Uvod

Dete ve u prvom mesecu priozvodi oko 30 razliitih glasova, a do treeg meseca izgovori oko 120. Kako su za izgovor ovih glasova sposobna i gluva deca od rodjenja, za pretpostaviti je da je ova sposobnost urodjena. U tom dobu ono uglavnom proizvodi krikove koji odrazavaju zadovoljstvo i nezadovoljstvo i dva stanja svojeg organizma. Vebe sluanja i diskriminacije izvodimo skoro u svim vrstama govornih igara dece, a i organizovanjem posebnih usmerenih aktivnosti za to, zatim u sklopu drugih vebi (renika, reenice, artikulacije glasova dece) i aktivnosti, kao to su upoznavanje dece sa sadrajem nekog teksta, izmiljanje ivotnih situacija, prianje iskrivljenih pria koje deca ispravljaju itd. Kao i za sve drugo u radu sa decom pogotovu srednjih i starijih uzrasta tekstovi nonsensne knjievnosti veoma su pogodni kao podsticaji za izmiljanje i stvaranje novih rei, najee nonsensna znaenja, ali ponekad i logikog. Pod vebama renika podrazumevamo ne samo uveavanje leksikog fonda dece ve i njihovo osposobljavanje za adekvatno korienje rei u pravom i prenesenom znaenju. Za vebe artikulacije glasova koriste se sledea radno-igrovna sredstva i sadraji rada-igre: 1. arobna torba ili kutija u kojoj su smeteni predmeti, igrake ili sliice ija imena imaju glas koji vebamo u jednom od tri poloaja u rei itd. 2. Raznovrsne vrteke uz koje koristimo odgovarajue sliice sa imenima koja sadre vebani glas u sva tri poloaja u rei; 3. arobno drvo jeste nacrtano (a moe i prava sadnica nekog voa) sa granama o koje se veaju odgovarajue sliice i sl. ; 4. Za sve uzraste dece (37 godina) mogu se koristiti odgovarajui tekstovi koji u sebi sadre rei sa glasom (glasovima) za vebanje; 5. Za vebe artikulacije glasa (poetak, kraj ili cela veba) koriste se i odgovarajue govorne igre; 6. Onomatopeje predmeta, pojava u prirodi, glasanja svih vrsta ivotinja (biramo deci poznate i za odgovarajuu vebu prikladne ivotinje, ptice, ivinu; 7. Aplikacije od slika koje se nabacuju na flanelograf uz prigodno prianje neeg to je povezano sa sadrajem aplikacija.

1. R A Z V O J I VEBANJE G L A S O VA
Dete ve u prvom mesecu priozvodi oko 30 razliitih glasova, a do treeg meseca izgovori oko 120. Kako su za izgovor ovih glasova sposobna i gluva deca od rodjenja, za pretpostaviti je da je ova sposobnost urodjena. U tom dobu ono uglavnom proizvodi krikove koji odrazavaju zadovoljstvo i nezadovoljstvo i dva stanja svojeg organizma. Ove glasove dete proizvodi spontano i nije svesno svojih emotivnih stanja na nain na koji su toga svesni odrasli. Posle treeg meseca dete poinje da uporedjuje glasove koje proizvodi sa glasovima svojih roditelja i pokuava da ih kombinuje. Manje-vie potpunu artikulaciju dete stie oko osme godine ivota, mada se i tada esto sree nepravilan izgovor ponekih glasova. Deiji glasovi nisu isti kao i oni koje odrasli proizvode. Dete poinje razvoj artikulacije glasom "a" koje manje-vie vue na "e". Iz ovog samoglasnika se razvija slog "ma" u indo-evropskim jezicima, zbog ega se najee kao prva re javlja "mama". Prvo se javljaju samoglasnici prednjeg reda (e, i), a potom srednji (a) i na kraju zadnji (o,u). Dete moze odstupati od navedenog pravila a da to ne znai poremeaj u jezikom razvoju. Tokom predkolskog perioda detinjstva znaajno se proiruje renik deteta i usavravaju gramatike strukture, to je u skladu sa razvojem i karakteristikama miljenja. Tako je njegov renik najbogatiji reima koje obeleavaju konkretni svet koji ga okruuje, u skladu sa misaonom vezanou za perceptivna obeleja.1 Novija istraivanja ukazuju da se prvo javljaju zadnjenepani samoglasnici (k, g, h), a onda bilabijali (p, b, m) iako se nekada mislilo da je suprotno. Najtee se izgovaraju afrikati i sumni glasovi (, , , , dj, d). Takodje se "r" javlja kasno, a pogotovo na kraju sloga. Trogodinje dete pravilno izgovara 60-75% suglasnika. Devojice su u artikulaciji nesto bolje od deaka, a na nepravilan razvoj artikulacije znaajan uticaj imaju multijezike sredine, veliki broj dijalekata na malom prostoru, kao i nisko obrazovanje roditelja. Vebe sluanja i diskriminacije izvodimo skoro u svim vrstama govornih igara dece, a i organizovanjem posebnih usmerenih aktivnosti za to, zatim u sklopu drugih vebi (renika, reenice, artikulacije glasova dece) i aktivnosti, kao to su upoznavanje dece sa sadrajem nekog teksta, izmiljanje ivotnih situacija, prianje iskrivljenih pria koje deca ispravljaju (ani Rodari Iskrivljena pria i sl.) ili igre

Kamenov,Emil: Vaspitno-obrazovni rad u dejem vrtiu,Beograd, Dragon,2006, str.169.

iskrivljavanja i ispravljanja namerno pogreno kazivanih pria i ivotnih situacija, korienje pantonime... Osnovno je u svemu tome da treba imati SADRAJ igre i cilj igre, kao i za sve druge vebe, pa radno-igrovna sredstva, a decu uvesti u igru sluanja i diskriminacije (dakle, i ovde praktina primena metode igre pa onda i drugih). Naravno, i te vebe sluanja i diskriminacije povezuju se i sa drugim podrujima delatnosti dece u vrtiu (spoljanja korelacija rada, najee sa muzikim), a i sa razliitim oblastima unutar maternjeg jezika (unutranja korelacija: diskriminacija i artikulacija glasova, diskriminacija rei povezana je sa glasovima u njoj a i sa akcentima itd.). Igre diskriminacije izvodimo parovima rei, recimo, Mara-bara-para (novac) para (vode), a posle kazivanja deci izmiljenog sadraja prie o devojici Mari koja je izgubila paru (novac) u bari iz koje se dizala para (vode), pa joj neko (narator) pomogao da nae paru (novac). Ili, deci najpre kaemo izmiljenu priu o deaku Buci koji je video kucu pa se od nje poplaio i pobegao kui i zakucao na vrata viui: Otvori, mama, kuca je sama! Posle (pri)kazivanja ove prie deci mlaeg uzrasta, predlaemo im igru: Zatvorite usta (stavljamo prst na usta), sluajte dobro to ja kaem i pokazujte ono to govorim: Buca (svi da pokazuju na deaka)kuca (izvode pokrete kucanja)kuca (pokazuju na kucu ili stavljaju svoje oputene ake na uioponaaju ui kuce) puca (izvode pokrete nianjenja pukom)2. Za starije uzraste izmislimo duu priu o devojici Kosi i njenim drugarima (Rosa, Bosa, Luka) koji su doli da pomognu neto njenom dedi koji se zvao Gosa i babi koja se zvala Sosa, pa posle, na prethodno pominjani nain, predlaemo dec i da sluaju i pokazuju ono to izgovaramo: Kosa (pokazuju na devojicu)-kosa (svi se hvataju za svoju kosu na glavi)- kosa (prave pokrete koenja trave)- kosa (planine, podignuta ruka ukoso)-Rosa (pokazuju na devojicu)-rosa (prstima se pokazuje titranje rose u travi); Bosa (devojica)-bosa (podignu bosu nogu)-Luka (pokazuju na deaka)-luka (oponaaju jedenje luka)-luka (pristanite, rukama oponaaju njihanje broda)-vuka (urliu k'ao vuk, auuu)-kuka (iskrivljuju ruku da lii na kuku)-kuka (plau) itd. prema sadraju prie koju smo izabrali ili izmislili. Recimo, posle upoznavanja dece sa sadrajem prie Nagluvi petao, na ovaj nain kako smo prethodno rekli vebamo diskriminaciju rei: gost (pokreti pozdravljanja sa susedom)-KOST (pokret bacanja kosti)-POST (pokret kusanja kaikom); PEVAM (veselo mahanje glavom uz otvaranje usta)-ZEVAM (pokreti zevanja); SAD (pokret pokazivanja prstom u zemlju)-SAT (pokret gledanja u runi sat)-MLAD (osmeh); VETO (pokret pletenja arape)-NESTO (irenje bbeju ruku); ZBORI (pokret govorenja) MORI (mrtimo

Mati, Radomir, Metodika razvoja govora dece, Nova prosveta, Beograd,1985, str. 153-160.

lice i elo); VEE (dodir obrva) - MEE (pokret povlaenja vodoravne linije rukom); VRBE (podignemo obe ruke ukoso uvis) SVRBE (eamo ruku ili rame). Za vebe diskriminacije glasova biramo one glasove kod kojih se najee grei i u diskriminaciji i u artikulaciji, jer je to obino, povezano, ide zajedno. To su glasovi koji su po neem srodni (zvuni-bezvuni, imaju isto mesto obrazovanja a isti i nain obrazovanja i sl. tome) ili su uopte teki i za diskriminaciju i za artikulaciju, pa smo prilikom ispitivanja otkrili ili prilikom vebi zapazili koji su to glasovi u pojedine dece, a i u celoj grupi: p-b-m, d-t-n, d-, -, -, -d, m-n-nj, z-s, -, s-, itd. Naravno, biramo ili izmiljamo za sadraj igre prie ili pesme koje imaju rei sa takvim glasovima: para-bara-Mara, deda-teta-Nena, dip-ips, ura-uran kree (na put) -kree (zid), ak-dak itd. Vebe diskriminacije izvodimo kao zavretak ili poetak neke druge vebe, recimo artikulacije, renika i sl., ali je bolje da celu usmerenu aktivnost posvetimo vebama diskriminacije glasova (ili grupe glasova) koje deca sluno ne razlikuju, nisu se navikla na to ili nisu jo sluno usvojila te glasove. No, esto e nam se deavati da jedno dete pokuava da ispravi drugo dete: Ne kae se spavaica (haljina za spavanje), ve spavaica (mislei na spavaica, koja spava).

2. RAZVOJ GLASOVNE STRANE GOVORA I ARTIKULACIJE

Tok razvitka i uenja glasova kod dece predstavlja polaznu osnovu u izuavanju osnovnih pitanja razvijanja govora, jer je glas njegov prvi fenomen). 1. Prva i druga godina ivota Od roenja deteta poinje faza krianja pa se u prva tri meseca u dece javljaju neartikulisani glasovi. Pored krianja, neto kasnije, dete poinje da isputa i zvukove zadovoljstva pa gue (pevajui vokali) ili nezadovoljstva pa plae. Obino od etvrtog meseca dete poinje da mea gukanje sa brbljanjem, to predstavlja fizioloku igru govornih organa. uju se neki samoglasnici koji u poetku nisu jasni. Dete se igra gukanjem kao da peva a brbljanjem kao da pria. uju se i neki praskavi suglasnici, jo nejasni. Takve glasove dete poinje da spaja u slogove. Pomou znakova koje prua intonacija moe se otkriti znaenje plaa. Zbog toga se moe smatrati da razvoj govora poinje plakanjem deteta3. U estom mesecu dete poinje da tepa, faza podraavanja neijeg glasanja traje do kraja prve godine a podraavanje onog to uje produava se i dalje u toku nekolike sledee godine. Inae, primarni uticaj majke i vaspitaa na artikulaciju glasova deteta traje sve do konanog osvajanja izgovaranja svakog glasa i to biva odluujue, a ima i povratnu spregu. PRI KRAJU PRVE GODINE IVOTA GOVORNI ORGANI DETETA treba da budu osposobljeni i spremni za izgovaranje artikulisanih glasova. U drugoj godini ivota dete moe izgovarati sve vokale do kraja 18 meseci, ali sa nedefinisanim oteenjima (tzv. distorzija). Takoe se javlja nestabilna upotreba nekih drugih glasova (m, p, b, k, g, t, d, n, v, f, h), iji izgovor zavisi od mesta poloaja glasa u rei (poetni, srednji, zavrni), a koji se (izgovor) manifestuje kao isputanje, zamenjivanje i menjanje mesta glasa u rei, kao saimanje, udvajanje, produavanje ili skraivanje izgovora glasa itd.4

3
4

VASI, Smiljka: GOVOR vaeg deteta, Zavod za udbenike, Beograd 1968. Str.5-35. Mati, Radomir, Metodika razvoja govora dece, Nova prosveta, Beograd,1985, str. 153-1165.

3. RAZVOJ ARTIKULACIJE U TREOJ I POTONJIM GODINAMA

Ima neslaganja kod naunika u tome do kojeg uzrasta deca usvoje pravilno izgovaranje svih glasova, r je to individualna stvar svakog deteta a zavisi i od jezike i socijalne sredine u kojoj dete ivi (porodine i ire). Ista istraivanja, vie strunjaka, daju razliite rezultate i u naem a jo vie u poreenjima sa drugim jezicima. Naime, ima dece koja do kraja etvrte godine savladaju izgovor svih glasova maternjeg jezika, a ima i takve kod kojih se vreme korektnog izgovaranja nekih glasova protee sve o osme godine ivota. Obino se najpre usvaja izgovor jednog glasa na poetku pa u sredini i tek onda na kraju rei (tzv. inicijalni medijaini i finalni poloaj glasa u rei), sem izuzetaka u nekolika glasa. Zbog toga se, valjda, najvie i grei pri izgovoru glasa na kraju rei. Moe se napraviti i redosled usvajanja glasova mada, i tu ima znatnih neslaganja, pogotovu kad su u pitanju razliiti jezici. Obino se kao norma za odreivanje uzrasnog doba pravilnog osvajanja izgovora svakog glasa, u nekom od pomenuta tri poloaja u rei, uzima izgovor 75% odsto dece, a onih 25% ide u iznad ili ispod prosene dece, i to ako dete vie puta, najmanje triput, izgovori pravilno ili pogreno isti glas u istom poloaju a razliitih rei. Utvreno je da se izgovor vokala najranije usvoji i da tu ima najmanje artikulacionih greaka, a i kad se jave, one se brzo zapaaju, jer je procenat zastupljenosti (frekvencije) vokala u govoru (a to znai i u pisanju) blizu 50 na sto i bez njih se ne moe ni govoriti ni pevati (interesantne su igre sluanja i izgovaranja ili pevanja poznatih rei, ali bez vokala). Ima pojava da dete usvoji pravilan izgovor nekog glasa u sva tri poloaja u rei ili samo u jednom, a da posle, za izvesno vreme, opet pogreno izgovara taj glas, da bi se potom vratilo na njegovu pravilnu artikulaciju. Deava se da dete isti glas u istom poloaju, ali druge rei razliito izgovara (u jednoj rei pravilno, a u drugoj pogreno), jer je tako ulo-nauilo, jer se radi o oteanom izgovaranju grupe suglasnika (ptica), pa i vokala (avio-avi-jon) itd. Vaspitau nije potrebno da detaljno zna sve ove stvari, ali kad je upuen i u takve pojave razvoja glasovne strane govora dece, one e ga manje zbunjivati i zabrinjavati. Meutim, za vaspitaa je vano da zna, do kada je pogreno izgovaranje nekog glasa u bilo kom poloaju u rei, normalna uzrasna razvojna pojava, a od kada to u deteta prelazi (ili je ve prelo) u govorni poremeaj pa, u tu svrhu moe koristiti priloeni UPOREDNI PREGLED POJAVE KOREKTNOG IZGOVORA glasova srpskohrvatskog jezika.

Pomou lutaka i igraki improvizujemo i izvodimo i prave male scenske dramatizacije pred decom. To je tzv. scensko prikazivanje da deca gledaju i sluaju kako se koja ivotinja javlja, ali i podstiemo decu da oponaaju to takvo glasanje dok prate scensko prikazivanje kratkih radnji i pokreta. Deca su ve u stanju da za nama i sa nama, uz pljeskanje ruicama ili uz taptanje nogama, izgovaraju-ponavljaju igre reima u vidu, prethodno pominjanih, tapalica, pljeskalica, taunaljki, istogovorica i poalica, realica i sl. Za vebe artikulacije glasova u treoj godini ivota koristimo razne igrake, raznovrsne igre, krae pesmice, lake pokretne igre s pevanjem (Ringeraja, Ide maca oko tebe, Kolariu paniu i druge) pa improvizacije dramskih igara u vidu susreta i razgovora ivotinja, pomou lutaka (glasanjem-javljanjem i pokretima) te pozivanje ivotinja da nam dou (KAKO IH MAMIMO: mac-mac, kuc-kuc, pi-pi, brrr- za ovce, puj-puj, tike-tike za koko, sike-sike za koze, gic-gic za svinje), i KAKO IH GONIMO-teramo OD SEBE -nas kad nisu dobre pa se posvaaju ili, kad ih pozivamo da krenu: i, ic, ibe, ljuk--ljuk (za tele), iha-iha, u-tut (za svinje) itd. Deca ovog uzrasta (trea godina ivota) ve mogu uiti oponaati onomatopeje nekih prirodnih pojava (uz pokrete, gde se to moe): -za utanje lia ih padanje kie, fiju--fiju za vetar (uz pokrete-njihanje uvis podignutih ruku), vrrr-za oponaanje rada raznih motora-maina itd. Sa decom od TRI I VIE GODINA starosti za vebe artikulacije glasova imamo ire polje igrovne delatnosti, to zavisi od uzrasta, od glasa ili grupe glasova to vebamo, od radno-igrovnih sredstava koja imamo, od korelacije rada i sa drugim podrujima delatnosti (tematsko planiranje), od potreba da se sa tom grupom, ba taj glas ili grupa glasova vebaju (prethodna zapaanja ili ispitivanja) itd. Osnovno je tu, ako treba vebati artikulaciju, da se glas veba u sva tri poloaja u rei (poetni, srednji, zavrni), da vebamo one g)asove koje deca, prema svome uzrastu ve treba da pravilno izgovaraju, a ona to ne ine, pa posle i druge glasove. Ako je pogrean izgovor nekoga glasa razvojna normalna pojava, onda ne insistiramo na pravilnosti njegova izgovaranja. Za vebe artikulacije glasova koriste se sledea radno-igrovna sredstva i sadraji rada-igre:5 1. arobna torba ili kutija u kojoj su smeteni predmeti, igrake ili sliice ija imena imaju glas koji vebamo u jednom od tri poloaja u rei, pa tako, u posebnim kesicama ili pregradama, i rasporedimo sredstva igre, jer izgovor glasa vebamo onako (onim redom) kako se on i usvaja u dece (u veini glasova): najpre poetni, pa srednji i najzad zavrni poloaj u rei.

Mati, Radomir, Metodika razvoja govora dece, Nova prosveta, Beograd,1985, str. 164-165.

2. Raznovrsne vrteke uz koje koristimo odgovarajue sliice sa imenima koja sadre vebani glas u sva tri poloaja u rei, a sliice poreamo tako, da se najpre imenuju one u kojih se taj glas nalazi na poetku, a potom u sredini i na kraju. 3. arobno drvo jeste nacrtano (a moe i prava sadnica nekog voa) sa granama o koje se veaju odgovarajue sliice. 4. Za sve uzraste dece (37 godina) mogu se koristiti odgovarajui tekstovi koji u sebi sadre rei sa glasom (glasovima) za vebanje, ali tako da uestalost upotrebe toga glasa (glasova) bude vea od drugih (takve tekstove biramo, a i da su prikladni uzrastu). 5. Za vebe artikulacije glasa (poetak, kraj ili cela veba) koriste se i odgovarajue govorne igre, kao to su brzogovorenja razna (poalice, istogovorice, brzalice) i druge. 6. Onomatopeje predmeta, pojava u prirodi, glasanja svih vrsta ivotinja (biramo deci poznate i za odgovarajuu vebu prikladne ivotinje, ptice, ivinu, ije glasanje moemo imitovati) jesu za decu omiljeni naini igranja, tj. oponaanja kretanja i glasanja ivotinja u razliitim ivotno-igrovnim situacijama. 7. Aplikacije od slika koje se nabacuju na flanelograf uz prigodno prianje neeg to je povezano sa sadrajem aplikacija a, istovremeno, i podsticanje dece da horski, u manjim grupama i individualno, izgovaraju odgovarajue rei sa glasom koji vebamo, pominjanim ve redosledom.

4. Kako se izvode vebe artikulacije glasova?

Polazi se od principa igre i vodee uloge vaspitaa, koristi se metoda igre u interakcijskim odnosima i sa drugim metodama rada, podstie se najpre horsko, pa u manjim igrovnim grupama, i, najzad, pojedmano izgovaranje glasa (grupe glasova) to vebamo. Znai, veba mora imati neki sadraj. Deci jednostavno ispriamo neku izmiljenu priu ako koristimo arobnu torbu, kutiju, drvo, neku od vrteki, uvedemo ih u igru na taj nain to im objasnimo cilj igre i nain igranja: Onaj ko izvue predmet, igracku, sliku ima da je imenuje a mi sluamo kako e on to (tano) uraditi, pa emo, posle svi ponoviti ime igrake (ili obratno). Moe i vaspita (mladi uzrast) izvlaiti igrake, pokazivati ih deci koja horski kazuju ta je to pa e posle i deca sama tc, rado, initi. Na vrteki asovniku okree se kazaljka i zaustavi kod izabrane slike itd. Postoje razliite mogunosti. "Vano je da igra ima neki sadraj, da deca znaju cilj i nain igre pa e sve ii lako6. To isto vai i za korienje tekstova, dramatizacija raznih, govomih igara itd. Dobar deo vebe-igre moe biti podstaknut i ovako: TRAIMO REI SAN (bilo koji glas to vebamo) NA POETKU (u sredini i na kraju) rei. Prethodno se deci mora objasniti i praktino pokazati ta je to poetak, sredina i kraj. Tek onda mogu traiti rei sa odgovarajuim glasom, u odgovarajuem poloaju u rei. Takve vebe su spojene i sa vebama bogaenja renika. Uostalom, glas se nikad i ne veba izolovano od rei a jo je bolje i u sklopu reenice to initi, ba onako kako se glas u ivotu (govoru) i koristi. Tako se koristi tzv. korelacija unutar jednog podruja delatnosti (ovde, maternji jezik) a i tzv. sinhrona korelacija u radu na razvoju govora. Samo, ovde nam je, sada, u centru nae i deje panje izabrani glas, a drugi put e to biti neki pojam i neka od kategorija rei, trei put e glavna panja biti usmerena na oblik i znaenje reenice itd. redom kad nam to zatreba (isplanirano je) da se radi.

Mati, Radomir, Metodika razvoja govora dece, Nova prosveta, Beograd,1985, str. 165.

5. VEBE RENIKA
Za svaku vebu renika moramo se posebno pripremati a i decu takoe. Ove vebe povezujemo i sa drugim podrujima delatnosti dece: polazimo od upoznavnja sredine i okoline dece, uvodimo decu u matematike pojmove, koristimo muziko, fiziko i likovno vaspitanje. Recimo, kad radimo na muzikom vaspitanju, mi obavezno imenujemo muzike instrumente koje koris-timo sa: decom (renik muz. instrum.) pa tek onda radimo na realizaciji programskih-sadraja iz muzikog vaspitanja. Koristei tako korelaciju sadraia iz razliitih podruja delatnosti mi radimo na bogaenju dejeg renika" i ne-hotice, tim pre ako se i kada se posebno pripremamo za usmerene aktivnosti na reniku. Isto tako, mi radimo na bogaenju dejeg renika, ali samo delimino, i u svim drugim aktivnostima vezanim za razvoj govora dece. Recimo, kad vebamo artikulaciju glasova dece, mi koristimo i odreene rei koje vebani glas imaju u inicijalnom, medijalnom i finalnom poloaju nekih rei (rei se i sastoje od glasova). Isto tako, kad radimo na razvoju reenice u dece, mi vebamo i njihov renik, jer se reenica sastoji od rei. Sadraj bilo kojeg i bilo kakvog teksta takoe se sastoji iz rei. Vebe sluanja i diskriminacije najee izvodimo pomou rei, mada se za te vebe mogu koristiti i onomatopeje, kao i drugi naini izazivanja zvukova i umova. A vebe bilo koje vrste stvaralakog prianja (logikog ili nonsensnog) u dece, nagone ih da izmiljaju i da izraavaju nove pojmove i odnose, stvaraju nove rei. Deca to najvie vole i mi takve vebe (izmiljanje i stvaranje novih rei) najee i treba da koristimo. Zato su posebno prikladne nonsensne igrarije reima. Uostalom, bez renika, tj. bez upotrebe rei nita i ne moemo raditi u maternjem jeziku a malo ta ak i iz muzikog, likovnog i fizikog vaspitanja. Znanje nekog jezika dakle, i maternjeg), po bogatstvu renika, i to prvenstveno aktivnog a posle korienje nonsensne knjievnosti za vebe renika.

10

6. KORIENJE NONSESNE KNJIEVNOSTI ZA VEBE RENIKA

Kao i za sve drugo u radu sa decom pogotovu srednjih i starijih uzrasta tekstovi nonsensne knjievnosti veoma su pogodni kao podsticaji za izmiljanje i stvaranje novih rei, najee nonsensna znaenja, ali ponekad i logikog. Decu najpre upoznamo sa sadrajem takvog teksta (metode korienja tekstova) pa ih onda podstaknemo na odgovarajue igre. Recimo, kad smo decu upoznali sa kratkim sadrajem pesme Zvonimira Baloga Sta rade ivotinje kad hoe da se rukuju i kad decu uvedemo u igru kako se sve mogu da pozdravljaju rukuju ivotinje, i biljke. i stvari itd., onda se sama deca priseaju i, uz odgovarajue pokrete, kazuju da se volovi roguju, konji kopitaju, .slonovu surluju itd. ve prema karakteristinom za tu ivotinju. Ovde imamo, pored izmiljanja novih rei (nonsensnog znaenja) jo i rimovanje tih rei, to se ponekad i u pesmu pretvori.7 Polazei od sadraja basne Pela i golub moemo bogatiti deji renik imenima rei koje oznauju mesta gde ko stanuje-ivi: golub-golubarnik, pela-konicapelarnik, ovce-ovarnik, koze-kozarnik, krave-kravarnik, kokoke-kokoarnik itd. Ovde su rei loginog znaenja a takoe se rimuju, i to se spontano javlja, kao i u prethodnom primeru sa pozdravljanjima ivotinja. I sami roditelji spontano rade na bogaenju renika svoje dece i ne znajui da to ine. Na primer, majka tepa detetu i obraa mu se sa: mili moj siniu, detence, erkice, sunce moje, zlato moje i sl. tome. Naravno, proi e dosta vremena kada e dete prvi put izgovoriti ove rei (negde izmeu devetog i petnaestog meseca u veine dece), ali e one postati najpre njihov pasivni renik a posle se postepeno pretvarati (i pretvoriti) u aktivni.

6.1.

Aktivni renik

Aktivni renik jeste onaj koji dete koristi u svome govoru i razume znaenja upotrebljenih rei. On se bogati uzrastom deteta. Ako dete normalno progovori (negde izmeu devetog i petnaestog meseca) ono e do kraja druge godine ivota imati fond aktivnog renika od stotinak pa i vie rei. Za svaku dalju godinu ivota, aktivni renik deteta prosene govorne razvijenosti, prirodnim razvojem bogati za oko tri stotine rei godinje. A ako se sa detetom struno radi, pogotovu u vrtiu, njegov aktivni renik moe se obogatiti za godinu dana i sa do pet stotina rei. Lako je sada

Mati, Radomir, Metodika razvoja govora dece, Nova prosveta, Beograd,1985, str. 172-173.

11

izraunati koliki je fond aktivnog renika po godinama uzrasta u dece prosene govorne razvijenosti.

6.2.

Pasivni renik

Pasivni renik u dece predkolskog uzrasta deset puta je bogatiji od aktivnog. To su one rei koje dete razume kada ih uje, ali ih jo ne upotrebljava u svome govoru, ne moe ih verbalno koristiti. Fondovi aktivnog i pasivnog renika nikad se ne mogu izjednaiti do kraja ivota oveka, jer on uvek vie zna od onog to moe i ume verbalno i pisano da izrazi. Znanje stranog jezika (pa i maternjeg) cenimo ne samo po tome koliko ga i kako neko razume (pasivno znanje) ve po tome koliko i kako on moe na tom jeziku aktivno konumicirati. Na je zadatak da radimo na bogaenju fonda dejeg aktivnog i pasivnog renika, ali i u prvom redu da pasivni renik dece pretvaramo u aktivni. Sve vebe bogaenja dejeg renika moramo izvoditi tako to emo spajati pokret i odgovarajuu re, tj. imenujemo pokret dok ga izvodimo: trimo sa decom i horski to imenujemo (mi trimo) skaemo kao zeke i istovremeno oznaavamo to reima (ovako zeka SKAE). Recimo, kada se radi o imenovanju prostora gde ko ivi, mi kazujemo: Golub ivi u golubarniku i istovremeno pokazujemo sliku ili maketu golubarnika (najbolje je pravi golubarnik, a jo je bolje praviti sa decom golubarnih i istovremeno ga imenovati). To radimo tako zato to deca misaono spajaju pojam i njegovo verbalno izraavanje. U stvari, dete i spontano u obinom ivotu na takav nain i ui svoj maternji jezik i bogati svoj renik. Kada ga majka svlai, oblai, prepovija, ona ga hvata za ruice i govori mu: Daj ruicu, nogicu... Ovo je ruica, ovo je nogica, ovo je glava... Tako se radi i u jaslicama. Dete najpre uje ono to mu se kae pa povezuje to sa onim na ta mu se ukazuje. Ono najpre naui da se okrene kada izgovorimo njegovo ime (pasivni renik) a tek kasnije pocinje i samo da ga izgovara (aktivni recnik, vezan za pojam o sebi), najpre tepavo i hrapavo. Znati jedan jezik znai imati bogat leksiki fond i umeti ga koristiti u usmenom i pisanom izraavanju, i razumeti druge, naravno.

12

7. Zakljuak
Vebe bogaenja dejeg govora moemo izvoditi na razliite igrovne naine koristei raznovrsna radno-igrovna sredstva a i razliite sadraje. Nikad neemo posebno vebati vrste rei, kao takve, ve vebamo tzv. kategorije rei, kao to su: sinonimi, antonimi, homonimi, paronimi, augmentativi, deminutivi, renik zanimanja, brojevi, imenovanje ivotinja i renik imena uopte, odevnih i obuvnih predmeta, renik biljaka i cvea, prirodnih pojava, hrane i pia, delovi tela (ljudi i ivotinja), vrste voda, renik predmeta i stvari i igraaka, renik voa i povra, prevoznih sredstava, maina i alata itd. Vebe sluanja i diskriminacije najee izvodimo pomou rei, mada se za te vebe mogu koristiti i onomatopeje, kao i drugi naini izazivanja zvukova i umova. A vebe bilo koje vrste stvaralakog prianja (logikog ili nonsensnog) u dece, nagone ih da izmiljaju i da izraavaju nove pojmove i odnose, stvaraju nove rei. Najbre uenje renika odvija se u predkolskom uzrastu dece. Zato u radu na razvoju govora centralno mesto zauzima rad na reniku dece i to je jadan od osnovnih zadataka, jer se re koristi kao polazna osnova rada na diskriminaciji i artikulaciji glasova, na razvijanju deje reenice i drugih komponenata i osobina dobrog govorenja. Pod vebama renika podrazumevamo ne samo uveavanje leksikog fonda dece ve i njihovo osposobljavanje za adekvatno korienje rei u pravom i prenesenom znaenju.

13

8. Literatura

1. Kamenov, Emil: Vaspitno-obrazovni rad u dejem vrtiu, Beograd, Dragon, 2006; 2. Mati, Radomir, Metodika razvoja govora dece, Nova prosveta, Beograd,1985; 3. VASI, Smiljka: GOVOR vaeg deteta, Zavod za udbenike, Beograd 1968.

14

Sadraj

Uvod .1 1. Razvoj i vebanje glasova .2 2. Razvoj glasovne strane govora i artikulacije 5 3. Razvoj artikulacije u treoj i potonjim godinama .6 4. Kako se izvode vebe artikulacije glasova ...9 5. Vebe renika ...10 6. Korienje nonsense knjievnosti za vebe renika.11 6.1. Aktivni renik 11 6.2. Pasivni renik.12 7. Zakljuak ..13 8. Literatura ...14

15