Web vodic - Egipat

Ove nedelje u web vodicu predstavljamo Egipat. Skraceni vodic za putovanje sastavili su saradnici Lonely Planeta, a politicki profil zemlje i hronologiju kljucnih dogadaja istraivaci BBC-ja. Uprkos nedavnim tragicnim dogadajima, interesovanje domacih turista za ovu zemlju i dalje postoji, a pojacano je snienim cenama turistickih aranmana. U petom veku stare ere Herodot je za Egipat napisao da 'nijedno drugo mesto na svetu nema toliko mnogo cudesnih stvari... toliko stvari neopevane lepote' i od tada se nije mnogo toga promenilo. Sfinga, Nil, drevni Luksor, piramide Egipatskim cudima nema kraja. Nisu samo faraonski spomenici privlacili putnike mnogo pre rodenja Hrista u Egiptu su svoje tragove ostavili Grci, Rimljani i rani Hricani, a obilje umetnosti i arhitekture akumuliralo se tokom vekova kontinuirane vladavine islamskih dinastija. Moderni Egipat je amalgam svih tih nasleda, dobro prilagoden savremenim uticajima. Sela od blatnih opeka stoje pored ruevina starih nekoliko hiljada godina, okruena zgradama od celika i stakla. Pojedini lokalci se oblace u dugacke toge, drugi u Levis i Reebok, a haoticni gradski saobracaj proaran je zapregama s magarcima, kao i kozama koje bleje unaokolo. Nigde ti kontrasti nisu toliko izraeni kao u Kairu, megalopolisu s ogromnim brojem ljudi, galamom automobilskih truba i hoda koje pet puta dnevno verujuce zovu na molitvu. Ali Egipat nije samo haos i galama. Sedite u auto ili na kamilu i krenite kroz pustinju, ili bez urbe krstarite Nilom. Upozorenje Mete serija bombakih napada u centralnom Kairu vec neko vreme su turisticke destinacije, a kulminacija ovog trenda je nedavni teroristicki napad na arm El eik koji je potpuno uzdrmao egipatski turizam, barem za ovu sezonu. I mada egipatski zvanicnici te napade opisuju kao izuzetke i ulau velike napore da minimiziraju njihove efekte te smanje rizik boravka, putnici se najcece upozoravaju da treba da budu u toku sa razvojem dogadaja u Kairu. Ogromna vecina putnika u Egiptu nema nikakvih problema, ali turisti se upozoravaju da se ne isticu mnogo i da se klone politickih okupljanja i demonstracija, jer socijalne tenzije u Egiptu povremeno doive erupciju. Izraelcima se sugerie da izbegavaju odlazak u Egipat, dok gradani ostalih nacija treba da budu na oprezu i izbegavaju velike turisticke komplekse i hotele. Putovanje po jugu zemlje i dalje je pod restrikcijom, i osim ukoliko ne koristite javni transport, putovanje u zaticenom konvoju je jedini nacin da idete iz grada u grad.

Opti podaci
Puno ime drave: Arapska republika Egipat Povrina: 1 milion km2 Broj stanovnika: 69.5 miliona Glavni grad: Kairo Stanovnitvo: Egipcani, Berberi, Beduini, Hamitski Arapi i Nubijci Jezik: Arapski Religije: 94% Muslimani, 6% Hricani Oblik vladavine: republika ef drave: predsednik Mohammed Husni Mubarak ef vlade: premijer Ahmed Mohamed Nazif GDP: US$247 milijarde GDP per capita: US$3,600 Stopa rasta: 5% Inflacija: 3% Glavne privredne grane: Nafta i gas, metali, tourizam, poljoprivreda (najvie pamuk), prihodi od Sueckog kanala Glavni trgovinski partneri: SAD, EU, Bliski istok Vremenska zona: GMT/UTC +2 Pozivni broj: 20 Struja: 220V,50Hz Vize: Dravljani svih nacija, osim Malte, June Afrike i Zimbabvea moraju da imaju vizu i paso (s rokom vaenja najmanje nedelju dana nakon zavretka planiranog boravka). Vize se mogu dobiti u egipatskim ambasadama irom sveta. Posetioci iz SAD, Kanade, EU i vecine zalivskih zemalja turisticku vizu mogu da dobiju na vecim aerodromima prilikom ulaska u zemlju. Jednomesecnu vizu moguce je produiti.

Zdravstveni rizici
istosomijaza (bilharzia) - (Nemojte veslati u Nilu!) Poznata i kao bilharzia, ova bolest se prenosi u slatkoj vodi putem sicunih crva koji prodiru kroz kou i zakace se za creva ili beiku. Prvi simptom je peckanje i ponekad blagi osip oko mesta na koi gde je crv prodro u tkivo. Ponekad se nekoliko nedelja od infekcije javlja visoka temperatura. Nekada je prvi simptom samo umor i generalno osecanje loeg zdravlja, a nekada simptoma nema uopte. Kada se telo potpuno inficira, cesti znaci su bol u stomaku i krv u mokraci. Infekcija cesto nema nikakve simptome dok se bolest potpuno ne razvije (od nekoliko meseci do godinu dana od infekcije), a otecenja unutranjih organa su nepovratna. Izbegavajte da plivate i da se kupate u slatkoj vodi gde je prisutna bilharzia. Ako se pokvasite, osuite se to pre i obavezno osuite odecu. Najsigurnije je da date krv na analizu, ali rezultati se nece pokazati kao pozitivni dok ne prode nekoliko nedelja od infekcije). Malarija Ako putujete u endemske oblasti, vrlo je vano da izbegavate ujede komaraca i da pijete preventivne tablete. Simptomi mogu da budu razliciti, od visoke temperature, groznice i znojenja, glavobolje, dijareje, i bolova u stomaku do nedefinisanog osecanja loeg zdravstvenog stanja. Odmah potraite medicinsku pomoc ukoliko sumnjate na malariju. Bez lecenja malarija vrlo brzo dobija ozbiljne simptome i moe da bude fatalna. Ako niste u mogucnosti da odete kod lekara, uzmite tablete protiv malarije. Pre polaska na put, potraite savet lekara o adekvatnom leku i dozi. Ako dobijete malariju, po povratku kuci ponovo se testirajte jer paraziti malarije mogu da ostanu u telu cak i kada simptomi nestanu. Putnicima se savetuje da u svako doba izbegavaju ujede komaraca tako to ce nositi odecu svetlih boja, duge pantalone i rukave; na izloenim delovima tela maite se sredstvima za odbijanje komaraca koji sadre sastojak DEET, spavajte ispod mree za komarce koja je impregnirana sredstvom za odbijanje komaraca (bilo bi pametno da ga ponesete od kuce) i nemojte koristiti parfeme i losione za brijanje. uta groznica Potvrda o vakcinaciji od ute groznice neophodna je za sve putnike starije od godinu dana koji dolaze iz zaraenih podrucja. Vakcina protiv ute groznice je efikasna. uta groznica se prenosi putem ujeda zaraenog komarca. Simptomi ute groznice su najcece blago poviena temperatura koja kroz nekoliko dana preraste u vrlo visoku, zatim glavobolja, bol u miicima, u stomaku i povracanje. Ako se dozvoli da se bolest dalje razvije, dolazi do krvarenja i poremecaja rada jetre i bubrega. Poremecaj rada jetre stvara uticu, ili utenje koe i beonjaca otuda ime. Ne postoji neki konkretan tretman, ali to pre potraite lekara ukoliko sumnjate na utu groznicu.

Kada otici
Odluka o trenutku dolaska u Egipat u mnogome zavisi od toga gde nameravate da idete. Svuda juno od Kaira je neprijatno toplo u letnjim mesecima, od juna do avgusta, narocito u Luksoru i Asvanu, tako da je zima (decembarfebruar) definitivno najbolje vreme za ta podrucja. Leto je period i kada je Mediteranska obala krcata, dok zima u Kairu ume da bude prohladna. Najbolji period je od marta do maja, i od septembra do novembra, i tada moete da uivate bez guranja na plai i upekle zvezde.

Dogadaji
Islamski kalendar (ili Hedra) je citavih 11 dana kraci od Gregorijanskog (zapadnog) kalendara, tako da javni praznici i festivali svake godine padaju 11 dana ranije. Ras as-Sana je praznik pred kraj nove islamske godine, a Moulid anNabi je praznik rodendana Muhameda negde u maju, kada se organizuju parade po ulicama gradova. Ramadan se proslavlja tokom devetog meseca Islamskog kalendara. Verujuci tada u znak potovanja niti jedu niti piju sve dok ne padne mrak. Na kraju Ramadana (Eid al-Fitr) post se prekida uz slavlje i veselje. Eid al-Adha je period kada se ide u Meku na hodocace, i od svakog Muslimana se ocekuje da to ucini najmanje jednom u ivotu. Tada se ulice ukraavaju lampionima a deca se igraju u svecanoj odeci.

Cene i trokovi
Valuta: Egipatska funta (1 E je 0,14 E, ili obrnuto 7 egipatskih funti priblino iznosi 1 evro) Snek s nogu: E12-25 Rucak u restoranu: E25-40 Skuplji restoran: E40-50 Deluxe: E50+ Smetaj Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: E15-50 Hoteli srednje klase: E50-150 Visoka kategorija: E150-250 Deluxe: E250+

Kada je novac u pitanju, Egipat je bogom dan. Moete proci sa maltene 15 dolara dnevno ako ste spremni da spavate u hostelima i najjeftinijim hotelima, jedete lokalnu hranu na ulici, ogranicite se na jedu turisticku atrakciju dnevno i putujete vozom u trecoj klasi. Najskuplja stavka ce vam biti transport i ulaznice za istorijske atrakcije, koje su poslednjih godina znacajno poskupele. Ulaznica za Muzej Egipta u Kairu kota oko 10$. Imajte u vidu da deparoi operiu na mestima koja su zanimljiva za turiste, pa nemojte novcanik drati u zadnjem depu. Svi poznatiji travellers cekovi mogu se unovciti svuda, mada je najzahvalnije imati travellers cekove u americkim dolarima ili britanskim funtama. American Express, Visa, MasterCard, JCB i Eurocards se prihvataju u jednom broju prodavnica i hotela, i tada je istaknut odgovarajuci znak. Visa i MasterCard su zgodni za podizanje kea u poslovnicama Banque Misr i National Bank of Egypt. Servis u restoranima i hotelima naplacuje se 12% od ukupne sume, a i porez na podaju od 5-7% je skocio. Osim toga, moe vam se desiti da morate da platite dodatnih 1-4% poreza na skuplji smetaj, tako da na kraju moe ispasti da morate da platite porez od citavih 23% na cenu koju ste ugovorili za smetaj visoke ili de luxe kategorije. Cenjkanje je deo ivota u Egiptu i bukvalno sve je otvoreno za pregovore. To ukljucuje smetaj, snek na pauzi tokom putovanja i feluke za vonju dolinom Nila. Evo nekoliko glavnih pravila ponaanja na bazarima: nikada nemojte ponuditi cenu koju niste spremni da platite, steknite osecaj za realnu cenu pre nego to se upustite u cenjkanje, opustite se i uivajte u prijateljskom sportu sputanja cene (to nekada moe da znaci i da popijete olju caja s prodavcem), i ne zaboravite da nikada niste obavezni da neto kupite nikoga necete time uvrediti.

Atrakcije

Kairo
Kairo nije pitom grad. U njemu ivi vie od 16 miliona Egipcana, Arapa, Afrikanaca i raznih drugih. 'Majka sveta' je sveprisutni atak na cula. Haos, galama, dubre to je potpuno nepredvidiv grad prepun ljudi koji ce vas ili osvojiti ili zgroziti. Kairo ima sijaset markantnih gradevina iz 19. veka, modernu umetnost i skulpturu, obilje parkova i stare, istorijske kvartove (islamski Kairo je pod zatitom UNESCO). Tu je i faraonski deo grada koji se prostire juno od centra, da ne pominjemo Piramide i Reku.

Aleksandrija
Suparnik Rimu i grad kojim je vladala Kleopatra. Za Aleksandriju se cesto kae da je najveci istorijski grad, ali sa najmanje ocuvanih drevnih ostataka. Osnovao ga je Aleksandar Veliki ali od njega nema ni traga; tu je izgradeno jedno od svetskih cuda starog sveta, ali gotovo da nema ni jednog preostalog spomenika. Danas je to provincijski grad, nakrcan ljudima i s manjkom prestia. Ipak, moe se reci da je dolaskom novog gradonacelnika krajem 1990ih doiveo preporod novac se konacno troi na sam grad. Zgrade su renovirane, zasadene su palme a javni prostori ulepani.

Asvan
Asvan, najjuniji grad u Egiptu, dugo je bio kapija Afrike. Ovaj razvijeni trni centar nalazi se na raskrcu drevnih karavanskih marruta, na 'drugom' kraju Nila. U drevna vremena, to je bio garnizonski grad od vojnog znacaja za Koptske Hricane. Nil ovde izgleda velicanstveno, u blizini je i Velika brana, kao i jezero Nasser - posmatranje feluka koje promicu dok sunce zalazi iza Nila je iskustvo koje cete teko zaboraviti.

Luksor
Izgraden na mestu gde se nekada nalazio drevni grad Teba, Luksor je jedan od glavnih turistickih destinacija u Egiptu. Ljudi vec nekoliko hiljada godina dolaze da vide velicanstvene spomenike Luksora, Karnaka, Hatsepsuta i Ramzesa III. Feluke i luksuzni brodovi-hoteli regularno krstare od Luksora do Kaira i Asvana. Usamljena statua Kolosa iz Memnona je prva stvar koja se vidi na prilasku Zapadnoj obali. Najveca atrakcija je Dolina kraljeva, ukljucujuci spektakularnu grobnicu Nefertari (od januara 2003. zatvorena na neodredeno vreme) i Tutankhamona.

Port Said
Situiran na Mediteranskoj obali na severnom ulazu u Suecki kanal, Port Said je prema egipatskim standardima prilicno nov grad. Osnovao ga je vladar Said Pasha 1859. kada su pocela iskopavanja Sueckog kanala, a prvobitno naselje nalazi se na zemlji otetoj od od jezera Manzala. Port Said je bombardovan 1956. tokom Suecke krize, a zatim i 1967. i 1973. za vreme ratova sa Izraelom; otecenja se i danas mogu videti, ali grad je ipak u velikoj meri obnovljen. Feriboti prevoze preko jezera Manzala do Al-Matariyya i kroz kanal do Port Fuada.

Po neutabanim stazama Dahab

Nekada uspavana mrtvaja, danas je Dahab mesto gde ima vie bekpekera nego Beduina, i neka vrsta oputenog stopovera. Smetaj je maltene dabe i nalazi se bukvalno na plai, pored jeftinih restorana i hotela, a plivanje i ronjenje u plicaku u zalivu Aqaba je nezaboravno.

Oaza Dakhla
Oaza Dakhla okruuje grad Mut, lavirint starih ulicica i kuca od opeke, izgradenih na brdu koje se uzdie iznad grada. Pogled sa brda na ovaj srednjevekovni grad, dine i pustinju je fantastican. U blizini se nalazi Al-Qasr, mali drevni grad cija je tradicionalna arhitektura jo uvek gotovo netaknuta. Srednjevekovna atmosfera jo vie je prisutna zbog uzanih pokrivenih ulicica (koje su izgradene kao zatita od letnjeg sunca i pustinjskih oluja) i ivotinja koje po njima tumaraju.

Marsa Alam
Marsa Alam je ribarsko selo na egipatskoj obali Crvenog mora. Nalazi se na T-raskrsnici izmedu obale Crvenog mora i puta za Edfu, 230 km udaljeno od obala Nila. Plivanje i ronjenje u plicaku ce vam ovde ostati kao nezaboravno iskustvo, ali budite oprezni, veliki deo ovog podrucja je miniran i neobeleen. Oko 145 km jugozapadno unutar pustinje je the grobnica Sayyed al-Shazli, znacajnog lidera Sufija iz 13. veka. Njegova grobnica je restaurirana pocetkom prolog veka, ali moguce je da vam nece biti dozvoljeno da prodete kontrolne punktove.

Sidi Abdel Rahman

Sidi Abdel Rahman je predivan obalski gradic na Mediteranskoj obali, ali bez hordi turista koje se slivaju na slicna mesta. Citavom obalom ima pregrt pecanih plaa, tako da cete lako naci svoje izolovano mesto na suncu. Ovaj grad je vaan centar i za Beduine nomade koji se ponekad okupljaju u oblinjem seocetu. Vlada aktivno pokuava da nomade smesti na jedno mesto, i mnogi od njih su pristali da svoj mobilni nacin ivota i atore zamene za betonske kuce koje im je sagradila drava.

Kultura

Za vecinu Egipcana ivot i nacin ivota nisu se mnogo promenili proteklih nekoliko stotina godina. Komercijalizam 20. veka doneo je brendirana gazirana pica, Levis i TV. Ipak, za vecinu fellaheen (farmerske) populacije, stvari danas stoje isto kao i nekad. Stav vecine Egipcana je da ta bude bice. Ipak, to nije sprecilo cvetanje muzike, umetnosti i knjievnosti. Slikarstvo je oduvek bilo deo ivota u Egiptu, jo od prvih mazarija u piramidi Unas at Saqqara u 24. veku stare ere. Ali upravo su faraoni Novog kraljevstva bili ludi za ukraavanjem unutranjosti svojih buducih grobnica ivopisnim slikama drugog sveta i uskrsnuca. Zapadna umetnost je imala veliki uticaj na savremeno egipatsko slikarstvo i egipatski slikari su tog uticaja poceli da se oslobadaju tek sredinom 20. veka. Medu poznatijim savremenim umetnicima su Gazbia Serri, Inji Eflatoun, Abdel Wahab Morsi, Adel el-Siwi i Wahib Nasser. Naguib Mahfouz je 1988. dobio Nobelovu nagradu za knjievnost, a njegovo remek delo je The Cairo Trilogy (Kairska trilogija). Mahfouz je objavio vie od 40 novela i 30 scenarija. Njegovo delo Children of the Alley iz 1956. i dan danas je zabranjeno u Egiptu, a mnogi ga smatraju bogohulnim. 1994. pokuan je atentat na ovog 83-godinjeg pisca i pretpostavlja se da je razlog bila upravo ta knjiga. Medu ostalim znacajnim autorima su Tewfiq Hakim, Yahya Haqqi i Yusuf Idris. Posle Mahfouza, Nawal al-Saadawi je verovatno najpoznatiji egipatski autor, iako je vie cenjena u

inostranstvu nego kod kuce. Njena najpoznatija dela su Woman at Point Zero, The Hidden Face of Eve (zabranjeno u Egiptu) i Death of an ex-Minister. Najpoznatiji kulturni izvozni produkt Egipta danas je Ahdaf Soueif. Ona pie na engleskom i ivi u Londonu; njena poslednja knjiga, The Map of Love, ula je u ui izbor za nagradu Booker. Kad se kae popularna muzika u Egiptu, to je do skoro znacilo sveprisutni glas Umm Kolthum, 'egipatske majke'. Ona je umrla 1975. ali njena muzika i njena legenda su je nadiveli. Njene pesme, zasnovane na poeziji i operetama, najpoznatija je egipatska muzika za zapadnjacko uvo. Osim nje, poznati su i Abdel Halim Hafez i Mohammed Abd elWahaab. Elementi zapadne pop muzike sve vie se integriu u savremenu egipatsku muziku, a najpoznatiji eksponenti novijih stilova su Iheb Tawfik, Mohammed Fouad i Hakim. I mada je Egipat cuven po trbunom plesu, meanje kukovima nije ba uvek preporucljivo. Mnoge trbune plesacice po turistickim kompleksima i hotelima su u stvari Evropljanke ili Amerikanke, jer za arapske ene se takvo provokativno ponaanje smatra neadekvatnim. Plesacice koje su Egipcanke, kao Fifi Abdou, imaju telohranitelje koji ih tite od islamskih fanatika. Ipak, na velikim porodicnim okupljanjima na vencanjima ili privatnim urkama ples je ponekad deo zabave.

U naem web vodicu nastavljamo pricu o Egiptu, popularnoj destinaciji domacih turista. U ovom nastavku saznacete vie o istoriji Egipta i politickoj situaciji u zemlji. Skraceni vodic za putovanje sastavili su saradnici Lonely Planeta, a politicki profil zemlje i hronologiju kljucnih dogadaja istraivaci BBC-ja. Uprkos nedavnim tragicnim dogadajima, interesovanje domacih turista za ovu zemlju i dalje postoji, a pojacano je snienim cenama turistickih aranmana. Priredio Uro Velickovic. (Izvor: Lonely Planet)

Okruenje
Egipat je kvadratnog oblika i nalazi se na severoistocnom coku Afrike a prostire se na vie od milion kvadratnih kilometara. Vie od 94% povrine zemlje je gola pustinja, tako da 90% stanovnitva ivi na samo 3% celokupne povrine drave u plodnoj Dolini Nila i na Delti. Egipat se granici sa Libijom na zapadu, Sudanom na jugu, Mediteranskim morem na severu, i Crvenim morem i Izraelom na istoku. Istocni deo zemlje preko puta Sueckog kanala je Sinaj, i prostire se do visokih planina Katerine (Gebel Katarina na 2642m je najvia tacka u Egiptu) i Sinaja. Du egipatske mediteranske obale ima bezbroj pecanih plaa, od kojih su neke pretvorene u turisticke komplekse, ali mnoge su i dalje netaknute i izolovane. Severno od Kaira Nil se racva u vie pritoka koje se ulivaju u Mediteran. Vecina ivotinja koje su oboavali drevni Egipcani sada su istrebljene iz zemlje. Nema vie leoparda, geparda, oriksa i hijena, i samo dve od tri vrste gazele jo uvek ive na slobodi. Na pretek ima glodara i slepih mieva, ipak, pripitomljene kamile i magarci su najprisutniji oblik ivotinjskog sveta u Egiptu. Postoji oko 430 vrsta ptica, od kojih neke ive samo u Egiptu, ali vecina je tu samo u prolazu na putu iz Evrope do juga Afrike. Pretpostavlja se da Egipat tokom sezonske selidbe preleti gotovo dva miliona ptica. Od gmizavaca najvie je zmija, cak 34 vrste, od kojih je najpoznatija kobra. korpija ima po citavoj zemlji, ali kako one ive nocu u glavnom prolaze neprimecene. U Crvenom moru ima ajkula, kornjaca, delfina, ivopisnih korala, sundera, morskih zvezda i raznih mekuaca.

Kako stici
Do Egipta je lako stici iz velikog broja zemalja, a najbolje veze su izmedu Kaira i vecih evropskih gradova. Paket aranmani s carter letovima i hotelskim vaucerima cesto ispadnu jeftiniji od klasicne avio karte. Ako vam se hotel ne dopadne bacite vaucer u dubre, opet ce vam izaci jeftinije. Ako ivite izvan Evrope, uzmite let do nekog evropskog grada pa odatle do Egipta, to je skoro uvek jeftinije od direktnih letova. Egipatski nacionalni prevoznik je EgyptAir, ali i Air Sinai ima dobre veze. Vecina putnika u Egipat stie preko Kaira, iako je sve vie onih koji stiu u Aleksandriju, Luksor, Asvan, Hurgadu (Al-Ghardaka) i arm el-eikh. Na ove aerodrome slecu avioni nekoliko malih prevoznika i carter kompanija koje organizuju direktne letove iz Evrope. Avionom moete doci i iz Afrike i Bliskog istoka, ili busom iz Izraela preko Zaliva Aqaba ili preko junog dela Pojasa Gaze, kao i ferijem iz Jordana, Saudijske Arabije i Kuvajta.

Kako putovati po Egiptu

Egipat ima veoma dobar sistem javnog i privatnog transporta. Avion je u svakom slucaju najbri nacin da stignete od mesta do mesta, ali verovatno cete se na to odluciti jedino ako imate dosta para i malo vremena. Druge opcije su autobus, voz i brod, ali i kamile, magarci i konjske zaprege. Ako te klaustrofobicni, ili imate slab stomak, verovatno vam nece biti najudobnije u autobusu ili vozu, ali to je najbolji nacin da upoznate lokalce i osetite njihovu kulturu. Autobusi povezuju bukvalno svaki grad u Egiptu ali i 5000 km eleznickih pruga takode ne zaobilaze ni jedno mesto, od Asvana do Aleksandrije. Moete i da sednete u klasican ili servisni taksi i da se tako prevezete do sledeceg grada. Taksisti tradicionalno voze Peugeot 504, mada su Toyota minibusevi sve popularniji kao servisni taksi ili mikrobusevi. Oni najcece polaze ispred eleznicke ili autobuske stanice, a vozaci ne krecu pre nego to mikrobus ne bude pun (prepun!).

Egipat: Politicki profil

(Izvor: BBC) Iako je najvie poznat po piramidama i drevnim civilizacijama, Egipat je odigrao centralnu ulogu u politickom ivotu regiona u moderno doba. Posle tri rata sa Izraelom 1948, 1967. i 1973, a zatim i sklopljenim mirom sa svojim protivnikom 1979, Egipat je od ratne nacije postao kljucni ucesnik u mirovnom procesu. Medutim, zbog istorijskog koraka koji je predsednik Anwar Sadat preduzeo potpisivanjem sporazuma sa Izraelom u Camp Davidu, Egipat je izbacen iz Arapske lige, ciji je clan ponovo postao tek 1989, a islamski ekstremisti su 1981. izvrili atentat na Sadata jer je pokuao da ogranici njihove aktivnosti. Tada je na vlast doao predsednik Mubarak koji je zauzeo umereniji stav, ali islamske grupe su nastavile sa sporadicnim kampanjama, i odgovorne su nekoliko bombakih napada u kojima je poginuo veliki broj turista. Zagovornici politickih reformi su u poslednje vreme glasniji, i cak su organizovali ulicne proteste za ukidanje vanrednog stanja koje je proglaeno 1981. Aktivisti tvrde da ono ogranicava politicko izraavanje. Zbog egipatske nedavne prolosti i cinjenice da je bio jedna od prvih zemalja na Bliskom istoku koja se otvorila ka zapadu nakon Napoleonove invazije, mnogi ga doivljavaju kao intelektualnog i kulturnog lidera u regionu. Imam damije Al-Azhar u Kairu jedan je od najvecih autoriteta medu sunitskim Muslimanima. Egipatski ogromni gradovi i gotovo celokupna poljoprivreda koncentrisani su du obala Nila i na njegovoj delti. Najveci deo egipatske teritorije cini gola pustinja.

Lideri
Predsednik: Muhammad Hosni Mubarak Hosni Mubarak je posle Muhammada Alija iz 19. veka vladar koji je najdue bio na vlasti u Egiptu, i jedan je od sa najduim staom u arapskom svetu. On je na vlast doao nakon to je 1981. izvren atentat na predsednika Anwara Sadata. Ponovo je izaban 1987, 1993 i 1999. Ocekuje se da ce u septembru 2005. ponovo ucestvovati na predsednickim izborima kada ce mu, ako pobedi, zapoceti peti mandat. Do sada je uspeo da preivi citavih est pokuaja atentata. Mubarak je roden 1928. On i njegova ena Suzanna, koja je poreklom delom iz Velsa a delom iz Egipta, imaju dva sina, Alaa i Gamala. Mubarak, koji je karijeru poceo kao vojno lice, zasluan je za modernizaciju egipatske ratne avijacije nakon estodnevnog rata sa Izraelom 1967. Ucestvovao je u planiranju Jom Kipur rata 1973, nakon kojeg je potpisan mirovni sporazum sa Izraelom, a Egipat ponovo uspostavio kontrolu nad Sinajem. Mubarak je ekonomski liberal. Njegova vlada neprekidno obecava da ce sprovesti ekonomske reforme kako bi se ostvario veci rast. Medutim, u zemlji i dalje vlada ogromna nezaposlenost i nizak ivotni standard. Predsednik ima prijateljske odnose sa Zapadom. Uspeo je da zemlju izvede iz izolacije u koju su Egipat stavile arapske zemlje koje su bile protiv sklapanja mira sa Izraelom. Kod kuce je uspeo da obuzda islamske grupe odgovorne za napade krajem 1980ih i pocetkom 1990ih. Ko ce naslediti Mubaraka je u poslednje vreme vruca tema. Prica se da se Mubarakov mladi sin Gamal sprema da nasledi oca, to je nailo na otro protivljenje opozicije, a predsednik je demantovao te glasine. Od 1952, kada su vojni oficiri koje je predvodio Gamal Abdel Nasser svrgli monarhiju, egipatski lideri se regrutuju iz vojske. U zemlji se tradicionalno odravaju predsednicki referendumi o jednom kandidatu kojeg predloi parlament. Medutim, poslanici su 2005. podrali predlog izmene ustava kojom se dozvoljava ucece vie kandidata na direktnim predsednickim izborima. Premijer: Ahmed Nazif Ministar inostranih poslova: Ahmad Ali Abu-al-Ghayt

Mediji
Egipatski mediji zauzimaju glavno mesto u arapskom svetu. Egipatska tampa je najuticajnija i vrlo citana u regionu, a TV i filmska industrija dominira arapskim govornim podrucjem. Filmovi i programi se proizvode u kompaniji Media Production City, firmi koja je stvorena s ciljem da postane Holivud Istoka. Mediji cesto kritikuju vladu, ali zakonima o tampi zaprecene su zatvorske kazne za klevetu i "uvredu", a zbog kontinuiranog vanrednog stanja, samocenzura o osetljivim pitanjima je iroko rasprostranjena. Egipat ima dva dravna nacionalna TV kanala i est regionalnih kanala, i kljucni je igrac u satelitskoj televiziji; egipatski satelitski kanali vrlo su gledani u arapskom govornom podrucju. Ti kanali imaju podrku ogromne produkcijske industrije i imaju pristup ogromnoj arhivi egipatskih filmova i TV programa. Egipat je prvi medu arapskim nacijama osnovao sopstveni satelitski program, Nilesat 101. Prve privatne egipatske TV stanice - Dream 1, Dream 2 i Al-Mihwar TV pocele su 2001. da emituju program preko satelita. Dravni monopol na radio emitovanje prekinut je pojavom privatnih, komercijalnih muzickih stanica 2003.

tampa
Al-Ahram dravni dnevnik Al-Ahram Weekly dravni nedeljnik na engleskom Al-Jumhuriyah dravni dnevnik Al-Akhbar - dravni dnevnik Al-Ahali opozicioni Al-Wafd - opozicioni Al-Messa pro-vladin Middle East Times nedeljnik na engleskom

Televizija
Egipatska radio i televizijska unija (ERTU) dravna, sa domacom i satelitskom mreom Nile TV International satelitska stanica kojom rukovodi ERTU, neke emisije su na engleskom i hebrejskom Dream TV privatna satelitska mrea, i u njenom sastavu su Dream 1 cija ciljna grupa su mladi gledaoci, i Dream 2, zabavni program

Radio
Egipatska radio i televizijska unija (ERTU) dravna, ima osam nacionalnih mrea i eksterne servise Radio Kairo i Glas Arapa Nile FM - privatna, zapadni pop Nogoum FM - privatna, arapski pop

Novinska agencija
Middle East News Agency (MENA) dravna

Egipat: Hronologija kljucnih dogadaja

(Izvor: BBC) oko 7000. stare ere Pocinje naseljavanje Doline Nila oko 3000. stare ere Ujedinjuju se kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. U periodu koji sledi, dolazi do razvoja trgovine i velikih kulturnih tradicija. Pismo, ukljucujuci i hijeroglife, koristi se kao instrument drave. Izgradnja piramida oko 2500. stare ere predstavlja neverovatno dostignuce. 669 stare ere Asirijci iz Mesopotamije osvajaju Egipat. 525 stare ere Persijanci osvajaju Egipat. 332 stare ere Aleksandar Veliki, vladar drevne Makedonije, osvaja Egipat, osniva Aleksandriju. Makedonska dinastija vlada do 31. godine stare ere. 31 stare ere Egipat pada pod rimsku vlast; Kraljica Kleopatra izvrila samoubistvo nakon to je Oktavijanova vojska porazila njene snage. 642 nove ere Arapi osvajaju Egipat. 969 Kairo postaje prestonica. 1250-1517 Vlast Mameluka (vojnika robova). Veliki napredak i dobro organizovane gradanske institucije. 1517 Egipat postaje deo turske Otomanske imperije. 1798 Snage Napoleona Bonaparte napadaju Egipat, ali 1801. gube od britanskih i turskih snaga. Egipat ponovo postaje deo Otomanske imperije. 1859-69 Izgradnja Sueckog kanala. 1882 Britanske trupe preuzimaju kontrolu nad Egiptom.

1914 Egipat postaje britanski protektorat. 1922 Fu'ad I postaje Kralj Egipta, i Egipat stice nezavisnost. 1928 Hasan al-Banna osniva Muslimansko bratstvo. 1936 (april) Fu'adov sin Faruq postaje kralj Egipta. 1948 Egipat, Irak, Jordan i Sirija napadaju novostvorenu dravu Izrael. 1949 (februar) Izvren atentat na Hasana al-Banna iz Muslimanskog bratstva. 1949 Osnovan Komitet Pokreta slobodnih oficira. 1952 (januar) Najmanje 20 ljudi gine u anti-britanskim demonstracijama u Kairu. 1952 Kralj Faruq abdicira i njegov sin Fu'ad II postaje kralj. 1952 Gamal Abdul Nasser predvodi puc Pokreta slobodnih oficira, danas poznat kao Revolucija 23. jula, nakon koje Muhamad Najib postaje predsednik i premijer Egipta. Proglaena republika 1953 (jun) Najib proglaava Egipat republikom. 1954 Nasser postaje premijer i kasnije, 1956, predsednik. 1954 Potpisan Ugovor o evakuaciji. Britanske trupe koje su 1936. zapocele postepeno povlacenje konacno naputaju Egipat. 1956 (jul) Nasser nacionalizuje Suecki kanal kako bi finansirao izgradnju brane Aswan. 1956 (oktobar) Britanija, Francuska i Izrael vre trojnu invaziju na Egipat zbog nacionalizacije Sueckog kanala. U novembru proglaeno primirje. 1958 (februar) Egipat i Sirija formiraju Ujedinjenu arapsku republiku (UAR) kao prvi korak svog cilja ujedinjenja Arapa. 1961 Sirija se povlaci iz unije sa Egiptom, ali Egipat ostaje poznat kao UAR. 1965 (mart) Kralj Faqud umire u Rimu. estodnevni rat 1967 (maj) Egipat i Jordan potpisuju pakt o odbrani. Izrael tvrdi da se time povecava opasnost od rata s arapskim dravama. 1967 (jun) Egipat, Jordan i Sirija napadaju Izrael i doivljavaju poraz. Izrael preuzima kontrolu nad Sinajem, Golanskom visoravni, Pojasom Gaze, Istocnim Jerusalimom i Zapadnom obalom. Ovaj sukob poznat je kao estodnevni rat. 1970 (septembar) Nasser umire i na njegovo mesto dolazi vicepremijer Anwar al-Sadat. 1971 Egipat i Sovjetski savez potpisuju Sporazum o prijateljstvu. 1971 Donet novi ustav Egipta i zemlja menja ime u Arapsku republiku Egipat. 1971 Zavrena izgradnja brane Aswan. Pokazuje se da brana ima ogroman znacaj za irigaciju, poljoprivredu i industriju u Egiptu. Jom Kipur 1973 (oktobar) Egipat i Sirija napadaju Izrael za vreme izraelske proslave Jom Kipura, kako bi povratili oblasti koje su

izgubili 1967. Egipat zapocinje pregovore za povracaj Sinaja. 1975 (jun) Suecki kanal ponovo otvoren, nakon to je bio zatvoren od rata 1967. 1976 Egipat raskida Sporazum o prijateljstvu sa Sovjetskim savezom. 1978 (septembar) U Camp Davidu potpisan mirovni sporazum sa Izraelom. 1979 (mart) Egipat i Izrael potpisuju mirovni sporazum. Ostale arapske nacije osuduju Egipat i iskljucuju ga iz Arapske lige. Atentat na Sadata 1981 (6. oktobar) Clanovi Dihada izvrili atentat na Sadata. 1981 (oktobar) Na nacionalnom referendumu Husni Mubarak izabran za predsednika Egipta. 1987 (oktobar) Mubarak zapocinje drugi mandat. 1989 Egipat ponovo postaje clan Arapske lige. 1993 (oktobar) - Mubarak zapocinje treci mandat. 1995 (jun) Pokuaj atentata na Mubaraka u Adis Abebi, Etiopija, prilikom njegovog dolaska na samit Organizacije africkog jedinstva. 1997 Atentatori pobili 58 turista ispred Hrama Hatshepsuta u blizini Luksora. Odgovornost preuzima Egipatska islamska grupa (al-jama'ah al'islamiyah). 1999 (oktobar) - Mubarak zapocinje cetvrti mandat. 2000 (decembar) Egipat, Liban i Sirija sklapaju sporazum o izgradnji gasovoda kojim bi se egipatski gas transportovao ispod Mediterana do libanske luke Tripoli. Projekat je vredan jednu milijardu dolara. 2002 (februar) Nekoliko stotina putnika gine u poaru koji je zahvatio voz juno od Kaira. 2002 (april) Egipat zaotrava diplomatske odnose sa Izraelom nakon Izraelskog napada na palestinskog lidera Yassera Arafata. Bomba na Sinaju 2004 (oktobar) Bombaki napad na izraelske turiste na poluostrvu Sinaj. Gine vie od 30 osoba. 2004 (novembar) U Kairu sahranjen palestinski lider Yasser Arafat. 2005 (februar-april) Pro-reformski i opozicioni aktivisti organizuju seriju anti-vladinih demonstracija. 2005 (april) Bomba samoubica pobio troje turista u Kairu. U drugom bombakom napadu krajem meseca u Kairu poginuo jedan Egipcanin. 2005 (maj) Na referendumu usvojen ustavni amandman kojim se dozvoljava ucece vie od jednog kandidata na predsednickim izborima. 2005 (23. jul) - Vie od 80 ljudi poginulo u bombakim napadima u turistickom kompleksu arm al-eikh na Crvenom moru.

Egipat u 34 slike
Tekst koji je pred vama, napisao je Neboja Krivokuca, posetilac sajta B92. Ukoliko volite da putujete i da beleite svoje impresije, kliknite ovde i posaljite nam ih. Najbolje cemo objaviti i nagraditi. Autor ovog zanimljivog putopisa nagraden je izdanjem knjievne produkcije Samizdat B92. Pripreme za prvi odlazak na drugi kontinent zahtevaju treci stepen koncentracije! Desetine saveta koje smo prikupili nekoliko dana pre putovanja, poklonjeni kao reenja za stotine problema koje bismo mogli imati tokom boravka u zemlji hiljadu vekova ucinili su da torbe zatvorimo sa blagom zebnjom jer, po informacijama koje smo dobili, odlazimo u zemlju cije lepote svakako oduzimaju dah, ali kao i svaka previe zavodljiva lepota - i ova pod feredom krije nebrojene opasnosti za Belog coveka: neispravnu vodu; zaraeno voce, povrce, meso; plahovite kamile, vodice kamila ali i kairske vozace; dnevne vreline i nocne hladnoce; deparoe u odeci lopova; lopove u odeci policajaca; loe policajce u odeci vojnika; surove vojnike u odeci terorista kao i sve ostale neocekivane obrte sudbine koji se mogu poroditi samo u glavama isuvie brinih majki i zajedljivih rodaka koji ce ovo leto provesti kraj reke Dunav. Zbog svega navedenog, a sve sa eljom da buducim putnicima olakamo odlazak na odmor, opisujemo vam Egipat u 34 slike. Ukoliko bude koja vie ili manje, necete zameriti. Oslanilo nam se pisanje putopisa. Aleksandra zahvaljujuci neunitivoj aurnosti organizatora iz agencije Kon-Tiki, ovoga leta, za razliku od prolog nije putovala pod pseudonimom gospoda Krivokuca, ali je to ovoga puta bilo gotovo nevano. U Egiptu ene niko i ne oslovljava (ne racunam prodavce sa Hailili Bazaara, to nisu Egipcani vec Sinovi avola Trgovine, vidi pod H) Sva pitanja, komentari, zahtevi za bakiom, jo bakia i jo malo upucivani su glavi porodice, tj. meni. Brourica koju smo imali pri sebi nije bezrazlono sadravala i sledecu recenicu Nije neobicno da ena prekine kolovanje i posveti se, na zahtev porodice, kucnim poslovima i muu. Ain Soukna (interno zezanje Aiiii sokna!) Tridesetak hektara zemlje oteto od pustinje i pretvoreno u modernu oazu. Cetrdesetak kilometara od grada Sueca, oko 120 km od Kaira, na obali Crvenog mora. Ogradeno visokim zidom, raj za porodice sa decom koja ne smeju u vodu dublje kolena. Palme, pticice, patke, komarci, nenapadni nosaci kofera i ponekad previe pricljivi konobari. Uzgred, na zvanicnoj prezentaciji hotela u kojem smo bili lepo pie: zvanicni jezici engleski, italijanski i jugoslovenski. Automobil najcece Zastavina 128-ica ili kec. Sva vozila razlupana vie ili manje. Egipcani tvrde da uopte nije vano da li je automobil star ili nov vano je da ima motor, volan i sirenu. Kako se ne potuje nijedno od postojecih bazicnih pravila ponaanja u saobracaju, signalizacija se obavlja rukama, sirenama ili vikanjem. Semafori uglavnom ne postoje, prelazi za peake su im znacajni koliko nama table iz vremena NOB-a na zgradama u Beogradu a saobracajci ponekad zaustave nezamislivi protok vozila ne bi li, na trotoaru u meduvremenu okupljenu grupicu od 30-ak ljudi nekako propustili na drugu stranu ulice. Rasulo zacinjeno cinjenicom da je u nekim delovima grada saobracaj organizovan nadvonjacima u vie nivoa svakako je inspirisalo Lik Besona da u Petom elementu (koji pocinje i zavrava se u Egiptu) scenu opte jurnjave kroz nivoe prelije muzikom Khaleda, autenticne zvezde RAI zvuka, koji se, naravno, slua i u Egiptu. Baki Pokretacka sila kompletnog egipatskog drutva. Kljuc koji otvara vrata restorana, autobusa, muzeja, ali i svih grobnica i sarkofaga (ako vas uhvate da fotografiete tamo gde se ne sme dajte baki i eksces ce biti zaboravljen). Obicajna dobrovoljna obaveza, znak lepog vaspitanja (onoga ko daje), inicijator irokih osmeha i polurazumljivih Zenk ju, mistr! mrmljanja. Kako su prosecne plate mizerne (od 2000 3000 dinara, dok su cene jace od beogradskih) baki je zapravo institucija koja obezbeduje preivljavanje mnogima. Voda po prici ispravna, ali se ne preporucuje za pice. Kako su nas mame ucile, nismo je pili, cak je ni za pranje zuba nismo koristili. Cena flairane vode varira od imena (Nestle je prilicno popularna), doba dana, mesta na kojem je kupujete, te svakako procene prodavca. Pola litra vode moe se kupiti za 2 funte (cca. 20 dinara), ali i za 8,5 funti, pri cemu vam to sa bakiom dode i svih 10. Vodic apsolutno neophodan ne samo radi objanjavanja kompleksnosti drevne istorije vec i kompleksnosti momenta. Kljucna recenica: ... kada stignemo tamo nemojte pristajati na jahanje kamila jer ti poteni sinovi Ali Babe vole da turiste odvedu u pustinju i onda ih ucenjuju.... Sva zahvalnost Neboji iz Kon-Tikija Giza prvi susret sa piramidama za mnoge turiste. Prvi susret za mnoge sitne preprodavce dida-bida sa turistima koji se prvi put srecu sa piramidama. Sve u svemu zabava jedna, sacinjena od cimanja turista za rukav, nasilnog nabijanja carava na glavu (za novac, naravno!), Tejk a pikcr of mi vid ju maj frend, Serbija! i slicnih lokalizama koje

pomalo ometaju uitak u onome zbog cega se dolazi a to su, jel'te, piramide, o kojima ce kasnije biti vie reci. Sve ostale podatke o Gizi moete procitati u svakom iole ozbiljnom udbeniku, te vas vie ne bismo gnjavili monumentalnocu trenutka. Grad Mrtvih svakako najbizarniji kvart Kaira. Zapravo bive groblje, gotovo nepoznate povrine (iri se!), na kojem trenutno ivi dosta miliona ljudi (od 3 do 10!) naravno najnieg stalea. Utocite za sirotinju i begunce, naseljavano tokom mnogih godina, ponajvie tokom Izraelskog upada u Egipat 1973. Po predanju, policija ne zalazi u taj deo grada a elektrifikacija im je omogucena (ne i svima uvedena) pre 2-3 godine. O vodovodu nema govora. Grad Mrtvih se inace ne nalazi van grada vec u irem centru, i okruen je pristojnim, ili cak prenaglaeno elitnim naseljima. Damask (ovo je intermezzo!) viden iz aviona, nocu, zamucuje pogled blistavocu i velicinom. Na alost, nismo zakoracili na tlo Sirije. Ali, jednom... Digitalni aparat neophodna ne samo zbog kapaciteta vec i mogucnosti stalnog fotkanja i brisanja istih u slucaju nezadovoljstva, koje je cesto ukoliko slikate iz autobusa u pokretu, to smo cesto radili. vidi pod D! Egipat Od svih zemalja na svetu Egiptu je najvie nalik Jugoslavija rece Naser Titu, verovatno prilikom otvaranja trece boce slovenackog vina sa pogledom na zooloki vrt na Brionima, za koje je isti (Naser, ne Tito) zapisao da predstavlja otelotvorenje muslimanskog raja. Kako ne znamo kako izgledaju muslimanski raj i Brioni, moemo samo da potvrdimo da je prvi iskaz apsolutno tacan: previe oputeni ljudi (Uan minit - prevod: 5 minuta, faj minits - dva sata), sistem koji zapoljava ljude reda a ne rada radi, ocajna organizacija, potpuno odsustvo urbanistickog plana sve to fascinantno podseca na nau otadbinu. Jo kad raire krezubi osmeh i mahnu iz rasklimatanog Yuga, imate sve. I videli smo i ... ovu tacku koristimo kao utocite za ono to nece uci u pojmovnik. Dakle, videli smo: Al Haram Hospital; kamile; pustinjske gutere; egipatske macke; Lunu Lu u Muzeju (ivu, ne kao eksponat); fantasticnu damiju na visoravni iznad Kaira; veoma lepu Koptsku crkvu u starom delu Kaira; Zamalek jednu od najpoznatijih cetvrti u kojoj se nalazi i naa Ambasada i o kojem je lepo pisao B.Miljkovic; poneto se i otima zapisivanju... Jelo bazirano na zeleniu, ovci i testu. Zeleni je odlican ali ume da stvori probleme (vidi pod slovo P), ovca nije neka ali se uz malo bakia moe doci i do piletine. Kairo - Zavodljiv i trokav, ponosan ali izubijan. Prosto mami na novi dolazak, koji cemo u potpunosti posvetiti samo njemu. Svaki dodatni iskaz bio bi preteran, jer ga za 2.5 dana svakako nismo ni upoznali, vec jedva osetili... Preletali smo ga oko 20 minuta, od aerodroma do hotela (koji je, takode, U Kairu) putovali potpuno praznim ulicama (4 ujutro) oko sat vremena... Oko 25 miliona stanovnika, preko milion automobila. Letovi JAT-a puni iznenadenja! Primislio sam da im oprostim cekanje na Kairskom aerodromu od 01.30 (morate dva sata ranije da dodete) do 05h (malo kasnimo..., ...pomerite putnike iz Damaska koji su zaspali da biste imali mesta) da su mi dali zemicku vie za dorucak, ali kako mi to nisu usliili, nemam nita lepo o njima da kaem. More nije Crveno :) vec tirkizno, sklono beanju (oseke cine da se povlaci i po 50 metara od plae), toplo ponekad preko granice prijatnosti. Dovoljno slano da se moe plutati bez ogranicenja i napora. Memfis drevna prestonica Egipta. Zahvaljujuci vec opisanoj aurnosti Egipcana tek od 1960. proglaen Nacionalnim blagom to je Egipcanima dalo elegantnih 3000 godina da raznesu sve to su mogli sa tog lokaliteta. Zapravo, od Memfisa nije ostalo bukvalno nita, osim gradica koji se ponosi tzv. Muzejom sa pet statua i prljavim toaletom. Tuno. Ol Inkluziv! (eng. All Inclusive, egip. Aj ofer dast van drink for jor ol inklusiv arejndment). Kako kae na vodic, Egipcani jo uvek vebaju taj koncept. to bi znacilo nisu sva pica na A.I karti, traje od-do, mrko te gledaju (jer ne nosi novac u depu, samim tim nema bakia), te ukoliko u lokalnoj radnji vide oznaku koju ti okace o zglob po dolasku u hotel, cene udvostrucuju. Ipak, omogucava pristojan izbor hrane i pica za glavne obroke, lealjku, pekire, sportske rekvizite i slicno. Proliv gotovo neizbena pojava, ma koliko se trudili. Nalogodavac svih kretanja, glavni organizator ivota i neprijatelj pred kojim je naa medicina nemocna. Na srecu, egipatski farmaceuti nisu. Piramide kao to su fabule o njihovom nestanku prilicno nestvarne tako deluju i uivo. Kada se pojave na horizontu, ovlada vas utisak da ulazite u razglednicu ili filmski set. Kada ih konacno dodirnete rukom ili se popnete na stepenik, osetite impozantnu velicinu i elju za vecnocu.

Polumesec i zvezda jedina dva nebeska tela (poceli smo da pomiljamo da su artificijelni, jer se nit' pomeraju nit' menjaju) koja se zapravo vide na nebu tokom noci. RAI vrsta arapske groovy muzike, ciji su najglasniji predstavnici svakako Chab Mami i Khaled. Iako geografski vie pripada Aliru i Maroku, perfektno funkcionie kao prateci soundtrack sa mp3 playera u putovanju kroz pustinju. Sfinga zaista impresivna, bezvremena, od momenta kada je otkrivena ponovo prekrivena velovima predanja, nagadanja, lokalnih legendi i misterija. Svakako, ponovo cemo vas uputiti na relevantne istorijske udbenike u cilju dodatnih saznanja, a mi idemo dalje sa naom pricom. Smuz Operejtor - (eng. Smooth Operator, pesma Sade Adu) stalni segment repertoara lokalnog zabavljaca/pevaca u Ain Soukni ciji je engleski toliko lo da nam cak nije smetala ni ta travestija da mukaraca peva tipicno ensku pesmu... Stella Di Mare Hotel sa 4 jake zvezdice, udobne sobe, blago plasticni a prirodni travnjaci, 3 bazena. Osoblje ostavlja ciste pekire formirane u oblik labuda koji pluta pored srca, sve posuto cvecem. Svakako za preporuku! Jo ukoliko posluaju nae sugestije o izgradnji bara iznad vode, uvodenju Fashion TV-a u izbor kanala i ideju o terenu za fudbal u senci (jer, igrati na 45 Celzijusovih moe biti zabavno samo 2x10 minuta, cak i kad pobedujete!) i ostale genijalnosti za koje se nadamo da ce nam doneti gratis odmor od 15 dana sledeceg leta, bice to hotel i po! Suec nekadanji centar regiona, uniten ratom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Zamiljam ga kao Malu Veneciju Afrike, precicu koja se mornarima ostavlja vie vremena za pijancenje i ajnc, kapetane sa lanim povezima preko oka koje dre da bi ih posada vie potovala, mirisi zacina i tajni teret metaka u korpama sa paprom (D.Rundek) Taksi Imenica koja je verovatno, porodila slicnu - taksimetar - to u Egiptu nije slucaj! Sve vonje se ugovaraju unapred i na videnje - ali do najsitnijih detalja - tako da se vozac onemoguci u pokuaju da naplati po principu Aj told prajs per person, not per ol of ju! Urbanizam jo jedan biser Kaira, ali i drave Egipat koji zahteva posebnu panju. Vecina zgrada u Kairu je ili u ocajnom stanju ili nedovrena a useljena. Lokalni zakon kae da se dravi ne placaju komunalije dok se zgrada ne zavri. Logika samim tim nalae ivecemo u nedovrenim kucama! Kilometri gradalita, poluzapocetih useljenih zgrada od crvene cigle koja lagano uti od pustinjskog vetra doradeni su cinjenicom da ukoliko ne placate komunalije nema komunalaca, to bi znacilo: dubrita doseu drugi sprat zgrade... Konacno, svako podie zgradu gde mu se hoce, to ne vai samo za grad vec i pustinju kao takvu Princip satelitskih naselja ovde je unapreden u intergalakticka naselja tako da stambeni blokovi (poluzavreni, a useljeni, naravno!) nicu niotkuda iz pustinje. Funta, Egipatska Domaca valuta, koje se dravljani Egipta odricu ba onako kako smo mi to cinili u periodu oboavanja Nemacke Marke. Za 1 EUR dobijate oko 7,5 funti, to olakava tentativne, ali direktne preracune u dinare: 7,5 funti = 75 dinara... Hailili Bazaar pranjavi, gromoglasni krah vaspitanja, znanja, humanosti, matematike, logike i biologije, koji su odredeni clanovi nae ture smatrali arAmantnim... Neopisivi grabe ne robe, vec kupaca od strane prodavaca, koji se zasniva na nekoliko kljucnih recenica (Helou Serbija! Kam in hir! Ju ar laki men! For medam! Baj for medam! Baj for lak!), otimanju torbi iz ruku ne sa lopovskim namerama vec idejom odvlacenja u radnje. Zacini, krpice, tabureti, srebro, zlato sve je dostupno i sve je podlono cenjkanju, o kojem mi kao osobe koje nisu u tom pomoru nisu kupile NITA ne moemo mnogo da dodamo. Gluma u kojoj uivaju tokom cenjanja podseca na latinoamericke serije to zaista ima odredenog arma i pokazuje poneki zlatni zub u osmehu, ali ovaj lokalitet smo napustili praznih aka, srecni to smo ostali ivi. Havaga u slobodnom prevodu Glupi beli klipan koji je dozvolio svojoj eni da hoda nepokrivena sa gomilom para u depu koje je svakako donela da potroi kod nas, samim tim prodajmo im neto po paprenoj ceni!. Havaga zaista oznacava bele lakomislene turiste u njihovom argonu, a zdrava arapska logika kae da niko ne prevozi novac u depu hiljadama kilometara tek tako vec da bi ga potroio. Ukoliko prodavcu kaete Aj em not a havaga dobicete gromoglasni smeh kao odgovor. Hilton bezobrazno raskoni hotel na obodu Kaira. Soba duine cca. 17 metara, kreveti za jednog u kojem moe da spava troje i kupatilo velicine terena za skvo. Dogani Fantastiko apsolutna zvezda nae grupe. Neumorni duskac (na plai, na terenu, u restoranu), najradoznalija osoba u svakoj situaciji (zli jezici bi rekli: ta se cudite njegovim pitanjima, on to nije ucio u koli!), sada ponosni vlasnik nekoliko statua sa Hailili Bazaara i svakako dovoljno impresija da ce se njegov naredni projekat

zasnivati na Duska Ekipa do Egipta konceptu... Ujedno, centralni lik mog omiljenog citata, koji je izgovorila Aleksandra pri konacno uspeno izvedenom begu sa Hailili Bazara ..'bem ti bazar kakav je kad se radujem to vidim Doganija! ta dalje?... otici ponovo, ovoga puta pratiti tok reke Nil sve do Luksora, zatim naglo skrenuti ka ar(a)m(antnom) El eiku ili nekom slicnom mestu. Prole godine, po povratku sa Krfa rekli smo da nam mirie Sredozemlje, te smo ga ove godine i preleteli... Hajde da sada krenemo prstima po karti ka nekim udaljenim ostrvima... Pisano u leto nulacetvrto,

Aleksandrija: Sedmo cudo sveta

Nekada se govorilo da je Aleksandrija "dom pet rasa, u kome se prica pet jezika, sa tucetom religija". To i sada vai, naravno, jedino to je udeo arapskog jezika i muslimanske vere umnogome veci nego to je to bio kada su se uskim ulicama Aleksandrije etali Konstantin Kavafi, Darel i njegovi prijatelji u kaki-odelima. Aleksandrija, "amanet" Aleksandra Makedonskog je i danas grad sa vie dua, i nezaobilaznim arapskim "ukusom". I prepuna je znamenitosti i mesta za uivanje... Tekst napisala: Biljana Radovanovic Malo je gradova na svetu sa tako velicanstvenom, dugom i zanimljivom istorijom kao Aleksandrija. Ovaj prelepi grad na obalama Sredozemnog mora osnovao jeAleksandar Veliki, daleke 331. godine pre nove ere, te je grad po njemu i dobio ime. Ali, jo mnogo pre dolaska Aleksandra Velikog na ova podrucja, cuveni grcki pesnik Homer sa oduevljenjem je pisao o ovim predelima u svojoj Odiseji, a najvie o ostrvu Faros. Jedini ostaci preistorijske luke, koju Homer takode pominje, nadeni su na obalama ostrva Faros, koji sada predstavlja poluostrvo Ras-El-Tin. Naspram ovog ostrva, na kopnenom delu Egipta, nalazilo se malo selo, utvrdeno ba na mestu gde se danas nalazi Pompejev stub. Ovo selo zvalo se Rakotis, a arheolokim istraivanjima utvrdeno je da je nastalo jo u XIII veku pre nove ere. Kako se stara egipatska civilizacija razvijala uglavnom du reke Nil, veoma malo se zna o ostrvu Faros i Rakotisu. Moda je ovo mesto bilo odbrambena baza za napadace sa zapada, moda je predstavljalo jedan vaan grad u vreme vladavine tridesete dinastije, u kom je kralj Nektanebo II planirao da bude sahranjen; ali, ipak, najverovatnije je Rakitos, u periodu drevne istorije, bio samo malo ribarsko selo. U IV veku pre nove ere u Egipat je doao Aleksandar Veliki, kralj Makedonije. Kada je doao u Memfis, Egipcani su ga docekali sa oduevljenjem, jer su mrzeli vlast Persijanaca. Aleksandar Veliki je imao tada 25 godina, i vec je bio proslavljeni osvajac, koji je zapoceo svoj dug put kroz Grcku, malu Aziju i Siriju, poraavajuci i prosto cisteci sve grcke i persijske snage koje su mu se nale na putu. Imao je planove za mnogo due putovanje do Persije, Centralne Azije i Indije. Ali, najpre je morao da poseti oazu Siva i da se konsultuje sa prorocanstvom Amona. Na svom putu ka oazi, Aleksandar Veliki je sa divljenjem posmatrao predeo koji se nalazio izmedu Mediteranskog mora i jezera Mareotis, kao i oblinje ostrvo. Naredio je da se tu osnuje grad koji ce biti prestonica te regije. Ova lokacija je bila idealna, jer se nalazila "u sredini" Velike Grcke, naspram Mediteranskog mora, i ostatka Egipta. U to vreme Nil je bio povezan sa Crvenim morem jednim kanalom, pa je Aleksandrija mogla da slui i kao prolaz za Indijski okean. Plan grada napravio je grcki arhitekta Dinokrates, a spoljanje zidove grada oznacio je sam Aleksandar Veliki. Tako je 7. aprila 331. godine pre nove ere nastala nova prestonica Egipta - Aleksandrija. Grad je dobio ime po Aleksandru Velikom, iako je on odmah napustio grad i nije video nijednu gradevinu koje je tu podignuta. Ipak, kada je umro, Aleksandar Veliki je vracen u Aleksandriju i u njoj sahranjen. Posle smrti Aleksandra Velikog, nijedan njegov naslednik se nije pojavio da nasledi ujedinjeno kraljevstvo. Ove iroke teritorije bile su podeljene izmedu nekoliko vladalaca. Jedan deo Egipta nalazio se i pod vlacu Ptolemeja koji je bio najspretniji i najvetiji od svih vladalaca ovih predela. On je bio Makedonac po rodenju, i bio je svedok rodenja Aleksandrije. Upravo zato Ptolemej je eleo da Aleksandrija postane kulturna i intelektualna prestonica celog sveta. On je poceo da vlada 323. godine pre nove ere, a proglasio se kraljem 304. godine pre Hrista; proirio je kraljevstvo do Kirene u Libiji, do Palestine i Kipra. Njegova kraljevska titula ukljucivala je takve epitete kao to su "Spasilac" i "Faraon", a pod njegovom vladavinom zapocela je zlatna era Aleksandrije, nove prestonice Egipta. Njega su nasledili vladaoci istog imena, njih cak 11, sve do Ptolemeja XII. U vreme Ptolemeja III Dobrocinitelja, Aleksandrija je doivela vrhunac svoje slave i bogatstva. Jedna od njegovih naslednica, Kleopatra, bila je poslednji vladalac nezavisnog Egipta, i poslednji vladalac dinastije Ptolemejevica. Posle poraza u bici kod Akcijuma (Actium), na Jadranu, 30. godine pre nove ere, Egipat je postao rimska provincija pod vlacu Oktavijana. Aleksandrija, rodena u vreme helenizma, prakticno ni iz cega je izrasla u jedan od najvecih, ako ne i najveci grad na svetu. U vreme prva tri Ptolemeja grad se iz peska mediteranskih obala cudesno preobrazio u najvecu svetsku naucnu i

intelektualnu Meku. Iz nasleda Ptolemeja ostale su mnoge znamenitosti: svetionik na Farosu, jedno od cuda starog sveta; velika biblioteka; Heptastadion; hram boga Serapisa; mnogobrojne palate... No, vreme Ptolemejevica nije bilo samo "med i mleko". Osim najranijeg perioda porezi u Egiptu bili su najveci u Starom svetu. Kraljevska palata bila je poprite dinastickih spletki i porodicnih skandala, ukljucujuci i ubistva. Ali, ipak se mora reci da su prva tri Ptolemejevica obeleila zlatno doba Aleksandrovog grada.

Rimska Aleksandrija
"Nisu tu bili samo Grci i Italci, vec takode i Sirijci, Sicilijanci, i opet drugi, iz drugih zemalja - Etiopljani, Arapi, a takode i Baktrijanci, Skiti, Persijanci i nekoliko Indijaca." Dion Hrizostom Govornik, tokom svoje audijencije u Velikom Pozoritu Do trenutka kada su Rimljani osvojili Egipat, Aleksandrija je vec bila multietnicki grad, to je tradicija koja ce se odrati i do dan danas. Egipatska zajednica, okupljena oko starog jezgra Rakotisa, grcka zajednica u centru grada, jevrejska naseobina na istoku... Medutim, Oktavijan, novi rimski car, imao je loe uspomene na Aleksandriju, te je zajedno sa Kleopatrom i Markom Antonijom, osnovao novi grad, Nikopolj, neposredno pored Aleksandrije. Ovaj novi grad, koji se nalazio istocno od Aleksandrije, sada je njen deo, pod imenom El-Raml. Situacija se u gradu poboljala kada su Rimljani prokopali Crvenomorski kanal, pretecu dananjeg Sueckog. Medutim, jo je vaniji bio jedan dogadaj koji se nije direktno desio u Aleksandriji, ali je potresao ceo svet: rodenje hricanstva. Novu religiju uveo je u grad sveti Marko, koji je mucenicki umoren 62. godine po Hristu, zbog toga to je protestvovao protiv oboavanja Serapisa. Ranohricanska svetilita i centri obrazovanja, kao to su Oratorijum svetog Marka i Katehetska kola, bile su medu prvima takve vrste u svetu uopte. Blizina Palestine uticala je da se hricanstvo brzo iri, a sa njim i progoni hricana. Progoni verujucih u jedinog Boga dostigli su monstruozan nivo u vreme "mucenika vere", oko 284. godine, kada su rimski mnogoboci pobili cak 144.000 mucenika za samo 9 godina. Medu poginulima su se nali i sveta Katarina Aleksandrijska, sveti Petar Aleksandrijski, kao i sveti Menas. Posebno je bio dirljiv proces svetoj Katarini, koja se rodila kao rimska plemkinja Doroteja, i za ivota prihvatila veru Hristovu, tako da je ni rimski mudraci nisu mogli ubediti da se, na javnom sudenju, odrekne nove, "opasne" vere. Kada su je pogubili, prica se da joj je iz rana na telu poteklo mleko, umesto krvi... Medutim, Aleksandrija je bila spremna za promenu politike Rima. Nije se ugasilo hricansko ucilite, i kada je 312. godine, Konstantin Veliki proglasio hricanstvo zvanicnom verom Carstva, stanovnici Aleksandrije su bili "svoji na svome". Ali, vremenom, kako su postali vecina, i hricani su postali iskljucivi. Rastuci konflikt izmedu hricanske zajednice i mnogoboaca, izmedu Katehetske kole i Muzejona, eskalirao je tokom 391. godine. Te godine je, naime, car Teodosije naredio unitenje vec spominjanog Serapisovog hrama, koji je bio poslednje utocite pagana i dom Muzejona. Cetrnaest godina kasnije, poslednja profesorica Muzejona, matematicarka Hipatija ubijena je od strane besne grupe hricana. Ovo je i formalno, i simbolicki bio kraj paganstva u Aleksandriji. Medutim, i hricanska crkva postaje predmet podela. Odvajaju se monofiziti, cija se crkva u Egiptu iri i pocinje nazivati koptskom. Razlog raskola bio je vie nego banalan, za dananje uslove, ali se morate duhom vratiti u IV vek da biste ga shvatili. Naime, pravoslavno-katolici smatrali su da je je Hrist imao dve prirode, boansku i ljudsku, a monofiziti (na grckom: monos-jedan i fizis-priroda), smatrali su da je Hrist imao samo jednu prirodu, koja je istovremeno bila i boanska i ljudska... Za razliku od pravoslavno-katolicke crkve, tada jo uvek jedinstvene, cija je moc bila istovremeno i svetovna i duhovna, koptska crkva nije imala politickih pretenzija... Pod naletima Varvara, Rimsko carstvo, sada naseljeno miroljubivim hricanima bez volje za ratom, se ljulja i raspada, a na horizontu se pomalja nova religija i nova sila, koja ce smeniti hricanski Rim.

Arapska Aleksandrija
"Mesecev odsjaj sa belog mermera cinio je grad tako sjajnim da je krojac mogao videti kako da udene konac u iglu bez lampe. Niko nije uao u grad, a da nije pokrio svoje oci, da bi ih zatitio od svetlosti gipsa i mermera." Arapski vojnik posle ulaska u Aleksandriju, septembra 642. Leta Gospodnjeg 642., arapski general Amr Ibn-El-Aas mirno ulazi u Aleksandrov grad i pripaja ga Arapskom carstvu. Po Amrovim svedocenjima, prestonica Egipta imala je u to vreme 4.000 palata, 4.000 kupatila, i 400 pozorita! No, kako su Arapi imali panican strah od vode, nisu eleli da imaju prestonicu na obali mora. Kao to je poznato, domovina Arapa bila je duboko u Arabijskoj pustinji, tako da skoro niko od arapskih vojnika nije znao da pliva. Arapi su se, stoga odlucili da izgrade novu prestonicu, Al-Fostat, na Nilu, koja ce postati dananji grad Al-Kahira, tj. Kairo. Arapi su se divili Aleksandriji, ali su vie voleli Kairo. Oni su bili veti konjanici, ali neuki mornari. Mediteran im je malo znacio. Kada je u VIII veku pala svetiljka sa Svetionika, i kada je ceo Faros sruen u dva razorna zemljotresa 956. i

1323. godine, Arapi nisu eleli da ga obnove. Godine 1498., srednjevekovna Kajt-Begova tvrdava zapecatila je sudbinu Svetionika, niknuvi na mestu svetskog cuda. Nije mnogo toga podignuto u dugoj vladavini Arapa nad Aleksandrijom, koja je potrajala celih jedanaest i po vekova. Ali, ipak bi vredelo napomenuti damiju Al-Mursi Abu-Abas, koja je izgradena u andaluzijskom stilu, a sagradio ju je imigrant iz panske Mursije. Grad jo vie gubi znacaj posle Kolumbovih otkrica, stanovnitvo se smanjuje i osiromauje. Grad pada pod tursku vlast, korupcija cveta, nauka i kultura stagniraju.

Savremena Aleksandrija
"I naa Aleksandrija u mesu svom poce da sija tokom svih svojih tisucleca, kao to nikada nisam video da ita sija pre toga." uzepe Ungareti (1888.-1970.), pesnik Napoleon Bonaparta je umarirao u ovaj legendarni grad 1. jula 1789. godine, zatekavi samo obicnu varoicu. Ono to je nekad bio najveci grad na svetu, sada je bio gradic sa 8.000 stanovnika, okupljenih oko cetvrti Maneja. Jedino to je 5.000 Napoleonovih vojnika moglo da vidi u ovom tunom gradu bile su ruevine, pecane dine, i dva obeliska poznata kao "Kleopatrine igle" (danas se samo jedna od njih moe videti u gradskom centru). Napoleonove trupe, naravno, nisu srele nikakav otpor. Iako je francuska vlast potrajala svega 10 godina, njen uticaj ne egipatsku istoriju bio je dramatican. Bilo je to budenje iz otomanskog izolacionizma i korupcije. Britanci, ciji je vojskovoda Lord Nelson 1799. godine porazio Napoleona, postali su svesni strateke vanosti Egipta. Tokom ovog sukoba izrasla je nova istorijska licnost - Albanac Muhamed Ali. On je bio postavljen za turskog guvernera Egipta, ali se proglasio kraljem, osnovavi autonomnu kraljevinu Egipat, koja je priznavala vrhovnu vlast Turaka. Ova kontroverzna licnost, koju neki smatraju velikim vodom, a drugi surovim diktatorom, povela je Egipat putem svojevrsne "renesanse". "Kleopatrine igle" poklonio je Britancima i Amerikancima, prokopao je novi kanal Mahmudeja, povezavi Aleksandriju sa Nilom. Sazidao je Zapadnu luku i od nje stvorio glavnu luku Egipta, i izgradio moderni svetionik na ulazu u nju. Kada je Muhamed Ali umro, Aleksandrija je vec bila prosperitetni grad: naspram svega 8.000 itelja na pocetku njegove vladavine, sada je imala celih 60.000. Suecki kanal, otvoren 1867. godine, oznacio je novi uspon i novu moc grada koga su Turci zvali Skenderija. Aleksandrija se spaja sa Nikopoljem, i postaje prava metropola. 1882. godine, britanske trupe se iskrcavaju u Aleksandriju, zapocinjuci eru britanske okupacije i uticaja, koja ce potrajati celih 70 godina. Tokom XX veka gradi se palata Montaze, kao kraljeva letnja rezidencija, rada se Arapska liga (1944. godine). 1956. godine, posle abdikacije poslednjeg egipatskog kralja Faruka, predsednik i Titov veliki prijatelj Naser, roden upravo u kvartu Bakos, u Aleksandriji, proglaava nacionalizaciju Sueckog kanala u samom srcu starog grada, Trgu Al-Maneja. Grad tokom sredine XX veka postaje mondemsko sredite Sredozemlja, svetska aristokratija se brcka na njegovim plaama, u gradu se meaju jezici, religije i kulture. On postaje mesto ivljenja mnogih poznatih licnosti, kao to je to, na primer, knjievnik - nobelovac Lorens Darel (Lawrence Durrell). On ovde stvara svoje remek-delo, "Aleksandrijski kvartet", kojim se upisuje u vecnost. Dananja Aleksandrija je i dalje kosmopolitski grad: njena populacija od cak 4 miliona stanovnika najarolikija je u Egiptu: osim Arapa, bok uz bok ovde ive Jermeni, Grci, Italijani, Libanci, Malteani, Sirijci, Englezi, Kopti... Imena gradskih cetvrti reflektuju ovu duboku multikulturalnost: od grckih (Grcka cetvrt, Bakos (Bahus), Glimenopulo), rimskih (San Stefano, Sveta Katarina, Camp Csar), jevrejskih (Smuha, Menaa), engleskih (Stenli, Fleming), do nezaoblilaznih arapskih imena, najcecih od svih. Nekada se govorilo da je Aleksandrija "dom pet rasa, u kome se prica pet jezika". To i sada vai, naravno, jedino to je udeo arapskog jezika i muslimanske vere umnogome veci nego to je to bio kada su se uskim ulicama Aleksandrije etali Konstantin Kavafi, Darel i njegovi prijatelji u kaki-odelima. Aleksandrija je i danas grad sa vie dua, i nezaobilaznim arapskim "ukusom". I prepuna je znamenitosti i mesta za uivanje.

Obilazak Aleksandrovog grada

Danas se Aleksandrija, koja je drugi po velicini grad Egipta, i svakako jedan od najlepih gradova ove carobne zemlje, prostire na celih 70 km morske obale, i ponovo je dostigla status megalopolisa, koji je imala u vreme Starog sveta. Ovaj grad, koji zovu jo i "Biser Mediterana", odie armom i lepotom koji su vie mediteranskog nego srednjeistocnog tipa,

pa je verovatno zato Aleksandrija nama, turistima iz Evrope, mnogo blia, nekako vie "domaca", od ostatka Egipta. Isto tako, sam ambijent i kulturno naslede Aleksandrije cine je prilicno drugacijom od ostalih gradova ove zemlje, iako je Aleksandrija samo 225 km udaljena od Kaira. Ali, to nikako ne znaci da vas ovaj grad nece fascinirati i ocarati, kao uostalom i citav Egipat. Aleksandrija zaista obiluje mnotvom znamenitosti, razlicitim arhitektonskim zdanjima, spomenicima kulture, ali i prirodnim lepotama, koje je zaista vredno videti, pa je najbolje da, kada se nadete u Egiptu, za ovaj grad izdvojite najmanje 3-4 dana, ako ste u mogucnosti. Najbolje je da napravite mali spisak najzanimljivijih, najvanijih turistickih atrakcija i da se pridravate svog malog rasporeda obilazaka, jer na taj nacin cete moci obici najvie. I ne zaboravite, dok obilazite sve ove atrakcije, uivajte u njima, ali prepustite se uivanjima i u prelepoj atmosferi i armu koji ovaj grad zaista cine posebnim. U Staroj Aleksandriji nalazi se Heptastadion, kojeg je izgradio Dinokrat, i koji predstavlja most izmedu Farosa i kopna, koji deli grad na zapadni i istocni deo. Ovde se nalazi i najstariji ocuvani deo Aleksandrije, koji potice iz neveselog turskog perioda, poznat kao Turska cetvrt. No, iako Egipcane ne asocira na blagostanje, ovaj deo grada je izuzetno atraktivan Zapadnjacima, zbog svojih uskih ulica, sukova, bazara, malih prodavnica, arapskog "meka" i orijentalnog sentimenta, pa je zato veoma posecen. Ni vi ga nemojte propustiti. Naravno, ono to je veoma vano da posetite je mesto na kome se nekada nalazio cuveni Svetionik - jedno od sedam svetskih cuda. Iako Svetionik necete videti, moete uivati u prelepom pogledu na more, koji se prua odatle, kao i u obilasku tvrdave koja je tu sagradena. Kao to smo vec rekli, nakon to ju je osnovao Aleksandar Veliki, Aleksandrija je postala prestonica helenistickog Egipta. Njen status "svetionika kulture" tog vremena simbolizovao je cuveni svetionik Faros. Ovaj svetionik je dobio ime po istoimenom poluostrvu na kojem je stajao - ime je sacuvano, ali nita vie od toga. Sagradio ga je grcki arhitekta Sostrat iz Knidosa oko 300-280. godine pre nove ere. Na jednom pravouglom podzidu uzdizao se oko 100 metara visok osmougli nastavak. Na najvioj platformi nocu je gorela vatra, podravana drvetom i smolom. Legenda kae da je Sostrat dugo traio najbolji materijal za izgradnju temelja koji bi se opirao morskoj vodi, da bi na kraju sagradio svoj toranj na ogromnim blokovima od stakla. Svetionik je sluio svojoj svrsi sve do 642. godine, a sve do XIV veka bio je sacuvan dovoljno toliko da impresionira i ostavlja bez daha sve turiste koji su dolazili sa svih krajeva sveta. Ali, 1375. godine, poslednje ostatke tornja unitio je zemljotres. Ovaj svetionik smatran je jednim od najvecih ostvarenja u starom veku, i bio je jedno od sedam svetskih cuda, koje je, navodno, oko 150. godine pre nove ere nabrojao grcki pesnik Antopatros iz Sidona: svetionik u Aleksandriji, piramide u Gizi, Kolos sa Rodosa, mauzolej u Halikarnasu, Artemidin hram u Efesu, Zevsov kip u Olimpiji, i Semiramidini viseci vrtovi. Cuvene piramide u Gizi, naravno ne smete nikako propustiti da vidite kad se nadete u poseti Egiptu, jer one su jo jedino preostalo "ivo" svetsko cudo. No, na mestu Farosa danas stoji monumentalna Tvrdava Kajt-Bega, koju su Arapi, ne eleci da obnove (po njima) nepotrebni Svetionik, sagradili na njegovom mestu. Sama tvrdava nosi ime po sultanu Kajt-Begu, koji je nekada vladao Aleksandrijom, a skoro pet puta je nia od nekadanjeg Svetionika. Naime, u vreme kada je Egipat pao pod vlast islamskog carstva Bliskog Istoka, sultan Kajt-Bej je 1480. godine podigao ovu tvrdavu upravo od ostataka cuvenog svetionika, i tako je "korisno" iskoristio ovaj stari "gradevinski" materijal. Najstarija damija Aleksandrije nalazi se upravo unutar ove tvrdave. Ali, to nije sve to moete videti kad udete u tvrdavu, jer se u njoj nalaze i dva muzeja izuzetno zanimljivih kolekcija. Prvi je Muzej podvodnog sveta, u kome moete videti: razne vrste prepariranih riba (za vecinu njih nikada niste ni culi!) od kojih neke, moram priznati, jo uvek izgledaju ive i jako zastraujuce; kosture riba, pa cak i ogromni kostur kita; zatim razne vrste koljki, sipa, morskih zvezda; predivno, mada moda ne ba verodostojno, napravljene minijature morskog dna, sa prepariranim ribama koje "plove", sa morskima travama, koljkama po dnu... Da biste mogli da ovekovecite neke od ovih zaista fascinantnih izlobenih primeraka, moracete, na ulazu u muzej da platite i dozvolu za to. Drugi muzej koji, isto tako vredi videti, jeste Muzej starog oruja i uopte vojne opreme, gde moete naci razlicite vrste pitolja, puaka, topova i topovskih duladi, a sve to iz razlicitih perioda istorije. Ispred same tvrdave, naicicete na mnotvo prodavaca suvenira, od prirodnih morskih koljki raznih oblika i velicina, preko statuica Tutankamona, Kleopatre, Nefertiti izradenih u kamenu ili alabasteru, zatim slika na papirusima (mada su suveniri ove vrste mnogo kvalitetniji u prodavnicama nego na ulicama), pa do razglednica, nakita, raznih kutijica izradenih u arapskom stilu... I, jedan vrlo koristan savet - obavezno se cenjkajte, jer vecina tih cena nisu ba "stvarne", vec upravo namenjene turistima, pa ih moete sniziti ponekad i 2-4 , pa i vie puta (ovo pravilo koristite u celom Egiptu).

Tacka na i
Ako nastavite obilazak grada krecuci se ka jugu, du obale, naicice na Damiju Abu El-Abas, sigurno najcuveniju, najlepu, ali i najvecu damiju u Aleksandriji. Ovo zaista prelepo zdanje, sa svojim visokim minaretom i cetiri kupole, jedan je od najvanijih spomenika islamske kulture. 1775. godine ovu damiju su podigli Alirci, upravo na mestu na kojem je sahranjen andaluzijski svetac iz XIII veka koji se zvao Ahmed Abu al-Abas al-Mursi, pa je damija i dobila ime po njemu. On je bio clan, a kasnije i voda bratstva andali. 1943. godine damija je obnovljena, kada su dozidane kupole i podignut 73 metra visok minaret. Ako budete mogli, posetite ovu damiju i uvece, jer pod svetlima brojnih reflektora izgleda mnogo lepe, impozantnije, nesvakidanje i carobno! Nedaleko od nje je mala i armantna Damija

Terbana, kao i Cetvrt sukova, deo grada u kome su iveli trgovci i Jevreji. Iako trgovce jo uvek moete sresti u uskim ulicama, Jevreje ba i ne moete, jer su vecinom, 1948., emigrirali u Izrael. Ali ipak, ovde je moguce naci veoma atraktivne predmete, od nezaobilaznog nakita, preko arapskih lekova i trava (Suk El-Magarba), do beduinske odece (Suk El-Libija). Odmah pored toga, nalazi se najpoznatija ulica Al-Iskandarije, kako je Arapi nazivaju; Al-Horeja, koja se u anticko vreme nazivala Kanopskim putem (Via Canopica), i imala je na svojoj istocnoj strani Kapiju Sunca, a na zapadnoj Kapiju Meseca; a u to vreme su du puta bili poredani stubovi... Tu je i mesto na kome se smatra da je pokopan Aleksandar licno, pod nazivom El-Nebi Danijel, a tu je bila i stara Aleksandrijska biblioteka, na cijem mestu su Egipcani sagradili novu. Ovaj interesantan deo grada dopunjuje i mali rimski amfiteatar, nedavno iskopan... "Tacku na i" postavlja simbol grada: Sfinga i njen pratilac, Pompejevstub. Ako ste ljubitel kolonijalnog nasleda, obidite slavni Cecil Hotel, mesto gde su odsedali takvi velikani kao to je to Samerset Mom, ili Vinston Cercil. Istocno od Al-Horeje nalazi se Grcka cetvrt, najlepu rezidencijalnu cetvrt, u kojoj su iveli bogati Grci pocetkom stoleca. Imena ulica jo uvek su nepromenjena: Ptolemejevici, faraoni, Abasidi i Fatimidi. Tu se nalazi i pravoslavna Aleksandrijska Patrijarija, kao i Crkva Svetog Save. Naravno, tu je i atraktivni Korni, deo grada koji je ekvivalent brazilskoj Kopakabani - nekada (tokom 1900. godine), deo obale u irini od 100 metara bio je otrgnut od mora, i pretvoren u pecanu plau, postavi tako veoma omiljen kod ljubitelja kupanja na plaama (koji su, dodue, tada bili prilicno retki). Vie plaa nema, ali je Korni ostao i danas veoma iv deo Aleksandrije. U njegovom zapadnom delu nalazi se Nova Aleksandrijska biblioteka, a ne treba propustiti ni Grobove atbi, najstarije u celom gradu. Za one koji vole dragulje (dame, prozvane ste!), tu je i sjajni Kraljevski muzej dragog kamenja i nakita... u koji ulaz kota celih 10 funti. Dugo bismo jo mogli pricati samo o ovom gradu. Dugo bismo ga mogli opisivati, i bile bi nam potrebne citave knjige. A mnoge knjige o njemu su vec napisane. I mnogi turisticki vodici su o njemu tampani, jer grad privlaci panju turista, arheologa i osvajaca odvajkada. No, negde moramo stati. A dalje - dalje vas pozivamo da otkrijete sami, jer nijedna rec, nijedna slika nije toliko snana, kao licni doivljaj. A zato i postoje putovanja... na kraju krajeva!

Kairo: poetika uzavrelog megapolisa

Savremena metropola jedne od najstarijih svetskih civilizacija, koja se ubraja u najmnogoljudnije i najguce naseljene prestonice zemaljskog "ara" - Kairo - nudi nepresunu caroliju svojih mnogobrojnih isprepletenih stvarnosti, tradicija, atmosfera. Sa vodenom ilom-kucavicom Nila, koji svojom raskonom irinom i snagom proseca samo srce grada, ovaj megapolis ivi jedinstveni spoj drevne prolosti i sadanjosti, u kojoj se prelamaju, nadmecu i utrkuju duh srednjovekovlja, romantika devetnaestog stoleca i ultra-moderne civilizacije. Obilje artefakata faraonskog Egipta, spomenici ranog hricanstva i rimske imperije, tradicionalni orijentalni bazari i velicanstvene damije, naslede francuskih i engleskih uticaja, moderni poslovni centri i hoteli koji prate tok gorostasne reke - sve to poziva na "bliski susret" sa ovim uzavrelim klupkom, koje retko kad spava i srdacnom dobrodolicom docekuje svakog gosta!Pie Raa Sekulovic Neizbeno pitanje koje se namece svakome ko se po prvi put zadesi na urbanim obalama Nila, posle njegovog dugog i neiscrpnog putovanja kroz pustinju, glasi: odakle poceti? Jedan od nebrojenih, i moda najprijatnijih, nacina da se zakoraci u vrelo i pulsirajuce srce Kaira je upravo etnjom du nilskog "kornia", kilometrima dugackog keja koji irokim plocnikom, proaranim klupama i natkriljenim kronjama, prati vodenog dina i donosi dragocenu, a tako retku, sveinu uvek ednoj prestonici. Iako se du njega prua i jedna od najprometnijih i najivljih gradskih saobracajnica, ovaj kej je najblii oazama parkova, ciji se hronicni nedostatak u gradu neprestano oseca. Buduci da je vecina hotela, za posetioce sa Zapada, smetena uz obale Nila ili na "Zamaleku", delu recnog ostrva Gezire, ovo je ujedno i najprirodniji nacin da se ucine prvi koraci ka upoznavanju i zbliavanju sa ovim dobrocudnim dinom. Na desnoj, ili istocnoj, obali Nila lei glavno gradsko jezgro sa vecinom istorijskih i trgovackih zanimljivosti, pa samim tim ovuda vijuga i promenada koja je jedno od omiljenih stecita mnogobrojnih stanovnika prestonice i jednako brojnih putnika-namernika, koji se u nju svakodnevno i raznoraznim poslovima slivaju iz svih krajeva zemlje. etnja korniem je i najrecitija uvertira u bogatstvo sadraja, koji se kriju iza eklektickih obrisa gradske panorame. Sa mocnih viespratnica brojnih bankarskih i poslovnih korporacija koje i izdaleka naznacavaju tok Nila, pogled luta ka Zamaleku, tom kairskom Menhetnu, na kojem su se stekla sedita ambasada, predstavnitva medunarodnih kompanija i, neto dalje, neizbeni "Kairski toranj", kupole velelepne nove Opere. Du keja su ukotvljene "feluke", duguljasti, cunasti camci koji u predvecernjim casovima za skromnu nadoknadu krstare Nilom, pruajuci priliku da se i sa vode sagleda opseg i ivopisnost gradskog jezgra. Tu su i restorani na splavovima, koje pak ne treba zameniti sa "recnim rezidencijama", u kojima ljudi ive, ili brojnim rasadnicima bujnog rastinja koji se proteu du obale i na prvi pogled mame prolaznika, prizivajuci ga na predah.

Vec na ovoj prvoj etnji, uprkos blizini vode, oseca se izrazito suva klima, te se stoga prethodno neizostavno valja "naoruati" vodom, naravno iskljucivo u flairanom obliku, od koje se tokom celog boravka u ovoj "prestonici praine" ne treba razdvajati. etnja nizvodno du toka Nila, dalje vodi pored "Grada vrtova", koji su Englezi podigli pocetkom 20. veka kao mirno i zeleno utocite od pranjavih i bucnih gradskih ulica, a zatim uz ostrvo Roda (Rhoda), pri cijem kraju se nalazi i drevni "Nilometar", koji od faraonskih dana slui za predvidanje vodostaja ovog hirovitog vodenog kolosa. U blizini dananjeg "Nilometra", koji datira iz 19. veka, nalazi se i palata Manastirli iz 1850. godine, koja je u prolece 2002. godine pretvorena u umetnicki centar i muzej posvecen cuvenoj egipatskoj pevacici Um Kultum. Sama etnja du istocne obale Nila cesto moe da se prekine i, u skladu sa licnim interesovanjima, krivudavim ulicama produi kroz gradsku vrevu koja dalje vodi ka nekoj od nebrojenih zanimljivosti. Najstariji delovi Kaira, koji su i poznati kao "stari Kairo", svedoce o danima kada je Egipat, posle gaenja faraonskih religija, a pre prodora islama, bio preteno hricanska zemlja, sa Aleksandrijom kao glavnim gradom. U estom veku po Hristu, na dananjem mestu ovog megapolisa nalazila se tek jedna rimska tvrdava, koja je nadgledala drum izmedu drevnih egipatskih gradova Heliopolisa i Memfisa. Kada je arapski vojskovoda Amr ibn-ul As, koji je 640. godine pokorio Egipat, u blizini tog utvrdenja podigao logor i poceo da gradi prestoni grad, on je postavio naznake buducih temelja el-Kahire, "Pobednickog grada", koji je fatimidska dinastija 969. godine uspostavila kao prestonicu i pretecu modernog Kaira. Brojni vladari koji su se potom smenjivali u Egiptu - od Mameluka i Osmanlija, do Francuza i Engleza, ostavili su upecatljive tragove i potpise sopstvenih kulturnih obeleja, koja se i danas preplicu u prebogatom tkivu ovoga grada. U rasplitanju ovog gustog i zamrenog tkanja, moda je najsmislenije slediti korake istorije, istovremeno se napajajuci neizbenim kontrastima njegove dananje zbilje.

Koptski Kairo: hricanskim starinama u pohode

Do onog najstarijeg, koptskog dela grada, poznatijeg kao "stari Kairo" (Misru-l-kadima) ili Mar Girgis (Sveti orde), moe se dospeti na najmanje dva nacina: onim starinskim, koristeci sopstvena stopala, tako to se neposredno posle "Nilometra", kod junog pica ostrva Roda, jednostavno skrene u splet ulicica koje vode do ovog kompleksa, ili najsavremenijim putem, ukrcavi se na glavnom gradskom trgu, Tahrir, (ili nekoj od usputnih stanica u centru) na metro koji ce vas, za nekoliko pjastera, izruciti pravo u narucje grckog manastira svetog orda. Koptski Kairo zapravo lei u okrilju zidina rimske tvrdave "Vavilon" iz 3. veka nae ere i predstavlja mreu tihih, uskih ulicica na kojima i dan-danas vremenu prkose drevne hricanske svetinje. Glavni ulaz u tvrdavu vodi u Koptski muzej i takozvanu "Visecu" crkvu, posvecenu Bogorodici, dok severna kapija stepenicama odvodi ka crkvama svetog Sergeja i Varvare, kao i sinagogi Ben Ezre. "Viseca" crkva, srce koptske cetvrti, svoje ime (od arapskog "mu'alaka") duguje cinjenici da je sagradena iznad vodotornja i izmedu dve kule stare rimske tvrdave. Prvobitno podignuta jo u 4. veku nove ere, pretrpela je mnoga razaranja da bi bila obnovljena u 11. stolecu, a svoj dananji izgled cuva od 12. veka. Stepenitem i unutranjim dvoritem, dospeva se do trobrodnog hrama koji pleni svojom istancanom ornamentikom, zadivljujucim ikonostasom, korintskim stubovima i bezvremenom atmosferom, kojoj doprinosi bezmalo natprirodna igra svetlosti. Iako se smatra svetim mestom, ova crkva je i poprite svakodnevnih bogosluenja i poseta, pa je predah u njenim senovitim skutima neretko obogacen koptskim pojanjima ili spontanim pobonim zapevanjima okupljenih vernika. Rec "Kopt" je inace iskvaren oblik arapske reci "kibti", koja je izvedena od grckog "Egiptios", sa znacenjem Egipcanin. Sveti Marko, jedan od dvanaestorice apostola je, po predanju, uveo hricanstvo u Egipat u prvom veku po Hristu, a Aleksandrija je bila jedno od sedita petorice patrijarha koji su tvrdili da poticu od apostola. Egipatski hricani su se odvojili od pravoslavne crkve, posle Sabora u Halkedonu 451. godine, na kojem je proglaena Hristova dvojna, boanska i ljudska priroda. Aleksandrijski patrijarh Dioskur, odbio je da prihvati ovakvu tvrdnju, ostavi dosledan iskljucivo veri u Hristovo boansko poreklo. Prelepa gradevina Koptskog muzeja, nedaleko od "Viseceg" Bogorodicinog hrama, cuva mnoga izuzetna dela sakralne umetnosti ranog hricanstva, objanjavajuci puteve njihovog nastanka na Bliskom istoku. Crkvu svete Varvare, posvecenu ovoj svetici koju je u 3. veku usmrtio rodeni otac jer je pokuala da ga preobrati u hricansku veru, krasi bogato izrezbaren ikonostas iz 13. veka, kao i niz izvanrednih ikona poznijeg datuma. Jedna od najpoznatijih, i za hricanske vernike najznacajnih bogomolja u Egiptu, je svakako crkva svetog Sergeja, na cijem mestu se u jednoj pilji po predanju krila sveta porodica tokom svog prebega u Egipat. Ova prostrana crkva je najstarija unutar zidina vavilonskog utvrdenja, sa temeljima iz 5. veka nove ere, a legendarna pilja konacno je isuena od podzemnih voda i slobodno izloena pogledima posetilaca.

enski manastir svetog orda, sa istoimenom crkvom krunog oblika, svojim impozantnim dimenzijama dominira koptskim Kairom. Svetog orda su, kao Mar Girgisa, na hricanskom Bliskom istoku slavili mnogo pre nego to su krstai doneli u Evropu brojne legende o ovom svetitelju misticnog porekla. Predanje sugerie da je rec o rimskom legionaru koji se usprotivio dekretu imperatora Dioklecijana, kojim se zabranjivalo velicanje Hrista, zbog cega je u 3. veku pogubljen mucenickom smrcu. Monahinje u ovom manastiru jo uvek izvode ritualni obred sa uplitanjem u lance, koji simbolizuje pogubljenje svetog orda. U sklopu manastirskog kompleksa nalazi se i grcko groblje, na kojem se vec pokoljenjima sahranjuju tamonji Grci i Kopti i koje krase zanimljivi nadgrobni spomenici, koji cuvaju duh vremena i bogatstva njihovih imucnih trgovackih porodica. U neposrednoj blizini crkve svete Varvare nalazi se sinagoga Ben Ezre, koja svedoci i o dubokim korenima prisustva i istorije jevrejske zajednice u Egiptu, koja je igrala istaknutu ulogu i uivala ugledan drutveni status sve do 20. veka i stvaranja izraelske drave. Ova sinagoga je svakako najstariji od malobrojnih preostalih spomenika jevrejske vere u Egiptu: iako se povezuje sa samim Mojsijem, ova bogomolja, na cijem mestu se nekada nalazila crkva koja je izgorela u 8. veku, batina je jerusalimskog rabina Abrahama ben Ezre, iz 12. veka. U 19. veku na toj lokaciji su iskopani mnogobrojni svici sa hebrejskim rukopisima, a buduci da se u Egiptu svaki dokument na kojem pie Boije ime potuje i cuva, stvorena je zbirka koja broji na hiljade zapisa iz 11. i 12. veka, koji zajedno tvore svojevrsnu hroniku srednjovekovnog ivota Kaira. Obilazak koptskog Kaira moe biti svojevrstan predah od bucnih i vecito zakrcenih sredinjih delova grada, ali i dobra priprema da se u njih zaroni. Od Mar Girgisa do centra grada moguce je vratiti se i drugom putanjom, koja prati ulicu Hasana el-Anvara i dalje, kroz cetvrt Sejide Zajnab - ova etnja je prava prilika za "bliski susret" sa svakodnevnim ivotom ulice, univerzalne pozornice na kojoj se odigrava "perpetum mobile" svakog orijentalnog mesta, gde se smenjuju ulicne tezge sa vocem, sirom i mesom, mnogobrojne kafanice sa nezaobilaznim nargilama obavijenim u oblake dima, obogacenog svakojakim vocnim aromama, i neumoran saobracaj u svim pravcima i sa najneverovatnijim prevoznim sredstvima. Kairo je izuzetno bezbedan i gostoljubiv grad, pod uslovom da se potuju uobicajene mere opreza i ne naruavaju domace tradicije, koji se svakako najbolje upoznaje hodanjem i neposrednim razgledanjem. etnje, koje s obzirom na kolicinu praine, buke, mirisa i boja, na due staze cesto mogu biti i zamorne i zahtevne, u svakom trenutku mogu da se okoncaju jednim pokretom ruke, koji je precica do sedita jednog od mnogobrojnih i podjednako ivopisnih utih gradskih taksija.

Povratak u sadanjost: u srcu "Pobednickog grada"

Kairo se do sredine 19. veka bezmalo nije menjao. Kada je 1863. kediv Ismail doao na vlast, zatekao je urbanisticku situaciju koja je ostala netaknuta skoro pet stotina godina. Buduci da je zavrio kole u Francuskoj, on se zduno latio transformisanja svoje prestonice u moderan grad koji bi mogao da se uporedi sa Parizom, ne naruavajuci pritom ono to je zatekao. Odlucio je da isui mocvarno zemljite izmedu Nila i postojeceg gradskog jezgra. Rezultat njegove kreacije je dananje srce centralnog Kaira, sa svojom evropskom arhitekturom devetnaestog veka, koja je samo dekor za tipicno orijentalni ulicni ivot. Sve pocinje od glavnog gradskog trga - trga Oslobodenja, Mejdan Tehrira, na kojem se nalazi jedna od najvecih svetskih riznica, Egipatski muzej i odakle se u raznim pravcima zrakasto pruaju ulice nacickane raznim prodavnicama, restoranima, poslovnim prostorima. U neposrednoj blizini nalazi se i Americki univerzitet u Kairu, prestina institucija visokog obrazovanja, na kojoj se koluje egipatska intelektualna elita i gde je, izmedu ostalog, moguce pohadati kurseve arapskog jezika za strance (ukoliko podlegnete carima njegovih zavodljivih i lirskih sazvucja). Nezaobilazna karika u obilasku sredinje gradske cetvrti svakako je Egipatski muzej, koji vec skoro 140 godina posetiocima iz celog sveta nudi uvid u univerzum faraonskih dinastija, sa preko 120.000 fascinantnih eksponata dostupnih ocima javnosti i navodno jo toliko pohranjenih u njegovim podzemnim odajama. Velicina ovog muzejskog kompleksa i bogatstvo i raznovrsnost njegovih zbirki svakako iziskuju vie celodnevnih poseta, jer se svaki letimicni mimohod kroz ovde zarobljeno vreme zavrava lancanom fascinacijom koja ne doputa povrni obilazak. U slucaju neumoljivog nedostatka vremena, pak, nezaobilazne su Tutankamonove galerije, postavka drevnog egipatskog nakita, odaja sa kraljevskim mumijama i nadaleko poznati Fajumski portreti. Pohod ovim, i danas ivim i neobicno upecatljivim tragovima raznih faraonskih dinastija i razdoblja, jedan je od doivljaja koji se i u registru najsofisticiranijih svetskih putnika rangiraju u samom vrhu skale. Od muzeja i znamenitosti u samom centru grada, izdvajaju se jo i Muzej islamske umetnosti, nekadanja kraljevska palata Abdin koja je danas pretvorena u istoimeni muzej, probrana zbirka impresionistickih slikara u muzeju poznatog frankofila, Mahmuda Kalila, i razni drugi. Centar krase i neki od najboljih gradskih restorana, kao to su cuveni "Kafe Ri" (Cafe Riche) u ulici Talaat Harb koji postoji od 1908. godine, kao stecite egipatske knjievne, glumacke i umetnicke elite. Ovde se slue najprobranija jela sa urbanog kairskog menija, specifican spoj francuske i egipatske kuhinje, koji odoleva hirovitim promenama ukusa jo

od pocetaka 20. veka. Vredan je pomena i restoran "Felfela" u ulici Hoda aravi, koji svoje ime duguje ukusnim kratkim egipatskim kobasicama i u svojim senovitim batama nudi irok izbor egipatskih jela, poput punjenih golubova, fula i tamije i babaganua - sve to u prefinjenoj, gradskoj varijanti. Iako predstavlja zasebnu celinu i pricu za sebe, Zamalek, severni deo recnog ostrva Gezire, tematski pripada ovom centru jer predstavlja njegov prirodni nastavak u pravcu 20. veka. Na njega se obicno stie Mostom 26. juli, koji se nastavlja u istoimenu glavnu ulicu u kojoj stvarnost menja svoje nalicje i preuzima lice savremene rezidencijalne cetvrti, koja bi se mogla naci na bilo kojoj mondenoj svetskoj koordinati. Ovde su u raskonim palatama smetene ambasade i predstavnitva svih zemalja sveta; tu se uzdiu viespratnice hotela i medunarodnih poslovnih korporacija, a iroke ulice nadsvodene bogatim kronjama proarane su brojnim modernim prodavnicama, kafeima, klubovima i restoranima, koji su svakako dobrodola oaza od pranjavih bazara i vreve svakodnevice sa druge strane reke. Jedno od najomiljenijih sastajalita "zlatne mladei" Kaira je svakako restoran i klub "Abu el-Sid", u ulici 26. jula, gde se u prijatnoj atmosferi nudi meze u svojim bezbrojnim varijantama, ali i molokeja, koari, kira, ili piletina u sosu od oraha, po drevnom receptu.

Cari Orijenta: 1001 noc u jednom danu

Kao to se u istocnjackim kulturama svemu prilazi izokola, zaobilaznim putem punim metafora i skrivenih znacenja, srcu islamskog Kaira najprikladnije je prilaziti postepeno i bez urbe. Kairska Citadela (al-Ka'ala) bila je dom islamskih egipatskih vladara skoro sedam vekova, otkako ju je 1176. godine ustanovio proslavljeni vojni zapovednik Saladin. Ova tvrdava nalazi se na steni koja je jedna od retkih uzviica u inace potpuno ravnoj metropoli, tako da, pored "Kairskog tornja" na Geziri, predstavlja jedinstveni vidikovac odakle puca pogled na veliki deo grada. Ali i sama Citadela sa svojim spomenicima celina je za sebe koja zavreduje panju i temeljiti obilazak. Damiji Muhameda Alija (19. vek) ovde se pridruuju starije moeje Nasra Muhameda i Sulejman-pae, koje plene svojom raznolikom ornamentikom, arhitektonskim reenjima i izukrtanim uticajima razlicitih epoha. Poseta moejama svojevrstan je predah od vreline i vreve, jer njihove kupole cuvaju vecitu sveinu i senku koja itekako prija posle neumoljive ege i graje gradskih plocnika. Ulica i hram jesu lice i nalicje jedne iste price, u ciju sr se moe proniknuti samo ako se prate i percipiraju uporedo i nerazdvojno. Pored ovih verskih spomenika, u okviru bedema Citadele nalaze se i Muzej kocija, palata elGavhara i Muzej policije, pun kurioziteta i zanimljivih slucajeva iz istorije egipatske kriminoloke slube. Posetilac tako, na primer, ovde ima prilike da se do tancina upozna sa slucajem ozloglaenih sestara Raje i Sakine, koje su dvadesetih godina 20. veka harale Aleksandrijom, pocinivi brojna ubistva mladih i bogatih devojaka, da bi opljackale njihov nakit i ostale dragocenosti. U podnoju Citadele, samim tim i u prvom planu spektakularne panorame koja se prua sa njenih terasa, uzdie se impozantan par damija sultana Hasana (14. vek) i ar-Rifai (19. vek), koje predstavljaju jedan od najzanimljivijih primera rane memlucke sakralne arhitekture. Smatra se da u Kairu ima preko hiljadu damija, a svaku od njih prati duga i intrigantna istorija. Izgradnja damije sultana Hasana obeleena je stigmom omraenosti, buduci da je novac za njeno podizanje ovaj vladar pribavio od prodatih imanja nesrecnika koji su nali smrt u kobnom zagrljaju Crne smrti, koja je harala Kairom 1348. godine. Tokom izgradnje, jedan od minareta se sruio, pobivi na stotine ljudi, to je samo doprinelo potvrdama zloslutnih znamenja, koja su neminovno dovela i do ubistva omraenog sultana. Damija ar-Rifai, koja se nalazi tik uz sultan Hasanovu, deluje kao njena savremenica ali ih zapravo deli celih 450 godina. Njenu izgradnju otpocela je majka kediva Ismaila, princeza Hujar, koja je ovu bogomolju namenila za porodicnu grobnicu. Ipak, ona je samo bleda kopija svoje daleko starije i autenticnije prethodnice, a njena unutranjost preopterecena je velelepnim grobovima kraljevske porodice, medu kojima pociva i poslednji egipatski kralj Faruk, kao i poslednji iranski ah koji je u Egiptu pronaao utocite pred Homeinijevom islamskom revolucijom. U neposrednoj blizini ovog kompleksa nalazi se i "derviki teatar", u kojem se odredenim danima odravaju ivopisni plesovi ovog sufijskog reda. Samo srce islamskog dela Kaira pulsira u takozvanom Fustatu, gde su muslimanske dinastije stvarale prebogati lavirint damija, mauzoleja i nebrojenih gradevina profanog i sakralnog karaktera. Svako istraivanje same sri islamskog Kaira neminovno se usredsreduje na Han el-Halili, srednjovekovni bazar i epicentar trgovacke cetvrti, koju je jo 1382. ustanovio Garkas el-Halili, dvorski konjuar sultana Barkuka. Ovaj splet ulicica duboko je natopljen stracu kupoprodaje koja obeleava citav Orijent, od levantinskih obala do dalekog Istoka. Najneverovatniji oblici, boje i mirisi smenjuju se u kovitlacu povika, cenjkanja, ponuda i ljutitih opaski izneverenih ocekivanja. Od opojnih parfema, preko cilima, odece do ukrasnih i upotrebnih predmeta od mesinga, srebra, zlata, koe i nargila, uz nezaobilazne zacine i raznorazne dakonije - ovde se svaka elja u trenu pretvara u sopstveno ostvarenje. A iza ove vrtoglave pozornice prua se zanatlijska cetvrt puna radionica koje svojim kvalitetnim i matovitim kreacijama, snabdevaju bazarske tezge. Hrabrost i odvanost iskoraka iza scene, biva nagradena autenticnim prizorima svakodnevnog ivota zanatlijske mahale, ali i kudikamo niim cenama rukotvorina od drveta, sedefa, koe, stakla. Kairo ovde i dalje ivi kao pre vie stotina godina, nehajno prihvatajuci nova tehnoloka dostignuca koja nimalo ne naruavaju duh prohujalih vekova.

Na samo korak od gungule bazara uzdie se jedna od najstarijih i svakako najcenjenijih verskih i obrazovnih ustanova Egipta: damija i univerzitet el-Azhar, podignut daleke 970. godine. Pravo je zadovoljstvo osetiti hladan i sklizak beli mermer unutranjeg dvorita el-Azhara i oslukivati kako se studenti, koji po njemu hodaju ukrug, presliavaju pripremajuci se za ispite. Muslimanski studenti iz celog sveta ovde i dalje dobijaju besplatno obrazovanje iz tradicionalnih disciplina, kao to su gramatika, retorika ili logika. Od el-Azhara je u Kairu starija jedino ibn Tulunova damija, sagradena 879. godine. Kao jedna od najvecih i najstarijih u celoj zemlji, danas je pretvorena u muzej i njen obilazak je jo jedan nezaobilazan segment posete egipatskoj prestonici. U celosti podignuta od cigala od ilovace, ova damija se izdvaja svojim jedinstvenim spiralnim minaretom i prostranim dvoritem oivicenim kolonadama elegantnih stubova. Usred stambene cetvrti, u svojoj monumentalnosti deluje pomalo nadrealno, cemu jo vie doprinosi neposredna blizina jo jednog skrivenog gradskog dragulja: GajerAndersonovog muzeja. Rec je, zapravo, o palati Dona Gajer-Andersona, engleskog oficira koji je sluio u Kairu tokom tridesetih godina 20. veka i obnovio dve prostrane kuce iz 16. i 17. veka, koje su mu potom date na koricenje. Ova jedinstvena zbirka orijentalnih antikviteta i eklektickog spoja svojstvenog podanicima britanske krune, u "belom svetu" pravi je kuriozitet koji samo upotpunjuje caroliju velikog i neumornog kairskog spektakla. Istraivanje "Pobednickog grada" moglo bi da potraje koliko i ivot sam, a da se ne potroe sve njegove tajne i da ostane poneka nedorecenost neisprobanog ukusa ili neotkrivenog prizora. Neposredna blizina piramida, koje je vec poceo da zapljuskuje talas irenja urbanog jezgra Gize, savremene cetvrti poput Heliopolisa ili grotesknog Grada mrtvih, gde sirotinja obitava u senci nadgrobnih spomenika, samo dodatno proiruju neiscrpne mogucnosti traganja i doivljaja specificne meavine osecanja prisnosti, euforije, senzualnosti i protivrecja. Kao i "karkadije", ovdanji omiljeni napitak od hibiskusa, svaki susret sa Kairom samo budi novu ed i elju za ponovnim pohodom njegovim bezbrojnim skrivenim i ociglednim carima.

Ain Sukhna
Location: 55 Km South of Suez, Red Sea How to get there:
From outside Egypt Some international flights now go to El+Ein+El+Sokhna, otherwise fly direct to Cairo then either take an internal flight (see below) or go overland by bus or by car. Contact your travel agent for details. From Cairo Overland You may like to book a tour through a travel agent or hire your own transport. Bear in mind that desert driving has special requirements and be sure to get a suitable vehicle and guidance on possible hazards. 0therwise you can travel to each location by bus or service taxi and arrange trips from there. Suez: Service taxis or East Delta Bus Company buses from the Koulali terminal, near Ramses Station. By train from Ramses Station. Ain Sukhna: Buses or service taxis from Suez or by private transport from Cairo Ain Sukhna, the Arabic for "hot spring", was named after the nearby sulfur springs. The springs originate at Gebel Ataka, the northern most mountain in the Eastern Desert. Close enough to Cairo for a day-trip, this popular weekend

resort has fine beaches, coral reefs, fishing and water sports. It is located about 55 kilometers (34 miles) south of Suez, and is the nearest bathing resort to Cairo. Some hotels in Ain Sukhna are the best on the Red Sea. Ain Soukhna (Ain Sukhna, Ein Soukhna, Ein Sukhna, Ain Sokhna, el-Soukhna) on the Egyptian Red Sea Coast (actually on the Gulf of Suez) has often been referred to as a town, but is really not. Ain Soukhna can be translated as "hot spring" and the name originates from sulfur springs in Gebal Ataqa, a nearby Eastern Desert mountain. It is a region that stretches from just south of Suez down the coast for about sixty kilometers, and mostly consists of a port along with a series of resort complexes, with a few independent restaurants, gas stations and other facilities scattered along the coastal road. It seems only natural for this region to be so developed, considering that it represents the closest beaches to Cairo, one of the largest cities in the world. Traditionally, Ain Soukhna is a purely Egyptian retreat, only recently becoming an international destination. In fact, most of the the resort complexes consist mainly of vacation villas owned by Upper and Upper Middle Class Egyptians. However, many though certainly not all of the complexes also provide hotel accommodations. These range from rather quaint facilities for Middle Class Egyptians and probably some Europeans to International Five Star Hotels, which we may expect to see more of for a number of reasons. As an international tourist destination, Ain Soukhna makes considerable sense. First of all, it is very convenient, not just for the population of Cairo but also for international tourists, particularly if a beach vacation is secondary to other tourism. Typically, classic tours of Egypt travel primarily along the Nile Valley, notably visiting sites in and around Cairo, Luxor and Aswan. Traditionally, if they venture to the Red Sea, it is to Hurghada on the Egyptian Red Sea or Sharm el-Sheikh on the southern tip of the Sinai. Both locations can be reached by air, which is a short flight, but by the time one checks into the airport, boards, lands at the destination and finally retrieves any baggage, the journey will likely take several hours. Other tours travel by bus from Luxor to Hurghada, which is about a five hour trip. However, these tours must join a security convoy, which may require additional time to organize, and a common complaint is that such convoys travel dangerously fast along the road to Hurghada, though this is considered probably the most inexpensive method of visiting the Red Sea. On the other hand, Ain Soukhna is a leisurely two hour drive from Cairo, and when a new highway that is currently under construction is completed, the ride will probably take only an hour. Once someone arrives in Hurghada, tourists are limited to normal beach resort activities, of which there are many. However, there is no real sightseeing available. In fact, many international tourists coming from Europe for primarily a beach vacation in Hurghada make somewhat complicated arrangements to visit the Great Pyramids in Cairo. Obviously, for sightseeing, Ain Soukhna is much more reasonable. Europeans with a beach vacation in mind would fly into Cairo, see some of the sights, and then take the short journey to Ain Soukhna for the remainder of their visit to Egypt. However, whether a beach vacation is primary or secondary to a more classical tour, Ain Soukhan can offer a convenient itinerary to several other nearby sites. The Suez Canal is just to the north, while a ninety minute drive takes one to the Eastern Desert Monasteries. Of course, many extended classic tours travel to Sharm el-Sheikh specifically as a base for visiting St. Catherine's Monastery and Mount Sinai, which is an extraordinary location. However, St. Anthony's in the Eastern Desert is significant as the world's oldest functioning monastery founded in honor of the Saint given credit for founding monasticism. Much of this monastery has recently been restored, and nearby is also the ancient monastery of St. Paul. Furthermore, St. Catherine's is much further away from Sharm el-Shiekh then St. Anthony's is from Ain Soukhna. A well arranged tour around Ain Soukhna could allow a visit to the Suez Canal and the Eastern Desert Monasteries in the same amount of time required to visit only St. Catherine's from Sharm el-Sheikh, with time left over at the beach, all at a much lower cost more comparable to a Hurghada holiday. In fact, at least for now, in comparison to Sharm el-Sheikh, most of the costs at Ain Soukhna are more reasonable given equal facilities (such as four or five star hotels). Finally, we should also mention Ain Soukhna's reputation for having pristine beaches and coastal waters. Here, the beaches are very well kept, and the water is crystal clear.

Only a few years ago, Ain Soukhna would not have been capable of really accommodating large tour groups with good facilities, but today, that no longer applies. Today, there are at least two very fine, large resorts with others under construction. Palmera Beach resort with 264 guest rooms and 18 suites is one of these, offering very reasonable accommodations, while on the high end, though not all that costly, is Stella di Mare, with both a four and five star hotel, a PlanHotel and Swiss Inn respectively, that together have just over 500 rooms including about 15 suites. Though typical of the resort complexes at Ain Soukhna, Stella di Mare is atypical in its fine accommodations and upscale atmosphere. Besides the hotels, there are also many fine private villas within the compound. Common facilities include just about every beach activity one might expect at the best of the Red Sea resorts, together with all manner of shore entertainment including a soon to be completed golf course. It actually has one of the largest and finest Spa and Therapeutic centers in the Middle East. In addition, there are currently, spread between the two hotels, seven restaurants, and about four bars, though just outside the complex we also noted a KFC and Pizza Hut. When we visited and reviewed this complex, we were very impressed not only with its facilities, but also the management and personnel. While we very much like the idea of Ain Soukhna as an international tourist destination, it does have a few drawbacks that we might point out. First of all, it is not known as a center for scuba diving and only in the very south of Ain Soukhna is one likely to find any facilitation of scuba diving, though of course most of the hotels carry snorkeling equipment. Currently, the best of the hotels in the region have no scuba diving centers. This is probably due to the lack of famous dive sites found further south. However, it is geared somewhat more to deep sea fishing then Hurghada or Sharm el-Sheikh. Second of all, there is no airport here as there is at Hurghada or Sharm, and there may never be because actually Ain Soukhna is a short trip indeed from the Cairo Airport. Finally, there is little in the way of off-premises facilities such as independent restaurants and shops. We image that this will also develop, but for now, most visitors must rely on the entertainment, bars and restaurants within the various complexes, though compounds such as Stella di Mare offer a good variety of choices. Ain Soukha is a rising star for Egyptian tourism. The new road from Cairo, together with other new facilities that are presently under construction will doubtless make this one of Egypt's premiere beach communities. Tour operators should begin now to gear up for its popularity, adding it to standard itineraries because, simply put, it has so much to offer tourists seeking either a primary or secondary beach vacation.

This document was created with Win2PDF available at http://www.daneprairie.com. The unregistered version of Win2PDF is for evaluation or non-commercial use only.