margaret M. Bradley, Peter J. Lang, Measuring
emotion: the Self-Assessment Manikin and the Semantic
Differential, Elsevier science ltd., 1994.

Adresa autora za kontakt

Zoran Mandi
zoran.mandic021@gmail.com

Uro Nedeljkovi
urosned@uns.ac.rs
1429

UDK: 621.38:535

UPOREDNE KARAKTERISTIKE CCD I CMOS VIDEO SENZORA

COMPARATIVE CHARACTERISTIC OF CCD AND CMOS VIDEO SENSORS

Saa Kati, ore Obradovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad


Kratak sadraj U ovom radu objanjen je princip rada
CCD i CMOS video senzora. Opisani su procesi nastanka
digitalne slike u senzorima. Senzori su zatim uporeeni, i
testirani korienjem softverskog paketa Imatest.
Abstract In this paper is explained principle of the
CCD and CMOS video sensors. Described the processes
of formation of digital images in sensors. Sensors were
than compared and tested using software package
Imatest.
Kljune rei: CCD, CMOS, Video senzori

1. UVOD
Danas postoje tri tipa digitalnih fotografskih video
senzora: CCD, CMOS i X3 senzori. Tokom dugog
perioda razvoja digitalne fotografije, CCD senzori su
predstavljali jedini tip senzora koji se koristio u grai
digitalnih aparata. Razvili su se u astronomskim
kamerama, a iroko se rasprostranili kroz upotrebu u
digitalnim aparatima i ostalim ureajima. Nasuprot njima,
nastali su CMOS senzori koji svojim performansama
danas predstavljaju ozbiljnu konkurenciju. X3 senzori su
najmanje zastupljeni.
2. CCD video senzori
2.1. Izgled ccd ipa
CCD detektor (Sl. 1) ima izgled integrisanog elektrinog
kola. Sastoji se od sivog keramikog kuita sa pinovima
koji predstavljaju elektrine konekcije.

Sl.1: Izgled CCD ipa
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Milo ivanov, red.prof.
Pravougaoni ili kvadratni otvor na povrini kuita
omoguava svetlosti da doe do fotoosetljivog dela ipa.
Fotoosetljivi deo je jako uoljiv, poto je taman i u obliku
pravougaonika [1].

2.2. Princip rada CCD elemenata

CCD je poluprovodniki memorijski elemenat u kome se
elektrino optereenje (naelektrisanje) kree po povrini.
Kod veine digitalnih ureaja, transportni sistem za
optereenje, u kome se stvara optereenje pomou fotona
u MIS (engl. Metal Insulated Semiconductor polupro-
vodnik metal izolator) ili MOS (engl. Metal Oxide Semi-
conductor poluprovodnik metal-oksid) kondenzatorima
proizvedenim na jedinstvenoj ploici kristala. Fotoni
prolaze kroz soiva ureaja na CCD. Energija sadrana u
fotonu konvertuje se pomou CCD-a u par elektron/
upljina.
Ako je ukupna energija dovoljna, elektroni mogu prei iz
valentnog opsega u provodni. To proizvodi upljine u
valentnom opsegu. Ovo pomeranje naelektrisanja
smanjuje koliinu energije ulaznog fotona za iznos jednak
energiji razlike izmeu valentnog i provodnog opsega. To
znai da za kretanje naelektrisanja, energija ulazne
svetlosti mora biti vea od tzv. energetskog procepa. Kod
CCD-ova, ovo obino znai da fotoni mogu da stvore
parove elektron/upljina ako je njihova energija vea od
1eV (elektron-volt), a njihova talasna duina manja od
1m. Nakon to je ova energija smetena u supstrat,
negativni elektroni i pozitivne upljine moraju se
razdvojiti. Ovo se postie dovoenjem elektrinog polja u
supstrat, nakon ega se elektroni oslobaaju, a upljine
nestaju u supstratu [2].

2.3. Fotodiode

Kao poslednji element u jednom optikom lancu pojav-
ljuje se prijemnik koji prevodi optiki signal u elektrini.
Prvi element prijemnika je fotodetektor. Fotodetektor
konvertuje varijacije optike snage koja pada na njega u
odgovarajue varijacije elektrine struje.
Postoji nekoliko vrsta fotodetektora: fotomultiplikatori,
piroelektrini detektori, poluprovodniki fotoprovodnici,
fototranzistori i fotodiode.
Najvaniji parametri fotodiode su:

vreme odziva
totalna ekvivalentna snaga uma
kvantna efikasnost
osetljivost.

1430
Kada je odziv fotodiode linearan, njena osetljivost je
linearno srazmerna kvantnoj efikasnosti, pa su dva
poslednja parametra istovetna. U cilju poveavanja
kvantne efikasnosti, fotodioda na bazi klasinog PN spoja
zamenjena je P-i-N fotodiodom (Sl. 2).

Sl. 2: Popreni presek P-i-N fotodiode

Silicijumske diode se koriste za detekciju vidljive i
infracrvene svetlosti talasne duine manje od 1m. One
pokazuju dobru linearnost pri pretvaranju intenziteta
svetlosti u struju u opsegu od 7 do 8 redova veliine
(linearnost do 1%). Odstupanja nastaju pri velikim intenz-
itetima svetlosti, kada broj fotona postane uporediv sa
brojem lokacija elektron-upljina u ispranjenoj oblasti.
Na ponaanje fotodiode utiu karakteristike prikljuenog
spoljanjeg kola. Razliitim kolima se mogu poboljati ili
istai pojedine karakteristike optoelektronske konverzije,
obino na raun nekih drugih, koje nisu vane u datoj
primeni. Razlikuju se etiri osnovna naina vezivanja
fotodiode. Njihove radne prave su prikazane na Slici 3.

Sl. 3: Strujno-naponska karakteristika fotodiode sa
radnim pravama za pojedina kola,
(1), (2), (3), (4) predstavljaju radne prave

U sledeoj tabeli (tabela 1) su ukratko sumirane prednosti
i nedostaci. [3]

2.4 Performanse detektora

Osetljivost CCD-a odreena je koliinom naelektrisanja
koje se sakupi po jedinici primljene svetlosne energije.
Naelektrisanje moemo meriti u elektronima, a koliinu
svetlosti u fotonima. Sa ovom poslednjom interpretacijom
uvodi se pojam kvantne efikasnosti (QE): to je
verovatnoa da foton kreira jedan par elektron-upljina.

Tabela 1. Prednosti i nedostaci osnovnih konfiguracija u
kojima fotodioda moe da radi
Kada bi CCD bio idealan detektor on bi produkovao jedan
elektron svaki put kad bi primio jedan foton. CCD
detektori dostiu kvantnu efikasnost do 90% na
odreenim talasnim duinama (u proseku svaki drugi
foton stvara par elektron-upljina), to je neuporedivo
bolje od najboljih fotografskih emulzija koje imaju
kvantnu efikasnost 4-5%. [1]

2.5 Izvoenje povrinskog senzora

CCD senzori mogu biti razliito izvedeni. Danas najee
korieni oblici CCD senzora su: Senzor punog formata
(engl. Full Frame Senzor) i Senzor transfera formata
(engl. Frame Transfer Senzor) i CCD senzor linijskog
transfera (engl. Interline Transfer CCD). [4]

2.6 Nastajanje boje u CCD senzoru

CCD senzor je po svojoj prirodi monohromatski, tj nema
sposobnost razlikovanja delova crvenog, zelenog i plavog
svetla. Zbog toga se u industriji koriste tri osnovna naina
za izdvajanje boje snimljene scene.
CCD senzor sa sekvencijalnim dobijanjem boje
Tri ccd senzor (3 ccd senzor)
Integrisani filteri na samom senzoru
Problem karakteristian za svaki od navedenih naina
prikupljanja informacija je da postoji utrostruenje
podataka. [4]

3. CMOS senzori

CMOS senzori su u osnovi graeni kao komplementarni
metal-oksidni poluprovodnici (Sl. 4). Takva graa je
uveliko razvijena i rairena u raunarskim procesorskim i
memorijskim ipovima. Koriste takozvanu aktivnu
arhitekturu piksela, koja je utemeljena u NASA Jet Pro-
pulsion laboratorijama.
Nia potronja energije, tehnologija izrade na bazi
mikroprocesorskih i memorijskih modula, jednostavnija
proizvodnja i nia cena, ine ovakve ipove veoma
popularnim. CMOS, kao i CCD senzor, koristi
fotoelektrini efekat za pretvaranje energije fotona u
elektrinu energiju. Primarna razlika je u tome to se kod
CMOS senzora konverzija elektrona, izbijenih
delovanjem fotona i skupljenih u potencijalnu jamu, u
napon obavlja direktno na samom senzoru.
Po svom obliku imamo dve vrste CMOS senzora:
CMOS senzori sa pasivnim pikselom
CMOS senzori sa aktivnim pikselom
Po svojoj konstrukciji CMOS senzor ima dva glavna
nedostatka u odnosu na CCD senzor.
1431

Sl. 4 Primer arhitekture tipinog CMOS senzora

To su smetnje prouzrokovane injenicom da se na senzoru
nalaze i stujni krugovi, kao i druga isto uzrokovana inje-
nicom da senzor nije celokupno zamiljen za pretvaranje
svetla u naboj naelektrisanja. Iz tog razloga faktor popu-
njenja (engl. fill factor) je puno manji. Kod CCD on iz-
nosi i do 100 %, dok kod CMOS-a ne prelazi 50 %. Pos-
redno, kod starije generacije CMOS senzora, to rezultuje
niom osetljivou u poreenju sa CCD senzorom [4].

3.1 Proces generisanja slike u CMOS aparatima

Kao to je prikazano na Slici 5, generisanje slike u CMOS
aparatima je veoma sloen proces koji ukljuuje velik broj
meusobno povezanih sistema (optika, filteri, algoritmi
...) [5].

Sl. 5: Proces genrisanja slike u CMOS aparatima

3.2 Optika

Uloga optike je da pomou sistema soiva prikupi i
usmeri fotone svetlosti. Objektive moemo klasifikovati
prema formatu, konstrukciji, inoj duini i svetlosnoj
jaini. Format objektiva daje informaciju o veliini slike
koju soivo moe dati [5].

3.3. Sakupljanje svetlosti i filtriranje boja

Mikrosoivo na povrini senzora sakupljenu svetlost
odvodi do fotoosetljivog dela svakog piksela (Sl. 6). Na
tom putu, fotoni prolaze kroz mozaik obojenih filtera
(CFA - Color Filter Array). Svaki piksel na sebi ima filter
odreene boje [5].

Sl 6: Sakupljanje svetlosti preko mikrosoiva

3.4. Proces pretvaranja fotona u elektrone u CMOS
senzorima

Merna jedinica za osvetljenje je lux. Ako svea osvetljava
objekat na rastojanju od 30cm, on e biti osvetljen
intenzitetom od oko 10 luxa. Osvetljenje senzora se meri
brojem fotona koji tokom ekspozicije dospeju do njegove
povrine. Da bi se taj broj odredio, osvetljenje na sceni se
rauna iz osvetljenja objekata i optikih parametara
objekata i soiva. [5]

3.5. Digitalna obrada signala

Digitalna obrada signala se sastoji iz dva nivoa -
interpolacije boja i korekcije boja. Senzori e najee
dati sekvencijalnu RGB sliku, iji e svaki piksel imati
informaciju samo o jednoj boji (crvenoj, zelenoj ili
plavoj). Da bi piksel dobio informacije i o ostale dve boje,
neophodne su interpolacije. Interpolacijom se uzimaju
informacije o bojama od odgovarajuih susednih piksela.
Postoje tri osnovne metode:
Jednostavna - interpolacija po kanalima
Interpolacije sa meukanalnim zavisnostima
Adaptivna interpolacija [5].

4. Razlika izmeu CCD i CMOS senzora

CCD (Charge Coupled Device) i CMOS (Complementary
Metal Oxid Semiconductor) senzori su dve najznaajnije
tehnologije za digitalno zapisivanje slike. Obe imaju i
prednosti i nedostatke u razliitim problemima. Zato ni
jednu ne moemo smatrati superiornijom, iako
proizvoai samo jedne tehnologije najee tvrde
suprotno. Osnovne razlike izmeu ta dva tipa senzora su:
Cena i integracija
Potronja energije
Kvalitet slike u uslovima normalne osvetljenosti
Kvalitet slike u uslovima smanjene osvetljenosti
Nivo uma
Kalibracija
Programibilnost
Prostorna rezolucija i veliina piksela
Brzina
Koliinska efikasnost
Faktor ispunjenja
Tamna struja
Funkcionalnost [6].
5. Analiza rezultata merenja

Na osnovu podataka dobijenih analizom pomou SFR
modula (Sl. 7) utvreno je da Nikon D80 (CCD senzor)
bolje reprodukuje otre ivice, zbog ega je pogodan za
reprodukciju prizora za puno finih detalja razliite
1432
orjentacije. Dok Nikon D5000 (CMOS senzor) ima neto
loije rezultate pri istoj analizi. Na Slici 7 dat je grafiki
prikaz vrednosti MTF50 izraene u broju linija po visini
fotografije u cilju vizulenog poreenja njihovih razlika
(vee vrednosti su bolje).

Sl. 7 Analiza rezultata dobijenih pomou SFR modula

Analiza rezultata merenja dinamikog opsega (Sl. 8)
dobijenih pomou Stepchart modula pokazala je da je
greka ekspozicije kod Nikon D80 fotoaprata skoro
idelana i iznosi 0.08 f-stop, dok kod Nikon D5000 aparata
iznosi 0.62 f-stopa. Dakle pokazalo se da Nikon D80 ima
bolji dinamiki opseg.

Sl. 8: Analiza rezultata merenja dinamikog opsega
pomou Stepchart modula

Rezultati merenja uma (Sl. 9) sprovedini u Imatestu
pokazuju da je srednja vrednost uma po kanalima boje za
Nikon D80 (za polja Z2-5): crveni 0.91%, zeleni 0.78%,
plavi 0.87% i kanal svetline 0.75%. Kod Nikon D5000
srednja vrednost uma po kanalima boje iznosi: crveni
0.87%, zeleni 0.73%, plavi 0.91% i kanal svetline 0.70%.
Razlike u vrednosti izmerenog uma izmeu dva testirana
fotoaparata nisu znaajne, ali pokazuju da je kod Nikon
D5000 manji um u svim kanalima boje, osim u plavom
kanalu.

Sl. 9: Analiza rezultata merenja srednje vrednosti uma
po kanalima boje izraenog u procentima

6. ZAKLJUAK

U radu su opisani principi rada CCD i CMOS video
senzora, kao i rezultati testiranja, odnosno uporeivanja ta
dva senzora, koji pokazuju njihove prednosti i mane. Na
osnovu sprovedene analize ustanovljeno je da je CCD
senzor i dalje dominantan u odreenim poljima kao to su
dinamiki opseg i otrina objekata. CMOS senzor se
pokazao kao bolji u pogledu uma i reprodukcije boja.

7. LITERATURA
[1] Tihomir Petrovi Karakteristike CCD detektora i
primene u astronomiji Matematiki fakultet u Beogradu
2004 god.
[2] http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/309.pdf
[3] http://mtf.etf.bg.ac.rs/kursevi/eo/fotodioda.pdf
[4] Tomislav Ciceli Primjena digitalne kamere u
teristikoj fotografiji Geodetski fakultet, Zagreb 2004
god.
[5] Jacob Baker, Institute of Electrical and Electronics
Engineers, IEEE Solid-State Circuits Society CMOS:
circuit design, layout, and simulation 2008 god.
[6]http://www.teledynedalsa.com/corp/markets/CCD_vs_
CMOS.aspx

Kratka biografija:

Saa Kati roen je u Virovitici u Hrvatskoj
1984. god. Upisao je studije na Fakultetu
Tehnikih nauka, smer grafiko inenjerstvo
i dizajn 2003. god. Diplomski-Master rad iz
oblasti Uporedne karakteristike CCD i
CMOS senzora odbranio je 2011. god.

1433

UDK: 655.3

FOTOGRAFIJA U OGLAAVANJU

PHOTOGRAPHY IN ADVERTISING

Arsa Stevanov, Uro Nedeljkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad


Kratak sadraj - Rad analizira nastanak, primenu i
standardizaciju fotografije u oglaavanju. Ceo proces
poevi od osmiljavanja ideje, izrade skica, pripreme za
snimanje i samog snimanja. Potom analizu i prikaz
dobijenih fotografija - nain na koji su dobijene i
implementirane u oglaavanje.

Kljune rei: Fotografija, oglaavanje

Abstract This master paper analyzes the origin, the
application and the standardization of the photo in
advertising. The whole process starting from the idea,
followed by making a sketch, shooting preparation and
the shooting itself. After the analysis and the illustration
of the final photos - development process and the
impletation of the final photos in the advertisment.

1. UVOD

Fotografija je specifina grafika umetnost koja ima
mnoge dodirne take sa ostalim sredstvima grafikog i
slikarskog izraavanja, ona je sebi stvorila posebno mesto
u dananjim sredstvima komuniciranja upravo tim
osobinama koje su ukratko izraene reima ovde i sada.
Fantazija s kojom je fotograf traio neki poseban izgled
poznate stvari, otkriva oveku nova saznanja o predme-
tima i dogaajima, a injenica da je to uvek jedan od
autentinih izgleda stvarnog objekta, koji je postojao pred
kamerom u trenutku snimanja, razlog je za posebno
interesovanje za te izglede, za ono to donosi fotografija.

2. OGLAAVANJE I FOTOGRAFIJA

Oglaavanje je oblik komunikacije koja ima za cilj da
ubedi itaoce, gledaoce i sluaoce da kupe odreeni
proizvod ili da koriste odreenu uslugu ili samo da
nametne novu ideju. Fotografija kao sredstvo oglaavanja,
je moda i najvaniji element svake reklamne kampanje,
jer ljudima u reklamama slika najlake privlai panju a i
najdue ostaje u seanju. Reklamna fotografija je indi-
rektni medij komuniciranja izmeu proizvoaa, klijenta i
potroaa.

3. STANDARDIZACIJA FOTOGRAFIJE

Cilj ove standardizacije je da se obezbedi tehniki kvalitet
snimljenog materijala.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog - master rada
iji mentor je bio mr Uro Nedeljkovi, docent.
Tako su pojedine teme klasi-fikovane po formatima
fotoaparata sa kojima su snimci nainjeni. U zavisnosti od
teme koju fotograf obrauje, on se opredeljuje za format i
opremu koja mu omoguava da ostvari svoj izraz.
Da bi pojasnili ovu potrebu naveemo sledei primer
naslovne strane asopisa na kojoj se nalazi fotografija:
uveanje take sa lajka formata je do 300 puta, sa sred-
njeg formata 6x6 cm uveanje take je do 80 puta, dok sa
snimka raenog sa tehnikom kamerom formata 13x18
cm uveanje take je svega 2 puta. Dodamo li ovome i
poznate karakteristike objektiva i soiva od kojih su
konstruisani, gde prema testovima najkvalitetniji obje-
ktivi lajka formata iscrtavaju oko 60 linija po mm2,
srednjeg formata gde najkvalitetniji objektivi Carl Zeiss
iscrtavaju do 95 linija po mm2, a objektivi Rodenstock za
tehnike kamere definiu ak do 300 linija po mm2.
Moemo lako uoiti razlike u kvalitetnu u ovim razli-
itim kategorijama uz napomenu da se slina razlika u
kvalitetu oitava i u kvalitetu boje i kontrasta u tonovima.
Najee prihvaena standardizacija uzima u obzir pre
svega elemente koji definiu vrste snimanja, pa tako
imamo sledeu standardizaciju: modna fotografija, stu-
dijska fotografija, fotografija arhitekture, industrijska
fotografija, mikro i makro fotografija, fotografija pejzaa
i prirode, reporterska sportska i paparaco fotografija,
portretna fotografija.

4. FAZE NASTANKA REKLAMNOG SNIMKA

4.1. Idejno reenje
Prvi korak realizacije ine skice za samo snimanje u vidu
likovnog reenja i likovne postavke konanog izgleda
snimka. Prilikom izrade ovih skica paralelno se rade i
skice rasvete, scenografije i aranmana.

4.2. Ambijent
Ambijent za snimanje moe biti zadat, u sluaju da je iz
nekog razloga unapred definisano mesto snimanja. U
suprotnom ambijent moe biti osmiljen i realizovan, od
strane samog fotografa i ekipe.

4.3. Svetlo
Svetlo predstavlja osnovni i najvanije elemenat u reali-
zaciji fotografije, pa tako i reklamne fotografije, i ono je
glavni alat pomou koga treba da ostvarimo svoju viziju
koja je nagovetena u skicama idejnog reenja.

4.4. Kompozicija
Kompoziciju treba posmatrati kao skup pomonih alata
koje fotografu slue da vizuelno rasporedi elemente
glavnog objekta, prednjeg plana, i pozadine u skladnu i
prijatnu celinu.

1434
4.5. Tehnika izvodljivost
Industrija fotoaparata i opreme je ponudila tritu jako
velik broj fotoaparata i opreme. U zavisnosti od teme koju
fotograf obrauje, on se opredeljuje za format i opremu
koja mu omoguava da ostvari svoj izraz. Velik znaaj za
izvodljivost imaju i studijska i druga oprema kao i
razliite vrste rasvete.

4.6. Postprodukcija
Postprodukcija je poslednja faza nastanka reklamnog
snimka, u kojoj se otklanjaju nedostaci nainjenih pri
samom snimanju i korekcijama dobija eljeni izgled.
Pojavom digitalne fotografije i monih softvera, u
fotografiji je nastalo novo doba gde su sve intervencije
mogue.

5. IZRADA STUDIJSKOG SNIMKA ZA REKLAMU

Primer koji sledi pokazuje faze nastanaka reklamnog
snimka od kontakta sa klijentom do samog kraja
realizacije celog projekta.
U prvom kontaktu, fotograf je dobio saznanja o pro-
izvodima koji treba da se reklamiraju. Naruilac posla
eleo je da reklamira svoj proizvodni program tele-
komunikacionih ica i kablova. eleli su nesvakidanju i
interesantnu reklamu sa fotografijama vee estetske vred-
nost. Fotograf je dobio uzorke razliitih ica koji su sami
po sebi nedovoljno atraktivni kao i veina industrijskih
proizvoda.
Glavna fotografija i naslovna strana kataloga, morala je
da bude uraena atraktivno, ali da na snimku budu zastu-
pljene direktno ice, pa je fotograf odluio da u reenje
uvede asocijaciju na enski portret. Da bi ovu asocijaciju
ostvario, fotograf je koristio staklenu glavu za izlog na
kojoj je kosa napravljena od ica.
Prvi korak bile su skice, bazirane na liniji kao osnovnom
elementu kompozicije. Te skice su sadrale mogue polo-
aje aranmana i rasvetnih tela u nekoliko varijanti, pri
emu je korieno razliito osvetljenje kao glavni alat za
atmosferu na snimcima.
Snimanje je raeno u studiju sa tehnikom kamerom
''Cambo'' i objektivom ''Rodenstock'' 210mm, a format
filma je 10x15cm.
Svetlo je kao pri snimanju portreta, tako da je aranman
ica bio istaknut sa glavnim difuznim svetlom, a svi ostali
planovi su bili osvetljeni sa dopun-skim svetlima, da bi se
panja usredsredila na proizvod koji se reklamira.
Glavno svetlo sa difuzorom je posta-vljeno od gore. Jo
jedno difuzno svetlo postavljeno je bono i ono je
rasvjetljivalo ice pod uglom u odnosu na glavno svetlo,
radi to vei volumen.
Sa leve strane je postavljeno slabo spot svetlo za konture.
Ovaj nain snimanja u fotografiji se esto zove Low
Key, i odlikuju ga tamne povrine sa svetlim detaljima
koji treba da privuku panju.
Po ugledu na ovaj pristup i konotativno znaenje na
fotografiji, u nastavku sproveo sam slian eksperiment.
U cilju prikazivanja celokupnog postupka nastajanja
studijskog snimka za reklamu na konkretnom primeru
pristupio sam postupku izrade i snimanju.
Po zavretku ovog prikaza na istom snimku izvrio sam i
analize zna-enja. Reklamna fotografija u ovom sluaju
ima za cilj reklamiranje jednog poznatog brenda koji u
reklamama za svoje proizvode apele usmerava ka
populaciji punoletnih i sredovenih mukaraca.

Slika 1. Studijski snimak tehnikom kamerom

Ideja prilikom osmiljavanja ove reklamne fotografije mi
je bila da isprovociram deaka u svakom odraslom
mukarcu (ciljne grupe) i da kod njega izazovem emocije
i oseanja vezana za rano detinjstvo a za tim da ta
oseanja usmerim ka sadanjem potencijalnom cilju
vezanom za brend koji je zastupljen na fotografiji.

Slika 2. Prvi snimak za reklamu ''Ducati''
Studijski snimak, MSc Arsa Stevanov

Kompozicija ovog snimka je vrlo jednostavna, i svodi se
na potenciranje uzorka njegovim viestrukim pona-
vljanjem koji mu samim tim naglaava znaaj. Klikeri kao
elementi kompozicije sa irokom paletom boja su i vrlo
zahvalan kompozicijski elemenat lopte - sfere u raznim
veliinama. Kao poseban kompozicijski elemenat pre
svega sa simbolikim znaajem uveden je u kompoziciju
na posebno odabrano mesto i klju sa priveskom
motocikla Ducati.

6. ANALIZA REKLAMNE FOTOGRAFIJE

Fotografija je kao tekst - ona oznaava stvarnost svojim
simbolima, a svako e te simbole dekodirati kroz svoj
lini sistem. Tako je stvarnost, odnosno istina koju
fotografija nosi, u najveoj meri zavisna od toga kako mi
1435
tu stvarnost proitamo. Da bismo je proitali onako kako
je to autor zamislio, nai sistemi za pisanje/itanje
simbola moraju biti kompatibilni. Takoe, autor mora
obezbediti dovoljan broj simbola da bi osigurao pravilno
itanje.
Po zavretku snimanja moemo se osvrnuti i na analizu
konotativnog nivoa gore opisane fotografije:

Na fotografiji (Slika 2) prisutni su simboli:
oblik klikera - lopte,
boje klikera - irok spektar dopadljivih boja
staklo - kao struktura i
klju - kao ostvarenje cilja

Konotativni nivo enkodira se kroz:
oblik klikera - upuuje na kotrljanje, pokret,
vonju takoe na svedene oble i aerodinamine linije i
povrine koje su oigledna karakteristika svih dukatijevih
modela
boje - asociraju nas na ivopisne boje koje
dizajneri dukatija veto koriste u dizajniranju najlepih
prestinih motorcikala u svetu
staklo - upuuje na vrstinu i prefinjenu
konstrukciju i obradu
klju - ostvarenje cilja deaka u svakom od nas
simbolizuje klju koji nam otvara vrata za ulazak u svet
zadovoljstva, brzine, adrenalina, stila, prestia koje prua
ovaj poznati brend.

Drugi snimak (Slika 3) nastao je sa tendencijom usmera-
vanja panje vie na klju i logo a klikeri su svedeni po
boji (na dve boje) i kompoziciji (koristio sam manji broj
klikera iste veliine).

Slika 3. Drugi snimak za reklamu ''Ducati''
Studijski snimak, MSc Arsa Stevanov

Analizom fotografije za oglaavanje dobijene posle
drugog snimanja uoio sam prisutne kodove u vidu:

oblika klikera - lopte;
boje klikera - odabrane su boje crvena i uta kao
dve najzastupljenije boje u proizvodnji ove
firme;
staklo - kao struktura;
klju - kao ostvarenje cilja;

Konotativni nivo prisutnih kodova je:
oblik klikera - klikeri iste boje na ogledalu
upuuju na grupu identinih objekata, formiranu
zajednicu - roj insekata - pela, klikeri u pokretu koje se
kreu razliitim pravcima kretanja mogu konotirati
zujanje zujanje po gradu.
Boje - roj insekata u istoj boji - istom brendu,
budi deo ekipe ako su mladi mukarci na vrhunskim
motorima cool podraavaj ih... zabava bez briga zbog
pouzdanog kvaliteta.

Posmatrajui izdvojeno ove stavke mogu konstatovati da
sam, uvodei odreene izmene pri snimanju, sa drugim
snimkom ostvario upravo ono to sam eleo, a to je da
dodatno potenciram brend za koji sam i radio ovo rekla-
mno snimanje. Iz ovoga proizilazi i mogunost da analizu
koristimo i u obrnutom pravcu a da u nekim segmentima
te analize zadamo elemente koji e nam definisati nain i
postupak nastanka sledeeg snimka ili reenja.

7. ZAKLJUAK

Postupnim izvoenjem svih faza u nastanku fotografije za
oglaavanje i nihovom analizom moemo zakljuiti koliki
je i kakav znaaj fotografa i ekipe koja uestvuje u izradi
fotografije za oglaavanje. Moemo sagledati direktnu
vezu kvaliteta postignutog oglasa sa umeem i senzi-
bilitetom fotografa i cele ekipe. Ovo opravdava esto
povezivanje fotografije za oglaavanje sa pojmom ume-
tmike fotografije, jer ona u sutini i jeste primenjena
umetnika fotografija.

8. LITERATURA

[1] Kai, Dragoljub: Elementarna tehnika fotografije,
Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981.
[2] Hedgecoe, John: Sve o fotografiji i fotografisanju,
Mladost, Zagreb, 1976.
[3] Croy, O.: The Photographic Portrait, The Fockal
Press, New York, 1975.
[4] Ansel, Adams: Black and White Photography,
Hasseblad, New York, 1977.
[5] http://ezinearticles.com

Adresa autora za kontakt:

MSc Arsa Stevanov
tramuntanans@yahoo.com

Doc. Mr. Uro Nedeljkovi,
urosned@uns.ac.rs

Grafiko inenjerstvo i dizajn
Fekultet tehnikih nauka, Novi Sad
1436

UDK: 655.2

PROMENE U SPEKTRU BOJA PRILIKOM PRERAUNAVANJA IZ RAW DATOTEKE
U TIFF I JPEG DATOTEKE

COLOUR CHANGES DURING RAW FILE CONVERSION INTO JPEG AND TIFF

Milan Levnaji, Igor Karlovi, Ivana Tomi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj Posmatrajui digitalnu fotografiju
primetiemo sve pogodnosti koja ona zapravo prua
prosenom korisniku, brzina, funkcionalnost i skoro
trenutni uvid u zabeleenu fotografiju. Profesionalni zah-
tevi za digitalnom fotografijom premauju ove prosene
potrebe i zahtevaju jedan uniformni sistem kako bi krajnji
rezultat bio to bliskiji originalu. Korienjem Imatest
programa bie prikazano poreenje razlika u boji kod
RAW datototeka dobijenih sa CMOS i CCD senzora, kao i
komprimovanih datoteka TIFF (bez gubitaka) i JPEG (sa
gubitcima).
Kljune rei: digitalna fotografija, digitalni fotoaparat,
kompresija, RAW, TIFF, JPEG
Abstract While reviewing digital photography we can
notice all the conveniences it actually provides to an
average user, speed, functionality, and almost immediate
overview of the recorded photo. Professional demands for
digital photography slightly supersede these average
needs and demand a system that is uniformed in that way
that utmost results must match as closely as possible to
the original. Comparison in colour difference of RAW
files collected from CMOS and CCD sensors and their
compressed TIFF files (lossless) and JPEG (with loss)
will be shown, by using Imatest software, .

1. UVOD
Od scenografije do reprodukovane fotografije postoji niz
koraka. Od trenutka kada fotoni prodru u silikonski ip do
odreivanja tanog intenziteta RGB delova piksela, nosioci
informacije o boji podloni su stalnom preraunavanju.
Odabir tipa datoteka koje se koriste su najee RAW,
TIFF ili JPEG i njihovim odabirom odreujemo koliinu
informacija sa kojom manipuliemo kao i konani
prikazani rezultati. Kombinacija senzorskih elementa i
algoritma za digitalni prikaz informacija o prikupljenom
svetlu. Razlika u boji kao kvantitativni faktor odreivanja
ovih razlika se esto koristi radi postojanosti reprodukcije
nezavisno od tipa i vrste algoritma pohranjivanja podataka.

2. MODELI BOJE I UPRAVLJANJE BOJOM
Interncionln orgnizcij posveen svetlu i boji je
Interncionlni Komitet z Osvetljenje (CIE). Jedno od
njrnijih dostignu CIE je hromtski dijgrm, rzvijen
1931, kao i definisanje standardnog posmatraa i geometrije
merenja.
Digitalni fotoaparat u lancu reprodukcije mora biti
usaglaen sa drugim ureajima u cilju obezbeivanja
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master-diplomskog rada iji
mentor je bio dr Igor Karlovi, docent.
tane i predvidljive reprodukcije. Sistem usaglaavanja
razliitih ureaja naziva se sistem za upravljanje bojom.
Ureaji su karakterizirani kroz profile, kojim upravljaju
moduli za preraunavanje hromatskih vrednosti karakte-
ristinih ureaja.
Profili urej obezbeuju sistemu z uprvljnje bojom
informcije potrebne d pretvore podtke o boji izmeu
urej iz kog potie prostor boje i nezvisnog prostor
boj. Ureje u grafikoj industriji moemo podeliti u tri
iroke grupe: ulzne ureje, ureaje za prikazivanje i
izlzne ureaje. Z svku grupu urej, opisn je niz
osnovnih lgoritmskih model koji vre trnsformcije
izmeu prostor boje. Ovi modeli obezbeuju rspon
izmeu kvlitet boje i rezultt uink koje omoguvju
rzliiti ustupci u memoriji, uinku i kvlitetu slike. Za
digitalnu fotografiju se najee preporuuje perceptualni
nain transformacije koji zadrava oseaj celokupnog
oseaja izmeu izvorne slike i pretvorene slike [2].

3. DIGITALNI FOTOAPARAT

Digitln fotogrfij, z rzliku od klsine, ne koristi
film ve sliku "vidi" preko fotooseljivog senzor ko skup
brojnih podtk. To omoguv sklditenje i ureiv-
nje slik n runru. Osim snimnj fotogrfij, oni
esto omoguvju i snimnje vide i zvuk.
Kda svetlost pdne n senzor (prethodno provi kroz
objektiv, ko kod klsine fotogrfije), elije senzor
pretvrju spektrlne sstojke svetlosti u brojne
vrednosti, koje se ztim snimju u obliku datoteke koja se
iz prt moe preneti n tmpnje ili dlju obrdu. [4]
Poto sami fotoosetljivi senzorski elementi nisu u
mogunosti razloiti svetlost na tri primarne boje
potrebno je koristiti dodatne filtere u boji koji mogu
varirati u broju boja i nainu postavljanja.
Bjerov mozik filtera je poredk filter (eng. colour filter
array - CFA) u boji koji slui z rsporeivnje RGB
filter u boji n mreu fotosenzor. Njegov odreeni
poredk filter u boji se koristi u veini slikovnih senzor
s jednim ipom, koji se koriste u digitlnim kmerm,
kmkorderim i skenerim z stvrnje slik u boji.
Strukturlni blon filter je 50% zelen, 25% crven i
25% plv, stog se zove i GRGB ili RGGB filter. Zelena
boja je zastupljena u veoj meri zbog podudaranja CIE
krive standardnog posmatraa zelene boje i fotometrijske
krive koja daje infromacije o svetlini neke scene. Poto se
slika snima kroz niz filtera potrebno je radi konanog
prikazivanja je sastaviti u celinu.
Algoritm z uklnjnje mozik je proces u digitlnoj
fotogrfiji kojim se u potpunosti rekonstruie slik u boji
iz nekompletnih uzork s izlz n senzoru prekrivenim
1437
mozikom filter u boji (CFA). Tkoe se nziv i CFA
interpolcij, rekonstrukcij boje ili jednostvno uklnj-
nje mozik. Vein modernih digitlnih kmer dobijju
sliku koristei senzor prekriven CFA. tko d je uklnj-
nje mozik deo tok obrde koji je potrebn d bi smo
sliku dobili u prepozntljivom formtu. Cilj lgoritm z
uklnjnje mozik jeste d rekonstruie sliku u boji iz
prostorno poduzorkovnih izlz knl boje s CFA.

4. FORMATI ZAPISA SLIKE

Formati zapisa slike su specifini naini kodiranja i
organizacije podataka koji je razumljiv u binarnoj obradi
tokom raunarskog procesa obrade digitalnog signala.
Grafika industrija radi standardizacije i upravljanja
kvalitetom je manje vie ograniila veliki broj postojeih
formata na ne nekoliko standardizovanih kao to su TIFF,
JPEG dok RAW format postoji u nekoliko verzija.

4.1 RAW format

Sirovi formt kmere (RAW u dljem tekstu) sdri
minimlno obrene podtke s senzor. Zovu se sirove
datoteke zto to nisu obrene i ko tkve ne mogu biti
tmpne niti korigovni pomou grfikih progrm za
digitalnu obradu slike.
RAW pretvr sliku obruje u iroko gmutnom
unutrnjem prostoru boje gde se mogu vriti precizn
podevnj. Slik se ztim pretvara u pozitiv fjl
TIFF ili JPEG z potrebe sklditenj ili dlje
mnipulcije. Postoje desetine RAW formt slike koje
koriste rzliiti modeli rzliite digitlne opreme. Jedan
od pokuaja standardizacije je i DNG format RAW
datoteke koje je predloila kompanija Adobe, ali mnogi
proizvoai i dalje koriste svoje izvorne formate.
RAW podci predstvljju izlazne vrednosti z svki od
crveni, plvih i zelenih piksel s senzor. Elektronik
zduen z iitvnje podtk skuplj i pojv
senzorske podtke, sd se odreuje ISO osetljivost
(brzin senzor), ko se oitvnje vri uz mlo pojnje
odgovarajua ISO osetljivost je ml, i obrnuto. Sd je
mogue ili skldititi RAW formt ili g dlje obrditi, i
komprimovti u JPEG formt. [3]

4.2 TIFF format

TIFF (eng. tagged image file format) je populrn i
fleksibiln formt dizjnirn z profesionlne potrebe u
rzliitim multimedijalnim sistemima. Prvobitno stvoren
od strne Aldus kompnije, ksnije g proiruju
Mikrosoft i Adobi. Formt podrv rspon od sivih,
indeksirnih i prvih slik u boji. TIFF formt sdri vei
broj slik s rzliitim odlikm.
TIFF specifikcija obezbeuje vei broj metod kompre-
sije (LZW, ZIP, CCIT i JPEG) i prostor boje, tko d je
mogue skldititi vie vrijcij jedne slike u rzliitim
veliinm u jednoj TIFF dtoteci. Gr TIFF formt
omoguv stvrnj novih tipov slik i informcionih
blokov definisnjem novih tgov.

4.3 JPEG format

JPEG format ije ime je skraenica Joint Photographic
Experts Group je sofisticirni metod kompresije crno
belih ili slik u boji., s ili bez gubitk. Nije njpodobniji
z kompresiju crno belih slik. JPEG njbolje funkcionie
n slikm s kontinulnim bojm, gde susedni pikseli
imju slinu boju. Prednost JPEG kompresije jeste to to
poseduje mnogo prmetr koje korisnik moe menjti,
smim tim je mogue uticti i n koliinu izgubljenih
podtk ( time i n nivo kompresije). esto oko ne
moe d uoi rzliku pri kompresiji 10:1 ili k 20:1.
Postoje dv osnovn tip JPEG kompresije: s gubitcim
(eng. bseline) i bez gubitk (koji tipino stvr
kompresiju od 0.5). Najnovija verzija je JPEG 2000 koji
je standardizovan u formi ISO/IEC 15444-1 standarda.

5.EKSPERIMENTALNI DEO

Eksperimentln merenj su iml z cilj poreenje RAW
formata s komprimovnim formtim s i bez gubitk
putem izrvnje osnovnih prmetr kvlitet
reprodukcije boj kod dv urej s CCD i CMOS
tehnologijom snimanja svetla. N osnovu dobijenih
rezultt izvren je ocen svkog urej ponosob i
njihovo meusobno poreenje, sve u cilju utvrivnj
zvisnosti kvlitet reprodukcije boj u odnosu n tip
ip koji se koristi kao i primenjenog algoritma za
smetanje podataka slike. Rezultti testirnj i zkljuci
izvedeni iz njih mogu u budunosti biti iskorieni ko
smernic z fotogrfski rd i reprodukciju slike.

5.1 Korieni ureaji, materijali i metode

Za potrebe fotografisanja korieni su visoko kvalitetni
poluprofesionalni fotoaparati Nikon D200 kao
predstavnik CCD senzora i Canon EOS 400D kao
predstavnik CMOS senzora.
Adobe Photoshop je grafiki raunarski program, razvijen
i od strane amerike firme Adobe Systems. Korien je za
dobijanje TIFF fajla za uporednu analizu, s obzirom da je
vodei program za manipulaciju fotografijama.
GretagMacbeth Profile Maker Pro 5.5 program za
generisanje ICC profila pomou Colorchecker SG test
karte. Korien za uporednu analizu opsega boja kod
RAW, TIFF i JPEG formata.
Imatest je programski paket za analizu fotografisanih test-
karti. Na tritu postoji nekolicina specijalizovanih
programa za testiranje kvaliteta fotografija. Meutim,
najsveobuhvatniji meu njima jeste Imatest Master, koji
je programiran na bazi Mathlab kodova i instrukcija. Ovaj
softver poseduje niz modula od kojih se svaki koristi za
analizu fotografija jedne ili vie test karti [7].
Podrani su svi standardni formati fotografija (TIFF,
JPEG, PNG, BMP), kao i Bayer RAW. Za potrebe
eksperimenta korien je modul Multichart.
Multichart modul meri preciznost boje, tonlni odziv i
ISO osetljivost. Moe se koristiti z merenje blns bele
i odziv boje u irokom sepektru osvetljenj i scenogr-
fij. Tkoe moe d prike tonlni odziv monohromt-
skih krti (ili monohromtskih delov test krte). Tkoe
je mogue izrunti mtricu z korekciju.
Za potreba eksperimenta koriena je karta Colorcheker
SG Digital(slika 1). Specifino dizjnirn z potrebe
digitlnih fotogrf, Digital Colorchecker SG krt sdri
njkvlitetnije stndrdne reference boje koje su
dostupne. Svko od 140 polj izbrno je zbog svoje
pozicije u prostoru boj kko bi proirili gmut, tko d je
1438
mogue nprviti profil koji e u potpunosti predstviti
sve mogunosti digitlne kmere. Karta sadri i klasinu
ColorChecker kartu kao i niz ahromatskih polja koja se
koriste kod odreivanja dinamikog opsega digitalnog
fotoaparata.

Slika 1: Colorchecker SG Digital

5.2 Realizacija eksperimenta

Fotografije test karti napravljene su pod istim svetlosnim
uslovima i podeavanjima na aparatu u skladu sa
zahtevima test karte. Kko bi smo primetili promene u
boji prilikom kompresije originlni RAW fjlovi su
podvrgnuti kompresiji i obrdi u progrmim Adobe
Photoshop z NX raw i CR2 Raw, Capture NX 2 za NX
raw i Digital Photo Proffesional za CR2. Datoteke su
zatim podvrgnute analizi u Imatest programu nakon ega
su uporeeni rezultati. Datoteke su takoe podvrgnute
meusobnoj analizi razlike boje korienjem rezultata
dobijenim iz Imatesta.

5.3 Rezultati merenja

E
TIFF IMATEST
TIFF DPP/NX
JPEG CANON/NIKON
PS TIFF
JPEG 12
JPEG 6
JPEG 0
0
2
4
6
8
10
12

Slika 2 Uporedni rezultati razlike u boji E

Uoena je znatna razlika u boji kod svih formata. Ipak
neto manju razliku u boji su imali formati dobijeni sa
CCD senzora slike u odnosu na formate dobijene sa
CMOS senzora (slika 2).
Najvea razlika u boji iznosila E=10,44 za JPEG 12
datoteku sa Canon CMOS senzora, a najmanja E=5,72
za TIFF Imatest datoteku sa Nikon CCD senzora. Svi
rezultati su iznad vrednosti koje ovek moe da
percepcira.
Poreenjem opsega boje dobijenih iz gore pomenutih
fajlova, za Canon CMOS primeene su masivne razlike
naroito u delu opseg izmeu ute i crvene n viim
vrednostim svetline, ko i u delu opseg crvene boje n
niim vrednostim svetline (slika 3).

Slika 3 - prikz opseg boj Lab z vrednosti L=50
respektivno, z TIFF Imatest (plvo), TIFF PS(belo),
TIFF DPP z Canon(crveno)

Slika 4 - prikz opseg boj Lab z vrednosti L=25,50,75
respektivno, z TIFF Imatest (plvo), TIFF PS(belo),
TIFF NX za Nikon(crveno)

Poreenjem opsega boje fajlova, za Nikon CCD
primeeno je da TIFF PS i TIFF NX stvrju dodtne
boje n niim vrednostim L u opsegu crvene, zelene i
plave boje.
Kod Canon JPEG fjlov komprimovnih u Adobe
Photoshop progrmskom pketu je njizrenij rzlik u
boji i iznosi 10,09 z JPEG 0 fjl s njmnjim kvlitetom
i 10,44 z JPEG 6 i JPEG 12 (0,6,12 nivoi kompresije u
Photoshop-u). Rzlike u nivoim kompresije skoro d
nem. Shodno tome moemo zkljuiti d sm nivo
kompresije nee uticti n boje koje se nlze n
fotogrfiji, kd smo se ve jednom odluili d tip
kompresije bude JPEG.
Ovkv rezultt je i oekivn ko uzmemo u obzir nin
n koji se JPEG kompresij vri. Sklonost k deljenju
fotogrfije n polj, i vrenje pojedinno kompresije z
svko polje ztim sklditenje podtk, ide u prilog
jednoj ovko uniformnoj test krti. Sm rzlik izmeu
1439
vrednosti polj JPEG 6,12 fjl i JPEG 0 fjl iznosi
E=1,61 i spd u domen veom mle rzlike koje bi
uoilo tek iskusno oko.

Slika 5 Vizuelni prikaz razlike u boji sa prikazom
pomeranja boje u odnosu na referentne vrednosti (JPEG
0 levo, TIFF Photoshop fajl desno)

Nikon JPEG fjlovi dobijeni iz Adobe Photoshop
progrmskog pket su skoro identini, s mlim
odstupnjem kod JPEG 0 fjl ij je vrednost E =
10,19, dok je kod JPEG 6 i JPEG 12 fjl E =10,12.
Pomeranj boje su identin ko kod TIFF PS fjl (slika
5), to ns opet dovodi do zkljuk d JPEG kompresija
nema veliki uticaj na gubitk boje, ili dolzi do
odstupnj koj su znemrljiv i ljudsko oko g ne bi
primetilo. Sm rzlik izmeu vrednosti polj JPEG 6,12
fjl i JPEG 0 fjl iznosi E=1,27 i spd u domen
veom mle rzlike koje bi uoilo tek iskusno oko.

6. ZAKLJUAK

Anliz podtk je pokzl d Nikon 200D im mnje
gubitk u odnosu n Canon D400 prilikom pretvaranja iz
sirovog formata u druge formate slika. Kko je Nikon
urej zsnovn n CCD tehnologiji, moemo zkljuiti
d je u ovom sluju CCD tehnologij pokazala bolje
rezultate kod ovih specifinih ureaja u odnosu n CMOS
senzorski element. U ob sluj smo primetili d je
njmnje gubitk boje dolo u opsegu gde su pstelne
boje njvie u opsegu srednjih tonov. Tkoe generis-
njem opseg boj primeuje se d JPEG fjlovi generiu
boje u tmnim nivoim crvenog del spektr. Poreenjem
JPEG fjlov n rzliitim nivoim kompresije smo doli
do zkljuk d su promene u opsegu minimlne, te se
JPEG fjl s njveim stepenom kompresije i JPEG fjl s
njmnjim stepenom kompresije tek nezntno rzlikuju.

S druge strne TIFF fjlovi, iko s priblinim rzlikm
u boji se zntno rzlikuju u nini kompresije i
reprodukcije boje. Tkoe gubici boje se mnifestuju u
rzliitim delovim opseg i n rzliiti nin. Ovi
rezultati ukazuju da u situacijama kada sam rezolucija
nije vana kao na primer postavljanje slika na Internet, se
moe koristiti viestruko vea kompresija jer su razlike
prilikom posmatranja minimalne, a dobit u funkciji
veliine datoteke odgovarajui. Za tampu naravno sem
tanih kolorimetrijskih vrednosti su od velike vanosti i
drugi parametri kao to je otrina prikaza detalja i kontrast
slike i zbog toga se preporuuje korienje formata kao
to je TIFF koji bez gubitaka detalja dalje i odgovarajue
vrednosti razlika boja.

7. LITERATURA

[1] Adobe, 2011,
http://dba.med.sc.edu/price/irf/Adobe_tg/models/
[2] Phil Green, 2010, Color managment, John Wiley and
sons
[3] Jakaria Ahmad, Md. Mustafijur Rahman Faysal, 2006,
Image-Processing Pipeline for Highest Quality Images,
World Academy of Science, Engineering and Technology
[4] Junichi Nakamura, 2006, Image sensors and signal
procesing for DSC, CRC Press
[5] R.A. Jansen, 2006 Introduction to CCD,
[6] Jun Ohta, 2008, Smart CMOS image sensors and
applications, CRC press Taylor and Francis group
[7] Imatest, 2011, http://www.imatest.com/docs/


Milan Levnaji
milan.levnajic@gmail.com

Doc dr Igor Karlovi,
karlovic@uns.ac.rs

Msc Ivana Tomi
tomic@uns.ac.rs

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
1440

UDK: 655.2

UTICAJ OBLIKA RASTERSKIH TAKI NA TONSKE VREDNOSTI U SITO TAMPI

INFLUENCE OF HALFTONE DOTS SHAPES ON TONE VALUES IN SCREEN
PRINTING

Slobodan Kojadinovi, Igor Karlovi, Ivana Tomi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad


Kratak sadraj - U radu je predstavljena eksperi-
mentalna analiza uticaja oblika rasterskih taaka na
reprodukciju boja u sito tampi. Linijatura i oblik ras-
terske take ima direktan uticaj na tonske vrednosti i
posredno na konane kolorimetrijske vrednosti repro-
dukcije. Pravilan odabir tipa take sniava mogunost
gubitaka tonova na odreenoj vrsti materijala. U radu su
ispitane kruna i elipsasta rasterske take, a za procenu
promena tonskih vrednosti uraena analiza optikog i
mehanikog porasta tonskih vrednosti rasterske take na
dve vrste papira. Rezultati pokazuju promenu tonskih
vrednosti u korelaciji sa materijalom i oblikom rasterske
take.
Kljune rei: linijatura rastera, gustina tkanja sita,
mehaniki porast tonske vrednosti rasterske take, optiki
porast tonske vrednosti rasterske take.
Abstract In this paper an experimental work is
presented regarding the analysis of the influence of
different halftone dot shapes on reproduction of colours
in screen printing. The line count and halftone dot shape
have a direct influence on the tone values and thus can
influence the final colour reproduction. The appropriate
halftone dot can lower the possibility of tone loss on a
distinctive substrate. In this paper we have tested round
and elliptical dot shapes and analyzed their optical and
mechanical tone value increase on two kind of paper. The
results showed a change in tone values in correlation with
the halftone dot shapes and materials.
Keywords: halftone line count, mesh count, mechanical
tone value increase, optical tone value increase

1. UVOD

Sito tampa predstavlja tehniku propusne tampe u kojoj
veliki broj faktora utie na proces tampe, kao i na
konani kvalitet otiska. Da bi se moglo tampati u tehnici
sito tampe neophodno obezbediti ram (koji moe biti
drveni ili aluminijumski) na kojem se zatee svila (koja
sadri formu tj. informaciju koju elimo da prenesemo),
rakel kojim se boja progurava kroz svilu, mehanizam za
montiranje i manipulisanje sita i sto na koji e se postaviti
materijal na koji se tampa.
Kompletan proces od pripreme digitalnih datoteka do
osvetljavanja sita, montae, pravljenja otiska i suenja
moe biti veoma kompleksan za kontrolu, naroito kod
viebojne tampe. Jedna od najznaajnih karakteristika
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master-diplomskog rada iji
mentor je bio doc. dr Igor Karlovi.
ove tehnike je mogunost tampanja na svim materijalima
razliitih oblika (ravnih, zaobljenih).
Prilikom izbora oblika rasterskih taaka, linijature rastera
i usklaivanja sa rezolucijom osvetljivaa i gustinom
tkanja sita treba pravilno odabrati parametre radi
izbegavanja pojave prevelikog porasta tonskih vrednosti i
moare-a.
Od odabira karakteristika i podeavanja ovih parametara
zavisi koliko emo detalja eljene reprodukcije dobiti u
tampi, koliki e biti nanos boje (nanos boje kontroliemo
i jainom pritiska, kao i uglom povlaenja rakela) i koliko
e reprodukcija biti verno preneta u pogledu tonske skale.

2. MEHANIKI I OPTIKI PORAST TONSKE
VREDNOSTI

Mehaniki porast tonske vrednosti rasterske take je
fiziki porast rasterske take koji dolazi usled mehanikih
promena na filmu, tamparskoj formi i otisku. Dok
optiki porast tonske vrednosti rasterske take predstavlja
promenu koju ljudsko oko primeuje usled refleksije
svetlosti sa podloge [1].
Najvei porast tonske vrednosti rasterske take se deava
u srednjim tonovima do 30% do 70%. Treba naglasiti, da
je optiki porast tonske vrednosti uvek vei od meha-
nikog to se vidi i na slici 1..

Slika 1. Mehaniki i optiki porast rasterske take

Zbog nelinearnosti oblika take koriste se mnoge formule
za izraunavanje totalnog mehanikog i optikog porasta
tonske vrednosti, a najee koritena formula koja se
nalazi u veini denzitometara je Murray-Davies-ova
jednaina. S obzirom da raunanje sa razliitim
jednainama daje razliite rezultate, pre merenja porasta
tonske vrednosti mora se usaglasiti koja e od njih biti
koritena.[1]

Murray-Davies formula:
100 *
10 1
10 1
tv
R
p
D
D
tv
R

==

R
tv
- procenat tonske pokrivenosti
D
p
- optika gustina punog tona
D
Rtv
- optika gustina tonskih vrednosti[2]
1441
3. EKSPERIMENTALNI DEO

Zadatak istraivanja bilo je ispitivanje uticaja oblika
rasterske take na reprodukciju boja u sito tampi pri
tampi na razliitim materijalima, sa razliitim
linijaturama sita i korienjem boja prilagoenih tim
potrebama.
Cilj eksperimenta je utvrivanje vrednosti mehanikog i
optikog porasta rasterske take, nakon ega se vri
njihovo uporeivanje. Merenjem se eli utvrditi kolika je
razlika u porastu tonske vrednosti korienjem
konvencionalne (AM) krune i elipsaste rasterske take.

Slika 2: Kruna i elipsasta rasterska taka

Za izradu forme upotrebljena su sita razliitih gustina
tkanja, na koja su snimljeni filmovi u teorijskom odnosu
5:1 i veem, za postizanje boljih rezultata rasterske
reprodukcije.[3]
Obzirom da je odabrana linijatura od 60 lpi i uzimajui
navedeni odnos u obzir dobijamo sledee razmere:

60 lpi = 60/2,54 lin/cm = 24 lin/cm

24 lin/cm * 5 = 120 lin/cm

24 lin/cm * 6 = 144 lin/cm

Na ovaj nain su izabrane gustina tkanje sita koje su
upotrebljene u ovom radu. Za realizaciju tampe
koriene su trihromatske procesne PVC i rakel guma
tvrdoe 75
o
Shore-a.

4. METODE I MATERIJALI

Za izradu uzoraka i njihovu intrumentalnu kontrolu je
raeno na osvetljivau filma Scitex Dolev 800V, osvetlji-
vau sita MSP 2125 proizvoaa M&R, poluautomatskoj
sito maini S550 proizvoaa TSH Printer LTD GMBH, a
merenja su vrena sa Techkon Digital MicroScope
SpectroPlate za merenje mehanikog porasta rasterske
take i GretagMacbeth Eye-One spektrofotometrom za
merenje optikog porasta rasterske take.
Test forma (Slika 3) napravljena je u A4 formatu. Na
formi se nalaze razliiti elementi na kojima su sprovedena
ispitivanja: resterska polja razliitih tonskih vrednosti od
10-100% za CMYK boje, zatim tonska skala boja
dobijenih supraktivnom sintezom, polja za sivi balans sa
30%, 50 i 100% CMY procesnih boja, negativ i pozitiv
broja ija se veliina kree od 4-14 pt, negativ linije
debljine od 0.25-6 pt, polja za ispitivanje preklapanja i
razlivanja boje i polja tonskih prelaza od spolja ka unutra
i unutra ka spolja.
tampa je vrena na sjajnom i matiranom papiru sa
razliitim linijaturama sita (120 lin/cm i 140 lin/cm). Kod
merenja koja su izvedena uz pomo SpectroPlate-a
korien je Offset mod, prilikom ega je trebalo definisati
boju koja se meri, dok je kod upotrebe Eye-One-a
korien poseban softver (GretagMacbeth Measure Tool)
koji omuguuje realizaciju sprovedenih merenja.

Slika 3: Test forma

Sledei materijali su upotrebljeni u svrhu eksperimen-
talnog istraivanja:
1. Fedrigoni Freelife Gloss 150 g/m
2

2. Fedrigoni Freelife Satin 150 g/m
2

Za merenja je napravljen reprezentativni izbor od dva
uzorka po kombinaciji. Dobijeni rezultati predstavljaju
vrednosti optikog i mehanikog porasta raster tonske
vrednosti.
Za sve uzorke, tampa i merenja su sprovedena pri istim
uslovima odnosno konfiguracijama ureaja. Za svaki
uzorak, merenja su sprovedena na 10 polja tonske skale
za svaku boju (CMYK).

5. REZULTATI MERENJA

Rezultati merenja mehanikog i optikog porasta tonske
vrednosti rasterskih taaka su za svaki materijal u odnosu
na linijaturu sita predstavljeni grafiki i sprovedena je
kratka diskusija o dobijenim vrednostima.

Dijagram D1: Uporedni prikaz mehanikog porasta
tonskih vrednosti rasterske take, pri tampi sa procesnim
CMYK PVC bojama na sjajnom papiru pomou krune i
elipsaste rasterske take na linijaturi sita 140 lin/cm
1442
Na dijagramu D1 jasno se vidi da su izmerene tonske
vrednosti za crnu na rasterskom polju od 10% tonske
vrednosti manje od te vrednosti i pri korienju krune
(gde je 0%) i pri korienju elipsaste rasterske take to je
posledica neadekvatne pripreme sita.
Srednji tonovi od 30-70% tonske vrednosti pokazuju
najvei mehaniki porast tonske vrednosti. Ovde emo
izdvojiti polje 60% tonske vrednosti na kojem beleimo
najvei porast tonskih vrednosti koji prelazi 20%, dok kod
crne boje iznosi skoro 30%.

Dijagram D2: Uporedni prikaz optikog porasta tonskih
vrednosti, pri tampi sa procesnim CMYK PVC bojama
na sjajnom papiru pomou krune i elipsaste rasterske
take na linijaturi sita 140 lin/cm

Na dijagramu D2 prema rezultatima merenja, vidimo da
je razlika izmeu optikog i mehanikog porasta tonskih
vrednosti dosta ujednaena i kree se u interval od 1-5%
porasta tonske vrednosti, meutim treba naglasiti polja
srednjih tonova od 30 do 50% tonske vrednosti, gde je ta
razlika dosta vea i varira od 5-15% tonske vrednosti.

tonskih vrednosti rasterske take, pri tampi sa procesnim
CMYK PVC bojama na mat papiru pomou krune i

Na dijagramu D3 je primetna vrednost na polju 40%
tonske vrednosti sa porastom tonske vrednosti od 30% za
crnu boju pri tampi sa krunom rasterskom takom. Ova
vrednost se moe uoiti i vizuelnim posmatranjem
dobijenih otisaka.
Na dijagramu se vidi da se sve izmerene vrednosti, osim
magente, na polju 10% tonske vrednosti nalaze ispod tog
procenta pokrivenosti, iz ega zakljuujemo da se radi o
looj pripremi ili nemogunosti da se zadati elementi
reprodukuju pri izabranom odnosu linijature rastera i
linijature sita.
Uporeujui optiki porast tonskih vrednosti na mat
papiru (dijagram D4) sa mehanikim porastom tonskih
vrednosti moemo zakljuiti da veih odstupanja nema i
da se kree u rasponu od 0-8% tonske vrednosti. Izdvajaju
se tonska polja od 30% i 40% ute, gde konstatujemo
znaajniju razliku izmeu optikog i mehanikim porasta
tonskih vrednosti od 15% porasta tonske vrednosti.

na mat papiru pomou krune i elipsaste rasterske take
na linijaturi sita 140 lin/cm

tonskih vrednosti, pri tampi sa procesnim CMYK PVC
bojama na sjajnom papiru pomou krune i elipsaste
rasterske take na linijaturi sita 120 lin/cm

Rezultati merenja prikazani na dijagramu D5 pokazuju da
je porast tonskih vrednosti pri tampi na linijaturi sita 120
lin/cm na sjajnom papiru vei nego pri tampi na linijaturi
sita 140 lin/cm. Moe se uoiti da je porast tonskih
vrednosti na polju od 10% tonske vrednosti veoma velik i
da kod ute boje reprodukovane sa krunom rasterskom
takom iznosi ak 15%.

na sjajnom papiru pomou krune i elipsaste rasterske
take na linijaturi sita 120 lin/cm
1443
Na dijagramu D6 vidi se da ispod 20% tonske vrednosti
nema ni jedne boje, kao i da su tonske vrednosti iznad
70% tonske vrednosti veoma blizu polju od 90%, dok su
polja od 90% tonske vrednosti reprodukovana skoro kao
pun ton. Najveu razliku izmeu optikog i mehanikog
porasta tonskih vrednosti uoavamo na polju 10 % tonske
vrednosti gde ona iznosi i do 19%.

tonskih vrednosti, pri tampi sa trihromatskim procesnim
CMYK PVC bojama na mat papiru pomou krune i

Na dijagramu D7 primetan je velik mehaniki porast
tonskih vrednosti u srednjim tonovima, posebno kod ute
boje. Izmerene vrednosti nam ukazuju da je reprodukcija
tonova bolja kod krune rasterske take, zbog toga to je
porast tonskih vrednosti kod elipsaste rasterske take
izuzetno velik.

na mat papiru pomou krune i elipsaste rasterske take
na linijaturi sita 120 lin/cm

S obzirom da su merenja pokazala da imamo velik
mehaniki porast tonske vrednosti, a da je optiki porast
tonskih vrednosti uvek vei od mehanikog, na dijagramu
D8 se jasno vidi da je veina srednjih tonova mnogo
tamnija nego to bi trebalo, to se vidi i direktnim
posmatranjem merenih otisaka.

6. ZAKLJUAK

Podaci dobijeni merenjem optikog i mehanikog porasta
tonske vrednosti, na test formi reprodukovanoj upotrebom
krune i elipsaste konvencionalne rasterske take, ukazuju
na to da je porast tonske vrednosti u srednjim tonovima
(30-70%) najvei. Iako je u eksperimentu ustanovljeno da
je porast tonske vrednosti prilikom korienja krune
take vei, isto tako se moe primetiti, i da pri korienju
elipsaste rasterske take imamo velik porast tonske
vrednosti.

Iz merenja se vidi da bi kompenzaciju porasta tonske
vrednosti najbolje bilo vriti na poljima od 20-90%, jer je
tonski prelaz u tom delu najuoljiviji. Moe se takoe
konstatovati da je izabrana linijatura rastera 60 lin/in
prevelika za tampu sa PVC bojom, te da bi se mogla
realizovati eventualno upotrebom UV boja.
Verovatno bi se linijaturom rastera od 50 lin/in i
usklaivanjem linijature sita prema navedenom odnosu
postigla bolja reprodukcija test forme, ali je za to
potrebno sprovesti nova ispitivanja.
Dobijeni rezultati nisu samo posledica izbora novog
oblika rasterske take, ve mnotva faktora koji utiu na
dobijanje otiska.
Iz istraivanja se moe se zakljuiti da kruna, kao i
elipsasta taka nisu dobar izbor za reprodukciji slike u
sito tampi, i da u budunosti treba oekivati pojavljivanje
novih oblika take koji e doprineti manjem porastu
tonskih vrednosti i pojavi Moare-e.

7. LITERATURA

[1] Internet adresa: http://qualityinprint.blogspot.com/
[2] Internet adresa: http://www.tcbvba.be/articles/11%20
DensitoMeterAndDotArea.pdf
[3] Internet adresa: www.screenweb.com
[4] Peterac, .: Reprodukciona tehnika (CD izdanje za
predavanja kolske 2004/2005. god.), Fakultet tehnikih
nauka, Grafiko inenjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2004.


Slobodan Kojadinovi
slobodan.kojadinovic@gmail.com

Doc dr Igor Karlovi,
karlovic@uns.ac.rs

Msc Ivana Tomi
tomic@uns.ac.rs


1444

UDK: 658.5.012.2

REVITALIZACIJA PROIZVODNOG SISTEMA TAMPARIJE "INTERGRAF"

REVITALIZATION OF PRODUCTION SYSTEM FOR PRINTING "INTERGRAF"

Zoltan ebek, Ilija osi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad


Kratak sadraj Za tampariju "Intergraf" izvrena je
analiza postojeeg proizvodnog sistema i dati su predlozi
za unapreenje tog sistema. Nakon analize odreen je
proizvod predstavnik, izvrena je redukcija koliina,
postupak izrade proizvoda predstavnika. Nakon izvrenih
prorauna i analiza, dat je predlog za revitalizaciju
proizvodnog sistema tamparije.
Kljune rei: proizvodni sistem, proizvod predstavnik,
revitalizacija
Abstract For printing "Intergraf" analysed being
production system and suggested promotion of that
system. After analysed choosing product representatives,
reduction of product program, staping development of
product representative. After accomplish calculation and
analysed, give to a suggestion for revitalization of the
printing production sistem.
Key words production system, production
representative, revitalization

1. UVOD
U radu je izvrena analiza proizvodnog programa
tamparije "Intergraf" da se utvrde nedostaci i problemi u
radu, da se predloe poboljanja u proizvodnom procesu
tamparije. Izvrena je analiza, izabran je proizvod
predstavnik i sagledane su mogunosti i nedostaci
proizvodnje tamparije. Dat je predlog mera za
revitalizaciju tokova materijala, poboljanja proizvodnog
postupka, dati su predlozi za unapreenje marketinga,
dizajnerskog studia, skladitenja, nabavka maine to
moe da se uklopi u ekonomsku situaciju same firme.
Poslovni program tamparije bazira se na otkup, servis i
prodaju maina kao i samu tampu.

2. PROGRAM PROIZVODNJE
tamparija "Intergraf" nastala je 2005. godine sa seditem
u Novom Sadu. Ima deset zaposlenih od toga je jedan
visokokvalifikovan radnik. U proizvodni program
tamparije ulaze: katalozi, asopisi, letci, fascikle, blokovi
za pisanje, knjige, romani, foto albumi. Proizvodi su
razliitog formata i boja, neki proizvodi sadre pun kolor
a neki samo jednu boju. tamparija raspolae opremom za
pripremu, dizajn i tampu proizvoda, takoe prua i
usluge
dizajniranja proizvoda. Jedan deo materijala za tampu se
nabavlja iz uvoza dok drugi deo iz domaih izvora.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistakao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Ilija osi red.prof.
Proizvodni program tamparije sa prateom opremom se
nalazi u jednoj hali dok servis i potroni materijal se
nalazi u drugoj hali.

Tabela 1. Program proizvodnje

Red.br. Oznaka Naziv
1. 101 asopis
2. 102 Katalog
3. 103 Informacije
4. 104 Knjiga meki povez
6. 106 Foto album
8. 108 asopis
9. 109 Informacije
10. 110 Informacije
11. 111 Katalog
12. 112 Katalog
13. 113 Katalog
14. 114 Fascikla

3. ANALIZA PROGRAMA PROIZVODNJE, IZBOR
PROIZVODA PREDSTAVNIKA I REDUKCIJA
KOLIINA
Proizvod predstavnik je stvaran realan deo programa
proizvodnje koji u strukturi povrine za obradu, odnosno
vrste spojeva kada se radi o doradi, sadri najvei broj
elemenata strukture povrina ostalih delova programa
proizvodnje koje predstavlja.
Uraena je ABC analiza za svih 14 proizvoda, izabran je
proizvod predstavnik i uraena je redukcija koliina.
Proizvod predstavnik se uzima na osnovu ABC analize tj.
onaj koji prolazi najvie operacija. Kod ABC analize
gleda se gde se nalazi proizvod i to je podruje A
koliinske i vrednosne analize, dok se kod masene analize
moe nalaziti i u podruju B.
Analiza karakteristika elemenata za ovih 14 proizvoda
izvrena je prema broju boja, prema formatu papira,
prema vrsti poveza i prema vrsti papira.
Na dijagramu odnos struktura/koliina na prvom mestu se
nalazi proizvod sa oznakom 102, to je univer katalog koji
ima najveu koliinu na godinjem nivou. Proizvod
predstavnik prolazi sve operacije od pripreme, preloma
strana, tampe sve do dorade i pakovanja.
Na osnovu podataka i dobijenog dijagrama dolazimo do
zakljuka da se nalazi na granici izmeu podruja II i III
odnosno izmeu varijante 1.2 i varijante 2.1.
Kod ABC analize vidimo da se proizvod predstavnik kod
koliinske i vrednosne analize nalazi u podruju A dok se
kod masene analize nalazi u podruju B. Analiza nam
1445
ukazuje da proizvod predstavnik treba da bude univer
katalog sa oznakom 101.

Slika 1. Odnos struktura/koliina

Slika 2. Koliinska ABC analiza

Redukcija se vri upotrebom odreenih koeficijenata.
Redukcija koliine predstavlja prenoenje karakteristika
ostalih proizvoda na proizvod predstavnik.

4. PROJEKTOVANJE POSTUPKA IZRADE
PROIZVODA PREDSTAVNIKA
Za izradu proizvoda prestavnika potrebno je 14 operacija
koje polaze od materijala po da same dorade proizvoda.
Materijal stie u elektronskom obliku, gde se na raunaru
vri prelom stranica i priprema za tampu. Za neke
proizvode se dobija materijali u elektronskoj formi sa
gotovim ploama, tako da se preskae nekoliko operacija
pa se samo vri kontrola gotovih ploa.

Slika 3. Dijagram toka procesa izrade proizvoda
predstavnika

Operacije procesa rada se odvijaju sledeim redosledom:
prijem materijala, dizajn i prelom, probni otisak, montaa
stranica na tabak, izrada filma, razvijanje filma, snimanje
ploa, buenje ploa, tampanje, seenje, savijanje,
sakupljanje, spajanje, pakovanje.

5. IZBOR TIPA I VARIJANTE TOKA
Odreujemo tip i varijantu toka na osnovu zavisnosti
struktura i koliina tj. u kom podruju pripada. U ovom
sluaju vidimo da pripada podruju II. To je varijanta 2.1,
osnovni pojedinani tok. Karakteristike su:
Neprekidni tok
Viepredmetne protone linije
Visokoserijska proizvodnja
Produkcione maine
Razmetaj opreme po predmetnom tipu
Fleksibilna automatizacija
Lansiranje se vri po transportnim partijama
Jo ua struktura i jo vee koliine
Razmetaj opreme prema redosledu operacija
Manje kvalifikovana radna snaga

1446
6. OBLIKOVANJE PROSTORNE STRUKTURE I
TOK PROIZVODA PREDSTAVNIKA
Pri oblikovanju prostornih struktura u tampariji vodi se
rauna da se zadovolje odreeni principi kao to su:
princip minimalnog rastojanja, princip inteziteta toka,
princip iskorienja prostornih struktura, princip fleksibil-
nosti, princip sigurnosti rada, i princip integracije tokova.
potroni material, gotovi proizvodi, servis maina sa
potrebnim alatima, pogon sa tampom i doradom. U
sistemu tamparije imamo odeljenje za pripremu i dizajn,
odeljenje za izradu ploa, skladite u kome se nalazi
potroni material, gotovi proizvodi, servis maina sa
potrebnim alatima, pogon sa tampom i doradom.

D1
TAMPA
GRAFIKA
OBRADA
M6
M7
M8
N1
SERVIS I
SKLADITE
M1
M4
M5
M2
R1
RADNO MESTO-POVRINA
POTREBNA ZA OPSLUIVANJE
MAINE
TOK MATERIJALA
ELEKTRONSKI OBLIK
TOK MATERIJALA
FIZI OBLIK KI
ULAZ
IZLAZ
M3
1
0
m
1
7

m
20 m
10 m
GRAFI A K
PRIPREMA
R1 - RA
INA ZA DIGITALNU TAMPU
M2- MAINA ZA IZRADU FILMA
M3- MAINA ZA RAZVIJANJE
M4- MAINA ZA OSVETLJAVANJE
M5- MAINA ZA BUENJE
M6- MAINA ZA TMPU
N1 - MAINA ZA SE
INA ZA SAVIJANJE
M8- MAINA ZA SAKUPLJANJE I SPAJNJE
D1 - STO ZA PAKOVANJE
D2 - STO ZA KONTROLU
UNAR
M1- MA
ENJE
M7- MA
LEGENDA
D2

Slika 4. Prikaz prostorne strukture proizvodnog sistema
sa tokom materijala stanje

Na slici 4. predstavljena je prostorna struktura tamparije
sa tokom materijala.

7. REVITALIZACIJA
Za tampariju "Intergraf " uraena je revitalizacija za
prostornu strukturu gde je izmenjen raspored maina i tok
materijala. Ovim se dobija bra proizvodnja i proizvod
prelazi sa operacije na operaciju.
Za tampariju je dat predlog za marketing, izrada internet
stranice koja predstavlja proizvodni program i usluge
tamparije.
Izradom internet stranice privlae se budui klijenti to
omoguava da se u daljem periodu proiri proizvodni
program tamparije. Dati su predlozi za ciljeve u
marketingu: poveanje proizvodnje, poveanje prodaje,
smanjenje trokova, izlazak na nova trita.
R1 - RA
INA ZA DIGITALNU TAMPU
M2- MAINAZAIZRADU FILMA
M3- MAINAZARAZVIJANJE
M4- MAINAZAOSVETLJAVANJE
M5- MAINAZABUENJE
M6- MAINAZATMPU
N1 - MAINAZASE
INA ZA SAVIJANJE
M8- MAINAZASAKUPLJANJE I SPAJNJE
D1 - STO ZA PAKOVANJE
D2 - STO ZA KONTROLU
UNAR
M1- MA
ENJE
M7- MA
D1
TAMPA
GRAFIKA
OBRADA
M6
M7
M8
N1
GRAFI A K
PRIPREMA
SERVIS I
SKLADITE
M1
M4
M5
M2
R1
TRANSPORTNI PUT
RADNO MESTO-POVRINA
POTREBNA ZA OPSLUIVANJE
MAINE
M3
1
0
m
1
7
m
20 m
10 m
LEGENDA
D2

sa transportnim putem stanje

TAMPA
R1 - RA
INA ZADIGITALNU TAMPU
M2- MAINA ZAIZRADU FILMA
M3- MAINA ZARAZVIJANJE
M4- MAINA ZAOSVETLJAVANJE
M5- MAINA ZABUENJE
M6- MAINA ZATMPU
N1 - MAINA ZASE
INA ZASAVIJANJE
M8- MAINA ZASAKUPLJANJE I SPAJNJE
D1 - STO ZAPAKOVANJE
D2 - STO ZAKONTROLU
UNAR
M1- MA
ENJE
M7- MA
D2
SERVIS I
SKLADITE
M1
M4
M5
M2
R1
M3
1
7

m
10 m
GRAFI A K
PRIPREMA
GRAFIKA
OBRADA
M1
M7
M6
M8 N1
D1
ULAZ
IZLAZ
TOK MATERIJALA
ELEKTRONSKI OBLIK
TOK MATERIJALA
FIZI OBLIK KI
RADNO MESTO-POVRINA
POTREBNA ZA OBSLUIVANJE
MAINE
20 m
1
0
m
LEGENDA

sa tokom materijala predlog
1447
U dizajnerskom studiu koriste se CRT monitori, ovakvi
monitori imaju lo odziv slike i boje, predlae se
kupovina TFT monitora koji imaju bolje karakteristike.
Diskovi i filmovi nisu adekvatno odloeni, manje je
prostora za rad u dizajnerskom studiu, Predlae se da
organizuje pravilno odlaganje diskova i filmova, diskove
odloiti u kutije i torbice a za filmove da se kupi polica za
odlaganje. Vei deo profita tamparija ostvaruje
proizvodnjom knjiga i broura, za njihovu proizvodnju ne
poseduje mainu za meko korienje. Dat je predlog da se
nabavi maina za meko korienje (HORIZON BQ-270),
ovim se ostvaruje vea proizvodnja knjiga i broura na
godinjem nivou a smanjuje vreme izrade.

Kod odravanja maina treba uvesti evidenciju kod svake
maine, kad je servisirana, za koji period je servisirana i
kad je iena. Primeeno je dosta praine koja se
nahvatala na mainama tako i oko nje, tamparska maina
poto ima puno pokretnih delova potrebno je uvesti
ienje i podmazivanje. To se moe sprovesti meu
zaposlenima i operaterima koji pored redovnog ienja
da se uvede nedeljno i meseno ienje sve se to moe
prikazati na sledei nain:

Radni nalog
Karta maine
Karta otkaza

tamparija poseduje jednu dvobojnu tabanu ofset mainu
(KBA RAPIDA 72K) koja koristi alkoholno vlaenje, B2
formata, napravljena je 1996 godine. Maina se lako
odrava i menjaju ploe, opsluuje je jedan operater.
Maina za seenje tabaka (WOHLENBERG) operciju
seenja izvrava sa jednim noem. Maina za savijanje
(GREMSER), vie puta je popravljanja i servisirana.
Maina za sakupljanje i spajanje tabaka (GRAPHA) je
starijeg tipa redovno servisirana, zbog svojih
viefunkcionalnih sposobnosti zadrana je i ispunjava
predviene zahteve. tamparija poseduje jo jednu
ofsetnu jednobojnu mainu i jo jednu mainu za
sakupljanje i spajanje tabaka (GRAPHU), ona se nalazi u
prostoriji za servis maina.

8. ZAKLJUAK
Za poveanje profita nije dovoljno poveati proizvodnju i
uvesti nove proizvode, potrebno je izvriti analizu
proizvodnog programa i tehnolokog sistema. Analizom
se otklanjaju nedostaci u proizvodnju, daju se predlozi za
poboljanja proizvodnog sistema.

Uvodi se bolji tok materijala, transportnog puta, raspored
maina. Sa ovakvim promenama omogueno je da
tamparija radi bre i kvalitetnije. Postavljen je sistem
koji je najpogodniji da proizvodi prelaze sa operacije na
operaciju. Dat je predlog za poboljanje skladitenja
materijala i gotovih proizvoda, unapreen je marketing i
dizajnerski studio. Dati su predlozi za nabavku maine
koja e unaprediti proizvodnju i poveati asortiman firme.
Ovakvim predlozima uz minimalna ulaganja moe dovesti
tampariju do boljeg funkcionisanja.

9. LITERATURA
[1] Dragutin Zelenovi, Ilija osi, Rado Maksimovi,
PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA- tokovi
materijala, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2003.
[2] Ilija osi, Aleksandar Rikalovi,
PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA,
prirunik za vebe, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad,
2008.
[3] Dragoljub Novakovi, GRAFIKI PROCESI,
Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2005.
[4] Dragoljub Novakovi, ZAVRNA GRAFIKA
OBRADA, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2006.
[5] www.bohemiagrafia.com
[6] www.kbarpida.com
[7] www.agfa.com

Kratka biografija:

Zoltan ebek roen u Vrcu, Republika
Srbija 1983. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikoh nauka iz oblasti
Grafikog inenjerstva i dizajna
Proizvodni sistemi "Revitalizacija
proizvodnog sistema tamparije
"Intergraf" odbranio je 2011. godine.

Prof. dr Ilija osi je redovan profesor
na Fakultetu tehnikih nauka. Doktorsku
disertaciju odbranio je na temu "Prilog
razvoju proizvodnih struktura povienog
stepena fleksibilnosti" 1983. na istom
fakultetu. Ukljuen je u obrazovani rad i
nauno istrivanje.

1448

UDK: 655.2

UTICAJ PANTONE BOJA NA KVALITET OTISKA KORIENJEM
ELEKTROFOTOGRAFIJE

THE EFFECT OF THE PANTONE COLORS ON THE QUALITY OF PRINT USING
ELECTROPHOTOGRAPHY

Daniela Sabo, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad


Kratak sadraj - U radu su prikazana istraivanja
kvaliteta otisaka dobijenih postupkom elektrofotografije.
Rezultati su dobijeni merenjem odtampanih test karta
pomou spektrofotometra. Test karta je odtampana na
tri razliite vrste papira, korienjem tri razliita tipa
grafika sistema za digitalnu tampu. Izmerene vrednosti
su prikazane na graficima radi poreenja vrednosti.
Rezultati prikazuju razliku izmeu Pantone boja
odtampanih postupkom elektrofotografije na tri razliite
vrste papira.

Kljune rei - elektrofotografija, spektrofotometrija,
Pantone boje, razlika boja E

Abstract - The dissertation represents the study of the
quality of prints obtained by xerographic process.The
results were obtained by measuring the test cards using
the spectrophotometer. The test card was printed on three
different types of paper, and on three different types of
digital printing machines. Measured values are shown in
the graphs in order to compare values. The results show
the difference between the Pantone colors printed on
three different types of paper.

Keywords - electrophotography, spectrophotometry,
Pantonecolors, the color difference E

1. UVOD
tampa koja podrazumeva direktnu povezanost raunara
iz pripreme i tamparske maine, bez posrednika, esto se
naziva digitalna tampa. Kao najei sreu se
elektrofotografija i ink-jet postupak. Kako je potrebno da
tampa osim brzine i prilagoenosti razliitim tiraima,
to digitalna tampa i ispunjava, ima i dodatne efekte,
kao i to vei broj boja, danas se u upotrebi nalazi i
odreen broj Pantone boja.
Cilj ovog rada jeste poreenje i prikaz ponaanja istih
Pantone boja pri tampi na razliitim vrstama papira i
korienjem razliitih tipova grafikih sistema.


Najpre je izraena test karta, koja sadri 20 polja, veliine
1x1 cm.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi, red.prof.
Na prvih deset polja odtampane su boje iz grupe Pantone
process coated, dok su na preostalih deset polja koriene
boje iz Pantone solid coated grupe. Pantone je
standardizovani sistem za slaganje boja, koji koristi
Pantone sistem numerisanja za identifikaciju boja.
Standardizovanjem boja i koristei sistem numerisanja
razliiti proizvoai na razliitim lokacijama, mogu biti
uvereni da e se boje slagati bez direktnog meusobnog
kontakta. Pored palete Pantone pojedinanih boja, postoje
i palete Pantone procesnih boja, Pantone boja za tampu
na tekstilu i Pantone boja za tampu na plastinim
materijalima [1]. Koriene boje prikazane su na test karti
(slika 1):

Slika 1. Test karta sa nazivima odabranih Pantone boja

3. KORIENI UREAJI I MATERIJALI

Za potrebe istraivanja je realizovano tri razliita tipa
elektrofotografskih tampaa:
- HP Indiho press 1000,
- Xerox DocuColor 252 i
- Xerox DocuColor 5252
Dok su kao tamparske podloge koriene tri vrste papira:
- Ofsetni 80 g/m
2

- Kunstdruk mat 135 g/m
2

- Kunstdruk sjajni 200 g/m
2

Za poreenje kvaliteta otiska, merene su odreene
znaajne osobine boje. Za merenje je korien
spektrofotometar X-rite EyeOne.
Nakon merenja boja na PANTONE test karti, dobijene su
vrednosti X, Y, Z, i L*,a*,b*. Merenjem probnih otisaka,
osim ovih vrednosti dobijena je i vrednost E, koja se
izraunava pomou razliitih formula.

1449
4. ODREIVANJE RAZLIKE BOJA E

Postoji vie metoda izraunavanja delta E vrednosti.
Najuobiajenije su E 1976, E 1994, E 2000, i E
CMC [2].
Razlika dve boje u CIE prostoru boja je odstojanje
izmeu lokacija mesta. Odstojanje se izraava kao delta
E (E) [3]:

(1)

Na osnovu dobijenih rezultata mogue je direktno odrediti
i kvalitet reprodukcije, odnosno dati vizuelnu procenu
razlike izmeu boja, pomou Tabele 1[4]:

Tabela 1. Vrednosti razlike boja

E opis
0 1 veoma mala razlika
1 2 mala razlika
2 3,5 srednja razlika
3,5 5 velika razlika
> 5 znaajna razlika

5. REZULTATI MERENJA

Nakon definisanja plana i metode ispitivanja izvren je
praktini deo eksperimenta. Otisci su mereni
spektrofotometrijskim ureajem.
Na osnovu dobijenih rezultata konstruisani su grafici.
Prikazana je razlika izmeu izmerenih vrednosti boja na
odtampanim otiscima i referentnih vrednosti dobijenih
merenjem Pantone test karte.
Merenjem probnih otisaka, osim ovih vrednosti dobijena
je i vrednost E (koja se automatski izraunava pomou
formule). Vrednosti E, odnosno razlike u bojama, su
prikazane na graficima.
Merenjem otisaka dobijenih na maini za digitalnu
tampu Xerox DocuColor 5252, na tri razliite vrste
papira, dobijene su sledee vrednosti E prikazane na
slikama 2 i 3.

Slika 2. Grafiki prikaz razlike boja na tri razliite vrste
papira korienjem tamparskog sistema Xerox
DocuColor 5252

DocuColor 5252
Kod sve tri vrste papira izmerene su vee vrednosti E
kod Pantone solid coated boja, nego kod Pantone process
coated boja. Pri tome je na kunstdruk papiru, i mat i
sjajnom, minimalna vrednost izmerena kod boje A4,
odnosno PANTONE DS Process Black C. Maksimalne
vrednosti E javile su se dva puta kod boje A16, odnosno
PANTONE 1505 C, i to merenjem otiska na ofset i
kunstdruk sjajnom papiru
tampu HP Indigo press 1000, na tri razliite vrste papira,
dobijene su vrednosti E prikazane na slikama 4 i 5.

papira korienjem tamparskog sistema
HP Indigo press 1000

papira korienjem tamparskog sistema
HP Indigo press 1000
1450
Minimalna vrednost E izmerena je i na mat i na sjajnom
kunstdruk papiru kod iste boje, A8, PANTONE DS 222 -
5C. Maksimalne vrednosti E dva puta su izmerene kod
boje A16, PANTONE 1505 C, na ofset i kunstdruk mat
papiru. Nema velikih razlika izmeu vrednosti E kod
Pantone process coated i Pantone solid coated boja.
tampu Xerox DocuColor 252, na tri razliite vrste papira,

DocuColor 252

DocuColor 252

Kod otisaka dobijenih na maini Xerox DocuColor 252
nema velikih razlika izmeu vrednosti E kod Pantone
process coated i Pantone solid coated boja. Najvea
vrednost E izmerena je dva puta kod boje A16,
PANTONE 1505 C, i to na mat kunstdruk papiru, 135
g/m
2
i sjajnom kunstdruk papiru, 200 g/m
2
.
Dalje su na graficima prikazane izmerene vrednosti E za
svaku vrstu papira u zavisnosti od tipa maine na kojoj su
otisci odtampani. Kod ofset 80 g/m
2
papira dobijeni su
rezultati prikazani na slikama 8 i 9.
Kod boje A16, PANTONE 1505 C, dva puta su izmerene
najvee vrednosti E, i to na otiscima dobijenim na
mainama Xerox DocuColor 5252 (16,1) i HP Indigo
press 1000 (10,7). Najmanje vrednosti su dva puta
izmerene kod boje A9, PANTONE DS 6 - 4C, i to na
otiscima tampanim na mainama HP Indigo press 1000
(1,60) i Xerox DocuColor 252 (1,70).

Slika 8. Grafiki prikaz razlike boja na tri razliita
grafika sistema (tampano na ofsetnom 80 g/m
2
)

grafika sistema (tampano na ofsetnom 80 g/m
2
)

Kod otisaka dobijenih na maini Xerox DocuColor 5252
Pantone process coated boje imaju manje vrednosti E
nego Pantone solid coated boje.

Merenjem boja na mat kunstdruk papiru 135 g/m
2


grafika sistema (tampano na kunstdruku 135 g/m
2
)

1451

grafika sistema(tampano na kunstdruku 135 g/m
2
)

I kod ove vrste papira najvee vrednosti E su izmerene
dva puta kod boje A16, PANTONE 1505 C, i to na
otiscima tampanim na mainama HP Indigo press (10,4)
i Xerox DocuColor 252 (18,0). Najmanje vrednosti E
izmerene su kod razliitih boja za svaku mainu: kod
Xerox DocuColor 5252 maine to je kod boje A4 (2,24),
kod maine HP Indigo press 1000 kod boje A8 (1,24), a
kod maine Xerox DocuColor 252 najmanja vrednost E
izmerena je kod boje A3 (0,71). Razlika izmeu vrednosti
E Pantone process coated boja i Pantone solid coated
boja znaajna je samo kod otisaka dobijenih na maini za
tampu Xerox DocuColor 252. Na sjajnom kunstdruk
papiru 200 g/m
2
izmerene su vrednosti E prikazane na
slikama 12 i 13.

2
)

2
)
Najmanje vrednosti E izmerene su kod razliitih boja za
svaku mainu. Kod otiska dobijenog na Xerox DocuColor
5252 maini najmanja razlika, 1,66, izmerena je kod boje
A4, PANTONE DS Process Black C, kod otiska
dobijenog na maini HP Indigo press 1000 to je kod boje
A8, PANTONE DS 222 - 5C, 0,59, a kod otiska
odtampanog na Xerox DocuColor 252 najmanja razlika
izmerena je kod boje A1, PANTONE DS 298 - 1C.
Najvee vrednosti E izmerene su dva puta kod boje
A16, PANTONE 1505 C: kod otisaka dobijenih na
mainama Xerox DocuColor 5252 (9,60) i Xerox
DocuColor 252 (14,34). Na otisku odtampanom na
maini HP Indigo press 1000 najvea razlika izmerena je
kod procesne boje A6, PANTONE DS 177 - 1C, i ona
iznosi 7,58. Razlika izmeu vrednosti E kod Pantone
process coated boja i Pantone solid coated boja vea je
samo kod otiska dobijenog na maini Xerox DocuColor
252, dok je na ostalim otiscima ta razlika manja.

6. ZAKLJUAK

Iz sprovedenog istraivanja moe se zakljuiti da prilikom
tampe postupkom elektrofotografije Pantone process
coated boje generalno imaju manje vrednosti E nego
Pantone solid coated boje kod sve tri vrste papira.
Najvea vrednost E izmerena je ak est puta kod boje
A16, PANTONE 1505 C, koja spada meu Pantone solid
coated boje. Najvee vrednosti E kod ove boje izmerene
su po dva puta na svakoj vrsti papira. Najmanje vrednosti
E izmerene su kod razliitih boja.
Na otiscima dobijenim na tamparskoj maini Xerox
DocuColor 5252 najmanje vrednosti E izmerene su dva
puta kod boje A4, PANTONE DS Process Black, a na
otiscima dobijenim na tamparskoj maini HP Indigo
press 1000 dva puta kod boje A8, PANTONE DS 222 -
5C. Na svim otiscima najmanje vrednosti E izmerene su
kod Pantone process coated boja.

7. LITERATURA

[1] http://www.colorguides.net/what_is_pantone.html
[2] http://www.tiskarstvo.net/tiskarstvo2011/clanciWeb/
Agic/DarkoAgicUsporedbaRGB.html
[3] http://www.grafocentar.com/prezentacije/2/prezentaci
ja/1/
[4] Majnari, I.: Studija indirektne elektrofotografije,
doktorska disertacija, Grafiki fakultet Sveuilita u
Zagrebu, Zagreb, 2007


MSc Daniela Sabo
sabodanijela@yahoo.com
Prof. Dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ac.rs
Ass Mr Nemanja Kaikovi
knemanja@uns.ac.rs
Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad
1452

UDK: 658.5.012.2

REVITALIZACIJA PROIZVODNOG SISTEMA TAMPARIJE LION-PACK

REVITALISATION OF PRINTING HAUSE LION-PACK

Milorad Mri, Ilija osi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj Rad sadri detaljan opis delatnosti
proizvodnog sistema tamparije Lion pack gde su
utvrene karakteristike i izvrene analize programa
proizvodnje. Izabran je proizvod predstavnik, izraunata
redukcija koliine i time je definisan tehnoloki postupak
izrade proizvoda predstavnika. Na osnovu toga odredjen
je tok materijala, i dat predlog revitalizacije proizvodnog
sistema i prostorne strukture.
Kljune rei: proizvodni sistem, proizvod predstavnik,
revitalizacija.
Abstract The work contains a detailed description of
the activities of the production printing system "Lion -
pack" where they identified the characteristics and the
analysis of production. He was elected representative of
the product, the calculated reduction amount and the time
is defined by the technological process of making the
product representative. On this basis, determined by the
flow of materials, and given the proposal for
revitalization of the production system and the spatial
structure.
Key words Production program, product representa-
tive, revitalization.
1. UVOD
U proizvodnom sistemu tamparije Lion-pack nakon
izvrenih analiza i prorauna uoeni su nedostatci u
tokovima materijala i u toku procesa proizvodnje. Takvi
nedostatci ne utiu direktno na kvalitet proizvoda, ve na
tokove proizvodnje, koji se mogu odraziti i na kvalitet
proizvoda ali i dovesti do znaajnijih finansijskih
gubitaka.
Cilj rada jeste da kroz predloene mere revitalizacije
otkloni nedostatke vezane za tokove materijala i
produktivnost proizvodnog sistema. Efikasnijim
transportom i pravilnim rukovanjem materijalima
utedelo bi se vreme potrebno za izradu proizvoda i
smanjili bi se trokovi proizvodnje, dok bi se zamenom
dotrajale mehanizacije poveala brzina proizvodnje,
samim tim i kapacitet.
Struktura rada obuhvata istraivaki deo, tj upoznavanje
sa delatnostima preduzea i analizu postojeeg stanja
proizvodnog sistema, pregled programa proizvodnje i
njegova redukcija, vremene potrebno za izradu proizvoda
i predlog korektivnih mera kroz revitalizaciju
proizvodnog sistema.

____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog - master rada iji
mentor je bio dr Ilija osi, red.prof.
2. PROGRAM PROIZVODNJE
Lion-Pack je tamparija koja je poela sa proizvodnjom
kartonske ambalae poslednjih desetak godina. tamparija
zaposljava oko tridesetak radnika, sa ogromnim razvojem
u poslednjih par godina. Plan tamparije je da sa novijom
opremom i boljim kvalitetom rada postanu jedini
proizvodjai kartonske ambalae za potrebe Swisslion-a
kao takvi mogli bi da postanu jedna od razvijenijih
tamparija.
Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda koji se
izrauje u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za
program proizvodnje predstavlja kompromis izmeu
potranje, potencijala radnih sistema i odnosa trokova i
dobiti. Program proizvodnje je odreen veliinama
osnovnih parametara strukturom i koliinama.
Koliine u programu proizvodnje odreuju se na osnovu
uslova okoline (kupovne moi potroaa, potranje, ...).
Vee koliine od realnih potreba dovode do pojave zaliha
i sniavanja efekata sistema, dok manje koliine daju
osnovu za pojavu konkurencije, to znai da je potrebno
optimizirati date odnose.

Tabela 3. Program proizvodnje
Oznaka Ime proizvoda Koliina god.
P1 (1211) Kutija tako dijet
780 000
P2 (1212) Kutija Linea
1 260 000
P3 (1213) Kutija Ratluk
650 000
P4 (1214) Kutija Extra vafel
910 000
P5 (1215) Kutija Lino keks
1 260 000
P6 (1216) Kutija Bevita
1 120 000
P7 (1217) Kutija Filbi
1 610 000
P8 (1218) Kutija Ileri
3 250 000
P9 (1219) Kutija Dama keks
1 680 000

3. ANALIZA PROGRAMA PROIZVODNJE,
IZBOR PROIZVODA PREDSTAVNIKA I
REDUKCIJA KOLIINE
Ukupna redukovana koliina za program proizvodnje
iznosi 2 200 000 komada. Kod izrade ABC analize
uporeeno je svih 9 proizvoda (slika 2.) koji pripadaju
programu proizvodnje. Analiza karakteristika elemenata
programa proizvodnje je izvrena: prema broju boja,
prema dimenzijama konanog proizvoda, prema vrsti
podloge i prema sloenosti. Proizvod predstavnik je deo
programa proizvodnje koji bi po pravilu trbalo da bude
konstruktivno tehnoloki najsloeniji tj da sadri
najvei broj elemenata ostalih delova programa
1453
proizvodnje. On se odruje na osnovu ABC analize, gde
se najvie panje posveuje podruju A koliinske (slika
1) i vrednosne analize u kojima bi proizvod predstavnik
trebalo da bude, a u masenoj analizi se moe nalaziti u
bilo kom podruju. Prema koliinskoj, masenoj i
vrednosnoj analizi na prvom mestu u podruju A nalaze
se proizvod P8 (1218). Na osnovu ovih analiza
primeujemo da se proizvod P8 jedino nalaze u podruju
A u svakoj od analiza. Iz ovoga sledi da je proizvod P8
(1218) proizvod predstavnik.

Slika 1. Koliinska ABC analiza

Slika 2. Odnos struktura / koliina

Redukcijom koliina prenosimo odreene karakteristike
ostalih proizvoda na prizvod predstavnik preko koliina.
Ukupna redukovana koliina za program proizvodnje
iznosi 2 200 000 komada. Nakon izraunate redukovane
veliine, itav proces se odvija kao da se proizvodi samo
proizvod predstavnik, ali ne sa stvarnom, ve sa
redukovanom koliinom.
Kod tampanih medija redukcija se vri primenom
koeficijenata koji uzimaju u obzir:
masa - r
m
,
sloenost izrade - r
s
,
broj boja - r
b
.

4. PROJEKTOVANJE POSTUPKA IZRADE
PROIZVODA PREDSTAVNIKA
Osnov za projektovanje proizvodnog sistema jeste proiz-
vod predstavnik, zbog svih njegovih kvaliteta i naina
njegove izrade. Takav sistem treba da omogui fleksi-
bilnost u cilju proizvodnje ostalih proizvoda iz programa
proizvodnje. Teholoki postupak za proizvod predstavnik
sastoji se od 6 operacija. U tampariju stie ve dizaj-
nirana ambalaa pripremljena za tampu. Prikazivanjem
proizvoda predstavnika (P8) kao predmeta rada putem
tehnolokih postupaka dobijena je osnova za dalje
projektovanje proizvodnog sistema. Proizvod P8 obuhvata
sve faze kroz koje prolaze i drugi proizvodi u programu
proizvodnje.
Osnovni tehnoloki (slika 3.) postupci prilikom izrade
Kutije za iler keks su sledei:
1. Izrada ploe 2. tampa
3. Suenje 5. Isecanje
6. Lepljenje i savijanje 6. Pakovanje

Slika 3. Tok procesa proizvodnje za proizvod predstavnik

5. IZBOR TIPA I VARIJANTE TOKA
Oblikovanje toka materijala u sistemu se vri na osnovu
odnosa izmeu ukupnih potreba rada (optereenja) i
ukupnih mogunosti sistema (efektivnog kapaciteta). Na
osnovu predhodno izvrenih analiza i prorauna utvrene
su odreene grupe veliina koje nam omoguavaju da
odredimo tip i varijantu toka. Na osnovu rezultata i
uporeivanjem odgovarajuih veliina trajanja operacija
utvrdili smo da je varijanta toka naeg proizvodnog
sistema 2.1.
Varijanta 2.1: Pojedinani viepredmetni tokovi
Karakteristike pojedinanog viepredmetnog toka su:
- ua struktura i vee koliine,
- proizvodna struktura predmetnog tipa,
- odvijanje procesa rada u partijama,
- stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica,
- produkcioni tehnoloki sistemi,
- nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa
rada
- srednji stepen strunosti radnika,
- poviena efektivnost,
- smanjen stepen fleksibilnosti,
- pojednostavljeno upravljanje,
- nii nivo nedovrene proizvodnje,
- vii koeficijent obrtanja novanih sredstava.

1454
6. PROJEKTOVANJE STRUKTURE
PROIZVODA
Normativi proizvodnih sistema se odreuju u postupku
razrade postupaka rada tehnolokih postupaka kao i utro-
ci odreenih resursa i predstavljaju osnovne elemente
prorauna trokova proizvodnje datog predmeta rada. Za
potrebe prorauna elemenata sistema se, u sluaju prime-
ne datog postupka, koriste umesto normativa podaci iz
tehnolokog postupa za proizvod predstavnik. Obim i
sloenost strukture proizvodnog sistema su uslovljeni
postavljenom funkcijom cilja, stepenom tehnoloke sloe-
nosti, vrstom i veliinom tehnolokih sistema, utvrenim
tipom tokova u sistemu i imaju znaajnu ulogu u obez-
beenju stabilnosti izlaznih veliina i ukupne efektivnosti
sitema. Projektovanje strukture proizvodnih sistema
predstavlja proces visokog stepena sloenosti, baziran na
odreenom broju osnovnih podloga koje sadre
relevantne podatke za ostvarenje potrebnog i dovoljnog
kvaliteta predmetnog procesa. Normativi proizvodnih
sistema predstavljaju skupove tehnolokih koeficijenata
koji pokazuju koliko je potrebno utroiti jedinica resursa
i za izradu predmeta rada j. U zavisnosti od vrste
resursa koji se troi u procesu rada, razlikuje se:
- normativ vremena,
- normativ materijala,
- normativ energije,
- normativ alata,
- normativ povrina

7. OBLIKOVANJE PROSTORNE STUKTURE I
TOK PROIZVODA PREDSTAVNIKA
Oblikovanje prostornih struktura je postupak razmetanja
elemenata sistema u prostoru radne jedinice u skladu sa
sledeim principima oblikovanja: prinicip minimalnih
rastojanja, inteziteta toka, iskorienja prostornih
struktura, sigurnosti rada.
U osnovi se razlikuju procesni i predmetni prilaz u
oblikovanju tokova, i prekidnost i neprekidnost toka kao
njihove osnovne karakteristike. Oblikovanje prostornih
struktura podrazumeva postupak razmetanja elemenata
sistema u skladu sa sledeim principima oblikovanja:
princip minimalnih rastojanja, princip inteziteta toka,
princip iskorienja prostornih struktura, princip
fleksibilnosti, princip sigurnosti rada, princip integracije
tokova.
U ranijim analizama karte proizvodnje, koliine
proizvoda i njihovih karakteristika, dolo se do zakljuka
da je proizvodnja "lion-pack" preduzea za proizvodnju
tampane kartonske ambalae predmetnog tipa i
neprekidnog toka (slika 4.). Shodno tome, prostorni
razmetaj maina, alata, meuskladita i skladita mora
biti takav da podrava to ekasniji i ekonominiji
nainproizvodnje po ve zadatim principima. Proizvodnja
se odvija u jednoj prostoriji, tj. hali za proizvodnju, u
kojoj se nalaze sledei
tehnoloki sistemi: priprema, tampa,suenje, isecanje,
lepljenje, pakovanje.

8. REVITALIZACIJA
Revitalizacija se sprovodi kod postojeih postrojenja,
obino dugog veka trajanja, zbog promena koje su se
desile za to vreme, ne samo na postrojenju zbog tekih
eksploatacionih uslova i dotrajalosti delova i materijala,
ve i usled pojave modernijih tehnikih reenja.

Slika 4. Prostorna struktura sistema stanje

Svaka promena stanja unutar proizvodnog sistema mora
biti i u finansijskom smislu opravdana. Naime, svaka
promena ima svoju cenu kotanja, efekat te promene mora
dovesti do toga da cena kotanja bude manja od krajnje
dobiti za proizvodni sistem, u suprotnom promena ne bi
imala smisla. U gore obraenim poglavljima dat je prikaz
sistema tamparije i kroz proraunske analize predloeno
je poboljanje sistema tamparije. Iz samog proizvodnog
programa kompanije utvreno je da ona ima irok spektar
proizvoda sa kojim je dostojan konkurent drugim
kompanijama iz iste brane. Poto tamparija radi
iskljuivo za potrbe kompanije za proizvodnju
prehrambenih proizvoda, i trenutno je samo jedana od
tamparija koja radi za takve kompanije, trudi se da bude
jedina u tom poslu i da preuzme sve potrebne poslove
vezane za proizvodnju kutija. Kvalitet tehnologije koja se
koristi u sistemu su savremene poevi od pripreme,
preko tampe, pa sve do grafike dorade. Problemi su
utvreni ,i u svrhu poboljanja sistema potrebno ih je
reiti.
Oni su sledei:
- Problem sa suenjem odtampanih proizvoda
- Problem sa meuskladitem i usporavanjem proizvodnje
- Problem sa prostorom
Prvi problem predstavlja nedostatak meuskladita za
suenje odtampanih proizvoda, koji u zavisnosti od
stepena obrade zahtevaju posebnu panju. Pri velikim
temperaturama papiri i kartoni gube svojstva i postaju
krti, samim tim gube na kvalitetu proizvoda. Takoe pri
niskim temperaturama i u uslovima poveane vlanosti
1455
vazduha mogu izgubiti svojstva vrstoe i naborati se.
Reenje prob-lema jeste meuskladite koje nije
izolovano od same proizvodnje, ve se nalazi izmeu
prostorije za tampu i prostorije za grafiku doradu.
Prostorija za suenje mora biti klimatizovana i u skladu sa
uslovima koje treba ispuniti. Ovim predlogom naeno je
reenje za problem sa suenjem odtampanih proizvoda.

Slika 5. Prostorna struktura sistema predlog
Drugi problem sa meuskladitem i ubrzavanjem
proizvodnje se odnosi na grafiku doradu. U grafikoj
doradi se nalazi po jedna maina za isecanje, lepljenje i
savijanje, i pakovanje. Najvei prob-lem je zastoj u
proizvodnji kod maine za isecanje i maine za savijenje i
lepljenje , i samim tim potrebno je meuskladite za koje
ne postoji predvieno mesto u prostornoj strukturi. Dolazi
do nago-milavanja proizvoda i usporavanja proizvodnje.
Reenje za ovaj problem je da se doda po jedna identina
maina za isecanje, i maina za savijanje i lepljenje. To je
najbolje reenje za trenutni sistem, a takoe i ubrzava
proizvodnju na zavidan nivo, omoguava nam da uradimo
znatno vie proizvoda za isto vreme i daje mogunost za
veu zaradu. Trei problem je prostorna struktura koja je
reena drugaijim razmetajem. Iako postojei razmetaj
odgovara zahtevima i karakteru proizvodnje, namee se
pitanje nepostojanja adekvatnog prostora za skladitenje
papira i kartona u pripremi i za vreme suenja. Potrebno
je izvriti korekcije unutar hale, dodavanjem prostorija i
njihovoj klimatizaciji.

Prostorije koje treba pregraditi u ve postojeoj hali treba
pozicionirati tako da ne remete sam tok proizvodnje i da
su lako pristupane zbog efikasnijeg istovara i utovara
materijala. Materijali koji se koriste za izgradnju takvih
prostorija treba da prue toplotnu izolaciju od ostatka
hale. Zbog specifinosti uslova materijala koji se
skladiti, potrebno je prostoriju opremiti ureajima koji
obezbeuju kvalitet materijala, kao i instrumentima za
kontrolu stanja u njima (slika 5.).

9. ZAKLJUAK
Proizvodni pogon tamparije Lion- pack je visoko
efektivni sistem, dovoljno fleksibilan, koji je u stanju da
odgovori na razliite zahteve proizvodnje, izrada
proizvoda u velikim koliinama, visokog kvaliteta u
najkraem roku. Analizom karte proizvoda, karakteristika
svakog proizvoda posebno, prouavanjem organizacije
proizvodnje, maina i prostorne strukture, dolazi se do
informacija o stanju proizvodnog sistema. Nakon uvida u
prednosti i upoznavanja sa nedostacima toka proizvodnje,
pristupilo se izradi reenja o poboljanjima u proizvodnji
kroz proces revitalizacije sistema. Reenja kojim se dolazi
do poboljanja u proizvodnji su tehnoloka poboljanja u
vidu zamene maina i projektovanje promena prostorne
strukture sistema.

10. LITERATURA
[1] - Mia Matijevi, Karolj Oravec Procedura Za
Upravljanje Proizvodnjom Lion pack-a
[2] Dragutin Zelenovi Projektovanje proizvodnih
sistema, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2003.
[3] Ilija osi , Aleksandar Rikalovi Projektovanje
proizvodnih sistema prirunik za vebe, Fakultet
tehnikih nauka Novi Sad, 2006.
[4] Helmut Kipphan Handbuch der Printmedien
[5] www.arapak.se
[6] www.duranmachinery.com

Kratka biografija:

Milorad Mri roen dana 31.12.1986
godine u Vrcu, Srbija. Bechelor rad na
Grafikog ininjerstva i dizajna Proiz-
vodni sistemi Projektovanje proizvod-
nog sistema preduzee AMS-PRINT
odbranio 2010. godine. Master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Gra-
fikog ininjerstva i dizajna Proizvod-
ni sistemi Revitalizacija proizvodnog
sistema tamparije Lion - pack odbra-
nio je 2011. godine.
Kontakt : mrsmilorad@sezampro.com

1456

UDK: 658.512.2

ZNAAJ TEKSTUALNIH NATPISA NA PROIZVODU I NJEGOVOJ AMBALAI U
SAVREMENOM INDUSTRIJSKOM DIZAJNU

IMPORTANCE OF TEXTUAL LABELS ON PRODUCTS AND ITS PACKAGING IN
MODERN INDUSTRIAL DESIGN

Marina Manojlovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN;
Kratak sadraj U radu se analiziraju razliite uloge
tekstualnih natpisa na proizvodu i njegovoj ambalai u
savremenom dizajnu. Pored informativne uloge
tekstualnih natpisa koja je neosporna, u savremenom
dizajnu se u sve veoj meri promovie njihova dekorativa
uloga. Tekstualni natpisi i dalje imaju svoje osnovne
karakteristike oblik, boju, jezik, pismo, visinu, teksturu ali
u savremenom dizajnu se pribegava to boljem sklopu
ovih elemenata kako bi se postigao oblik koji do sada nije
vien i koji je pre svega jedinstven.
Abstract In the paper are analyzed different roles of
textual labels on product and its packaging in modern
design. Beside informative role of textual labels which is
indisputable, in modern design their decorative role is
more promoted. Textual labels still have their basic
characteristics: shape, colour, language, writing, height,
texture but in modern design is moving toward better
possible setting of these elements in order to get shape
which has never been seen and which is unique.
Kljune rei: Tekstualni natpisi, tipografija,
prepoznatljivost, jedinstvenost, dekorativna uloga

1. UVOD
Tekstualni natpisi na proizvodima i njihovoj ambalai,
danas, u savremenom dizajnu imaju izuzetno veliki
znaaj. Njihova prevashodna uloga je da informiu
potencijalne kupce o proizvodu, zatim, kupce i korisnike
proizvoda o osnovnim karakteristikama proizvoda, pa
servisere, odravaoce i remontere o postupanju sa
proizvodom tokom servisa, odravanja i remonta, i na
kraju, i osoblje koje reciklira proizvod o nainu
recikliranja proizvoda. Pored svoje informativne uloge
natpisi moraju da vre i dekorativnu ulogu, mada je u
pojednim sluajevima, njihov osnovni cilj da vre samo
dekorativnu ulogu, tj. da poboljaju dizajn proizvoda,
odnosno njegove ambalae, a tek zatim da prue i neku
informaciju o proizvodu. Imajui u vidu znaaj
tekstualnih natpisa neophodno ih je detaljno prouiti,
kako bi se ustanovile njihove osnovne odlike na osnovu
kojih bi se mogla definisati estetski vredna reenja.
Proizvod treb d privue kupc, d mu da informciju i
da ga nagovori n kupovinu, a zatim da mu prui
informaciju o korienju proizvoda i postupanju sa njim
nakon njegovog korienja.
______________________________________________
NAPOMENA.
iji mentor je bio prof. dr Sinia Kuzmanovi.
2. VRSTE TEKSTUALNIH NATPISA
Sa razvojem drutva menjao se i izgled i oblik pisanih
informacija (natpisa). Uvek je postojala neka podloga
(drvo, kamen, metal, papirus i sl.) koja, po pravilu, nije
nositelj neke informacije, ali na iju se povrinu na
odreeni nain prenosila, napisala ili nacrtala neka poruka
koja je time poprimila stabilan, trajan, nepromjenjiv oblik,
te preuzela ulogu odgovarajue informacije koja je
postala dostupna, a mogla se prema potrebi i prenositi.
Slovni znakovi su temelj vizuelnog komuniciranja.
Natpisi se mogu nai na razliitim mestima. Oni mogu
biti na samom proizvodu, na njegovoj ambalai,
transportnim sredstvima, servisnim i prodajnim
objektima, fabrici, sajmovima, izlobama itd.
Natpis na proizvodima bi trebalo postaviti na GPP (
glavnom polju prikaza) i na alternativnom GPP. Glavno
polje prikaza predstavlja onaj deo na pakovanju za koji
postoji najvea verovatnoa da e ga potroa videti
prilikom kupovine. Mnogi proizvodi su dizajnirani sa dve
ili vie razliite povrina koje mogu biti odgovarajue za
prikazivanje kao GPP. To su alternativna glavna polja
prikaza.
Kvalitetan dizajn tekstualnih natpisa izdvaja proizvod iz
mora drugih proizvoda i uestvuje u stvaranju brenda i u
njegovoj promociji. Dizajn proizvoda i njegove ambalae
zapoinje stvaranjem grafikog dizajna cele palete
proizvoda, kako bi se svaki od njih uklopio u liniju kojoj
pripada. To je jezik koji potroai veoma lako razumeju i
pomou kojeg lako dolaze do proizvoda, na prepunim
gondolama hipermarketa. Evidentno je da se tekstualni
natpisi nalaze svuda, ali njihov izgled se na proizvodu,
prospektu, katalogu, amabalai, transportnom sredstvu i
na samom prodajnom mestu razlikuje. Svakako da e oni
koji su na proizvodima biti manje veliine od onih na
samom prodajnom objektu. Svaki proizvoa treba da ima
svoj prepoznatljivi natpis zbog potroaa koji su njemu
privreni.
Napisi u okviru jednog potroaa su meusobno zavisni,
naravno ako se eli postii dobar markentinki poduhvat.
Oni se moraju podudarati po boji, obliku, obliku slova ali
ne i po veliini i nainu izrade.

3. OSNOVNI ELEMENTI TEKSTUALNIH NATPISA

Tipogrfij je vizuelni sistem stvoren meusobnim odno-
som element pism (boj, ritm, form, stil) i pozdine.
Mnipulcijom izmeu ovih odnos, dolzi se do efeknih
vizuelnih reenj koj su u stnju d komunicirju, budu
rzumljiv i prenesu informciju.
1457
Tipogrfij se bvi izborom i orgnizcijom oblik slov i
drugih grfikih krkteristik tmpne strne. On se
bvi svim pitnjim koj utiu n izgled strne i
doprinose efiksnosti tmpne poruke: oblikom i
veliinom slov, zncim interpunkcije, dijkritikim
zncim i specijlnim simbolim; rzmkom izmeu
slov i rei; rzmicnjem redov; duinom redov;
veliinom mrgin; koliinom i mestom ilustrcij;
izborom nslov i podnslov; korienjem boje i svim
ostlim pitnjim prostorne orgnizcije ili
konfigurcije.
Tipogrfsko pismo predstvlj skup znkov (slov,
interpunkcije i specijlnih krkter) oblikovnih u istom
stilu. Moe d bude izvedeno smo ko jedn font, li i u
obliku rzgrnte fmilije fontov [1].
Font je osnovn ktegorij kd se govori o tipogrfskom
pismu. N runru font je definisn jednim zpisom
(file) kd se rdi o TrueType, odnosno OpenType
formtu (ekstenzije .ttf i .otf), dok su fontovi PostScript
formt definisni pomou dv zpis istog nziv,
rzliitih formt (.pfb i .pfm).
Slovo ili slovni znk je glvni element pism. Slgnjem
slov nstju redovi, slgnjem redov nstju stupci, koji
ine deo slog.
Rez, ukrtko reeno, je odreen stilizcij nekog pism.
Konkretno to zni d isto pismo moe imti rzliite
stilove od kojih su njpozntiji bold (zdebljn slov) i
itlik (nkoen slov, kurzivn slov).
Rzmk izmeu slov (engl. kerning) je vn osobin
koj u velikoj meri utie n itljivost tekst. Nime
svkom slovu je dodeljen jednk prostor (npr. slovu i i
slovu m je dodeljen jednk prostor), p su rzmci
izmeu svih slov jednki.
Pored navedenih osnovnih elemenata tekstualnih natpisa
jako bitne karakteristike su i visina slova tekstualnih
natpisa, debljina, broj slova, nain ispisivanja slova,
pismo, jezik. Svi ovi elementi se moraju dobro uklopiti
kako bi ostavili najbolji utisak na korisnika.

3.1. DODATNI ELEMENTI UZ TEKSTUALNE
NATPISE
Tekstualne natpise obino prate razni dodatni elementi
(slika 1). Njima su, moda, potroai ponekad zbunjeni,
ali ni proizvoaima nije lako, sa znakovima na ambalai
i proizvodu, jer ne raspolau sa jasnim tumaenjima
pojedinih znakova, kao ni uputima koje znakove kada
staviti na ambalau. Pod dodatnim elementima se
podrazumevaju razni simboli ili piktogrami (slika 1) koji
oznaavaju, na primer, koliko meseci moe da se koristi
dotini proizvod, od trenutka kada je otvoren, zatim,
simbol koji oznaava da li je proizvod pogodan za
recikliranje ili ne, na koji nain treba reciklirati proizvod,
na koji nain odloiti proizvod, da li je proizvod zapaljiv
ili opasan po zdravlje itd.

Slika 1. Dodatni elementi uz tekstualne natpise [3]
Ddatnih elemenata, koji idu uz tekstualne natpise, su
svakako i logotip, deklaracija, bar kod, natpisne ploice,
oznaka neto zapremina, lista sastojaka, zemlja porekla,
naziv i lokacija proizvoaa i/ili distributera, uputsvo za
upotrebu, nutriciona etiketa (slika 2), razni simboli koji
ukazuju na nain rukovanja proizvodom ili njegovom
ambalaom tokom transporta i dodatna upozorenja.

Slika 2. Nutriciona etiketa na proizvodu [3]

U koliko proizvod ima izuzetno malo mesta na sebi i
svojoj ambalai, i kada sve potrebne informacije ne mogu
da stanu, tada se, obino, na poleinu same ambalae
postavlja dodatni element (slika 3) na kome se nalaze sve
potrebne informacije koje taj proizvod treba da sadri.

Slika 3. Dodatni element na ambalai [3]

4. KARAKTERISTINI PRIMERI USPENIH
REENJA NATPISA
Sam dizajn proizvoda ili njegove ambalae moe da bude
predstavljen tipografijom ili kombinacijom tipografije i
ilustracije.
4.1. Efektivna upotreba slika
Kada se slika - bez obzira da li se radi o ilustraciji ili
fotografiji - efektivno upotrebi na dizajniranom proizvodu
ili njegovoj ambalai, ona moe da ostavi veoma jak
utisak (slika 4). Njena upotreba moe biti neoekivana ili
nepredvidiva i moe pojaati interesovanje potroaa.
Potroa e pre gledati sliku, nego proitati tekst. Kada se
slika upotrebi na adekvatan nain, postaje efektivan
dizajnerski alat. Slika naravno uvek mora bit propraena
tekstualnim natpisom kako bi se na pravi nain
identifikovao proizvod [2].

Slika 4. Efektivna upotreba slike [1]
1458
4.2. Efektivna upotreba tipografije
Tipogrfij, moe d pomogne kupcu kao nvigcija u
okruenju, k i kd je pretrpna s brojnim robnim
markama. Ne postoji bolji nin d se istkne nslov, ili
bilo koji tekst, nego d se odreeni tekst pretvori u
umetniko delo. Izborom odgovarajueg fonta i njegovim
sklapanjem sa drugim fontovima moe se postii veoma
efektivno reenje (slika 5). Tipogrfij je uvek bila
populrn, posebno meu umetnicim, dizjnerim i
entuzijstim. Tipografski odraena amabalaa, ili sami
proizvodi, danas se sve vie primenjuju jer odaju utisak
modernog i elegancije. Bez obzira da li se ona slae
vertikalno, horizontalno ili koso, moderno, uvek se moe
postii uspeno garfiko reenje [3].

Slika 5. Efektivna upotreba tpigrafije [1]

5. KARAKTERISTIKE MATERIJALA NA KOJE SE
NANOSE NATPISI
Neosporno je da se za izradu proizvoda i njegove
ambalae koriste raznovrsni materijali pa je zbog toga
potrebno predvideti odgovarajue postupke za nanoenje
tekstualnih natpisa. Za izradu nekog proizvoda
(ambalae), tradicionalno se koriste: staklo, metali
(aluminijum, elik, hromirani elik), papir, karton, drvo i
plastike (koristi se vie vrsta plastinih masa u elastinoj
formi). Pravi izbor materijala za izradu proizvoda i
njegove ambalae, kao i izbor tehnologija pakovanja,
omoguava odravaje proizvoda kvalitetnim i u dobrom
stanju tokom celokupnog perioda skladitenja.
Metal ima dobre mehanike karakteristike i prua odlinu
fiziku zatitu, sposobnost oblikovanja i dekorativni
potencijal, sposobnost reciklae i veliku prihvatljivost od
strane potroaa.
Staklo, kao materijal, ima dobra mehanika, termika,
optika i grafika svojstva, zbog ega se esto koristi za
izradu ambalae. U pogledu optikih svojstava najvanije
je da staklo proputa svetlost i boju, a po potrebi, kad je u
pitanju luksuzna ambalaa, moe se bojiti pri emu se
postiu razliiti tonovi i nijanse.
Plastini materijali su hemijski otporni, jeftini, lagani, sa
irokim opsegom fizikih i optikih osobina. Mnoge
plastine mase imaju sposobnost termozavarivanja,
pogodne su za tampanje, mogu biti integrisane u
proizvodne procese gde se vri pakovanje, tj. punjenje i
zatvaranje ambalae.
Papir i karton imaju dobre karakteristike kao materijal na
koje se nanose tekstualni natpisi. Oni su najjeftiniji,
najrasprostranjeniji i postoji mogunost nanoenja natpisa
brojnim tehnikama.
Guma kao materijal ima otpornost na habanje, abraziju i
upanje (otkidanje estica) to joj omoguuje veliku
primenu..
6. POSTUPCI IZRADE I NANOENJA NATPISA
Dizajniranje proizvoda i njegove ambalae mora biti
prilagoeno zahtevima proizvoda kao i specifinostima
sadraja koji se pakuju.
Natpisi se izradjuju na razne naine u zavisnosti od vrste
proizvoda, materijala podloge na koji je potrebno
postaviti natpis i sadraja samog natpisa. Najei naini
izrade su tampanjem, livenjem, presovanjem, kovanjem,
brizganjem, graviranjem, ivenjem, itd.
tampanje je naei nain nanoenja natpisa na proizvod
ili njegovu amabalau. Razlika izmeu vrsta tampe je u
nainu tampanja, materijalima na kojima se tampa i
tamparskoj formi. Postoje sledee vrste tampe: duboka,
sito, flekso, ofset, digitalna, visoka. Za svaku od ovih
vrsta tampe priprema se radi drugaije, poev od naina
prebacivanja pripreme na tamparsku formu, podeavanja
boja, rezolucije itd.
Reljefna tampa (embossing) kreira ispupenu ili
udubljenu sliku na povrini kartona, papira ili nekog
drugog materijala za izradu amabalae ili proizvoda,
izmeu dva. Pritisak i toplota menjaju oblik povrine
materijala koji se koristi u cilju kreiranja slike.
Livenje je veoma pogodan postupak izrade mainskih
delova iji je oblik komplikovan sa unutranjim
konturama i nepravilnim kanalima. Livenje se takoe
koristi i za ekonomniju izradu mainskih delova i
elemenata. Kako se livenjem izlivaju odreeni predmeti i
proizvodi isto tako postupkom livenja se mogu dobiti
tekstualni natpis na tom predmetu odnosno proizvodu.
Graviranje laserom prua mogunost da se na materijalu
po izboru iscrtaju kompleksni oblici, logotipi i tekstualni
natpsi uz maksimalnu finou linija. Sposobnost istog
reza, glatkih ivica bez upotrebe noa ili drugog alata za
seenje, je jedna od najveih vrednosti upotrebe
bezkontaktnog seenja.
Nanoenje keramike na staklo je postupak pri kojem se
mea keramiki prah sa termoplastinom hemikalijom
(koja, kada se zagreje, postaje mastilo) i prska se na
staklene povrine. Ovo keramiko mastilo sadri u sebi
staklo i, zahvaljujui tome, lako i efikasno se lepi na
staklene povrine.

7. PREDLOG SOPSTVENIH REENJA NATPISA
Jedna od najbitnijih karakteristika samog proizvoda ili
njegove ambalae je svakako izgled, odnosno njihova de-
korativna uloga. Dizjn proizvoda i poruk koju taj pro-
izvod dje je jedn od spekt koji utie n potro
prilikom odluke o kupovini odreenog proizvod. D bi
se neki proizvod mogao uspeno tkmiti s mnogobroj-
nim robnim markama koje su dns prisutne n tritu, on
treb d se izdvj od ostlih, s kojim se nlzi n poli-
cm supermrket ili prodvnic. Jedn od element
koje dizjneri koriste uprvo z izdvjnje od ostlih jesu
ntpisi n smom proizvodu i njegovoj ambalai. Znj
tipogrfije z izgrdnju globlnog brend je izuzetno ve-
liki. Slov, pre sveg, morju d nose informcije. Ovj
element dizjn mor bit lko itljiv, prepozntljiv d bi
se izvjo od konkurencije. On se mor posmtrti
zjedno s ostlim elementim. Svi elementi dizjn
morju d budu usklaeni s tipogrfijom [4].
Postojeem reenju proizvoda Alice (slika 6, levo) ne-
dostajali su tekstualni natpisi koji se odlikuju elegant-
1459
nou. Na predloenom reenju redizajna ovog proizvoda
(slika 6, desno) glavni tekstualni natpis odnosno naziv
ovog proizvoda smeten je u donjem levom uglu samog
pakovanja i ispisan elegantnim rukopisnim pismom.
Ostali, tj. dodatni, tekstualni natpisi postavljeni su u
gornjem desnom uglu i ispisani crnom bojom, dok se
natpis koji govori odakle je proizvod potekao slae sa
nazivom proizvoda odnosno uraen je istom bojom. Ovde
je postignuta rastua dijagonalana, kompoziciona
ravnotea a proizvod karakterie i elegantno pakovanje.

Slika 6. Postojee reenje proizvoda Alice (levo) i
predloeno reenje redizajna proizvoda Alice (desno)
Na postojeem reenju proizvoda Philou (slika 7, levo)
svi tekstualni natpisi su ispisani vrlo slabom i neitljivom
bojom. Ambalaa samog proizvoda je vrlo interesantna,
pa kako je konkurencija kozmetikih proizvoda danas
izuzetno velika ovaj proizvod bi trebao da izgleda mnogo
bolje i, to je najvanije, da svi podaci budu jasni i itljivi.
Na predloenom reenju redizajana ovog proizvoda (slika
7, desno) upravo je postignut vrlo moderan i savremen
nain ispisivanja tekstualnih natpisa. Font je vrlo moderan
i itljiv, a boje su upadljive. Postignuta je upadljivost
samog proizvoda, jer se pomenute boje vrlo lepo slau, i
daju odlian kontrast sa braon pozadinom.

Slika 7. Postojee reenje proizvoda Philou (levo) i
predloeno reenje redizajna proizvoda Philou
(desno)

Vrlo moderno i profesionalno reenje oblika proizvoda
Philips (slika 8, gore) zahteva isto takvo reenja
tekstualnih natpisa, koji bi trebali da se nalaze na njemu,
kako bi vizuelni efekat bio kompletan. Ovaj proizvod bi
mogao da zadovolji sve zahteve, koje postavlja savremeni
dizajn [4], ako bi se poboljao izgled tekstualnih natpisa.
Na predloenom reenju ovog proizvoda (slika 8, dole)
naziv proizvoda ispisan je modernim fontom koji odlikuje
elegnatnost. On je crne boje kao i natpis koji govori o
tome kolika je minimalna temperatura zagrevanja ovog
proizvoda.
Naziv proizvoaa je prikazan je roze boje. Svi nazivi se
nalaze na sredini samog proizvoda. Ovo reenje je
usvojeno zato to je vrlo upadljivo, moderno i vizuelno
prihvatljivo.

Slika 8 . Postojee reenje proizvoda Philips (gore) i
predloeno reenje redizajna proizvoda Philips (dole)
8. ZAKLJUAK
Evidentno je da proizvoai i dizajneri danas posveuju
mnogo panje vizuelnim reenjima svojih proizvoda i
njihovoj amabalai, jer prazna povrina na proizvodu
izaziva izvesnu nelagodnost kod posmatraa i zbog toga
uvek mora popuniti neim, i to su uglavnom tekstualni
natpisi. Rezultat toga je veliki broj kvalitetnih i modernih
reenja tekstualnih natpisa na proizvodu ili njegovoj
ambalai. Svaki tekstualni natpis drugaije reaguje na
primaoca informacija, svaki od njih ima drugaije
karakteristike i zakonitosti.
Poruka upuena upravo primaocu informacije mora biti
shvaena, iako je svaki ovek individualan i shvata je na
sebi svojstven nain, dizajneri moraju biti ti koji e
prouavati take gledita i tako postii eljeni efekat i
dubinu svoga rada. Kvalitetan tekstualni natpis pre svega
mora biti orijentisan prema klijentu. Zahtevi koje treba
ispuniti prilikom kreiranja tekstualnih natpisa zasnivaju se
na rezultatima naunih saznanja mnogih disciplina i
predstavljaju praktinu primenu tih saznanja.
9. LITERATURA
[1] http://bestdesignoptions.com/?p=9905
[2] http://www.wspackaging.com/extendedtex
[3] http://www.thedieline.com/
[4] Kuzmanovi, S. , Industrijski dizajn, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2008.

Kratka biografija:

Marina Manojlovi roena je u Novom Sadu
1986. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti grafikog inenjer-
stva i dizajna odbranila je 2011. god.

1460

UDK: 655

ZNAAJ LOGOTIPA U SAVREMENOM INDUSTRIJSKOM DIZAJNU

IMPORTANCE OF LOGOTYPES IN MODERN INDUSTRIAL DESIGN

Sanela Vukobrat, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj U radu se analizira uloga i znaaj
logotipa u industrijskom dizajnu danas, kada je na tritu
prisutan velik broj proizvoaa, sa veoma slinim
proizvodima i kada se eli i posredstvom logotipa stvoriti
odreena razlika meu njima, odnosno, kada se eli,
posredstvom logotipa, obezbediti jednostavna
prepoznatljivost pojedinih proizvoaa i proizvoda. U
radu se ukazuje na potrebu neprestanog razvoju logotipa,
kako bi se odrala njegova aktuelnost na tritu, a dat je i
predlog izmena logotipa, par karakteristinih
proizvoaa, kojima se obezbeuje savremenije reenje.
Abstract This paper analyzes role and importance of
logotypes in industrial design today, when there are a lot
of manufacturers with similar products on the market and
when its wanted to create certain difference between
them, even with using logotypes, or when it is wanted ,
using logotypes, to provide unique recognition of some
manufacturers and products. Paper shows constant need
of logotypes development, in order to maintain their
actuality and it also gives suggestion for changing
logotypes for few characteristical manufacturers, with
which are provided modern solution.
Kljune rei: Znaaj, logotip, savremeni, dizajn
1. UVOD
Neosporno je da svaki proizvoa tei da njegov proizvod
bude lako prepoznatljiv na tritu i da se po neemu
razlikuje od ostalih. Prepoznatljivost se moe postii na
vie naina, ali se ona najee postie posredstvom
zatitnog znaka, koji se postavlja na proizvode, raznih
grafikih simbola, koji se takoe postavljaju na
proizvodu, boje proizvoda, oblika proizvoda, kvaliteta
proizvoda, njegove ambalae i sl. Kao to je poznato,
zatitni znak se moe sastojati samo od grafikog simbola
(ikone), od grafikog simbola i logotipa, ili samo od
logotipa. Zbog obimnosti materije, u daljem e se
razmatrati samo logotipi u uem smislu rei. Trite je
danas proeto razliitim ukusima, obiajima, navikama i
potrebama i zbog toga je neophodno kreirati takve
logotipe koji e na svim tritima biti prihvaeni i koji e
zadovoljiti sve ukuse potroaa. Imajui u vidu znaaj
logotipa neophodno ih je detaljno prouiti, kako bi se
ustanovile njihove osnovne odlike na osnovu kojih bi se
mogla definisati estetski vredna reenja.

______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr Sinia Kuzmanovi.
2. LOGOTIPI
Pod logotipom se podrazumeva stilizovano ispisan naziv
proizvoaa, ili proizvoda, lak za itanje, prepoznavanje i
pamenje. Logotip treba da bude originalnog i
dopadljivog izgleda jer on treba da ulepa proizvod. Svaki
logotip je grafiki ureen na poseban i unikatan nain, uz
pomo jasno odreenog tipa slovnih znakova, slika 1.
Osnovna uloga logotipa je stvaranje drugaije,
jedinstvene slike na tritu. on se koristi kao
najjednostavniji i najdirektniji nain promovisanja
kompanije ili prozvoda.

Slika 1. Karakteristina reenja logotip vodeih
proizvoaa [1]
Znaaj logotipa se ogleda u tome to omoguava lako
pamenje i prepoznavanje omiljenih proizvoda, tj. on
ostavlja utisak i prua informacije o kompaniji ili
proizvodu koji predstavlja, a ujedno simbolizuje karakter
kompanije. Logotip je posebno vaan sa stanovita
marketinga. Zahvaljujui dobrom reenju logotipa znatno
se olakava rad slubi marketinga i obratno, dobar
marketing omoguava postizanje dobre pozicije
proizvoda i proizvoaa na tritu, prepoznatljivost meu
kupcima i stvaranje oseaja pouzdanosti i kvaliteta.
Proizvoai svoje logotipe, po pravilu, uvek postavljaju
na svoje proizvode kako bi se ukazalo na njihovo poreklo.
Zbog neosporne potrebe da se identifikuje proizvod,
logotip se obavezno postavlja i na ambalai proizvoda, na
njegovoj etiketi, svim prateim promotivnim materijali-
ma, svim uputstvima koji se daju uz proizvod i sl. Logo-
tipi se obavezno postavljaju i na transportnim sredstvima
1461
pri emu se tei da zauzmu to vei prostor, kako bi
logotip bio itljiv sa vee udaljenosti i pri kretanju vozila.
Logotipi se obavezno postavljaju i na prodajnim mestima
proizvoaa, njihovim skladitima, servisnim centrima i,
naroito, na mestima proizvodnje. Logotip se obavezno
zatiuje patentom.
3. OSNOVNI ELEMENTI LOGOTIPA
Oblik slova predstavlja bitan element pri kreiranju
logotipa. On moe biti veoma razliit. Za formiranje
logotipa proizvoai upotrebljavaju verzalna, kurentna
slova, njihovu kombinacija, kurzivna slova i dr.
Kada je potrebno ostaviti snaan utisak, sigurnost, snagu,
pouzdanost, ili stabilnost, koriste se slova vee debljine
Tankim slovima obino se predstavljaju logotipi kojim se
istie elegancija, stil. Pojedini proizvoai predstavljaju
svoj logotip slovima koja se odlikuju jednakou kada je
visina u pitanju, ali ima i onih kod kojih se odreeno
slovo ili vie slova razlikuje od ostalih.
Proizvoai kreiraju logotipe koji se uglavnom sastoje iz
jedne ili dve rei, mada ima i onih koji se sastoje od vie
rei. Najefikasniji su logotipi koji se sastoje od to manje
rei jer to doprinosi lakem pamenju i prepoznatljivosti.
Upotreba boje je od presudnog znaaja za dobijanje
jasnog, izraajnog logotipa. Previe boja, preliva, 3D
efekata, moe tetno uticati na vizuelni izgled logotipa i
zbog toga je najbolje koristiti to manje razliitih boja. Pri
odabiru boja, za izradu logotipa, treba voditi rauna da
boje budu u skladu sa bojom kompanije.
Proizvoai, pri ispisivanju svojih logotipa, koriste
horizontalno, vertikalno ili koso ispisana slova.
Najitljiviji je tekst ispisan horizontalno. To je razlog
zbog kojeg veina proizvoaa koristi ovaj nain
predstavljanja logotipa. Pojedini proizvoai svoje
logotipe uokviruju obino ovalnim ili pravim linijama.
Proizvoai se odluuju za dodatne elemenate pri
kreiranju svojih logotipa jer upotpunjuju logotipe i
doprinose jedinstvenosti. Dodatni elementi, koji
dopunjavaju logotipe, mogu biti u obliku raznih grafikih
elemenata, simbola i slika.
Originialnost predstavlja bitnu odliku logotipa, stoga
dizajneri vode rauna o kombinaciji i psihologiji boje,
simetriji, kompoziciji, vizuelnom efektu tj. utisku koji
ostavlja na posmatraa i poruci koju prenosi. Takoe
uzimaju u obzir i jedinstvenost, te na kreativan i matovit
nain tee isticanju svog reenja meu konkurentima.
4. VRSTE LOGOTIPA
Veliki broj proizvoaa za zatitni znak koristi samo
logotip, tj. samo tekst. Posebnim oblikom, veliinom,
rasporedom i bojom slova stvaraju posebnost logotipa.
Karakteristini predstavnik, koji svoj logotip kreira na
ovaj nain je Bershka, iji logotip je prikazan na slici 2.
Logotip predstavlja naziv kompanije. Proizvoa ne
upotrebljava specifian font kojim bi istakao logotip, ve
upadljivom bojom to dopunjuje.

Slika 2 Logotip kompanije Bershka [2]
Poznati domai proizvoa odevnih predmeta Todor svoj
logotip kreira na isti nain, prikazan je na slici 3. Logotip
predstavlja naziv proizvoaa i dolazi do izraaja na beloj
podlozi. Jednostavan je i obian, a slova su naglaena i
predstavljena jarkom nijansom zelene boje. Odlikuje se
oseajem ozbiljnosti zbog upotrebe snanih slova, ali
zbog boje koju koristi znatno se umanjuje taj oseaj.

Slika 3 Logotip kompanije Todor [3]
Proizvoa Google u svom logotipu koristi irok spektar
boja i to je ono to doprinosi njegovom originalnom
vizuelnom izgledu. Asocira na vedrinu i zabavu tako da
potpuno odgovaraju kompaniji koju predstavlja. Logotip
kompanije Google koji predstavlja i zatitni znak
kompanije, prikazan je na slici 4.

Slika 4 Logotip kompanije Google [4]
Nedostaci ovakvog reenja gde naziv ne govori puno o
proizvoau mogu se javiti kod proizvoaa koji su tek na
poetku i zbog toga korienje ovog tipa logotipa
predstavlja rizik.
Prednost, zbog kojih se mnogi proizvoai odluuju da
formiraju zatitni znak svoje kompanije u vidu teksta, je
dodatna funkcija logotipa, a to je promovisanje imena
kompanije [5]. Nedostatak ovakvog naina predstavljanja
kompanije vidljiv je kod proizvoaa iji naziv ne opisuje
ono ime se kompanija bavi, usled ega nastaju potekoe
prilikom iskazivanja onoga to kompanija proizvodi, ili
onoga ta kompanija nudi. Prednosti proizvoaa, koji za
svoj logotip koriste tekst koji ima isto znaenje u celom
svetu, je laka prepoznatljivost jer jezik obino ne
predstavlja problem za kupce.

Slika 5 Logotip kompanije Telenor [6]
Pojedini proizvoai pri kreiranju logotipa uz njih
postavljaju i ikonu. Karakteristini predstavnik ovakvih
proizvoaa je kompanija Telenor slika 5. Logotip je
prepoznatljiv i kad se sam prikazuje, tako da se odmah
vidi o kojoj kompaniji je re. Logotip se predstavlja
jednostavanim, kurentnim slovima. Cilj je stvaranje utiska
profesionalnosti i elegancije, a to je oseaj koji kompanija
eli da izazove kod potroaa.
Karakteristini predstavnik koji uz logotip daje i ikonu je
proizvoa Burger King, slika 6. Svoj logotip kreira tako
da grafiki simboli uz njega daju jasnu poruku o
kompaniji i onome ime se bavi. Korienje specifinih
boja jo vernije to opisuju.

Slika 6 Logotip kompanije Burger King [7]
Logotipi sa ikonom predstavljaju najee korienu vrstu
zatitnih znakova iz nekoliko razloga. Imaju nezaboravan
1462
zatitni znak, koji predstavlja kompaniju, opisuje ime se
ona bavi i ta je ini drugaijim, a uz to se nalazi i naziv
kompanije radi lake identifikacije.
Proizvoa Johnnie Walker grafiki simbol oveka koji
eta postavlja uz logotip koji predstavlja specifinim
fontom jedinstvenog izgleda. Boja se poklapa sa bojom
zatitnog znaka i celokupan logotip stvara utisak prestia i
glamura te logotip odgovara kompaniji koju predstavlja.
Logotip kompanije Johnnie Walker prikazan je na slici 7.

Slika 7 Logotip kompanije Johnnie Walker [8]
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE LOGOTIPA
Kreiranje logotipa predstavlja izazov za dizajnere jer je
potrebno predstaviti kompaniju da dobro vizuelno izgleda
u prostoru bez obzira u kojoj veliini se prikazuje.
itljivost predstavlja jednu od najbitnijih karakteristika
logotipa. Za kompanije je veoma bitno da vode rauna
najpre o izboru fonta koji e koristiti. Neki proizvoai za
ispisivanje logotipa koriste specifian font koji se odlikuje
originalnou i jedinstvenou.
Jedinstvenost logotipa je od izuzetnog znaaja da se
izbegne zabuna na tritu meu klijentima, dobavljaima,
korisnicima, partnerima kao i iroj javnosti.
Pamtljivost predstavlja jednu od vanih karakteristika
logotipa.Veina proizvoaa kada formira logotipe eli da
ih koristi decenijama, i zbog toga najbolji logotipi su oni
koji su dobro izgledali pre dosta godina, ali i danas isto
tako dobro izgledaju. Primer Coca Cola.
Dopadljivost je bitna karakteristika kojoj proizvoai
pridaju vanost. Potrebno je da se korisnicima svia
logotip tj. da ga smatraju zanimljivim, privlanim i
kreativnim.
6. KARAKTERISTIKE MATERIJALA NA KOJE
SE POSTAVLJAJU LOGOTIPI
Materijali koje proizvoai koristite pri izradi logotipa su:
metal, papir i karton, tekstil, plastini materijali, i dr.
Mogu biti izgraeni od istog materijala kao i sam
proizvod ili od nekih drugih materijala.
Metal ima dobre mehanike karakteristike, odlinu
fiziku zatitu, sposobnost oblikovanja i dekorativni
potencijal a i prihvatljivost od strane potroaa. Dva
najee koriena metala su aluminijum i elik [7].
Logotipi se najee formiraju prilikom izrade ili se
nanose tampom.
Papir obino upotrebljavaju proizvoai koji za svoje
prozvode koriste omote, etikete, kese, vree, a kartone
upotrebljavaju za formiranje kutija raznih namena[7].
Zahvaljujui dobrim svojstvima, mogunosti
oplemenjivanja i niskoj ceni, papir i karton su danas
jedan od najzastupljenijih materijala koje koriste
proizvoai za nanoenje svojih logotipa najee
postupkom tampe.
Logotipe proizvoai nanose tampom i na plastine
materijale i postavljaju ih na vidljivom mestu.
Logotipi se izrauju i od tkanine i stakla. Staklo je vrsto,
obezbeuje dobru izolaciju i moe biti proizvedeno u
velikom broju razliitih oblika. Logotip se formira
prilikom izrade ili se nanosi tampom.
7. POSTUPCI IZRADE I NANOENJA LOGOTIPA
tampanje predstavlja najei nain nanoenja logotipa
na proizvode u savremenom dizajnu. U zavisnosti od
materijala na koji se tampa koriste se razliite tehnike
tampe: visoka, duboka, ravna i sito tampa.
Tehnika livenja, kovanja, presovanja i brizganja (slika 8)
se koristi uglavnom za izradu logotipa koji se nalaze na
samom proizvodu. Prilikom livenja logotipa neophodni su
kalupi za njihovo livenje.

Slika 8 Logotip kompanije Nokia [1]
Logotipi mogu da se nanose i postupkom graviranja na
mesing, aluminijum, ili druge materijale i farbaju se u
eljene boje.
ivenje je takoe jedan od naina nanoenja logotipa.
Proizvoai koriste i postupak lepljenja za nanoenje
logotipa.
8. REDIZAJN LOGOTIPA KARAKTERISTINIH
PROIZVOAA
Promena logotipa sa sobom nosi vie rizika nego dobiti,
jer postoji mogunost gubitka svojih pristalica koji su ve
upoznati i zadovoljni uslugama koje pruaju. Takoe
zauzeto mesto na tritu se dovodi u pitanje. Jedino
reenje koje nosi manji rizik je redizajn logotipa.
Neke poznate kompanije su tokom godina poslovanja
menjale izgled svog logotipa kako bi doli do to
kvalitetnijih vizuelnih reenja. Karakteristini predstavnik
koji je znatno korigovao svoj logotip je vodei proizvoa
automobila Fiat. Njegov logotip je proao kroz niz
korekcija koje se ogledaju u izmeni oblika i kombinaciji
boja, dok je specifian nain ispisivanja teksta zadran i
minimalno korigovan. Sadanji logotip je izuzetno
elegantnog i dopadljivog izgleda. Uklopljena je boja
okvira i slova, a pozadina jarke crvene boje istie ispisan
tekst. Sadanje reenje kompanije Fiat predstavlja i
najbolje reenje proizvoaa, slika 9.

Slika 9. Sadanji logotip kompanije Fiat [9]
Na tritu su prisutni proizvoai koji ne posveuju
dovoljno panje vizuelnom identitetu, tako da se
predstavljaju vizuelno manje kvalitetnim reenjima.
Nedostaci se ogledaju u korienju jednostavnog i
neodgovarajueg fonta. Ne prisustvo dodatnih grafikih
simbola i nezanimljiv dekorativni izgled negativno utiu
1463
na vizuelni identitet. Upotreba jarkih boja, koje koriste
pojedini proizvoai, naruavaju itljivost.
U okviru ovog rada predloena su reenja redizajna
logotipa pojedinih proizvoaa u cilju otklanjanja
nedostataka sadanjih logotipa.
Sadanji logotip kompanije Passage, prikazan na slici 10,
karakterie specifina boja. Ona predstavlja i glavnu
prednost logotipa. Njena jedinstvenost omoguava
prepoznatljivost meu velikim brojem proizvoaa iste
vrste proizvoda. Nedostatak logotipa se ogleda u nainu
predstavljanja naziva kompanije koji se odlikuje
klasikom. Kako se kompanija bavi proizvodnjom odee
za decu i mlade potrebno je prilagoditi logotip i
predstaviti ga na zanimljiviji nain.

Slika 10 Postojee reenje logotip kompanije
Passage [10]
Predloeno je reenje prikazano na slici 8. Grafiki
simbol, predstavljen kao irilino slovo P,
ukombinovan je sa nazivom kompanije na zanimljiv
nain. Grafiki simbol, kao i naziv kompanije koji je
postavljen unutar njega je u jarkoj nijansi ruiaste boje.
Dekorativnim i neobinim izgledom i upotrebom
specifine boje, reenje je odgovarajue kompaniji koju
predstavlja. Logotip je prikazan i u crno-beloj formi na
slici 11.

Slika 11 Predloeno reenje logotipa kompanije Passage,
u boji i crno-beloj varijanti
Sadanji logotip kompanije Beba Kids, prikazan na slici
12, se sastoji od naziva kompanije i zatitnog znaka koji
predstavljaju poetna slova naziva kompanije. Kompanija
koristi jasna slova, upadljive boje. Koristi kombinaciju
crvene tkz. enske boje i plave tkz. muke boje, to
odgovara kompaniji. Jedini nedostatak ovog logotipa je
da svojim izgledom ne asocira na ono ime se kompanija
bavi. Kako je re o proizvodima za decu, potrebno je
kreirati logotip koji bi vie odgovarao kompaniji.

Slika 12 Sadanje reenje logotip kompanije Beba
Kids [11]
Predloeno je vie reenje redizajna, a usvojeno je
prikazano na slici 13. Slovni znaci su predstavljeni belom
bojom i veoma lepo se istiu na pozadini koja se menja.
Na taj nain stvara se veseo i zanimljiv vizuelni efekat to
svakako verno prikazuje i odgovara kompaniji. Svojim
celokupnim izgledom asocira na igru, zabavu, arenilo,
sve ono to se povezuje sa decom. Logotip je prikazan i u
crno-beloj formi na slici 13.

Slika 13 Predloeno reenje logotipa kompanije Beba
Kids u boji i crno-beloj varijanti
9. ZAKLJUAK
U savremenom industrijskom dizajnu, logotipi su od
izuzetnog znaaja. Oni predstavljaju najjednostavniji i
najdirektniji nain promovisanja kompanije i proizvoda.
Na datim primerima ukazano je na neophodnost stvaranja
novih, modernijih reenja logotipa i, uopte, lepeg
vizuelnog identiteta kompanije. Ovakvim pristupom
otklanjaju se postojei nedostaci i stvara se savremenije i
dopadljivije reenje logotipa. Osnovna karakteristika je da
se sa osveavanjem zadrava prepoznatljivost logotipa.
10. LITERATURA

[1] http://www.amazon.com/Logo-Design-Love-Creating-
Identities/dp/0321660765/ref=bxgy_cc_b_text_a
[2] http://www.moda-online.pl/bershka
[3] http://www.en.immooutlet.com/sadrzaji/brend/92/todor/
[4] http://www.hellas.rs/index.php?action=vest_sadrzaj&idvest
=107&naslovi=Google%20nudi%20lokalne%20pretrage
[5] http://www.hillsorient.com/articles/2007/09/043.html
[6] http://www.telenor.com/en/news-and-media/multimedia-
gallery/logo/
[7] D. Markovi, D. Cvetkovi, Osnovi grafikog
dizajna, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
[8] http://iphonewallpaperclub.com/johnnie-walker-logo-in-
black-background/
[9] http://www.carlogo.org/fiat.html
[10] http://www.szerbiainfo.hu/sr/showCategory/867/noi-
konfekcio
[11] http://www.deltacity.rs/index.php?page_id=28

Kratka biografija:

Sanela Vukobrat roena je u Kikindi 1986. god.
nauka iz oblasti Grafiko inenjerstvo i dizajn
odbranila je 2011.god.

1464

UDK: 655

ZNAAJ BOJE U SAVREMENOM INDUSTRIJSKOM DIZAJNU

MEANING OF COLOUR IN MODERN INDUSTRIAL DESIGN

Branka Mandi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj U radu se analizira uloga i znaaj boje
u industrijskom dizajnu danas, kada je na tritu prisutan
velik broj proizvoaa sa veoma slinim proizvodima, i
kada se eli, i posredstvom boje, stvoriti odreena razlika
meu njima, odnosno, kada se eli obezbediti jednostavna
prepoznatljivost proizvoda i proizvoaa. U radu se
ukazuje na potrebu neprestane izmene boje proizvoda,
kako bi se odrala njegova aktuelnost na tritu, a dat je i
predlog izmena boje, za par proizvoda automobilske
industrije, kojom se to moe postii.
Abstract This paper deals with the role and importance
of colour usage in industrial design nowadays, when
there is a great number of manufacturers with very
similar products on the market. If one wants to make an
important difference among them, one could use a
specific colour, thus ensuring both, the manufacturer and
the product, to be easily recognisable. The paper, also,
shows the importance of a continuous change of a
product colour to maintain its attractivity on the market.
Furthermore, it gives some suggestions how the colour of
some distinctive products of car industry could be
changed to ensure this.
Kljune rei: Znaaj, boja, savremeni, dizajn

1. UVOD
U savremenom industrijskom dizajnu boja ima izuzetno
veliki znaaj, jer cena i kvalitet proizvoda esto nisu
dovoljni za uspean plasman proizvoda, jer kupci trae
jedan vii estetski kvalitet, gde jednu od najvanijih uloga
ima upravo boja. Boje su vaan inilac svakodnevnog
ivota. Mogu imati vanu ulogu prilikom kupovine nekog
proizvoda [1]. One mogu razvedriti ili rastuiti
posmatraa, mogu da pobude ili odvrate njegovu panju.
Svaki ovek ima svoje boje, za koje veruje da mu
naroito dobro stoje. Boja je izuzetno vaan element
proizvoda, kojem se danas posveuje posebna panja.
Osim poboljanja estetskog izgleda proizvoda, one slue i
skretanje panje korisnicima na funkcije pojedinih
elemenata i na eventualne opasnosti koje im prete od njih,
kao i za zatitu proizvoda od tetnih spoljnjih uticaja [1].
Danas postoji izuzetno veliki broj proizvoaa jedne te
iste vrste proizvoda, zbog ega oni nastoje da se i
posredstvom boje meusobno razlikuju.
Boja se koristi kao identitet. Ona se koristiti da identifi-
kuje predmet, kompanije ili neke grupe. Upotreba boja je
postala presudna za velike korporacije, koje su, zahva-
______________________________________________
NAPOMENA.
iji je mentor prof. dr Sinia Kuzmanovi
ljujui fabrikim bojama i jakom brendu, postale lako
prepoznatljive na tritu.

2. BOJA
2.1. Simbolika boja
Danas je veoma je teko odluiti koja je boja najbolja i
najprivlanija za kupca. Ona moe da dominira nad svim
ostalim faktorima u uspenosti dizajna proizvoda. Potreb-
no je poznavati vrste boja, njihove karakteristike, sastav
pojedinih boja kao i njihov uticaj na oveka. Simbolika
vrednost boje se menja u zavisnosti u kakvom se okrue-
nju koristi. Crvena je npr. boja ljubavi, meutim u politi-
kom ivotu ona oznaava komunizam. Crvena boja se
najee koristi za podsticanje korisnika da donese odlu-
ku. Zelena je boja nade, ali i Islama i pokreta za zatitu
prirode-zelenih. Bela boja se esto povezuje sa savren-
stvom, stoga se koristi pri reklamiranju medicinskih i
mlenih proizvoda. Dok crna boja sugerie eleganciju i
mo, plava boja ostavlja utisak mira i harmonije. Braon
boja se odnosi na komfor, stabilrnost i jednostavnost. Za
zdravlje i lepotu koristi se zelena boja, pa se zato upotreb-
ljava pri proizvodnji medicinskih proizvoda. Dok siva bo-
ja komunicira praktinost, srebrna u praksi veoma esto
oznaava visoku tehnologiju. Zlatnom se prizivaju osea-
nja prestia. Boju suneve svetlosti predstavlja uta boja.
Optimistina je, moderna i efektivno privlai panju.
enstvena ljubiasta je boja romantike, dok topla
narandasta, boja entuzijazma i vibracije. Roze je nijansa
crvene, ali za razliku od nje ima vie smirujui nego
stimulativni karakter, te simbolie mekou, nenost i
enstvenost. Preko 80% vizuelnih informacija je pove-
zano sa bojom [2].
2.2. Znaaj boje
Boje jako utiu na posmatraa, previe boja moe da
razdrai, premalo da izazove dosadu. Odabir boje
proizvoda je takoe odabir izmeu uspeha i neuspeha tog
proizvoda na tritu. Boja se postavlja na proizvod kada
se eli skrenuti panja na proizvod, tj. proizvoaa. Dobar
odabir boje je dobro osmiljena poslovna strategija.
Mnoga istraivanja su pokazala da kupac svoju odluku
temelji na boji u 60% do 80% sluajeva [3].
Kupci intuitivno znaju koje boje i brendovi su autentini.
Ostale ih odbijaju. Nije bitno da li je neka boja u modi
date sezone ili ne, bitno je kako neka boja utie na oseaje
kupca. To e odrediti njegovu elju za posedovanjem
proizvoda. Potrebno je da boja proizvoda bude dopadljiva
i zaintrigira kupca i postakne ga na kupovinu. Obojeni
proizvod mora da privue pogled, ostavi utisak i izazove
odreeno raspoloenje. Na tritu osim boje proizvoda
veliki sugestivni uticaj ima boja ambalae proizvoda,
etikete kao i boja transportnih sredstava i poslovnih
objekata kompanije.
1465
2.3. Izbor boje
Trite je prepuno proizvoaa, koji se svakodnevno
takmie kako bi postigli to veu naklonost kupaca o bilo
kojoj vrsti proizvoda da je re. Potreba da se bude
prepoznatljiv, traen i autentian je cilj kojem tei svaki
proizvoa i svaka kompanija. Kako bi kupci bili stalno
informisani o novitetima u razvoju kompanije,
proizvoai izlau svoje proizvode na raznim izlobama i
sajmovima. Takvim pristupom omoguavaju svojim
klijentima da uestvuju u razvoju kompanija, dajui sud o
tome ta im se svia a ta ne.
2. 4. Karakteristini naini izbora boje proizvoda
Proizvodi u savremenom industrijskom dizajnu su
razliito ofarbani. Fabriki proizvodi danas se boje u
jednu, dve ili vie boja. Bez obzira koliko je boja
zastupljeno na proizvodu one moraju biti primenjene tako
da se postigne harmonija, vodei rauna o uklapanju boja
i njihovom delovanju jedne na drugu, i odreene
kompoziciona revnotea konstrukcije. Boje su svakako
glavni faktor prepoznavanja proizvoaa i njegovog
asortimana proizvoda.
2. 5. Sopstvena reenja izbora boje proizvoda
Kada je u pitanju automobilska industija, postoje razliita
reenja proizvoda posmatrani sa aspekta dizajna, tj. oblika
i boje proizvoda. U zavisnosti od namene proizvoda, da li
je re o putnikom ili teretnom automobilu, sportskoj
liniji automobila, luksuznom automobilu ili pak
automobilu namenjenom za gradsku vonju, bira se
adekvatna boja proizvoda. Studija kole psihologije pri
Univerzitetu Carlos III u Madridu [4] otkrila je da izbor
boje u mnogome govori o linosti vozaa. Crvena i uta
ukazuje da je osoba vesele naravi, ali pomalo neozbiljna
ili nezrela, dok osobe koje preferiraju sivu i crnu tee
ozbiljnosti i stabilnosti. Crna boja je esto koritena uz
plavu i srebrnu, pri odabiru boja za slubena vozila,
zelena i smea boja podseaju na boju zemlje, stoga nije
teko razumeti zato se te nijanse u velikom procentu
koriste proizvoai dipova. Sjajne metalik boje koriste se
za automobile u salonima [4]. Kako pokazuje istraivanje
hemijske kompanije DuPont, najpopularnija boja meu
kupcima je srebrna, dok su crna i siva na drugom i treem
mestu [5]. Proizvoai automobila, kada su u pitanju boje,
uglavnom su slini po boji proizvoda. Postojee boje u
auto industriji su stereotipne i klasine. Sa upotrebom
klasinih boja (crnom, crvenom, belom i sivom)
proizvoai su uinili svoje proizvode monotonima. Na
osnovu takvog bojenja automobila stie se utisak da se
proizvoai oslanjaju samo na linije dizajna. To sigurno
nije dobra odluka, jer je prvi vizuelni utisak baziran, u
veini sluajeva, na boji. U okviru ovog rada ukazano je
na mogunost da se osvee pojedine modele automobila,
izborom drugaije boje, a time i da se osvei samo trite.
Kombinacijom pomenutih klasinih boja mogao bi se
postii efektniji vizuelni utisak, a ne bi se moralo mnogo
odstupiti od postojeeg naina farbanja. Predloene vedre
boje bi mogle da privuku veu panju i da budu
dopadljivije. Kao takve bi trebalo da u veoj meri
zaintrigiraju mlau populaciju kupaca. Upotrebom
narandaste, ljubiaste, roze i slinih boja takoe bi se
mogla istai elegancija modela, ali opet i da se postigne
drastina promena i autentinost. Razliiti ornamenti, u
kombinaciji sa prikladnim bojama, imaju za cilj da
doprinesu eleganciji, prefinjenosti i da istaknu
gracioznost. Veoma malo proizvoaa automobila se
odvailo da dizajn upotpune ornamentima i originalnim
bojama, to bi svakako moglo da predstavlja nedostatak,
jer bi se njihovom primenom napravio znaajan pomak u
industrijskom dizajnu i dostigao jedan vii nivo. Ovo bi se
moglo postii upotrebom metode farbanja pomou
ablona. abloni se rade od papira ili folije u odnosu 1:1
tako da se kompletan dizajn prenese (precrta) na podlogu.
Zatim se nepokriveni delovi boje odreenom bojom u
zavisnosti od podloge. Prednost ove tehnike je u
postojanosti boja.
Volksvagen je jedan od najveih proizvoaa automobila
na svetu. Re je o kompaniji koja proizvodi jako veliki
broj razliitih modela automobila i samim tim veoma
esto izbacuje nove linije i modele na trite. Ako se
uzme u analizu Volksvagenov model automobila poznata
buba kabriolet, moe se rei da se ovaj proizvod proizvodi
kako obojen u jednu boju, tako i u vie boja. Uglavnom su
u pitanju nene, pastelne boje. Pored klasinih boja kao
to su crvena, crna i bela, na paleti boja ovog proizvoaa
si zastupljene i pastelne boje. To je dobar nain uvoenja
inovativnih reenja, meutim moda bi trebalo da se jo
vie proiri asortiman boja i uini dizajn ovog modela jo
zanimljivijim. Kada bi se proizvoa poigrao sa manje
tradicionalnim bojama napravio bi korak ka veoj
autentinosti i ovaj linijama dizajna ve prepoznatljiv
proizvod bio bi jo upadljiviji.

Slika 1. Predlog reenja bojenja bube kabriolet u vie
boja
Dato reenje prikazuje bubu kabriolet obojenu u vie boja
(slika 1). Crnim cvetnim dezenom na svetloj pozadini
proizvoda mogu se postii veoma upeatljivi vizuelni
efekti. Ukoliko se na podlozi bele, dominantne boje,
kojom je ofarbana hauba, vrata i prtljanik, nansese beli
cvetni dezen, proizvod e izgledati elegantno. Zavodljiv
izgled automobila privlaniji bi bio za kupce enske
populacije. Predloenim rerenjem se eli istai jedna
nova dimenzija dizajna. Cvetni dezen, koji se nalazi
simetrino sa obe strane automobila, daje proizvodu notu
enstvenosti i romantike. Poto je u pitanju model
automobila, koji je kabriolet, uzimajui u obzir njegov
dizajn, karoserija bi moda vie bila privlana za mlau
populaciju kada bi se bojila kombinovanjem crne i bele
boje (slika 2). Ovakvim pristupom proizilazi da je moda
bolje reenje poigrati se razliitim dezenima, jer bi kao
takve bile dopadljivije i privlaile veu panju, posebno
mlaih kupaca.
1466
Kombinacijom vie boja buba kabriolet moe da izgleda
mnogo zanimljivije u odnosu na sadanje reenje.
Prilikom upotrebe belog romba na crnoj pozadini,
automobilu se moe dati savremeniji izgled. Sa nenim
linijama dizajna proizvoda i arenilom oblika i boja na
karoseriji doprinosi se utisku lakoe a ujedno se postie
razdraganost. Kontrasne boje crna i bela bi uinile ovaj
automobil veoma zapaen. Proizvod sada izgleda
dinaminije.

boja

boja
Dezen romba, na pojedinim mestima, na proizvodu
iskorien je tako da izgled proizvoda uini zanimljivijim
a ujedno da se izbegne monotonost dizajna (slika 3).
Upotrebljenje boje na predloenom reenju se takoe
nalaze na standardnoj paleti boja proizvoaa i njihovom
kombinacijom na ovaj nain moe da se izazove reakcija i
pobudi panja. Sa upotrebom prikazanog dezena model e
izgledati sportski i veoma zapaen na putu. Cvetni beli
dezen na dominantnoj boji trule vinje bi mogao da uini
automobil privlanim i drugaijim (slika 4). Ovakva
kombinacija boja bi mogla da privue kupce preteno
enske populacije. U skladu sa oblim dizajnom i
upotrebljenim vedrim bojama ovaj model izgleda
podmlaeno i moderno. Utisak enstvenosti, kojim zrai
dizajn, bi svakako postakao kupca na akciju. Za razliku
od fabriki bojenog reenja, predloeno reenje prikazuje
automobil, koji bi sigurno bio primeen na putu i
privlaio poglede svojim pomalo luckastim i originalnim
dizajnom.

boja
Proizvoa automobila, Audi, jo je jedna kompanija u
nizu kompanija u auto industriji. Audi A4 je model koji
poseduje petoro vrata. To je prestian model automobila,
koji sam po sebi predstavlja automobil visokog kvaliteta i
mogunosti razvijanja velike brzine. Dugaak automobil
ostavlja utisak masivnosti i sportska elegancija dominira
njegovom linijom. Meutim, proizvoa je svoju paletu
boja bazirao na istim bojama, kao i veina proizvoaa.
Predloena reenja (slika 5 i slika 6) imaju za cilj da
prikae nesvakidanje bojenje prikazanog proizvoda i
pomak u dizajnu. Avangarda i elegancija su bile osnovne
vodilje prilikom stvaranja ovih predloga.

Slika 5. Predlog reenja bojenja Audi-ja A4 u dve boje

Predlog, prikazan na slici 5, dato je reenje kod kojeg je
dominantna bela boja. Korienjem ljubiaste boje sa
belom promenie skoro u potpunosti izgled ovog
proizvoda. Druga boja je upotrebljena simetrino sa svake
strane automobila kreui se od prtljanika, uokvirujui
prozore, prelazei preko dela vrata i tom linijom se lagano
sputa na prednji branik. Takoe ova boja je iskoriena
na tankim linijama, koje su smetene u donjem delu
automobila. Ovakva kombinacija boja osim to ostavlja
utisak dinamike takoe ini ovaj automobil i sportskim
modelom. Iako je re o modelu sa petoro vrata, masivnom
automobilu, ukoliko se ofarba na ovakav nain moe da
privue i klijente koji trae sportsku elegantnu verziju
automobila. Korienjem dve klasine boje crne i crvene
moe se zaintrigirati kupac (slika 6). Nema odstupanja od
klasinog obojenje a opet upotrebljene boje mogu da
osvee dizajn. to je veoma vano nee se naruiti
ravnotea konstrukcije samog proizvoda.

1467

Reenje prikazano na slici 7. pokazuje kombinaciju crne i
bele boje. Dominantna boja je bela. Crna boja je
upotrebljena simetrino sa bonih strana proizvoda. Linije
crne boje, koje su prikazane polovino pri dnu
automobila, su upotrebljene kako bi ovaj model
prestinog gracioznog automobila ostavio utisak brzog i
sportskog modela. Ovakvim pristupom se moe doprineti
da dinaminost Audi-ja A4 bude istaknuta u prvi plan.
Svedenim linijama i kombinacijom dveju kontrasnih boja
i dalje se ostaje u domenu klasinih proizvoaevih boja,
ali se uvodi promena i nudi kupcima neto novo.

Volksvagenov automobil marke Golf se fabriki ne
proizvodi u vie boja. Smatrajui da je ova odluka
pogrena, priloeni su predlozi reenja ovog proizvoda u
vie boja. Upotrebom boja kao to su prikazana roze,
zlatna i ljubiasta i krajnje svedenih dezena, dizajn
proizvoda bi bio u potpunosti izmenjen. Kombinacija roze
boje sa ornamentom u obliku kapi, bele boje, pretvorio bi
automobil u jedan vedri mladalaki model (slika 8).

Slika 8. Predlog reenja bojenja Golf-a u dve boje
Predlog da se proizvod ofarba tamno ljubiastom bojom
sa kombinacijom linija ute boje (slika 9) pokazuje kako
Golf moe da bude i sportski model automobila. Za
razliku od fabrikog farbanja, predloena kombinacija
boja istie dinamine karakteristke modela. Sa ciljem da
se naglase elegantne linije dizajna predloena je zlatna
boja (slika 10). Na automobilu je takoe predloen svetli
cvetni ornament, koji se protee od centralnog dela haube
do levog retrovizora i jedan manji ornament iznad levog i
desnog blatobrana.
Predloeno reenje bi moglo biti namenjeno za kupce koji
ele elegantan automobil. Zajedno sa zlatnom bojom, koja
simbolie presti i mo, diskretan ornament, koji
kombinuje nijanse smee i ute boje doprinee utisku
prestia i gracioznosti.


3. ZAKLJUAK
Na osnovu sprovedene analize proizilazi zakljuak da je
boja u savremenom industrijskom dizajnu prava poslovna
strategija. Naravno, proizvoai su svesni uloge boje i
ovakvog (predloenog) naina bojenja ali, najverovatnije,
zbog sloenosti postupka i povienih trokova izrade ne
postupaju tako.
4. LITERATURA
[1] Kuzmanovi S, "Industrijski dizajn", Fakultet
tehnikih nauka, Grafiko inenjerstvo i dizajn, Novi Sad,
2009. god.
[2] http://www.it-akademija.com/blog/Vodic-za-boje-u
dizajnu_881
[3] http://www.eldorado.hr/index.php?option=com_con
tent&view=article&id=10:bojeza-uspjeh&catid=3:ime-
tvtke&Itemid=13
[4] http://autos.aol.com/cars-Volkswagen-New+Beetle-
2009/photos/
[5] http://congigurator.audiusa.com/acc/aoa-aoa-aoa-
eng.view?msk=7#engine
Kratka biografija:

Branka Mandi roena je u Karlovcu 1986.
godine. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Grafiko
inenjerstvo i dizajna-Industrijski dizajn
odbranila je 2011.god.

1468

UDK: 655.3

UTICAJ PRANJA NA PROMENU KARAKTERISTIKA OTISAKA NA TEKSTILNIM
MATERIJALIMA TAMPANIM DIGITALNOM INK JET TAMPOM

THE INFLUENCE OF THE WASHING PROCESS ON THE CHANGE OF PRINT
CHARACTERISTICS OF THE TEXTILE MATERIAL PRINTED WITH DIGITAL INK JET PRINT

Miloje oki, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj U radu se predstavljaju istraivanja
uticaja procesa pranja na karakteristike tekstilnog
materijala namenjenog za zastave, a tampanog tehnikom
digitalne Ink Jet tampe. U istraivanju je korien
grafiki sistem Mimaki JV22-160, koji koristi J-ECO
Print NANO boje. Istraivanju je podvrgnuto 20 uzoraka,
po pet od svake procesne boje (CMYK). Nakon procesa
tampe korienjem standarda SIST EN 20105 od CO1 do
CO5 uzorci su podvrgnuti procesu pranja, te se nakon
toga vizuelnom i spektrofotometrijskom metodom ocenilo
do kakve razlike je dolo. Uzorci su i mikroskopski
snimani kako pre i posle tampe, tako i nakon procesa
pranja korienjem SEM mikroskopa.
Kljune rei: Ink Jet tampa, Nanodot tehnologija,
proces simuliranja pranja
Abstract This paper represents research which has aim to
represent the influence of the washing process on the
characteristics of the textile fabric intended for flags, printed
by the ink jet technique. In this research according to the
serbian standards, the machine JV22-160 was used, created
by the Japanese manufacturer Mimaki, with the help of J-ECO
Print NANO colour, based on the nano technology. 20
samples were tested, 5 for every colour group (CMYK) made
of the same material, but with the different colour application.
After the printing process using standard SIST EN 20105 from
the CO1 to C05 samples were subjected to the process of
washing, and after that the visual and spectrophotometric
methods assessed to any differences occurred. The samples
were microscopically recorded before and after printing, and
after the process of washing using a SEM microscope.
Key words: Ink Jet printing, Nanodot technology,
Washing process simulation

1. UVOD
Digitalna tehnika tampe, kako tekstila tako i ostalih
materijala, svakodnevno postaje sve vie koriena zbog
svoje dobre fleksibilnosti, ali i dobrih karakteristika
posebno kada je re o manjim tiraima. Pri tom treba
pomenuti da tampanje tekstila tehnikom digitalne tampe
donosi i bolje vizuelne efekte koje konvencionalna
metoda sito tampe nije mogla da postigne. Potrebno je
znati da je poliester jedan od najee korienih supstrata
koji se koristi za izradu zastava, kako zbog svojih
specijalnih karakteristika tako i zbog mogunosti tampe
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Dragoljub Novakovi, van.prof.
razliitim tamparskim tehnikama, u kojima se koriste
razliite vrste boja. U ovom istraivanju radi se o
zastavama, koje su podlone razliitim uticajima, pa tako
i prljanju, pranju i suenju. Upravo pomenuti uticaji igraju
znaajnu ulogu u promeni vrednosti, ali i vizuelnom
doivljavanju boja, a samim tim utiu i na kvalitet
proizvoda to predstavlja problem.
Sam proces pranja je standardizovan i definisan
standardom SIST EN 20105 od C01 do C05, gde se
promene izmeu neopranog i opranog materijala, tj. pre i
posle procesa pranja, odreuju vizuelno. Razlika boje
izmeu otiska pre i posle procesa starenja moe da se
odredi i spektrofotometrijski, pri emu se danas u
upotrebi nalazi vie sistema [1] koji pri izraunavanju
koriste razliite formule (modele) za odreivanje razlike
boje, kao to su CMC (l : c) [2], BFD (l : c) [3], CIE94
[4], LCD [5] i najnoviji CIEE2000 [6]. Odreivanje
razlike boje temelji na odreivanju razlika u
koordinatama u prostoru boja (L*, a*, b*) [7].
Za oekivati je da proces pranja izaziva razlike u boji
izmeu uzorka koji jeste i na onom koji nije podvrgnut
procesu pranja, a uz pomo elektronskog mikroskopa
snimljene su promene koje proces pranja izaziva u
strukturi samog materijala koji je korien u ispitivanju. U
ovom istraivanju koriene su obe metode evaluacije
uzoraka.

2. MATERIJALI I METOD RADA
Predmet istraivanja bio je uticaj pranja u procesu
eksploatacije na tekstilni materijal koji se koristi za
tampu zastava. Proces tampe izvren je u tampariji
DES iz Novog Sada, gde su pomou digitalne tampe
odtampani uzorci koji su u nastavku bili izloeni uticaju
procesa pranja.
tampano je po pet razliitih uzoraka za sve etiri
tamparske boje, a svi uzorci su kasnije bili izloeni
procesu pranja koji je definisan standardom SIST EN
20105. Promene koje su nastale na uzorcima odreene su
vizuelno, korienjem sive skale, ali i spektro-
fotometrijski.
Da bi se dobili relevantni podaci koji bi omoguili
preciznije definisanje uticaja procesa pranja na tekstilni
materijal koji je korien u istraivanju, eksperimentalni
deo je tekao postupno. U istraivanju su primenjene J-Eco
Subly Nano boje, koje su tampane na supstrat uz pomo
sistema za digitalnu tampu Mimaki JV22-160. Kao
supstrat korien je tekstilni materijal poliester, ije su
karakteristike laboratorijski ispitane i date u Tabeli 1.
1469
Tabela 1: Karakteristike materijala korienog u
ispitivanju

Elementi
ispitivanja
Metoda
ispitivanja
Jedinica
mere
Dobijene
vrednosti
Povrinska masa SRPS F. S2.016 g/m
2
141,3
Gustina pletenja SRPS F. S2.013 p/10cm
Broj redova po duini 260
Broj petlji po irini 120
Sirovinski sastav SRPS F. S3.112 %
poliester 100

U svrhu analize procesa pranja prevashodno su
odtampani uzorci, koji su nakon tampe seeni na format
veliine 4 x 10 cm koji propisuje standard. Uzorak se po
kraoj stranici uiva izmeu dve pomone tkanine
jednakih dimenzija, kao to je i sam uzorak. Jedna od dve
pomone tkanine je od istog materijala kao i tkanina koja
se ispituje, u ovom sluaju to je poliester, dok je druga
tkanina izabrana prema tabeli odgovarajueg standarda.

Pripremljen uzorak se postavlja u posudu aparata za
testiranje. Kod ovog istraivanja to je bio ureaj za pranje
LAUNDER Ometera, proizvoaa Atlas, zajedno sa
nerajuim elinim kuglicama. U posudu je neophodno
jo dodati i odreenu koliinu unapred zagrejanog
sredstava za pranje. Uzorci se peru prema standardom
definisanim vrednostima temperature i vremena.

tamparski sistem Mimaki JV22-160 prua mogunost
tampe u vie prolaza odjednom, tako da je ta mogunost
iskoriena, pa su uzorci tampani sa pet razliitih nanosa
boje, da bi se pronala korelacije izmeu nanosa boje i
procesa pranja.
Po zavretku simuliranja procesa pranja izvrena je
vizuelna evaluacija promene koja je izazvana na supstratu
koji je bio podvrgnut pomenutom procesu uporeivanjem
sa sivim skalama u skladu sa standardom SIST EN
20105-A02:1996 i SIST EN 20105-A03:1996.

Kod vizuelnog uporeivanja, svaki par je sastavljen iz dva
dela. Prvi deo je beo, meutim drugi deo se postupno
menja tj. tamni prema sivoj boji. Parovi tako predstavljaju
rastue kontraste tj. svaki sledei ima vei kontrast meu
delovima para. U prvom paru, koji predstavlja ocenu 5 i
vai za odlinu postojanost boja, ni nema menjanja boje
meu delovima para, tj. oba dela para su jednaka bela.
Meutim za ocenu 1, koja predstavlja najloiju
postojanost boja, postoji najvea razlika meu delovima
para kako u boji, tako i kontrastno. Pri korienju sive
skale bitno je voditi rauna da uslovi ocenjivanja budu
jednaki za sve uzorke.

Pored vizuelne kontrole, izvrena su i spektro-
fotometrijska merenja da bi se utvrdila razlika izmeu
boja uzoraka pre i nakon samog procesa pranja materijala.
Korien je spektrofotometar X-rite I1 Pro sa
standardnom geometrijom merenja uz osvetljenje D50 i
ugao posmatraa od 2. Rezultati merenja obraeni su u
software-u Gretag Machbet Measure Tool, te se i na
osnovu spektrofotometrijskih merenja utvrdilo koliku
promenu na otisku izaziva sam proces pranja izabranog
tekstilnog materijala. Za odreivanje razlike boje
koriena je CIEE2000 formula koja je publikovana od
strane tehnikog komiteta CIE 2001 i ona obezbeuje
poboljan postupak za izraunavanje razlike boja.
Proraun razlike boja je dat strukturnom formulom (1):

=
H H C C
T
H H C C L L
S k
H
S k
C
R
S k
H
S k
C
S k
L
E
' ' ' '
2 2 2
00

*
1
*
2
'
L L L =
'
1
'
2
'
C C C =

=
2
sin 2
'
'
2
'
1
'
h
C C H
( ) ( )
2
*
2
' '
i i i
b a C + =
(1)

Uticaj procesa pranja tekstila svakako utie kako na same
materijale, tako i na boje koje su odtampane na
tekstilnim materijalima, tako to dolazi do promena
vrednosti boje i to dalje uslovljava i promene u
vizuelnom doivljavanju samog tekstilnog materijala.
Vizuelne ocene koje su izvrene na uzorcima, raene su
uporeivanjem sa sivom skalom i prikazane su na slici 1.

Testirani uzorci koji su odtampani sa 100% vrednosti
cijan boje, pokazali su se najmanje otpornim na pranje, i
svi uzorci su dobili ocenu 1, bez obzira na broj nanosa.
Moe se zakljuiti da je cijan, najmanje otporna boja na
uticaj procesa pranja.

Uzorci koji su tampani magenta bojom, imali su srednje
rezultate. Prva dva nanosa magenta boje su ocenjeni sa
ocenom 4, to je visoka ocena, dok su ostali uzorci dobili
ocenu 3-4. Iz ovih rezultata se moe zakljuiti da vizuelna
ocena smanjuje sa poveavanjem broja nanosa boje na
tekstilnom uzorku.

Isti rezultati vizuelne ocene dobijeni su i za utu boju.
Takoe, na rezultatima za utu boju se vidi trend opadanja
vizuelne ocene sa poveavanjem broja nanosa boje.
Slian trend nastavlja se i kod crne boje, s tim to
vizuelna ocena varira od 1-2 za uzorke odtampane sa 3, 4
i 5 nanosa boje, do ocene 2 koja je data uzorcima
odtampanim sa jednim i dva nanosa boje na supstrat.

Moe se zakljuiti da je pored cijana, koji je najmanje
otporan na proces pranja, crna boja takoe minimalno
otporna na pranje, to potvruju i rezultati vizuelne
procene.

Spektrofotometrijski rezultati (slika 2) dobijeni su
korienjem programa za obradu podataka Gretag
Machbet Measure Tool, gde su uporeivani uzorci.
Svaki od uzoraka je meren na pet razliitih mesta da bi se
dobila srednja vrednost razlike meu uzorcima. Pri
dobijanju rezultata koriena je CIEE2000 formula.
Sveobuhvatno rezultati dobijeni spektrofotometrom
odgovaraju vizuelnoj evaluaciji razlika na uzorcima pre i
posle procesa pranja, ali se ne moe nai linearna
zavisnost izmeu njih.

1470

Slika 1: Evaluacija promene uzoraka u odnosu na sivu
skalu (1-5)

Slika 2: Rezultati razlika u boji dobijeni
spektrofotometrijskim merenjima

Tako za cijan bolju, za koju je utvreno da je najmanje
otporna na proces pranja vizuelnom evaluacijom, E se
kree u rasponu od 11,996, to predstavlja minimum, pa
1471
sve do 15,424, to je maksimalna vrednost. Vrednost
devijacija varira kod cijan boje izmeu 0,916 i 2,96.
Dolazi se do zakljuka da su ovo velike promene boje i da
ova boja nikako nije postajana na proces pranja.
Slino se moe zakljuiti i za crnu boju, ije vrednosti
variraju od 9,99 do 14,07 za E, to predstavlja masivnu
razliku, dok se vrednost devijacija kree od 0,88 do 1,77.
Magenta boja je srednje otporna u odnosu na prethodne
dve boje, i njene vrednosti razlika u boji se kreu od 8,36
pa sve do 12,536, to predstavlja maksimalnu vrednost
E za uzorak na kom je naneseno pet nanosa boje.
Devijacija kod ove boje kree se u rasponu od 0,461 do
1,564, to predstavlja maksimalnu vrednost.
uta boja je, za razliku od cijana i crne, neto otpornija na
proces pranja i kod nje se vrednosti razlika u boji,
odnosno E, kreu u rasponu od 4,148 do 9,228, dok
vrednost devijacija varira od 0,53 do 1,17, i ona sa takvim
rezultatima predstavlja najotporniju boju od procesnih
boja na proces pranja tekstilnog materijala.
Generalno, moe se doi do zakljuka da sa porastom
broja nanosa boje na uzorku dolazi i do poveanja razlike
u boji, odnosno E, a da je to obrnuto proporcionalno
otpornosti odtampanog uzorka na proces pranja
tekstilnog materijala.
Analizom uz pomo elektronskog mikroskopa testirani su
materijali pre tampe, nakon tampe i nakon procesa
pranja ve odtampanih materijala (slika 3). Najotporniji
na proces pranja se pokazao uzorak, na osnovu vizuelnih i
spektrofotometrijskih metoda evaluacije, sa najmanjim
brojem nanosa boja. Upravo je taj uzorak mikroskopski
analiziran. Evaluacijom dobijenih snimaka uz pomo
elektronskog mikroskopa dolazi se do zakljuka da glatku
strukturu poliestera nakon procesa tampe menjaju
pigmenti boje. To ima za posledicu da povrina materijala
vie nije ravna, nego hrapava. Procesom pranja, deo
pigmenata boje se odvaja od materijala i time dolazi do
smanjenja hrapavosti poliestera, ali se povrina ne vraa u
stanje koje je imala pre samog procesa tampe.

Slika 3: Mikroskopski snimak materijala (5000x
uveanje): a) pre tampe, b) nakon tampe, c) nakon
procesa pranja

4. ZAKLJUAK
Svi tekstilni materijali od kojih je mogue izraditi zastave,
podloni su promenama pri procesu pranja. U ovom
ispitivanju uzet je materijal poliester, koji je najei
izbor kada je u pitanju taj proizvod. Proces pranja na
materijalima izaziva promene, to svakako utie i na
vizuelni doivljaj boje, jer se i boja prilikom pranja
menja. Analizama koje su vrene utvreno je da se
najmanje promene deavaju kod ute i magenta boje, gde
kod ute boje postoji i vee slaganje vizuelnih ocena sa
spektrofotometrijskim rezultatima u odnosu na magentu,
dok su se cijan i crna boja pokazale kao najmanje otporne
na proces pranja, kako vizuelnim ocenjivanjem tako i
merenjem sa spektrofotometrom. Na osnovu sprovedenih
analiza, dolo se do zakljuka da tampa na materijalu kao
to je poliester nije mnogo otporna na proces pranja, ali se
zakljuilo i da sa poveanjem broja nanosa boje na
supstrat dolazi do smanjenja otpornosti na pranje. Ovo
ipak treba da se uzme sa rezervom, jer je ipak otisak sa
veim nanosom boja efektivniji i vizuelno primamljiviji,
te i ako proces pranja na njemu izaziva vee promene, on
i dalje daje bolji rezultat za kupca, jer je ipak vea
koliina boje ostala na njemu.
Takoe, pri dizajniranju je potrebno to vie smanjiti
korienje cijan i crne boje, koje su se pokazale kao
najmanje otporne na sam proces pranja tekstilnog
materijala.
5. LITERATURA
1) Mao N., Russell S.J.: The Thermal Insulation
Properties of Spacer Fabrics with a Mechanically
Integrated Wool Fiber Surface, Textile Research
Journal 77 (2007.) 914-922
2) Clarke F. J. J., McDonald R., Rigg B.: Modification
to the JPC79 Color-difference Formula, J. Soc.
Dyers Color. 100 (1984.) 128132
3) Luo M. R., Rigg B.: BFD(l : c) Color-difference
Formula. Part I Development of the Formula of the
Formula, J. Soc. Dyers Color. 103 (1987) 8694
4) CIE: Technical Report: Industrial Color-difference
Evaluation, CIE Publication No. 116, Central Bureau
of the CIE, Vienna, Austria (1995.)
5) Kim D. H., Nobbs J. H.: New Weighting Functions
for the Weighted CIELAB Color Difference Formula,
Proc. Color 97 Kyoto 1, (1997) 446449.
6) Luo M. R., Cui G., Rigg B.: The Development of the
CIE 2000 Color-difference Formula: CIEDE2000,
Color Res. Appl. 26 (2001.) 340350
7) Koevar N. T.: Kolorimetrijska analiza i vizuelna
ocjena boja na dvobojnoj tkanini, Tekstil 55 (2006.)
3, 127-134

Miloje oki, miloje.djokic@gmail.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi, novakd@uns.ac.rs
Ass. Mr. Nemanja Kaikovi, knemanja@uns.ac.rs

1472

UDK: 655.2

OTRINA DIGITALNOG OTISKA KAO NAIN PROCENE KVALITETA TAMPE

SHARPNESS OF DIGITAL PRINTS AS A TOOL FOR PRINT QUALITY ASSESSMENT

Ivana Rilovski, Igor Karlovi, Ivana Tomi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj Za veinu ljudi u svetu digitalne
tampe, dobar kvalitet otiska je sinonim za preciznu
reprodukciju boje, ali to nikako nije jedini atribut koji
utie na percepciju kvaliteta otiska. U radu se prikazuje
deo istraivanja iji je cilj bio da se utvrdi uticaj otrine
otiska est razliitih podloga, razliite teksture koji su
tampani elektrofotografijom.
Za definisanje otrine otiska koriste se dva termina,
funkcija prenosa modulacije (MTF) i subjektivan faktor
kvaliteta (SQF). Metodom analize slike otiska izvrena je
karakterizacija MTF faktora i dobijeni su kvantitativni
podaci povrinske teksture.
Kljune rei: kvalitet otiska, otrina otiska, digitalna
tampa

Abstract For many people in the digital printing world,
good quality of prints is synonymous with accurate
reproduction of colour, but it is by no means the only
attribute affecting the perception of print quality. The
goal of this paper is to determine the influence of
sharpness of six different substrates, of different texture,
electrophotography technology. There are two terms by
which we can define the sharpness, modulation transfer
function (MTF) and subjective quality factor (SQF). For
the MTF and surface texture characterization we have
used image processing methods.
Key-words: quality of prints, sharpness of prints, digital
printing

1. UVOD
Jedan od ciljeva u grafikoj industriji, i motivacija za
nova dostignua je proizvodnja visoko kvalitetnog otiska
u to kraem roku na ekonomian nain. Evaluacija
percepiranog kvaliteta tampe je kompleksan zadatak,
zbog svoje subjektivnosti i dimenzionalnosti. Uobiajen
nain da se analizira kvalitet tampe je da se procene ton i
boja, tako to se odreenim ureajima dobijaju
odgovarajue karakteristine vrednosti. Analiziranje
kvaliteta tampe na osnovu tih vrednosti je jednostavno,
jer ton i boju moemo lako da percipiramo i razlikujemo,
mada ton i boja sami po sebi nisu dovoljni da se utvrdi
ukupan kvalitet tampe.
U seriji eksperimenata [1], [2] i [3] je dokazano da
kvalitet otiska nije monotona funkcija zasienja,
hromatinosti i obojenja.
_____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Igor Karlovi
Postoji nekoliko faktora kao to su kontrast, otrina,
uniformnost elemenata slike, itd., koji nisu u direktnoj
vezi sa tonom i bojom, ali itekako utiu na ukupan
kvalitet otiska. Ovi faktori su u direktnoj vezi sa
kvalitetnom reprodukcijom linije i rasterske take, koji su
osnovni elementi svake slike, i nisu lako vidljivi samo
vizuelnom procenom [4]. Analiziranje ovih osnovnih
elemenata - rasterske take, linije i polja sa punim tonom
- je osnovni zadatak analize. Tehnologije analize slike su
znaajno napredovale u poslednjih dvadeset godina.
Praktini instrumenti za analizu kvaliteta se sada iroko i
uspeno koriste u digitalnoj tamparskoj industriji. Za
analizu kvaliteta otiska koriste se mnogobrojni atributi.
Mnogi naunici su istraivali i potvrdili vanost razliitih
atributa kvaliteta, ali do sada nije dogovoren opti
sporazum koji definie koji atributi su najvaniji.
Pedersen [5] je povezao najbitnije atribute u pet
najbitnijih, smatrajui ih pogodnim za procenu kvaliteta
tampe. Jer mnogi od njih su slini i imaju zajedniki
imenitelj, to im omoguava da budu grupisani u okviru
jednog opteg atributa u cilju smanjenja dimenzionalnosti
i stvaranja procene kvaliteta koja je pogodnija i
jednostavnija. Ovo rezultira u razuman kompromis
izmeu tanosti i sloenosti, i poklapa se sa Engeldrum-
ovom izjavom da posmatrai nee percipirati vie od pet
atributa istovremeno [6]. Pedersen je predstavio ukupan
kvalitet pomou dijagrama koji se sastoji iz pet delova
koji prezentuju po jedan set atributa i interakciju izmeu
njih. Sa dijagrama prikazanog na slici 1 se vidi da na
ukupan kvalitet mogu da utiu jedan (uto), dva (crveno),
tri (plavo), etiri (zeleno) ili pet (sivo) atributa
istovremeno.

Slika 1. Pedersen-ov dijagram koji se sastoji iz
pet delova koji prezentuju po jedan set
atributa i interakciju izmeu njih
2. OTRINA DIGITALOG OTISKA
Jedan atribut od sutinskog znaaja za kvalitet otiska koji
se odnosi na prostorne elemente jeste otrina. Otrina i
detalji se mogu kontrolisati pomou rezolucije tamparske
maine i interakcijom materijala (toner i podloga).
1473
Na otrinu otiska utiu parametri podloge koja se koristi
za tampu, kao to su: povrinska hrapavost, uniformnost
i poroznost podloge [7]. Otrina je verovatno najvaniji
atribut kvaliteta otiska, jer odreuje koliko detalja neki
tamparski sistem moe da reprodukuje. Osobina nekog
tamparskog sistema koja utie na otrinu tampe jeste
rezolucija. U nekim literaturama rezolucija tamparskih
sistema je esto opisana u takama po inu (dpi) ili u
takama po milimetru (dpm). Meutim, ovo esto dovodi
u zabludu. Broj rasterskih taaka po inu ili po milimetru
je zapravo adresna frekvenca (eng. addressability)
tamparskog sistema. Adresna frekvenca predstavlja
maksimalan broj lokacija (mesta) po jedinici duine na
podlozi gde tamparska maina moe da dostavi rastersku
taku [8]. Dok je adresna frekvenca vaan deo
tamparskog sistema, ona nije ekvivalentna rezoluciji.
Rezoluciju nekog sistema je mogue okarakterisati
pomou test formi koje se sastoje od linija kod kojih se
poveava frekvencija, kao to su USAF 1951 test forma i
NBS test forma. Ove test forme sadre grupe linija koje se
razlikuju po veliini i prostornoj frekvenciji (razmacima
izmeu linija). Pomou ovih test formi rezolucija se
odreivala tako to se posmatralo koja je granina
frekvencija na kojoj su linije vidljive.
Pored navedenih test formi pojavio se relativno novi
pristup za odreivanje rezolucije, a to je merenje odziva
prostorne frekvencije (eng. Spatial Frequency Response,
SFR) koristei iskoenu ivicu (eng. slanted edge) kao test
formu. Ova test forma definisana je od strane standarda
ISO 12233:2000. Test forma izgleda veoma jednostavno -
rotirani kvadrat ili pravougaonik, obino za 5. Glavna
prednost ove tehnike merenja je njena jednostavnost pri
izvravanju i potencijalno automatsko merenje.
Odzivom prostorne frekvencije (SFR), poznatijom kao
funkcija prenosa modulacije (eng. Modulation Transfer
Function, MTF) moe se definisati otrina nekog ureaja
ili sistema. Za razliku od otrine nekog ureaja,
percepirana otrina se moe izmeriti pomou subjektivnog
faktora kvaliteta (eng. Subjective Quality Factor, SQF)
koji je izveden iz MTF-a i funkcije osetljivosti kontrasta
(eng. Contrast Sensitivity Function, CSF) ljudskog
vizuelnog sistema.
2.1. Funkcija prenosa modulacije, MTF
Algoritam generisanja MTF krive prokazan je na slici 2.

Slika 2. Algoritam generisanja MTF krive
Za generisanje MTF krive potrebno je prvo definisati deo
od interesa (ROI), prikazano na slici 2a. Nakon toga vri
se linearizacija, odnosno prilagoavanje nivoa piksela
(gama je podesiva sa vrednou od 0.5). Sledei korak
odnosi se na konverziju RGB vrednosti u kanal svetline Y
preko jednaine:
Y = 0.3*R + 0.59*G + 0.11*B (1)
Izraunava se funkcija opsega ivice (eng. Edge Spread
Function, ESF) to je u sutini profil reflektancije (slika
2b). Diferenciranjem ESF funkcije dobija se funkcija
opsega linije (eng. Line Spread Function, LSF), prikazana
na slici 2c. Na kraju primenom diskretne Furijerove
funkcije na LSF funkciju dobija se SFR, tj. MTF (slika
2d).
2.2. Subjektivan faktor kvaliteta, SQF
MTF predstavlja meru koja definie otrinu nekog ureaja
ili sistema dok je subjektivni faktor kvaliteta, SQF mera
percepirane otrine tampe. SQF podrazumeva i ukljuuje
uticaj: MTF faktora, CSF - funkcije osetljivosti kontrasta
ljudskog vizuelnog sistema, visine odtampanog otiska i
udaljenost prilikom posmatranja.
SQF je prvo predstavljen i objanjen u [9] i nakon par
nauno-istraivakih radova potvrena je povezanost sa
vizuelnim posmatranjem. Ali SQF se do sada retko kad
spominjao i ostao nejasan zbog samo jednog razloga -
bilo je teko definisati ga.
Eksperimentalni deo koncipiran je u 4 faze i to:
1. Izbor ureaja, programa i materijala za eksperiment
2. Izbor, tampa i skeniranje test forme
3. Procena otrine otiska
4. Karakterizacija parametra podloga.
3.1. Izbor ureaja, programa i materijala za
eksperiment
Kako bi se ispitao uticaj na otrinu otiska u odnosu na
teksturu podloge izabrano je sedam razliitih podloga. Za
generisanje otisaka koriena je tamparska maina Xerox
DocuColour 252. Ova tamparska maina bazirana je na
digitalnoj tehnologiji elektrofotografiji. Odtampani
otisci skenirani su pomou skenera CanonScan 5600F, sa
rezolucijom skeniranja 1200 spi, to je preporueno
standardom ISO 24790:2006 (Informaciona tehnologija -
Kancelarijska oprema - Merenje atributa za procenu
kvaliteta otisaka - Monohromatski tekst i slike).
U programu Imatest, modulom SFR, definisani su MTF i
SQF faktor. Tekstura podloge analizirana je u programu
ImageJ, GLCM metodom.
3.2 Generisanje test karte
Za analizu otrine otiska najbolje je koristi ve generisanu
test formu, ISO 12233 sa iskoenom ivicom koja je
prikazana na slici 3.

Slika 3. Test forma ISO 12233
Crvenom strelicom prikazan je deo od interesa koji se bira
prilikom generisanja MTF i SQF krive.

3.3 Procena otrine otiska
Prilikom generisanja MTF krive potrebno je odabrati u
kojim jedinicama e se prikazivati rezultati, koje sve krive
1474
treba generisati, itd. Za jedinicu izabrana je ciklusi/mm
(ciklus se odnosi na 1 par linija). Poto je izabrana ova
jedinica, potrebno je pretvoriti piksele u mm. Izmereno je
da 1cm ima 500px, to znai da 1mm ima 50px. Izabrana
je opcija SQF, kako bi se pored MTF krive generisala i
SQF kriva. U ovom modulu je mogue dobiti jo
informacija, ali one nisu razmatrane u istraivanju jer se
ne odnose na otrinu otiska. Na slici 4 prikazan je izgled
generisane MTF krive i krive funkcije ESF za uzorak 1.
Ako se u prozoru za podeavanje generisanja krivi izabere
opcija Line Spread Function, na mestu gde se nalazi kriva
ESF dobija se LSF kriva.

Slika 4. Prikaz generisanih krivi u programu
Imatest 3.1 Master za uzorak 1
U donjem delu slike 4 prikazana je MTF kriva i vrednosti
na osnovu kojih je mogue zakljuiti kakav je kvalitet
tampe na razliitim podlogama. U dosadanjim
istraivanjima zakljueno je da je najbolji pokazatelj
otrine prostorna frekvencija gde je MTF 50% (vrednost
MTF50).
Parametar MTF50 moe da se povee sa visinom slike
posmatranog otiska (VSPO) i na osnovu ovog parametra
je mogue zakljuiti da li e kvalitet tampe biti
zadovoljavajui na odreenoj VSPO. Potrebno je da se
vrednost MTF50 podeli sa eljenom VSPO. Dobijana
vrednost se uporedi sa referentim vrednostima kako bi se
zakljuilo da li se dobija dobar kvalitet tampe na
odreenoj podlozi za izabranu VSPO. Bitno je
napomenuti i znati da ljudi ne mogu da percipiraju
frekvencije iznad 10 ciklusa/mm na 300 mm udaljenosti
(udaljenost itanja).
U tabeli 1 dat je tabelaran prikaz vrednosti MTF50 za sve
uzorke.
Iz tabele 1 vidi se da uzorak 1 ima najveu prostornu
frekvenciju (4,10 ciklusa/mm) na mestu gde je MTF 50%.
to znai da taj uzorak ima najbolju otrinu.
Za razliku od otrine nekog ureaja, koja se definie
preko MTF faktora, percepirana otrina se moe izmeriti
pomou subjektivnog faktora kvaliteta (SQF) koji je
izveden iz MTF-a i funkcije osetljivosti kontrasta (CSF)
ljudskog vizuelnog sistema. SQF ukljuuje i uticaj visine
slike posmatranog otiska i udaljenost prilikom posmatra-
nja.
Tabela 1. Vrednosti parametra MTF50 za sve uzorke
Uzorci MTF50
(ciklusi/mm)
MTF50
(LP/HP)
1 4,10 999,2
2 3,55 871,1
3 4,01 995,3
4 3,92 941,7
5 3,76 913,5
6 3,96 919,5
Prilikom generisanja SQF krive potrebno je izabrati
nekoliko opcija. Prvo je potrebno izabrati jednainu za
generisanje CSF krive. Sledea jednaina koju treba izab-
rati je jednaina za generisanje SQF krive. Za obe jedna-
ine ostavljena su generika podeavanja koja su prepo-
ruena. Na kraju je potrebno izabrati koja je udaljenost
posmatranja. Mogua su etiri izbora.
Prvi izbor je fiksirana udaljenost koja se moe definisati u
polju Base viewing distance. Drugi izbor je kvadratni ko-
ren VSPO (PH, 15cm je preporuena minimalna VSPO)
gde se pretpostavlja da je udaljenost posmatranja srazmer-
na kvadratnom korenu VSPO (d=(osnovna udaljenost)*
(PH /10)). To je preporuen izbor i on je izabran u ovom
eksperimentu. Mogue je izabrati jo kubni koren VSPO i
fiksiranu udaljenost posmatranja. Naravno da je udalje-
nost posmatranja prosena, posmatrai se esto pomeraju
tokom ocenjivanja otisaka ali potrebno je definisati barem
pretpostavku kako bi se SQF kriva mogla generisati.
Osnovna udaljenost je postavljena na 30 cm (preporuena
vrednost kada je izabran kvadratni koren VSPO za
definisanje udaljenosti).
Na slici 5 prikazan je izgled SQF krive za uzorak 1. Cr-
nom linijom prikazana je SQF kriva, a sa crvenom ispre-
kidanom linijom SQF kriva sa standardizovanim izotra-
vanjem (radijus izotravanja je 6-8) za VSPO od 0 do 40
cm, pretpostavlajui da je udaljenost posmatranja kvad-
ratni koren VSPO (d=30 (PH/10)). Plavom isprekida-
nom linijom prikazana je udaljenost posmatranja. Grafik u
donjem levom uglu predstavlja MTF krivu u zavisnosti od
prostorne frekvencije (ciklusima/pikselu) za isti uzorak. U
donjem delu nalazi se test forma gde je crvenom bojom
obeleen izabran ROI deo. Tekst ispod grafika na kom je
SQF kriva sadri detalje izraunavanja i podatke o test
formi. Na osnovu SQF krive moe lako da se zakljuiti
kakav je kvalitet otiska za izabranu udaljenost
posmatranja i VSPO. Sa grafika se moe zakljuiti da se
najbolji kvalitet postie kada se male VSPO posmatraju sa
manjih udaljenosti ili kada se vee VSPO posmatraju sa
veih udaljenosti. Takoe, se vidi da se za izabranu VSPO
(17cm) postie bolji kvalitet ako se posmatra sa vee
udaljenosti. SQF kriva je generisana i za ostale uzorke.
Zakljueno je da kada se uzorci posmatraju sa udaljenosti
od 30cm SQF vrednost za sve uzorke je opsegu od 76-
80%. Ove vrednosti se odnose na dobar kvalitet i razlika
vrednosti SQF izmeu svih uzoraka je veoma mala.
1475

Slika 5. Prikaz generisane SQF krive za uzorak 1

3.3. Karakterizacija parametra podloge
Na otrinu otiska utiu i parametri podloge kao to su
povrinska hrapavost, uniformnost i poroznost podloge. U
radu je razmatran samo uticaj uniformnosti podloge na
otrinu otiska. Uniformnost podloge moe se definisati
preko teksture podloge. Teksturu podloge moemo
definisati kao funkciju prostorne varijacije u intenzitetu
piksela (nivoima sive). Definisanje teksture podloge je
mogue izvriti u programu ImageJ, GLCM (eng. Gray
Level Coocurrence Matrix) metodom. GLCM je
statistika metoda koja se izraunava na osnovu matrice
intenziteta nivoa sive. GLCM belei koliko esto se
pojavljuju razliite kombinacije vrednosti intenziteta
piksela (nivoa sive) na odreenoj prostornoj udaljenosti
na slici. GLCM metodom mogue je analizirati samo 8-
bitne slike (grayscale). Na osnovu GLCM matrice
mogue je izraunati parametre koji obezbeuju
informacije o prostornom odnosu piksela na slici, tanije
o teksturi. Parametar kojim je mogue definisati teksturu i
uniformnost podloge jeste GLCM entropija koja se moe
dobiti GLCM metodom kako bi se izvrila korelacija sa
ostalim rezultatima. U tabeli 2 prikazane su vrednosti
entropije dobijene GLCM metodom za sve uzorke.
Vea vrednost entropije odnosi se na veu neuniformnost
podloge. Iz tabele 2 se vidi da uniformnost podloge nije u
direktnoj vezi sa otrinom otiska. Podloga koja ima
najmanju vrednost GLCM entropije, ima najmanju
neuniformnost i trebalo bi da se na toj podlozi postigne
najotriji otisak. Najveu vrednost MTF50 ima uzorak 1
ali taj uzorak nema najmanju vrednost GLCM entropije.
to dovodi do zakljuka da GLCM entropija ne daje
direktnu korelaciju sa MTF50 faktorom.
Tabela 2. Vrednosti GLCM entropije za sve uzorke
dobijene GLCM metodom
Uzorci 1 2 3 4 5 6
GLCM
entropija
4,9 4,8 4,6 5,2 4,2 3,8

4. ZAKLJUAK
Procena kvaliteta otiska je kljuni zadatak u toku procesa
tampe. Bitno je proceniti kvalitet kako bi se lako uklonile
greke i dobio eljeni kvalitet otiska. Na osnovu dobijenih
rezultata, generisanih MTF i SQF krivi, lako se moe
utvrditi na kojoj udaljenosti se dobija kvalitetan otisak za
izabranu visinu. Zakljueno je da uniformnost podloge
nije u direktnoj vezi sa otrinom tampe. Kako bi se
ustanovio uticaj podloge na otrinu tampe, pored
uniformnosti je potrebno ispitati i ostale parametre kao to
je povrinska hrapavost i poroznost podloge.
5. LITERATURA
[1] E. A. Fedorovskaya, Perceptual quality of color
images of natural scenes transformed into CIELUV
color space, IS&T & SID's Color Imaging
Conference Proceedings, pp. 37, 1993.
[2] H. de Ridder, Naturalness and Image Quality:
Saturation and lightness variation in color images,
Jour. Imag. Sci. & Tech., Vol. 40, pp. 487, 1996.
[3] E. A. Fedorovskay, Chroma variations and
perceived quality of color images of natural scenes,
Color Res. & Appl. Vol. 22, 1997.
[4] A. Dophande, Image qaulity assessemnet according
to ISO 13660 and ISO 19751, Test Targets 9.0,
Published by RIT School of Print Media, Rochester,
New York, Novembar 2009.
[5] M. Pedersen, Attributes of a New Image Quality
Model for Color Prints, 17th Color Imaging
Conference Final Program and Proceedings, 2009.
[6] Torrey Pines Research, Inkjet Print Image Quality
Considerations: PEARLS
TM
, 2003.
[7] G. Leigh, What is Print Quality? , Press Release,
Heimbach UK Ltd, 2007.
[8] J.S. Arney, Image Quality of Printed Text and
Images, Ch. 10, Color Desktop Printer Technology,
Marcel Dekker Inc., New York
[9] E.M. Grainger, K.N. Cupery, An optical merit
function (SQF) which correlates with subjective
image judgments, Photographic Science and
Engineering, Vol. 16, pp 221-230, 1972.
Adrese autora za kontakt:
MSc Ivana Rilovski - rilovska@gmail.com
dr Igor Karlovi - karlovic@uns.ac.rs
MSc Ivana Tomi - tomic@uns.ac.rs

Fakultet tehnikih nauka
1476

UDK: 655.3.022.3

UTICAJ PRITISKA NA KVALITET OTISKA U OFSET TAMPI

INFLUENCE OF PRESSURE ON PRINT QUALITY IN OFFSET PRINTING

Marija ilas, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj U radu se predstavljaju rezultati
istraivanja uticaja pritiska na kvalitet otiska u ofset
tampi. Kroz strukturnu obradu mehanizma za tampu, na
adekvatan nain je predstavljen sistem cilindara, a
posebno zone pritiska koje se javljaju na kontaktnim
povrinama izmeu cilindara. Detaljno su obraeni svi
faktori koji utiu na promenu pritiska, a time i na
promenu kvaliteta otiska. Eksperiment je obuhvatio
merenje razlike boja, opsega boja i porasta rasterske
take. Intezitet pritiska nije meren ve su merena
pomeranja izmeu cilindara to je izazivalo promenu
pritiska
Kljune rei: Ofset tampa, sistem cilindara, zone
pritiska, razlika boja, opseg boja, porast rasterske take
Abstract Research results of pressure influence on
print quality in offset printing are presented in this paper.
Through a structural processing of printing mechanism,
developed system of cylinders is adequately presented, in
particular the zones of pressure that occur at the contact
surfaces between the cylinders. Thoroughly are processed
all factors affecting the change of pressure, and thus the
change in image quality. The experiment included
measurement of color differences, color range and dot
gain.
1. UVOD
Rad predstavlja analizu procesa ofset tampe, sa
posebnim akcentom na pritisak koji je izuzetno vaan
parametar, kada je u pitanju uticaj na kvalitet otiska u
ofset tampi. Za ofset tampu bi se moglo rei da je
indirektan postupak tampanja, baziran na rotacionom
principu, i to sa tri cilindra. Na jednom cilindru nalazi se
tamparska forma, drugi je presvuen gumenom
navlakom i ima posredniku ulogu koja se sastoji u
preuzimanju obojene slike sa tamparske forme. Trei
cilindar, na kome se nalazi podloga za tampanje, svojom
povrinom vri pritisak prema cilindru nosiocu gumenog
omotaa i na taj nain sa njega preuzima obojeni sadraj
sa tamparske forme i otiskuje ga na papir, odnosno
podlogu za tampanje [1]. Sem pritiska, postoji itav niz
dodatnih parametara koji utiu na kvalitet tampe, a
kontinuitet u tampi predstavlja postizanje tano
utvrenog kvaliteta i njegovo odravanje kontinualno u
celom procesu tampe [2].

_____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi.
2. PRITISAK U PROCESU TAMPANJA
Pritisak je najznaajniji parametar u procesu prenoenja
boje na podlogu. Njegov zadatak je da smanji neravnine
na podlozi i pomogne fiksiranju boje na podlozi, utiskiva-
njem boje u mikroneravnine podloge. U tehnici ofset
tampe, u prenosu boje na podlogu uestvuju tri cilindra,
tako da se formiraju dve zone pritiska, po jedna na
svakom mestu prenoenja boje (cilindar nosilac
tamparske forme - cilindar nosilac gumenog omotaa -
pritisni cilindar). Usled pritiska, na tamparskoj formi i
podlozi se javljaju naponi odreenog intenziteta. Kao
posledica tih napona dolazi do deformacija koje utiu na
broj kvalitetnih otisaka [3]. Provera tamparske maine se
vri tako to se ukljue svi valjci za boju i napravi otisak
po celoj povrini tabaka sa normalnim pritiskom. Na skali
se pojaa pritisak i na dobijenom otisku se proverava
porast raster take [4].
Cilj eksperimentalnog dela je utvrivanje uticaja promene
pritiska u tamparskoj maini na kvalitet otiska u ofset
tampi. Izvreno je poreenje uzoraka i ispitana razlika
boja pri razliitim pritiscima, kao i promene do kojih
dolazi na samoj rasterskoj taki (porast take) kada se
pritisak u maini smanji odnosno povea za odreenu
vrednost. Za eksperiment je korien konkretan ofset
tamparski sistem KBA Performa 74, a to se tie
materijala upotrebljene su tri vrste papira razliitih
karakteristika

(ofset 90 g/m
2
papir, kunstdruk mat
premazni 150 g/m
2
i kunstdruk mat premazni 300 g/m
2
),
kako bi se dobili to taniji rezultati. U eksperimentu je
koriena test karta ECI 2002 kao i prilagoena test karta
sa razliitim vrednostima procesnih boja (CMYK) sa koje
se oitavala vrednost za porast rasterske take.

4. OBRADA REZULTATA
Merenja su izvrena pomou Eye-One spektrofotometra i
Techkon Spectoplate-a, dok su za obradu rezultata
merenja posluili softveri ProfileMaker i Chromix
ColorThink.

4.1. Analiza razlike boje kod uzoraka istog materijala
Slike 1, 2, i 3. prikazuju meusobno poreenje razlike
izmeu dva uzorka, standardnih odstupanja i maksimalnih
razlika kod ofset 90 g/m
2
papira. Razlika boje izmeu dva
uzorka (slika 1.) nije velika i vrednosti uglavnom ne
prelaze 3, osim u sluaju B, gde je i standardno
odstupanje (slika 2.) najvee. Slika 3. prikazuje
maksimalnu razliku i moe se uoiti da je ona vea u
sluaju B. Razlika boje izmeu dva polja sa
maksimalnom vrednou je prilino velika. U sluaju B
njena vrednost dostie skoro 6, to govori o oiglednom
1477
odstupanju boja. Zakljuuje se da su razlike u boji vee
kada se pritisak smanji.
proseno odstupanje izmeu dva uzorka
proseno odstupanje izmeu 90% najtanijih polja
proseno odstupanje izmeu 10% najmanje tanih polja
razlika dva najloija polja pod izvorom dva razliita svetla
razlika 90% najboljih polja pri proceni 10% najloijih polja
A - Razlika boje u sluaju ofset papira sa pritiscima
izazvanim pomeranjima od 0,12 mm i 0,06 mm
B - Razlika boje u sluaju ofset papira sa pritiscima
C - Razlika boje u sluaju ofset papira sa pritiscima

Slika 1. Meusobno poreenje razlike boje izmeu dva
uzorka

Slika 2. Meusobno poreenje standardnog odstupanja

Slika 3. Meusobno poreenje maksimalne razlike boje
Slike 4, 5, i 6. prikazuju meusobno poreenje prosenih
odstupanja izmeu dva uzorka, standardnih odstupanja i
maksimalnih razlika kod kunstdruk mat premaznog 300
g/m
2
papira. to se tie razlike izmeu dva uzorka (slika
4.) primeuje se da je ona dosta mala. Proseno
odstupanje izmeu dva uzorka izmeu 90% najtanijih
polja ne prelazi 2, dok proseno odstupanje izmeu 10%
najmanje tanih polja dostie vee vrednosti. Standardno
odstupanje (slika 5.), gotovo je identino u oba sluaja.
Slika 6. prikazuje maksimalnu razliku i moe se uoiti da
je ona vea u sluaju D i E. Razlika dva najloija polja
pod izvorom dva razliita svetla, je izuzetno velika.
Zakljuak je da su u sluaju mat premaznog 300 g/m
2

papira, kao i kod ofsetnog, razlike u boji vee kada se
pritisak smanji.
D - Razlika boje u sluaju kunstdruk mat premaznog 300
g/m
2
papira sa pritiscima izazvanim pomeranjima od 0,28
mm i 0,22 mm
E - Razlika boje u sluaju kunstdruk mat premaznog 300
g/m
2
mm i 0,32 mm
F - Razlika boje u sluaju kunstdruk mat premaznog 300
g/m
2
mm i 0,32 mm

uzorka


Slike 7., 8., i 9. prikazuju meusobno poreenje prosenih
odstupanja izmeu dva uzorka, standardnih odstupanja i
maksimalnih razlika boje kod uzoraka kunstdruk mat
premaznog 150 g/m
2
papira. Razlika boje izmeu dva
uzorka (slika 7.) moe se nazvati velikom. Najmanje
razlike su prisutne kod uzoraka dobijenih pri pritiscima
izazvanim pomeranjima 0,12 mm i 0,06 mm (G). Na slici
8. predstavljeno je standardno odstupanje, koje nije veliko
u sluaju kunstdruk mat premaznog 150 g/m
2
papira. Vei
deo vrednosti ne prelazi 1. Maksimalna razlika prikazana
je na slici 9. Izuzetno velika razlika boje dva najloija
polja je najizraenija je u sluaju H, gde je njena vrednost
7,05, te se i kod ove vrste papira moe izvui zakljuak da
dolazi do veih razlika u boji kada se pritisak smanji.
G - Razlika boje u sluaju kunstdruk mat premaznog 150
g/m
2
mm i 0,06 mm
H - Razlika boje u sluaju kunstdruk mat premaznog 150
g/m
2
mm i 0,16 mm
I - Razlika boje u sluaju kunstdruk mat premaznog 150
g/m
2
mm i 0,16 mm
1478

uzorka


4.2. Grafiki 3D prikaz opsega boja
Rezultati su prikazani trodimenzionalno u CIELab
prostoru boja. Na slici 10. izvreno je poreenje tri uzorka
ofset 90 g/m
2
papira dobijenih pri razliitim pritiscima.
Iako su razlike boje izuzetno male moe se zakljuiti da
se najvei opseg postie pri normalnom pritisku
(izazvanim pomeranjima 0,12 mm), a najmanji pri
smanjenom (izazvanim pomeranjima 0,16 mm).

Slika 10. Poreenje tri uzorka ofset 90 g/m
2
papira
dobijenih pri razliitim pritiscima
Slika 11. predstavlja poreenje tri uzorka kunstdruk mat
premaznog 300 g/m
2
papira dobijenih pri razliitim
pritiscima.
Najvei opseg postie se pri poveanom pritisku, a
najmanji pri pritisku manje vrednosti od normalne
(izazvanim pomeranjima 0,32 mm).

Slika 11. Poreenje tri uzorka kunstdruk mat premaznog
300 g/m
2
papira dobijenih pri razliitim pritiscima
Na slici 12. uporeena su sva tri uzorka kunstdruk mat
premaznog 150 g/m
2
papira dobijenih pri razliitim
pritiscima.

Slika 12. Poreenje tri uzorka kunstdruk mat premaznog
150 g/m
2
papira dobijenih pri razliitim pritiscima
U ovom eksperimentu su koriene dve vrste materijala sa
istim normalnim pritiskom, izazvanim pomeranjima 0,12
mm. Radi se o ofset 90 g/m
2
papiru i kunstdruk mat
premaznom 150 g/m
2
papiru kojim se ostvaruje mnogo
vei opseg boja, to je oigledno. Meutim, promenom
pritiska ta razlika se gotovo uopte ne menja, to govori i
slika 13. na kojoj je dato poreenje dve vrste papira sa sve
tri vrednosti korienog pritiska.

Slika 13. Poreenje opsega boja kod ofset 90 g/m
2
i
kunstdruk mat premaznog 150 g/m
2
papira

1479
4.3. Analiza porasta rasterske take pod uticajem
pritiska
Analizom rezultata dobijenih tampanjem prilagoene test
karta sa razliitim vrednostima procesnih boja (CMYK)
na tri razliita materijala, pri razliitim pritiscima, dolo
se do zakljuka da kod sve tri vrste papira najvei porast
rasterske take belei uta boja. To je sluaj i za sva tri
razliita pritiska.
Slike 14, 15, i 16. predstavljaju odstupanje raster tonskih
vrednosti u odnosu na idealne sluajeve. uta boja ima
najmanje poklapanje sa stepenom funkcijom kojoj
odgovara u sva tri primera.
Kod crne boje su dobijeni rezultati koji najvie
odgovaraju idealnom sluaju. Dakle, porast rasterske
take je najmanji. U poslednjem delu skale dolazi i do
pada raster tonske vrednosti, naroito pri smanjenom
pritisku. Pri smanjenom pritisku je primetna i najvea
devijacija, tj. odstupanje raster tonskih vrednosti
pojedinih uzoraka od srednje vrednosti.
Na slici 14. u sluaju smanjene vrednosti pritiska u
sredinjem delu skale smenjuju se porast i pad raster
tonskih vrednosti. Isto se deava i kod kunstdruk mat
premaznog 300 g/m
2
(slika 16.).
Kriva crne boje pri pritisku izazvanim pomeranjima od
0,32 mm dosta varira. Na sredini skale primeuje se esto
smenjivanje blagog porasta i pada raster tonske vrednosti,
da bi se na kraju skale uoio izuzetan pad.

Slika 14. Odstupanje raster tonskih vrednosti boja sa
najveim i najmanjim porastom rasterske take od
vrednosti u idealnom sluaju-ofset 90 g/m
2

vrednosti u idealnom sluaju - kunstdruk mat premazni
150 g/m
2

vrednosti u idealnom sluaju - kunstdruk mat premazni
300 g/m
2
5. ZAKLJUAK
Eksperiment je pokazao da je kod istog materijala razlika
boje uvek vea kada se otisak dobijen pri normalnom
pritisku poredi sa otiskom dobijenim pri smanjenom
pritisku tampanja. U sluaju veeg pritiska, E je manje.
Rezultat poreenja otisaka razliitih materijala (ofset i
kunstdruk) su izuzetno velike razlike u boji, dok
poreenje dve vrste kunstdruk mat premaznog papira (150
g/m
2
i 300 g/m
2
) daje manje vrednosti E. Ako je razlika
boje velika, treba oekivati da su i opsezi boja
posmatranih uzoraka dosta razliiti, to je eksperiment i
pokazao. Smanjenim pritiskom tampanja kod istog
materijala ostvaruje se manji opseg boja. Te razlike su
izuzetno male, to je dobar pokazatelj jer govori o
odravanju kvaliteta tampe. Poreenjem otisaka razliitih
materijala (ofset i kunstdruk) razlike izmeu opsega su
velike. Na kunstdruk mat premaznom papiru se postie
vei opseg boja u svim tonovima. Prilikom merenja
porasta rasterske take, primeeno je da bez obzira na
vrstu podloge, uta boja belei najvea odstupanja, dok je
kod crne boje porast najmanji, a u sluaju nekih polja
uoava se i pad raster tonske vrednosti. Pri smanjenom
pritisku, kod svih podloga je primetna vea devijacija.
Nedostatak istraivanja ogleda se u nemogunosti da se
direktno izmeri nominalna vrednost pritiska zbog
nedostatka odgovarajueg mrnog instrumenta ve je
koriena mogunost pomeranja cilindara kao
konstruktivna varijanta na maini.
6. LITERATURA
[1] Kipphan, H.: Handbook of print media, Springer,
Berlin, 2000.
[2] Novakovi, D.: Grafiki sistemi, Fakultet tehnikih
[3] Novakovi, D.: Uvod u grafike tehnologije, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2005.
[4] Novakovi, D.: Tehnike tampe, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad, 2003/4.

MSc Marija ilas
marija.djilas@gmail.com
Prof. Dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ac.rs
Ass Mr Nemanja Kaikovi
knemanja@uns.ac.rs
1480

UDK: 655:502.131.1

KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA DETEKCIJA OZONA U SITO TAMPI

QUALITATIVE AND QUANTITATIVE DETECTION OF OZONE IN SCREEN
PRINTING

Tamara Terzi, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj Cilj planiranog i sistematskog merenja
ozona u ambijentalnom vazduhu tamparija u Novom
Sadu je da se prati trend koncentracionih nivoa ozona i
ispita uticaj na zdravlje radnika. Koncentracije ozona
utvrene su primenom diskontinualne i kontinualne
metode merenja u toku automatskog i manuelnog procesa
sito tampe.
Abstract The goal of planned and systematic ozone
measurements in ambient air of the screen printing
facilities in Novi Sad is to track trends in concentration
and to examine of its impact on the employees health. The
ozone concentrations were determined by using
discontinuous and continuous method during the
automatic and manual screen printing process.
Kljune rei: Ozon, diskontinualni i kontinualni metod,
sito tampa

1. UVOD

Ozon ima dva antagonistika efekta u Zemljinoj
atmosferi. U troposferskom sloju ozon je opasna
zagaujua supstanca, ali u stratosferskom sloju spreava
prodiranje tetnih ultraljubiastih zraka na Zemlju. Bez
ozona u stratosferi ivot na Zemlji ne bi bio mogu.
Troposferski ozon je u direktnom kontaktu sa ivim
organizmima, oteuje povrine tkiva biljaka i ivotinja, i
tetan je po ljudsko zdravlje (respiratorni sistem). Zbog
poveanog zagaenja vazduha i izvora isparljivih
organskih jedinjenja, koliina ozona u troposferi je u
stalnom porastu [1-2].
Sito tampa je verovatno najsvestranija od svih procesa
tampanja. Moe se koristiti za tampanje na razliitim
podlogama. Zbog jednostavnosti primene procesa
tampanja, dostupan je iri spektar boja nego u bilo kojoj
drugoj tehnici tampe. Brzina procesa sito tampe je
istovremeno diktirana brzinom suenja boja za sito
tampu. Ipak, jo uvek postoji potencijalna opasnost koja
je posledica primene UV lampi, sredstva za ienje na
bazi organskih rastvaraa i UV boja zbog mogunosti
generisanja ozona [3-4]. Rastvarai emituju visoki sadraj
VOC-ova u ivotnu sredinu to moe izazvati formiranje
prizemnog ozona [5].
Formiranje ozona u zagaenom radnom okruenju je
najee prouzrokovano fotohemijskim reakcijama
isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i azotovih oksida
NO
x
, prema jednaini (1):
____________________________________________
NAPOMENA:
je mentor bio dr Jelena Kiurski, vanr.prof.
NO
x
+ VOC +h O
3
+ B (1)

gde su B - druga jedinjenja i h - kvant svetlosti [6].
Opte je poznato da je za neke uslove procesa formiranja
ozona skoro u potpunosti zavisan od koncentracije NO
x
,
a nezavisan od koncentracije VOC-ova. Ipak, u drugim
uslovima, stvaranje ozona se poveava poveanjem
koncentracije VOC-ova. estice i drugi sekundarni
polutanti vazduha takoe pokazuju zavisnost od
koncentracije NO
x
i VOC-ova [7].
Ozon tetno utie na ljudsko zdravlje iritirajui oi, nos i
grlo i izazivajui kaalj kod velike izloenosti. Izloenost
radnika uticaju ozona zavisi od koncentracije, vremena
ekspozicije i ventilacionog sistema instaliranog u
tampariji [8-9].
U radu su koncentracije ozona merene diskontinualnom i
kontinualnom metodom, ozonometrom i pasivnim
uzorkivaem vazduha, tokom radnog vremena (8-24 sati).
Cilj rada je bio odreivanje nivoa izloenosti zaposlenih u
tamparijama u Novom Sadu.

2. EKSPERIMENTALNO ODREIVANJE OZONA
U POGONIMA SITO TAMPE

Sve koriene hemikalije su p.a. istoe (Merck). Tokom
eksperimenata je koriena dejonizovana voda.
Za odredjivanje koncentracije ozona su radi poredjenja
rezultata primenjene dve metode: instrumentalna sa
diskontinualnim i analitika sa kontinualnim uzorkova-
njem vazduha.
Instrumentalna metoda detekcije i kvanti-fikacije ozona je
izvrena na licu mesta u toku radnog vremena od 8 sati
ozonometrom, Aeroqual 200. U analitikoj metodi ozon
se prikupljao kontinualno tokom 24 sata, uzorkivaem
vazduha PRO-EKOS AT-401X.
Koncentracija ozona je u analitikoj metodi odreena
pomou standardne kalibracione krive primenom fosfor
sulfaminskog regensa na UV-VIS spektrofotometru (DR
5000 HACH LANGE) n talasnoj duini od 352 nm.
Mikroklima tokom merenja koncentracije ozona je
merena instrumentom Mannix DLAF-8000.


Odreivanje koncentracije ozona vreno je u dve male
tamparije (4-12 zaposlenih) u Novom Sadu. Proces sito
tampe u prvoj tampariji je automatski sa znatno veim
obimom proizvodnje u odnosu na drugu tampariju gde
je proces tampe manuelni. Proces proizvodnje u
tampariji 1 je ematski prikazan na slici 1.

1481

Slika 1. ematski prikaz tamparije 1

Takoe, slika 1. pokazuje mesta uzorkovanja vazduha
tokom primene diskontinualne metode uzorkovanja pri
analitikom merenju koncentracije ozona (lokacija 1-5) i
mesto postavljanja uzorkivaa vazduha za kontinualnu
metodu uzorkovanja (lokacija X).
Raspored uzorkovanja u tampariji 2 je vreno
diskontinualnom metodom (lokacija 6) i mesto
postavljanja uzorkivaa vazduha za kontinualnu metodu
uzorkovanja (lokacija Y) dat je na slici 2. Pozicije mesta
uzorkovanja vazduha u toku diskontinualne metode
odreene su tehnikim karakteristikama maina za sito
tampu.
Broj mesta uzorkovanja vazduha tokom diskontinualne
metode je bio razliit, zbog vrste procesa proizvodnje
(automatski i manuelni).
Opis mesta uzorkovanja za dve ispitivane tamparije je
dat u tabeli 1. Tokom kontinualne metode vazduh je
uzorkovan na jednom mestu u trajanju od 24 sata.
Diskontinualno uzorkovanje je podrazumevalo
uzorkovanj na odabranim mestima.
U tampariji 1 uzorkiva vazduha je postavljen na
rastojanju 3,5 m (lokacija X) od maine za sito tampu i
1m od ulaza i na visini od 2,1 m. U tampariji 2 uzorkiva
vazduha je postavljen na pod na udaljenosti od 1 m od
stola za manuelnu tampu i 3 m od stola za suenje
gotovih proizvoda (lokacija Y).

Slika 2. ematski prikaz tamparije 2

Tabela 1. Opis mesta uzorkovanja diskontinualnom
metodom
Mesto
uzorkovanja
Opis
1 Ulaganje tabaka
2 Proces tampanja
3 Ulaz u UV suaru
4 Izlaz iz UV suare
5 Izlaganje odtampanih tabaka
6 Sto za manuelnu sito tampu

Vrednosti ambijentalnih parametara u automatskom
procesu sito tampe, temperatura, intenzitet svetlosti i
relativna vlanost vazduha su varirale od 22,3 do 23,8
o
C,
od 58 do 402 lx i od 44,5 do 49,4%, respektivno. Dok su
u maneulnom procesu tampe temperatura, intenzitet
svetlosti i relativna vlanost vazduha iznosili 22
o
C, 388
lx i 50,5%, respektivno.
Tabela 2. Koncentracije ozona tokom 8-asovnog diskontinualnog uzorkovanja vazduha
Koncentracije ozona (ppm)
Proces tampe Automatski* Manuelni**
Vreme
uzorkovanja
(h) Mesto uzorkovanja 1 2 3 4 5 6
1 0,436 0,647 0,812 0,213 0,812 0,118
2 0,647 0,541 0,754 0,775 0,803 0,085
3 0,738 0,712 0,695 1,041 0,794 0,080
4 0,712 0,695 0,712 1,332 0,000 0,090
5 0,689 0,738 0,775 2,228 0,000 0,058
6 0,647 0,436 0,812 8,132 0,000 0,000
7 0,689 0,647 0,803 8,503 0,000 0,018
8 0,712 0,794 0,794 0,000 0,000 0,000
* Automatski proces sito tampe, tamparija 1
** Manuelni proces sito tampe, tamparija 2
1482
Koncentracije ozona u toku radnog vremena (8 sati) na
mestima uzorkovanja 1 i 2 (tabela 2.) su bile u rasponu od
0,436 do 0,738 ppm i 0,436 do 0,794 ppm, respektivno.
Koncentracije ozona na mestima uzorkovanja 3 i 5 (tabela
2.) su bile u rasponu od 0,695 do 0,812 ppm i 0,794 do
0,812 respektivno. Vii nivoi koncentracije ozona su
detektovani na mestima uzorkovanja 3 i 5 kao rezultat
male udaljenosti od jedinice za UV suenje. Koncentracije
ozona na mestu uzorkovanja 4 su bile u rasponu od 0,213
do 8,503 ppm.
Nakon zavretka procesa tampanja i prestanka rada
automatske maine za sito tampu i UV lampi
koncentracije ozona su svedene na 0 ppm. Zavisnost
koncentracije ozona od vremena uzorkovanja u toku
diskontinualnog uzorkovanja u automatskom procesu sito
tampe (tamparija 1) je prikazana na slici 3.

Slika 3. Koncentracije ozona merene tokom 8 sati
diskontinualnom metodom uzorkovanja u tampariji 1

Zavisnost koncentracije ozona od vremena uzorkovanja u
toku diskontinualne metode u manuelnom procesu sito
tampe (tamparija 2) predstavljen je na slici 4.

Slika 4. Koncentracije ozona merene tokom 8 sati
diskontinualnom metodom uzorkovanja u tampariji 2

Poreenje dobijenih rezultata koncentracije ozona pri
kontinualnom i diskontinualnom uzorkovanju vazduha je
prikazano na slici 5.

Slika 5. Prosene koncentracije ozona tokom 8-asovnog
diskontinulnog i 24-asovnog kontinualnog uzorkovanja
vazduha u tampariji 1

Tabela 3. Prosene koncentracije ozona tokom 8-asovnog diskontinualnog i 24-asovnog kontinualnog uzorkovanja
Prosene koncentracije ozona (ppm)
Proces tampe Automatski* Manuelni**
Vreme
uzorkovanja
(h) Mesto uzorkovanja 1 2 3 4 5 6
8 0,659 0,651 0,770 2,778 0,301 0,056
24 1,028 0,299
* Automatski proces sito tampe, tamparija 1
** Manuelni proces sito tampe, tamparija 2

Prosene koncentracije ozona u automatskom i
manuelnom procesu su bile 1,028 i 0,299 ppm. Kao to se
vidi iz tabele 3. i slike 5., prosene koncentracije ozona
kvantifikovane analitikom metodom u toku automatskog
procesa su oko 3 puta vee nego u instumentalnoj metodi.
Prosene vrednosti koncentracije ozona kvantifikovane
instrumentalnom metodom, u automatskom procesu sito
tampe, su 5 do 50 puta vee nego u manuelnom procesu.
U skladu sa Standardom OSHA (Occupational Safety and
Health Administration) proseno vreme izloenosti ozonu
(TWA Time Weighted Average) na radnom mestu je
0,1 ppm [10] i moe se zakljuiti da je nivo koncentracije
ozona u tamparijama 1 i 2 mnogo vei. Prosene
koncentracije ozona tokom 24-asovnog kontinualnog
uzorkovanja vazduha su priblino 10 puta vee u
automatskom i 3 puta vee u manuelnom procesu tampe.
Ipak, prosene koncentracije ozona tokom 8-asovnog
diskontinualnog uzorkovanja vazduha su 3 do 28 puta
vee u automatskom procesu sito tampe. U manuelnom
procesu tampe, prosene koncentracije ozona su u okviru
propisanih vrednosti za instumentalna merenja. Budui da
koncentracije ozona u automatskom procesu tokom
analitike metode merenja prelaze 5 ppm, prema
Pravilniku Nacionalnog instituta za zatitu na radu i
zdravlje (NIOSH National Institute for Occupational
Safety and Health) [11], ozon je opasan i utie na zdravlje
radnika. Pravilnik Republike Srbije o koncentraciji ozona
u vazduhu radnog okruenja predlae maksimalno
dozvoljenu koncentraciju (MDK) od 0,05 ppm [12].
MDK ozona u skladu sa Pravilnikom je dva puta manja
1483
od vrednosti koju propisuje OSHA. Veina ljudi moe po
mirisu da detektuje 0,01 ppm ozona u vazduhu, usled
prisustva specifinog otrog mirisa [13]. Dobijene
koncentracije ozona su sto puta vee od 0,01 ppm, ali je
organoleptika detekcija ozona ulom mirisa u objektima
za sito tampu nemogua, zbog korienja organskih
rastvaraa, lakova i drugih slinih supstanci.

4. ZAKLJUAK

Ovo istraivanje je sprovedeno po prvi put u
tamparijama u Novom Sadu. Rad prua korisne podatke
o unutranjem zagaenju vazduha u tamparijama. Za
merenje koncentracije ozona primenjene su analitika
metoda sa kontinualnim uzorkovanjem i instrumentalna
metoda sa diskontinualnim uzorkovanjem vazduha.
Detektovane koncentracije ozona u oba procesa sito
tampe (automatski i manuelni) su mnogo vee od (0,05
ppm i 0,1 ppm) propisanih od strane Srpske regulative i
OSHA standarda. Istraivanja u radu jasno ukazuju da
koncentracija ozona zavisi od vrste procesa tampe
(automatski i manuelni), a poveava se sa obimom
proizvodnje. Takoe, koncentracija ozona se smanjuje sa
poveanjem udaljenosti od UV lampe u automatskom
procesu sito tampe. U manuelnom procesu sito tampe
detektovane koncentracije ozona su rezultat stvaranja
ozona od isparljivih organskih jedinjenja i ozonske
infiltracije iz spoljanje okoline.
Moe se zakljuiti da visok nivo koncentracije ozona
utie na zdravlje zaposlenih u tamparijama. S obzirom na
posmatrane visoke koncentracije ozona, preporuuje se
sprovoenje daljih istraivanja i dugorono praenje u
cilju boljeg merenja nivoa izloenosti radnika. Predlozi za
budue poboljanje kvaliteta vazduha u okruenju tampe
mogu da sadre zamenu toksinih proizvoda za bezbedne
alternative i da se obezbedi da sadraj rastvaraa bude
zatvoren kada nije u upotrebi.

5. LITERATURA

[1] Canadian Council of Ministers of the Environment.
(2003). Effects of ozone on materials, [Online].
Available: www.ccme.ca.
[2] Cass, G. R., Druzik, J. R., Grosjean, D., Nazaroff, W.
W., Whitmore, P. M. and Wittman, C. L., Protection
of works of art from atmospheric ozone - Research in
Conservation, The Getty Conservation Institute,
1989, pp. 1-94.
[3] Yu-Tang Yen, Te-HuaFang and Yu-ChengLin,
Optimization of screen-printing parameters of
SN9000 ink for pinholes using Taguchi method in
chip on film packaging, Robot. Comput. Integr.
Manuf., submitted for publication, 2010.

[4] El-Molla, M. M., Synthesis of polyurethane acrylate
oligomers as aqueous UV-curable binder for inks of
ink jet in textile printing and pigment dyeing, Dyes
Pigments, vol. 74, no. 2, pp. 371-379, 2007.
[5] Bartlett, I. W., Dalton, A. J. P., McGuinness, A. and
Palmer, H., Substitution of organic solvent cleaning
agents in the lithographic printing industry, Ann.
Occup. Hyg., vol. 43, no. 2, pp. 83-90, 1999.
[6] Valuntait, V. and Girgdien, R., Investigation of
ozone emission and dispersion from photocopying
machines, J. Environ. Eng. Landsc., vol. 15, no. 2,
pp. 61-67, 2007.
[7] Meng, Z., Dabdub, D. and Seinfeld, J. H., Chemical
coupling between atmospheric ozone and particulate
matter, Science, vol. 277, pp. 116-119, 1997.
[8] Jakobi, G., Fabian, P., Indoor/outdoor
concentrations of ozone and peroxyacetyl nitrate
(PAN), Int. J. Biometeorol., vol. 40, pp. 162-165,
1997.
[9] Kiurski, J., Adamovi, S., Adamovi, D., Oros, I.,
Krsti, J., ogo, M., Simi, J., Detection and
quantification of ozone in screen printing facilities,
WASET, vol.7, no.76, pp.738-740, 2011.
[10] Occupational Safety and Health Standards (OSHA).
Limits for Air Contaminants, Toxic and Hazardous
Substances. 1910.1000 TABLE Z-1. [Online].
Available: www.osha.gov.
[11] National Institute for Occupational Safety and Health
(NIOSH). (1996) IDLH Documentation, [Online].
Available: www.cdc.gov.
[12] The Serbian Regulation of ozone concentration in
workplace air, Official Gazette RS, No. 19/2006.
[13] Folchetti, N., 22. Chemistry: The Central Science,
9th ed., Pearson Education, 2003, pp. 882-883.

Kratka biografija:

Tamara Terzi roena je u Mostaru
1987. god. Diplomski-master rad na
Grafiko inenjerstvo i dizajn odbranila
je 2011. godine.

Jelena Kiurski roena je u Kikindi.
Doktorirala je na Tehnolokom fakultetu
1997. god., a od 2006. je vanredni
profesor na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti Grafiko inenjerstvo i dizajn.

1484
UDK: 004.9

FLY THROUGH ANIMACIJA SA ANIMACIJOM KARAKTERA

FLY THROUGH ANIMATION AND THE CHARACTER ANIMATION

Duica uran, Ratko Obradovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj U radu je prikazan postupak izrade fly
through animacije sa animacijom karaktera upotrebom
odgovarajueg grafikog paketa (Autodesk 3ds max
2010). Cilj rada je definisanje svih postupaka pomou
kojih se dolazi do krajnjeg rezultata, zatim animacija
kamere i pokreta karaktera, odnosno izrada kompjuterski
animiranog kratkometranog filma.
Kljune rei: fly through animacija, animacija karaktera

Abstract The paper describes the process of making fly
through animation and the animation of characters using
a suitable graphics package (Autodesk 3ds max 2010).
The aim is to define all the procedures by which it comes
to the final result, also camera and character movement
animation, and computer animated short movie.
Key words: fly through animation, character animation

1. UVOD
Primena 3D modela je vrlo iroka i protee se kroz
modele koje sreemo u raznim PC igrama, igranim
filmovima sa specijalnim efektima, animiranim
filmovima, medi-cinskom softveru, raznim Web
prezentacijama itd. U modeliranju, jednako je zastupljeno
modelovanje obje-kata kao i modelovanje karaktera, sve u
zavisnosti od potrebe animacije. Prilikom kreiranja
animacije iji se objekat ne pokree, kao sto je to sluaj
kod prostornih modela, arhitektonskih objekata i
predmeta, najee se koristi tehnika fly through
animacije. U drugom sluaju, kad je re o animaciji
karaktera koji su ivi i kreu se, akcenat se stavlja na
njihove pokrete.
Kroz ovaj rad upoznaemo se sa VRay tipom rendera,
njegovim mogunostima i peformansama kako bi
prilikom renderovanja dobili to bolje rezultate u
zavisnosti od zahteva nae scene, a zatim i samim 3D
modelovanjem jednog arhitektonskog objekta, kao i
modelovanjem karaktera poevi od njegovog osno-vnog
oblika do same izvedbe istog.

2. VRAY
Kvalitet animacije i samih njenih slika, po kriterijumu
njene slinosti sa originalnom scenom koju modelujemo,
ne zavisi samo od paljivo modelovanog objekta, odabira
to realistinijih materijala, podeavanja osvetljenja i
njegovih uglova. Pored svih tih parametara kojima se
treba posvetiti sa velikom panjom, od velike vanosti je i
sam odabir tipa rendera koji moe da ima presudnu ulogu
u kvalitetu i konanom izgledu naeg proizvoda.

______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Ratko Obradovi, vanr. prof.
Razliiti tipovi rendera nude razliita reenja u zavisnosti
od osobina objekta koji se renderuje, osobina njegovog
materijala i samog izgleda scene. Meu popularnijim
tipovima rendera, kao to je Mental Ray, svakako treba
izdvojiti VRay koji, svojim opcijama, velikim mogu-
nostima u radu sa materijalima i nainu osvetljenja, daje
zavidne rezultate.

Ovde je dat spisak funkcija proizvoda koje su od velike
vanosti prilikom odabira ovog tipa rendera:
VRay je nezavisan od platforme i dostupan za mnoge 3D
programe.
Parametri su isti za razliite aplikacije.
Proizvod je relativno jeftin.
Kvalitet slike je u dobroj proporciji sa vremenom
rendera.
VRay dodatak se stalno aurira.
VRay je u irokoj upotrebi, na filmu, a i u reklamnoj
industriji.
Podrava IES podatke, to je vano za arhitektonske
vizuelizacije.
Verzija 3 kao i novije verzije podravaju i Mental Ray
materijale.
VRay je dobro integrisan u 3D programima.

2.2. VRayLight
Korienje VRay izvora svetlosti (VRayLights) je najbolji
izbor kada se radi sa VRay-om. Ovi izvori svetlosti se
odlikuju sa dobrim fizikim karakteristikama. Za razliku
od standardnih izvora svetlosti, svetla emituju tro-
dimenzionalni izvori, a ne jedna taka. VRayLights zahte-
vaju krae vreme renderovanja, imaju integrisani falloff
kao standardnu opciju i uvek proizvode senke realnog
izgleda.
Postoje etiri tipa VRay izvora svetlosti i oni imaju skoro
iste parametre kao i standardni svetlosni izvori. Meutim,
velika razlika meu njima je opcija kojom mogu da rade
sa razliitim jedinicama intenziteta svetlosti.

2.3.VRayIES
IES podaci su veoma bitni kod arhitektonskih animacija
pomou kojih se ostvaruju veoma realne vizuelizacije.

Slika 1. VRayIES, IES fajl kompanije Erco.

1485
Kompanije koje proizvode svetiljke i lampe mogu da
obezbede tzv. IES datoteke. One omoguavaju simula-
ciju realne svetiljke sa fizikom tanou. Njihovo
ponaanje odgovara trodimenzionalnom objektu koji
emituje svetlo, ba kao i u stvarnosti.

2.4. VRaySun i VRaySky
VRaySun je VRay specifinih izvora svetlosti, i njegov
nain funkcionisanja se razlikuje od drugih izvora
svetlosti. On simulira svetlosni sistem, sastavljen od
sunca (direktno svetlo) i neba (difuzno svetlo). Kada
kreirate VRaySun, VRaySky senke se automatski stavljaju
u kanal sa mapama okruenja. VRaySun je istog
intenziteta kao i pravo sunce. Boja i intenzitet svetlosti
kod VRaySun-a su odreeni svojom pozicijom, ba kao
to je sluaj sa stvarnim suncem.

Slika 2. VRaySun, vreme 06:00.

Slika 3. VRaySun, vreme 12:00.

VRaySky nudi iste opcije za podeavanje kao Sun, a po
standardnim podeavanjima njegove vrednosti su
povezane sa njim. To utie na uestalost difuznog svetla
na sceni. Senke sa kojim se parametri mogu podesiti
nalazi se u Environment Map kanalu u dijalog boksu
Environment and Effects. Sky-u se stoga moe pristupiti
nezavisno od poloaja sunca, i svaki moe da se podeava
posebno.

2.5. VRay materijali
Oni su instalirani zajedno sa dodacima i prirodno su
optimizovani za VRay. Njihova prednost je u tome to su
optimizovani za render i to nam omoguavaju da
izraunamo fiziki taan rezultat. Oni se ponaaju fiziki
ispravno u pogledu apsorpcije, refleksije i prelamanja
svetlosti. Materijal je usko baziran na standardnom
materijalu i ima sline parametre.
U okviru VRay-a postoji vie razliitih tipova materijala
koji su specijalizovani da svojim osobinama to bolje
oponaaju osobine realnih materijala. Pa tako, razlikuje-
mo materijale za kreiranje providnih materijala, materijale
za samosvetlee objekte, mat povrine i druge. Iz irokog
spektra opcija za podeavanje osobina VRay materijala i
mogunosti njihovih nijansiranja, veoma je lako vizuelno
doarati originalan materijal.

3. MODELOVANJE
3.1. Modelovanje objekta
Da bi se modelovao objekat prikazan na slici 4, potrebno
je imati tehniku dokumentaciju. Kako bi objekat bio to
realniji i dostojna replika originalnom objektu, pre samog
modelovanja objekta, bilo je neophodno obezbediti nacrte
odnosno blueprint-ove originalnog Master Centra, uklju-
ujui sve njegove poglede (spreda, odpozadi i sa bonih
strana) kao i nacrt temelja i svih njegovih preseka po
visini obzirom da objekat menja svoj oblik i dimenzije po
visini. Dakle, iz blueprint-ova su uzete njegove dimenzije,
a zatim i sve ostale kote neophodne za njegovu detaljnu
izradu.
Kad smo dobili sve potrebne informacije, krenuli smo u
njegovu realizaciju poevi od konstrukcije tako to smo
ceo objekat izdelili u vie delova. Objekat smo razloili
tako da svaki njegov deo, u osnovnom obliku, predstavlja
odreenu geometrijsku figuru koja je najsrodnija njego-
vom realnom obliku. Zatim smo svaki od delova prilago-
avali i modifikovali preko razliitih opcija iz Modify
palete kao to su Edit Poly (neophodan ukoliko elimo da
radimo na objektu preko verteksa, linija ili poligona),
zatim Bump (za naglaavanje izboina), Taper (za potrebe
savijanja), Slice (za seenje), Mirror (za preslikavanje) i
ostale.
Kada je svaki deo ponaosob oblikovan u skladu sa
njegovim dimenzijama, delovi se povezuju u vee
grupacije, gde na objekat dobija zavrnu formu i oblik
koji odgovara njegovom originalnom uzoru.

Slika 4. Pojedinani delovi objekta sklopljeni u celinu

3.2. Modelovanje karaktera
Kreiranje tela karaktera emo poeti od noge uz pomo
osnovnog oblika kvadra, alatkom box, iz kog emo dalje
razvijati telo. U ovom sluaju, kreiraemo samo jednu
polovinu tela, jer emo je lako preslikati i kopirati da bi
dobili drugu stranu tela karaktera.
Kada smo napravili poetni oblik kvadra, objekat pretva-
ramo u Editable mesh kako bi ga dalje oblikovali po
segmentima tj. poligonima dok ne dobijemo eljenu
figuru tela.
Kada smo sve izmodelovali za jednu polovinu tela, tada
istu kopiramo uz pomo alatke Mirror da bi dobili celo
telo, polovine spojimo sa alatkom Weld. Kada imamo telo
u njegovom grubom obliku, za finije prelaze koristimo
1486
opciju Smooth Selection i modifajer Mesh Smooth kako bi
uobliili telo po elji.

Slika 5. Oblikovano telo 3D karaktera, pogled spreda i sa
strane
Kod glave, kreiranje zapoinjemo takoe od prostog
oblika kvadra. Korienjem modifajera Spherified
dobijamo zaobljen oblik modela glave, a zadravamo
poligone kvadra preko kojih vrimo dalje oblikovanje. Da
bi postupak bio jednostavniji, moemo izbrisati jednu
polovinu glave i zatim je kopirati sa opcijom Instance -
Mirror kako bi sve to radimo na jednoj polovini modela
bilo automatski uraeno i na drugoj.
Da bi dobili to vie oblina kao i mesta gde treba da stoje
oi, nos i usta, koristiemo Edge Loop opciju za
selektovanje ivica i alatku Shift - Move za njihovo
kopiranje, kako bi dobili to vie poligona pogodnih za
oblikovanje. Radi lakeg oblikovanja takoe emo
koristiti seenje ivica - Cut i Chamfer i njihovo ponovno
spajanje na odgovarajuem mestu. Poligone izvlaimo i
uvlaimo (opcije Move, Bevel i Extrude) kako bi dobili
eljene obline na licu. Smooth Selection je opcija pomou
koje se preciznije izvlae i pomeraju verteksi po elji i
tako se dobijaju glatki prelazi na licu.

Slika 6. Oblikovana glava 3D karaktera

7. TEKSTURE I MAPIRANJE
Da bi objekti u raunarskom 3D svetu izgledali to
realnije, naim modelima dodajemo materijale. Materijal
predstavlja skup osobina koji se dodeljuje objektu, a koje
odlikuju originalan materijal u realnosti . Materijali se u
3ds Max-u kreiraju u posebnom modulu koji se naziva
Material Editor.

Slika 7. Neke od tekstura koriene u izradi rada
Jedna od najbitnijih osobina materijala je svakako Diffuse,
jer ostavlja najjai vizuelni utisak objekta. Kod ove opcije
moemo da menjamo boju materijala, ali i da omotamo
objekat nekom bitmap slikom da bude realniji. Pored ove
osobine, postoji i veliki niz drugih koje se mogu
meusobno kombinovati i dozirati u procentima, sve dok
ne dobijemo materijal eljenih karakteristika kao to su
prozirnost, sjajnost, refleksija i mnoge druge.
Za objekat koji je jedinstven po kriterijumu materijala i
koji se sastoji iz vie tekstura, kreiramo materijale preko
opcije Multi/Sub Objects. Ova opcija omoguava da
sastavimo materijal iz vie razliitih tekstura i koristi se
za objekte iz vie delova koji se razlikuju po materijalu.
U radu na sceni ova vrsta materijala je kreirana za
razliite delove objekta Master Centra. Na slici 8 se vidi
primena Multi/Sub opcije sa pet razliitih materijala.

Slika 8. Master Centar

6. ANIMIRANJE KAMERE I POKRETA KARAKTERA
Fly Through animaciju u ovom radu prate tri kamere. U
sva tri sluaja re je o Target kameri koja je linkovana za
odreenu putanju kako bi definisali njeno kretanje.
Kamera se prvo postavi na scenu i zatim se pozicionira u
njen poetni poloaj. Potom se na scenu dodaje linija iz
alatki Shapes, koja se dodatno oblikuje, odnosno,
usavrava opcijama Fillet i Chamfer, dok ne dobijemo
oblik eljene putanje. Nakon definisanja putanje, kamera
se opcijom Link povezuje sa linijom koja postaje njena
voica. Kako bi animirali kameru, na Time Line-u
definiemo njen poetni i zavrni poloaj vremenski
karakterisan po frejmovima preko dugmadi Set Key i Auto
Key. Time smo dobili animirano kretanje nae kamere po
zadatoj putanji. Kako bi cela animacija dobila na
dinaminosti, pored promene poloanja kamere i njenog
kretanja, panja se obraa i na promenu njenog ugla u
pojedinim segmentima, odnosno njene rotacije i ono to je
jo od vee vanosti je promena njenog fokusa
podeavanjem parametara soiva. Promena fokusa daju
Fly Trhough animaciji posebnu dinaminost koja je
razlikuje od klasine animacije.
Pored rada sa kamerama i njihovih podeavanja, u ovom
radu animirana su i dva karaktera. Obzirom da je re o
karakterima koji imaju figurativnu formu tela, za
animiranje njihovih pokreta bilo je neophodno
povezivanje sa bipedima (kostur-skelet) koji bi definisali
njihovo kretanje. Kosti se kreiraju pomou Bone tools-a.
Dodavanjem jedne kosti na drugu i njihovim
meusobnim povezivanjem dobijamo kostur koji
prilagoavamo dimenzijama naeg karaktera, a zatim ga
sa njim i povezujemo modifajerom Skin. Potom sledi
njegova dorada osobinom Envelope kako bi odredili koji
su verteksi zahvaeni kojim kostima, obzirom da kreta-nje
kostiju definie i njihovo kretanje.
1487
Nakon pozicioniranja kostura i definisanja svih njegovih
karakteristika, prelazimo na njegovo animiranje. U ovom
radu, animacija se svodi na kretanje psa, njegovo ko-
raanje, pokrete glavom i repom. To je izvedeno odre-
ivanjem glave kosti, ime su sve ostale linkovane za nju,
kako bi se omoguilo kretanje celog karaktera. Potom su
animirane noge u zglobnim delovima kostura
jednostavnom rotacijom, to je bio sluaj i kod pokreta
glave i repa. Veoma je vano obratiti panju na vreme-
nske sekvence prilikom pokreta kako bi oni delovali to
realnije. Ukoliko je pokret prespor ili prebrz, sam pokret
nee izgledati realno ili e dati potpuno novi utisak od
onog to smo eleli da postignemo.

Slika 9. Izgled kostura i glavne kosti u pogledu sa strane
jednog od karaktera
8. RENDER ANIMACIJE
Render tj. renderovanje ili prikazivanje je fraza koja se
koristi u kompjuterskoj grafici za iscrtavanje 2D, odno-
sno 3D modela uz pomo programa u ovom sluaju 3ds
Max. Model je opis trodimenzionalnih objekata u defi-
nisanom jeziku ili strukturi podataka. Ti podaci mogu biti
o geometriji, taki gledita, teksturi i podaci o osvetljenju.
Renderovanje podrazumeva paralelno izvravanje dva
procesa, a to su geometrijsko procesiranje naredne slike
(frejma) i renderovanje tekue slike. Kreiranje anima-cije
se sastojalo u tome da se izrenderuju krae animacije
svakog kadra (kamere) pojedinano, a potom poveu u
jednu celinu. Ovim postupkom se dobija jednostavnije
upravljanje promenom kadrova tj. tokom prie.
Renderovanje je podeeno na 30 FPS (frejmova po
sekundi), a rezolucija u kojoj je raena animacija je 800 x
600. Render je izvren bez kompresije kako bi kvalitet
slike ostao na visokom nivou. Za jednu sekundu filma
potrebno je oko 30 frejmova, a za render jednog frejma
animacije bilo je potrebno od 40 sekundi do 3 minuta u
zavisnosti od toga koliko detalja ima dati frejm. Tako je
za renderovanje cele animacije od 2.000 frejmova
potroeno oko 65 sati.

Slika 10. Prikaz jedne gotove scene iz rada

9. ZAKLJUAK
3D grafika u dananje vreme ima veoma vanu ulogu,
kako u svetu zabave, tako i u drugim oblastima
svakodnevnog ivota. Danas se u svim poljima tei ka
vizuelizaciji i predstavljanju modela bilo da su realni
(arhitektura) ili fiktivni (animirani karakteri - crtani i
igrani filmovi, reklame itd.).
Vreme potrebno za izradu ove animacije je dva meseca
efektivnog rada, poevi od modelovanja objekta, zatim
karaktera, njihovog animiranja i animiranja kamera pa do
samog renderovanja. Stvaranje 3D animacije tehni-kom
skeletnog animiranja zahteva puno vremena i rada.
Najvei deo vremena potreban je za stvaranje samih
modela, naroito kad je re o kompleksnom objektu gde
treba ispotovati dimenzije njegovog originala to je bio
sluaj u modelovanju Master Centra. Takoe sama
animacija tj. stvaranje pokreta i njihovo menjanje tokom
vremena trai dosta posveenosti i iskustva. U radu je
hronoloki prikazan razvoj, kao i osnovni principi
animacije, a potom i uoptene karakteristike 3D
modelovanja. Primenjeno je modelovanje karaktera i
scene uz pomo poligona i prikazan je nain upotrebe
raznih vrsta materijala razliitih osobina.
3D grafika, a samim tim i 3D animacija je oblast u
stalnom razvoju. Veoma je sloena i kompleksna tema
koja zahteva dosta vremena, truda i rada kako bi se dolo
do krajnjih rezultata. U naoj zemlji 3D animacija tek
postaje popularna i sve vie ljudi se bavi ovom
tematikom, a takoe, i potranja za njom je sve vea u
raznim granama industrije.

10. LITERATURA
[1] Markus Kuhlo, Enrico Eggert: Architectural
Rendering with 3ds Max and V-Ray Photorealistic
Visualization, 2010.
[2] Kelly L. Murdock: 3Ds Max bible, 2006.
[3] George Maestri: 3ds Max at a Glance, 2007.
[4] Steve Roberts: Character Animation: 2D Skills for
better 3D, 2007.
[5] http://www.wikipedia.org

Kratka biografija:

Duica uran, roena je u Novom Sadu
1986. god. Diplomski - master rad na
Fakultetu tehnikih nauka univerziteta u
Novom Sadu iz oblasti grafikog
inenjerstva i dizajna odbranila je 2011. god.

Ratko Obradovi, roen je u Novom Sadu
1965. Doktorirao je na Prirodno
matematikom fakultetu univerziteta u
Novom Sadu 2000. god., a od 2006 je u
zvanju vanrednog profesora.Oblasti
interesovanja su kompjuterska geometrija,
kompjuterska grafika i konstruktivna
geometrija.

1488

UDK: 655.3

ISTRAIVANJE PARAMETARA POVRINSKE HRAPAVOSTI I SJAJA TEKSTILNIH
MATERIJALA U INK JET TAMPI

RESEARCH OF PARAMETERS OF SURFACE ROUGHNESS AND GLOSS OF TEXTILE
MATERIALS IN INK JET PRINTING

Marina Radoevi, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj U radu su prikazana istraivanja
otisaka na tri vrste materijala od poliestera, tampanih
Ink Jet tehnologijom tampe. Osnovni cilj istraivanja
bio je merenje promena povrinske hrapavosti i sjaja
odabranih materijala pri razliitim nanosima boje, gde je
ukupno analizirano 60 tampanih uzoraka i 3 uzorka
sirovog stanja (materijal na koji nije naneta boja).
Promene povrinske hrapavosti merene su ureajem TR
200, dok su promene sjajnosti merene GlossMaster
ureajem. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji veza
izmeu broja nanosa boje i promene analiziranih
parametara.
Kljune rei: Digitalna tampa, poliester, povrinska
hrapavost, sjaj.

Abstract The paper presents research of prints on three
types of polyester material, printed with Ink Jet printing
technology. The main goal of the research was to
measure changes of surface roughness and specular gloss
of chosen materials at different layers of colour, where
the total samples analyzed 60 printed samples and 3
samples of raw state (material on which colour is not
caused). Changes in surface roughness were measured by
TR 200 device, while the changes in specular gloss
measured by GlossMaster device. The results showed a
relationship between the number of layers of colour and
change of analyzed parameters.
Keywords: Digital printing, polyester, surface
roughness, gloss.

1. UVOD
Dananje tehnologije dovode do velikog pomaka u tampi
tekstila. Digitalna tampa na tekstilu je najsavremenija
tehnika tampe u toj oblasti. Za razliku od sito tampe i
preslikaa direktna tampa na tekstilu nudi kvalitetan oti-
sak, izuzetnu postojanost boja, otpornost na temperaturu,
mogunost tampe sa velikim brojem boja, dobar
kontrast, otre linije na otisku, mogunost tampanja na
velikim formatima, kao i tampanja specijalnih digitalnih
efekata. I ako je sito tampa i dalje dominantna na tritu,
tehnika digitalne tampe posebno je primenjiva za tampu
manjih tiraa (do 20 otisaka), prvenstveno zbog toga to
nije potrebno vreme za pripremu kao kod sito tampe [1].
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi.
Razvoj digitalne tampe tekstila impresivan je tehniko-
tehnoloki iskorak u sektoru oplemenjivanja tekstila.Kako
se uee digitalne tampe na tritu svakodnevno
poveava, oekivanja su da e u skoroj budunosti oko
10% proizvodnje tekstilne industrije biti tampano
digitalno.

U eksperimentalnom delu rad se bavio ispitivanjima
parametara povrinske hrapavosti i sjajnosti odtampanih
tkanina od poliestera, pri emu su se u eksperimentu
koristili tekstilni materijali za zastave. Bitno je naglasiti
da je nanos boje bio promenjljivi parametar.
Kao podloga za tampu odabrane su tri vrste materijala od
poliestera, prvenstveno zbog toga to su ove tri vrste
materijala jedine prisutne na tritu u Srbiji:
- Tekstilni materijal za zastave (uzorak 1.), povrinske
mase 110.6 g/m
2
, gustine pletenja sa brojem redova po
duini od 170 p/10cm i brojem petlji po irini od 120
p/10cm, sirovinski sastav 100% poliester.
mase 101.5 g/m
2
mase 141.3 g/m
2
U eksperimentu je koriena maina za digitalnu tampu
Mimaki JV22-160. Njena pogodnost je to to daje veoma
visok kvalitet tampe pri rezoluciji od 1440 dpi, a
podeavanje visine glava je do 4,5 mm, pri emu je
potrebno naglasiti da ona poseduje 360 mlaznica/boji x 4
glave [3].
Koriena je test karta veliine 150 x 10 cm (slika 1.) sa
poljima 100 % vrednosti cijana, magente, ute i crne.
Polja su veliine 35 x 10 cm. U procesu tampe koriene
su J-ECO SUBLY NANO boje - Cyan (oznake NS 60
100C), Magenta (NS 60 200M), Yellow (NS 60 300Y) i
Absolute Black (NS 60 405AK), proizvedene od strane J-
Teck3 kompanije, pri emu se zbog mogunosti koje
maina prua variralo sa pet razliitih nanosa boje.

Slika 1. Test karta
1489
Ove boje su specijalno napravljene za grafike sisteme sa
digitalnim piezo glavama i posebno su pogodne za
digitalnu tampu na poliesteru. Njihove glavne
karakteristike su: inovativna NANODOT tehnologija,
ive, jasne boje, produen rok trajanja, optimalna gustina
i mogunost tampe na piezo glavama, veoma dobra
tampa na papiru, odlina otpornost [4].
Za merenje povrinske hrapavosti korien je ureaj TR
200 (klasini stilusni profilometar) proizvoaa
TimeGroup. Proraunavani su sledei parametri ISO
hrapavosti: Ra i Rp. Uz pomo programa TimeSurf
generisan je grafiki prikaz povrinskog profila.
Profilometar je mogue koristiti na svim vrstim
podlogama koje se koriste u tampi [5], dok je za merenje
sjaja korien ureaj GlossMaster firme Quality Imaging
Products pri emu je meren sjaj otisaka pod uglom od 60
0
.

3. REZULTATI ISTRAIVANJA
3.1. Rezultati merenja povrinske hrapavosti
Na graficima su prikazani rezultati dobijeni prilikom
merenja povrinske hrapavosti tri razliita materijala od
poliestera. Analizirani su Ra i Rp parametri.
Ra parametar daje bolju korelaciju izmeu subjektivnih i
reflektomernih rezultata [2], te je zato ova jedinica
usvojena kao glavna pri odreivanju povrinske
hrapavosti, i Rp jer je interesantno posmatrati kako e
poveanje broja nanosa boje uticati na najvee visine
profila.
Ukoliko se obrati panja na dobijene vrednosti, uoava se
da vrednost za parametar Ra nakon tampe sa jednim
nanosom opada, to vai za sva tri uzorka. To se moe
objasniti time da povrina poliestera nije idealno ravna i
da je nanos boje praktino ravna. Kako se poveava broj
nanosa tako ponovo poinje da raste vrednost za
parametar Ra i interesantno je da se sve krive ponaaju
kao polinomne funkcije.
Na slici 2. dat je prikaz merenja parametra Ra (koja je
aritmetika srednja vrednost apsolutnih veliina
odstupanja profila unutar referentne staze) za prvi uzorak.
Sa slike 2. se vidi da sve boje imaju veliki koeficijent
korelacije to pokazuje da postoji zavisnost izmeu broja
nanosa boje i ovog parametra povrinske hrapavosti.
Najmanji koeficijent korelacije zabeleen je kod ute
boje, a najvei kod cijana.
Na slici 3. dat je prikaz merenja parametra Ra za drugi
uzorak. Na osnovu podataka sa slike 3. zakljuuje se da
sve procesne boje pokazuju da postoji zavisnost izmeu
broja nanosa boje i Ra parametra povrinske hrapavosti.
Interesantno je da je u ovom sluaju, najmanji koeficijent
determinacije zabeleen kod crne boje, a najvei kod ute
i potrebno je naglasiti da su vrednosti znaajno manje
nego u preanjoj analizi.
Na slici 4. dat je prikaz merenja parametra Ra za trei
uzorak. Kao i u prethodnim sluajevima, prikazanim na
slikama 2. i 3. i sa slike 4. se vidi da sve boje imaju veliki
koeficijent determinacije, to pokazuje da postoji
zavisnost izmeu broja nanosa boje i Ra parametra
povrinske hrapavosti. Svi koeficijenti determinacije su
veliki, i predstavljaju najvee koeficijente u odnosu na
prethodna dva uzorka, i interesantno da je najmanji kod
magente, dok je kod ute, kao i u sluaju merenja uzorka
2, on najvei.

Slika 2. Ra parametri hrapavosti za uzorak 1 sa
koeficijentima determinacije


Takoe i analiza parametra Rp, se ponaa slino kao i
analiza Ra parametra, tj. nakon tampe sa jednim
nanosom vrednost parametra Rp opada, to takoe vai za
sva tri uzorka. Kao i u sluaju analize Ra parametra i ovde
se ovo moe protumaiti time da povrina poliestera nije
idealno ravna i da je nanos boje praktino ravna.
Poveanjem broja nanosa opet se uoava da rastu
vrednosti za parametar Rp, a dobijene krive su najblie
obliku polinomne funkcije.
1490
Na slici 5. su prikazani parametri Rp (najvea visina
profila) za prvi uzorak. Sa slike se vidi da sve boje imaju
veoma veliki koeficijent determinacije, a magenta najvei
i on iznosi 0,938, dok uta sa druge strane ima najmanji i
on je 0,920, to pokazuje da postoji zavisnost izmeu
broja nanosa boje i Rp parametra povrinske hrapavosti.

Slika 5. Rp parametri hrapavosti za uzorak 1 sa


Na slici 6. dat je prikaz merenja parametra Rp za drugi
uzorak. Sa slike 6. se vidi da sve boje imaju veliki
zavisnost izmeu broja nanosa boje i ovog parametra
povrinske hrapavosti. Koeficijenti determinacije u ovom
merenju su bili neto nii nego u prethodnim i kretali su
se u rasponu od 0,888 za utu do 0,973 za crnu boju. Ta
vrednost je bila vea nego i jedna do sada.
Na slici 7. dat je prikaz merenja parametra Rp za trei
uzorak. Sa slike 7. se vidi da sve boje imaju malo nii
koeficijent nego u prethodnim analizama, mada i
priblino isti koeficijent determinacije, to pokazuje da
postoji zavisnost izmeu broja nanosa boje i Rp parametra
povrinske hrapavosti. Sa vrednou od 0,855 uta je boja
sa najveim koeficijentom determinacije za trei uzorak,
dok crna boja ima najmanji sa vrednou od 0,807.
3.2. Rezultati merenja sjaja
Na graficima su prikazani rezultati dobijeni prilikom
merenja sjaja tri vrste materijala od poliestera.
Analiziranjem vrednosti, uoava se da vrednost, dobijena
merenjem po uglom od 60, sa poveanjem broja nanosa
boje opada, i bez obzira na broj nanosa, nijedna vrednost
nije vea od poetne vrednosti, to se moe primetiti kod
sva tri uzorka. Interesantno je da se sve krive, kod uzorka
1, ponaaju kao stepenaste funkcije.
Na slici 8. predstavljeni su koeficijenti determinacije za
rezultate dobijene prilikom merenja sjaja pod uglom od
60
0
za prvi uzorak za sve etiri boje. Sa slike 8. se vidi da
rezultati dobijeni prilikom merenja sjaja za sve boje, pod
ovim uglom, imaju veliki koeficijent determinacije, to
pokazuje da postoji zavisnost izmeu broja nanosa boje i
sjaja. Najmanja vrednost za koeficijent determinacije
zabeleena je kod magente, a najvea kod ute.

Slika 8. Rezulati merenja sjaja, predstavljeni preko krive,
za uzorak 1 za cijan, magentu, utu i crnu boju

Slika 9. Rezulati merenja sjaja, predstavljeni preko krive,
za uzorak 2 za cijan, magentu, utu i crnu boju
1491
60
0
za drugi uzorak za sve etiri boje. Sa slike 9. se vidi
da dobijeni rezultati imaju prilino veliki koeficijent
determinacije, mada manji nego u analizi uzorka 1, to
pokazuje da postoji zavisnost izmeu broja nanosa boje i
sjaja. Kod uzorka 2, krive za cijan i utu boju se ponaaju
kao stepenaste funkcije, dok se za magentu i crnu boju
ponaaju kao polinomne funkcije, a interesantno je
spomenuti da je najmanji koeficijent determinacije
zabeleen kod crne boje.
60
0
za trei uzorak za sve etiri boje. Sa slike 10. se vidi
da dobijeni rezultati imaju vei koeficijent determinacije,
nego u analizi uzorka 2, ali su te vrednosti ipak manje
nego u analizi uzorka 1, to pokazuje da postoji zavisnost
izmeu broja nanosa boje i sjaja. Kod uzorka 3, krive za
cijan, magentu i utu boju se ponaaju kao stepenaste
funkcije, dok se za crnu boju kriva ponaa kao polinomna
funkcija.

Slika 10. Rezulati merenja sjaja, predstavljeni preko
krive, za uzorak 3 za cijan, magentu, utu i crnu boju
4. ZAKLJUAK
Ispitivanja su pokazala da u procesu tampe na tekstilnim
materijalima dolazi do promene povrinske hrapavosti
zbog nanosa boje. Na hrapavost moe da utie nain
proizvodnje vlakana, kao i njihova obrada, i moe se rei
da se obradom netampanih vlakana tekstilnih materijala
smanjuje hrapavost povrine, kao i da vlakna razliitog
porekla imaju drugaiju hrapavost.
Kod prvog uzorka prilikom merenja Ra i Rp parametara
povrinske hrapavosti, za cijan, magentu i crnu boju,
moe se primetiti da sa poveanjem broja nanosa boje
dolazi i do porasta ovih vrednosti, dok uta boja kod
prvog nanosa boje pokazuje blagi pad, a zatim dolazi do
porasta ovih vrednost. Prilikom merenja sjaja za prvi
uzorak, sa poveanjem broja nanosa boje, dolazi do
opadanja vrednosti, to se moe primetiti merenjem sve
etiri boje i najznaajniji pad vrednosti pokazuje crna boja
za sva tri uzorka. Moe se zakljuiti da sa porastom Ra
parametara nakon nanosa boja, kod sva tri uzorka, dolazi
do opadanja vrednosti parametara sjaja, to se takoe
moe primetiti i kod Rp parametra.
Najvei sjaj sva tri uzorka pokazuju u svom sirovom
obliku, a najmanju sjaj za sva tri uzorka pokazuje crna
boja koja je naneta na materijal 5 puta.
Kod drugog uzorka prilikom merenja Ra i Rp parametara
povrinske hrapavosti, za cijan, magentu, utu i crnu boju,
moe se primetiti da vrednost kod prvog nanosa boje
pokazuje blagi pad, a zatim sa poveanjem broja nanosa
boje dolazi do porasta ovih vrednost. Prilikom merenja
sjaja za drugi uzorak, sa poveanjem broja nanosa boje,
dolazi do opadanja izmerenih vrednosti, to se moe
primetiti merenjem sve etiri boje.
Kod treeg uzorka prilikom merenja Ra parametra
povrinske hrapavosti, za cijan, magentu i utu boju,
moe se primetiti da vrednost kod prvog nanosa boje
pokazuje blagi pad, a zatim sa poveanjem broja nanosa
boje dolazi do porasta ovih vrednost, dok vrednosti za
crnu boju pokazuju da sa poveanjem broja nanosa boje
dolazi i do porasta vrednosti ovog parametra. Merenjem
Rp parametra za trei uzorak, za sve etiri boje, moe se
zakljuiti da sa prvim nanosom boje dolazi do blagog
pada vrednosti ovog parametra, a zatim sa poveanjem
broja nanosa boje i ove vrednosti se postepeno
poveavaju. Prilikom merenja sjaja za trei uzorak, sa
poveanjem broja nanosa boje, dolazi do opadanja
izmerenih vrednosti, to se moe primetiti merenjem sve
etiri boje.
Na osnovu merenja povrinske hrapavosti i sjaja,
zakljuuje se, da gotovo svi dobijeni rezultati imaju veliki
zavisnost izmeu broja nanosa boje i svih parametara
povrinske hrapavosti, kao i da postoji meusobna
zavisnost izmeu broja nanosa boje i sjaja za ispitivane
uzorke.
5. LITERATURA
[1] Novakovi D., Kaikovi N., Vladi G.: Integrating
Internet application in to the worklow for costumisation
of textile products, Proceedings International Joint
Conference on Environment and Light Industry
Technologies, Budapest, Hungary, pp 471 476, Obuda
University, Faculty of Light Industry and Environmental
Engineering, ISBN 978-615-5018-08-4
[2] SCHUBEL, P.J., WARRIOR, N.A., RUDD, C.D.:
Surface roughness modeling of textile composites
using Texgen, Proceedings of the 8th International
Conference on Textile Composites, 2006,
(TEXCOMP-8, Nottingham, UK, 16-18 Oct 2006),
pp T10-1 T10-6
[3] http://www.sitotehnika.rs/PROIZVODI/TEKSTILNA
STAMPA/MASINE/MIMAKI MASINE/JV22.pdf
[4] http://www.j-teck3.it/eng/pages/products.php
[5] http://www.phynix.com/fileadmin/pdf/tr_series_e.pdf

Msc Marina Radoevi
marinarad@yahoo.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ac.rs
Ass Nemanja Kaikovi
knemanja@uns.ac.rs

Grafiko inenjerstvo i dizajn,
1492

UDK: 004.738.1:659.1

WEB APLIKACIJA ZA MALE OGLASE REALIZOVANA PHP TEHNOLOGIJOM

WEB APPLICATION FOR CLASSIFIED ADS REALISED USING PHP TEHNOLOGY

Duan Svirevi, Milan Vidakovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj Ovj rd se bvi nlizom i imlemen-
tcijom dinmikog veb sjt z mle oglse i neophod-
nim tehnologijm z izrdu jedne tkve plikcije. Sjt
omoguuje korisnicim d objve oglse ko i d
pregledju objvljene oglse. Aplikcij je uren
upotrebom php tehnologije. Z bzu podtk je korien
mysql sistem z uprvljnje bzom podtk.
Abstract This thesis presents one implementation of a
dynamic web site for publishing ads. The site allows users
to publish and read ads. The application has been
developed using the PHP technology. The data is stored
in the MySQL RDBMS.
Kljune rei PHP, MySQL, HTML, CSS, Web Site,
Mali oglasi

1. UVOD
Oglaavanje je bitan deo veine medija, bilo da su oni
tampani, emitovani ili postavljeni na Internet. Internet se
u poetku samo sastojao od obinog teksta, ali vremenom,
kako je tehnologija napredovala, i internet je postao
mnogo kompleksniji, pa je nastala je nauka koja se zove
WEB dizajn, a koja se bavi aspektima tehnikog i
estetskog dizajna stranica na webu. Osim atraktivnog
dizajna, web nudi brzu i laku pretraivost, kao i
konstantnu dostupnost. Upravo su navedeni faktori doveli
do toga da se u dananje vreme najvei broj oglasa nalazi
na web sajtovima, bilo na specijalizovanim sajtovima za
oglaavanje, bilo na "obinim" sajtovima.

2. WEB DIZAJN
Web dizajn predstavlja grafiko osmiljavanje ili
dizajniranje internet stranice koristei slike, jezik za
oznaavanje i formiranje HTML, standardizaciju i
upotrebljivost stranice.
Web dizajn je vrsta dizajna, u mnogim segmentima
srodna grafikom dizajnu - takoe kombinuje tipografiju,
ilustraciju, fotografiju, te kao i u grafikom dizajnu
poruku je potrebno oblikovati tako da je prepoznatljiva i
razumljiva namenjenoj publici. Bitna stvar koju web
dizajn distancira od grafikog dizajna jeste u izvrnom
delu:
Osim to je potrebno poznavati tehniku prirodu
Interneta, web dizajn je specifian zbog svoje dinamike
strukture: web stranice su ive, granaju se i neprestano
obnavljaju.
_____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je prof. dr Milan Vidakovi.
Da bi se izradila kvalitetna web aplikacija i da bi se
upravljalo razvojem, na samom poetku projekta potrebno
je usvojiti model postupka koji opisuje razliite faze
razvoja web sajta.
Idealan model omoguava da se:
umanji rizik od neuspeha projekta,
ostavi mogunost promenama tokom izrade
projekta,
aplikacija isporui brzo, i
da se sve vreme informie o upravljanju
projektom tokom izrade.
Ciklus razvoja web aplikacije sastoji se iz sledeih faza:
analiza,
projektovanje,
implementacija i
testiranje.

2.1 Struktura web sajta
Prvo to je potrebno odrediti prilikom izrade nekog sajta
jeste sama struktura tog sajta [2]. Veoma je bitno
napraviti takvu strukturu sajta koja nee zbunjivati
korisnike, ve e biti logina i predvidiva.
Postoje tri osnovne vrste strukture sajta:
Redna struktura,
Mrena struktura i
Hijerarhijska struktura.

2.2 Forma stranice
Prilikom dizajna sajta bitno je i odrediti gde e se ta
nalaziti na stranici, kako bi sajt imao formu i kako bi
korisnici mogli to lake da se snau.
Za formu web stranice ne postoje striktna pravila i na
samom dizajneru je da odredi gde e se ta nalaziti, ali
pod znakom pitanja je da li e se to svideti krajnjim
korisnicima. Zbog toga postoje neke osnovne forme na
kojima je veina sajtova zasnovana [1].

2.3 Tipografija
Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i
drugih grafikih karakteristika tampane strane. Ona se
bavi svim pitanjima koja utiu na izgled strane i
doprinose efikasnosti tampane poruke: oblikom i
veliinom slova, znacima interpunkcije, dijakritikim
znacima i specijalnim simbolima, razmakom izmeu
slova i rei, razmicanjem redova, duinom redova,
veliinom margina, koliinom i mestom ilustracija, iz-
borom naslova i podnaslova, korienjem boje i svim
ostalim pitanjima prostorne organizacije ili
konfiguracije.

2.4. Slike
Kada se internet pojavio, na njemu slika nije ni bilo,
meutim danas se ne moe zamisliti neki sajt barem bez
nekog logo-a. Slike se koriste jer njima mogu brzo da se
1493
saopte informacije vizuelnim putem. Slika moe da
predstavi ili objasni, i slui da prenese misli, pojmove,
ideje i uputstva bilo zajedno sa tekstualnim podacima ili
kao razumljivija zamena za takve podatke.
Za web dizajn se koriste formati koji zauzimaju to manje
memorije, kako bi se stranica to pre uitala. Postoje tri
osnovna formata [1] koja se koriste u web dizajnu, a to su:
JPEG
PNG
GIF

2.5. Boje
Kod veine HTML elemenata (body,font,hr,table,td...)
postoji atribut koji se odnosi na boju prikaza elementa ili
pozadine. Mnogi grafiki programi za obradu slika koriste
RGB paletu boja a veina web itaa koristi WEB paletu
od 216 boja tkz. WEB SAFE COLORS. Sigurna paleta
boja kod web-a, su boje koje veina web itaa a i
monitora moe da prikae.

2.5. WEB itai
WEB ita (web browser, Internet browser) je progrm
koji korisniku omoguuje preglednje, uitvnje web
strnic i multimedijlnih sdrj veznih uz njih.
3. TEHNOLOGIJE IZRADE WEB SAJTA
Web je u osnovi klijent/server okruenje koje se sastoji od
tri komponente:
klijent,
server i
mrea.
Web serveri i web itai za komunikaciju koriste protokol
za prenos hiperteksta tzv. HTTP (HyperText Transport
Protocol) protokol. Ovaj protokol, izmeu ostalog,
odreuje nain na koji itai i serveri alju poruke kao i
strukturu samih poruka.
Postoje dve vrste web sajtova - statiki i dinamiki.

3.1. HTML
HTML (HyperText Markup Language) je veoma
jednostavan markap jezik koji opisuje stranice koje imaju
strukturu. Ovaj jezik predstavlja standard za internet
dokumente.

3.2. CSS
CSS (engl. Cascading Style Sheets) je jezik formtirnj
pomou kojeg se definie izgled element web strnice.
Prvobitno, HTML je sluio d definie kompletn izgled,
strukturu i sdrj web strnice, li je od verzije 4.0
HTML- uveden CSS koji bi definiso konkretn izgled,
dok je HTML osto u funkciji definisnj strukture i
sdrj.

3.3. JavaScript
Javaskript je skriptni programski jezik koji se prvenstveno
koristi za definisanje funkcionalnosti web stranica na
klijentskoj strani. Dinamian, slabo tipiziran jezik, sa
skromnom podrkom za objektno orijentisano
programiranje.

4. O PHP-u
PHP [3, 4] je open-source server-side skriptni jezik za
dinamiko generisanje HTML koda, zapravo to je
skraenica od PHP:Hypertext Preprocessor. Drugim
reima, PHP je skriptni jezik pomou kojeg se mogu
kreirati HTML stranice na serveru pre nego to se ona,
popunjena dinamikim sadrajem, poalje klijentu. Ovim
nainom generisanja sadraja klijent ne moe videti kod
koji je generisao sadraj koji gleda, ve ima samo pristup
istom HTML kodu.
Vrlo jednostavno, PHP je jedan od najpopularnijih i
najmonijih skriptnih jezika trenutno na tritu. Broj web
sajtova koji koriste PHP raste iz dana u dan, a broj firmi
koje ele da primene PHP na svojim sajtovima je jo vei.
Sa PHP-om je mogue stvoriti opirnu web aplikaciju s
velikim koliinama podataka.
Open-source u gornjoj definiciji znai da svako ko eli
moe skinuti izvorne PHP kodove pisane u C-u i, ukoliko
ih razume, moe ih menjati po svojoj volji te dodavati
nove funkcije PHP-u. ta vie, svi su pozvani da sarauju
u razvoju novih verzija PHP-a.
Da bi PHP radio potreban mu je server koji e procesirati
PHP kod, a najee je to Apache server. Ono to PHP
stavlja jo vie ispred ostalih web skriptnih tehnologija je
njegova podrka za baratanje irokom paletom baza
podataka. Podrava sve popularnije sisteme za
organizaciju baze podataka kao to su MySQL,
PostgreSQL, dBase, Oracle, ODBC
Jedna od najvecih prednosti PHP-a kao serverskog
skriptnog jezika je ta to je mogue na vrlo jednostavan
nain koristiti velik broj baza podataka. MySQL je
najpopularniji sistem za bazu podataka koji se koristi u
kombinaciji sa PHP-om. Popularnost ove kombinacije se
moe pripisati open source prirodi oba programa te
postojanjem besplatnih verzija za sve glavne operativne
sisteme, to olakava njihovo uenje i korienje kako
poetnicima, tako i profesionalcima u ovom podruju.
Sajt predstavljen u ovom radu se bazira na MySQL-u za
smetaj podataka, kao i na PHP-u za izradu dinamikih
sadraja.
Na MySQL serveru moe postojati vei broj baza
podataka koje su potpuno samostalne, a unutar jednog
projekta se moe baratati podacima iz vie baza na
serveru. Svakom korisnikom raunu na serveru je
mogue dodeliti razna administrativna prava na ceo server
ili pojedine baze. Neka od prava bi bila stvaranje novih
baza, pravo pristupa postojeim bazama, pravo ureivanja
(unosa ili izmena podataka) postojeih baza itd. Pri
instalaciji MySQL-a se stvara tzv. superadministartor
(obino se zove root) koji ima sva administrator prava.
Kao to je ve bilo reeno, jedna od velikih prednosti
MySQL-a je to postoje verzije za sve vanije operativne
sisteme, te se distribuira pod GPL licencom to ga ini
idealim alatom za uenje osnova baze podataka i izradu
manjih i srednjih web sajtova.

5. IZRADA WEB APLIKACIJE ZA MALE OGLASE

Mali oglasi su jedna forma oglvnj koja je posebno
est u novinm, internetu i sopisim koji mogu biti
prodti ili distribuirni bespltno. Mali oglsi su grupisni
u ktegorije ili klse ko to su n prodju - telefoni,
Potranja - kuhinjski prti, i usluge - vodovod.
Oglsi u novinm su obino krtki. Mali oglsi su
besplatni ili mnogo jeftiniji nego drugi vidovi
reklmiranja koje koriste preduze, uglvnom su
postvljeni od strne privtnih lic sa namerom da neto
prodaju, zamene, ponude, kupe... Ko i vein oblik
1494
tmpnih medij, mali oglsi su pronli svoj put do
internet. Internet oglsi obino ne koriste model po broju
rei za oglase i obino su dui od novinskih.
Oni za razliku od novinskih oglasa imaju mogunost
pretrage, omoguavaju i bre objavljivanje oglasa, dok
je za novinske oglase potrebno nekoliko dana u zavisnosti
od toga kad se oglas preda i kad se novine izdaju, na
internetu je oglas mogue postaviti bez ekanja. Zatim
novinski oglasi su uglavnom crno beli i bez slika, dok su
internet oglasi u boji i imaju mogunost za ubacivanje
slike.
Nije potreban nikakav materijal za postojanje internet
oglasa za razliku od novinskih oglasa koji podrazumevaju
i trokove materijala i tampanja. Internet oglasi su u
porastu zbog svih ovih prednosti a i ostali vidovi
reklamiranja su takoe u stalnom usponu na internetu koji
je sve vie prisutan meu ljudima.
"Planeta - mali oglasi" je web aplikacija za male oglase
realizovana korienjem HTML-a, CSS-a, JavaScripta i
PHP programskog jezika.
Aplikacija koristi MySQL sistem za smetaj podataka.
Aplikacija se sastoji iz javnog (otvorenog) dela i
administratorskog (zatvorenog) dela. U tekstu ispod je
prvo predstavljen javni (otvoreni) deo, a zatim
administratorski (zatvoreni) deo.
U javnom delu je mogue pregledati male oglase po
kategorijama i podkategorijama, postavljati oglas u
eljenoj kategoriji i podkategoriji, pretraivati male
oglase, a zatim su tu pomo i kontakt stranice.
Naslovna stranica index.php koja je prikazana na slici 1
prikazuje listu kategorija i podkategorija.

Slika 1. Izgled naslovne index.php stranice

Kada korisnik klikne na neku od pokategorija
preusmerava se na stranicu oglasi.php koja prikazuje listu
oglasa iz prethodno selektovane kategorije i
podkategorije. Na samim malim oglasima je link ka
stranici oglasi_detaljno.php koji prikazuje izabrani oglas.
Na toj stranici je detaljno prikazan oglas koji je prethodno
selektovan na stranici oglasi.php. Tu se nalaze
informacije vezane za oglas kao i kontakt na telefon i
email.
Kada korisnik klikne na link objavi bie preusmeren na
stranicu dodaj_oglas.php koja je po izgledu slina stranici
index.php, to jest prikazana je lista kategorija i
podkategorija malih oglasa ali s tim to na ovoj stranici
korisnik bira u kojoj kategoriji i podkategoriji eli da
objavi oglas. Posle izbora kategorije i podkategorije u
kojoj korisnik eli da postavi oglas bie preusmeren na
stranicu oglas_forma.php, koja je prikazana na slici 2.

Slika 2. Forma za postavljanje oglasa, oglas_forma.php

U formi za postavljanje oglasa korisnik unosi podatke
vezane za oglas koji postavlja i tu spadaju: tip oglasa,
naslov oglasa, tekst oglasa, grad/mesto, cena, telefon,
email, ubacuje sliku ako eli i na kraju popunjava captcha
polje, kako bi potvrdio da je osoba, a ne program.
Ukoliko neko polje koje je obavezno nije popunjeno ili
nije ispravno popunjeno, prikazae se pored tog polja
poruka da je polje obavezno, da ima malo ili previe
karaktera ili da nije pravilno popunjeno. Isto vai i za
captcha polje, koje ako nije pravilno popunjeno, nee se
dozvoliti korisniku da postavi oglas. Ukoliko je forma
uspeno popunjena, mali oglas e biti postavljen i ko-
risnik e biti preusmeren na stranicu oglas_postavljen.php
na kojoj stoji obavetenje da je oglas uspeno postavljen,
uz link ka postavljenom oglasu.

Ukoliko korisnik unese eljenu re u polje za pretragu,
bie preusmeren na stranicu pretraga.php na kojoj e biti
prikazani rezultati pretrage. Pod linkovima "pomo" i "o
nama" nalaze se stranice pomoc.php i o_nama.php koje
sadre pomo za korisnike oko postavljanja oglasa i
kontakt email.

Administrativni deo aplikacije je zatien, i na administra-
tivni deo mogu da pristupe samo administratori. Da bi
administrator pristupio administrativnom delu, prvo mora
da unese korisniko ime i lozinku, na stranici login.php
koja je prikazana na slici 3. Ukoliko uneti podaci postoje
u bazi podataka on e biti preusmeren na naslovnu
stranicu administrativnog dela sajta.

Slika 3. Izgled stranice login.php
Na naslovnoj stranici se nalazi meni sa administratorskim
opcijama, polje za pretragu i logout link za odjavljivanje.

1495
U administratorskom delu aplikacije je mogue pregledati
i brisati postavljene oglase, organizovati kategorije i
podkategorije, to jest praviti nove, menjati ili brisati
postojee. Ukoliko je glavni administrator ulogovan on
moe da vidi i kad se ko ulogovao, da dodaje nove
administratore ili brie postojee, a moe i da kontrolie
rad javnog dela sajta.
U ovom tekstu samo je predstavljena aplikacija koja je
bila tema rada. Detaljan opis i prikaz koda kojim je
realizovana aplikacija, kao i njegovo obajanjenje
prikazani su u samom diplomskom radu.

6. ZAKLJUAK
Razvoj tehnologije i tehnike omoguio je razvoj interneta
i postavljanje njega kao bitnog faktora u ovekom ivotu i
okruenju. Ova za fizike pojmove imaginarna oblast
postala je bitan klju poslovanja, obrazovanja,
socijalizacije, zabave, upravljanja, organizacije itd. irok
dijapazon aplikacija koje nudi internet pomau oveku u
svakodnevnom ivotu. Zajedniko im je da im korisnik
ima pristup sa svog raunara.
Web aplikacija za male oglase je veoma korisna stvar,
neke od prednosti oglaavanja proizvoda i usluga na
internetu u odnosu na druga sredstva javnog reklamiranja
i oglaavanja su:
1. stalna vidljivost oglasa (nema vremenskog ogranienja
oglaavanja),
2. brzo, jednostavno i vrlo informativno oglaavanje
(nema prostornog ogranienja oglaavanja),
3. mogunost oglaavanja u vreme koje izabere korisnik,
4. merljivost uspeha oglaavanja (korisniku dostupni
statistiki podaci),
5. potencijalno vrlo velik broj korisnika (internet trite
moe biti itav svet),
6. mogunost oglaavanja usmerenog prema ciljanim
skupom korisnika (oglasi uz pojedine informativne
rubrike i sadraje),
7. uz oglas, korisniku dostupni uvek novi informativni
sadraji,

8. brza i jednostavna (dvosmerna) komunikacija izmeu
korisnika i oglaivaa i
9. povoljne cene oglaavanja u poreenju s ostalim
sredstvima javnog reklamiranja i oglaavanja.
Za izradu ovakve jedne aplikacije pored osnovnih
tehnologija HTML-a, CSS-a i JavaScript-a potrebne su i
tehnologije kao to su PHP i MySQL. PHP je moan
programski jezik, koji je trenutno u ekspanziji. Lako
usvajanje i uenje jezika, kao i veliki broj naina na koji
se neka aplikacija moe izraditi ine ga jednim od
najzastupljenijih web skriptnih jezika u dananje vreme.

7. LITERATURA

[1] Dr Milan Vidakovi - materijal sa predavanja iz
predmeta web dizajn, Fakultet tehnikih nauka Novi sad,
2010.
[2] Ethan Watrall, Jeff Siarto - Head First Web Design,
2009
[3] Adam Trachtenberg, David Sklar - PHP Cookbook,
2009
[4] http://www.php.net

Kratka biografija:

Duan Svirevi je roen 17. januara 1986. godine u Novom
Sadu. U Novom Sadu je 2004 godine zavrio srednju Mainsku
kolu na smeru Mainski tehniar za kompjutersko
konstruisanje. Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu upisuje
2005 godine, odsek Grafiko inenjerstvo i dizajn. Zvanje
Bachelor-a dobija u julu 2010. godine.

Milan Vidakovi je roen u Novom Sadu 1971. godine.
Doktorirao je 2003. godine na Fakultetu tehnikih nauka, a
2009. godine izabran je za vanrednog profesora iz oblasti
Primenjene raunarske nauke i informatika na Fakultetu
tehnikih nauka
1496

UDK: 624:504

POARNA ANALIZA OBJEKTA PREMA SRPS TP 19 I SRPS TP 21

FIRE ANALYSIS OF BUILDINGS ACCORDING TO SRPS TP 19 AND SRPS TP 21
STANDARDS

Bojan Radi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj - U diplomskom-mster rdu pnj je
usmeren n probleme vezne z ztitu industrijskih
hl, stmbenih i poslovnih zgrd od por ko i
utvrivnje meunrodnih i ncionlnih regultiv.
Posebn pnj je usmeren n usvjnje grevinskih
mer ztite od por, regulisnih stndrdom SRPS TP
19 i SRPS TP 21.

Abstract - This master-thesis presents problems which
may occur in the process of protecting industrial building,
commercial and residential buildings from fire and
establishing international and national regulations .
Special attention is given to the adoption of architectural
(passive) measures of protection from fire regulated with
SRPS TP 19 and SRPS TP 21 standards.

Kljune rei: Por, ztit, industrijske hle, zgrde

1. UVOD

Porn nliz zgrd, ko jedn od uobijenih nliz
ponnj objekt u vnrednim situcijm, po prvilu
izostje kod projektovnj jvnih, industrijskih i veine
drugih zgrd i jo uvek se ne smtr obveznim
sstvnim delom projektne dokumentcije. Ovkv prks
u nem grevinrstvu im z posledicu niz velikih
por, koji su se dogodili n zgrdm s ktstroflnim
posledicm (Jugoslovensko drmsko pozorite -
Beogrd, Crven zstv - Krgujevc, Jumko - Vrnje,
MKS - Smederevo, DES - Novi Sd i dr.). Vei deo tet
u ovim porim je nsto zbog nepoznvnj ponnj
konstruktivnih mterijl u uslovim visokih tempertur
i nepostojnj odgovrjuih tehnikih normi, koje bi
obvezle projektnte n pornu nlizu zgrd. Prem
sttistikim podcim, godinje se u svetu dogodi oko 5
milion por u kojim pogine 40.000 - 50.000 ljudi, od
eg u stmbenim zgrdm 78 - 85 %. Pri tome se oteti
ili uniti 2 - 6 % stmbenih zgrd uz velike mterijlne
gubitke. Jedn od njeih uzrok ovkvog stnj jesu
neodgovrjue izvedeni objekti u pogledu njihove
vtrootpornosti i zbrinjvjue pstrhovnje i
nepoznavanje elementarnih normi projektovnj, koje se
odnose n oblst ztite od por. Ovj problem je
sloen zbog dugogodinjeg nepostojnj odgovrjue

______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, red.prof.
tehnike regultive u ovoj oblsti. Mora se napomenuti d
u ovom trenutku nem obvezujuih odredbi o pornoj
bezbednosti z mnoge vrste objekt, nroito z one
njugroenije, ko to su jvni i industrijski objekti [2].

2. EVROKODOVI I UVOENJE POARNE
ANALIZE

Porn nliz zgrd je obuhven u sledeim
delovim Evrokodov:
- EN 1991 EVROKOD 1, - Osnove prorun i
dejstv n konstrukcije 2-2, - Dejstv n
konstrukcije izloene poru (objvljen u 1994.
godin);
- EN 1992 EVROKOD 2, - Prorun betonskih
konstrukcij, deo 1-2. - Opt prvil z prorun
konstrukcij n dejstvo por (iz 1995. godin);
- EN 1993 EVROKOD 3, - Prorun elinih
konstrukcij, deo 1-2. - Otpornost n dejstvo
por (objvljen novembr 1994. godine);
- EN 1994 EVROKOD 4, - Spregnute konstrukcije,
deo 1-2. - Otpornost n dejstvo por;
- EN 1995 EVROKOD 5, - Prorun drvenih
konstrukcij, deo 1-2. - Otpornost n dejstvo
por;
- EN 1996 EVROKOD 6, - Prorun zidnih
konstrukcij, deo 1-2. - Prorun konstrukcij z
dejstvo por (objvljen februr 1995. godin).

Rukovodei se ovim preporukm, Komisij Sveznog
zvod z stndrde (SZS) z oblst grevinskih
tehnikih mer ztite od por, u proteklim godinm je
usvojil nekoliko znjnih novih stndrd i prvilnik
iz ove oblsti meu kojim su SRPS TP 19 i SRPS TP 21
[2].

2.1 Oblast primene Evrokodova

Evrokodovi se bve specifinim spektim psivne ztite
od por u smislu projektovnj element i
konstrukcij, rdi obezbeenj dekvtne nosivosti i
sprevnj irenj por. Polzi se od sledeih osnovnih
zhtev koji su definisni u Uputstvu z grevinske
mterijle i proizvode 89/106/EEC: ''Grevinski objekti
morju biti prorunti i izgreni n tkv nin d u
sluju por:
- nosivost konstrukcije bude odrn tokom
propisnog vremenskog period;
- izbijnje i irenje vtre i dim u okviru
grevinskog objekt bude ogrnieno;
- irenje por n susedne objekte bude ogrnieno;
1497
- ljudi koji borve u objektu, mogu d g npuste ili
mogu biti speni;
- bezbednost spsilke ekipe mor biti osigurn.''

2.2 Vanije odredbe u Evrokodovima

Njvniji zhtev koji donose nove grevinske norme je
obvez prorun konstrukcij n dejstvo por.
Ngleni zhtev ove nlize se vidi i po redosledu oblsti
proruna, tko d se poglvlje
Ztit od por u tekstovim svih Evrokodov nlzi n
drugom mestu, odmh iz poglvlj Opt prvil z
prorun [2].

3. POARNA ANALIZA PREMA SRPS TP 19
(stndrdi i potrebn otpornost z industrijske
objekte)

Ov tehnika preporuk omoguv jednostvno
protivporno dimenzionisnje industrijskih objekt s
pornim optereenjem koje moe d se proceni, u
odnosu n proraunsko potrebno trjnje otpornosti prem
poru njihovih grevinskih konstrukcij.
Uz uvvnje fktor z ocenu i fktor sigurnosti z
svki porni sektor koji se odnosi n odgovrjue
porno optereenje, odreuju se potrebne otpornosti
prem poru, iz eg moe d se odredi kls otpornosti
prem poru [4].

3.1 Podruje primene SRPS TP 19

Ov preporuk se primenjuje z objekte (ili delove
objekt) koji su predvieni z proizvodne pogone ili
skldit (industrijski objekti).
Neposredn primen nije mogu z visoke objekte,
skldit s visokim reglim, silose, skldit rsute robe
koj zuzimju velike prostore, proizvodne objekte u
kojim se proizvodi energij i u kojim se distribuir
energij i z proizvodn postrojenj, ko i z industrijske
grevine s veom velikim pornim sektorim (iznd
30000 m) [4].

3.2 Opti opis postupk prorun

Tehniko dimenzionisnje grevinskih konstrukcij
prem poru zsnovno je n dokzu izuzetne sttike
sigurnosti u sluju jednog potpuno rzvijenog por.
Prorunsk potrebn otpornost prem poru erf t
F
, u
minutim, grevinske konstrukcije odreuje se iz
prorunskog optereenj q
R
, koje se utvruje uz
uvvnje pornog optereenj q i njegovog svojstv
sgorevnj (m-fktor), preko fktor z prerunvnje
(c-fktor), ko i preko fktor odvoenj toplote (-
fktor), pri ekvivlentnom trjnju por t
a
.
Ekvivlentno vreme trjnj por t
a
se prem jednini
mnoi sigurnosnom dopunskom vrednou (uticaj
veliine objekta), ko i dodtnom vrednou
nb
(uticaj
oekivane efikasnosti gaenja).

erf t
F
= t
a

nb

(1)

3.3 Prorunsko porno optereenje q
R

Prorunsko porno optereenje, u kilovtsovim po
kvdrtnom metru (kWh/m), izrunv se z
neztiene mterijle i z ztiene mterijle prem
jednini:

( )
A
m H M
q
i i ui i
r

=

(2)

gde je:
M
i
- ms pojedinnog gorivog mterijl u kilogrmim
[kg];
H
ui
- energetsk vrednost pojedinnog gorivog
mterijl, u kilovtsovim po kilogrmu [Kwh/kg];
m
i
- fktor sgorevnj pojedinnog gorivog mterijl;
i
- kombinovn dopunsk vrednost (
i
= 1 z
neztiene mterijle);
A - prorunsk povrin pornog sektor, u kvdrtnim
metrim [m].

3.4 Ekvivlentno trjnje por t
a

Ekvivlentno vreme trjnj por, izreno u minutim,
izrunv se mnoenjem prorunskog pornog
optereenj q
R
, fktorom prorunvnj c [min.
m/kWh] (izbijanje toplote u minutima) i fktorom
odvoenj toplote :

t
a
= q
R
c (3)

4. POARNA ANALIZA PREMA SRPS TP 21
(stndrdi z jvne, poslovne i stmbene zgrde)

4.1 Termini i definicije u poarnoj analizi zgrada

Visina zgrade, H (m) - visinska razlika izmeu kote
kolovoza uz zgradu, ili platoa namenjenog za vatrogasno
vozilo.
Boravak ljudi - stanovanje, rad, zabava, rekreacija ili
drugo zadravanje due od 3 asa nedeljno.
Stambena zgrada - zgrade koje imaju vie od 80 %
korisne povrine namenjene za stanovanje i pratee
sadraje.
Poslovna zgrada - zgrada koja ima vie od 80 % korisne
povrine namenjene za poslovanje [3].

4.2 Podruje primene SRPS TP 21

Opti ciljevi predvienih mer ztite su ogrnienje
rizik u sluju por, u odnosu n pojedince, drutvo i
okolnu imovinu direktno izloenu poru.
Zhtevne mere predstvljju psivne (grevinske) mere
ztite, u pogledu izbor konstrukcij i njihovih delov i
ogrnienj irenj por. Termik dejstv su bzirn
n stndrdnom rstu tempertur u poru, koji je dt u
SRPS ISO 834 i klsifikuje zgrde prem njihovoj
unutrnjoj otpornosti prem poru, koj je dt u
SRPS.U.J. 240.

1498
Stndrd SRPS TP 21 se koristi z odreivnje:
- restojnj izmeu zgrd, kko bi se spreilo
irenje por s jedne zgrde n drugu;
- prolz z vtrogsn vozil k dvoritim iz
zgrde, koje formirju ztvoreni blok, prolz z
unoenje opreme i ulzim i izlzim gr;
- stepen otpornosti prem poru zgrde ili pornog
segment;
- otpornost prem poru konstrukcij, koje nisu
obuhvene stndrdom SRPS.U.J.1.240 i
izuzetk u pogledu otpornosti prem poru
konstrukcij z neke objekte;
- optih zhtev z podelom zgrd u porne
segmente i porne sektore;
- osnovnih rhitektonsko-grevinskih performnsi
zgrde z efiksnu evkuciju u sluju por i
uspeno genje.

5. GRAEVINSKE MERE ZATITE OD POARA

5.1 Stepen otpornosti zgrde prem poru

Kd je potrebno dti jedinstvenu ocenu ponnj
objekt u uslovim stndrdnog por, prem
SRPS.U.J1.240, uvode se sledei stepeni otpornosti
prem poru (SOP):
- I stepen - nezntn otpornost (bez otpornosti),
- II stepen - ml otpornost,
- III stepen - srednj otpornost,
- IV stepen - ve otpornost, i
- V stepen - velik otpornost.

5.2 Otpornost prema poaru elemenata i konstrukcija

Klse otpornosti prem poru (F15 - F120), z pojedine
grevinske elemente mogu d se odrede stndrdnim
pornim ispitivnjim (SRPS ISO 834), ili n osnovu
stndrd [2].
Primer pora u Vindzorovoj kuli ukzuje n znj
porne nlize i odreivnje potrebne klse otpornosti
glvnih konstruktivnih element prem poru z ovu
ktegoriju zgrd (slika 1.).

Slika 1. Poar u Vindzorovoj kuli

Lokcij: Mdrid, pnija.
Por: 12.2.2005. Por je nsto n dvdeset prvom
sprtu i irio se do drugog sprt. Trjnje por: 18 ~ 20
sti.
Oteenje od por: Dolo je do ruenj ploe iznd
sedmnestog sprt. Zgrd je potpuno uniten
porom.
Tip konstrukcije: Osnov od rmirnog beton, podrn
.b.stubovim i elinim gredm. Stubovi od elik su
neztieni iznd sedmnestog sprt u vreme por.
Porn otpornost: Psivne mere ztite. Bez sprinkler-
sistem.
Tip zgrde: 106 m (32. sprt). Poslovn zgrd [5].

6. PRIMER PRIMENE TP 21 (glvn filijl
RAIFFEISEN bnke u Novom Sdu)

Kao primer poarne analize primenom SRPS TP 21
uraena je analiza RAIFFEISEN bnke, iji presek je
prikazan (slika 2.).

Slika 2. Presek - RAIFFEISEN banke

Ovj poslovni objekt okuplj veliki broj ljudi koji ine
zposleni, korisnici bnke i gosti restorn koji se nlzi
n etvrtom sprtu bnke. Objekt je smostln, visine
19 m i klsifikuje se ko IP3.
Prem preporuci broj prisutnih ljudi z ovj tip objekt
iznosi jedn osob po 3 m ukupne povrine pod.
N osnovu prethodnih podtk moemo usvojiti d se u
objektu moe ni mksimlno 1180 osob pri emu
povrin njveeg pornog sektor ne prelzi 1600 m,
p se objekt klsifikuje prem broju lic i povrini
pornog sektor ko P4.
N osnovu klsifikcije objekt prem nmeni,
izdvojenosti, visini, broju lic i povrine pornog sektor
(IP3, P4) odreen je osnovn vrednost stepen otpornosti
prem poru IV.
N osnovu utvrenog stepen otpornosti prem poru
(IV), i n osnovu SRPS.U.J1.240, odreuju se potrebne
klse otpornosti prem poru pojedinih konstrukcij:
- stubovi (A/B) - F90;
- grede (A/B) - F60;
- meusprtn konstrukcij (A/B) - F90;
- nenosivi zid (opek 12 cm) - F30;
- fsdni zid (stkleni zid) - F60;
- krovni pokriv (luminijumski pneli) - F30.

1499
Uvidom u tehniku dokumentciju glvnog rhitektonsko
- grevinskog projekt utvreno je sledee:
vein konstruktivnih element (zidovi, stubovi,
grede itd.) zdovoljvju trenu otpornost element
prem poru, prem SRPS.U.J1.240;
skeletni sistem grdnje ne zahteva nosee
zidove, tko d vtrobrne elemente ine meusprtne
konstrukcije, koje u potpunosti ispunjvju potrebnu
klsu otpornosti prem poru.

Ovj svremeni poslovni objekt u smislu grdnje i mte-
rijl koji dominirju (negorivi grevinski mterijli,
poput beton, stkl, opeke i gips) ispunjv sve zhteve
koji se nlu prem stndrdim SRPS TP 21. Jedin i
njve zmerk ovom objektu se odnosi n evkuciju u
sluju por, koj bi bil reen postvljnjem pornog
stepenit.

7. ZAKLJUAK

Primenjivanje pasivnih mera zatite industrijskih objekt
primenom porne nlize prem stndrdim SRPS TP
19 i jvnih, poslovnih i stmbenih zgrd prem
stndrdim SRPS TP 21 treba da predstavlja prioritet u
projektovanju. Njihov primen predstvlj vnu sponu
izmeu rhitekt, inenjera i vtrogsc u domenu
protivporne ztite.

8. LITERATURA

[1] Jovnovi B. 2010. Projekt glvne filijle
"RAIFFEISEN" bnke u Novom Sdu. Diplomski rd,
Novi Sd.
[2] Krnjetin S. 2004. Grditeljstvo i ztit ivotne
sredine. Drugo dopunjeno i izmenjeno izdnje, Novi Sd.

[3] Kleut N, Krnjetin S, Drpi M, Milutinovi S, Luki R,
krevi T. 2003. JUS TP 21, Tehnik preporuk z
grevinske tehnike mere ztite od por stmbenih,
poslovnih i jvnih zgrd. Svezni zvod z
stndrdizciju, Beogrd.
[4] Kleut N, Krnjetin S, Drpi M, Milutinovi S, Luki R,
krevi T. 1997. JUS TP 19, Tehnik preporuk z
grevinske tehnike mere ztite od por industrijskih
objekt. Svezni zvod z stndrdizciju, Beogrd.
[5] http:www.mace.manchester.ac.uk/strucfire.htm
Kratka biografija:

Bojan Radi roen je u Novom Sadu
1985.god. Diplomski-master rad iz
oblasti inenjerstvo zatite ivotne
sredine Porn nliz objekt prem
SRPS TP 19 i SRPS TP 21.

Slobodan Krnjetin roen je u Novom
Sadu 1957.godine. doktorirao je na
fakultetu tehnikih nauka 2000.godine.
izabran je u zvanje vanrednog profesora
2005.godine. Ua nauna oblast je
graditeljstvo i zatita ivotne sredine.

1500

UDK: 624:504

TERMIKA IZOLACIJA EKOLOKA VALORIZACIJA

THERMAL INSULATION ECOLOGICAL VALORIZATION

Aleksandar Savi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj Trenutni nedostatak pouzdanih,
nezavisnih podataka koji se tiu uticaja NFI materijala
(Natural Fibre Insulation Izolacija od prirodnih
vlakana) na ivotnu sredinu razlog je postojanja ovakvih
studija. Cilj je razviti naunu i transparentnu osnovu po
kojoj bi se mogao ocenjivati uticaj NFI materijala na
okolinu. NFI materijali prouavani u ovoj studiji bili su
Isonat, materijal na bazi konoplje i recikliranog pamuka,
i Thermafleece, koji se proizvodi najvie od otpadaka
ovije vune. Ovi materijali su izabrani, osim zbog svojih
ekolokih karakteristika, i zbog injenice da su kao
proizvodi na tritu relativno novi, a samim tim u ranoj
fazi razvoja proizvoda. Tako je, pored postavke LCA
profila za ove proizvode, tenja ovog rada bila usmerena
i na istraivanje potencijalnih poboljanja koja se mogu
primeniti u skorijoj budunosti.
Postojei LCA podaci o 'klasinim' izolacionim
materijalima koje proizvode Knauf Insulation Ltd i
Rockwool Ltd, i koji su trenutno vodei na tritu, i za
koje se ve smatra da su ekoloki prihvatljivi, su
obezbeeni od strane proizvoaa, ime se dobija osnova
o ekolokom uticaju izolacionih materijala.
Za uticaj na okolinu od strane NFI proizvoda od konoplje
i pamuka (Isonat) se ispostavilo da je neznatno vii od
ostalih materijala u studiji u nekoliko kategorija.
Meutim, ovo se pripisuje neophodnom transportu (u
originalnoj studiji se razmatrao transport sirovina iz
Velike Britanije do postrojenja u Francuskoj, kao i
povratak gotovog proizvoda).
Zarobljavanje CO
2
u sirovinama za NFI materijale i
njegovo zadravanje tokom upotrebnog veka ovih
relativno dugoronih proizvoda se istie kao posebno
pogodno u smislu ukupnog uticaja na Potencijal
Globalnog Zagrevanja (Global Warming Potential
GWP
100
).

Abstract The current lack of reliable, independent data
regarding the environmental impact of Natural Fibre
Insulation (NFI) materials was the overall reason for this
study. The goal therefore, was to develop a scientific and
transparent basis on which the environmental impact of
natural fibre insulation materials could be evaluated. The
NFI materials investigated in this study were Isonat, a
hemp/recycled cotton based material and Thermafleece
which is produced mainly from waste sheep wool. The
NFI materials were selected on the basis of their current
market availability and the fact they are at relatively
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, red.prof.
early stages of their product development. Thus, in
addition to establishing LCA profiles for these NFI
products, a major motivation for the study was to explore
the potential for ongoing improvements to these profiles
that may be possible in the near future.
Existing LCA information on the current market-leading
materials produced by Knauf Insulation Ltd and
Rockwool Ltd was kindly supplied by these
manufacturers. This has provided guidance in the present
study on the levels of environmental impact.
The impact of the NFI hemp/cotton product (Isonat) was
found to be marginally higher than for other insulation
materials in this study in several impact categories. This
is largely attributable to the transportation required to
take material to the current production facility in France
and for the return journey to the UK for the finished
product.
The sequestration of CO
2
into the NFI raw materials and
its retention during the service life of these relatively
long-lived insulation products was highlighted as being
particularly beneficial in terms of their overall impact on
Global Warming Potential (GWP
100
).
Kljune rei: termika izolacija, prirodna vlakna, LCA,
zarobljavanje CO
2

Keywords: thermal insulation, natural fibres, LCA,
sequestration of CO
2

1. UVOD
Redukovanje potronje energije je osnova svake strategije
odrivog razvoja u graenoj sredini. Naravno, neophodne
su dodatne komplementarne strategije za postizanje ovog
cilja, da bi se simultano delovalo na razliite vidove
ouvanja energije. Prvi korak je rad na redukciji potranje
toplotne i elektrine energije, uglavnom odgovarajuim
definisanjem standarda, i sistematskim pristupom voenja
rauna o bioklimatskim posledicama. Princip smanjenja
potranje energije favorizuje sisteme obnovljive energije,
koji bi nadomestili, potpuno ili delimino, potrebu za
neobnovljivim energentima.
Paralelno sa upravljanjem toplotnom i elektrinom
energijom u fazi proizvodnje graevinskih materijala,
takoe je mogue redukovati korienje energije pri
samoj konstrukciji objekta. Ovaj vid delovanja zahteva
integraciju analize ivotnog ciklusa (Life Cycle Analysis
LCA) u proces odluivanja, u pogledu izbora materijala,
gde se izbegavaju oni koji bi imali veliki uticaj na
okolinu.
1.1. Ekoloki izolacioni materijali
Za proizvodnju ekolokih izolacionih materijala koriste se
obnovljive sirovine. Postoji itav niz izolacionih
materijala koji ispunjavaju ekoloke kriterijume, tj. kod
1501
kojih su optereenje ivotne sredine tetnim materijama i
potronja energije prilikom procesa proizvodnje
minimalni, koji ne tete zdravlju prilikom korienja,
odnosno ije trajno uklanjanje nema veliki uticaj na
ivotnu sredinu i kod kojih postoji mogunost ponovne
upotrebe. Najee korieni ekoloki izolacioni
materijali su ovija vuna, lan, konoplja, slama, pluta,
celuloza [1].
1.2. Cilj i obim studije
Cilj ove studije je prikazivanje procene ivotnog ciklusa
(LCA) izolacionih materijala od prirodnih vlakana u
graevini, 'od kolevke do groba'. Pored izrade njihovh
LCA profila, deo panje usmeren je i na istraivanje
potencijalnih poboljanja ovih profila koja bi bila
izvodljiva u bliskoj budunosti.
Obim studije obuhvata obradu materijala od prirodnih
materijala od kolevke do groba, pratei ISO 14040 seriju
internacionalnih standarda za LCA metode. LCA studija
obuhvata svaki stadijum prikupljanja sirovina, obrade,
odravanja i konanog odlaganja izolacionih materijala
izabranih za ovu studiju [2].
2. PROCENA UTICAJA IVOTNOG CIKLUSA
Potencijalni razliiti end-of-life scenariji za sve izolacione
proizvode (pogotovo imajui u vidu oekivani ivotni vek
od 60 godina) ine direktna poreenja gotovo
nemoguim. Zbog toga, i radi pojednostavljenja, rezultati
LCA analize se prvo posmatraju samo iz ugla 'od kolevke
do instalacije', tj. kompletni proizvodni proces i proces
transporta je prouavan za svaki proizvod od sirovih
materijala, preko dostave, do instalacije u objektu. Ovo je
prirodna taka preseka za sve proizvode i smatra se da ne
uvodi negativne efekte u analizu.
2.1. Vezivanje CO
2
u prirodnim vlaknima
Za prirodna vlakna, nemogunost jednostavne korelacije
potronje energije i Potencijala globalnog zagrevanja
nekog proizvoda potie od odstranjivanja CO
2
iz
atmosfere putem fotosinteze i njegovom konverzijom u
vlaknima i ostalim delovima same biljke. U sluaju ovije
vune, izdvojeni ugljen-dioksid u biljkama prolazi kroz
dalju konverziju kroz metabolizam ivotinje do proteina u
vuni. Prema tome, vezivanje atmosferskog CO
2
u sirovine
za proizvode od prirodnih vlakana vri jak 'negativni'
GWP
100
efekat (odstranjivanje CO
2
iz atmosfere) i u
veini sluajeva, taj efekat je dovoljno velikog reda
veliine da anulira GWP
100
emisije usled potronje
energije tokom pravljenja proizvoda od prirodnih vlakana.
2.2. End of life mogunosti
Postoji mnogo potencijalnih end-of-life scenarija za svaki
od posmatranih proizvoda nakon perioda korienja od 60
godina. Tokom ovog pretpostavljenog ezdesetogodinjeg
perioda upotrebe, velike su anse da e se legislativa i
praksa oko uklanjanja graevinskog otpada promeniti, pa
je veoma teko pretpostaviti jedan odabrani scenario koji
e biti u upotrebi (slika 1).

Slika 1. Potencijalni scenariji nakon upotrebe za NFI materijale, sa dalje prouavanim scenarijima obeleenim plavom
bojom
1502
Kao najbolja opcija za oba NFI proizvoda u pogledu
GWP
100
iz ove analize se pokazalo odlaganje na deponije.
Ovo posebno vai za proizvod Thermafleece, koji
zadrava svoj kapacitet da redukuje GWP
100
nakon to je
deponovan.
Ovo je rezultat zarobljenog CO
2
u materijalu i
predvienog sporog razlaganja u scenariju odlaganja na
deponijama.
Nasuprot tome, opcije kompostiranja i insineracije koje su
prouavane bi izazvale oslobaanje velike koliine
vezanog CO
2
i shodno tome vei uticaj u ovoj kategoriji.
Vano je napomenuti da se u scenariju kompostiranja ne
oslobaa sav vezani CO
2
, jer finalni produkt
kompostiranja (oko 50% prvobitne mase materijala) u
sebi zadrava deo istog [2].

3. OPTIMIZACIJA IZOLACIONIH MATERIJALA
Izolacioni materijali od prirodnih vlakana se trenutno
proizvode u veoma razliitim razmerama u odnosu na
proizvode sa kojima se porede.
Iz aproksimacija baziranih na prihodima respektivnih
kompanija i prodajnim vrednostima proizvoda, izgleda da
se oba 'klasina' proizvoda koja se koriste za poreenje
proizvode u nekoliko stotina puta veim koliinama nego
bilo koji od NFI proizvoda. U tom sluaju, postoji velika
verovatnoa u, sa ekonomske strane gledano,
iskoriavanju poveanja obima proizvodnje.
Kod oba materijala obuhvaena studijom najverovatnije je
da e se proces optimizacije kretati u pravcu poveanja
obima proizvodnje (slika 2), smanjenje gustine, zamena
vezivnog materijala, i redukcija protivpoarnih aditiva
kojima se tretiraju.

Slika 2. Potronja energije (MJ/kg) razliitih proizvoaa
proizvoda na bazi stakla, u odnosu na produktivnost (tona
po satu)

4. ZAKLJUAK
Ova LCA studija je pokazala ekoloke prednosti ali i
nedostatke NFI materijala u odreenim podrujima
analize u poreenju sa podacima koji su sluili kao
osnova.
Iako trenutno ne postoji jasni favorit, kategorija u kojoj
NFI materijali imaju najveu prednost u odnosu na
konvencionalne je GWP
100
usled sposobnosti vezivanja
ugljen-dioksida koji zarobljen u materiji, ime se
smanjuje i koliina CO
2
u atmosferi.
Podrka istraivanja i razvoja, promocija i organizovana
nabavka od strane dravnih institucija bi uveliko
potpomogli NFI materijale, ne samo u tehnikom smislu
daljim poboljanjima njihovog ekolokog profila, ve i
podizanjem njihovog prisustva na tritu i ekonomske
pozicije unutar njega. Kao i svi obnovljivi materijali, i ovi
imaju potencijal pozitivnog doprinosa problemu
globalnog zagrevanja putem zarobljavanja CO
2
, stoga se
dalji rad preporuuje radi potvrivanja ovih potencijalnih
dobrih osobina.
Svi izolacioni materijali doprinose ouvanju ivotne
sredine jer tede energiju i redukuju potencijal globalnog
zagrevanja. Meutim, NFI materijali imaju dodatnu
prednost to vezuju CO
2
, inei korak dalje u redukciji
GWP. Stoga vredi iskoristiti prednosti ovog polja i dalje
razviti ekoloki profil NFI materijala, kao i pojaati
njihovo prisustvo na tritu. Dostupni alati za to su
podrka istraivanja i razvoja, promocija i podrka od
strane dravnih organa. [3]
4. LITERATURA
[1] http://www.holkluster-steiermark.at
[2] Murphy R., Norton A., Life Cycle Assessments of
fibre insulation materials,
(http://www.naturalinsulation.co.uk)
[3] http://gorannecin.rs/2009/10/kuce-od-slame-gradnja/
[4] Krnjetin, S.; Graditeljstvo i zatita ivotne sredine,
Prometej, ISBN 86-7639-763-5, Novi Sad 2004.
Kratka biografija:

Aleksandar Savi roen je u Novom Sadu
1985. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstva zatite
ivotne sredine Graditeljstvo i ivotna
sredina odbranio je 2011.god.

Slobodan Krnjetin roen je u Novom Sadu
1957.godine. doktorirao je na fakultetu
tehnikih nauka 2000.godine. izabran je u
zvanje vanrednog profesora 2005.godine. Ua
nauna oblast je graditeljstvo i zatita ivotne
sredine

1503

UDK: 624:504

ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA ENERGETSKA SERTIFIKACIJA

ENERGY EFFICIENCY OF BUILDINGS ENERGY CERTIFICATION

eljko trbac, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj U ovom radu se razmatra tematika
uvoenja zahteva energetske sertifikacije objekata shodno
direktivi 2002/91/EC. Posebna panja je posveena
energetskoj efikasnosti postojeih i novih zgrada.
Analizirani su energetski aspekti i prikazane su metode
smanjenja toplotnih gubitaka.
Abstract This paper discusses the theme of introduce of
energy certification requires-d under the directive
2002/91/EC. Special attention is devoted to energy
efficiency of existing and new buildings. It was analyzed
the energy aspects and it was presented methods of
reducing thermal loss.
Kljune rei: energetska sertifikacija, energetska
efikasnost, zgrade, toplotni gubici

1. UVOD
Problemi odrivog razvoja sutinski su povezani sa
nesigurnou snabdevanja energentima, kao i globalnim
promenama klime zbog prevelike i neracionalne potronje
energije. Zahtevi za smanjenjem energetske potronje
seu unazad do 1973. godine i perioda velike naftne krize,
kada su u brojnim dravama usvojeni prvi propisi o
toplotnoj zatiti objekata [1]. Termin energetska
efikasnost podrazumeva upotrebu energije sa stalnim
podizanjem nivoa iskorienja energije u svim sektorima
kranje potronje: industriji, saobraaju i zgradarstvu.
Istovremeno, energetska efikasnost je prvenstveno stvar
svesti ljudi i njihove volje za promenom ustaljenih
navika, a ne stvar kompleksnih tehnikih reenja.
41%
31%
28%
ZGRADARSTVO INDUSTRIJA TRANSPORT

Slika 1. Grafiki prikaz potronje energije u EU [2]
Sektor graditeljstva je najvei potroa energije, sa
tendencijom porasta potronje u skladu sa poveanjem
ivotnog standarda stanovnitva. U EU se priblino 41%
energije potroi u zgradama, a pored toga zgrade su i veli-
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, vanr.prof.
ki zagaivai ivotne sredine zbog emisije CO
2
. Na slici
1. prikazan je udeo potronje energije u EU po sektorima
potronje. Zbog injenice da zgrade kao najvei potroai
energije imaju veliki energetski i ekoloki uticaj,
energetska efikasnost, odriva gradnja i mogunost
upotrebe obnovljivih izvora energije nameu se kao
prioriteti savremene gradnje i energetike.
Direktivom 2002/91/EC posebna panja je posveena
energetskom aspektu prilikom graenja zgrada, a naroito
se istie zahtev vezan za energetsku sertifikaciju objekata.
Energetski sertifikati su izuzetno delotvoran mehanizam
za poveanje energetske efikasnosti zgrada, a tenja je da
ovi dokumenti uz razvoj svesti i zahteva kupaca stanova,
podstaknu graevinsku industriju gradnji objekata vee
energetske efikasnosti.

2. STANJE U REGULATIVI
Oblast energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije
ureuje se nizom direktiva koje pokrivaju sledea kljuna
podruja:
proizvodnja elektrine energije iz obnovljivih izvora,
kogeneracija (proizvodnja toplotne i elektrine energije
u jedinstvenom procesu),
oznaavanje energetske efikasnosti elektrinih ureaja u
domainstvu,
energetska efikasnost u graditeljstvu,
efikasnost finalne potronje energije i energetske
usluge.
Upravljanje energetskim potrebama je izuzetno vaan alat
koji omoguuje EU da utie na globalno trite energije, a
time i na sigurnost snabdevanja energijom u dugoronom
smislu. Za sektor graditeljstva bitne su tri direktive koje
se odnose na poduja toplotne zatite, utede energije i
zatite ivotne sredine:
direktiva 89/106/EEC o usklaivanju zakonskih i
administrativnih propisa drava lanica o graevinskim
proizvodima
direktiva 93/76/EEC o ograniavanju emisija tetnih
gasova kroz poveanje energetske efikasnosti
direktiva 2002/91/EC o energetskim karakteristikama
zgrada
Upravo je poslednja direktiva definisala zahtev energetske
sertifikacije objekata sa ciljem podizanja sveukupne
energetske efikasnosti u stambenom sektoru.
2.1 Direktiva 2002/91/EC (EPBD)
Direktiva 2002/91/EC o energetskim karakteristikama
zgrada usvojena je 16.02.2002. uz iroku podrku drava
lanica, a stupila je na snagu 04.01.2003. Ona se smatra
1504
vanom zakonodavnom komponentom aktivnosti EU u
oblasti energetske efikasnosti. Ovom direktivom se
uspostavlja opti okvir za postupke prorauna, a integralni
pristup razliitim energetskim parametrima unutar zgrade
omoguava definisanje jedinstvenih pokazatelja
energetskih karakteristika, te zajedniku metodologiju i
terminologiju na nivou EU [3]. Direktiva utvruje pet
bitnih elemenata:
1) zajednika metodologija za proraun energetskih
karakteristika zgrada
2) primena minimalnih zahteva energetske efikasnosti za
nove zgrade
3) primena minimalnih zahtevaenergetske efikasnosti za
postojee zgrade (rekonstrukcija povrine iznad 1000 m
2
)
4) energetska sertifikacija zgrada
5) redovne inspekcije kotlova i sistema za kondicioniranje
vazduha u zgradama
Dakle, direktiva 2002/91/EC predvia nekoliko razliitih
mera za postizanje racionalnog korienja energetskih
izvora i smanjenja uticaja potronje energije u zgradama
na ivotnu sredinu. Sve zgrade koje se grade, prodaju ili
iznajmljuju bie sertifikovane i takvi energetski sertifikati
sa podacima o godinjoj potronji energije bie stavljeni
na uvid svim zainteresovanim subjektima.
2.2 Odnos direktive 2002/91/EC i EN standarda
Evropski komitet za standardizaciju (CEN) je pripremio
grupu standarda (EN) kao podrku primeni direktive
2002/91/EC, obezbeujui metod prorauna i materijale
potrebne za utvrivanje energetskih karakteristika zgrade.
Glavni cilj ovih standarda je da olakaju primenu
Direktive u zemljama EU. Najbitniji EN standardi [5] su
sledei:
1) EN ISO 13790 - Energija potrebna za grejanje i
hlaenje (uzimajui u obzir gubitke i dobitke
2) EN 15603 - Korienje energije za grejanje, ventilaciju
i klimatizaciju prostora, sanitarnu toplu vodu i osvetljenje,
ukljuujui gubitke i dodatnu energiju. Definicija
energetskih razreda
3) EN 15217 - Naini izraavanja energetske efikasnosti
(za energetski setifikat) i naini izraavanja zahteva
(normiranje); sadraj i oblik sertifikata energetske
efikasnosti
4) EN 15378 kontrola kotlova
5) EN 15240 kontrola sistema KGH
2.3 Priprema podzakonskih akata u Republici Srbiji
Inenjerska komora Srbije zajedno sa Ministarstvom
zatite ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
formirala je komisiju koja je dobila zaduenja da izradi
pravilnike o energetskoj efikasnosti i energetskoj
sertifikaciji zgrada.
Prema zakonu o planiranju i izgradnji [4], koji je donet
2009. godine i prvi put u naoj zemlji uvodi energetsku
sertifikaciju objekata, potrebno je izraditi podzakonske
akte koji bi omoguili primenu ovog zahteva.
U Republici Srbiji postoji preko tri miliona objekata koji
moraju da se sertifikuju u dogledno vreme.
3. ANALIZA ENERGETSKIH KARAKTERISTIKA
ZGRADE
Potronja energije u zgradi zavisi od karakteristika same
zgrade (njenog oblika i konstrukcionih materijala), karak-
teristika energetskih sistema u njoj (sistema grejanja,
elektrinih ureaja i rasvete, i dr.), ali i od klimatskih
uslova oblasti u kojoj se zgrada nalazi [2].
3.1 Energetski bilans zgrade
Osnovni pojmovi za analizu potronje energije u
zgradama su:
toplotni gubici i dobici,
koeficijent prolaza toplote,
stepen-dani grejanja,
stepen korisnog delovanja.
Ovi kriterijumi su kljuni za odreivanje energetskog
(toplotnog) bilansa zgrade. Samu zgradu treba razmatrati
kao sistem pa je kao takvu i analizirati. Na slici 2.
prikazana je zgrada sa svim gubicima energije, tj.
prikazan je energetski bilans zgrade.

Slika 2. Toplotni gubici objekta [2]
Osim termikih gubitaka, u zgradama imamo i termike
dobitke koji ne dolaze iz sistema grejanja, tzv. slobodne
termike dobitke. Prema tome, energija koju je potrebno
osigurati iz sistema grejanja (korisna energija Q
k
) za
zagrevanje zgrade jednaka je:
sun in vent trans k
Q Q Q Q Q + =

(1)
gde je:
Q
k
korisna energija
Q
trans
transmisioni gubici
Q
vent
ventilacioni gubici
Q
in
unutranji dobici
Q
sun
dobici od sunca
Iza energetskog bilansa se krije i osnovna ideja energetske
efikasnosti u graditeljstvu, a to je smanjiti potrebnu
energiju za sistem grejanja na najmanju moguu meru, tj.
smanjiti ulaznu energiju i gubitke energije, a pri tome ne
naruiti toplotnu ugodnost i komfor u prostoru.
3.2 Energetske potrebe zgrade
Energetske potrebe zgrade ukljuuju:
elektrinu energiju za rasvetu,
elektrinu energiju za razne ureaje,
elektrinu energiju za ostale ureaje (liftovi i dr.),
elektrina energija za pogon ventilatora i pumpi u
sistemima grejanja, ventilacije i klimatizacije,
1505
energija za snabdevanje i zagrevanje potrone tople
vode (PTV),
toplotna energija za grejanje prostora,
rashladna energija za hlaenje.
Struktura potronje energije po energetskim sistemima u
zgradi zavisi takoe i od klimatskih uslova, pa tako udeo
potronje energije u sistemima grejanja moe varirati od
30 do 60%, dok udeo potronje energije u rashladnim
sistemima moe varirati od 3 do 10%. Na potronju ener-
gije u ovim sistemima veliki uticaj imaju oblik graevine
(odnos grejane povrine i zapremine graevine), termo-
izolacija, izbor tehnikog sistema.
3.3 Emisija tetnih gasova
Potronju energije prate emisije tetnih gasova, posebno
CO
2
. Emisije CO
2
zavise od koliine i tipa energenta koji
se koristi.
EM = EF
C
x Hd x O
C
x 44/12 x Q (2)
Pri emu su:
EM ukupna emisija CO
2
[t]
EF
C
emisioni faktor ugljenika [t C/TJ]
Hd donja ogrevna mo goriva [GJ/t ili GJ/10
3
m
3
]
O
C
frakcija ugljenika koja oksiduje [-]
44/12 - stehiometrijski odnos CO
2
i C
Q koliina goriva [kt ili 10
6
m
3
]
3.4 Ocena efikasnosti potronje energije u zgradi
Za odreivanje efikasnosti potronje energije u zgradi
koristimo indikator energetske efikasnosti (koristi se i
naziv energetski broj ili energetska karakteristika)
godinja potronja energije (Q) po korisnoj jedinici gre-
jane povrine (A
gr
). Energetska karakteristika oznaava se
sa E i izraava se jedinicom kWh/m
2
godinje:
=
god m
kWh
A
Q
E
gr
2
(3)

Energetska karakteristika zgrade odreuje se kao zbir svih
energetskih brojeva pojedinih sistema zgrade: energetski
broj E
GR
za grejanje prostora, E
PTV
za pripremu potrone
tople vode i E
O
za ostalu tehniku opremu poput rasvete,
elektrinih ureaja, kuvanje i dr. Ukupni energetski broj
jednak je:
E = E
GR
+ E
PTV
+ E
O
(4)
3.5 Energetsko stanje i potencijal postojeih zgrada u
odnosu na period gradnje
Sa aspekta energetske potronje period gradnje je izuzet-
no bitan. Prvi propisi o toplotnoj zatiti u bivoj SFRJ
doneseni su 1970. godine. Prema starosti i vrsti gradnje
postojee objekte moemo podeliti na sledei nain:
1) zgrade graene pre 1970. godine,
2) zrade graene u periodu od 1970. do 1987. godine,
3) zgrade graene nakon 1987. godine,
4) novogradnja.
3.6 Saveti za projektovanje i gradnju
Kod gradnje nove zgrade vano je ve u fazi idejnog
projektovanja u saradnji sa projektantom predvideti sve
to je potrebno za dobijanje kvalitetne i optimalno
energetski efikasne zgrade. Zato je potrebno:
1) analizirati lokaciju, orijentaciju i oblik objekta,
2) primeniti visok nivo termoizolacije celog spoljnog
omotaa i izbegavati toplotne mostove,
3) iskoristiti termike dobitke od sunca i zatititi se od
preterane osunanosti,
4) koristiti energetski efikasan sistem grejanja, hlaenja i
ventilacije i kombinovati ga sa obnovljivim izvorima
energije.
Projektovanje je danas, vie nego ikada pre, multidiscipli-
narna aktivnost u kojoj svi uesnici u projektovanju, a
kasnije u gradnji i odravanju moraju od samog poetka
biti ukljueni na koordinisanom izvoenju projekta,
odnosno gradnje i odravanja. Zahtevi savremenog
koncepta energetskog menadmenta u zgradama prikazani
su na slici 3.

Slika 3. Energetski menadment u zgradama [2]
3.7 Primena mera poveanja energetske efikasnosti
objekata
Mere poveanja energetske efikasnosti objekata mogu se
podeliti u tri grupe:
1) jednostavne mere, bez dodatnih trokova (iskljuivanje
grejanja ili hlaenja nou, sputanje roletni i navlaenje
zavesa nou, korienje prirodnog osvetljenja, iskljui-
vanje rasvete kada nije neophodna i druge)
2) mere za poveanje energetske efikasnosti uz male
trokove i brzi povrat investicije (zaptivanje prozora i
spoljnih vrata, termoizolacija kritinih povrina, ugradnja
termostatskih ventila, ugradnja tednih sijalica i druge)
3) mere za poveanje energetske efikasnosti uz vee
trokove i dui period povrata investicije (zamena prozora
i spoljnih vrata, termoizolacija spoljnog omotaa objekta,
sanaija i obnova dimnjaka, analiza sistema grejanja i
hlaenja te po potrebi zamena efikasnijima i druge)
4. ENERGETSKI PREGLED ZGRADE
Energetski pregled (audit) zgrade podrazumeva analizu
termikih karakteristika i tehnikih sistema zgrade sa
ciljem utvrivanja efikasnosti i/ili neefikasnosti potronje
energije te donoenja zakljuaka i preporuka za poveanje
energetske efikasnosti [6]. Prema opsegu i detaljnosti
sprovedenog istraivanja razlikujemo:
preliminarni energetski pregled i
detaljni energetski pregled.
Preliminarni energetski pregled ne ukljuuje proraune
niti merenja i modeliranja potronje energije. Osnovni cilj
je utvrivanje potencijala za racionalizaciju potronje
energije i donoenje odluke o potrebi vrenja detaljnog
energetskog pregleda. Detaljni energetski pregled uklju-
1506
uje celokupnu energetsku analizu svih graevinskih i
tehnikih sistema u objektu.

5. PRIMER MODELA RAUNSKE ANALIZE
ENERGETSKE POTRONJE
Postoji vie naina za proraun ukupne koliine isporu-
ene energije kroz omota zgrade i potrebe cele zgrade za
energijom, a jedan od njih je metod prorauna zasnovan
na koliini isporuene energije koja je potrebna pod
standardnim uslovima u unutranjosti objekta i u spoljnoj
sredini. Cilj prorauna je izraunavanje ukupne godinje
koliine isporuene energije kroz omota zgrade, ukljuu-
jui u to grejanje, hlaenje, ventilaciju, napajanje pomo-
ne opreme i drugu potronju energije neophodnu za funk-
cionisanje zgrade. Energetska karakteristika EP u GJ/god.
predstavlja ukupnu godinju koliinu isporuene energije
prema jednaini:
EP = Q
fuel,tot
(4)
EP= EP
H
+ EP
C
+ EP
F
+ EP
W
+ EP
L
EP
PV
EP
CHP
(5)
Q
fuel,tot
- ukupna godinja kol. isporuene energije [GJ],
E
PH
- godinja potronja energije za grejanje [GJ],
EP
C
- godinja potronja energije za hlaenje [GJ],
EP
F
- godinja potronja energije za ventilaciju i
ovlaivanje vazduha [GJ],
EP
L
- godinja potronja energije za osvetljenje [GJ],
EP
W
- godinja potronja energije za zagrevanje vode u
domainstvu [GJ],
EP
PV
- godinja proizvodnja energije iz fotonaponskih
sistema [GJ],
EP
CHP
- godinja proizvodnja energije iz sistema za komb.
proizvodnju elektrine i toplotne energije [GJ].
5.1 Primer nacionalnog programa za proraun NTC
Republika eka
Na osnovu izloenog metoda i u skladu sa novim
evropskim standardima, u Republici ekoj je kreiran
nacionalni program za proraun. Sastavljen je u obliku
radnog lista na bazi postupka prorauna kako bi ceo
postupak objedinili u kompaktnu celinu i kako bi
obezbedili lako primenljiv test za proraun (slika 4).

Slika 4. Korisniki interfejs NTC u MS Excel-u [7]
Energetske karakteristike i klasa energetske efikasnosti
zgrade izraunavaju se na osnovu ukupne koliine
isporuene energije kroz omota zgrade u skladu sa
podacima o referentnoj (teoretskoj) zgradi. Teoretska
zgrada predstavlja vrednosti godinje koliine isporuene
energije za svaku vrstu zgrade i za klase energetske
efikasnosti AG. Nacionalni model Republike eke
potvren je metodologijom BESTEST i novim viezon-
skim modelima. Na slici 5. prikazan je grafiki deo serti-
fikata o energetskim karakteristikama zgrade.

Slika 5. Energetski sertifikat zgrade - Republika eka[7]
6. ZAKLJUAK
Energetski sertifikati zgrada su izuzetno vaan segment u
procesu ispunjavanja zahteva direktive 2002/91/EU i
ujedno predstavljaju delotvoran mehanizam za podizanje
energetske efikasnosti i smanjenje energetske potronje u
sektoru graditeljstva.
7. LITERATURA
[1] Mikuli Dunja, tirmer Nina, Milovanovi B., Banjar
Peud Ivana, Energijsko certificiranje zgrada,
2010.
[2] Bukarica Vesna, Dovi D., Hrs Borkovi eljka,
Soldo V.,Sui B., vai S., Zanki Vlasta. Prirunik
za energetske savjetnike, Program ujedinjenih
naroda za razvoj (UNDP) u Hrvatskoj, Tiskara
Zelina, Zagreb, 2008.
[3] DIRECTIVE 2002/91/EC; http:// www.eur-
lex.europa.eu/
[4] Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br.
72/2009)
[5] Petrovi Sneana, Energetska sertifikacija i
izraavanje energetskih karakteristika objekata,
Zbornik radova za 41. kongres KGH, SMEITS, 523
531., Beograd, 2010.
[6] Smjernice za provoenje energijskog pregleda za
nove i postojee objekte s jednostavnim i sloenim
tehnikim sistemom (2009.) ; http://www.ceteor.ba
[7] Kabele K., Urban M., Adamovsk D., Kabrhel M.,
Nacionalni softver za proraun. Verzija 2.066, Prag,
2009. sa adrese <http://tzb.fsv.cvut.cz/ projects/nkn>.
Kratka biografija:

eljko trbac roen je u Osijeku 1983.
god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstvo za-
tite ivotne sredine odbranio je 2011.god.

Slobodan Krnjetin roen je u Novom
Sadu 1957. godine. Doktorirao je na
Fakultetu tehnikih nauka 2000. god., a
izabran je u zvanje vanrednog profesora
2005. Ua nauna oblast je Graditeljstvo
i ivotna sredina.

1507

: 624:504

GREEN HOUSES - DETAILS OF PERFORMANCE

, , ,

,
.
je a,
.

.

Abstract This paper presents a detailed overview of the
environmental construction of eco houses, and it presents
the way of preserving the environment. Adam Joseph
Lewis Center, University Oberlin is given as a concrete
example. The reduction of negativ impact on the
invironment when using eco materials in construction
industry is also shown in this paper.

, ,

1.

,
.

,
.

.

.

,
, ,

.

,
. ,
.

.

, ,
.
_____________________________________________
:
-
.
?

.

.

2.

.

.
:

.
.

.

,
, .
,
.
. ,
,

,
. ,

,
.

.

. OECD (Organisation for Economic Co-
operation and Development)
5 :
.
(
).
(
).

( ).

(
).

1508
3. ,

, ,

.
(
)
()
.
"",

,
.
2006, -

.

,
.

3.1

3.1. ,

,
.

,
.

,
, 24 , 73 .

,
..

.

-

, , , .
(-
VOC) , ,

.
VOC
-

.

3.2

3.2.

.

.
,
:

.

.

.

. edible landscape

. wetland and
forest ecosystems
.

1509

3.3

300
.

.

,
,
.

'' ''. ,

, .

3.3.

.
.

,
.

, .

"".
.
,
-
. -
, -
, ,
. , ,
,

,

.
-
.

,
.
,
,
.

.

.

.

.

3.4.

:
.
,
.
, / .

.
(
, - ,
).

:

.
.
.
.
.

,
:

.
"" ,
.
- ,

,

.

.

.

1510
4.

,
, . ,

. ,
, ,

,
, -
.

,

.

.

.
,
,

, , ,
.

.
5

[1] , .:
, ,
, , 2004.
.: (), , 2007.
[2] ., .:
,
, ,
2002. .: I,
, , 1978.
[3] www.greenexpeditio.org.
[4] www.well.org.rs.

[5] www.montenegrina.ne
[6] www.eko-arhitektura.org
[7] www.wikipedia.org
[8] "How To Build Your Own Underground Home -
(Malestrom)",
[9] www.buildmagazin.com
[10] www.miloradovic.com
[11] www.californiasolarcenter.org, John Perlin, Ken
Butti (1980) A Golden Thread,
[12] www.detail.de, House in Feldkirch
[13] Silvia Zini, 2007

:

1985. .
.
.
2004. .
. e.

1957. .
2000 ,

2011. .
.

1511

UDK: 624:504

EKOLOKI PRIHVATLJIVI MATERIJALI I KONSTRUKCIJE

ENVIRONMENTALLY ACCEPTED MATERIALS AND CONSTRUCTIONS

Jelena Staji, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj U radu je opisana detaljna analiza
ekolokih osobina pojedinih graevinskih materijala i
konstrukcija, kao i kriterijuma za ocenu ekoloke
vrednosti. Takoe su predstavljeni primeri izvedenih
objekata sa LEED sertifikatom.
Abstract This paper presents a detail analysis of the
environmental properties of some building materials and
constructions, as well as criteria for assessing the
ecological values. Also are presented examples of built
facilities with LEED certification.
Kljune rei: ekoloki materijali, konstrukcije, LEED
sertifiat

1. UVOD

Jo od daleke prolosti ovek na dom gleda kao na mesto
gde se osea sigurno i zatieno od opasnosti izvan njega.
S obzirom na postupno razumevanje velikog uticaja
ivotnog, radnog i drugih zatvorenih prostora, kako u
zdravstvenom, tako i sociolokom i finansijskom smislu i
pronalaenja novih zdravijih, a esto i ekonominijih
reenja izbora materijala, konstrukcija, dizajniranja i
opremanja objekata, vano je isticati ovu problematiku i
edukovati o negativnostima starih i pozitivnim uincima
novih reenja. U veku u kome prete klimatske promene,
nedostaci energije i stalno poveanje zdravstvenih
problema, zaista ima smisla da se grade domovi koji su
postojani, tede energiju, smanjuju otpad i zagaenje, a
koji promoviu zdravlje i dobro stanje.

2. KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE EKOLOKE
VREDNOSTI I POGODNOSTI MATERIJALA ZA
GRAENJE
Prilikom izbora graevinskih materijala, sa stanovita
zatite ivotne sredine, vano je posmatrati mogue
uticaje i posledice njihove primene na okolinu, u svim
fazama ivotnog ciklusa [1]. Kod ukupnog vrednovanja
ekoloke vrednosti i pogodnosti materijala za graenje,
treba uvaiti sledee kriterijume:

1. Stepen naruavanja ivotne sredine pri uzimanju
sirovina iz prirode (iskopi, majdani, degradacija
poljoprivrednog zemljista, krenje ume);
2. Obnovljivost naruenih delova prirode;

_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomkog-master rada iji
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, red. prof.
3. Stepen zagaenja sredine, tokom izrade i prerade
graevinskih materijala (aerozagaenja, koliine
otpadnih materijala, zagaenje tla i vodotokova
otpadnim vodama i materijama, zagrevanje
sredine, tetan uticaj na radnike tokom izrade
materijala i njegove ugradnje);
4. Veliina buke, potreba zatite i mogunost
mehanikih oteenja susednih zgrada tokom
proizvodnje materijala i njegove ugradnje;
5. Emisija tetnih materija i zraenje iz materijala -
gas radon (zemljite, voda, fosfogips, EFE
opeke, blokovi od ljakobetona), formaldehid
(iverica, lesonit, per, lepkovi, boje,), azbest
(salonit ploe, izolacija, protivpoarni malteri),
mineralna vuna (termoizolacija), olovo, nikl,
cink, polivinilhlorid (vodovodne cevi), alergeni
iz podnih sintetikih obloga (tapison, itison),
vinil hlorid, stirol, fenol, vodonik peroksid
6. Trajnost graevinskog materijala potreba za
reprodukcijom;
7. Energija utroena za: vaenje sirovina, za izradu
graevinskih materijala, transport do gradilita i
na gradilitu;
8. Mogunost reciklae graevinskih materijala

3. POTRONJA ENERGIJE KOD IZBORA
GRAEVINSKIH MATERIJALA
Pri izboru graevinskog materijala za objekte, pored
funkcionalnosti, pomenutih zdravstvenih aspekata i
drugih navedenih kriterijuma, vano je uzeti u obzir i
ukupni energetski bilans, odnosno potrebnu energiju za
proizvodnju osnovnih graevinskih materijala, koji su
iskazani orijentacionim vrednostima utroaka energije
datim u tabeli 1.
Tabela 1. Potrebna energija za proizvodnju nekih
graevinskih materijala
Materijali sa visokom
potronjom energije
KWh/t KWh/m
3

Aluminijum 32 000 85 000
elik 10 500 82 000
Bakar 8 000 71 000
Plastine mase 11 000 11 000
Staklo 5700 15000
Materijali sa niskom
potronjom energije
KWh/t KWh/m
3

Pesak 9 15
Drvo 190 100
Beton 200 460
Gas beton 500 250
erpi 1200 2200

Iz tabele se moe uoiti veoma nizak nivo potronje
energije za drvo, pesak, erpi, gasbeton. Prema
ekolokim i zdravstvenim kriterijumima, ovi materijali
1512
zauzimaju visoko mesto, pa se preporuuje i njihova
primena. Veliki potroai energije su aluminijum, elik,
bakar, plastine mase kao i staklo, koje je naalost
nezamenljiv materijal.

4. ZELENA GRADNJA
Koncept zelene gradnje razvijen je 1970-ih kao odgovor
na energetsku krizu i porast zabrinutosti kod ljudi o
okruenju. Potreba da se sauva energija i smanje
ekoloki problemi potpomogle su talas inovacije zelene
izgradnje koji se nastavlja i dan danas. Zelena gradnja se
ne definie lako. esto su poznate kao odrive graevine
ili eko-domovi, eko-zgrade. Postoji vie mogunosti za
definiciju zelenog doma. Generalno je prihvaeno da su
zelene graevine, konstrukcije koje su postavljene,
dizajnirane, izgraene, renovirane i izvedene tako da
efikasno koriste energiju, kao i da e imati pozitivan
ekoloki, ekonomski i drutveni uticaj.

5. EKOLOKI PRIHVATILJIVI MATERIJALI

5.1 Zdravi materijali
Odabiranje ekoloki prihvatljivijih materijala je jedan od
naina za poboljanje ekolokih karakteristika zgrade.
Meutim, da bi ekoloki dizajn bio upotrebljiv, mora biti
ekonomski opravdan. [3] ak i najvie ekoloki svesni
projektanti i proizvoai graevinskih materijala e
iskljuivo vagati ekoloke prednosti sa trokovima, elei
da identifikuju graevinske materijale koji e biti ekoloki
povoljni za korienje.
5.2 Odriva gradnja, materijali
Eko graevinski materijali su oni koji se koriste u
izgradnji, jer imaju najmanje uticaja na okolinu ali i dalje
nude najvii nivo tehnikih svojstava.

5.3 Drvo
Sa ekolokog stanovita, drvo se uz ostale prirodne
graevinske materijale, kao to su trska i kamen, moe
smatrati najvrednijim i najkvalitetnijim materijalom u
graevinarstvu. Drvo zadovoljava praktino sve vanije
ekoloke zahteve, jer ne naruava ivotnu sredinu i
ukupan energetski bilans, ne emituje tetna zraenja,
moe da bude veoma trajno i da se po potrebi reciklira.

Slika 1. Primeri drvenih kua

5.4 Kamen
Kamen je verovatno najstariji prirodni graevinski
materijal. Kao i svi drugi prirodni materijali, prema svim
ekolokim kriterijumima spada u ekoloki pihvatljive
graevinske materijale. Velika vrstoa i postojanost
kamena, kao i njegova iroka rasprostranjenost su
omoguili da se i danas, nakon vie hiljada godina
upotrebe, jo uvek zadri kao jedan od osnovnih
konstrukcionih materijala. Sa aspekta graevinarstva,
kamen je znaajan kao: podloga (tlo), na koju se prenose
ukupna optereenja objekta i graevinski kamen. [2]

5.5 Opeka
Moderno graditeljstvo teko je zamisliti bez opeke. Opeka
je jedan od najstarijih graevinskih materijala sastavljen
iskljuivo od prirodnih komponenti (glina,voda) koji
svoju primenu nalazi u gotovo svim granama
graditeljstva. Ekoloki prihvatljiva kao element zdravog
stanovanja i visokog kvaliteta opeka postavlja kriterijume
i standarde graditeljstva u budunosti. Najvea prednost
opekarskih proizvoda je ta to se pomou njih lako gradi
to znai da ljudi koji izvode te radove ne moraju biti
specijalno osposobljeni niti edukovani, da nije potrebna
nikakva teka niti napredna tehnologija za gradnju
opekom, da je jednostavna za transport i laka za
manipulaciju. Opeka ne sadri nikakve aditive te, u
pravom smislu rei, omoguuje zelenu gradnju.

5.6 Trska kao ekoloki prihvatljiv material
Trska kao ekoloki prihvatljiv graevinski materijal,
ispunjava sve ekoloke zahteve: prirodan i zdrav
materijal, veoma trajan, otporan na glodare, mali potroa
energije u proizvodnji i odlian termiki i zvuni izolator.
Meutim, u naoj graevinskoj praksi i pored pristupane
cene, trska je jo uvek neopravdano zapostavljena. Trska
je barska biljka sa cevastom stabljikom i mestiminim
zadebljanjima spolja delimino obloena liem, koja
uspeva u movarnim predelima. Trsk je vrst
viegodinjih zeljstih biljk iz fmilije trv. Rste u
brojnim busenovim (trci) po vlnim i vodenim
stnitim umerenih i tropskih predel.

5.7 Slama kao graevinski materijal
Slama je materijal koji die i omoguava konstantnu,
prirodnu filtraciju i izmenu vazduha u prostorijama.
Zajedno sa upotrebom netoksinih organskih materijala za
finalne radove, kao to su glina, prirodni pigment ili boje,
moe se stvoriti potpuno zdrava i udobna atmosfera za
ivot. Ambijent unutar ovakvih objekata je miran, topao i
ugodan. Bale slame su presovana i vezana slama,
pravougaonog oblika duine 100 cm, irine oko 45cm i
visine oko 35 cm. Upotreba slame moe da znai manji
pritisak na upotrebu materijala tetnih za okolinu, a u
sluaju da objekat postane nepotreban, to je malo
verovatno, moe da se reciklira, odnosno iskoristi kao
kompost.
5.8 Graenje stabilizovanom nepeenom zemljom
Dok cena izgradnje kvadratnog metra stambenog prostora
u Srbiji dostie astronomske cifre, mogunost izgradnje
kua od zemlje koje su jednostavne i jeftine a, uz to su,
izvanredni ekoloki i energetski objekti zvui veoma
prihvatljivo.
5.9 Gradnja vreama zemlje
Gradnja vreama zemlje ili peska (eng. earthbegs ili
sandbags) predstavlja stari/novi graevinski sistem.
Poslednjih godina gradnja uz pomo vrea sa peskom ili
1513
zemljom sve vie se uzima kao odlino reenje za
izgradnju jeftinih domova. Ovi objekti otporni su na
uragane, poplave, zemljotrese, a zemlja prua
protivpoarnu sigurnost, toplotnu i zvunu izolaciju.

Slika 2. Eko kua izgraena od vrea zemlje

6. EKOLOKI MANJE PRIHVATLJIVI
MATERIJALI
6.1 Beton
Mogunost oblikovanja i velika nosivost betona jeste
njegova velika prednost. Meutim, ako mu je agregat
vulkanskog porekla ili sa nalazita koje je izvor
radioaktivnih zraenja, ili ako je sa pucolanskim
cementom, onda moe da postane tetan po ljudsko
zdravlje. Njegova potencijalna tetnost je mogua i kod
jako armiranih konstrukcija kod kojih se moe pojaviti
efekat Faradejevog kaveza. Ovo znai da se primena
betona za izgradnju kua moe preporuiti samo pod
odreenim uslovima.
6.2 Laki betoni
Neke vrste lakih betona koji su svojevremeno
proglaavani Ekolokim materijalima, jer se prave od
otpadnih materijala, sa ispunama od materijala koji mogu
biti izvori radona (ljaka, elektrofilterski pepeo, fosfogips)
ini ih fiziko-hemijski nestabilnim, to prouzrokuje
tetna zraenja po ljude, pa se ne mogu preporuiti.
6.3 elik i ostali metali
U proizvodnji elika i ostalih obojenih metala troi se
ekstremno velika koliina energije (Tabela 1.). Zbog tog
energetskog veoma vanog ekolokog kriterijuma, sve
metalne konstrukcije se mogu proglasiti manje ekoloki
prihvatljivim.

7. EKOLOKI PRIHVATLJIVE KONSTRUKCIJE
Svaka konstrukcija je izgraena za neku odreenu
namenu i pri tome je izloena raznim optereenjima ili
kombinacijama optereenja. Materijal od kojeg je
konstrukcija izgraena ima kljunu ulogu u sposobnosti
konstrukcije da preuzme projektovana optereenja, a da
pri tome zadri projektom predvienu funkcionalnost.
[4]

7.1 Drvene konstrukcije
Potranja za drvetom kao graevinskim materijalom je u
porastu iz godine u godinu zato to se ljudi svesno
odluuju za prirodnu i zdravu konstrukciju svog doma.
Shodno sastavu drveta i njegovoj nosivosti, sva drvna
graa se moe podeliti u klase (I, II i III). Radi trajnosti
konstrukcija, potrebno ih je zatititi protivpoarnim
premazima, kao i premazima za zatitu od biolokih
tetoina.
7.2 Prednosti drvenih konstrukcija
Fleksibilna drvena konstrukcija znatno je
otpornija na prirodne nepogode (posebno na
zemljotres) od betonske konstrukcije.
Vei nivo vatrootpornosti drvene konstrukcije od
npr. eline. U sluaju poara drvo e progoreti u
spoljanjem omotau, dok e se elik pri visokoj
temperaturi jednostavno rastopiti.
Niskotemperaturni zidni sistem grejanja i
hlaenja s toplotnom pumpom kao izvorom
toplote.
Neuporedivo ugodniji i zdraviji ivot u
prirodnom okruenju je konstrukcija od
(lepljenog, lameliranog) drveta.
7.3 Konstrukcije u obliku kupole
Cilj ovakvih konstukcija je primena forme kupole kao
modula za oblikovanje kue za stanovanje u savremenim
uslovima. Ovaj oblik konstrukcija predstavlja jedno
staro, skoro zaboravljeno reenje gradnje stambenih
individualnih prizemnih objekata u obliku kupole, svoda
ili kombinacije jednog i drugog. Obzirom na klimatske
promene i zahtevima kvaliteta stanovanja, uz nisku cenu
realizacije izgradnje, ovaj nain gradnje objekata u obliku
kupole, svoda ili kombinacije jednog i drugog, daje
poseban kvalitet stanovanja.

Slika 3. Kua u obliku kupole

8. LEED STANDARD
Lider u energetskom i ekolokom dizajnu (Leadership in
Energy and Environmental Design LEED) predstavlja
standard neprofitne organizacije Saveta SAD za zelenu
gradnju (U.S. Green Building Council USGBC). LEED
standardi odnose se na potronju vode i energije, emisiju
gasova koji izazivaju efekat staklene bate, kvalitet
osvetljenja i vazduha u objektima, itd.

Slika 4. Oznaka LEED sertifikata

8.1 Savet zelene gradnje Srbije
U Srbiji je zapoet program obuke proizvoaa,
distributera i izvoaa graevinskih radova kako bi se
njihova ponuda usaglasila sa LEED sistemom
sertifikacije zelenih zgrada.
1514
LEED standard definie karakteristike proizvoda,
materijala i usluga za projektovanje, izgradnju, zavrnu
obradu i opremanje koje je potrebno ispuniti kako bi
projekat dobio sertifikat za zelenu zgradu.

8.2 USGBC i LEED sertifikacija zgrada vodei
meunarodni standard za zelenu gradnju
Savet za zelene zgrade SAD - USGBC (U.S. Green
Building Council), neprofitna organizacija sa seditem u
Vaingtonu, jedan je od vodeih lanova i osnivaa
Svetskog saveta za zelene zgrade - World GBC. Preko
svog posebnog tela - GBCI (Green Building Certification
Institute), savet ocenjuje da li su prilikom projektovanja i
izgradnje nekog projekta koriene strategije iji je cilj
poboljanje svih najvanijih karakteristika koje je mogue
izmeriti: uteda energije i vode, smanjenje emisije CO
2
,
poboljanje kvaliteta unutranjeg vazduha, upravljanje
resursima i svest o njihovom uticaju.

9. PRIMERI OBJEKATA NAGRAENI LEED
SERTIFIKATOM
1. Helenowski Residence u ikagu
(Helenowski Residence u ikagu je najbolje ocenjena
kua po LEED Homes programu, sa 119 poena (ima 3
zvezdice po standardu Chicago Green homes Program).
Kua se oslanja na toplotne pumpe, osvetljenje sa
hladnim katodama, zidove u suvoj gradnji od recikliranih
materijala i trostruke prozore od drveta sa FSC
sertifikatom.)

Slika 5. Kua sa LEED sertifikatom

2. Prva LEED kua u istonoj Aziji
Kua "Green Tomorrow - Zelena sutranjica" je energet-
ski samodovoljna stambena zgrada, koja uopte ne koristi
fosilna goriva (slika 6.). Zbog toga (i ostalih dostignua)
dobila je najvie LEED priznanje (LEED Platinum), kao
prva zgrada u Istonoj Aziji sa tim rejtingom.

Slika 6. Kua "Green Tomorrow - Zelena sutranjica"

"Green Tomorrow" je napravljena u Gyeonggi provinciji
u Junoj Koreji, i delo je Samo arhitektonskog tima. Ima
500 kvadrata i opremljena je najsavremenijim sistemom
za distribuciju energije, koji je u stalnoj komunikaciji sa
fasadom, kao i 163 kvadratnih metara solarnih panela koji
se nalaze na krovu. Jednostavno reeno, kua sama sebi
pravi potrebnu energiju, uopte ne zagaujui pritom
okolinu.

10. ZAKLJUAK
Ekoloka ispravnost graevinskih materijala i konstruk-
cija postaje znaajan faktor u savremenom konceptu
projektovanja i graenja i preduslov za stvaranje odrivih
objekata, odnosno, odrive arhitekture. Kako je u naim
uslovima pomenuti koncept tek u razvoju, bilo bi
interesantno da se ustanovi kakav je odgovor do sada
pruila domaa graditeljska praksa u tom kontekstu. U
kolstvu i inenjerskoj praksi trebalo bi da se vie panje
posveuje materijalima, gradnji, zelenoj gradnji, ekolo-
kim materijalima, da se tradicionalni naini gradnje
zamene savremenijim i da se ovek slobodno upusti u
gradnju novijim materijalima bez ikakve sumnje i
predrasuda. U radu su posebno istaknuti pojedini ekoloki
prihvatiljivi materijali i konstrukcije, detaljno opisane
njihove osobine i njihova vanost za budunost sadanjih
i buduih generacija, a takoe i u cilju smanjenja
zagaenja ivotne sredine. Putem zdravijeg ivotnog stila,
povratku prirodi i domaim eko - proizvodima, u
ambijentalnom smislu sve vei broj ljudi prihvata ideju
ivljenja u ekoloki prihvatljivim objektima, izgraenim
prema modernim pogledima i stilskom ukusu modernog
vremena.

LITERATURA

[1] Krnjetin S, Graditeljstvo i zatita ivotne sredine,
Prometej, Novi Sad, 2004.
[2] Charles Mc Raven, Stone primer, the Storey
Publishing, Virginia, 2007.
[3] http://www.eko-arhitektura.org/category/zdravi-
materijali/
[4] http://www.svezagradjevinu.com/lt/articles/gradjevins
ki-materijali/gradjevinske-konstrukcije/

Kratka biografija:

Jelena Staji roena je u Novom Sadu
1985. god. Diplomski-master rad na Fakul-
tetu tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstvo
zatite ivotne sredine odbranila je
2011.god.

Slobodan Krnjetin profesor na Fakultetu
tehnnikih nauka na Odseku za arhitekturu,
graevinu i za inenjerstvo zatite ivotne
sredine i zatite na radu.

1515

UDK: 331.45/.46

KARAKTERISTIKA USLOVA RADA I PROFESIONALNE TETNOSTI I OPASNOSTI U
SVETLU PROCENE RIZIKA MLINSKOG RADNIKA

CHARACTERISTICS OF WORKING ENVIRONMENT AND OCCUPATIONAL
HAZARDS IN THE BRIGHT OF THE RISK ASSESSMENT OF THE MILL WORKER

Vesna Krianov, Bela Proke, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj U radu je predstavljen i objanjen
postupak procene rizika. Zatim je dat opis poljoprivredne
industrije, ratarstva, mlinske industrije, opis rada i razvoj
preduzea A.D. Mlin Novi Kneevac. Sve ovo treba da
poslui kao uvod u izradu Akta o proceni rizika za radno
mesto voe smene silosa, koje je izdvojeno od mnogo-
brojnih radnih mesta, prethodno navedenog preduzea.
Abstract This thesis presents and explains the proce-
dure of risk assessment. Then, it will describe the agricul-
tural industry, farming, milling industry, and present a
description of the work and development of A.D. company
Mlin Novi Knezevac. All this will act as an introduction to
the creation of Risk Assessment Act for the job of Silo
Shift Manager, which is separated from numerous other
job spots of the above mentioned company.

Kljune rei: Procena rizika; mlinska industrija; mlinski
radnici; opasnosti na radu; tetnosti na radu

1. UVOD
ovek je oduvek teio da stvori sebi i zajednici to bolje
uslove ivota i obezbedi opstanak, a to je bilo mogue
samo menjanjem i prilagoavanjem prirode, gde rad ima
vodeu ulogu.
Prouavanje ljudskog rada zapoeto je jo u antiko doba,
u okviru filozofije.
Mislioci toga doba su u svojim spisima izvodili razliite
zakljuke o njegovoj svrsishodnosti.
Rad se moe definisati kao odnos u kom se ovek svesno
spaja sa prirodom u nastojanju da i sam deluje, ako ne kao
prirodna sila, a ono bar kao produena ruka prirode, ili
kao sila nasuprot prirodi.

2. OSNOVNI POJMOVI U FIZIOLOGIJI RADA
Fiziologija rada, kao deo medicine rada s jedne strane, i
deo opte fiziologije oveka s druge strane, prouava
funkcionalne promene i stanje organizma oveka pod
uticajem rada i okolne sredine u toku obavljanja svog
zanimanja.
2.1 Rad i radna sposobnost
S fizike take gledita rad predstavlja meru spoljnjeg
uticaja na telo, koju karakterie kvantitativni prelaz
jednog oblika energije u drugi.
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr. Bela Proke.
Radna sposobnost je karakteristika stanja delatnosti
oveka. Ona se manifestuje prema karakteru radnih
zadataka i meri se direktno preko njih ili na osnovu
njihovog rezultata.
2.2 Zamor i premor
Zamor je osnovni problem fiziologije rada, jer je borba
protiv zamora usko povezana sa ouvanjem visoke radne
sposobnosti, a to je glavni cilj fiziologije rada.
Premor je stanje hroninog zamora. Ono se javlja
postepeno iz dana u dan, pojaava za vreme rada, traje i
pre poetka rada narednog dana. Oseaj malaksalosti prati
ovo stanje.

3. RAZVOJ I ZNAAJ PROCENE RIZIKA I
ZATITE NA RADU
Procena rizika na radnom mestu prihvaena je u svetu ve
due vreme, a kod nas i formalno, sa usvajanjem Zakona
o bezbednosti i zdravlju na radu 2005. godine, kao
najvaniji preduslov bezbednosti i zdravlja na radu.
Zatita na radu obuhvata niz aktivnosti iji je osnovni cilj
otklanjanje opasnosti i nepovoljnih posledica, u
tehnolokom procesu i organizacionom sistemu.
Zakonska je obaveza poslodavca da obezbedi sigurnost i
zatitu zdravlja zaposlenih u svim aspektima, vezanim za
radno mesto i radnu okolinu. Procena rizika ima za cilj da
omogui poslodavcu preduzimanje mera, potrebnih za
zdrav i bezbedan rad zaposlenih. Te mere podrazumevaju
prevenciju rizika na radu, informisanje radnika, obuku
zaposlenih kao i adekvatna sredstva koja omoguavaju da
se navedene mere ostvare u praksi.

4. PRAVNI OSNOV I SPROVOENJE POSTUPKA
PROCENE RIZIKA
Svaki graanin u svetu ima pravo na zdrav i bezbedan rad
i radnu okolinu, koji mu omoguavaju socijalno i
ekonomski produktivan ivot.
Sistem zakonodavstva u oblasti zatite zdravlja na radu, i
organizovana primena zatite na radu, poeli su se
razvijati u drugoj polovini dvadesetog veka, kada je
Evropska zajednica proizvoaa uglja i elika, usvojila
mere za poboljanje zatite zdravlja svojih radnika[1].
Nakon Rezolucije o pridruivanju EU Republike Srbije, iz
oktobra 2004. godine, Vlada Republike Srbije je u junu
2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju za pristupanje
EU (Strategija), kojom je izraeno strateko opredeljenje
nae zemlje za pridruivanje i pristupanje EU [2]. U
odnosu na zatitu radne okoline, prema Strategiji,
potrebno je uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja
1516
na radu, i uvoenje elemenata koji doprinose stvaranju
bezbednih i zdravih radnih uslova.
Postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini, zapoinje donoenjem odluke o pokretanju
postupka procene rizika, odreivanjem lica odgovornih za
sprovoenje procene rizika, i donoenjem plana
sprovoenja postupka procene rizika.
U zavisnosti od prirode procesa rada koji se analizira, i
organizacije posla za koji se vri procena rizika, mogue
je usvojiti jedan od tri pristupa:
procena rizika na osnovu merenja;
procena rizika na osnovu ekspertske ocene, bez
merenja;
procena rizika kombinovanim metodom
(ekspertska ocena i merenje po potrebi).
Odreivanje lica odgovornih za sprovoenje postupka
procene rizika - strunih lica, definisano je lanom 18.
Pravilnika. U zavisnosti od delatnosti poslodavca, veliine
i strukture preduzea, materijalnih i kadrovskih
mogunosti, poslodavac moe odrediti struno lice na vie
naina [3].
Akt o proceni rizika mora sadrati sledee delove:
- opte podatke o poslodavcu;
- opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad
i njihovo grupisanje, i opis sredstava i opreme za linu
zatitu na radu;
- snimanje organizacije rada;
- prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti, na
radnom mestu, i u radnoj okolini;
- procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti;
- utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili
spreavanje rizika;
- zakljuak;
- izmene i dopune akta o proceni rizika.

5. POLJOPRIVREDA
Prema klasifikaciji delatnosti i zanimanja, koju je dao
Meunarodni biro rada 1958. godine, poljoprivreda
obuhvata sve oblike delatnosti, iji je zadatak,
proizvodnja hranljivih proizvoda, biljnog i ivotinjskog
porekla, i nekih vrsta sirovina.
Poljoprivreda obuhvata vie grana proizvodnje.
5.1 Ratarstvo
Poljoprivredna proizvodnja, tanije proizvodnja itarica,
predstavlja sirovinsku bazu mlinarske i pekarske
industrije.

6. MLINARSKA I PEKARSKA INDUSTRIJA
6.1 Prerada itarica
Proces dobijanja brana, obuhvata vie radnji pripreme i
mlevenja itarica, i dobijanja brana za ishranu ljudi i
ivotinja.
Mlinarstvo, nekada zanatska aktivnost (vodenice
potoare, vetrenjae i dr.) danas je uveliko mehanizovano
i automatizovano. Velike mlinske sisteme ine suare ita,
silosi ita, mlinovi i silosi brana.
6.2 Pekare
Od nekadanje prakse, da se hleb pee u domainstvu za
sopstvene potrebe, preko zanatskih pekara, u kojima je
proizvodnja bila potpuno runa, stiglo se do sistema gde
je proces pripreme i peenja hleba potpuno
automatizovan. Za peenje hleba koristi se gas, nafta ili
elektrina energija.

7. A.D. MLIN NOVI KNEEVAC

Mlin je sagraen 1918. godine(slika 1). Njegova namena
je bila da proizvodi brano od penice.

Slika 1. Mlin iz 1918. godine

1976. godine je sagraen jo moderniji mlin, koji je imao
i praonicu penice, pre nego to ona stigne do prvog
krupaa, gde poinje da se melje (slika 2).

Slika 2. Mlin iz 1976. godine
A.D. Mlin Novi Kneevac
sadri nekoliko radnih

jedinica i sektora a to su:
R.J. LABORATORIJA
R.J. SILOS I SUARA
R.J. MLIN
R.J. ODRAVANJE I TRANSPORT
SEKTOR FINANSIJSKIH POSLOVA
SEKTOR KNJIVODSTVENIH POSLOVA
SEKTOR OPTIH POSLOVA
Sadanji Mlin je kapaciteta 7,5 vagona mlevene penice, u
24h (slika 3).
A.D. MLIN NOVI KNEEVAC trenutno zapoljava 50
radnika, od kojih 36 ine mukarci, a 14 ene. Broj
radnika sa visokom strunom spremom iznosi 3, sa
srednjom strunom spremom 26, a nekvalifikovanih je 21
1517

Slika 3. Sadanji mlin
8. VOA SMENE SILOSA
Voa smene silosa je karakteristino radno mesto za silos.
Zaposleni na ovom radnom mestu je, zbog karakteristika
svoga posla (rukovodei nadzorni posao), izloen
velikom broju razliitih tetnosti i opasnosti, koje su
prisutne u celom lancu proizvodnje u silosu. Obzirom da
vodi i nadgleda ceo proces proizvodnje u svojoj smeni,
duan je, da obilazi gotovo sve take, na kojima se
odvijaju proizvodni procesi.
Voa smene silosa, kao linom zatitnom opremom,
raspolae zatitnim odelima (zimskim i letnjim), zatitnim
cipelama (zimskim i letnjim) i zatitnim kapama
(zimskim i letnjim).
9. PROCENA RIZIKA ZA RADNO MESTO VOA
SMENE SILOSA PRI RADU U A.D.MLIN NOVI
KNEEVAC
Radi praktinog prikaza ocene rizika jednog radnog
mesta, odabrano je radno mesto voa smene silosa, pri
radu u A.D. Mlin Novi Kneevac. Izrada akta poinje
Odlukom o pokretanju postupka donoenja akta o proceni
rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
9.1 Poetak izrade akta o proceni rizika
Ovim aktom utvruju se nain i postupak izrade Akta o
proceni rizika, od nastanka povreda na radu ili oteenja
zdravlja, odnosno, oboljenja zaposlenog na radnom mestu
i u radnoj okolini, kao i nain i mere za njihovo
otklanjanje, koje poslodavac ureuje aktom o proceni
rizika.
9.2 Plan procene rizika
Plan procene rizika predstavlja proces, koji ima odgova-
rajua ulazna dokumenta i Akt o proceni rizika kao
izlazni dokument. Neophodno je definisati faze za perma-
nentni proces unapreenja bezbednosti i zdravlja na radu,
rokove za izvrenje, nosioce poslova po pojedinim faza-
ma, zaduenja i odgovornosti, kao i nain praenja rea-
lizacije poslova po pojedinim fazama, o emu je potrebno
voditi zapis koji e ostati trajni dokument ovog procesa.

Tabela 1. Procenjeni nivoi opasnosti i tetnosti
vrednovanje uticaja
Br. Opasnosti proces/aktivnost
I II R III
ukupna
ocena
nivo rizika
01
- korienje opasnih sredstava za rad,
koja mogu proizvesti eksplozije ili
poar
eleviranje 2 4 8 2 10 umeren
05
- nemogunost ili ogranienost
pravovremenog uklanjanja sa mesta
rada, izloenost zatvaranju,
mehanikom udaru, poklapanju i sl.
Prebacivanje penice iz jedne
elije u drugu
2 4 8 1 9 dopustiv
09
- rad u skuenom, ogranienom ili
opasnom prostoru (izmeu dva ili vie
fiksiranih delova, izmeu pokretnih
delova ili vozila, rad u zatvorenom
prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili
provetravan, i sl.)
Rad na mainama koje su u
pokretu
2 4 8 1 9 dopustiv
10
- mogunost klizanja ili spoticanja
(mokre ili klizave povrine)
Penjanje stepenicama 2 4 8 2 10 umeren
15
- opasnost od direktnog dodira sa
delovima elektrine instalacije i
opreme pod naponom
Rad sa elektrinim mainama 1 5 5 3 8 dopustiv

vrednovanje uticaja
Br. tetnosti proces/aktivnost
I II R III
ukupna
ocena
nivo rizika
21
- hemijske tetnosti, praine i dimovi
(udisanje, guenje, unoenje u
organizam, prodor u telo kroz kou,
opekotini trovanja i sl.)
Sve aktivnosti
4 2 8 1 9 dopustiv
22 - fizike tetnosti (buka, vibracija) Sve aktivnosti 4 2 8 1 9 dopustiv
23
- bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje
mikroorganizmima, i alegentima)
Sve aktivnosti 1 4 4 1 5 dopustiv
24
- tetni uticaj mirkoklime (visoka ili
niska temperatura, vlanost, brzina
strujanja vazduha)
25
- neodgovarajua nedovoljna
osvetljenost
34
- tetnosti vezane za organizaciju rada,
kao to su: rad dui od punog radnog
vremena (prekovremeni rad), rad u
smenama, skraeno radno vreme, rad
nou, pripravnost u sluaju intervencija,
sl.
Rad u smenama 4 3 12 1 13 umeren
Tabela 2. Metodologija ocene rizika
1518
9.3 Podaci o preduzeu
U podatke o preduzeu spadaju: opti podaci o
poslodavcu; opis tehnolokog i radnog procesa, opis
sredstava za rad i njihovo grupisanje i opis sredstava za
linu zatitu na radu.
9.4 Procena rizika
Osnovni delovi Akta o proceni rizika, za svako radno
mesto, su:
Opti podaci
Opis poslova i radnih zadataka
Sredstva i materijal rada
Karakteristike rada
Procena fizikih i psihofiziolokih zahteva radnog
mesta, telesne aktivnosti i fiziko optereenje pri
radu
Karakteristike rada bitne za procenu
psihofiziolokog optereenja radnog mesta
Neposredna procena psihofiziolokog optereenja
Analiza mera zatite na radu

METODOLOGIJA OCENE RIZIKA

I II III
o
c
e
n
a

Verovatnoa
nastanka
dogadjaja:
Mogui uticaj na
zdravlje
zaposlenog/i
Uticaj drugih
faktora iz radne
sredine na
rad(ometanje od
drugih
zaposlenih,
pacijenata ili
procesa itd)
1
Ektremno redak
dogadjaj
Zanemarljiv uticaj Mali uticaj
2 Redak dogadjaj Mali uticaj Srednji uticaj
3
Prilino est
dogadjaj
Srednji uticaj Ozbiljan uticaj
4 est dogadjaj Ozbiljan uticaj
5
Izuzetno est
dogadjaj
Kritian uticaj
R = I x II Ukupna ocena R + III
NIVOI RIZIKA (R + III)
1 4 = neznatan rizik
5 9 = dopustiv rizik
10 14 = umeren rizik (radno mesto sa uveanim rizikom
potrebne mere)
15 19 = znatan rizik (radno mesto sa uveanim rizikom
potrebne mere)
20 25 = nedopustiv (potrebne mere)

Analizom opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj
okolini i procenjivanjem rizika (Tabela 1),
odgovarajuom metodom (Tabela 2), utvreno je da se
rizik kree u granicama neznatnog do umerenog te:
RADNO MESTO: VOA SMENE U SILOSU jeste
radno mesto sa poveanim rizikom.

9.5 Zakljuak Akta o proceni rizika
Od sutinskog je znaaja, da se utvrde prioriteti meu
merama, koje e se preduzeti u cilju eliminisanja ili
prevencije rizika.

10. ZAKLJUAK
Sistem bezbednosti i unapreenja radne i ivotne sredine,
obuhvata skup meusobno povezanih, i uslovljenih mera i
aktivnosti, usmerenih na ostvarivanje bezbednih uslova
rada i ivota lica na radu i ostalih graana. Cilj ovih mera
je da se otkloni, ili sprei, svako nepovoljno delovanje na
bezbednost na radu ljudi i imovine i zdrave uslove u
ivotnoj sredini. Zdravlje na radu i zdrava radna okolina,
spadaju meu najvee vrednosti zajednice i drave, kao
osnove od koje zavisi nacionalni dohodak, a time i
materijalna sigurnost stanovnitva [4].
Na samom kraju treba istai, da se zatiti na radu jo uvek
ne pridaje veliki znaaj, kao to je to sluaj u stranim
dravama. Posebno je vano istai da drutvena zajednica,
kole, poslodavci i sami pojedinci treba da rade na
podizanju svesti o vanosti preventive, kako bi ljudski
faktor, u nastanku tetnog dogaaja, bio sveden na
najmanju moguu meru [4].

11.LITERATURA
[1] Kosi S. Nova strategija Evropske unije u oblasti
zatite zdravlja i bezbednosti na radu za period od 2002.
do 2006. godine. - Beograd: Zatita; 2003.
[2] WHO. Global strategy of occupational health for all -
The way to health at work, Geneva:
WHO/OCH/95.1;2007.
[3] Paranosi M. Metodologija utvrdivanja posebnih
uslova na radu, sa komentarom. Beograd: NIMP Zatita
rada" d. d.;1996.
[4] Prof dr Bela Proke. Skripta za obuku iz materije
bezbednosti i zdravlja na radu. Novi Sad. 2009.

Kratka biografija:

Vesna Krianov roena je u Novom
Kneevcu 1987. god. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Inenjerstva zatite ivotne sredine
Karakteristika uslova rada i profesionalne
tetnosti i opasnosti u svetlu procene rizika
mlinskog radnika odbranila je 2011.god.
Bela Proke roen je u Novom Sadu 1958.
Doktorirao je na Medicinskom fakultetu u
Novom Sadu 2001. godine, od 2011.
godine je u zvanju redovnog profesora.
Oblast interesovanja su medicina, medicina
rada.

1519

: 621.311

SOLAR ENERGY APPLICATION FOR THE SANITARY HOT WATER PREPARATION
AND HEATING FOR THE COMBINED PURPOSE FACILITY

, ,

.

.

,
.
Abstract In this thesis the theoretical bas of renewable
energy sources is explained, with special emphasis on
solar thermal energy. As an example of the application a
residential facility is selected, on who the solar system for
a sanitary hot water and heating will be installed. For
selected facility, the dimensioning of solar system for a
sanitary hot water and heating facility was performed and
calculation of system for heat losses from the building
was carried out.

: ,
, , ,
,

1.

(
), ()

.

(
)

(
).

,
,
____________________________________________
:
-
.
.

, ,

.

2.

, ,

, ,,
" ,
.

,
.
,
,
.

.

, .
. ,

.
2020.
20 %

3.

:

(
),
(
).

3.1.

.

.
1520
, ,

.

3.2.

( ).

[1].

4.

:
,
,
,
,
,
,
[2].

1 .

1. [3]

5.

,
. - -

. 90/70C
. -
600/110,
.
,
.

, 24
.

[4] [5].
+ + +
=
K m
W
k
s i
i
u
2
1 1
1

(1)
:
u
-
[W/m
2
],
i
- [m],

i
-
"" [W/mK],
1/ -
[m
2
K/W],
s
-
[W/m
2
K].

:

1.

Q
H
[W] t[C]

. .
(
) .
.
.

[W]
01 2398 20 20 10 (10) 2418
02 3496 20 29 20 (9) 3506.1
03 2220 20 19 10 (9) 2297.1
04 1426 20 12 0 (12) 1450.8
05 2446 20 21 10 (11) 2538.9
06 2930 20 25 10 (15) 3022.5
07 894 22 8 5 (3) 924
08 2799 20 24 10 (14) 2901.6
18609 158 75 (83) 19059

6.

,

, . 2

2009
.
T 2. [6]

[kWh/m
2
]

[C]

1.66 7.0

2.38 7.6

3.57 10.1

4.95 13.5

6.16 18.7

6.77 22.8

7.02 25.3

6.19 25.0

4.86 20.5

3.17 16.8

1.98 11.9

1.41 8.4

4.19 15.6
6.1.

.
10
, 40 .

1521
10 ,
10 .

2.
,
50 .

:

dan
l
V n V
n
500 50 10 = = =
(2)
:
V
[l/dan],
n ,
V
n
-
[l].

60C,
.
15C,
, 45C

.
:

[ ] kWh t m c Q =
3600
1
(3)
:
Q - [kWh],
c [kJ/kgK],
m [kg],
t -
[C].

. = 15C
998.95 g/m
3
, :
kg m
m
kg
V m 500 500 . 0 95 . 998
3
3
= = =
(4)

500 :

( )K kg
kgK
KJ
Q 288 333 500 18 . 4 =

kWh KJ Q 12 . 26 94050 = =

()
4.19
kWh/m
2
, Q
s
.

,
,
,
, :

=
2
m
kWh
Q Q
S k

(7)
:
Q
k
- [kWh/m
2
],
Q
s
-
[kWh/m
2
],
- [%].

0.56 . 56 %. ,

15.6 C
5 :
=
2
56 . 0 19 . 4
m
kWh
Q
k

6
:

2
2
11 . 11
35 . 2
12 . 26
m
dan m
kWh
dan
kWh
Q
Q
A
k
= = =

SOLECT RK
2.1 m
2
, 7
:

kom
m
m
A
A
n
a
3 . 5
1 . 2
11 . 11
2
2
= = =
(10)
:
A [m
2
],
A
a
[m
2
],

5 SOLECT
RK, REHAU, 10.5
2

[6].

6.2.

:
( ) ( )
kw p s
kw ww
ww
bojler
t t
t t P V
V

=
C 45
min
2 ... 75 . 1
(11)
:
V
bojler min
- [l],
V
ww(45C) -

45 C [l],
P ,
t
ww
[C],
t
kw
( 15 C),
t
sp
- (60 C).

, -
600/150.

[6].

6.3.

(5)
(9)
(8)
(6)
1522
4807. ,

,

.
:

PG K R WT A
V V V V V + + + =
(12)
:
V
A
- [l],
V
WT
-
(REHAU SOLECT 600/150
10.2 l) [l],
V
R
- ( 22x1 0.314 l
) [l],
V
K
- [l] (
1.5 l),
V
PG
- [l] (
0.7 l)

:
l l l l l V
A
39 . 29 7 . 0 5 . 1 5 314 . 0 35 2 . 10 = + + + =

.
:

Damph
stat
P
m
bar h
P + =
10
0
(14)

P
0
1 bar
P
0
- [bar],
h
stat
- [m],
P
Damph
- REHAU SOLECT
120 C = 0,8 bar.

:
( )
O E
E
V R K A N
p p
p
V V V V n V
+
+
+ + + =
1
1 . 0
min ,
(15)
:
V
N,min
- [l],
n
=110K=0.07,
V
A
- [l],
V
K
- ( SOLECT RK
1.5 l) [l],
V
R
- ( 22x1 0.314 l
) [l],
V
V
- ( V
A
<200; V
V
=3 l),
p
E
( REHAU SOLECT
6
bar, ( )
p
E
= 5.4 bar) [bar].

:

( )
bar bar
bar
l l l l V
N
8 . 1 4 . 5
1 4 . 5
3 99 . 10 1 . 0 5 . 7 39 . 29 07 . 0
min ,
+
+ + + =

l l V
N
24 26 . 24
min ,
=

24 l [7].
7.

,
(
)
,
.

,
,
7
.
,
,
20 .
,
,

,

, .

, .
,

.

8.

[1] .; . 2004. .
, ,
[2] . 1992. .

[3] -
(Apr. 04, 2011)
http://www.grejanje.com/download.php?pID=5
[4] . 2005.
. .
[5] ., . 1988. -
. ,
.
[6] European Solar Test Installation (ESTI):
http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps4/pvest.php
[7] . -
. 2007. ,

:

1986. .

,

.

(13)
(16)
(17)
1523

UDK: 005.334:504

INFRASTRUKTURNA RANJIVOST OBJEKATA NA ZEMLJOTRESE NA TERITORIJI
OPTINE KRALJEVO

INFRASTRUCTURAL VULNERABILITY TO EARTHQUAKE IN KRALJEVO
MUNICIPALITY

Aleksandar Zec, ore osi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

OblastINENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj- Cilj ovog rada jeste vizuelni prikaz
infrastrukturne ranjivosti na zemljotrese na teritoriji
optine Kraljevo, kao i opis programa Quantum GIS koji
je korien u vizuelizaciji. U radu je definisan pojam
zemljotresa, seizmike aktivnosti Jugoistone Evrope, pri
emu je posebno obraena statistika zemljotresa i
principi zatite od zemljotresa u Srbiji. Zatim, u radu je
definisana SWOT analiza i primer njene primene na
zemljotresu u Kraljevu. U poslednjem delu rada dat je
opis programa Quantum GIS, a takoe je prikazana i
vizuelizacija podataka o teti i infrastrukturnoj ranjivosti
nakon zemljotresa u Kraljevu korienjem programa
Quantum GIS.
Abstract- Purpose of this paper is to describe an
infrastructure vulnerability visualisation, in the case of
the recent Kraljevo earthquake, as well as the description
of the software used (Quantum GIS). Paper describes
earthquakes and seismicity concepts for the Eastern
European Region. Attention was on the earthquake's
statistical analysis and earthquake protection measures.
After that, an earthquake's SWOT analysis is done,
focusing on the Kraljevo earthquake. Last chapter of this
paper explains concept of the 'Quantum GIS' software
used to visualise infrastructural vulnerability of Kraljevo
municipality.
Kljune rei: Katastrofa, Rizik, Zemljotres, Quantum
GIS, SWOT Analiza

1. UVOD

Ranjivost se moe definisati kao stepen do kog odreeno
drutvo, struktura, sluba ili geografsko podruje moe
podneti odreeni hazard na raun svoje prirode i
konstrukcije, kao i udaljenost od podruja sklonih
hazardnim dogaajima. Ranjivost moemo svrstati u dve
grupe: fizika i socio- ekonomska ranjivost.
Izlaganje prirodnim hazardima se povealo kao rezultat
promene klime i unitavanja mangrova koji tite obale od
plimnih talasa.
Rizici se takoe poveavaju kao rezultat kontinuirane
koncentracije ljudi u visoko-izloenim podrujima.
U poslednjih 20 godina, prirodne katastrofe su odnele vie
od 1.5 miliona ivota, i pogodile vie od 200 miliona ljudi
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr ore osi, docent.
godinje. Vie od 90 procenata ljudi izloenih
katastrofama ivi u zemljama u razvoju, i vie od
polovine smrti usled katastrofe se deava u zemljama sa
niskim indeksom ljudskog razvoja. Kapacitet za
prilagoavanje se naruava, na primer, smanjenom
socijalnom zatitom, naruavanjem neformalnih
sigurnosnih mrea, loe graenom ili odravanom
infrastrukturom, hroninom bolesti i sukobom.

2. POJAM RANJIVOSTI

Razliiti pogledi na ranjivost dolaze kao posledica
suprotstavljenih potreba svake pojedinane grupe, da bi se
uputilo posebno pitanje na mogui uticaj katastrofa.
Akademija je zainteresovana za analizu svih pitanja koji
se tiu izraza, od socijalnih, antropolokih, ekonomskih,
sredinskih, do tehnikih i tehnolokih, ili gledita sa
svrhom da ga okarakterie tako da povea svest o ovom
pitanju i da obezbedi smer u miljenju vladama i
agencijama za razvoj. Za razliku od nje, agencije za
smanjenje katastrofa i agencije za razvoj, koje su
zainteresovane za njeno smanjenje, tee da
pojednostavljuju izraz do praktinih nivoa, to im
dozvoljava da je procenjuju kao poetna sredstva za njeno
smanjenje. Pogled na ranjivost u literaturi otkriva da su
ovaj izraz razni autori upotrebljavali u mnogim razliitim
kontekstima, pokazujui injenicu da je ovo polje jo
uvek nenaseljeno. Kao to je naglaeno kod Olvonga
(Alwang) et al (2001) i Bruksa (Brooks) (2003), literatura
sadri mnoge izraze iji odnosi ponekad mogu da budu
nejasni, a u nekim sluajevima isti izrazi mogu imati
razliita znaenja. U literaturi se mogu nai razliiti
pojmovi koji pokazuju kako se ranjivost mogla shvatati:
1. Kao poseban uslov ili stanje sistema pre nego
to neki dogaaj pokrene katastrofu, opisan prema
kriterijumima kao to su podlonost, ogranienja,
nesposobnosti ili nedostaci, na primer, nesposobnost
odupiranja udaru dogaaja (otpornost) i nesposobnost da
se izae na kraj sa dogaajem (sposobnost
savladavanja);
2. Kao direktna posledica izloenosti datoj
opasnosti; i
3. Kao verovatnoa ili mogunost da posledica
sistema kada je izloen spoljanjem dogaaju vezanom za
opasnost, izraen prema potencijalnim gubicima, kao to
su rtve ili ekonomski gubici, ili kao verovatnoa da
1524
osoba ili zajednica dostignu ili prevaziu odreenu
referentnu taku kao to je jaz siromatva.

3. ASPEKTI RANJIVOSTI

Iako je ranjivost dodatna i specifina za mesto, odreeni
uobiajeni elementi mogu biti posmatrani irom razliitih
regiona, opsega i objanjenja. Odreeni problemi
ranjivosti kao to su pravinost, izvoz i uvoz ranjivosti od
jednog do drugog mesta ili generacije, i uzrone veze sa
sukobom, hazardima i ivotnom sredinom zasluuju
posebnu panju, jer oni predstavljaju strateke ulazne
take za efektivno smanjenje ranjivosti i pravljenje
propisa.
3.1 Nejednakosti, pravinost i ranjive grupe
Ranjivost varira irom kategorija, izmeu mukaraca i
ena, siromanih i bogatih, ruralnih i urbanih. Izbeglice,
emigranti, raseljene grupe, siromani, veoma mladi i stari,
ene i deca su esto najranjivije grupe na viestruke
pritiske.
3.2 Uvoz i izvoz ranjivosti
Ranjivost je kreirana ili poveana na daljinu, u mnogim
sluajevima, kroz uzrok-efekat odnose koji opstaju preko
velikih razdaljina u prostoru i vremenu. Mnogi arhetipovi
ranjivosti prikazuju fenomen izvoza ranjivosti.
Smanjenje ranjivosti, na primer kroz obezbeivanje
sklonita, poveava ranjivost drugih koji su daleko, na
primer kroz degradaciju zemlje i kontaminaciju oko
rudarskih podruja graevinskih materijala (Martinez-
Alier 2002).
3.3 Ranjivost, ivotna sredina i sukob
Mnogi obrasci ranjivosti predstavljaju potencijal za
voenje sukoba. Veza izmeu problema ivotne sredine i
meunarodnog i civilnog sukoba je bila predmet velikog
dela akademskih istraivanja u periodu posle Hladnog
rata (Diehl and Gleditsch 2001, Homer-Dixon 1999,
Baechler 1999, Gleditsch 1999). Nedostatak i bogatstvo
resursa ivotne sredine mogu da pogoraju postojee
napetosti, i doprinesu sukobu izmeu grupa, posebno u
drutvima sa manjkom kapaciteta za efektivno i pravedno
upravljanje resursima (Homer-Dixon 1999, Kahl 2006).
3.4 Ranjivost, blagostanje i prirodni hazardi
U zadnjih 20 godina, prirodne katastrofe su odnele vie
od 1.5 miliona ljudskih ivota, i pogodile su vie od 200
miliona ljudi godinje (Munich Re 2004b). Jedan od
glavnih pokretaa poveanja ranjivosti na hazarde je
globalna promena ivotne sredine.
Prirodni hazardi, kao to su zemljotresi, poplave, sue,
oluje, tropski cikloni i uragani, divlji poari, cunamiji,
vulkanske erupcije i klizita ugroavaju svakog. Najvie
od svega pogaaju siromane. Globalni podaci za
ekstremne dogaaje ukazuju da se broj prirodnih hazarda
poveava (EM-DAT, Munich Re 2004b, Munich Re
2006).
Dve treine svih katastrofa su hidrometeoroloki
dogaaji, kao to su poplave, olujni vetrovi i ekstremne
temperature.

4. TRUSNE KARAKTERISTIKE JUGOISTONE
EVROPE
Jugoistona Evropa je geografska celina na jugoistoku
evropskog kontinenta, a obuhvata skoro celo podruje
Balkanskog poluostrva, deo Panonske nizije, Vlaku
niziju i delove Karpata, a neki autori u ovu regiju ubrajaju
i Malu Aziju.
Seizmiki najaktivnije oblasti su bile na podruju
Jadranskog primorja, zapadne i severne Makedonije,
umadije u predelu Rudnika i Pomoravlja. Najmirnija
oblast je bila Karpatsko - balkanska u kojoj su se javljali
samo manji potresi.
4.1 Trusne oblasti u Srbiji
Srbija nije prostor visoke seizmike aktivnosti, ali se u
njoj deavaju zemljotresi ija magnituda dostie 5,8
jedinica Rihterove skale. Po svojoj energiji ovi
zemljotresi mogu biti i ruilaki. Zahvaljujui poloaju,
koji se nalazi na samoj ivici ploe, zemljotresi u Srbiji po
seizmolozima ne mogu biti jai od 6,2 do 6,3 po Rihteru.
Najjaih est zemljotresa PO Rihterovoj skali koji su se
dogodili u 20. i 21. veku na teritoriji Srbije su:
Uroevac 1921. godine, jaina 5,7 jedinica
Lazarevac 1922. godine, jaine 6,1 jedinica
Rudnik 1927. godine, jaine 6,0 jedinica
Kopaonik 1980 .godine, jaine 5,8 jedinica
Mionica 1998. godine, jaine 5,7 jedinica
Kraljevo 2010. godine, jaina 5,4 jedinica
4.2 Istorijat prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije
EM-DAT podaci za Srbiju i Crnu Goru su dostupni samo
od 1989, i analizirani su kako bi se razumelo stanje
ranjivosti i hazarda drave. Broj dogaaja koji su se desili
tokom perioda 1989-2006 pokazuju da je pojava
tehnolokih i hazarda vezani za poplavu najvea (38
procenata i 34 procenta) meu svim hazardima. Drugi
hazardi koji su zabeleeni tokom ovog perioda i njihov
procenat su prikazani na slici 1:

Slika 1. Rspodl rzliitih hzrd u Srbiji (1989-
2006)

1525
5. ZEMLJOTRESI

Seizmika aktivnost, zemljotres, je rezultat izneneadnog
otputanja energije u Zemljinoj kori koja stvara seizmike
talase. Zemljotresi se belee seizmometrom tj.
seizmografom.
Zemljotres ili potres nastaje usled pomeranja tektonskih
ploa, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica
je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobaanja velike
energije. Zemljotresi imaju varirajue posledice, ukljuu-
jui i promenu geolokih osobina, tetu antropogene
sredine tj. sredine i objekata koje je ovek stvorio i imaju
veliki uticaj na ovekov ivot. Zemljotresi mogu da pro-
uzrokuju dramatine geomorfoloke promene, ukljuujui
pomeranje zemlje i horozintalno i vertikalno. Posledice
zemljotresa mogu da budu: klizita, lavine, poari,
poplave, vulkanske erupcije, cunami.

6. INFRASTRUKTURNA RANJIVOST OBJEKATA
NA ZEMLJOTRES NA TERITORIJI OPTINE
KRALJEVO 03.11.2010.

Glavni zemljotres se dogodio 03.11.2010. godine u 01 as
i 56 minuta. Njegova jaina je iznosila 5.4 stepeni
Rihterove skale. Vreme poetka dogaanja zemljotresa u
ognjitu je 00:56:54.76 GMT, a ognjite se nalazilo na
dubini od 13 km. Koordinate epicentra su : latituda
43.762 N i longituda 20.713 E, a epicentar je lociran na
121 km juno od Beograda, odnosno 4 km severno od
Kraljeva
6.5 Tipizacija objekata
Medvedev Sponhauer Karnik-64 (MSK-64) skala takoe
obuhvata samo tri tipa objekata i to:
A: Zgrade od neobraenog kamena, seoske zgrade, zgrade
od nepeene cigle, kue od gline.
B: Obine zgrade od opeka, zgrade od velikih blokova i
zgrade od prefabrikovanih materijala.
C: Armiranobetonske graevine i solidno graene drvene
graevine.
6.6 Klasifikacija oteenja
Nain na koji se neki objekat deformie pod seizmikim
dejstvom zavisi od tipa objekta. U jednoj irokoj
kategorizaciji mogue je obuhvatiti kako objekte sa
zidanom konstrukcijom, tako i one izgraene od
armiranog betona. Evropska Makroseizmika Skala
definie 5 stepena oteenja i to na zidanim zgradama i na
zgradama od armiranog betona.

7. SWOT ANALIZA

Jedno od korisnih sredstava za procenu sposobnosti
zajednice ili organizacije, zove se SWOT analiza. Naziv je
dobila od prvih slova rei na engleskom jeziku koje
oznaavaju jake strane (Strenghts), slabosti (Weaknesses),
mogunosti (Opportunities) i opasnosti (Threats).
Jake strane i slabosti se obino smatraju unutranjim
stvarima zajednice, dok su mogunosti i opasnosti
spoljne. Vano je razmotriti kako unutranje jae i slabe
strane vae zajednice, tako i snage koje spolja mogu uticati
na nju. Jake strane su jedinstvene sposobnosti na kojima
moete graditi uspeh, dok su slabosti one oblasti na kojima
treba da radite ili gde treba da jaate svoju zajednicu.
Mogunosti su spoljne snage koje vam mogu pomoi da
ostvarite svoje ciljeve, dok su opasnosti one snage koje
mogu raditi protiv vas i treba da izbegnete ili umanjite
njihov uticaj.

8. VIZUELIZACIJA PODATAKA O TETI I
INFRASTRUKTURNOJ RANJIVOSTI NAKON
ZEMLJOTRESA U KRALJEVU KORIENJEM
PROGRAMA QUANTUM GIS
Geografski informacioni sistem (GIS) je sistem za
upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim
osobinama. U najuem smislu to je raunarski sistem
sposoban za integrisanje, skladitenje, ureivanje, analizu
i prikaz geografskih informacija. U irem smislu GIS je
orue pametne karte koje ostavlja mogunost
korisnicima da postavljaju interaktivne upite (istraivanja
koja stvara korisnik), analiziraju prostorne informacije i
ureuju podatke.
GIS se sastoji od etiri interaktivne komponente:
podsistem za unos koji vri konverziju karata (mapa) i
drugih prostornih podataka u digitalni oblik (vri se tzv.
digitalizacija podataka); podsistem za skladitenje i
pozivanje podataka; podsistem za analizu; i izlazni
podsistem za izradu karata, tabela i za pruanje odgovora
na postavljene upite.
GIS programi:
Global Mapper
ESRI ArcView
MapInfo Prefessional
Quantum GIS
8.1 Quantum GIS
Kvantum GIS (QGIS) je besplatan softver, raunarska
GIS (Geografski informacioni sistem) aplikacija koja
omoguava pregled, ureivanje, i analizu geopodataka.
Razvoj
Geri erman je otpoeo razvoj Quantum GIS-a poetkom
2002, kao programa za pregled GIS podataka za Linuks.
Razvoj je nastavljen 2004-e, i postao inkubatorski
projekat za OSGeo Fondaciju. Verzija 1.0 je izdata u
januaru 2009.
Quantum GIS je trenutno odravan od strane grupe
volontera koji redovno izdaju unapreenja i popravke. Za
sada je Quantum GIS preveden u 14 jezika, a aplikacija je
koriena u meunarodnim akademskim i profesionalnim
okruenjima.
Quantum GIS omoguava upotrebu ESRI-jevog ejpfajl
formata i kaverid podataka, kao i personalne
geobazepodataka. MapInfo, PostGIS, i mnotvo drugih
formata je podrano u Quantum GIS-u. Mreni servisi,
ukljuujui Web Map Service i Web Feature Service, su
1526
takoe podrani da omogue upotrebu vanjskih izvora
podataka.
Quantum GIS omoguava integraciju sa ostalim GIS-
ovima otvorenog koda, ukljuujui PostGIS, GRASS
GIS, i MapServer da bi se dobila proirena upotrebljivost.
8.2 Vizuelizacija podataka o teti i infrastrukturnoj
ranjivosti korienjem programa Quantum GIS
Pomou programa Quantum GIS vizuelno je prikazana
prostorna raspodela infrastrukturne ranjivosti objekata na
zemljotrese na teritoriji optine Kraljevo (slika 2).
Vizuelizacija je izvrena na osnovu podataka prikupljenih
u tabeli atributa,u kojoj su prikazani podaci o mestu
nastanka zemljotresa, klasi objekta na datoj lokaciji,
stepenu oteenja i koliini oteenja (slika 3).

Slika 2: Vizuelizacija infrastrukturne ranjivosti na
teritoriji optine Kraljevo u programu Quantum GIS

Slika 3: Prikaz tabele atributa u programu Quantum GIS

9. ZAKLJUAK
U ovom radu prikazana je jedna od mogunosti primene
programa Quanutm GIS na analizu zemljotresa da bi se
dobio prikaz prostorne raspedele infrastrukturne ranjivosti
objekata na itavoj teritoriji koja je bila pogoena
zemljotresom, sa akcentom na optinu Kraljevo.
Glavni cilj prikaza i korienja ovog programa je
smanjenje infrastrukturne ranjivosti, a samim tim i
ranjivosti stanovnitva, pri emu se podrazumeva da se
najvie mora poraditi na takama koje su najranjivije.
Rezultati primene ovog programa pomou kojeg je
detaljno analizirana ranjivost doprinosi prvom smnjnju
rizik od ktstrof i fiksnom ciklusu uprvljnj
kcidntlnim rizicim.
10. LITERATURA

[1] Global Environment Outlook GEO 4 environment for
development, Chapter 7 Vulnerability of People and the
Environment: Challenges and Opportunities. United
Nations Environment Programme 2007
[2] Blaikie, P., Cannon T., Davis, I. and Wisner, B., At
Risk: Natural Hazards, Peoples Vulnerability and
Disasters. London, Routledge, 1994
[3] Kingston J., Lambert D., Velike svetske katastrofe i
krize , Beograd, Narodna knjiga, 1982
[4] Juan Carlos Villagrn De Len., Source 4
Ranjivost, konceptualni i metodoloki pregled , Serija
publikacija UNU-EHS Broj 4/2006

WEB IZVORI

[1] www.seismo.gov.rs
[2] www.wikipedia.org
[3] www.earthquake.usgs.gov

Kratka biografija:

Aleksandar Zec roen je u Novom Sadu
1986. god. Diplomski-master rad na Fakul-
tetu tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstva
zatite ivotne sredine Infrastrukturna
ranjivost objekata na zemljotrese na teritoriji
optine Kraljevo odbranio je 2011.god.

ore osi roen je u Novom Sadu 1976.
god. Doktorirao je 2010. god na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu.
Dugogodinji je saradnik u oblasti
osiguranja. Pored viegodinjeg praktinog
rada u oblasti osiguranja, bavi se i teorijom
osiguranja i teorijom rizika. Trenutno je
zaposlen na Fakultetu tehnikih nauka kao
docent

1527

UDK: 621.18:536

UPOREDNA ANALIZA SASTAVA DIMNIH GASOVA PRI PRELASKU SA FOSILNOG
NA ALTERNATIVNO GORIVO U LAFARGE BFC

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE FLUE GASES COMPOSITION DURING FUEL
SWITCH FROM FOSSIL TO ALTERNATIVE FUELS IN LAFARGE BFC

Svetlana Pavi, Branka Nakomi-Smaragdakis, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj U ovom radu analiziran je uticaj
uvoenja otpadnih (pneumatika) guma kao alternativnog
goriva u Lafarge fabrici cementa u Beoinu u vidu
uporedne analize sastava dimnih gasova pri prelasku sa
fosilnog na alternativno gorivo. Cilj je bio pokazati da se
emisija dimnih gasova iz rotacionih pei veoma malo
razlikuje pri deliminoj supstituciji osnovnog goriva
alternativnim gorivom.
Abstract The effect of introducing waste tires as the
alternative fuel in the Lafarge cement factory in Beoin
was presented in this paper, along with the comparative
analysis of the flue gases compostion during the fuel
switch from fossil to alternative fuels. The aim was to
show that the emission of flue gases from the rotary kiln
are somewhat different at the partial substitution of
primary fuels with alternative fuels.
Kljune rei: Alternativna goriva, Otpadne gume,
Cementna industrija, Emisije

1. UVOD
Otpadne gume predstavljaju one gume koje se vie ne
mogu koristiti u svojoj prvobitnoj nameni i koje se zbog
istanjivanja gazeeg sloja ne mogu ni protektirati
vulkanizacijom novim gazeim slojem.
Otpadne gume su se u praksi pokazale kao dobra
alternativa fosilnim gorivima s obzirom da prilikom
sagorevanja oslobaaju istu koliinu energije kao ugalj.
Cele ili iseckane mogu se upotrebljavati kao sekundarno
gorivo u proizvodnji cementa, krea, elika ili kao
dodatak u insineratorima kada je otpadu, radi boljeg
sagorevanja, potrebno poveati toplotnu mo.
Cementna rotaciona pe je toplotni ureaj u kome je
mogue sagorevanje razliitih vrsta goriva, ak i opasnog
organskog otpada, zbog kratkog vremena izloenosti
visokim temperaturama (oko 5 sekundi na temperaturi
1500-2000C) to garantuje potpuno sagorevanje bez
tenog ili suvog ostatka.
Prakaste materije prikupljene opremom za otpraivanje
meaju se sa sirovinskim branom ili cementom, a veina
tekih metala (sa izuzetkom ive telura) se vezuju u
reetku konanog proizvoda-klinkera.
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc. dr Branka Nakomi-Smaragdakis.
Neorganski elementi poput kalcijuma, aluminijuma,
gvoa, silicijuma, titana i hroma, imaju pozitivan uticaj
na kvalitet portland cementa a nalaze se u pepelu koji
ostaje posle sagorevanja alternativnog goriva. Pepeo iz
goriva se ugrauje ili u klinker ili u prainu iz pei, koja
se hvata na ureajima za otpraivanje i kod veine
cementara se vraa u pe da se dovri proces kalcinacije i
sinterovanja.
Iskustva iz drugih cementara, u kojima se ve koriste
gume kao alternativno gorivo, pokazuju da nema
poveane emisije tetnih gasova i vrstih estica iznad
GVE (granine vrednosti emisije) i opasnosti da e
transport i/ili transformacija ovih materija drastino
naruiti kvalitet vazduha u neposrednom okruenju ili van
granica GVI (granine vrednosti imisije) propisanih
Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i
rokovima merenja i evidentiranja podataka (Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 30/97). [1]

2. UPOTREBA OTPADNIH GUMA KAO
ALTERNATIVNOG GORIVA U LAFARGE BFC
Postrojenje za korienje gume kao alternativnog goriva u
Lafar BFC (beoinska fabrika cementa) ine sledee
tehnoloke celine:
istovarno skladini prostor,
sistem za seckanje gume,
sistem za merenje gume koja se transportuje u pe,
transportni sistem,
sistem doziranja gume u rotacionu pe (Slika 1).
Predvieno je da se doziranje guma vri kroz dva
prikljuna kanala sa dvostrukim pokretnim pregradama od
kojih prvi prikljuni kanal slui za dovoenje celih guma,
dok drugi prikljuni kanal slui za dovoenje seckanih
guma.

Slika 1: ematski prikaz rada sistema za doziranje celih
guma sa dvostrukom klapnom [1]
Prvi prikljuni kanal, koji slui za doziranje celih
automobilskih guma, spojen je sa dimnom komorom na
poziciji ulaska materijala u pe sa istone strane.
1528
Sastavni deo prikljunog kanala su dve pokretne pregrade
(klapne) koje se nalaze jedna ispod druge na istoj strani
kanala, a pneumatski se otvaraju i zatvaraju. Pravilo je da,
kad se jedna pokretna pregrada otvori, druga je obavezno
zatvorena. [1]
2.1. Izbor mernih mesta i opis ispitivanja
Merenje emisije zagaujuih komponenata iz rotacione
pei za proizvodnju cementa obavljeno je tokom probnog
korienja guma kao alternativnog goriva u LBFC (Lafar
beoinska fabrika cementa), u periodu od 10.-16. 05.2007.
godine, pri emu je 10.05.2007. godine obavljeno
referentno merenje emisije bez korienja guma. Merene
veliine su: vrste estice, sumpor dioksid (SO
2
), azot
dioksid (NO
2
), kiseonik (O
2
), ugljen dioksid (CO
2
), ugljen
monoksid (CO), hlorovodonina kiselina (HCl),
fluorovodonina kiselina (HF), benzen, toluen, ksilen
(BTX), teki metali i iva, isparljiva organska jedinjenja
(VOC), policiklini aromatini ugljovodonici (PAH),
dioksini i furani (PCDD/F), ukupni organski ugljenik
(TOC).
Poloaj mernih mesta je odreen u skladu sa standardima
i metodama predvienim za ovu vrstu merenja i
pogonskim uslovima u objektu, odnosno tako da realno
prezentuju stanje dimnih gasova.
Merna mesta za merenje emisije su:
MM 1 - dimnjak pei posle vreastog filtra,
MM 2 - dimnjak elektrofiltra suare sirovina. [1]

3. UPOREDNA ANALIZA REZULTATA
DOBIJENIH MERENJEM SASTAVA DIMNIH
GASOVA PRE I NAKON UPOTREBE GUME KAO
ALTERNATIVNOG GORIVA U LAFARGE BFC
Na osnovu srednjih izmerenih vrednosti rezultata prorauna
i izraunate vrednosti emisije zagaujuih komponenata,
pri sagorevanju samo osnovnog goriva (uglja i petrol
koksa), kao i pri sagorevanju osnovnog goriva (uglja i
petrol koksa) sa delom alternativnog goriva (guma),
odnosno rezultata koji su dobijeni na osnovu merenja na
MM1 i na MM2 (koji su detaljno prikazani u okviru
diplomskog-master rada) mogu se izvui sledei zakljuci:
Merno mesto 1:
Emisije vrstih estica (praine)
Rezultati merenja u odnosu na propisane GVE: Srednje
vrednosti koncentracija vrstih estica (praine) ne
prekorauju GVE propisane Pravilnikom.
Rezultati merenja u odnosu na korienje guma kao
alternativnog goriva: Promena koncentracija vrstih
estica (praine) iznosi manje od 10%, te se moe
zakljuiti da je promena bez znaaja.
Emisije NO
2
, SO
2
i CO
vrednosti koncentracija azotnih oksida, sumpornih oksida i
ugljenmonoksida ne prekorauju GVE propisane
Pravilnikom.
alternativnog goriva: Nema porasta koncentracija azotnih
oksida, ve smanjenja koncentracije. Koncentracija
sumpornih oksida i ugljenmonoksida su promenljive, ali
su ispod GVE, te se moe zakljuiti da korienje
alternativnog goriva ne utie na emisiju.
Emisije HCl i HF
vrednosti koncentracija HCl i HF ne prekorauju GVE
propisane Pravilnikom
alternativnog goriva: Nema porasta koncentracija HF, a
koncentracije HCl su promenljive, ali su deset puta manje
od GVE, te se moe zakljuiti da je promena bez znaaja.
Emisije benzena, toluena i ksilena
vrednosti koncentracija benzena, toluena i ksilena ne
alternativnog goriva: Variranje koncentracija benzena i
ksilena postoji, ali su vrednosti ispod GVE, dok je
koncentracija toluena smanjenja te se moe zakljuiti da
korienje alternativnog goriva ne utie na emisiju.
Emisije ukupnih tekih metala ukljuujui ivu (Hg)
vrednosti koncentracija ukupnih tekih metala ne
alternativnog goriva: Porast koncentracija ukupnih tekih
metala, ukljuujui Hg, postoji, ali su vrednosti deset puta
manje od GVE, te se moe zakljuiti da je promena bez
znaaja.
Emisije ukupnog organskog ugljenika
vrednosti koncentracija ukupnog organskog ugljenika ne
prekorauju GVE propisane.
alternativnog goriva: Nema porasta koncentracija
ukupnog organskog ugljenika, ve smanjenja
koncentracija, te se moe zakljuiti da korienje
Emisije PAH i PCDD/PCDF
vrednosti koncentracija PAH i PCDD/PCDF ne
alternativnog goriva: Nema porasta koncentracija PAH i
PCDD/PCDF, te se moe zakljuiti da korienje
Merno mesto 2:
Emisije vrstih estica (praine)
vrednosti koncentracija vrstih estica (praine) ne
prekorauju GVE propisane Pravilnikom o graninim
vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i
1529
evidentiranja podataka (Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 30/97).
alternativnog goriva: Primeuje se da je korienjem
guma kao alternativnog goriva dolo do poveanja
emisija vrstih estica (praine).
Meutim, uzimajui u obzir injenice da:
su izmerene emisije vrstih estica (praine)
ispod GVE (50 mg/Nm
3
),
su uoene promene emisija vrstih estica
(praine) inae u okvirima (za cementnu industriju)
uobiajnih fluktuacija, a koje su posledica automatskog
otresanja u elektrofiltru, moe se zakljuiti da su uoene
promene emisija vrstih estica (praine) iskljuivo
posledica redovnih procesnih fluktuacija, a ne posledica
korienja guma kao alternativnog goriva.
Emisije NO
2
, SO
2
i CO
vrednosti koncentracija azotnih oksida, sumpornih oksida i
ugljenmonoksida ne prekorauju GVE propisane
Pravilnikom.
sumpornih oksida i ugljenmonoksida, ve smanjenja
koncentracija, takoe, nema porasta koncentracije
azotnih oksida, te se moe zakljuiti da korienje
Emisije HCl i HF
vrednosti koncentracija HCl i HF ne prekorauju GVE
propisane Pravilnikom.
alternativnog goriva: Vrednosti koncentracija HCl su
promenljive, ali su pet puta manje od GVE, a
koncentracija HF su deset puta manje od GVE te se moe
zakljuiti da je promena bez znaaja.
Emisije benzena, toluena i ksilena
vrednosti koncentracija benzena, toluena i ksilena ne
alternativnog goriva: Variranje koncentracija benzena i
toluena postoji, ali su vrednosti ispod GVE, kod toluena
ak 30 do 100 puta manje od GVE, dok nema porasta
koncentracija ksilena
Emisije ukupnih tekih metala ukljuujui Hg
vrednosti koncentracija ukupnih tekih metala ne
ukupnih tekih metala, ukljuujui Hg, te se moe
zakljuiti da korienje alternativnog goriva ne utie na
emisiju.
Emisije ukupnog organskog ugljenika
vrednosti koncentracija ukupnog organskog ugljenika ne
prekorauju GVE propisane Pravilnikom o graninim
vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka (Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 30/97).
ukupnog organskog ugljenika, ve smanjenja
koncentracija, te se moe zakljuiti da korienje
Emisije PAH i PCDD/PCDF
vrednosti koncentracija PAH i PCDD/PCDF ne
alternativnog goriva: Nema porasta koncentracija PAH, a
koncentracija PCDD/PCDF, je smanjenja, te se moe
zakljuiti da korienje alternativnog goriva ne utie na
emisiju. [1, 2]
Zakljuak izveden na osnovu rezultata merenja emisije
zagaujuih komponenti na MM1 i MM2 potvruje
iskustva drugih (slinih) cementara, u kojima se ve
koriste gume kao alternativno gorivo, a koja pokazuju da
nema poveanja emisije gasova i vrstih estica iznad
GVE propisane Pravilnikom o graninim vrednostima
emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja
podataka (Slubeni Glasnik RS, br. 30/97) a samim tim
nema ni opasnosti da e transport i/ili transformacija ovih
materija pogorati kvalitet vazduha u neposrednom
okruenju i dalje van granica GVI. [2]
3.1 Opravdanost korienja guma kao alternativnog
goriva u proizvodnji cementa
Osnovni faktori koji u Evropi podravaju koncept
koinsineracije, odnosno upotrebe alternativnih goriva su:
1. zakonska regulativa odvraa od odlaganja
otpada i biomase sa visokim toplotnim moima (>6000
kJ/ kg suve materije). Zato je neophodno da se nau
alternativni naini tretiranja pomenutih otpada.
2. u skladu sa zahtevima Kjoto protokola
neophodno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene
bate, ali i redukovati upotrebu fosilnih goriva.
3. liberalizacija trita energije pojaava
ekonomski pritisak na proizvoae energije.
Spaljivanjem guma u insineratorima emitovae se izvesna
koliina zagaujuih komponenti ali istovremeno se ove
zagaujue komponente emituju i korienjem uglja kao
osnovnog goriva u koinsineratoru (rotacionoj pei). Zbir
emitovanih zagaujuih komponenti bie prema tome,
jednak zbiru koliina ovih komponenata emitovanih iz
oba izvora. Ukoliko se meutim u koinsineratoru
(rotacionoj pei) deo osnovnog goriva (uglja) zameni
gumama, emisija zagaujuih komponenata iz ovog
izvora ostae nepromenjena, dok e ukupna emisija biti
umanjena upravo za koliinu zagaujuih komponenata
1530
koje bi se emitovale spaljivanjem guma u insineratorima
(Slika 2). [1]

Slika 2: Odnos ukupno emitovanih zagaujuih
komponenti upotrebom insineratora i ko-insineratora
(rotacione pei) u zbrinjavanju guma [1]

Ekonomski aspekt korienja guma kao alternativnog
goriva
Mikroekonomski nivo (pojedinano preduzee)
1. Uteda usled razlike u ceni izmeu alternativnog
i fosilnog goriva (alternativna goriva su i do nekoliko puta
jeftinija od fosilnih)
2. Obezbeen kontinuitet snabdevanja (jer se
alternativna goriva obezbeuju iz domaih izvora gde je
vea sigurnost snabdevanja)
3. Cenovna stabilnost zbog toga to se snabdevanje
alternativinim gorivom bazira na domaim izvorima dok
se fosilna goriva obezbeuju na svetskom tritu gde
postoje znaajne kratkorone i dugorone cenovne
fluktuacije
4. Kod alternativnog goriva postoji mogunost
besplatnog dobijanja ili ak i ostvarenja dodatnih prihoda
5. Zbog pozitivnog uticaja na ivotnu sredinu
poboljava se reputacija preduzea u okruenju
Makroekonomski nivo (nivo privrede kao celine)
1. Poto se alternativna goriva obezbeuju iz
domaih izvora, smanjuje se uvoz zemlje to poboljava
platno-bilansnu situaciju
2. Smanjuje se energetski uvozna zavisnost zemlje
[3]

4. ZAKLJUAK
Odnos prema ivotnoj sredini se promenio prelaskom
fabrike cementa u vlasnitvo kompanije LBFC, koji
postepeno uvodi novu politiku odnosa prema okruenju i
unapreuje i usaglaava sistem zatite ivotne sredine,
kako bi se ispotovali interni standardi, ali i propisi EU, i
obezbedila zdravija ivotna i radna sredina.
Jedna od aktivnosti koja je usko vezana sa ivotnom
sredinom, a u sebi nosi formu poboljanja tehnolokog
postupka u cilju poveanja efikasnosti jeste i ova, ne tako
nova, ideja o zameni dela konvencionalnog goriva
alternativnim gorivom tj. otpadnom gumom koju je LBFC
sproveo u delo. Kao to se moe primetiti, nije mogua
stopostotna zamena konvencionalnog goriva ovim vidom
goriva, ve postoji zakonsko ogranienje kojim je
propisano maksimum 15% udela alternativnog goriva, u
ovom sluaju guma. Ovim postupkom se ostvaruje
znaajna uteda na uvozu tenog ili gasovitog goriva, ali i
konvencionalnog, vrstog goriva - uglja.
Na osnovu rezultata merenja emisija i ukupnog uticaja na
ivotnu sredinu sprovedenih u okviru probnog perioda
rada sa korienjem otpadnih guma kao alternativnog
goriva, moe se zakljuiti da emisije vrstih estica,
NOx, SOx, CO, HCl, HF, benzena, toluena, ksilena, kao i
emisija ukupnih tekih metala (ukljuujui Hg), zatim,
TOC, PAH, PSDD/PSDF ne prekorauju GVE
propisane Pravilnikom o graninim vrednostima emisije,
nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
(Slubeni Glasnik RS, br. 30/97), dok uvoenje
kontinualnog merenja emisije omoguava permanentnu
kontrolu i brzo i efikasno preduzimanje mera, kao i
intervenciju inspekcijskih organa, u sluaju bilo kakvih
odstupanja od GVE, to je dodatna garancija za dobar
kvalitet vazduha u naselju, neposrednoj i iroj okolini.

5. LITERATURA
[1] "Arhitekt" a.d, "Studija o proceni uticaja na ivotnu
sredinu korienja guma kao alternativnog goriva u
fabrici cementa Lafarge BFC", Beograd, 2007.
[2] Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i
rokovima merenja i evidentiranja podataka (Slubeni
glasnik RS, broj 30/97)
[3] Izvod iz finansijskog izvetaja iz 2007. godine
kompanije "Lafarge BFC" iz Beoina

Kratka biografija:

Svetlana Pavi roena je u Novom
Sadu 1987. godine. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti Inenjerstva ivotne sredine
Inenjerstvo zatite ivotne sredine
odbranila je 2011. godine.

Branka Nakomi-Smaragdakis
roena u Zrenjaninu. Diplomirala na
FTN-u na Mainskom odseku, smer
Termoenergetika i procesna tehnika,
magistrirala na Interdisciplinarnim
studijama iz Inenjerstva zatite
ivotne sredine. Doktorirala na
Toplotne tehnike. Oblast istraivanja
i naunog rada: Modelovanje i
simulacija termoprocesnih sistema,
Obnovljivi izvori energije i
Upravljanje rizicima.

1531

1532

Zbornik 306

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zbornik 306

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik 306

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XXVI

- stepen efikasnosti kotla BOSCH Solid 2000B

k 0.78 0.78 0.78 0.78 0.78 0.78 0.78 [%]

- stepen efikasnosti kotla VAILLANT VUW

metan 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168 0.7168

k 0.94 0.94 0.94 0.94 0.94 0.94 0.94 [%]

- Koeficijent izmene putnika

- Koeficijent statikog iskorienja kapaciteta

- Prosean broj putnika za transportni rad

- Koeficijent dinamikog iskorienja

- Neravnomernost protoka putnika za obim

- Neravnomernost protoka putnika za transportni rad

sadri nekoliko radnih

You might also like