1.

AGREGAT:
KRUPNOA ZRNA, FRAKCIJE I
GRANULOMETRIJSKI SASTAV




1.17 U sitnom agregatu (frakcija 1.) za beton ima 12% zrna krupnoe do 0,125 mm, dok je za
d 0,25 mm granulometrijska kriva tog agregata (u kome nema nadmerenih zrna), definisana
funkcijom Y=100(d/D)
0,55
. Krupan agregat, pak, definisan je na sledei na#in:

- frakcija 2. (4/8 mm): podmerena zrna 10%, nadmerenih zrna nema;
- frakcija 3. (8/16 mm): podmerenih zrna nema, nadmerenih zrna nema;
- frakcija 4. (16/31,5 mm): podmerena zrna 10%, nadmerenih zrna nema.

a) Sastaviti granulometrijsku kompoziciju agregata za beton tako da ona zadovolji sledee
uslove:

- u meavini ima 40% agregata sa zrnima krupnoe do 4 mm;
- u meavini ima 10% zrna sa krupnoom 4-8 mm;
- u meavini ima 20% zrna sa krupnoom 8-16 mm.
Sve granulometrijske krive (linije prosejavanja) koje figuriu u okviru zadataka prikazati na
istom dijagramu.

b) Ako su zapreminske mase predmetnih frakcija agregata sledee:

- frakcija 1. - 1520 kg/m
3
,
- frakcija 2. - 1515 kg/m
3
,
- frakcija 3. - 1505 kg/m
3
,
- frakcija 4. - 1485 kg/m
3
,

kolika e biti procentualna u#ea pojedinih frakcija u meavini
i
x , pod uslovom da se njihovo
doziranje ne vri prema masi, ve prema zapremini?







REENJE:

a) Za frakciju 0/4 mm, tj. za 0,25 d 4 je
Y = 100
55 , 0
4
d

,
_

d (mm) Y (%)
0,25 21,8
0,5 31,9
1,0 46,6
2,0 68,3
4,0 100

12
22
32
47
68
10 10
100
70
50
40
26
18
12
9
5
0
20
40
60
80
100
0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5
d (mm)
Y

(
%
)
Kriva 1
Kriva 2
Kriva 3
Kriva 4
Kriva M

Y
4
= 40 % 100x
1
+ 10x
2
= 40 x
2
= 4 - 10x
1

Y
8
= 50 % 100x
1
+ 100x
2
= 50 x
1
+ x
2
= 0,5
Y
16
= 70 % 100x
1
+ 100x
2
+ 100x
3
+ 10x
4
= 70
x
1
+ x
2
+ x
3
+ x
4
= 1

50 + 100x
3
+ 10x
4
= 70
0,5 + x
3
+ x
4
= 1,0 x
4
= 0,5 - x
3
100x
3
+ 5 - 10x
3
= 20 x
3
= 0,167 (16,7%)
x
4
= 0,333 (33,3%)

x
1
+ 4 - 10x
1
= 0,5 x
1
= 0,389 (38,9%)
x
2
= 0,111 (11,1%)


d (mm) Frakcija
0,125 0,25 0,5 1 2 4 8 16 31,5
0/4 12 22 32 47 68 100 100 100 100
4/8 0 10 100 100 100
8/16 0 100 100
16/31,5 0 10 100
0,389(1.) 4,7 8,6 12,4 18,3 26,4 38,9 38,9 38,9 38,9
0,111(2.) 0 1,1 11,1 11,1 11,1
0,167(3.) 0 16,7 16,7
0,333(4.) 0 3,3 33,3
Y(%) 4,7 8,6 12,4 18,3 26,4 40,0 50,0 70,0 100



b)
1520
389
V
1
,
1515
111
V
2
,
1505
167
V
3
,
1485
333
V
4

V = 0,256 + 0,073 + 0,111 + 0,224 = 0,664

V
V
x
i
i


386 , 0 x
1
(38,6%) , 110 , 0 x
2
(11,0%) , 167 , 0 x
3
(16,7%) , 337 , 0 x
4
(33,7%)

Zaklju#ak: vrednosti procentualnih u#ea sra#unatih prema zapremini (
i
x ) se prakti#no
poklapaju sa vrednostima istih tih u#ea prema masama (x
i
).

















1.20 Za atheziono prednapregnut nosa# sa popre#nim presekom i detaljima armature
prikazanim na priloenoj skici, odrediti sledee:


a) Veli#inu nominalno najkrupnijeg zrna agregata D u sastavu betona za izvo%enje
predmetnog nosa#a. Ovaj deo zadatka reiti na bazi odgovarajuih odredaba BAB-a 87.
Pretpostavljajui da na raspolaganju stoje standardne frakcije agregata 0/4, 4/8, itd., na osnovu
izra#unate veli#ine D usvojiti broj frakcija za spravljanje predmetnog betona.
















b) Veli#inu zrna D
max
polazei od uslova koji proisti#u iz efekta reetke i efekta zida, ako
se radi o re#nom agregatu.


c) Sastav meavine agregata za predmetni beton polazei od uslova da u toj meavini
bude 50% sitnog agregata i da ordinata granulometrijske krive te meavine za d=8 mm ima
vrednost koja odgovara EMPA krivoj. Pri reavanju ovog dela zadatka uzeti u obzir da su frakcije
0/4 mm i 4/8 mm definisane putem priloene tabele, dok ostale frakcije koje dolaze u obzir za
primenu nemaju podmerenih zrna, a koli#ine nadmerenih zrna u njima iznose 2%.

d (mm)
Frakcija
0,25 0,5 1 2 4 8 16
0/4 -Y (%) 18 52 72 92 96 100 100
4/8 -Y (%) 0 0 0 3 12 94 100


d) Nacrtati granulometrijske krive svih frakcija koje se primenjuju, kao i granulometrijsku
krivu dobijene meavine. Da li dobijena meavina agregata ispunjava uslov koji se odnosi na
veli#inu D
max
prema ta#ki b)?





18
5.5 7 5.5
6/20
6/20
26
6/20
5x33mm
2.5 4x3.25 2.5
18
6
4
2
0
4
6
4
0
33mm
33mm
14.5
3.5 3.5
1
3
1
3
6 6
lg=59.5cm
3.5 3.5
1
3
6 6
lg=59.5cm
1
3
14.5
8
8
3
1
3
1
6 6
5
r
r r=2.5
r=2.5
l
g
=
9
8
c
m
2
.
5
3
1
2
.
5
3
6
6mm
6mm
3x33mm




REENJE:

a)
e
1
= 7 40,6 = 7 2,4 = 4,6 cm

e
2
= 3,25 0,6 = 2,65 cm = e
min



D 1,25e
min
D 1,252,65 = 3,3cm Usvojeno: D = 16 mm
D cm 0 , 2
3
0 , 6
Beton treba spravljati na bazi
D cm 75 , 1
4
0 , 7
trofrakcijskog agregata 0/4, 4/8 i 8/16 mm!


b) Efekat reetke:
a = 2,65 cm
b = 20,0 cm

17 , 1 166 , 1
) 6 , 0 20 65 , 2 ( 2
) 6 , 0 20 ( 65 , 2

+



D
max
E
r
(E
r
= 1,4)

D
max
1,41,17 = 1,64 cm


Efekat zida:
4
14 , 3 3 , 0
100 3 8
4
14 , 3 6 , 0
100 2
4
14 , 3 6 , 0
98 5
4
14 , 3 6 , 0
5 , 59 2 5 100 7 20 ) 4
2
7 18
6 18 ( 2 V
2 2 2
2

1
]
1

+
+
+


V = 45600 168 138 56 170 = 45 068 cm
3


S = 18100 + 46100 + 46,8100 + 220100 + 5259,50,63,14 +
+ 5980,63,14 + 21000,63,14 + 831000,33,14

S = 1800 + 2400 + 2720 + 4000 + 1121 + 923 + 377 + 2261

S = 15 602 cm
2






D
max
E
z
R = E
z

S
V
(E
z
= 0,9)

D
max
0,9
6238
45068
= 2,60 cm



c) Uslovi: Y(4) = 50,0 % (1)
Y(8) = )
16
8
16
8
( 50 + = 60,35 % (2)

96x
1
+ 12x
2
= 50,00 /:12
100x
1
+ 94x
2
= 60,35 /:94
x
1
+ x
2
+ x
3
= 1,00
_________________________________
8x
1
+ x
2
= 4,167
1,064x
1
+ x
2
= 0,642
_________________________________

6,936x
1
= 3,525 x
1
= 0,508 (50,8 %)

x
2
= 4,167 - 80,508 x
2
= 0,103 (10,3 %)

x
3
= 1 - 0,508 - 0,103 x
3
= 0,389 (38,9 %)

d (mm)
0,25 0,5 1 2 4 8 16 31,5
Y
i,1
(%) 18 52 72 92 96 100 100 100
Y
i,2
(%)

0 3 12 94 100 100
Y
i,3
(%)

0 98 100
x
1
Yi
,1
9,14 26,42 36,58 46,74 48,77 50,80 50,80 50,80
x
2
Yi
,2

0 0,31 1,24 9,68 10,30 10,30
x
3
Yi
,3

0 38,12 38,90
9,14 26,42 36,58 47,05 50,01 60,48 99,22 100 Y
M
(%)
Zaokr.
9 26 37 47 50 60 99 100









d)
52
72
100 100 100 100
18
96
92
3
12
94
98
99
50
47
37
26
9
60
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5
d (mm)
Y

(
%
)
Kriva I
Kriva II
Kriva III
Kriva M






39
1
8 16
D

D = 0,205 mm





D
max
= 16 + 0,205 = 16,205 mm 16,2 mm < 16,4 mm


Prema tome, usvojeno zrno D=16 mm, odnosno data meavina agregata, u potpunosti
zadovoljava uslove propisane BAB-om 87, kao i uslove koji proisti#u na osnovu efekta reetke i
efekta zida.






100
50
60
70
80
90
100
8 16 31.5
d (mm)
Y

(
%
)
39
1
D
99



2.

PROJEKTOVANJE SASTAVA
BETONSKIH MEAVINA


2.3 Montani (prefabrikovani) stubovi jedne otvorene hale-nadstrenice izvode se od betona
MB 45, koji se spravlja sa cementom klase 45. Broj stubova (videti priloenu skicu) u okviru
objekta je 14 komada. Beton o kome je re#, spravlja se uz dodatak aeranata u koli#ini od 0,4%
koji, osim obezbe%enja potrebne poroznosti betona (p), proizvodi i efekat plastifikatora. Na
priloenom dijagramu mogu se sagledati ukupni efekti ovog dodatka betonu.
























a) Sastaviti recepturu za sprovo%enje prethodnih ispitivanja predmetog betona koristei
formulu Skramtajeva (za normalan kvalitet materijala), pretpostavljajui da se radi o betonu koji
u sveem ugra%enom stanju ima zapreminsku masu od 2330 kg/m
3
, pri #emu su specifi#ne mase
agregata i cementa 2680 kg/m
3
i 2970 kg/m
3
. S obzirom na primenu aeranta, kojoj ekvivalentnoj
koli#ini vode u odnosu na konzistenciju meavine odgovara dobijena ra#unska vrednost m
v
?


b) Pod pretpostavkom da se pri betoniranju predmetnih stubova koristi mealica za beton sa
koeficijentom izlaza betonske meavine k
i
= 0,7 sra#unati koliko iznose ukupne koli#ine
pojedinih komponentnih materijala (u kg) i koji je odnos zapremine upotrebljenog agregata
prema ukupno potrebnoj zapremini betona ?

Prilikom reavanja ovog dela zadatka uzeti u obzir da je zapreminska masa cementa
1650 kg/m
3
, a zapreminska masa meavine agregata (u zbijenim stanju) 1450 kg/m
3
.



REENJE:

a) Osnovni ulazni podaci: MB 45 , PC 45, D = 31,5 mm


f
k,28
= 45 + 8 = 53 MPa


Prema formuli Skramtajeva:
- za 0,4: 53 = 0,60 45
,
_

5 , 0
1
= 0,406
- za 0,4: 53 = 0,40 45
,
_

5 , 0
1
= 0,409

m
aer
= 0,4% redukcija vode iznosi 8%

=
C
V
m
m
= 0,406 m
v
= 0,406m
c


04 , 0 - 1 =
2680
m
+
2970 406 , 0
m
+
1000
m
a v v

m
v
+ 2330 m
406 , 0
m
a
v
+

1,82910
-3
m
v
+ 0,37310
-3
m
a
= 0,96


3,463m
v
+ m
a
= 2330 m
a
= 2330 - 3,463m
v


1,82910
-3
m
v
+ 0,37310
-3
(2330 - 3,463m
v
) = 0,96


1,82910
-3
m
v
- 1,29210
-3
m
v
= 0,96 - 0,8691


0,53710
-3
m
v
= 0,0909


m
v
169 kg/m
3
Ovaj rezultat
je merodavan

S obzirom na primenu aeranta, dobijena koli#ina vode u odnosu na konzistenciju
ekvivalentna je koli#ini vode:
m
v,ekv
= 169/0,92 = 183,7 184 kg/m
3


m
c
= 169/0,406 416 kg/m
3

m
a
= 2330 - 416 - 169 = 1745 kg/m
3


m
a
/m
c
= 1745/416 = 4,195



b) Zapremina betona u jednom stubu:

V
S1
= 0,2 0,2 2,00 + 0,2 0,4 4,00 + 0,2 0,2 0,3 = 0,412 m
3


Za 14 stubova: V
S
= 14 0,412 = 5,768 m
3


k
i
= 0,7

7 , 0
768 , 5
=
M 195 , 4
+
M
a
c
c
c

24 , 8 =
1450
M 195 , 4
+
1650
M
c c


M
c
2355 kg M
a
= 4,1952355 9879 kg

M
v
= 0,4062355 = 956 kg

M
aer
= 0,0042355 = 9,42 kg

V
a
= 9879/1450 = 6,813 m
3


V
a
/V
s
= 6,813/5,768 1,18 potrebno je 18 % vie agregata po
zapremini, nego to je potrebno betona !














2.10 Za spravljanje betona marke MB 25 koristi se cement klase 45 (
sc
= 3000 kg/m
3
) i
#etvorofrakcijski agregat sa specifi#nom masom
sa
= 2700 kg/m
3
. Predmetni beton se izra%uje sa
koli#inom vode koja je definisana putem obrasca

m
v
= 400/
5
D (u kg/m
3
, za D u mm).

a) Sastaviti recepturu za predmetni beton polazei od pretpostavke da se radi o betonu
kategorije B.I prema pravilniku BAB-87 i da je v
p
= 0.

b) Sastaviti recepturu za isti beton pretpostavljajui da je re# o betonu kategorije B.II prema
BAB-87, pri #emu koristiti Fereov obrazac oblika f
k,28
= f
k,28
(m
v
/m
c
). Beton se i u ovom slu#aju
ugra%uje bez zaostalog vazduha (v
p
= 0).

c) Kolika se razlika uteda u koli#ini cementa (po apsolutnoj vrednosti i u procentima)
dobija pri tretiranju predmetnog betona kao betona kategorije B.II u odnosu na slu#aj kada se on
tretira kao beton kategorije B.I.

d) Koja se marka betona moe dobiti sa koli#inom cementa i koli#inom vode pod a), ako se
taj slu#aj betona tretira na principima koji vae za beton kategorije B.II?





REENJE:

a) MB
pr
= 25 MPa

B.I 201
5 , 31
400
5 , 31
400
m
2 , 0
5
v
kg/m
3
m
c
= 0,9350 = 315 kg/m
3


1
1000
201
3000
315
2700
m
a
+ +

m
a
= 2700(1 - 0,105 - 0,201)

m
a
= 1874 kg/m
3

b,sv
= 1874 + 315 + 201 = 2390 kg/m
3




b) B.II f
k,28
= 25 + 8 = 33 MPa

m
v
= 201 kg/m
3


2
1000
3000
1
320
33

,
_

+


(1 + 3)
2
= 9,697

1 + 3 = 3,114

= 0,705 m
c
= 285 kg/m
3


1
1000
201
3000
285
2700
m
a
+ +

m
a
= 2700(1 - 0,095 - 0,201) = 1901 kg/m
3

b,sv
= 1901 + 285 + 201 = 2387 kg/m
3



c) Uteda na koli#ini cementa u odnosu na beton kategorije B.I

m
c
= 315 - 285 = 30 kg/m
3

U procentima : % 5 . 9 100
315
30



d) m
c
= 315 kg/m
3
, m
v
= 201 kg/m
3


638 , 0
315
201

f
k,28
=
( )
2
638 . 0 3 1
320
+


f
k,28
= 37,7 MPa

f
k,28
= MB
pr
+ 8

37,7 = MB
pr
+ 8

MB
pr
= 29,7 30
3.
ISPITIVANJE
SVOJSTAVA BETONA

3.5 Prilikom probnih ispitivanja jednog betona na#injeno je ukupno est uzoraka oblika kocki
sa ivicama 20 cm. Tri kocke su negovane u vodi temperature 10
o
C i ispitivane pri starosti od
sedam dana (ispitivanje 1.), dok su druge tri kocke negovane u vodi temperature 20
o
C i ispitivane
na 28 dana (ispitivanje 2.). U prvom slu#aju pri ispitivanju su dobijene sile loma uzoraka od 1150
kN, 1270 kN i 1220 kN, dok su u drugom slu#aju sile loma uzoraka bile 1920 kN, 1860 kN i
2070 kN.

a) Na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na starost betona od 28 dana, a polazei od
odredaba BAB-a 87 (slu#aj uhodane proizvodnje), utvrditi da li predmetni beton zadovoljava
uslove predvi%ene za marku betona MB 40.

b) Koristei koncept zrelosti betona, a pretpostavljajui da vai linearna zavisnost izme%u
#vrstoe betona f
k
i veli#ine ln M, na bazi ispitivanja 1. i 2. definisati zavisnost
f
k
= f
k
(ln M).

c) Ako se pretpostavi da je predmetni beton ugra%en u jedan gredni element, koje vrednosti
zrelosti M ovog betona odgovaraju #vrstoama koje su prema BAB-u 87 propisane kao uslovi za:
- uklanjanje vertikalnih delova oplate,
- prestanak nege betona,
- uklanjanje horizontalnih delova oplate.

d) Ako se kao funkcija promene temperature ambijenta oko posmatranog elementa kroz
vreme usvoji priloeni dijagram, koliko dugo (izraeno u danima) treba da se neguje (da
odleava) dati beton, da bi se ostvarili uslovi #vrstoa prema ta#ki c) (dobijene rezultate
zaokruiti na vie).
0
1
2
6
10
6
5
-1
-3
-2
-1
-3
-4
-2
0
2
4
6
8
10
12
t (dani)
T

(
o
C
)
1 2
3 4 5
6
7 8 9 10
11 12 13




REENJE:


a)

Ispitivanje Uslovi nege P
gr
(kN) f
k
(MPa) M (Cdan)
1150
1. 1270 30,33 140

T = 10C
t = 7 dana
1220
1920
2. 1860 840

T = 20C
t = 28 dana
2070
m
3
= 48,75
x
1
= 46,50



48,75 > 40 + 3 = 43 , 46,50 > 40 - 3 = 37 zadovoljen je uslov za MB 40.

b)















f
k
= 30,33 + ( ) 9416 , 4 M ln
7918 , 1
33 , 30 75 , 48

f
k
= 30,33 + 10,2802lnM - 50,8005

f
k
= 10,28lnM - 20,47

lnM =
28 , 10
47 , 20 f
k
+



c)
- Uslov uklanjanja vertikalnih delova oplate:

0,3MB = 12 MPa = f
k
M = 23,54Cdan


- Uslov nege:
0,6MB = 24 MPa = f
k
M = 75,63Cdan


- Uslov uklanjanja horizontalnih delova oplate:

0,7MB = 28 MPa = f
k
M = 111,61Cdan

d)
6
5
0
1 1
2
6
-1
-3
-2
-1
-3
10
-10
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
12
t (dani)
T

(

C
)
(16) (15) (10) (7) (9) (11) (11) (8) (7) (9) (12) (16) (20)
2 1 3
4
5 6
7 8 9
10 11 12
o


16
31
41
48
57
68
79
87
94
103
115
131
151
0
20
40
60
80
100
120
140
160
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
t (dani)
M

(

C

d
a
n
)
M =23.54
posle cca 2 dana
M =75.63 posle cca 7 dana
M =111.61 posle cca 11 dana
o


Merenje - prizma Vrsta
betona
P
gr,28
(kN)
1 2 3
1. 243 26 28 25
2. 381 37 39 36
3. 519 49 50 53


3.13 Moduli elasti#nosti tri betona (1. , 2. i 3.), za slu#aj starosti od 28 dana, ispitivani su
saglasno emi i podacima datim na priloenoj skici. Srednje vrednosti grani#nih sila (sila loma)
ovih betona, prethodno dobijene ispitivanjem tri prizme dimenzija 121236 cm, kao i veli#ine
l u hiljaditim delovima milimetra (srednje vrednosti promene duine merne baze l
o
, merene
pomou #etiri deformetra postavljena na bo#nim povrinama svake prizme), tako%e dobijene
sprovo%enjem merenja na tri prizme, date su u priloenoj tabeli.


















a) Na bazi datih eksperimentalnih veli#ina odrediti module elasti#nosti E betona 1. , 2. i 3. ,
kao i #vrstoe istih betona svedene na uzorak oblika kocke sa ivicama duine 20 cm (f
k,28
).


b) Odrediti module elasti#nosti istih betona 1. , 2. i 3. koristei empirijski obrazac dat u
BAB-u 87, a izra#unati tako%e i odstupanja dobijenih eksperimentalnih vrednosti modula
elasti#nosti u procentima u odnosu na veli#ine prema BAB-u.


c) Koristei metodu najmanjih kvadrata, odrediti izraze za prave linije
E = E (f
k,28
) koje najbolje aproksimiraju rezultate eksperimentalnog ispitivanja modula
elasti#nosti betona i vrednosti modula elasti#nosti izra#unate prema BAB-u 87. Za koje vrednosti
modula elasti#nosti (da li za eksperimentalne ili za one prema BAB-u) prava linija predstavlja
bolju aproksimaciju?









REENJE:

a)
d
=
144
10 10
= 0,694 MPa
g
=
3
f
28 , p
(MPa)

Merenje - prizma Vrsta
betona
P
gr,28
(kN)

f
p,28
(MPa)

d

(MPa)

g

(MPa)

1 2 3
1. 243 16,875 0,694 5,625 26 28 25
2. 381 26,458 0,694 8,819 37 39 36
3. 519 36,042 0,694 12,014 49 50 53


=
o
l
l
f
k,28
= 1,25f
p,28
E =


d g

Beton 1: =
150
10
) 25 28 26 (
3
1
3
+ + = 17610
6
mm/mm

f
k,28
= 21,09 MPa

E =
6
10
176
694 , 0 625 , 5

= 28 017 MPa 28,02 GPa

Beton 2: =
150
10
) 36 39 37 (
3
1
3
+ + = 24910
6
mm/mm

f
k,28
= 33,07 MPa

E =
6
10
249
694 , 0 819 , 8

= 32 630 MPa = 32,63 GPa

Beton 3: =
150
10
) 53 50 49 (
3
1
3
+ + = 33810
6
mm/mm

f
k,28
= 45,05 MPa

E =
6
10
338
694 , 0 014 , 12

= 33 491 MPa 33,49 GPa

b) Prema BAB-u 87: E
BAB
= 9,25
3
28 , k
10 f +

Beton 1: E
BAB
= 9,25
3
09 , 31 = 29,08 GPa = 100
08 , 29
08 , 29 02 , 28

= 3,6 %

Beton 2: E
BAB
= 9,25
3
07 , 43 = 32,42 GPa = 100
42 , 32
42 , 32 63 , 32

= 0,6 %

Beton 3: E
BAB
= 9,25
3
05 , 55 = 35,19 GPa = 100
19 , 35
19 , 35 49 , 33

= 4,8 %



c) Metoda najmanjih kvadrata - MNK (linearna zavisnost):

f
k,28
p
E x



Koeficijenti u jedna#inama MNK dati su u okviru naredne tabele.


p
i
(p
i
)
2 x
i
(Eksperim.)
x
i

(BAB 87)
x
i,EX
p
i
x
i,BAB
p
i

21,09 444,79 28,02 29,08 590,94 613,30
33,07 1093,62 32,63 32,42 1079,07 1072,13
45,05 2029,51 33,49 35,19 1508,73 1585,31
= 99,21 3567,92 94,14 96,69 3178,74 3270,74


Prema rezultatima eksperimentalnog ispitivanja dobija se:

3567,92a
1
+ 99,21a
2
= 3178,74
99,21a
1
+ 3a
2
= 94,14

35,96a
1
+ a
2
= 32,04
33,07a
1
+ a
2
= 31,38

2,89a
1
= 0,66

a
1
= 0,228

a
2
= 23,84


307 , 17 045 , 287
207 , 4294
) 14 , 94
3
1
42 , 2971 ( ) 21 , 99
3
1
92 , 3567 (
) 14 , 94 21 , 99
3
1
74 , 3178 (
r
2 2
2
2

= 0,8644

r = 0,9297


Prema BAB-u 87 dobija se:

3567,92a
1
+ 99,21a
2
= 3270,74
99,21a
1
+ 3a
2
= 96,69

35,96a
1
+ a
2
= 32,97
33,07a
1
+ a
2
= 32,23

2,89a
1
= 0,74

a
1
= 0,256

a
2
= 23,76

721 , 18 045 , 287
489 , 5358
) 69 , 96
3
1
04 , 3135 ( ) 21 , 99
3
1
92 , 3567 (
) 69 , 96 21 , 99
3
1
74 , 3270 (
r
2 2
2
2

= 0,9972

r = 0,9986 Dakle, izraz po BAB-u bolje odgovara pravoj liniji
nego rezultati eksperimentalnih ispitivanja
(s obzirom da je koeficijent regresije r blii jedinici)

















4.

PROBLEMI IZ UE OBLASTI
TEHNOLOGIJE BETONA




4.5 Na jednom gradilitu u arkom klimatu na raspolaganju stoje agregat, cement i voda sa
temperaturama koje imaju sledee vrednosti: T
a
= 40C, T
c
= 35
o
C, T
v
= 24
o
C.


a) Kolika e biti temperatura betonske meavine neposredno po spravljanju, ako se
koriste komponente betona sa napred datim temperaturama, a pod pretpostavkom da je
m
a
= 1891 kg/m
3
, m
c
= 315 kg/m
3
, m
v
= 189 kg/m
3
.

b) Kolika treba da bude temperatura vode da bi se sa napred datim koli#inama m
a
, m
c
i m
v
i
sa temperaturama T
a
i T
c
dobila po#etna temperatura sveeg betona od 29C.

c) Pod pretpostavkom da se koristi voda sa temperaturom 10C niom od napred navedene,
a da su temperature agregata i cementa iste kao ranije, izra#unati koliko leda treba upotrebiti pri
spravljanju predmetnog betona, da bi on neposredno po zavretku meanja, imao temperaturu od
29C.

d) Ako je kapacitet mealice u kojoj se spravlja predmetni beton 850 litara, izra#unati koliko
treba upotrebiti agregata, cementa, vode i leda (bazirano na uslovima iz ta#ke c), da bi se dobila
data koli#ina sveeg betona.

e) Ako zagrejanost pojedinih komponenata betona odgovara slu#aju pod c), izra#unati koliko
u mealicu navedenu pod d) treba uneti leda (u kg) da bi se temperatura meavine snizila za 1C,
odnosno za koliko se sniava temperatura meavine (u C), ukoliko se u mealicu unese koli#ina
leda od 1 kg.










REENJE :


a) m
a
= 1891 kg/m
3
, T
a
= 40C
m
c
= 315 kg/m
3
, T
c
= 35C
m
v
= 189 kg/m
3
, T
v
= 24C

2 , 630
21869
189 ) 315 1891 ( 2 , 0
189 24 ) 315 35 1891 40 ( 2 , 0
T
bo

+ +
+ +


T
bo
= 34,7C

b)
189 ) 315 1891 ( 2 , 0
T 189 ) 315 35 1891 40 ( 2 , 0
29
v
+ +
+ +

2 , 630
T 189 17333
29
v
+

18275,8 = 17333 + 189T
v

T
v
5C



c)
v
T = 14C

189 ) 315 1891 ( 2 , 0
m 80 14 ) m 189 ( ) 315 35 1891 40 ( 2 , 0
29
l l
+ +
+ +

2 , 630
m 80 m 14 2646 17333
29
l l
+

18275,8 = 19979 - 94
l
m

l
m = 18 kg/m
3



d) Da bi se dobila koli#ina betona od 0,85 m
3
(kapacitet mealice) treba upotrebiti:

agregata: 0,851891 1607 kg
cementa: 0,85315 268 kg
vode: 0,85(189-18) 145,3 kg
leda: 0,8518 15,3 kg



e)
2 , 630
m 94 19979
T
l
bo



T
bo
= 31,703 - 0,149m
l


149 , 0
m
T
149 , 0
dm
dT
l
bo
l
bo

7 , 5
149 , 0
85 , 0
M 1 T
l bo
kg

Zna#i, da bi se temperatura sveeg betona snizila za 1C, treba u mealicu ubaciti 5,7 kg leda.
C 18 , 0
85 , 0
149 , 0
T kg 1 M
bo l



Zna#i da 1 kg leda unet u mealicu sniava temperaturu meavine za cca 0,18C.



4.6 Betoni ozna#eni sa 1, 2 i 3 zaparivani su na sledee na#ine:

- 1 je posle odleavanja u trajanju od 1h na temperaturi 15
o
C zagrevan do 75
o
C brzinom od
20
o
C/h, da bi posle odre%ene izotermije bio hla%en do 15C brzinom od 15
o
C/h; ukupno vreme
trajanja zaparivanja (uklju#ujui i odleavanje) iznosilo je 11h;
- za beton 2 vai sve isto kao za 1, s tim to postoji razlika u ukupnom vremenu trajanja
procesa, koje u konkretnom slu#aju iznosilo 13h;
- za beton 3 vai sve isto kao za 1, s tim to postoji razlika u ukupnim vremenu trajanja
procesa, koje u konkretnom slu#aju iznosilo 15h.


a) Definisati zavisnost oblika f
k
=f
k
(M), gde je M zrelost zaparivanog betona definisana u
vidu povrine izme%u apscisne ose i linije koja se naziva reimom zaparivanja, i #vrstoe
betonske kocke f
k
koja odgovara zavretku procesa zaparivanja; predmetne #vrstoe betona su
f
k1
=16,9 MPa (za zrelost M
1
), f
k2
=20,7 MPa (za zrelost M
2
) i f
k3
=25,4 MPa (za zrelost M
3
).
Navedena funkcionalna zavisnost treba da je u vidu prave linije definisane metodom najmanjih
kvadrata.

b) Koristei funkcionalnu zavisnost dobijenu pod a), izra#unati vrednost M koja treba da
bude zadovoljena da bi beton po zavretku procesa zaparivanja imao manipulativnu #vrstou
f
k
=22,5 MPa.

c) Koliko treba da bude ukupno vreme trajanja procesa zaparivanja (uklju#ujui i fazu
odleavanja) da bi se ostvarila #vrstoa f
k
=22,5 MPa, ako se primene iste brzine zagrevanja i
hla%enja kao u dosadanjim slu#ajevima, uz uslov da je temperatura izotermije 90
o
C?

d) Koliko treba da bude ukupno vreme trajanja procesa zaparivanja (uklju#ujui i fazu
odleavanja) da bi se ostvarila #vrstoa f
k
=22,5MPa, ako se primene iste brzine zagrevanja i
hla%enja kao u dosadanjim slu#ajevima, uz uslov da je temperatura izotermije 60
o
C?






REENJE:

a)



















M
1
= 1115 + [(11 - 1) + (7 - 4)] 0 , 555 0 , 390 0 , 165
2
15 75
+

Ch

M
2
= 555 +260 + 215 = 705,0 Ch

M
3
= 705 +260 + 215 = 855,0 Ch






















f
k
x ; M p

p
2
i
= 555
2
+ 705
2
+ 855
2
= 308025 + 497025 + 731025 = 1.536.075

p
i
= 2115

p
i
x
i
= 9379,5 + 14593,5 + 21717 = 45690

x
i
= 63,0

1536075a
1
+ 2115a
2
= 45690
2115a
1
+ 3a
2
= 63

726,28a
1
+ a
2
= 21,602
705,00a
1
+ a
2
= 21,000

21,28a
1
= 0,602 a
1
= 0,0283 , a
2
= 1,056




b) f
k
= 22,5 MPa 22,5 = 0,0283M + 1,056

0,0283M = 21,444

M 758 Ch





c) za T
i
= 90C

i
2 2
i
t 75
2
1
15
75
20
75
t
15
75
20
75
1 15 758 +

,
_

+ +
,
_

+ + +


( )
i i
t 75
2
1
0 , 375 25 , 281 25 , 146 t 15 758 + + + +

90t
i
= 611,75 - 328,125 t
i
= 3,15h

Ukupno vreme zaparivanja i odleavanja:

t
uk
= 1,0 + 13 9 , 12 15 , 3
15
75
20
75
+ + h



d) za T
i
= 60C

i
2 2
i
t 45
2
1
15
45
20
45
t
15
45
20
45
1 15 758 +

,
_

+ +
,
_

+ + +

( )
i i
t 45
2
1
0 , 135 25 , 101 75 , 93 t 15 758 + + + +

60t
i
= 664,30 - 118,125 t
i
= 9,10h

Ukupno vreme zaparivanja i odleavanja:

t
uk
= 1,0 + 5 , 15 35 , 15 1 , 9
15
45
20
45
+ + h













4.8 Jedan pogon za izradu betonskih prefabrikata proizvodi godinje 5100 komada
armiranobetonskih plo#a dimenzija 4,75 m 2,00 m 0,14 m, kao i jedan broj drugih elemenata
koji po koli#ini ugra%enog betona #ine 65% u odnosu na koli#inu betona koja se primenjuje pri
proizvodnji navedenih plo#a. U slu#aju pogona o kome je re# postoji fabrika betona koja za sve
elemente koji se proizvode u pogonu spravlja jedan isti beton. U sastav ovog betona ulazi
koli#ina cementa m
c
= 350 kg/m
3
i ukupna koli#ina agregata (zbir svih frakcija) m
a
= 1950 kg/m
3
.
Fabrika ima samo jednu mealicu sa periodi#nim (cikli#nim radom) koju karakteriu koeficijent
izlaza betonske meavine 0,65 i sledea vremena punjenja, meanja i pranjenja mealice:
p
=
1,5 min,
m
= 2,5 min,
pr
= 1,0 min.

a) Ra#unajui sa 300 radnih dana u godini, sa sedmo#asovnim radnim vremenom fabrike
betona, sa koeficijentom neravnomernosti korienja meavina 1,4 i sa koeficijentom rezerve 1,2,
odrediti potreban kapacitet mealice V
me
u datoj fabrici; rezultat zaokruiti na prakti#no
prihvatljivu vrednost. Nakon ovoga izra#unati fakti#ku proizvodnost mealice, fakti#ku godinju
proizvodnju betona u fabrici, kao i koli#inu betona koju fabrika proizvodi nedeljno.

b) Ako su zapreminske mase agregata i cementa koji se koriste za proizvodnju betona u
datoj fabrici 1600 kg/m
3
i 1100 kg/m
3
, izra#unati utroke agregata i cementa u t/ned. i m
3
/ned.
koji su neophodni za dimenzionisanje kapaciteta bunkera (silosa) za agregat i cement. Pri ovome
pretpostaviti da je agregat razvrstan u frakcije 0/4, 4/8, 8/16 i 16/31,5 mm i da je u#ee pojedinih
frakcija u agregatu saglasno izrazu Y = 100(d/31,5)
0,5
.




REENJE:


a) - Broj me%uspratnih plo#a: 5100 komada
- Koli#ina betona za ove plo#e: 51000,142,004,75 = 6783 m
3
/god.
- Koli#ina betona za ostale elemente konstrukcije:
4409 6783 65 , 0 V
00 , 1
65 , 0
V
V
ostalo
ploce
ostalo
m
3
/god.
- Ukupna godinja proizvodnja fabrike:

Q = 6783 + 4409 = 11192 m
3
/god.

Q
usv
= 1,211192 = 13430 m
3
/god. 14000 m
3
/god.

c
= 1,5 + 2,5 + 1,0 = 5,0 min

n
c
=
12
5
60

- broj ciklusa u toku jednog #asa

p = 20 , 11 2 , 1 4 , 1
7 300
14000

m
3
/h

p
1
= 11,20 m
3
/h

11,20 = 933 V
1000
V 12
mes
mes

lit 1000lit = 1 m
3


p
fakt
= 12
1000
12 1000

m
3
/h

Q
fakt
= 12 15000
2 , 1 4 , 1
7 300

m
3
/h

Q
ned
= 288
52
15000
m
3
/nedeljno




b) 57 , 5
350
1950
m
m
c
a


65 , 0
288 M M
a
a
c
c

100921
1600
1100
57 , 5 1
65 , 0
288
1100
M
c

,
_

kg/ned. 101 t/ned.

M
a
= 1009215,57 562 t/ned.

92
1 , 1
101
c
m
3
/ned.

351
6 , 1
562
a
m
3
/ned.



agregat: 0/4 Y(4) = 100
5 , 0
5 , 31
4

,
_

= 35,63 % 125 m
3
/ned.


4/8 100 63 , 35
5 , 31
8
5 , 0

,
_

= 14,76 % 52 m
3
/ned.


8/16 100 39 , 50
5 , 31
16
5 , 0

,
_

= 20,88 % 73 m
3
/ned.

16/32 100 - 71,27 = 28,73 % 101 m
3
/ned.

351 m
3
/ned.



Za cement treba obezbediti silos za smetaj cca 100t, odnosno cca 100 m
3
nedeljno.

Za agregat - bunkeri koji zadovoljavaju gore navedene potrebe.