Akademija za poslovnu ekonomiju

Seminarski rad

Upravljanje kreditnim rizikom

nastavnik prof.dr Tamara Gvozdenovi

student Neboja Jeni

Pojam vrste i zna!aj kreditni" rizika

Kreditni rizik (Credit risk) je rizik promene kreditne sposobnosti klijenta (kupca ili dunika), koji moe uticati na promenu vrednosti finansijske imovine poverilaca (preduzea ili banke). Takoe, kreditni rizik se moe definisati kao rizik da otplata odobreno kredita i pripadajue kamate bude dovedena u pitanje.! "o zakonu o bankama definicija kreditno rizika lasi# $Kreditni rizik je rizik mo unosti nastanka ne ativni% efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvr&avanja obaveza dunika prema banci.'( )eu svim vrstama rizika, kojima je banka izloena u svom poslovanju, kreditni rizik je jedan od najvaniji%. )o lo bi se rei da je ovaj rizik star koliko i samo bankarstvo, jer pozajmljivanje novca dru oj u ovorenoj strani uvek je sa sobom nosilo opasnost da pozajmljena sredstva nee biti vraena. *akle kreditni rizika kao takav predstavlja najvaniji rizik za banku, jer kreditni poslovi predstavljaju osnovne aktivne bankarske poslove.+ Kada je re, o riziku nemo unosti naplate kredita i pripadajue kamate, moe biti re, o riziku dacelokupan iznos potraivanja bude doveden u pitanje u odreenom trenutku ili samo nje ov deo. -koliko se to desi u veem broju slu,ajeva, odnosno kod vi&e klijenata, tada banka dolazi u opasnu zonu mo ue nesolventnosti. .zloenost banke kreditnom riziku moe da se posmatra sa dva stanovi&ta, na nivou pojedina,no kredita ili na nivou pojedina,no dunika, i na nivou kreditno portfolija banke, kao skupa svi% pojedina,ni% kredita. /anka se suo,ava sa procenom visine kreditno rizika ne samo u postupku odobravanja kredita, ve i u toku celo trajanja perioda otplate kredita, sve do momenta nje ove kona,ne otplate. /anka upravlja kreditnim rizikom tako &to uspostavlja jasan, celovit i efektivan sistem interni% postupaka i interni% kontrola, koji je sa lasan veli,ini, prirodi i sloenosti kreditvi% poslova u banci. /itno je napomenuti da kod zemalja sa razvijenim finansijskim tri&tem i sa definisanim svojinskim odnosima u smislu dominiranja privatne svojine, postoji mno o lak&i na,in da poslovna banka doe do saznanja da klijent zapada u zonu poveano kreditno rizika, odnosno porasta mo unosti dabanka ne moe naplatiti celokupno ili deo potraivanja po osnovu odobreno kredita. - na&oj zemlji, u 0akonu o bankama, uvedena je mo unost praenja urednosti izmirivanja obaveza fizi,ki% i pravni% lica i uvida u tu bazu podataka Kreditno biroa pri

1 2

uki .,Bjelica V.,Risti ., - Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2

!., str. 1"#.

0akon o bankama, ,lan +!. ! 1p&irnije o kreitnom riziku videti knji u# /arjaktarovi 2., -pravljanje rizicima, -niverzitet 3in idunum, /eo rad, (445, str. 6.

-druenju banaka 3rbije, time &to je uz sa lasnost klijenta mo ue da banka prosleuje ove podatke Kreditnom birou skidanjem karaktera poslovne tajne sa od ovarajui% podataka.7 3 obziroma na konkretan izvor nastanka kreditno rizika moemo da razlikujemo tri tipa ovo rizika# o 8izik neispunjenja obaveza, o 8izik izla anja, o 8izik pokria sredstava.

3l. !. Kreditni rizik i rizici koji se nalaze u okviru kreditno rizika

Kreditni rizik

#izik neispunjenja obaveza

#izik izla$anja

#izik pokria sredstava

Kreditni rizik moe da se posmatra u bankarskoj knjizi i u knjizi tr ovanja. - bankarskoj knjizi je nastanak kreditno rizika jedna od klju,ni% opasnosti po bankarski portfolio, jer ukoliko doe do nemo unosti naplate potraivanja od nekoliko klju,ni% klijenata banka moe da zapadne u problem nesolventnosti. .pak, kreditni rizik u ovom domenu ne odnosi se samo na nemo unost naplate potraivanja usled bankrotstva dunika ve i na nekoliko dodatni% do aaja kao &to su# ka&njenje u naplati potraivanja i restruktuiranje kredita usled
$

0akon o bankama, ,lan br. 79

po or&anja kreditne sposobnosti dunika. "rvi razlo nije toliko opasan, jer se veina problema ove prirode re&ava na adekvatan na,in. )no o vea opasnost lei u restruktuiranju kredita, jer taj ,in jasno oslikava pad kreditno rejtin a i samim tim opasnost od nemo unosti povraaja uloeni% sredstava po banku. )erenje kreditno rizika u bankarskoj knjizi je netrivijalan posao, ne toliko sa te%ni,ke strane koliko problem predstavlja dostupnost podataka koji se odnose na verovatnoe default:a, sredstva koja se mo u naplatiti naknadno (nakon default:a), efekat diversifikacije koji postoji u bankarskom portfoliju. Kreditni rizik se kod instrumenata u knjizi tr ovanja ocenjuje kroz cene %artija od vrednosti kojima se tr uje na tri&tu kapitala. .ndirektno se rizik ocenjuje i kroz kreditni spred u za%tevanom prinosu pojedini% instrumenata, koji izmeu ostali% rizika oslikava i kreditni rizik. Klju,na razlika u odnosu na varijantu rizika iz bankarske knji e jeste u tome &to je mo ue prodati %artiju od vrednosti i pre roka dospea na sekundarnom tri&tu kapitala i u tom smislu o rani,iti potencijalni ubitak. ;aravno ovde se kao potencijalni rizik javlja (ne)likvidnost tri&ta.

8izik neispunjenja obaveza

1vaj rizik se defini&e kao verovatnoa da klijent nee biti u mo unosti da ispuni svoje obaveze prema banci. *o nemo unosti ispunjenja obaveza moe doi usled sledei% pojava# !) usled nemo unosti isplate rate, () usled kr&enja klauzula u u ovoru, +) usled zakonski% nemo unosti : ulazak u proceduru likvidacije ili ste,aja, 7) usled po or&anja ekonomski% uslova (na primer# kada su obaveze vee od pri%oda, tako da preduzee ne moe da eneri&e dovoljan nov,ani tok kako bi isplatilo obaveze prema banci). 8izik neizvr&enja obaveza je verovatnoda da e nastati ubitak, po banku, u odreenom vremenskom periodu u budunosti. <erovatnoa se ne moe meriti direktno, ve se za merenje naj,e&e koristi statistika iz pro&losti. 1na se dobija eksternim putem, od razni% a encija ili sve ,e&e internim putem, analizom koju sprovodi sama banka. ;a osnovu istorijski% podataka, moe se utvrditi verovatnoa neispunjenja obaveza. "ored metoda koje se zasnivaju na statistici iz pro&losti i rejtin a, na raspola anju je metod koji meri rizik neispunjenja obaveza na osnovu verovatnoe vezane za karakteristike samo preduzea. =esto se analiza nastanka ubitka vr&i tako &to se potencijalni klijent, na osnovu svoji% karakteristika, svrstava u neku rupu, za koju je ve utvrena verovatnoa neispunjenja obaveza. "ostoji velika meuzavisnost izmeu rejtin a i u,estalosti neispunjenja obaveza. 1vi podaci su javni i objavljuju i% rejtin a encije u razli,itim vremenskim intervalima i u okviru razli,iti% rejtin klasa. <ei broj klijenata, po otovo u na&oj zemlji, nema zvani,an rejtin . - tom slu,aju banka vr&i interni rejtin , metodolo ijom kaoja je definisana u okviru procedura za upravljanje
$

kreditnim rizikom. - praksi se pokazalo da se moe nai veza izmeu interno rejtin a i rejtin a a encija, koje daju vezu eksterno rejtin a i u,estalosti neispunjenja obaveza u pro&losti. 1va metoda je laka i za implementaciju i za kori&enje, ali moe se koristiti samo aproksimativno.

3l. (. <eza izmeu rejtin a i statistike vezane za neispunjenje

Kreditni rejtin

>ksterni rejtin

3tatistika neispunjenja obaveza

8ejtin a encije naj,e&e pruaju sledee informacije# o -,estalost neispunjenja obaveza, na odi&njem ili na nekom dru om nivou, o "romenljivost u,estalosti, koje su rezultat promena op&ti% ekonomski% uslova, o Transakcione matrice razil,iti% rejtin klasa. - svetu, stope rizika neispunjenja obaveza u okviru investicioni% klasa su veoma male i kreu se od 4.4( do 4.46 (ispod !?), naravno i ove vrednosti variraju u zavisnosti od vremensko perioda. @to je rejtin lo&iji i stopa neispunjenja obaveza se poveava, ,ak ide i do 6? za rejtin klasu /. 1dnos izmeu stope neispunjenja i rejtin a nije proporcionalna. "oveanje stope neizvr&enja obaveza u odnosu na rejtin karakteri&e eksponencijalan rast. "romena rejtin a u okviru prve tri klase je zanemarljiva i stopa moe porasti sa minimalni% 4.4( na 4.46. "otpuno je dru a,ija situacija u okviru poslednje tri klase.A

#izik izlo%enosti

Buki B., /jelica <., 8isti C., $/ankarstvo', >konomski fakultet, (44+ od., str. (A!

8izik izloenosti nastaje usled neizvesnosti koja se javlja u vezi sa veli,inom sredstava koja su izloena riziku. 1vaj rizik se moe zanemariti kod svi% kreditni% linija koje imaju ta,no u ovoren raspored isplate. 8izik izloenosti je veliki kod svi% kreditni% linija, kod koji% raspored isplate nije unapred poznat. To su uflavnom kreditne linije u okviru koji% klijent ima pravo da samoinicijativno koristi sredstva do odreeno iznosaD projektno finansiranje kod ko se ne zan unapred ta,an raspored isplata i ula anja, revolvin krediti (sa u ovorenim obnavljanjem iznosa kredita) i sve vanbilansne stavke (o,i ledan su primer arancije : banka vr&i plaanje umesto klijenta, ako nije sposoban da izvr&i plaanje). - ovim slu,ajevima rizik izloenosti zavisi isklju,ivo od klijenta. 3amo izla anje predstavlja koli,inu sredstava koju banka moe da iz ubi usled nastanka ne ativni% efekata, ne uzimajui u obzir povraaj sredstava. "o&to do ubitka dolazi u budunosti tj. datum ubitka nije poznat, ovo je neki nepoznat iznos u budunosti koji je izloen riziku. <remenski profil izloenosti zna se samo u slu,aju kada je raspored isplate unapred stro o definisan u ovorom. - svim ostalim slu,ajevima, da bi se procenio rizik potrebno je vr&iti projekcije. Kod kreditni% linija kod koji% je definisan samo maksimalan iznos, a ne raspored isplate, poznata je samo trenutna uskori&enost sredstava, kao i nivo do ko klijent moe da koristi kredit. 1naj deo kredita koji nije iskori&en vodi se kao vanbilansna stavka. - ovom sli,aju rizik se javlja kao posledica inicijative klijenta da koristi kredit. 1no trenutka kada klijent iskoristi bilo koji deo kredita, taj deo postaje bilansna stavka. - zavisnosti od same prirode vanvilansni% stavki, banka je u obavezi da vrednuje rizik koji one nose. ;eke stavke, kao &to je na primer revolvin kredit, ,iji se neiskori&eni deo vodi kao vanbilansna stavka, nose sa sobom veliko izla anje riziku i velika je verovatnoa da e do kraja biti iskori&eni, dok je kod dru i% stavki, kao &to je arancija, ta verovatnoa znatno manja.

8izik pokria

8izik pokria se defini&e kao verovatnoa povraaja sredstava koja su izloena riziku naplate usled nemo unosti klijenta da ispuni obaveze. "okrie moe biti u vidu kolaterala ili arancije, pa se sE to a ovaj rizik deli na# o #izik kolaterala : postojanje kolaterala smanjuje kreditni rizik, ako se moe prodati po ceni koja nadoknauje ubitak. 8izik kolaterala vezan je za dva rizika. "rvi je
#

vezan za dostupnost kolaterala i mo unost prodaje na tri&tu, dok je dru i vezan za tri&nu cenu. o #izik $aran&ije : davanjem arancije trea osoba se obavezuje da plati obavezu klijenta banke, ako on to nije u stanju da uradi. Farancija pretvara kreditni rizik klijenta u kreditni rizik aranta. 8izik arancije transferi&e rizik sa klijenta na aranta, a verovatnoa nastajanja ubitka se defini&e putem zajedni,ke verovatnoe klijenta i aranta. o 1ve dve vrste rizika stvaraju zakonski rizik. ;astajanje ove vrste rizika zavisi od same prirode nastajanja ubitka. ;emo unost isplate od strane klijenta povla,i za sobom proces pre ovaranja. Gko i proces pre ovaranja ne uspe sledi zakonska procedura. - ovom slu,aju najbolje &to moe da se desi za banku je da se povraaj sredstava izvr&i nakon sudsko procesa, dok je naj ora varijanta da povraaj sredstava nije mo u usled likvidacije ili ste,ajno postupka.

Haktori kreditno rizika

Kreditni rizik je izraen kroz kvalitet kreditno portfolija bnake. 3matra se da kreditni rizik zavisi od dva seta faktora koji daju op&ti okvir za modeliranje kreditno rizika ili kvaliteta kreditno portfolija, a koji je determinisan# o Frupom eksterni% ili spoljni% faktora kao &to je dravna re ulativa u privredi, prirodne nesree i katastrofe, i o Frupom interni% faktora ili faktora subjektivne upravlja,ke diskrecije. 'ksterni faktori mo u uticati na pojavu i nastanak kreditno rizika na pojedinim tri&tima banke. )erenje uticaja ovi% faktora moe se dovesti u vezu sa makroekonomskim performansama u relativnim tri&nim podru,jima banke, kao &to su# personalni pri%osi, inflacija, aza multinacionalne banke i kretanje bruto nacionalno proizvoda (/;"). ;aime, postoji meuzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave ubitaka na kreditima. Gko ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta, korisnicima kredita je lak&e da ostvaruju profit i da vraaju uzete kredite i tada e ubici na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. )eutim, ako nivo ekonomske aktivnosti po,ne da pada korisnici kredita imaju vee te&koe pri vraanju kredita i ubici na kreditima e biti vei. (nterni faktori, koje banka moe da kontroli&e, reflektuju se u pona&anju menadment tima odnosno kreditni% menadera u po ledu nivoa preduzimanja kreditno rizika. Klju,ne interne determinante kreditno rizika su# o 1bim kredita,
&

o Kreditna politika, o Kreditni miI. Gko obim kredita raste, raste i kreditni rizik. 1dnosno, ako su svi ostali uslovi nepromenjeni, vi&e odobreni% kredita povla,i za sobom i vei mo ui ubitak na kreditima. Kreditna politika se proverava koeficijentom (JratioJ) odnosa ukupni% kredita prema ukupnoj aktivi. <ei koeficijent pokazuje i veu a resivnost kreditne politike banke, a posledica je vei ubitak u kreditnom portfoliu. Kreditni miks se meri odnosom u,e&a komercijalni% i industrijski% kredita prema ukupnim kreditima. Gko je vea koncentracija na ove kredite, vea je i mo unost kreditni% ubitaka.

Upravljanje rizi&ima u poslovanju banke

- savremenim uslovima poslovna banka posluje u okruenju dru i% banaka, klijenata i ekonomije u celini, &to sve unosi elemente rizika u bankarsko poslovanje, sE tim &to treba imati u vidu da je u savremenim uslovima da je dinamika promena u dru&tvu i ekonomiji veoma ubrzana, &to opet predstavlja izvor rizika za bankarsko poslovanje. -pravljanje rizikom (risk mana$ement) se u najuem smislu defini&e kao funkcija kupovine osi uranja, a u &irem smislu, kao procena, kontrola i finansiranje izloenosti ubicima.9 3vi resursi banke mo u biti izloeni riziku i otuda je interes banke da upravlja svim ovim rizicima, da i% svede na minimum, a u sli,aju nji%ovo materijalizovanja da i% nadoknadi iz rezervi ili na dru i na,in, kako finansijski ne bi u rozili poslovanje banke. - bankarskom poslovanju, upravljanje rizikom se javilo kao relativno nova disciplina i razvilo se iz poslova osi uranja, jer u voenju osi uranja je uo,eno da se na tradicionalan na,in (kroz nadoknadu &tete) ne moe uspe&no minimizirati rizik poslovanja u bilo kojoj delatnosti. -pravljanje rizikom u bankama predstavlja sloen me%anizam u kom se kombinuju mere interne politike upravljanja rizicima banke, kao i u ovaranje za&tite od rizika sa osi uravajuim kuama. 1no predstavlja neizostavan deo poslovne politike banke i obi,no se povezuje sa jednim njenim or anizacionim delom, koji je u idealnoj situaciji, od ovoran direktno upravnom odboru. Takoe se moe definisati kao funkcija banke, pod kojom se podrazumeva skup aktivnosti# o .dentifikacija izloenosti ruziku za sve kate orije sredstava uz procenu potencijalni% ubitaka, o "rocena rizika koji obu%vata merenje i analizu ubitka u pro&losti, kako bi se procenile varijable koje e uticati na budunost,
#

Kadi )., $/ankarstvo', -niverzitet 3in idunum, /eo rad, (445, str. 74L

"

o Kontrola, u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika ubitka, primenom svi% vrsta obezbeenja, Hinansiranje rizika obezbeenjem rezervi, uklju,ujui i osi uranje, 8azvoj administrativni% te%nika i kori&enje stru,ni% znanja (upravljanje rozikom)L. 3avremeno poslovanje podlono je svakodnevnim promenama, previranjima i pojavi novi% rizika. .dentifikacija izloenosti je podfaza u okviru koje treba identifikovati sve postojee, trenutne i budue rizike na osnovu validni% podataka prikupljeni% na sistemati,an na,in. *a bi proces bio kompletan treba proceniti i potencijalne ubitke koji mo u nastati usled ispoljavanja rizi,no pona&anja. ;akon procesa identifikacije i procene treba stvoriti svest o izloenosti riziku kod svi% zaposleni% koji su u dodiru sa ovom materijom. ;akon to a sledi merenje rizika, &to obu%vata razli,ite metode koje defini&e menadment banke, ako i kalsifikaciju rizi,ne aktive banke u cilju lak&e kontrolisanja. 0a fazu merenja rizika obi,no se kae da je to sredi&te ili srce rizika (najbitnija faza). ;a kraju, ako rizik ve i nastane, banka mora da obezbedi dovoljno sredstava za saniranje nastali% ubitaka. "o zakonu banka je duna da odnos izmeu kapitala banke i rizi,ne aktive odrava na odreenom minimumu, kako bi se za&titili poverioci i bankarski sistem u celini.

3l. +. "roces upravljanja rizikom

).(dentifika&ija rizika

*.+inansiranje rizika

,. Pro&ena rizika

-..ontrola
&

Kapor "., nav. *elo, str. +L4

'

rizika

-pravljanje rizikom u bankarstvu ima dva osnovna cilja. "rvi je da se izbe ne nesolventnost banke, a dru i je da se maksimizira stopa prinosa na kapital uz korekciju za rizik (riskadjusted rate on capital : 8G81C)6.

-pravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik, ili rizik da otplata odobreno kredita i pripadajue kamate bude dovedena u pitanje, predstavlja najvaniji rizik sa kojim se banke danas suo,avaju. Flavni razlozi ozbiljni% problema u bankarskom sektoru i sve vei% ubitaka, kao posledice kreditno rizika, lee u slabim kreditnim standardima za zajmoprimaoce i dru e u ovorne strane, loim upravljanjem rizi,nim portfeljem ili nedostatkom panje za promene u privredi ili dru im okolnostima koje mo u dovesti do po or&anja kreditno poloaja dru i% u ovorni% strana banke. - cilju minimizacije kreditno rizika, banka upravlja plasmanima i struktuira kreditni portfelj kako bi izvr&ila nje ovu diverzifikaciju. ;a nivou nadleni% slubi uspostavljen je od ovarajui sistem redovno i periodi,no izve&tavanja ,lanova uprave banke o koncentraciji rizika. <eliki zna,aj upravljanja kreditnim rizikom proisti,e iz potencijalne opasnosti da vei broj korisnika ne bude sposoban da uredno servisira svoje obaveze. Time se moe izazvati uklazak banke u zonu te%ni,ke insolventnosti (vea vrednost obaveza banke od vrednosti njeni% potraivanja). 0ato postoji velika od ovornost bankara pre sve a zaposleni% u kreditnom odeljenju da prate dejstvo svi% faktora koji uti,u na kvlalitet kreditno portfelja banke i da bla ovremeno rea uju na nepovoljna kretanja koja mo u da dovedu do bankrotstva banke. 8ealizacija kreditno rizika je naj,e&i razlo zbo ko poslovne banke propadaju. 0bo to a su u skoro svim zakonodavstvima sveta uvedeni standardi za upravljanje kreditnim rizicima. "rema principima za upravljanje kreditnim rizikom, koji su propisani od strane /azelsko komiteta, strate ija upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva5# o 1si uranje primene okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom,
" '

Mirovi )., $/ankarstvo', /rid e companz, /eo rad, (44!, str. +45

1p&irnije o upravljanju kreditnim rizicima prpoisanim od strane /azelsko komiteta po ledati izvor# /asel Committee on /ankin 3upervision# $"rinciples for t%e )ana ement of Credit 8isk', 3eptember, (444.

o .spravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita, o "rikladan proces kreditne administracije, o Gktivno merenje, upravljanje i nadzor kreditno rizika, o "rimerenu kontrolu izloenosti riziku, o Gktivan nadzor i sudelovanje re ulatorni% institucija. 1si uranje primene okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva da banke moraju izraditi strate iju ili plan za kreditni rizik, kojom se utvruju ciljevi aktivnosti banke, koje se odnose na odobravanje kredita, i usvojiti potrebne politike i postupke za sprovoenje ti% aktivnosti. -pravni odbor je od ovoran za nji%ovo odobravanje i povremeno preispitivanje, pri ,emu treba voditi ra,una da one moraju pokrivati mno obrojne aktivnosti banke u kojima kreditna izloenost predstavlja zna,ajan rizik. /ankarska kreditna strate ija mora odravati kako toleranciju banke na rizik, tako i nivo profitabilnosti koji banka o,ekuje da ostvari usled izla anja razli,itim kreditnim rizicima. 1na treba da uklju,i izjavu o spremnosti banke da odobrava kredite na temelju vrste izloenosti, privredno sektora, eo rafsko poloaja, valute, ro,nosti i predviene profitabilnosti, kao i identifikaciju ciljni% tri&ta i ukupni% karakteristika koje banka eli postii u svom kreditnom portfelju. 3trate ija za kreditni rizik uzima u obzir i ciljeve koji se odnose na kvalitet kredita, zaradu i rast. 3provoenje strate ije uklju,uje osi uranje usklaenosti kreditni% aktivnosti sa utvrenom strate ijom, definisanje i sprovoenje pisani% postupaka i jasnu i pravilnu podelu od ovornosti. .spravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita podrazumeva ,etiri lavna na,ela, od koji% najvanije kae da banke moraju poslovati u okviru dobro definisani% kriterijuma za odobravanje kredita. Ti kriterijumi treba da sadre jasnu naznaku ciljno tri&ta banke i potpuno razumevanje zajmoprimca i dru e u ovorne strane, kao i svr%u i strukturu kredita, ali i izvor nje ove otplate, po&to pomou nji% treba da se utvrdi ko je prikladan za dobijanje kredita i u kom iznosu, koje vrste kredita stoje na raspola anju i pod kojim se uslovima kredti moe odobriti. Takoe, banka treba da postavi kreditni limit, odnosno ornju ranicu na celokupan raspon aktivnosti, sN odreenom dru om u ovornom stranom, i to na nivou pojedina,ni% zajmoprimaca, ali i rupa povezani% lica koja objedinjuju razli,ite vrste izloenosti. Takvi limiti se obi,no temelje na internoj oceni rizika dodeljenoj odreenom zajmoprimcu ili dru oj u ovornoj strani, pri ,emu u ovorne strane sa boljom ocenom rizika, mo u imati potencijalno vi&i limit izloenosti.
11

/anke treba da imaju jasno uspostavljen postupak, za odobravanje novi%, kao i za izmene i dopune, obnavljanje i refinansiranje stari% kredita. 1dobrenja se vr&e u skladu sa pisanim smernicama banke i izdaje i% primarno rukovodstvo. 1dobravanje kredita mora se vr&iti po uobi,ajenim tri&nim uslovima i treba da se sprovodi po pred%odno opisanim kriterijumima i postipcima. ;a ovaj na,in omo uava se kontrola i ravnotea poslovanja, koje omo uavaju dono&enje dobri% kreditni% odluka. "rikladan proces kreditne administracije, merenja, upravljanja i nadzora kreditno rizika : /anke moraju imati uspostavljen sistem za kontinuiranu administraciju svoji% portfelja. - zavisnosti od veli,ine banke, kreditna administracija moe biti or anizovana kao posebno odeljenje ili samo par zaposleni% moe voditi te poslove. 1ni uklju,uju# auriranje kreditne dokumentacije, dobijanje tekui% finansijski% informacija od klijenta, slanje obave&tenja i primenu razli,iti% dokumenata, poput u ovora o kreditu. Kreditni dokumenti koji se obrauju obu%vataju sve informacije neop%odne za utvrivanje trenutne finansijske situacije zajmoprimca, kao i informacije koje omo uavaju praenje doneti% odluka i podataka o kreditu. 0a dobro upravljanje kreditnim rizikom za banke je najvanije da dobro razviju i koriste interni sistem za ocenu rizika. -koliko je dobro strukturiran, ovakav sistem omo uava diferencijaciju nivoa kreditno rizika razli,iti% kreditni% izloenosti banke i odreivanje ukupni% karakteristika kreditno portfelja, problemati,ni% kredita i adekvatnosti rezervacija za ubitke po kreditima. Takoe, banke moraju da imaju razvijene i informacione sisteme i analiti,ke te%nike, odnosno metodolo iju, koja im omo uava da kvantifikuju rizik izloenosti ka pojedina,nim zajmoprimcima. 1ne takoe moraju biti sposobne da analiziraju kreditni rizik na nivou pojedina,ni% proizvoda i ukupno portfelja radi identifikacije eventualni% osetljivosti ili koncentracija. -pravljanje kreditnim rizikom se naro,ito odnosi na procenu kreditne sposobnosti dunika, urednost izvr&avanja obaveza prema banci i kvalitet instrumenata obezbeenja. /anka je duna da obra,unava i izdvaja rezerve za procenjene ubitke, koji mo u nastati po osnovu aktive i vanbilansni% stavki, kao i da propi&e posebne politike i procedure za identifikaciju lo&e aktive i upravljanja tom aktivom. /anka je duna da sva potraivanja klasifikuje, na osnovu odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansni% stavki!4, u sledee kate orije# .ate$orija A: potraivanje od dunika kod ko a se ne o,ekuju problemi u naplati i koji svoje obaveze izmiruje bla ovremeno, a izuzetno sa docnjom ne duom od +4 dana D
1

3lubeni lasnik, 8epublike 3rbije, br. ALO49

12

.ate$orija /: potraivanja od dunika ,ije finansijsko poslovanje nije na zadovoljavajuem nivou usled odreeni% problema u poslovanju, s tim da ne ukazuje na znatnije po or&anje u budunosti. i da su potraivanja od dunika koji svoje obaveze u lavnom izmiruje sa docnjom ne duom od +4 dana, a izuzetno sa docnjom ne duom od 54 danaD

.ate$orija 0: potraivanje od dunika ,ija struktura i visina kapitala ne od ovaraju nje ovoj delatnosti. i potraivanja od dunika koji svoje obaveze u lavnom izmiruje s docnjom ne duom od 54 dana, a u izizetno sa docnjom ne duom od !64 danaD

.ate$orija G: potraivanje od dunika koji posluje sa ubitkom, potraivanja od nelikvidno ili insolventno dunika, potraivanje od dunika protiv ko a je pokrenut postupak privredno poravnanja, potraivanje od banke u sanaciji i potraivanje od dunika koji svoje obaveze u lavnom izmiruje sa docnjom ne duom od !64 dana, s izuzetno sa docnjom od +94 dana, pod uslovom da se osnovano moe o,ekivati da e dunik izmiriti dar deo obavezaD

.ate$orija 1: potraivanje sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovama, potraivanja od dunika u ste,aju, potraivanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kate ori od +94 dana, sredstva ste,ena naplatom potraivanja koje banka nije otuila ili stavila u funkciju svo poslovanja u roku od jedne odine od datuma sticanja.!! "ostoje tri osnovna pristupa u merenju kreditno rizika# o 3tandardizovani pristup, o 1snovni pristup zasnovan na internom merenju, o (a)redni )ristu) *asnovan na internom merenju .

Standardizovani pristup
11

1dluka o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansni% stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i dru i% finansijski% or anizacija, 3lubeni lasnik 8epublike 3rbije, br. +LO(447

1!

3tandardizovani pristup predstavlja najjednostavniji prsistup u merenju kreditno rizika. Konceptualno je isti kao okvir iz !566. odine, s tim &to omo uava veu osetljivost na rizik. "rema ovom pristupu, banka je obavezna da podeli sve svoje plasmane u odreene kate orije zajmoprimca, koje su definisane od strane Komiteta, a u skladu sa jasnim arakteristikama konkterno plasmana. 0a svaku kate oriju plasmana primenjuje se propisani ponder rizika, dok zbir ti% proizvoda daje ukupan iznos aktive ponderisane rizikom. <ana inovacija, u odnosu na okvir iz !566. odine vezuje se za poseban tretman plasmana stanovni&tvu, koji eneralno podrazumevaju nie iznose pondera, kao i mo unostd da se mala i srednja preduzea prepoznaju kao plasman stanovni&tvu, pod uslovom da su ispunjeni stro i kriterijumi koje postavljaju kontrolni or ani. Takoe, standardizovanii pristup merenja kreditno rizika pri%vata i pro&irenu listu pri%vatljivi% kolaterala kojima se umanjuje nivo kreditno rizika tzv. credit risk miti ants, i defini&e razli,ite mo unosti za odreivanje stepena smanjenja u zavisnosti od tri&ne vrednosti pri%vaeno instrumenta obezbeenja. 3tandardizovani pristup omo uava da se na izra,unate izloenosti banke primenjuju ponderi rizika u skladu sa ocenom rejtin a eksterni% a encija. /udui da je re, o a encijama koje posluju na lobalnom nivou i ocenjuju samo velike i ra,e, nji%ova pomo nije adekvatna za domae potrebe. - te svr%e je predvieno 1perativnim planom, koji je fornulisala ;arodna /anka 3rbije, da budu osnovane eksterne kreditne a encije koje bi vr&ile klasifikaciju klijenata kod nas. .zloenosti bi trebalo da budu ponderisane rizikom nakon odbijanja specifi,ni% rezervisanja za konkretna potraivanja.

Pristup zasnovan na internom merenju

"ristup interno merenja rejtin a polazi od predpostavke da banke same odaberu na,in na koji e meriti rejtin svoji% klijenata. 1vaj pristup mora biti odobren od strane ban,ino supervizora. .nterni pristup predstavlja napredni metod i predlae se da a banke postepeno razvijaju i uvode. Kod ovo pristupa osnovni input za izra,unavanje kapitalno izdavanja predstavljaju interne procene klju,ni% faktora rizika banke. -pravo zato, mo ue je utvrditi meru kapitala koja njvi&e od ovara nivou kreditno rizika kom je banka izloena. .pak, ovaj pristup ne dozvoljava bankama da samostalno procenjuju sve elemente koji su potrebni za izra,unavanje kapitalne adekvatnosti. - okviru ovo pristupa banke su u obavezi da samostalno vr&e klasifikaciju svoji% klijenata, u skladu sa internim metodama, koje su razvijene za svaku pojedina,nu vrstu plasmana. ;aime, za svaki od plasmana moraju se definisati ,etiri klju,na faktora rizika#

1$

!. <erovatnoa neispunjenja obaveza klijenta ("robabilitP of *efault) : kojim se meri verovatnoa da klijent nee biti u mo unosti da izvr&i otplatu svoji% du ovanja, (. Fubitak nastao usled nemo unosti klijenta da izvr&ava svoje obaveze (2oss Fiven *eafult) : kojim se meri deo plasmana koji e predstavljati ubitak u slu,aju da klijent ne moe da izvr&ava svoje obaveze +. .znos plasmana u trenutku kada klijent ne moe da izvr&ava svoje obaveze (>Iposure at *eafult) : koji kod kreditni% linija meri iznos plasmana koji e najverovatnije bit povu,en u tranutku kada klijent ne moe da itvr&ava svoje obaveze, 7. 8o,nost ()aturitP) : kojom se meri preostala ekonomska ro,nost plasmana.

2r$ani za upravljanje kreditnim rizikom

1deljenje za upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva od ovarajuu klasifikacionu i iskustvenu strukturu zaposleni%, ali i adekvatnu or anizaciju upravljanja plasmanima. Kreditno odeljenje banke treba da defini&e limite za maksimalan nivo eksponiranja u odnosu na pojedina,ne klijente, delatnosti i eo rafske oblasti, kao i da i% u obliku pisane preporuke dostavi na sa lasnost odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom. Kreditnim politikama i procedurama defini&e se i na,in kontrole odobreni% kredita, kao i kredita u kori&enju. /ord ima zadatak da usvoji mere u okviru koji% se odobravaju i prate krediti, kao i da jasno defini&e od ovornosti za uspe&no sprovoenje kreditn politike. 3vi zaposleni koji razmatraju za%teve za kredit, akreditive i arancije moraju biti upueni da izveste rukovodstvo banke o totalnoj od ovornosti traioca kredita prema banci. /ord banke donosi odluke na koji e na,in biti izve&tavan o procesu revizije kredita i sa koliko informacija (forma, vremenski intervali, parametri). 3vr%a kontrole kreditno poslovanja je da mo ue ubitke banke, po osnovu odobreni% kredita svede na najmanju mo uu meru, time &to obavlja redovnu i sistematsku kontrolu kvaliteta u svim odeljenjima i or anizacionim delovimma banke, ,iji poslovi se nalaze u domenu kreditno rizika za banku. Kreditni odbor banke je telo koje donosi odluke i ,ini sastavni deo vi&e rukovodstva banke. Hunkcija mu je da odrava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita i rizi,ni% plasmana banke. =lanove kreditno odbora imenuje upravni odbor banke. =lanovi kreditno odbora su zaposleni u prodajnim sektorima banke, sektoru rizika, a ,lanovi izvr&no odbora su nadleni za oba sektora. /ord mora nad ledati upravljanje kreditnim portfeljom kako bi kontrolisao rizik i odravao zadovoljavajuu profitabilnost kreditno portfelja. -pravni odbor mora dobiti predlo pro rama revizije kredita od izvr&no odbora koji je nezavistan od funkcije kreditno portfelja.
1%

3aklju!ak

;ajvaniji se ment poslovanja banke ,ine kreditni poslovi, pa je u tom smislu zna,aj kreditno rizika klju,an za analizi rizika u bankarskom poslovanju. "ostoji veliki broj rizika u bankarskom poslovanju, a rad je fokusiran na one najvanije, meu koje se pored kreditno ubrajaju kamatni, likvidonosni, devizni, tri&ni i operativni rizik. @to se ti,e kreditno rizika, treba na lasiti da banke moraju odobravati dobre kredite, koji e im u potpunosti biti otplaeni, ,ime e smanjiti izlozenost riziku, jer na taj na,in mo u ostvariti visok profit. "ritom, treba voditi ra,una o selekciji oni% kojima e krediti biti odobreni, da ne bi do&lo do ne ativne selekcije, tj selekcije oni% koji naj,e&e ne ispunjavaju svoje obaveze, a naj,e&e i traze kredite. Treba imati na umu da zajmoprimci, veinom, odobreni kredit investiraju u visokorizi,ne investicione projekte, koji, ako se uspe&no zavr&e, donose veliku dobit, ali, s dru e strane, taj visok stepen rizika nosi sa sobom i manju verovatnou otplate kredita.

4iteratura
!. Buki B.,/jelica <.,8isti C., : /ankarstvo, >konomski fakultet, /eo rad, (44+., str. !69.

(. 0akon o bankama, ,lan +!.

+. /arjaktarovi 2., -pravljanje rizicima, -niverzitet 3in idunum, /eo rad, (445, str. 6.

7. 0akon o bankama, ,lan br. 79

A. Buki B., /jelica <., 8isti C., $/ankarstvo', >konomski fakultet, (44+ od., str. (A!

1#

9. Kadi )., $/ankarstvo', -niverzitet 3in idunum, /eo rad, (445, str. 74L

L. Kapor "., nav. *elo, str. +L4

6. Mirovi )., $/ankarstvo', /rid e companz, /eo rad, (44!, str. +45

5. /asel Committee on /ankin 3upervision# $"rinciples for t%e )ana ement of Credit 8isk', 3eptember, (444.

!4. 3lubeni lasnik, 8epublike 3rbije, br. ALO49

!!. 3lubeni lasnik 8epublike 3rbije, br. +LO(447

1&

1"