ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Na kraju svake poslovne godine (koja se esto, ali ne uvek poklapa sa kalendarskom), preduzee priprema zavrni raun, koji slui za utvrivanje rezultata poslovanja u toku godine. Osnovni izvetaji koji se izrauju tom prilikom su: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima i drugi (recimo, izvetaj o promenama na kapitalu). Namena ovih izvetaja je da omogue menadmentu da sagleda rezultate poslovanja preduzea i proceni dobre strane i slabosti svojih poslovnih odluka. Podaci prezentirani u zavrnom raunu (to je zajedniki naziv za ove finansijske izvetaje) predstavljaju sliku kojom se preduzee predstavlja javnosti, poslovnim partnerima, kreditorima, investitorima, revizorskim kuama i drugim potencijalno zainteresovanim licima. Imajui u vidu znaaj ovih izvetaja, u nastavku e vie panje biti poklonjeno njihovoj sadrini i nainu formiranja.

Ciljevi analize finansijskih izvetaja

Analiza finansijskih izvetaja obuhvata sve tehnike koje upotrebljavaju korisnici finansijskih izvetaja kako bi pokazali vane odnose u njima. Korisnici finansijskih izvetaja se mogu podeliti u dve velike grupe: interne i eksterne. Najvaniji interni korisnik je rukovodstvo kompanije. Meutim, s obzirom da oni koji vode kompaniju imaju interne informacije o poslovanju, njima su dostupne i druge tehnike. Kako su ove tehnike pokrivene kursevima iz upravljakog raunovodstva, ovde e akcenat biti stavljen na eksterno korienje finansijske analize. Kreditori daju zajmove za koje oekuju da budu vraeni u skladu s dogovorenim rokovima. Investitori kupuju akcije od kojih oekuju da e dobijati dividende i da e njihova vrednost rasti. Obe ove grupe su suoene sa rizicima. Kreditor se suoava sa rizikom da dunik nee moi da vrati zajam, a investitor se suoava sa rizikom da e se dividende smanjiti, da nee biti isplaene ili da e trina cena akcija pasti. Obe ove grupe imaju za cilj da ostvare prihod zbog koga se isplati rizikovati. Generalno gledano, to je vei rizik potreban je i vei prihod kao kompenzacija. Bilo koji zajam ili bilo koje ulaganje mogu loe da se zavre. Iz tih razloga, veina kreditora i investitora grupie svoja sredstva u portfelj ili grupu zajmova i
127

ulaganja. Portfelj im omoguava da usaglase prinose i rizike. Bez obzira na to, da li se portfelj sastoji od jednog broja zajmova ili akcija, on se formira na osnovu individualnih odluka. Upravo kod donoenja ovih individualnih odluka, analiza finansijskih izvetaja je najkorisnija. Poverioci i investitori koriste analizu finansijskih izvetaja na dva generalna naina: x (1) da bi procenili raniju uspenost i tekui finansijski poloaj i x (2) da bi procenili budui potencijal i rizik povezan sa tim potencijalom.

Procena ranije uspenosti i tekueg finansijskog poloaja

Ranija uspenost je esto dobar indikator budueg uspeha. Stoga, investitor ili poverilac posmatra trend ranije prodaje, trokova, neto dobiti, kretanje novanih tokova i prihoda od ulaganja, ne samo kao sredstva za procenu ranije uspenosti rukovodstva, ve takoe i kao mogue idikatore budueg uspeha. Osim toga, analiza tekueg poloaja e pokazati, na primer koja sredstva poseduje preduzee i koje obaveze moraju da budu plaene. Ona e takoe pokazati kakva je situacija sa gotovim novcem, koliki dug kompanija ima u odnosu na sopstveni kapital i koliko su razumne zalihe i potraivanja. Poznavanje ranije uspenosti kompanije i njenog trenutnog poloaja je esto vano da bi se ostvario drugi opti cilj finansijske analize.

Procena budueg potencijala i prateih rizika

Informacije o prolosti i sadanjosti su korisne samo u onoj meri u kojoj pomau da se donesu ispravne odluke o budunosti. Investitor procenjuje potencijalnu sposobnost zarade neke kompanije zato to e ta sposobnost uticati na trinu cenu njenih akcija, kao i na visinu dividendi koje e ta kompanija moi da isplati. Poverilac procenjuje potencijalnu sposobnost vraanja dugova kompanije. Potencijale nekih kompanija je lake predvidjeti u odnosu na druge, pa je tako rizik povezan sa njima manji. Rizinost nekog ulaganja ili zajma zavisi od toga koliko je lako predvidjeti buduu profitabilnost ili likvidnost. Ukoliko investitor pouzdano moe da predvidi da e zarada neke kompanije po akciji naredne godine biti izmeu 2,50 i 2,60, to ulaganje je manje rizino, nego kada se oekuje da e zarada po akciji opasti na 2,00. Na primer, potencijal vezan za ulaganja u jednu stabilnu elektro-kompaniju, ili zajam takvoj kompaniji, je relativno lako predvideti na bazi njene ranije uspenosti i njenog trenutnog poloaja. Potencijal kod malog proizvoaa mikrokompjutera sa druge strane, moe biti daleko tee predvideti. Iz ovog razloga, ulaganja ili zajam elektro-kompaniji je vezan sa neto manjim rizikom nego ulaganje ili zajam maloj mikrokompjuterskoj kompaniji. esto investitor, za izlaganje veem riziku za ulaganje u mikrokompjutersku kompaniju, zahteva vei oekivani prinos (poveanje trine cene plus dividende) nego investitor koji ulae u elektro-kompaniju. Takoe e poverilac mikrokompju128

terske kompanije zahtevati viu kamatnu stopu i verovatno vie obezbeenje za naplatu duga (obezbeeni zajam, na primjer) nego poverilac elektro-kompanije. Via kamatna stopa predstavlja nadoknadu poveriocu za vii rizik kome se izloio pri odobravanju zajma. Pri korienju analize finansijskih izvetaja oni koji donose odluke moraju da procene da li su pokazatelji koje su utvrdili povoljni ili nepovoljni. Najee se za uporeivanje koriste sledea tri standarda: x (1) empirijska merila, x (2) ranija uspenost kompanije i x (3) granske norme.

Empirijska merila
Mnogi finansijski analitiari, investitori i poverioci koriste idealna ili empirijska merila kod kljunih finansijskih odnosa. Na primer, dugo se smatralo da je opti racio likvidnosti (kratkorona sredstva podeljena sa kratkoronim obavezama) od 2:1 prihvatljiv. Firma za procenu kreditne sposobnosti Dun & Bradstreet iz SAD u svojim kljunim poslovnim odnosima, nudi ove smernice. Kratkorone obaveze prema likvidnim sredstvima. Obino kompanija poinje da zapada u tekoe ukoliko ovaj odnos pree 80% Zalihe prema neto obrtnom fondu. Obino ovaj odnos ne treba da pree 80%. Iako takva merila mogu da ukau na oblasti koje treba dodatno ispitati, nema nikakvih dokaza da su ovi nivoi najbolji za sve kompanije, posebno u meunarodnom kontekstu. Kompanija sa optim raciom likvidnosti viim od 2:1 moe imati lou kreditnu politiku (to dovodi do suvie velikih dugovanja), prevelike ili zastarele zalihe, ili loe upravljanje novanim sredstvima. Kod neke druge kompanije, ovaj odnos moe biti manji od 2:1 zahvaljujui izuzetnom rukovoenju u ovim oblastima. Zbog toga, empirijska merila treba veoma paljivo koristiti.

Ranija uspenost kompanije

Napredak u odnosu na empirijska merila predstavlja poreenje finansijskih pokazatelja ili odnosa iste kompanije tokom nekog vremenskog perioda. Ovaj standard e analitiaru bar pruiti odreenu osnovu za ocenjivanje da li se odreeni odnos poboljava ili pogorava. To bi takoe moglo da bude od pomoi u prikazivanju moguih buduih trendova. Meutim, s obzirom da trendovi ponekad menjaju pravac, neophodno je da se takva predvianja paljivo formuliu. Jo jedan problem kod analize trendova je taj da prolost ne mora da bude korisno merilo za procenu buduih dogaaja. Drugim reima, ranija uspenost ne mora biti dovoljna da bi se zadovoljile trenutne potrebe. Na primer, iako se dobit od ukupnih ulaganja poveala sa 3% prole godine na 4% ove godine, ova dobit od 4% zapravo moe biti neadekvatna.
129

Granske norme
Jedan od naina da se nadoknade nedostaci korienja ranijeg uspeha kao standarda je upotreba granskih normi. Ovaj standard e otkriti poloaj kompanije koja se analizira u odnosu na druge kompanije u okviru iste industrijske grane. Na primer, pretpostavimo da druge kompanije, u okviru neke industrijske grane, imaju prosenu stopu prinosa na ukupna ulaganja od 8%. U tom sluaju, dobit od 3 ili 4 procenta verovatno nee biti adekvatna. Granske norme se takoe mogu koristiti za ocenjivanje trendova. Pretpostavimo da je zbog negativnih ekonomskih kretanja stope dobiti kompanije opala sa 12 na 10 procenata. Nalaz da su druge kopmanije, iz iste industrijske grane, bile suoene sa prosenim padom stope dobiti sa 12 na 4 procenta, ukazae da je kompanija koja se analizira, poslovala relativno dobro. Postoje tri ogranienja za upotrebu granskih normi kao standarda. Prvo, dve kompanije koje naizgled pripadaju istoj industrijskoj grani, ne moraju biti striktno kompatibilne. Uzmimo, na primer, dve kompanije za koje se smatra da se bave poslovima iz oblasti naftne industrije. Osnovna poslovna aktivnost jedne od njih moe biti prodaja proizvoda od nafte, koje ona kupuje od drugih proizvoaa i distribuira ih kroz svoje benzinske stanice. Druga, meunarodna kompanija bi mogla da se bavi otkrivanjem, proizvodnjom, rafiniranjem i prodajom svojih sopstvenih naftnih derivata. Poslovi ove dve kompanije nisu uporedivi, jer su u sutini bitno razliiti. Drugo, veina velikih kompanija danas posluje u vie industrijskih grana. Neke od ovih diverzifikovanih kompanija, ili konglomerata, rade u mnogim meusobno nepovezanim industrijskim granama. Individualni segmenti ovakve diverzifikovane kompanije generalno imaju razliite stope profitabilnosti i razliite stepene rizika. Pri analizi konsolidovanih finansijskih izvetaja ovih kompanija, esto je nemogue koristiti granske norme kao standarde zato to jednostavno nema drugih kompanija koje su dovoljno sline. Zahtev Meunarodnog komiteta za standarde u raunovodstvu daje delimino reenje za ovaj problem. U ovom zahtevu se navodi da viestrane kompanije moraju da izvetavaju o prihodima, dobiti od poslovanja i sredstvima koja se mogu identifikovati za svaki od segmenata njihovog rada. U zavisnosti od specifinih kriterijuma, informacije o tim segmentima mogu biti iznete za poslove u razliitim industrijskim granama ili stranim tritima. Tree ogranienje, vezano za granske norme, je da kompanije u okviru iste industrijske grane, koje se bave slinim poslovima, mogu da koriste razliite prihvatljive raunovodstvene metode. Odnosno, zalihe se mogu vrednovati uz pomo razliitih metoda, ili se mogu koristiti razliite metode amortizacije za slina sredstva. Pa ipak, ukoliko je dostupan mali broj informacija o ranijem uspehu, granske norme verovatno nude najbolje postojee standarde za ocenu tekueg uspeha, ali ih treba veoma paljivo koristiti.
130

Izvori informacija
Spoljanji analitiar je esto ogranien na javno dostupne informacije o nekoj kompaniji. Najvaniji izvor informacija o javnim korporacijama su izvetaji koje objavljuje ona sama, izvetaji poslati institucijama za hartije od vrednosti, poslovni asopisi i podaci konsultantskih firmi za kredite i ulaganja.

Izvetaji koje objavljuje sama kompanija

Godinji izvetaj koji objavljuje neka javna korporacija predstavlja vaan izvor finansijskih informacija. Najvaniji delovi godinjeg izvetaja su: x (1) analiza poslovanja tokom protekle godine koju daje rukovodstvo, x (2) finansijski izvetaji (bilans stanja, uspeha, novanih tokova), x (3) napomene uz te izvjetaje ukljuujui i glavne raunovodstvene metode koje je koristila data kompanija, x (4) revizorski izvetaj i x (5) rezime poslovanja tokom viegodinjeg perioda. Veina javnih kompanija takoe objavljuje i periodine izvetaje o finansijskoj situaciji, obino kvartalno ili na est meseci. Ovi izvetaji predstavljaju ograniene informacije u obliku skraenih finansijskih izvetaja, koji mogu biti podvrgnuti ogranienoj ili potpunoj reviziji od strane nezavisnih revizora. Ove meuizvetaje paljivo prati finansijska zajednica radi uoavanja ranih znakova vanih promena u kretanju dobiti preduzea.

Bilans stanja
Bilans stanja predstavlja izraz finansijskog poloaja preduzea na odreeni dan. Uobiajeno je da se on prezentira u obliku dvostrane tabele, na ijoj levoj strani je prikazana aktiva (imovina), a na desnoj pasiva (izvori).
AKTIVA Imovina preduzea PASIVA Izvori finansiranja

Osnovno pravilo kod sastavljanja bilansa stanja je da zbir aktive i pasive mora biti jednak. Ovo je posledica principa voenja knjigovodstva, poznatog pod na131

zivom sistem dvojnog knjigovodstva. Po ovom sistemu, svaka poslovna promena iskazuje se u poslovnim knjigama na dva ili vie rauna-konta, gde jedan ili vie njih "duguje", a drugi (ili vie njih) "potrauje". Zbir proknjienih iznosa na strani duguje" i "potrauje" mora biti jednak. Ukoliko zbir aktive i pasive nije jednak, odnosno, ako bilans nije u ravnotei, to znai da postoji greka u evidentiranju poslovnih promena, koju treba ispraviti. Pozicije bilansa mogu se predstaviti po principu opadajue ili rastue likvidnosti. Po principu opadajue likvidnosti, bilansne pozicije se rasporeuju tako da se na poetku, ili pri vrhu, nalaze sredstva (u aktivi) koja se najbre mogu pretvoriti u novac, odnosno izvori sredstava (u pasivi) sa najkraim rokom dospea. Princip rastue likvidnosti, oznaava da su bilansne pozicije rasporeene suprotno od navedenog, dakle, tako da se na poetku, ili pri vrhu, nalaze sredstva koja se najsporije mogu pretvoriti u novac (u aktivi), odnosno izvori sredstava (u pasivi) sa najduim rokom dospea. U zavisnosti od obraunskog sistema, nain prikazivanja bilansnih pozicija razliit je izmeu raznih zemalja, ali sutinski nema nikakve razlike. U naoj praksi, prihvaen je princip rastue likvidnosti, tako da emo se njega i pridravati. Tradicionalna dvostrana tabela nije jedini nain na koji se bilans stanja moe prikazati. Bilans se moe predstaviti u vidu jednostrane tabele na ijem se vrhu nalaze elementi aktive, a ispod njih pozicije pasive. U knjigovodstvu preduzea postoji mnotvo (vie desetina ili stotina) razliitih rauna (konta) na kojima se iskazuje svaka poslovna promena. Za potrebe satavljanja bilansa, neki od njih se sistematizuju tako da ine logine grupe, koje se nazivaju bilansne pozicije. Zakonodavstvo anglosaksonskih zemalja (SAD, V.Britanija, Australija i dr.), ne propisuje striktno formu i sadrinu bilansa stanja, to znai da preduzea imaju odreeni stepen slobode prilikom njegove izrade. To, meutim, ne znai da se bilans moe sastaviti po nahoenju, jer postoje tzv. raunovodstveni standardi, koji su i meunarodno usvojeni, a koji slue kao okvir za procenu i nain iskazivanja pojedinih stavki. Teorija i praksa zemalja koje su, na neki nain, pod uticajem francuskog i nemakog iskustva u ovoj oblasti (u ovu grupu zemalja ulazi i Srbija), nameu preduzeima obavezu da se pridravaju propisanih ema, prilikom sastavljanja bilansa stanja. Preduzea koja posluju u razliitim granama privrede, mogu imati veoma izdiferenciranu strukturu sredstava. Na primer, preduzee iz oblasti industrijske proizvodnje nema ista sredstva kao preduzee koje se bavi iskljuivo trgovinom, ili kao kolska ustanova. Iz tog razloga, banke imaju ak zakonom propisanu bilansnu emu koja se (to je logino) bitno razlikuje od bilansa proizvodnog preduzea. Mi emo se ovde pridravati bilansa privrednih preduzea, ije e se pozicije grupisati (iz didaktikih razloga) na svega nekoliko. U aktivi bilansa nalaze se:  nematerijalna ulaganja  osnovna sredstva
132

 uea u kapitalu drugih pravnih lica  dugoroni finansijski plasmani  zalihe  potraivanja od kupaca  kratkoroni finansijski plasmani  ostala obrtna sredstva  gotovina i gotovinski ekvivalenti

Nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, uea u kapitalu drugih pravnih lica, dugoroni finansijski plasmani ine stalnu imovinu preduzea. Zalihe materijala, robe, proizvodnje u toku, potraivanja od kupaca, kratkoroni finansijski plasmani i novana sredstva predstavljaju obrtnu imovinu (sredstva). U pasivi bilansa nalaze se:  kapital preduzea  dugorone obaveze  kratkorone obaveze U daljoj analizi, koristie se podaci iz bilansa stanja prikazanog narednom tabelom:
(000 Din) POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansijski plasmani Svega Stalna imovina Zalihe Potraivanja po osnovu prodaje Kratkoroni finansijski plasmani Ostala potraivanja Aktivna vremenska razgranienja Gotovina i gotovinski ekvivalenti Svega Obrtna imovina Ukupno Aktiva 31-1205 127 34,389 310 34,826 47,317 51,867 214 0 2,029 375 101,802 136,628 31-1206 110 34,972 660 35,742 56,000 64,431 949 547 5,539 20,597 148,063 183,805 31-1207 173 47,979 528 48,680 73,645 83,079 913 676 13,156 7,991 179,460 228,140 31-1208 157 59,367 1,704 61,228 88,828 95,315 314 676 13,002 2,883 201,018 262,246 31-1209 139 64,884 1,415 66,438 106,284 94,206 708 0 14,944 20,532 236,674 303,112

133

POZICIJA Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Rezultat tekue godine Svega Kapital Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Dugorona rezervisanja Svega Dugorone obaveze Obaveze prema dobavljaima Kratkorone finansijske obaveze Ostale kratkorone obaveze Pasivna Vremenska Razgranienja Svega Kratkorone obaveze Ukupno Pasiva

31-1205 50,000 0 29,352 15,855 95,207 0 9,055 0 9,055 18,917 11,565 1,884 0 32,366 136,628

31-1206 50,000 0 48,955 21,515 120,470 19,931 6,526 0 26,457 20,485 12,661 3,732 0 36,878 183,805

31-1207 50,000 0 73,166 58,972 182,138 11,659 989 0 12,648 20,441 11,521 1,392 0 33,354 228,140

31-1208 50,000 0 124,721 37,665 212,386 6,789 0 0 6,789 27,411 14,710 950 0 43,071 262,246

31-1209 50,000 0 152,631 34,509 237,140 25,476 2,235 0 27,711 21,998 14,979 1,284 0 38,261 303,112

Definisanje bilansnih pozicija

Novana sredstva i novani ekvivalenti
Pozicija novanih sredstava sadri sumu gotovog novca u blagajni (dinarskoj i valutnoj), iznos sredstava na dinarskom i valutnom raunu u banci, kao i sredstva izdvojena na dinarskim i valutnim akreditivima. Visina ovih sredstava zavisi od potreba preduzea za likvidnou, odnosno visine i rokova dospea obaveza. U principu, preduzee se trudi da ih svede na minimum, jer, iako ponekad donose minimalnu kamatu kao sredstva po vienju, postoji opasnost umrtvljenja kapitala u ovom obliku. Sa druge strane, nedostatak novanih sredstava u momentu dospea obaveza, dovodi do nelikvidnosti. Usaglaavanje ova dva kontradiktorna zahteva sprovodi se adekvatnim planiranjem novanih tokova, to je predmet posebnog poglavlja ove knjige. Sledi detaljniji prikaz novanih sredstava preduzea iz naeg primera:
134

POZICIJA Gotovina u blagajni u RSD Gotovina u blagajni u valuti Novac u bankama u RSD Novac u bankama u valuti Gotovinski ekvivalenti Novac u tranzitu Ostali novac Svega gotovinski ekvivalenti i gotovina

31-12-05 19 11 195 150

31-12-06 1,030 618 12,770 6,179

31-12-07 400 240 3,756 3,596

31-12-08 144 86 1,643 1,009

31-12-09 1,027 616 10,266 8,623

375

20,597

7,991

2,883

20,532

Kratkoroni finansijski plasmani

U ovu kategoriju aktive, ubrajaju se kratkoroni finansijski plasmani u povezana preduzea, dati kratkoroni krediti u zemlji i inostranstvu, plasmani u kratkorone hartije od vrednosti, deo datih dugoronih kredita koji dospeva u periodu do jedne godine i dr. Potraivanja po osnovu posedovanja kratkoronih hartija od vrednosti odnose se na iznos hartija od vrednosti, koje je preduzee kupilo, a iji je rok dospea do 1 godine. Ove hartije se ne kupuju sa ciljem dugoronog ulaganja, nego u nameri da se prodaju kada im trina cena poraste iznad one koja je za njih plaena ili da se dre do dana dospea i naplate zajedno sa kamatom. Ova pozicija, posle novanih sredstava, predstavlja najlikvidniji oblik aktive, to znai da se moe brzo i lako prodati, a obezbeuje odreeni prinos na novac koji bi inae stajao neaktivan na raunu u banci. Kratkorone hartije od vrednosti se u bilansu imogu prikazati po svojoj nominalnoj vrednosti, po tekuoj trinoj vrednosti ili po ceni po kojoj su kupljene, u zavisnosti od toga koja od njih vie odgovara zadacima preduzea u oblasti otkrivanja informacija. Sledi detaljniji prikaz novanih sredstava preduzea iz naeg primera:
POZICIJA Kratkoroni finansijski plasmani u povezana preduzea Kratkoroni krediti u zemlji Kratkoroni krediti u inostranstvu Deo dugor. kred. koji dosp. do jedne god. Plasmani u kratkoro. hartije od vrednosti Ostali kratkoroni finansijski plasmani Svega kratkoroni finansijski plasmani 214 949 913 314 708 31-1205 31-1206 31-1207 31-1208 31-1209

214

949

913

314

708

135

Potraivanja
U potraivanja se ubrajaju oni iznosi koje preduzee oekuje da naplati u roku kraem od godinu dana. Prema vrsti, potraivanja mogu biti:
 potraivanja od kupaca za fakturisanu ili isporuenu, a nenaplaenu robu  potraivanja od dobavljaa za vrednost robe plaene unapred  potraivanja po osnovu uvoza za tu raun  potraivanja po osnovu komisione i konsignacione prodaje  potraivanja od dravnih organa i institucija  potraivanja po osnovu datih kratkoronih kredita  aktivna vremenska razgranienja  ostala potraivanja

Potraivanja iz poslovanja pokazuju stanje obrauna sa kupcima i drugim dunicima. Kupcima se obino daje odreeni rok od 8, 15 ili 30 dana, u kom treba da plate za kupljenu robu. Dok se naplata ne izvri, kupci se zaduuju za vrednost kupljene robe. Ako se knjigovodstvo vodi po principu tzv. fakturisane realizacije, onda se u momentu ispistavljanja fakture kupcu, pojavljuje i prihod, bez obzira da li je naplaen ili ne. Po drugom principu voenja knjigovodstva, a to je princip naplaene realizacije, prihod se pojavljuje onda kada je kupac izvrio uplatu. Ukoliko preduzee prodaje svoje proizvode i robu, i na domaem i na stranom tritu, onda potraivanja od kupaca mogu da se odvojeno iskau kao potraivanja od kupaca u zemlji i potraivanja od kupaca u inostranstvu. Sledea tabela prikazuje potraivanja po osnovu prodaje:
POZICIJA Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraivanja od kupaca - povezanih pravnih lica Svega potraivanja po osnovu prodaje 31-1205 51,867 0 0 51,867 31-1206 64,431 0 0 64,431 31-1207 83,079 0 0 83,079 31-1208 95,315 0 0 95,315 31-1209 94,206 0 0 94,206

Ovo preduzee, oigledno prodaje robu samo na domaem tritu, osim ako je naplatilo ba sva potraivanja iz inostranstva. Potraivanja po osnovu prodaje se mogu klasifikovati i po kriterijumu dospelosti, kako je prikazano sledeom tabelom:
136

POZICIJA Nedospela potraivanja Dospela potraivanja Potraivanja klasifikovana kao sumnjiva i sporna Svega potraivanja od kupaca u zemlji

31-1205 44,087 7,780

31-1206 57,988 6,443

31-1207 68,125 14,954

31-1208 81,018 14,297

31-1209 82,901 11,305

51,867

64,431

83,079

95,315

94,206

Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da preduzee u proseku ima 14% nenaplaenih potraivanja od prodaje. Praksa pokazuje da neki kupci nisu u mogunosti da plate svoju obavezu u pomenutom roku. Zbog nesigurnosti ove naplate, preduzee takva potraivanja prikazuje na odvojenom raunu koji se naziva Sumnjiva i sporna potraivanja. Osim toga, u dobro organizovanom knjigovodstvu, potraivanja od kupaca koji kasne sa plaanjem, razvrstavaju se prema broju dana kanjenja. Ovo se zove analiza potraivanja po ronosti i moe da se vodi na sledei nain:
 Potraivanja sa kanjenjem 1 - 7 dana  Potraivanja sa kanjenjem 8 - 15 dana  Potraivanja sa kanjenjem 16 - 30 dana  Potraivanja sa kanjenjem preko 30 dana

Poto je preduzee iz naeg primera imalo potraivanja samo od kupaca u zemlji, ona se mogu prikazati na sledei nain:
POZICIJA Kanjenje 1 - 7 dana Kanjenje 8 - 15 dana Kanjenje 16 - 30 dana Kanjenje preko 30 dana Svega dospela potraivanja od kupaca u zemlji 31-1205 6,224 778 622 156 7,780 31-1206 5,154 645 515 129 6,443 31-1207 11,963 1,495 1,196 299 14,954 31-1208 11,438 1,430 1,144 286 14,297 31-1209 9,044 1,130 904 226 11,305

Na osnovu ovih podataka mogu se donositi valjane odluke iz domena prodajne politike, odnosa sa kupcima, procedura naplate i sl. Ostala potraivanja se mogu razvrstati kao: potraivanja iz specifinih poslova i druga potraivanja. U potraivanja iz specifinih poslova moemo svrstati: potraivanja od izvoznika, potraivanja po osnovu uvoza za tu raun, potraivanja iz komisione i konsignacione prodaje i ostala potraivanja iz specifinih poslova.
137

Druga potraivanja se odnose na: avanse date dobavljaima za robu i usluge, potraivanja za kamatu i dividende, potraivanja od zaposlenih, potraivanja od dravnih organa, potraivanja za poreze i doprinose i dr. Aktivna vremenska razgranienja (ili rashodi buduih perioda) su unapred plaeni trokovi. Oni obuhvataju sve vidove avansnih plaanja od kojih e se prihod ostvariti u narednom obraunskom periodu (na primer, uvoenje novog proizvoda na trite). U ovu grupu ukljuuju se unapred plaene usluge koje jo nisu iskoriene (na primer, zakup prostorija).

Zalihe
Zalihe preduzea sastoje se od sirovina, materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, nezavrene proizvodnje, gotovih proizvoda na skladitu i robe. Ove komponente se u bilansu iskazuju po nabavnoj ceni, kada se radi o kupovini, odnosno po ceni kotanja, ako ih je preduzee proizvelo. Tabela prikazuje strukturu zaliha preduzea iz primera:
POZICIJA Zalihe sirovina, materijala i ambalae Nedovrena proizvodnja i usluge Gotovi proizvodi Roba Svega zalihe 9,463 0 47,317 14,000 0 56,000 11,783 0 73,645 18,654 0 88,828 27,634 0 106,284 31-1205 37,854 31-1206 42,000 31-1207 61,862 31-1208 70,174 31-1209 78,650

Pitanje procene vrednosti zaliha vano je pri opredeljivanju uea sirovina i materijala u vrednosti proizvodnje, a to je direktno vezano za visinu oporezivog profita. Sirovine i materijali se nabavljaju po razliitim cenama tokom vremena, i zavisno od dobavljaa. Osnovno pitanje koje se javlja kod kalkulacije cene gotovog proizvoda je: po kojoj ceni prikazati izlaz materijala sa skladita, i njegov ulaz u proizvodnju. Za to postoji vie mogunosti, od kojih su u najeoj upotrebi sledee:
 metod "prva ulazna cena jednaka prvoj izlaznoj"

(First in - First out) FIFO

 metod "poslednja ulazna cena jednaka prvoj izlaznoj"

(Last in - First out) LIFO

 metod "najvia ulazna cena jednaka prvoj izlaznoj"

(High in - First out) HIFO

 metod ponderisane prosene cene

138

Kod FIFO metoda, cena prve koliine materijala koji ulazi u proizvodnju jednaka je ceni prve nabavke tog materijala. Cena druge koliine koja ulazi u proizvodnju, jednaka je ceni druge nabavke, i tako dalje hronolokim redom. U periodu rasta cena, ovaj metod daje niu cenu materijala koji ulazi u proizvodnju, nie trokove, vei profit od prodaje i vei porez na profit. Primenom LIFO metoda, cena prve koliine materijala koji ulazi u proces proizvodnje, jednaka je (hronoloki) poslednjoj ceni nabavke tog materijala. Ovaj metod rezultira veim trokovima i manjim profitom od prodaje nego FIFO metod. HIFO metod oznaava primenu postupka pri kome je cena prve koliine materijala koji ulazi u proizvodnju jednaka najveoj ceni nabavke tog materijala. Cena druge koliine, jednaka je drugoj najvioj ceni nabavke itd. Metod ponderisane prosene cene podrazumeva izraunavanje prosene nabavne cene posle svake kupovine konkretnog materijala ili sirovine. Ponderisana cena znai da se prosena cena izraunava kao kolinik zbira vrednosti svih nabavki u datom momentu, i nabavljene koliine materijala. Na primer, ako je nabavna cena, prilikom prve kupovine jednog materijala 10 dinara, prilikom druge 12, prosena cena nije jednaka 11 dinara, ako su nabavljene koliine razliite. Uticaj primene raznih metoda na cenu materijala koji ulazi u proizvodnju i vrednost materijala koji ostaje na zalihama, ilustrovae se sledeim primerom. Preduzee je kupilo materijal u koliinama i po cenama prikazanim u tabeli:
Koliina (kg) I nabavka II nabavka III nabavka 30 20 25 Cena (din/kg) 6 8 7

Proces proizvodnje zahteva 40 kg. ovog materijala. x a) Po kojoj ceni e materijal ui u proizvodnju? x b) Kolika je vrednost materijala koji ostaje na zalihama? Primenom FIFO metoda: x a) Trokovi proizvodnje terete se sa 30 x 6 + 10 x 8 = 260 dinara x b) Vrednost zaliha je 10 x 8 + 25 x 7 = 255 dinara Primenom LIFO metoda: x a) Trokovi proizvodnje terete se sa 25 x 7 + 15 x 8 = 295 dinara x b) Vrednost zaliha je 5 x 8 + 30 x 6 = 220 dinara
139

Primenom HIFO metoda: x a) Trokovi proizvodnje terete se sa 20 x 8 + 20 x 7 = 300 dinara x b) Vrednost zaliha je 5 x 7 + 30 x 6 = 215 dinara Primenom metoda ponderisane prosene vrednosti: Pre svega treba utvrditi prosenu cenu posle svake nabavke. Posle prve nabavke, prosena cena je jednaka Nabavna vrednost / Ukupno nabavljena koliina, to jest:

(30 x 6 ) / 30 = 6 dinara
Posle druge nabavke, prosena cena je

((30 x 6 )+(20 x 8)) / 50 = 6,80 dinara

Posle tree nabavke, prosena cena je

((30 x 6 )+(20 x 8)+(25 x 7)) / 75 = 6,87 dinara.

Tabelarno iskazano:
Koliina (kg) I nabavka II nabavka III nabavka 30 20 25 Cena (din/kg) Prosena cena 6 8 7 6.00 6.80 6.87

x a) Trokovi proizvodnje terete se sa 40 x 6,87 = 274,80 dinara x b) Vrednost zaliha je 35 x 6,87 = 240,20 dinara Sumarno prikazani, rezultati su sledei:
FIFO metod Trokovi Vrednost zaliha 260 255 LIFO metod HIFO metod 295 220 300 215 Metod prosene cene 274.8 240.2

Iz ovog primera, oigledan je uticaj primene razliitih metoda vrednovanja zaliha na finansijski rezultat. Izbor konkretnog metoda zavisi od poslovne politike preduzea, s tim to propisi u mnogim zemljama ne dozvoljavaju promenu primenjenog metoda, u toku poslovne godine. U uslovima inflacije, ovaj obraun se dodatno komplikuje neophodnom revalorizacijom zaliha.
140

Stalna imovina
Osnovna sredstva (materijalna imovina) predstavljaju onaj deo imovine (aktive) preuzea koji se vie godina koristi u poslovanju preduzea i po pravilu, nije namenjen prodaji. U osnovna sredstva se ubraja: zemljite koje se nalazi u vlasnitvu preduzea, zgrade, oprema, maine, transportna mehanizacija, nametaj itd. (kod poljoprivrednih preduzea jo i dugogodinji zasadi i osnovno stado). U bilansu stanja, ova sredstva se iskazuju po sadanjoj (neotpisanoj) vrednosti. S obzirom da se ova sredstva, kako je ve reeno, koriste vie godina, ona se u tom periodu fiziki troe, ali i ekonomski zastarevaju usled tehnolokog razvoja. To znai da im se svake godine vrednost smanjuje, bez obzira da li se ona koriste ili ne. Vrednosni izraz fizikog troenja i zastarevanja osnovnih sredstava naziva se amortizacija. Metodi obrauna amortizacije detaljnije su objanjeni u poglavlju Trokovi sredstava za rad. Nematerijalna aktiva obuhvata rashode uinjene radi dobijanja koncesija, patenata, licenci, trgovake marke, istraivako-razvojne radove i tzv. goodwill (imid firme). Iako nemaju materijalni oblik, ova sredstva mogu biti veoma znaajna stavka u bilansu. Rashodi koji se odnose na nematerijalnu aktivu, po pravilu, prenose se na vie godina. Treba primetiti da se u bilansu odraava samo ona nematerijalna aktiva, za koju je pravo korienja kupljeno od drugih preduzea i/ili institucija. Goodwill se iskazuje u vrednosnom obliku i obuhvata iroki krug trinog poimanja profitabilnosti i prestinosti preduzea (proizvodne tajne, iskustvo poslovanja na odreenom tritu, "vrednost" poslovnih veza i sl.). Pod dugoronim finansijskim ulaganjima (plamsanima) podrazumeva se iznos ulaganja u povezana i druga pravna lica, dati dugoroni krediti, vrednost akcija drugih firmi koje preduzee ima u posedu i druga ulaganja sa rokom dospea duim od godinu dana. Vrednost stalne imovine grupisane u osnovne kategorije prikazana je sledeom tabelom:
POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansijski plasmani Svega stalna imovina 31-12-05 127 34,389 310 34,826 31-12-06 110 34,972 660 35,742 31-12-07 173 47,979 528 48,680 31-12-08 157 59,367 1,704 61,228 31-12-09 139 64,884 1,415 66,438

Ova tabela daje zbirne podatke, ali za potrebe analize potrebno je ui u dubinu i detaljnije prikazati svaku od ovih pozicija. Tako, na primer, struktura nematerijalnih ulaganja moe da ima sledei oblik:
141

POZICIJA Osnivaka ulaganjaf Ulaganja u razvoj Koncesije, patenti, licence i slina prava Goodwill Avansi za nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja u pripremi Ostala nematerijalna ulaganja Svega nematerijalna ulaganja

31-1205

31-1206

31-1207

31-1208

31-1209

127

110

173

157

139

127

110

173

157

139

Tek iz ove tabeli vidimo da se nematerijalna ulaganja, iako ne previe znaajna u pogledu ukupne vrednosti, sastoje samo iz koncesija, patenata, licenci i slinih prava, a da ne sadre, na primer, goodwill i da nema nematerijalnih ulaganja u pripremi. Vrednost materijalnih ulaganja je rasla iz godine u godinu, sa 34,389 u 2005. godini na 64,884 u 2009. Da li je rasla vrednost svih oblika materijalnih ulaganja ili samo nekih? Da li je vrednost nekih pozicija opadala? Na ova i slina pitanja moemo da odgovorimo ako pogledamo detaljniji prikaz njihove strukture:
POZICIJA Zemljite ume i viegodinji zasadi Graevinski objekti Postrojenja i oprema Avansi za materijalna ulaganja Materijalna ulaganja u pripremi Ostala materijalna ulaganja Svega materijalna ulaganja 31-1205 31-1206 31-1207 31-1208 31-1209

13,756 20,633

12,371 17,083 5,518

13,248 16,861 17,870 47,979

27,309 32,058

31,144 33,740

34,389

34,972

59,367

64,884

Sada se vidi da ovo preduzee nema zemljita, niti uma i viegodinjih zasada. Njegova materijalna ulaganja sastoje se najveim delom iz graevinskih objekata, postrojenja i opreme. Osim toga, u 2006. i 2007. godini bilo je materijalnih ulaganja u pripremi, to znai da je preduzee investiralo u svoja sredstva, to se vidi iz bilansa za 2008. godinu, kada se poveava vrednost graevinskih objekata i postrojenja sa opremom. Iz ega se sastoje dugoroni finansijski plasmani ovog preduzea? To emo saznati iz naredne tabele, koja prikazuje anlitiku ove bilansne pozicije:
142

POZICIJA Dugorona ulaganja u povezana pravna lica Dugorona ulaganja u ostala pravna lica Dugoroni krediti povezanim pravnim licima Dugoroni krediti u zemlji Dugoroni krediti u inostranstvu Ulaganja u dugorone hartije od vrednosti Otkupljene sopstvene akcije Ostali dugoroni plasmani Svega dugoroni finansijski plasmani

31-1205 186

31-1206 660

31-1207 528

31-1208 1,388

31-1209 1,349

124

316

66

310

660

528

1,704

1,415

Od raznih moguih vrsta finansijskih plasmana, preduzee iz primera imalo je dugorona ulaganja u povezana pravna lica, kao i date dugorone kredite (pozajmice) preduzeima u zemlji.

Kratkorone obaveze
Kratkorone obaveze predstavljaju iznos novca koji preduzee treba da plati ili vrednost proizvoda, robe i usluga koje treba isporui, drugom preduzeu, u roku kraem od godinu dana. Osnovna podela kratkoronih obaveza je na:
 obaveze prema dobavljaima  kratkorone finansijske obaveze  ostale kratkorone obaveze  pasivna vremenska razgranienja POZICIJA Obaveze prema dobavljaima Kratkorone finansijske obaveze Ostale kratkorone obaveze Pasivna vremenska razgranienja Svega kratkorone obaveze 31-1205 18,917 11,565 1,884 0 32,366 31-1206 20,485 12,661 3,732 0 36,878 31-1207 20,441 11,521 1,392 0 33,354 31-1208 27,411 14,710 950 0 43,071 31-1209 21,998 14,979 1,284 0 38,261

143

Obveze prema dobavljaima mogu biti: primljeni avansi, depoziti i kaucije, obaveze prema dobavljaima za fakturisanu ili isporuenu, a neplaenu robu, obaveze prema uvozniku, obaveze za robu uzetu na komisionu i konsignacionu prodaju, obaveze prema dravnim organima i institucijama i dr.
POZICIJA Primljeni avansi, depoziti i kaucije Obaveze prema dobavljaima - povezanim pravnim licima Obaveze prema dobavljaima u zemlji Obaveze prema dobavljaima u inostranstvu Ostale obaveze iz poslovanja Svega obaveze prema dobavljaima 31-1205 0 16,079 2,838 18,917 31-1206 0 18,027 2,458 20,485 31-1207 0 17,579 2,862 20,441 31-1208 0 23,025 4,386 27,411 31-1209 0 18,918 3,080 21,998

Kratkorone finansijske obaveze obuhvataju obaveze po osnovu uzetih kratkoronih kredita u zemlji ili inostranstvu, deo uzetih dugoronih kredita koji dospeva u periodu kraem od godinu dana, obaveze po osnovu emitovanih kratkoronih hartija od vrednosti i dr. Sledea tabela prikazuje iznos ovih obaveza za preduzee iz primera:
POZICIJA Kratkoroni krediti od povezanih preduzea Kratkoroni krediti u zemlji Kratkoroni krediti u inostranstvu Deo dugoronih kredita koji dospeva do jedne godine Obaveze po kratkoronim hartijama od vrednosti Ostale kratkorone finansijske obaveze Svega kratkorone finansijske obaveze 31-1205 31-1206 31-1207 31-1208 31-1209

9,252 2,313

10,382 2,279

9,793 1,728

13,092 1,618

13,481 1,498

11,565

12,661

11,521

14,710

14,979

Pasivna vremenska razgranienja se odnose na: unapred obraunate trokove, obraunate prihode budueg perioda, razgraniene zavisne trokove nabavki, razgraniene obaveze za PDV, odloene prihode i primljene donacije i sl. Ostale kratkorone obaveze se odnose na obaveze prema zaposlenima, obaveze prema dravnim organima i institucijama, i dr.
144

POZICIJA Obaveze po osnovu kamata i trokova finansiranja Obaveze za uee u dobiti Obaveze prema zaposlenima, fizikim licima, lanovima UO Obaveze po osnovu zarada Obaveze za porez na dodatu vrednost Obaveze za ostale poreze, doprinose i dabine Ostale obaveze Svega druge obaveze

31-1205 529

31-1206 1,786

31-1207 447

31-1208 252

31-1209 538

353 701 301 1,884

766 708 472 3,732

447 349 149 1,392

377 209 112 950

538 125 84 1,284

Prethodna tabela prikazuje da je ovo preduzee imalo nekoliko vrsta ostalih obaveza. Ove obaveze obino nisu znaajne po vrednosti u poreenju sa svim obavezama koje preduzee ima u bilansu.

Dugorone obaveze
Ova kategorija obuhvata tri osnovne vrste obaveza iji je rok dospea dui od godinu dana: dugorone kredite, dugorona rezervisanja i ostale dugorone obaveze. Dugoroni krediti mogu biti dobijeni od povezanih pravnih lica, kao i od drugih preduzea iz zemlje ili inostranstva. Preduzee moe uzeti i hipotekarni zajam, za koji u celini ili delimino garantuje svojim sredstvima. Hipotekarni zajmovi su najpovoljniji vid ulaganja za investitora, jer praktino banci eliminiu rizik od nemogunosti naplate. Ako preduzee nije sposobno da isplati kamatu ili zajam po njegovom dospeu, investitor koji je uloio sredstva u ovaj zajam ima pravo prvenstva, u poreenju sa drugim ulagaima (na primer imaocima obveznica), u naplati od prodaje aktive preduzea. Naredna tabela predstavlja analitiku dugoronih kredita preduzea iz primera. Iz nje se vidi da je ono imalo samo obaveze po kreditima u zemlji.
POZICIJA Dugoroni krediti od povezanih preduzea Dugoroni krediti u zemlji Dugoroni krediti u inostranstvu Svega dugoroni krediti 0 19,931 11,659 6,789 25,476 31-1205 31-1206 31-1207 31-1208 31-1209

19,931

11,659

6,789

25,476

145

Dugorona rezervisanja se odnose na trokove i rizike koji mogu da nastanu u poslovanju, i tu spadaju rezervisanja za: trokove koje preduzee ima za odravanje prodate robe u garantnom roku, trokove obnavljanja prirodnih resursa (zemljita i uma), trokove koji e se javiti sa velikom izvesnou u narednim godinama, a u vezi su sa zadranim kaucijama i depozitima, trokove naknada i beneficija zaposlenih kao to su otpremnine prilikom odlaska u penziju, jubilarne nagrade i sl, zatim trokovi rezervisanja za sudske sporove u toku, za izdate garancije i jemstva i dr. Ostale dugorone obaveze odnose se na obaveze koje se prema ugovoru mogu konvertovati u kapital, obaveze prema matinim i zavisnim preduzeima, kao i obaveze po emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti (na primer obveznicama). U cilju pribavljanja dopunskih novanih sredstava, preduzee moe da emituje obveznice. To je dugorona hartija od vrednosti sa fiksnom kamatom i glasi na donosioca. Kamata na obveznice se obino isplauje jednom do dva puta godinje do roka dospea, kada se isplauje i iznos glavnice.
POZICIJA Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital Obaveze prema povez. pravnim licima Obaveze po emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti Ostale dugorone obaveze Svega ostale dugorone obaveze 31-1205 31-1206 31-1207 31-1208 31-1209

9,055 9,055

6,526 6,526

989 989 0

2,235 2,235

Prethodna tabela nam pokazuje da je preduzee imalo obaveze po emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti, u ovom sluaju korporativnim obveznicama.

Kapital preduzea
Ova pozicija predstavlja vrednosni izraz uloga osnivaa i/ili vlasnika. Treba obratiti panju na izraz "i/ili" u prethodnoj reenici, jer osniva preduzea kasnije ne mora biti i njegov vlasnik. Ovo se posebno odnosi na akcionarska drutva, ijim se akcijama trguje na berzi. Struktura kapitala zavisi od organizacionog oblika i vrste vlasnitva. Kada je preduzee organizovano kao akcionarsko drutvo (korporacija), kapital se sastoji od velikog broja malih delova - akcija. Akcije mogu biti obine i privilegovane (preferencijalne). Akcija kao hartija od vrednosti predstavlja pismenu potvrdu da njen imalac ima prava na uee u raspodeli dela profita (dividende) preduzea koje je emi146

tovalo. Kada se radi o tzv. obinim akcijama, tada njihov imalac ima i pravo glasa u organima upravljanja preduzea-emitenta, za razliku od privilegovanih (preferencijalnih) akcija, gde tog prava nema. Ako je preduzee organizovano kao privatno preduzee jednog vlasnika ili kao ortako drutvo, njegov kapital se sastoji od uloga jednog ili vie osnivaa. Kapital javnih i dravnih preduzea je u vlasnitvu drave, dravnog organa ili teritorijalne zajednice. Kapital dravnih preduzea, takoe, moe biti podeljen na akcije. Akcija kao hartija od vrednosti predstavlja pismenu potvrdu da njen imalac ima prava na uee u raspodeli dela profita (dividende) preduzea koje je emitovalo. Kada se radi o tzv. obinim akcijama, tada njihov imalac ima i pravo glasa u organima upravljanja preduzea-emitenta, za razliku od privilegovanih (preferencijalnih) akcija, gde tog prava obino nema. Kod preduzea koja su organizovana kao drutva sa ogranienom odgovornou kapital nije podeljen na akcije, ve se sastoji od udela. U vrednost kapitala preduzea ukljuuje se i iznos svih rezervi koji se formiraju tokom poslovanja, nerasporeena dobit i emisiona premija (kod akcionarskih drutava). Naredna tabela predstavlja analitiku kapitala preduzea iz naeg primera:
POZICIJA Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Rezultat tekue godine Svega kapital 31-12-05 50,000 0 29,352 15,855 95,207 31-12-06 50,000 0 48,955 21,515 120,470 31-12-07 50,000 0 73,166 58,972 182,138 31-12-08 50,000 0 124,721 37,665 212,386 31-12-09 50,000 0 152,631 34,509 237,140

Osnovni kapital ovog preduzea iznosi nominalno 50 miliona dinara i nije se menjao tokom analiziranog perioda. To znai da, ukoliko je preduzee organizovano kao akionarsko drutvo, nije bilo novih emisija akcija tokom 5 godina. Ako se radi o drugom obliku organizovanja, onda nije bilo poveanja kapitala, odnosno dopunskih uplata od strane njegovih vlasnika. Nerasporeena dobit raste iz godine u godinu, to ukazuje na dve stvari. Prvo, da preduzee pozitivno posluje, to emo proveriti ako pogledamo bilans uspeha. Drugo, ono ne isplauje celokupan iznos dobiti u vidu dividendi akcionarima (vlasnicima). Mogue je da uopte ne isplauje dividendu, ve kumulira nerasporeenu dobit. Ova informacija je bitna sa stanovita potencijalnih kupaca akcija ovog preduzea.
147

Pozicija Rezultat tekue godine nije uvek izdvojeno prikazana u bilansu stanja. Ona predstavlja direktnu vezu izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha, jer predstavlja vrednost godinjeg finansijskog rezultata koji se prenosi i uveava ili umanjuje vrednost kapitala.

Struktura bilansa stanja (vertikalna analiza)

Stuktura bilansa stanja prikazuje procentualno uee svake pozicije aktive u ukupnoj aktivi, odnosno pozicija pasive u ukupnoj pasivi, kao i kretanje ove strukture tokom analiziranog perioda. Naredna tabela prikazuje strukturu aktive izraunatu na bazi podataka bilansa stanja korienog kao primer:
POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansijski plasmani Svega Stalna imovina Zalihe Potraivanja po osnovu prodaje Kratkoroni finansijski plasmani Ostala potraivanja Aktivna vremenska razgranienja Gotovina i gotovinski ekvivalenti Svega Obrtna imovina Ukupno Aktiva 31-12-05 0.1% 25.2% 0.2% 25.5% 34.6% 38.0% 0.2% 0.0% 1.5% 0.3% 74.5% 100.0% 31-12-06 0.1% 19.0% 0.4% 19.4% 30.5% 35.1% 0.5% 0.3% 3.0% 11.2% 80.6% 100.0% 31-12-07 0.1% 21.0% 0.2% 21.3% 32.3% 36.4% 0.4% 0.3% 5.8% 3.5% 78.7% 100.0% 31-12-08 0.1% 22.6% 0.6% 23.3% 33.9% 36.3% 0.1% 0.3% 5.0% 1.1% 76.7% 100.0% 31-12-09 0.0% 21.4% 0.5% 21.9% 35.1% 31.1% 0.2% 0.0% 4.9% 6.8% 78.1% 100.0%

Iz podataka se vidi da se najvei deo aktive (imovine) ovog preduzea, odnosi na obrtnu imovinu (proseno 77,7% uz varijacije od 74,5% do 80,6%), a u okviru njih posebno na zalihe i potraivanja po osnovu prodaje. Takoe, uoava se ujednaen odnos uea stalne u odnosu na obrtnu imovinu.
148

Kretanje ukupne aktive

350,000

300,000

250,000

200,000

150,000

100,000

50,000

0 2005 2006 2007 2008 2009

Stalna imovina

Obrtna imovina

Sledeom tabelom prikazana je struktura ukupne pasive:

POZICIJA Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Rezultat tekue godine Svega kapital Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Dugorona rezervisanja Svega dugorone obaveze Obaveze prema dobavljaima Kratkorone finansijske obaveze Ostale kratkorone obaveze Pasivna vremenska razgranienja Svega kratkorone obaveze Ukupno pasiva 31-1205 36.6% 0.0% 21.5% 11.6% 69.7% 0.0% 6.6% 0.0% 6.6% 13.8% 8.5% 1.4% 0.0% 23.7% 100.0% 31-1206 27.2% 0.0% 26.6% 11.7% 65.5% 10.8% 3.6% 0.0% 14.4% 11.1% 6.9% 2.0% 0.0% 20.1% 100.0% 31-1207 21.9% 0.0% 32.1% 25.8% 79.8% 5.1% 0.4% 0.0% 5.5% 9.0% 5.0% 0.6% 0.0% 14.6% 100.0% 31-1208 19.1% 0.0% 47.6% 14.4% 81.0% 2.6% 0.0% 0.0% 2.6% 10.5% 5.6% 0.4% 0.0% 16.4% 100.0% 31-1209 16.5% 0.0% 50.4% 11.4% 78.2% 8.4% 0.7% 0.0% 9.1% 7.3% 4.9% 0.4% 0.0% 12.6% 100.0%

Najvei deo pasive, odnosno izvora finansiranja, ini kapital preduzea (proseno 74,9%, uz varijacije od 65,5% do 81%) uz primetan porast tokom 2007. godine.
149

Dugorone obaveze iznose proseno 7,7% uz pad uea iz godine u godinu. Kratkorone obaveze obuhvataju proseno 17,5% uz vidljiv porast uea. Kao generalna slika se namee poveanje uea dugoronih izvora (kapital i dugorone obaveze) sa 76,3% u 2005. godini na 87,4% u 2009, u odnosu na kratkorone izvore koji su smanjeni 23,7% na 12,6% u istom periodu. Svako preduzee, u principu, treba da preferira dugorone izvore, jer su oni obino jeftiniji od kratkoronih i imaju dui rok otplate, tako da vre manji pritisak na likvidnost. U tom smislu, struktura ronosti izvora finansiranja kod ovog preduzea je poboljana.
Kretanje elemenata pasive
350,000

300,000

250,000

200,000

150,000

100,000

50,000

0 2005 2006 2007 2008 2009

Kapital

Dugorone obaveze

Kratkorone obaveze

Struktura stalne imovine

U strukturi stalne imovine, na materijalna ulaganja se odnosi proseno 98% stalne imovine, dok se na nematerijalna ulaganja se donosi proseno 0,3%, a na dugorone finansijske plasmane 1,7% stalne imovine.
POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansijski plasmani Svega Stalna imovina 31-12-05 0.4% 98.7% 0.9% 100.0% 31-12-06 0.3% 97.8% 1.8% 100.0% 31-12-07 0.4% 98.6% 1.1% 100.0% 31-12-08 0.3% 97.0% 2.8% 100.0% 31-12-09 0.2% 97.7% 2.1% 100.0%

150

Kretanje elemenata stalne imovine

100%

90%

80%

70%

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0% 2005 2006 2007 2008 2009

Nematerijalna ulaganja

Materijalna ulaganja

Dugoroni finansijski plasmani

Struktura obrtne imovine

U strukturi obrtne imovine, na zalihe se odnosi u proseku 42,9%, na potraivanja po osnovu prodaje 45,6%, na aktivna vremenska razgranienja 5,2%, a na gotovinske ekvivalente i gotovinu 5,8%.
POZICIJA Zalihe Potraivanja po osnovu prodaje Kratkoroni finansijski plasmani Ostala potraivanja Aktivna vremenska razgranienja Gotovina i gotovinski ekvivalenti Svega obrtna imovina 31-12-05 46.5% 50.9% 0.2% 0.0% 2.0% 0.4% 100.0% 31-12-06 37.8% 43.5% 0.6% 0.4% 3.7% 13.9% 100.0% 31-12-07 41.0% 46.3% 0.5% 0.4% 7.3% 4.5% 100.0% 31-12-08 44.2% 47.4% 0.2% 0.3% 6.5% 1.4% 100.0% 31-12-09 44.9% 39.8% 0.3% 0.0% 6.3% 8.7% 100.0%

Primetan je pad uea potraivanja po osnovu prodaje sa 50,9% (2005) na 39,8% (2009), kao i relativno stabilno uee vrednosti zaliha.
151

Kretanje elemenata obrtne imovine

100%

80%

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

60%

Aktivna vremenska razgranienja Ostala potraivanja Kratkoroni finansijski plasmani

40%

Potraivanja po osnovu prodaje Z lih

20%

0% 2005 2006 2007 2008 2009

Struktura zaliha
Struktura zaliha zavisi od privredne grane kojoj preduzee pripada, odnosno u okviru koje posluje. Kod preduzea iz oblasti industrijske proizvodnje, u strukturi zaliha provladavae zalihe sirovina, materijala, delova, sitnog inventara, i proizvodnje u toku. Trgovinska preduzea nemaju zalihe nedovrene proizvodnje (proizvodnje u toku), ali imaju znaajne zalihe robe.
POZICIJA Zalihe sirovina, materijala i ambalae Nedovrena proizvodnja i usluge Gotovi proizvodi Roba Svega zalihe 31-1205 80.0% 0.0% 20.0% 0.0% 100.0% 31-1206 75.0% 0.0% 25.0% 0.0% 100.0% 31-1207 84.0% 0.0% 16.0% 0.0% 100.0% 31-1208 79.0% 0.0% 21.0% 0.0% 100.0% 31-1209 74.0% 0.0% 26.0% 0.0% 100.0%

Preduzee u primeru je imalo relativno stabilnu strukturu zaliha, gde se na zalihe sirovina, materijala i ambalae odnosilo proseno 78,4%, a na gotove proizvode 21,6% ukupnih zaliha. Drugih elemenata zaliha nije bilo u posmatranom periodu.
152

Ukoliko neko preduzee ima znaajno kolebanje u strukturi vrednosti zaliha, to bi se moglo objasniti eventualnim sezonskim fluktuacijama, kada se podaci odnose na vie perioda u jednoj godini. Meutim, kada se radi o znaajnim varijacijama u strukturi zaliha u toku nekoliko godina, onda to ukazuje na mogue strukturalne poremeaje u poslovanju preduzea, ili na promene u trinom okruenju koje nisu praene adekvatnom adaptacijom samog preduzea.

Struktura potraivanja
Struktura ukupnih potraivanja razlikuje se od jednog do drugog preduzea i, u principu, ne zavisi od privredne grane kojoj preduzee pripada, ve od njegove poslovne politike. Obino, znaajno uee imaju potraivanja od kupaca, kratkoroni finansijski plasmani (u kratkorone hartije od vrednosti i date kratkorone pozajmice). Prema podacima u naem primeru, prosena potraivanja po osnovu prodaje za ceo analizirani period iznose 98,7%, s tim to u poslednjoj (2009) godini ova pozicija obuhvata 99,3% ukupnih potraivanja. Kratkoroni finansijski plasmani obuhvataju u proseku 0,8%, dok se na ostala potraivanja odnosi 0,5% svih potraivanja.
POZICIJA Potraivanja po osnovu prodaje Kratkoroni finansijski plasmani Ostala potraivanja Svega potraivanja 31-12-05 99.6% 0.4% 0.0% 100.0% 31-12-06 97.7% 1.4% 0.8% 100.0% 31-12-07 98.1% 1.1% 0.8% 100.0% 31-12-08 99.0% 0.3% 0.7% 100.0% 31-12-09 99.3% 0.7% 0.0% 100.0%

Da bi se analizirao kvalitet potraivanja po osnovu prodaje u smislu dospelosti, ona se mogu podeliti na dospela i nedospela:
POZICIJA Nedospela potraivanja Dospela potraivanja Potraivanja klasifikovana kao sumnjiva i sporna Svega potraivanja od kupaca u zemlji 31-1205 44,087 7,780 0 51,867 31-1206 57,988 6,443 0 64,431 31-1207 68,125 14,954 0 83,079 31-1208 81,018 14,297 0 95,315 31-1209 82,901 11,305 0 94,206

Kod ovog preduzea, na nedospela potraivanja se odnosi proseno 86% potraivanja po osnovu prodaje, sa varijacijama izmeu 82% i 90%.
153

Nedospela potraivanja Dospela potraivanja Potraivanja klasifikovana kao sumnjiva i sporna Svega potraivanja od kupaca u zemlji

85.0% 15.0% 0.0% 100.0%

90.0% 10.0% 0.0% 100.0%

82.0% 18.0% 0.0% 100.0 %

85.0% 15.0% 0.0% 100.0%

88.0% 12.0% 0.0% 100.0%

Normalna situacija je da je veina ovih potraivanja nedospela, jer ona koja su dospela ukazuju na neophodnost korektivne akcije od strane menaera prodaje. Naime, tu se najee radi o nedisciplini ili nelikvidnosti kupaca. Ako elimo dalje da produbimo analizu i da vidimo koliko nam kupci kasne u plaanju, moemo da sastavimo tabelu slinu sledeoj:
POZICIJA Kanjenje 1 - 7 dana Kanjenje 8 - 15 dana Kanjenje 16 - 30 dana Kanjenje preko 30 dana Svega dospela potraivanja od kupaca u zemlji 31-1205 6,224 778 622 156 7,780 31-1206 5,283 520 511 129 6,443 31-1207 11,216 2,243 1,196 299 14,954 31-1208 11,152 1,715 1,144 286 14,297 31-1209 9,722 553 804 226 11,305

Iz nje se vidi koliki je iznos pottaivanja po osnovu prodaje u docnji i koliko dana. Opet, najvei deo e, najee pasti u 1 do 7 dana, to spada u standardnu nedisciplinu kupaca. Meutim, period kanjenja peko 15, a pogotovu preko 30 dana moe da ukazuje na sistematski problem u naplati kod kupaca koji spadaju u ovu kategoriju.
POZICIJA Kanjenje 1 - 7 dana Kanjenje 8 - 15 dana Kanjenje 16 - 30 dana Kanjenje preko 30 dana Svega dospela potraivanja od kupaca u zemlji 31-12-05 80.0% 10.0% 8.0% 2.0% 100.0% 31-12-06 82.0% 8.1% 7.9% 2.0% 100.0% 31-12-07 75.0% 15.0% 8.0% 2.0% 100.0% 31-12-08 78.0% 12.0% 8.0% 2.0% 100.0% 31-12-09 86.0% 4.9% 7.1% 2.0% 100.0%

Prethodna tabela prikazuje procentualnu strukturu dospelih potraivanja prema ronosti u broju dana kanjenja. Na kanjenja od 1 do 7 dana odnosi se u proseku 80,2%, dok su kanjenja preko 30 dana uvek prisutna sa 2% uea.
154

Kratkotoni finansijski plasmani

U zemljama sa nedovoljno razvijenim finansijskim tritem, najei izvor kratkoronog finansiranja su krediti banaka ili drugih preduzea. Funkcionisanje finansijskog trita, pre svega trita novca, obezbeuje iroku lepezu instrumenata za kratkoronu dopunu nedostajuih izvora. Ovo znai da preduzee moe svoja kratkorono slobodna sredstva (na primer: jedan, tri, est ili dvanaest meseci), moe plasirati kao kratkoroni kredit drugom preduzeu ili u kupovinu kratkoronih hartija od vrednosti.
POZICIJA Kratkoroni finansijski plasmani u povezana preduzea Kratkoroni krediti u zemlji Kratkoroni krediti u inostranstvu Deo dugoronih kredita koji dospeva do jedne godine Plasmani u kratkorone hartije od vrednosti Ostali kratkoroni finansijski plasmani Svega kratkoron finansijski plasmani 31-1205 0.0% 100.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 100.0% 31-1206 0.0% 100.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 100.0% 31-1207 0.0% 100.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 100.0% 31-1208 0.0% 100.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 100.0% 31-1209 0.0% 100.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 100.0%

Preduzee iz primera oito posluje u monetarno restriktivnom okruenju, jer je svoja slobodna sredstva plasiralo iskljuivo u vidu datih kratkoronih kredita (pozajmica) u zemlji. ak i ako postoje svi institucionalni uslovi za plasman u kratkorone hartije, a preduzee ipak 90-100% svojih slobodnih sredstava angauje kao preduzee u primeru, to znai da finansijsko trite ne funkcionie dobro, da je visok rizik ulaganja u ove hartije, da postoji sumnja u likvidnost zajmotraioca itd.

Struktura kapitala
Struktura kapitala preduzea u zavisnosti je od oblika vlasnitva. Kod akcionarskih preduzea, najvee uee imae obine i privilegovane akcije. Kod drutava sa ogranienom odgovornou, akcijski kapital e biti jednak nuli, ali e zato najveu stavku imati udeli i ulozi. Bez obzira na vlasniki oblik, svako preduzee koje normalno posluje imae odreene rezerve i nerasporeeni profit (dobit).
155

POZICIJA Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Rezultat tekue godine Svega kapital

31-1205 52.5% 0.0% 30.8% 16.7% 100.0%

31-1206 41.5% 0.0% 40.6% 17.9% 100.0%

31-1207 27.5% 0.0% 40.2% 32.4% 100.0%

31-1208 23.5% 0.0% 58.7% 17.7% 100.0%

31-1209 21.1% 0.0% 64.4% 14.6% 100.0%

U strukturi ukupnog kapitala, u proseku 33,2% odnosi se na osnovni kapital, iju osnovu ine akcijski kapital iz obinih i privilegovanih akcija. Zanimljivo je da proseno 46,9% ukupnog kapitala ini Nerasporeena dobit, a u 2009. godini ak 64,4%.

Struktura ukupnih obaveza

Ukupne obaveze preduzea sastoje se iz dugoronih i kratkoronih obaveza. Kod ovog preduzea, struktura je sledea:
POZICIJA Dugorone obaveze Kratkorone obaveze Svega obaveze 31-1205 21.9% 78.1% 100.0% 31-1206 41.8% 58.2% 100.0% 31-1207 27.5% 72.5% 100.0% 31-1208 13.6% 86.4% 100.0% 31-1209 42.0% 58.0% 100.0%

Dakle, proseno 70,7% svih obaveza dospeva u periodu kraem od godinu dana. Ova injenica nije povoljna za preduzee, koje bi u principu trebalo da se to vie finansira iz dugoronih izvora. Pozitivan trend je u tome to se u poslednjoj (2009) godini, uee kratkoronih obaveza smanjilo na 58% sa 86,4% koliko su iznosile u prethodnoj (2008) godini.

Struktura dugoronih obaveza

Struktura dugoronih obaveza direktno zavisi od poslovne politike preduzea, odnosno od naina finansiranja za koji se rukovodstvo opredeli. Ova odluka zavisie od uslova na finansijskom tritu, konkretno od kamatnih stopa, kao i od raspoloivosti odreenih izvora. Drugim reima, preduzee samo odluuje da li e kao dopunu sopstvenom kapitalu koristiti dugorone kredite ili emisiju obveznica (i drugih dugoronih hartija od vrednosti).
156

POZICIJA Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Dugorona rezervisanja Svega dugorone obaveze

31-12-05 0.0% 100.0% 0.0% 100.0%

31-12-06 75.3% 24.7% 0.0% 100.0%

31-12-07 92.2% 7.8% 0.0% 100.0%

31-12-08 100.0% 0.0% 0.0% 100.0%

31-12-09 91.9% 8.1% 0.0% 100.0%

U naem primeru, 71,9% dugoronih obaveza preduzea sastoji se od dugoronih kredita, dok se ostatak od 28,1% odnosi na ostale dugorone obaveze. Kada se ue u detaljniju analizu dugoronih kredita uoava se da se oni sastoje 100% od kredita uzetih od banaka u zemlji:
POZICIJA Dugor. krediti od povezanih preduz. Dugoroni krediti u zemlji Dugoroni krediti u inostranstvu Svega dugoroni krediti 0 31-1205 31-1206 19,931 19,931 31-1207 11,659 11,659 31-1208 6,789 6,789 31-1209 25,476 25,476

Interesantno je, takoe, da se ostale dugorone obaveze odnose u potpunosti na obaveze po emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti (obveznice):
POZICIJA Obaveze koje se mogu konvertov. u kapital Obaveze prema povezanim pravnim licima Obaveze po emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti Ostale dugorone obaveze Svega ostale dugorone obaveze 31-1205 31-1206 31-1207 31-1208 31-1209

9,055

6,526

989

2,235

9,055

6,526

989

2,235

Struktura kratkoronih obaveza

U strukturi kratkoronih obaveza, obino, znaajna je stavka obaveza prema dobavljaima. Uee drugih kratkoronih izvora rezultat je tekue finansijske politike preduzea. Trenutni nedostatak finansijskih sredstava moe se finansirati uzimanjem kratkoronih kredita, ili emisijom hartija od vrednosti sa rokom dospea do godinu dana, a u zavisnosti od trinih uslova. Sledea tabela pokazuje strukturu kratkoronih obaveza prema podacima iz primera.
157

POZICIJA Obaveze prema dobavljaima Kratkorone finansijske obaveze Ostale kratkorone obaveze Pasivna vremenska razgranienja Svega kratkorone obaveze

31-1205 58.4% 35.7% 5.8% 0.0% 100.0%

31-1206 55.5% 34.3% 10.1% 0.0% 100.0%

31-1207 61.3% 34.5% 4.2% 0.0% 100.0%

31-1208 63.6% 34.2% 2.2% 0.0% 100.0%

31-1209 57.5% 39.1% 3.4% 0.0% 100.0%

Najvei deo, proseno 59,3% odnosi se na obaveze prema dobavljaima, dok kratkorone finansijske obaveze obuhvataju 35,6% svih kratkoronih obaveza. Uoava se da je u prvoj (2005) godini uee obaveza prema dobavljaima iznosilo 58,4% i da je maksimum dostignut 2008. godine sa 63,6%. Ostale kratkorone obaveze varirale su izmeu 2,2% (2008) i 10,1% (2006 godine). Obaveze prema dobavljaima imaju sledeu strukturu:
POZICIJA Primljeni avansi, depoziti i kaucije Obaveze prema dobavljaima povezanim pravnim licima Obaveze prema dobavlja. u zemlji Obaveze prema dobavljaima u inostranstvu Ostale obaveze iz poslovanja Svega obaveze prema dobavlja. 31-1205 0 0 16,079 2,838 0 18,917 31-1206 0 0 18,027 2,458 0 20,485 31-1207 0 0 17,579 2,862 0 20,441 31-1208 0 0 23,025 4,386 0 27,411 31-1209 0 0 18,918 3,080 0 21,998

Kratkorone finansijske obaveze se u najveem delu (85,2% u proseku) odnose na obaveze po uzetim kratkoronim kreditima u zemlji, dok se ostatak odnosi na deo dugoronih kredita koji dospeva u periodu do 1 godine.
POZICIJA Kratkoroni krediti od povez. preduzea Kratkoroni krediti u zemlji Kratkoroni krediti u inostranstvu Deo dugoronih kredita koji dospeva do jedne godine Obaveze po kratkoronim hartijama od vrednosti Ostale kratkorone finansijske obaveze Svega kratkorone finansijske obaveze 31-1205 9,252 2,313 31-1206 10,382 2,279 31-1207 9,793 1,728 31-1208 13,092 1,618 31-1209 13,481 1,498

11,565

12,661

11,521

14,710

14,979

158

Analiza dinamike bilansa stanja

Analiza dinamike pojedinih pozicija bilansa stanja ima za cilj da ukae na trendove u kretanju vrednosti bilansnih stavki. Na poetku, pogledajmo kako se kretala vrednost bilansnih pozicija tokom posmatranog perioda.

Dinamika stalne imovine

Podaci u tabeli izraeni su u procentima i predstavljaju odnos podatka za odreenu godinu u odnosu na podatak iz prethodne godine (to znai da je prethodna godina uvek jednaka 100%). Podatak manji od 100% oznaava smanjenje vrednosti bilansne pozicije u odnosu na prethodnu godinu, a vei - poveanje. Naredna tabela prikazuje dinamiku stalne imovine :
POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansij. plasmani Svega stalna imovina 2006 / 2005 86.6% 101.7% 212.9% 102.6% 2007 / 2006 157.3% 137.2% 80.0% 136.2% 2008 / 2007 90.8% 123.7% 322.7% 125.8% 2009 / 2008 88.5% 109.3% 83.0% 108.5%

Prema podacima iz primera, nematerijalna ulaganja su se uglavnom smanjivala iz godine u godinu, osim u periodu 2005-2006 kada je dolo do poveanja za 57,3%. Poveanje ove pozicije znai da je u tekuoj godini dolo do pribavljanja novih prava, koncesija, licenci i drugo, u vrednosti koja prevazilazi amortizaciju postojeih nematerijalnih ulaganja. Smanjenje vrednosti ove pozicije znai da nije bilo novih nematerijalnih ulaganja, a postojea su umanjena za amortizaciju, ili da je bilo novih ulaganja ove vrste, ali su ona manja od iznosa amortizacije. Materijalna ulaganja su se poveavala iz godine u godinu po prosenoj stopi od 18% godinje. S obzirom da se zemljite ne amortizuje, smanjenje vrednosti zemljita moe biti rezultat prodaje dela zemljita ili proknjiene zvanine procene vrednosti zemljita od strane ovleene revizorske firme; poveanje vrednosti zemljita moe biti rezultat proknjiene nabavke novog zemljita ili, kao u prethodnom sluaju, proknjiene zvanine procene koja je vea od one koja je bila prikazana u knjigama. Vrednost graevinskih objekata moe biti manja je u jednog godini u odnosu na prethodnu kada nije bilo aktiviranja novih objekata (prenosa sa investicija u toku), a izvrena je amortizacija postojeih, ili ako je dolo do prodaje dela graevinskih objekata. Do poveanja vrednosti ove pozicija dolazi najee iz dva razlo159

ga: ako je puten u rad (aktiviran) objekat koji je bio u izgradnji, i koji se do tada vodio na kontu Osnovna sredstva u pripremi, ili, ako je kupljen novi objekat. Postoji, dodue, i trea mogunost koja je karakteristina za period transformacije vlasnitva. Radi se o tome da se u postupku transformacije, obavezno vri procena vrednosti kapitala, to znai i imovine. Ako se u postupku procene utvrdi da je vrednost graevinskih objekata vea ili manja od one koja se nalazi u knjigama, onda se na osnovu nalaza procenjivaa, sprovode knjienja koja mogu rezultirati odgovarajuom promenom vrednosti, a da pri tom nije bilo ni nabavke novih, niti prodaje postojeih objekata. Poveanje vrednost opreme moe biti rezultat nabavke dodatne (nove ili polovne) opreme u vrednosti koja za navedeni iznos premauje amortizaciju postojee opreme za tu godinu, ili sprovedenih knjienja na bazi procene vrednosti kapitala. Smanjenje vrednosti najee je rezultat amortizacije i/ili prodaje dela opreme. Do poveanje vrednosti dugoronih ulaganja moe doi zbog poveanja vrednosti akcija drugih firmi koje ovo preduzee ima u posedu. Drugi razlog poveanja ove pozicije moe biti poveanje iznosa datih dugoronih kredita. Smanjenje vrednosti ove pozicije rezultat je suprotnih procesa od navedenih.

Dinamika zaliha
Sledea tabela prikazuje nominalnu promenu pozicija zaliha:
POZICIJA Zalihe sirovina, materijala i ambalae Nedovrena proizvodnja i usluge Gotovi proizvodi Roba Svega zalihe 2006 / 2005 111.0% 0.0% 147.9% 0.0% 118.4% 2007 / 2006 147.3% 0.0% 84.2% 0.0% 131.5% 2008 / 2007 113.4% 0.0% 158.3% 0.0% 120.6% 2009 / 2008 112.1% 0.0% 148.1% 0.0% 119.7%

Poveanje vrednosti zaliha sirovina i materijala moe biti rezultat realnog (koliinskog) poveanja zaliha, zatim - poveanja nabavnih cena iznad stope inflacije, i na kraju, promene naina evidentiranja zaliha. Kao to je ve ukazano, primena raznih metoda knjienja zaliha dovodi do razlike u njihovoj vrednosti. Meunarodni raunovodstveni standardi, kao i zakonodavstvo gotovo svih zemalja, insistiraju da se zalihe u toku jedne poslovne godine moraju voditi na jedan (usvojeni) nain. Meutim, dozvoljeno je da preduzee na poetku sledee godine usvoji takvu politiku po kojoj se zalihe vode na drugi nain, to moe dovesti do poveanja vrednosti na kraju te godine. Do smanjenja vrednosti zaliha materijala i sirovina moe doi u sluajevima suprotnim od navedenih
160

Promena vrednosti zaliha proizvodnje u toku (nedovrene proizvodnje) rezultat je promene obima proizvodne aktivnosti. U sluaju poveanja vrednosti, uzrok moe biti zastoj u proizvodnji. Na primer: sirovine i materijal redovno ulaze u proces proizvodnje, ali neki od pomonih materijala ili rezervni deo nedostaju, tako da ne moe da se kompletira ceo proizvod; drugi razlog poveanju proizvodnje u toku moe biti objektivno poveanje obima proizvodnje. Trei razlog moe biti realno poveanje cena (tj. vrednosti) ulaznih elemenata (inputa); smanjenje vrednosti nedovrene proizvodnje rezultat je efekata suprotnih od navedenih. Do poveanja vrednosti zaliha gotovih proizvoda dolazi: kada se proces proizvodnje odvija po uobiajenoj dinamici, ali prodaja "ne ide". Drugi uzrok moe biti poveanje proizvodnje zbog sezonskog karaktera, tako da se svesno proizvodi "za zalihe". Sledei razlog moe biti realno poveanje obima (koliine) i vrednosti proizvodnje u odnosu na prethodni period. Zalihe gotovih proizvoda smanjuju se kada komercijalna sluba uspe da proda vie nego to proizvodnja moe da isporui, kao i u drugim sluajevima suprotnim od gore navedenih.

Dinamika potraivanja i kratkoronih plasmana

Promena iznosa potraivanja od kupaca rezultat je promene vrednosti prodaje, efikasnosti naplate, ili politike kreditiranja kupaca. Do poveanja potraivanja dolazi zbog objektivnog poveanja vrednosti prodaje, zbog smanjenja efikasnosti naplate, produavanja rokova kreditiranja kupaca ili poveanja vrednosti prodaje na odloeno plaanje. Poveanje iznosa datih avansa ukazuje na zaotravanje uslova pod kojima su dobavljai spremni da isporue robu, to znai da zahtevaju plaanje unapred. Ovakva politika dobavljaa moe biti posledica nepoverenja u likvidnost preduzea-kupca, ili opteg pogoranja likvidnosti u privredi.
POZICIJA Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraivanja od kupaca - povezanih pravnih lica Svega potraivanja po osnovu prodaje 2006 / 2005 124.2% 0.0% 0.0% 124.2% 2007 / 2006 128.9% 0.0% 0.0% 128.9% 2008 / 2007 114.7% 0.0% 0.0% 114.7% 2009 / 2008 98.8% 0.0% 0.0% 98.8%

Poveanje pozicija kratkoronih finansijskih plasmana znai da je preduzee u posmatranom periodu imalo slobodnih finansijskih sredstava koje je iskoristilo tako to je kupilo (i poseduje) hartije od vrednosti sa rokom dospea do godinu da161

na, ili je plasiralo sredstva u banku uz kamatu ili je dalo kratkoroni kredit drugom preduzeu (ali ne kupcu).
POZICIJA Kratkoroni finansijski plasmani u povezana preduzea Kratkoroni krediti u zemlji Kratkoroni krediti u inostranstvu Deo dugoronih kredita koji dospeva do jedne godine Plasmani u kratkorone hartije od vrednosti Ostali kratkoroni finansijski plasmani Svega kratkoroni finansijski plasmani 2006 / 2005 0.0% 443.5% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 443.5% 2007 / 2006 0.0% 96.2% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 96.2% 2008 / 2007 0.0% 34.4% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 34.4% 2009 / 2008 0.0% 225.5% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 225.5%

Dinamika novanih sredstava i ekvivalenata

Novana sredstva i novani ekvivalenti obino (po vrednosti) obino nisu znaajna stavka u bilansu, budui da sadre iznos novca na raunu u banci, gotovinu, vrednost nenaplaenih ekova i slino. Razlog tome je to se preduzee uvek stara da slobodna sredstva uposli (aktivira) tako da donose neku zaradu. Znaajnije poveanje ove pozicije ukazuje da je neposredno pred sastavljanje bilansa (31. decembra) na raun u banci, ili u vidu ekova, stigao odreeni priliv koji preduzee u tom momentu nije angaovalo na drugi nain.
POZICIJA Gotovina u blagajni u RSD Gotovina u blagajni u valuti Novac u bankama u RSD Novac u bankama u valuti Gotovinski ekvivalenti Novac u tranzitu Ostali novac Svega gotovinski ekvivalenti i gotovina 2006 / 2005 5493.3% 5493.3% 6548.7% 4119.3% 0.0% 0.0% 0.0% 5492.5% 2007 / 2006 38.8% 38.8% 29.4% 58.2% 0.0% 0.0% 0.0% 38.8% 2008 / 2007 36.1% 36.1% 43.8% 28.1% 0.0% 0.0% 0.0% 36.1% 2009 / 2008 712.2% 712.2% 624.7% 854.6% 0.0% 0.0% 0.0% 712.2%

Uoljiv je drastian porast iznosa gotovine u periodu 2006/2005, u ta se moemo uveriti na osnovu podataka iz bilans stanja. Naime, ukupna novana sredstva i ekvivalenti u 2005. godin iznose 375 hiljada dinara, a za 2006, godinu 20 miliona 597 hiljada dinara.
162

Dinamika kapitala
U zavisnosti od oblika vlasnitva, preduzee e iskazati podatke na pojedinim pozicijama bilansa stanja, u delu koji se odnosi na kapital. Tako, na primer, akcionarska drutva e iskazati podatke na poziciji "Akcijski kapital - obine akcije", "Akcijski kapital - privilegovane akcije" (ukoliko ih ima). Ukoliko su u prvoj emisiji akcije prodate iznad nominalne vrednosti, onda e akcionarsko drutvo imati podatak na poziciji "Emisiona premija" (odnosno aio). Preduzea koja su organizovana kao drutva sa ogranienom odgovornou, visinu svog kapitala prikazae na poziciji "Udeli drutava sa ogranienom odgovornou".
POZICIJA Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Rezultat tekue godine Svega kapital 2006 / 2005 100.0% 0.0% 166.8% 135.7% 126.5% 2007 / 2006 100.0% 0.0% 149.5% 274.1% 151.2% 2008 / 2007 100.0% 0.0% 170.5% 63.9% 116.6% 2009 / 2008 100.0% 0.0% 122.4% 91.6% 111.7%

Iz ove tabele se vidi da nije bilo promena na osnovnom kapitalu i da nersporeena dobit raste iz godine u godinu po prosenoj stopi od 52,3% godinje. Imajui u vidu da se akcije u bilansu vode po svojoj nominalnoj vrednosti, poveanje ove pozicije znailo bi da je u tekuoj godini dolo do emisije novih akcija. Smanjenje ove pozicije znai da je preduzee povuklo deo svojih akcija. Ako se akcije preduzea kotiraju na berzi, i njihov kurs (cena) na dan sastavljanja bilansa bude vei od kursa na dan sastavljanja prethodnog bilansa, razlika ulazi u ukupan prihod i predstavlja takozvani kapitalni dobitak. Dakle promena kursa akcija na berzi ne utie na promenu bilansne vrednosti akcijskog kapitala. Poveanje vrednosti rezervi moe da znai dve stvari: da je drava zakonom propisala veu stopu obaveznih rezervi (za zakonske rezerve), ili da je preduzee donelo odluku da povea iznos izdvajanja u rezerve (za statutarne rezerve). Obrnuto se odnosi na smanjenje rezervi. Budui da nerasporeeni profit (dobit) predstavlja onaj deo profita (dobiti) koji ostaje na raspolaganju preduzeu posle isplate dividendi, on faktiki ini sopstveni kapital i, u momentu kada preduzee odlui, moe se ukljuiti u ovu bilansnu poziciju. Do smanjenja nerasporeenog profita moe doi iz dva razloga: prvo, kada preduzee odlui da za iznos dela (ili celog) nerasporeenog profita povea sopstveni kapital (nominalnu vrednos akcija - kod akcionarskog drutva, vrednost udela - kod drutva sa ogranienom odgovornou, iznos dravnog kapitala kod dravnih i javnih preduzea), i drugo kada je preduzee poslovalo sa gubi163

tkom, pa deo rezervi i nerasporeenog profita iz prethodnih godina, koristi za pokrie gubitka u tekuoj godini. Do poveanja nerasporeenog profita dolazi kada preduzee pozitivno posluje, to jest kada je profit vei od obaveza za dividende ili druge vlasnike udele.

Dinamika dugoronih obaveza

Dugorone obaveze obuhvataju obaveze po dugoronim kreditima, obaveze po osnovu emitovanih dugoronih hartija od vrednosti (recimo, obveznica, ali ne i akcija koje predstavljaju kapital), kao i dugorone obaveze po ostalim osnovima.
POZICIJA Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Dugorona rezervisanja Svega dugorone obaveze 2006 / 2005 0.0% 72.1% 0.0% 292.2% 2007 / 2006 58.5% 15.2% 0.0% 47.8% 2008 / 2007 58.2% 0.0% 0.0% 53.7% 2009 / 2008 375.3% 0.0% 0.0% 408.2%

Do poveanja obaveza po dugoronim hartijama od vrednosti dolazi kada preduzee, radi pribavljanja dopunskih dugoronih izvora finansiranja, u tekuoj godini emituje obveznice. Kako obveznice emitovane u prethodnim godinama dospevaju za naplatu, preduzee isplauje njihov nominalni iznos kupcima obveznica, a to dovodi do smanjenja bilansne pozicije obaveza po dugoronim hartijama od vrednosti. Obaveza za kamatu po obveznicama obino se isplauje jednom godinje iz ukupnog prihoda, tako da ne utie na promenu iznosa obaveza po dugoronim hartijama od vrednosti. Kao i dugorone hartije od vrednosti, dugoroni krediti predstavljaju alternativni izvor finansiranja. Dugorone kredite najee odobravaju banke ili specijalizovani fondovi. Poveanje ove pozicije znai da je u tekuoj godini preduzee uzelo novi dugoroni kredit, a smanjenje - da je deo prethodno uzetog kredita vratilo kreditoru.

Dinamika kratkoronih obaveza

Promena iznosa obaveza prema dobavljaima rezultat je promene vrednosti nabavki, urednosti plaanja, ili politike kreditiranja od strane dobavljaa. Do poveanja ovih obaveza dolazi zbog objektivnog poveanja vrednosti nabavki, zbog neurednosti tj. kanjenja u plaanju, produavanja rokova za plaanje koje su dobavljai odobrili preduzeu ili poveanja vrednosti nabavki na odloeno plaanje. Do smanjenja vrednosti ove pozicije dolazi u sluajevima suprotnim od navedenih. Poveanje iznosa primljenih avansa ukazuje na zaotravanje uslova pod kojima je preduzee spremno da isporui kupcima robu, to znai da zahteva plaa164

nje unapred. Ovakva politika prodaje prema kupcima moe biti posledica nepoverenja u likvidnost pojedinih kupaca, ili opteg pogoranja likvidnosti u privredi. Pozicije dobijenih kratkoronih kredita i emitovanih kratkoronih hartija od vrednosti sadre vrednost kratkoronih dopunskih izvora finansiranja. Poveanje ovih pozicija znai da se kod preduzea, u posmatranom periodu, pojavio nedostatak kratkoronih izvora finansiranja, te je ono emitovalo hartije od vrednosti sa rokom dospea do godinu dana (na primer, komercijalni zapis), ili je kod banke uzelo kratkoroni kredit. Smanjenje ovih pozicija ukazuje na neto vraanje pozajmica u posmatranom periodu, tj. da je preduzee vie obaveza po ovim kreditima i hartijama izmirilo, nego to je uzeto novih. Sledeom tabelom prikazana je promena kratkoronih obaveza, na osnovu podataka iz primera:
POZICIJA Obaveze prema dobavljaima Kratkorone finansijske obaveze Ostale kratkorone obaveze Pasivna vremenska razgranienja Svega kratkorone obaveze 2006 / 2005 108.3% 109.5% 198.1% 0.0% 113.9% 2007 / 2006 99.8% 91.0% 37.3% 0.0% 90.4% 2008 / 2007 134.1% 127.7% 68.2% 0.0% 129.1% 2009 / 2008 80.3% 101.8% 135.2% 0.0% 88.8%

Bilans uspeha
Uvod
Bilans uspeha je izvetaj o svim prihodima i rashodima preduzea nastalih u toku odreenog vremenskog perioda (najee 3, 6, 9 ili 12 meseci). On moe biti interesantniji za investitore, jer omoguava da se proceni kako ce preduzee poslovati u narednim periodima. Konani rezultat koji bilans uspeha pokazuje je neto profit koji se dobija kada se od prihoda preduzea, ostvarenog po svim osnovama, oduzmu svi rashodi, ukljuujuci tu: direktne i opte trokove, finansijske rashode i poreze na profit. Preduzee moe ostvariti prihod na vie naina: prodajom proizvoda i robe, vrenjem usluga, naplatom kamate i tako dalje. Za potrebe analize bilansa, prihodi se dele na: prihode od prodaje, finansijske i ostale prihode. Da bi ostvarilo prihod, preduzee mora imati i odreene rashode. Rashodi su onaj deo trokova preduzea koji se odnosi na proizvode, robu i usluge po osnovu kojih je ostvaren prihod.
165

Razlika koja ostane kada se od svih prihoda oduzmu svi rashodi naziva se profit (ili dobit). Ako su rashodi vei od prihoda, onda je ostvaren gubitak. Zakonodavstvo anglosaksonskih zemalja (SAD, V.Britanija, Australija i dr.), ne propisuje striktno formu i sadrinu bilansa uspeha, to znai da preduzea imaju odreeni stepen slobode prilikom njegove izrade. To, meutim, ne znai da se bilans moe sastaviti po nahoenju, jer postoje tzv. raunovodstveni standardi, koji su i meunarodno usvojeni, a koji slue kao okvir za procenu i nain iskazivanja pojedinih stavki. Teorija i praksa zemalja koje su, na neki nain, pod uticajem francuskog i nemakog iskustva u ovoj oblasti (u ovu grupu zemalja ulazi i Srbija), nameu preduzeima obavezu da se pridravaju propisanih ema, prilikom sastavljanja bilansa uspeha. Naredna tabela predstavlja bilans uspeha koji e se koristiti kao primer u daljem izlaganju: (000 Din)
POZICIJA 31-1205 134,581 6,465 128,116 622 24,496 80,156 104,652 24,086 1,305 5,320 -4,015 60 2,332 -2,272 17,799 1,943 15,855 31-1206 172,227 5,141 167,086 808 30,165 104,124 134,289 33,605 2,878 6,036 -3,158 1,603 7,593 -5,990 24,457 2,942 21,515 31-1207 217,328 5,610 211,718 1,416 33,497 120,600 154,097 59,037 4,208 4,371 -163 13,754 4,627 9,127 68,000 9,028 58,972 31-1208 246,918 1,923 244,995 4,100 41,122 160,684 201,806 47,289 3,177 7,339 -4,162 3,558 4,137 -579 42,548 4,882 37,665 31-1209 265,856 9,099 256,757 2,698 48,475 165,180 213,655 45,800 4,635 7,141 -2,506 2,467 6,424 -3,957 39,337 4,828 34,509

Neto prihod od prodaje Trokovi prodatih proizvoda Bruto dobit Ostali poslovni prihodi Fiksni trokovi Varijabilni trokovi Poslovni rashodi Poslovni dobitak Finansijski prihodi Finansijski rashodi Neto finansijski dobitak/gubitak Vanredni i ostali prihodi Vanredni i ostali rashodi Dobitak/gubitak iz vanrednih pozicija Dobit pre oporezivanja Porez na dobit Dobit posle oporezivanja (Neto dobit) 166

Definisanje pozicija bilansa uspeha

Neto prihod od prodaje
Svi izdaci koje preduzee uini u cilju plaanja raznih obaveza, za samo preduzee predstavljaju troak, ali za onoga ko prima ta sredstva to je prihod. Kada kupuje materijal za proizvodnju, preduzee ima troak, a za prodavca to je prihod. Isplata plata radnicima, za preduzee je troak, a za radnike prihod. Plaanje fiskalnih obaveza, za preduzee je, takoe troak, a za dravu (odnosno budet) to predstavlja prihod, i tako dalje. Izvori prihoda preduzea, mogu se podeliti na slian nain na koji su razvrstani trokovi. Prihodi od prodaje ostvaruju se prodajom gotovih proizvoda, poluproizvoda ili izvrenih usluga. Ovde se moe dodati i prihod od prometne delatnosti koji nastaje prodajom kupljene tue robe. Ovu vrstu prihoda moe imati i proizvodno preduzee, ali se ona najee javlja kod firmi iz oblasti trgovine. Pandam prihodu od prodaje, na trokovnoj strani su trokovi predmeta za rad (ako preduzee prodaje proizvode koje drugi koriste kao sirovinu ili materijal), i trokovi sredstava za rad (ako preduzee prodaje proizvode koji predstavljaju osnovna sredstva za druge), kao i trokovi tuih usluga. Prihod od sredstava za rad nastaje prodajom i davanjem u zakup sopstvenih osnovnih sredstava. Na suprotnoj strani, jasno je, nalaze se trokovi kupovine, zakupa i lizinga ovih sredstava. Neto prihod od prodaje predstavlja zbir prihoda od prodaje proizvoda, usluga i robe kupcima u zemlji, u inostranstvu i povezanim pravnim licima, umanjen za sve vrste odobrenih rabata, kasa-skonta, povraaja robe i sl. Naredna tabela prikazuje podatke na osnovu kojih se dolo do vrednosti neto prihoda od prodaje:
POZICIJA Prihod od prodaje robe Prihod od prodaje robe povezana pravna lica Prihod od prodaje robe u zemlji Prihod od prodaje robe u inostranstvu Svega prihod od prodaje robe 31-12-05 31-12-06 31-12-07 31-12-08 31-12-09

94,678 46,632 141,310

126,587 54,252 180,838

141,481 86,714 228,194

168,522 90,742 259,264

167,489 111,660 279,149

167

POZICIJA Prihod od prodaje proizvoda i usluga Prihod od prodaje proizvoda i usluga povez. pravna lica Prihod od prodaje proizvoda i usluga u zemlji Prihod od prodaje proizvoda i usluga u inostranstvu Svega prihod od prodaje proizvoda i usluga Umanjenje prihoda od prodaje robe Odobreni rabati u veleprodaji Odobreni rabati u Maloprodaji Odobreni kasa-skonto Povraaj robe Svega umanjenja prihoda od prodaje robe Umanjenje prihoda od prodaje proizvoda i usluga Odobreni rabati u veleprodaji Odobreni rabati u maloprodaji Odobreni kasa-skonto Povraaj proizvoda Svega umanjenja prihoda od prodaje proizvoda i usluga Neto prihod od prodaje

31-12-05 31-12-05

31-12-06 31-12-06

31-12-07 31-12-07

31-12-08 31-12-08

31-12-09 31-12-09

0 31-12-05 6,730

0 31-12-06 8,611

0 31-12-07 10,867

0 31-12-08 12,346

0 31-12-09 13,292

6,730 31-12-05

8,611 31-12-06

10,867 31-12-07

12,346 31-12-08

13,292 31-12-09

0 134,581

0 172,227

0 217,328

0 246,918

0 265,856

Iz tabele je oito da preduzee ostvaruje prihode prodajom robe, a ne prodajom proizvoda i usluga. Zbog toga ima podatke o umanjenjima samo kod prodaje robe.

Ostali poslovni prihodi

U ovu grupu prihoda moemo ukljuiti  Prihod od aktiviranja robe i uinaka  Prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl.  Prihod od zakupnina  Prihod od tantijema, licenci itd
 Drugi poslovni prihodi

168

Sledea tabela predstavlja ostale poslovne prihode preduzea iz primera:

Ostali poslovni prihodi Prihod od aktiv. robe i uinaka Prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. Prihod od zakupnina Prihod od tantijema, licenci itd Ostali poslovni prihodi Svega Ostali poslovni prihodi 31-12-05 31-12-06 481
31-12-07

1,336

31-12-08 2,181

31-12-09 2,057

622

327

80

1,919

641

622

808

1,416

4,100

2,698

Finansijski prihodi
Finansijski prihodi ostvaruju se plasiranjem slobodnih finansijskih sredstava na tritu. Mogunosti za ovo su raznovrsne: oroavanje depozita kod banaka, kupovina kratkoronih i dugoronih hartija od vrednosti, davanje kredita itd. U zavisnosti od naina plasiranja sredstava, prihod koji se ostvari zove se kamata ili dividenda. Finansijski rashodi, naprotiv, nastaju kada se preduzee javlja u funkciji traioca ovih sredstava. Finansijski prihodi se mogu grupisati kao:  prihodi na ime kamata na depozite preduzea kod banaka  prihodi od zateznih kamata  prihodi od kamata na kupljene hartije od vrednosti  pozitivne kursne razlike  ostali finansijski prihodi
Finansijski prihodi Prihodi od kamata na depozite Prihodi od zateznih kamata Prihodi od kamata na hartije od vrednosti Pozitivne kursne razlike Ostali finansijski prihodi Svega finansijski prihodi 31-12-05 653 65 131 261 196 1,305 31-12-06 1,439 144 288 576 432 2,878 31-12-07 2,104 210 421 842 631 4,208 31-12-08 1,589 159 318 635 477 3,177 31-12-09 2,318 232 464 927 695 4,635

Neposlovni i vanredni prihodi

Ovu grupu prihoda moemo razvrstati na:  dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja
169

 dobitke od prodaje materijalnih ulaganja  dobitke od prodaje hartija od vrednosti  dobitke od prodaje sirovina, materijala i ambalae  prihode iz ranijih godina  vikove prilikom popisa  dobitke od otpisa obaveza  prihode od usklaivanja vrednosti imovine  ostali vanredni prihodi Vanredni i ostali prihodi Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja Dobici od prodaje materijalnih ulaganja Dobici od prodaje hartija od vrednosti i udela Dobici od prodaje sirovina i ambalae Prihodi iz ranijih godina Vikovi Dobici od otpisa obaveza Prihodi od usklaivanja vrednosti imovine Ostali vanredni prihodi Svega vanredni i ostali prihodi 3112-05 40 31-1206 513 160 20 289 353 128 80 80 60 1,603 31-1207 4,401 1,375 2,476 3,026 1,100 688 688 13,754 3112-08 71 1,067 356 640 783 285 178 178 3,558 3112-09 49 740 247 444 543 197 123 123 2,467

Ukupan prihod
Ukupan prihod preduzea predstavlja zbir svih navedenih prihoda u toku odreenog vremenskog perioda. Iako je prethodna definicija sasvi jasna, ona krije u sebi znaajan metodoloki problem, koji se ogleda u nedoumici da li ukupan prihod obuhvata naplaene ili fakturisane prihode. Radi se, naime, o sledeem. Poslovna godina obuhvata period od 1. januara do 31. decembra. Prethodna nedoumica moe se formulisati i ovako: da li u ukupan prihod poslovne godine ulaze samo sredstva koja su naplaena do 31. decembra, ili ne? Odnosno, da li iznos ispostavljenih, a nenaplaenih faktura ulazi u prihod tekue ili naredne godine? Prihvatanjem principa fakturisane realizacije, otvara se problem rizinosti naplate potraivanja. Preduzee plaa porez na promet i dobit koji su u direktnoj vezi sa visinom prihoda. U sluaju nemogunosti naplate potraivanja dolazi do toga da je preduzee prikazalo vei prihod i, samim tim, platilo vei porez. Neki autori kao argument u prilog ovog principa navode da se u principu nenaplaeni pri170

hodi finansiraju iz neplaenih rashoda. Ovaj argument je ispravan samo u domenu teorije bilansa. U praksi, meutim, preduzee ne moe da zauzme stav da ne plaa obaveze prema dobavljaima, ili da ne plati porez, zato to nije uspelo da naplati svoja potraivanja. Ovakvo ponaanja dovelo bi do finansijske anarhije. Kod principa naplaene realizacije postoji problem vremenske sinhronizacije rashoda i prihoda. Prihvatanjem ovog principa, dolazi se do toga da se godina u kojoj su proizvodi proizvedeni, tereti trokovima njihove proizvodnje, a da je prihod od prodaje ostvaren u narednoj godini. Odnosno, u narednoj godini se pojavljuje prihod od prodaje proizvoda za koje su trokovi nastali u prethodnoj. Sa stanovita poreskih obaveza preduzee je u jednakom poloaju, jer e u tekuoj godini platiti manji porez za onoliko za koliko e u narednoj platiti vie (ukoliko ne doe do promene poreskih stopa). U praksi se mogu sresti oba ova principa, s tim to postoji saglasnost da je bolje pridravati se principa fakturisane realizacije u normalnim privrednim uslovima, a principa naplaene realizacije u vremenima krize, kada je povean stepen rizika nenaplativosti. Sabiranjem poslovnih, finansijskih, revalorizacionih, neposlovnih i vanrednih prihoda dobija se ukupan prihod. Naredna tabela prikazuje nominalni iznos ukupnog prihoda po godinama.
Ukupan prihod Neto prihod od prodaje Ostali poslovni prihodi Finansijski prihodi Vanredni i ostali prihodi Svega ukupan prihod 31-12-05 134,581 622 1,305 60 136,568 31-12-06 172,227 808 2,878 1,603 177,516 31-12-07 217,328 1,416 4,208 13,754 236,705 31-12-08 246,918 4,100 3,177 3,558 257,753 31-12-09 265,856 2,698 4,635 2,467 275,656

Poslovni rashodi
Pod poslovnim rashodima podrazumevaju se:  nabavna vrednost prodate robe  trokovi materijala za izradu  trokovi goriva i energije  trokovi zarada i naknada zarada  trokovi proizvodnih usluga  trokovi amortizacije  trokovi poreza i doprinosa
171

 nematerijalni trokovi (bez poreza i dopr.)  ostali poslovni rashodi

Za potrebe analize, neki od pomenutih rashoda se mogu tretirati kao fiksni, a neki kao varijabilni. Na primer, u fiksne trokove spadaju: bruto zarade zaposlenih u administraciji, trokovi kancelarijskog materijala, sredstava za odravanje higijene, potarine, reklama i propaganda, trokovi sajmova, reprezentacije, trokovi slubenih putovanja, trokovi telekomunikacija (mobilna, fiksna, Internet), platnog prometa, osiguranja, zakupnina, odravanja kancelarijske opreme, grejanja i elektrine energije (osim pogonske), trokovi istraivanja i trokovi amortizacije. Tabela prikazuje fiksne trokove preduzea iz primera:
Fiksni trokovi Fiksne zarade Kancelarijski trokovi Trokovi marketinga Trokovi slubenih putovanja Trokovi komunikacija Ostali administrat. trokovi Trokovi amortizacije Svega fiksni trokovi 31-12-05 6,600 1,570 2,354 0 0 9,378 4,594 24,496 31-12-06 10,136 1,758 2,637 0 0 10,504 5,130 30,165 31-12-07 11,501 2,009 3,013 0 0 12,001 4,974 33,497 31-12-08 14,233 2,472 3,708 0 0 14,769 5,940 41,122 31-12-09 16,544 2,921 4,381 0 0 17,451 7,178 48,475

Po slinom kriterijumu, u varijabilne trokove bi smo ukljuili: trokove bruto zarada zaposlenih u proizvodnji, trokove materijala za izradu proizvoda, pomonog (tzv. reijskog) materijala, trokove pogonske energije, trokove usluga na izradi uinaka, trokove transportnih usluga, trokove transportnih sredstava (odravanje, gorivo, osiguranje, auto-gume). Tabela prikazuje varijabilne trokove preduzea iz primera:
Varijabilni trokovi Varijabilne zarade Trokovi materijala, energije i usluga Trokovi transport. sredstava Svega varijabilni trokovi 31-1205 15,401 64,755 0 80,156 31-12-06 23,651 80,473 0 104,124 31-12-07 26,837 93,763 0 120,600 31-12-08 33,210 127,474 0 160,684 31-12-09 38,604 126,576 0 165,180

Trokovi prodatih proizvoda

Trokovi prodatih proizvoda se izraunavaju tako to se na vrednost poetnih zaliha doda vrednost ukupnih nabavki zaliha u toku godine, pa se od tog zbira oduzme vrednost krajnjih zaliha.
172

Trokovi prodatih proizvoda Poetne zalihe + Nabavke u toku perioda = Vrednost dobara raspoloivih za prodaju - Krajnje zalihe Svega trokovi prodatih proizvoda

31-1205 4,000 5,000 9,000 2,535 6,465

31-1206 2,535 5,000 7,535 2,394 5,141

31-1207 2,394 5,000 7,394 1,784 5,610

31-1208 1,784 5,000 6,784 4,861 1,923

31-1209 4,861 5,000 9,861 762 9,099

Finansijski rashodi
Finansijske rashode ine rashodi na ime kamata na kredite, rashodi na ime zateznih kamata, rashodi na ime kamata na emitovane hartije od vrednosti, negativne kursne razlike, otpis dugoronih finansijskih plasmana i tako dalje.
Finansijski rashodi Rashodi na ime kamata na kredite Rashodi na ime zateznih kamata Rashodi na ime kamata na hartije od vrednosti Negativne kursne razlike Ostali finansijski rashodi Svega finansijski rashodi 31-1205 3,192 638 31-1206 3,622 724 31-1207 2,623 525 31-1208 4,403 881 31-1209 4,285 857

1,064 426 5,320

1,207 483 6,036

874 350 4,371

1,468 587 7,339

1,428 571 7,141

Svrha odvajanja finansijskih prihoda i rashoda od ostalih (poslovnih) je da se jasno sagleda efekat finansijskih operacija, i da se odvoji od efekata drugih delatnosti preduzea.

Neposlovni i vanredni rashodi

U vanredne prihode spadaju:  gubici od prodaje materijalnih i nematerijalnih ulaganja
 gubici od prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti  gubici od prodaje sirovina, materijala i ambalae  rashodi iz ranijih godina  manjkovi po popisu  rashodi po osnovu otpisa potraivanja

173

 rashodi po osnovu obezvreivanja imovine  ostali neposlovni i vanredni rashodi Vanredni i ostali rashodi Gubici od prodaje nematerijalnih ulaganja Gubici od prodaje materijalnih ulaganja Gubici od prodaje hartija od vrednosti i udela Gubici od prodaje sirovina i ambalae Rashodi iz ranijih godina Manjkovi Rashodi po osnovu otpisa potraivanja Rashodi po osnovu obezvreenja imovine Ostali vanredni rashodi Svega vanredni i ostali rashodi 257 2,332 835 7,593 509 4,627 455 4,137 707 6,424 466 233 443 490 163 280 1,519 759 1,443 1,595 532 911 925 463 879 972 324 555 827 414 786 869 290 496 1,285 642 1,221 1,349 450 771 3112-05 3112-06 3112-07 3112-08 3112-09

Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi su odvojeni jer oni predstavljaju prihode (odnosno rashode) koji se povremeno javljaju i nisu rezultat redovne delatnosti preduzea. Osim toga njihov iznos je, po pravilu, mali u odnosu na ukupan prihod (tj. rashode) preduzea.

Dobit (gubitak) pre oporezivanja

Kada se poslovnom dobitku dodaju finansijski, neposlovni i vanredni prihodi, i oduzmu finansijski, neposlovni i vanredni rashodi, dobija se finansijski rezultat (dobit ili gubitak) pre oporezivanja. Ovaj iznos omoguava da se sagleda neto rezultat poslovanja preduzea jer su iskljueni efekti poreske politike vlade.

Dobit (gubitak) posle oporezivanja

Kada se dobit pre oprezivanja umanji za porez na dobit, preduzeu ostaje neto dobit, ili dobit posle oporezivanja. Naredna tabela prikazuje iznos dobiti pre i posle oporezivanja za kompaniju iz primera:
POZICIJA Dobit pre oporezivanja Porez na dobit Dobit posle oporezivanja (Neto dobit) 31-12-05 17,799 1,943 15,855 31-12-06 24,457 2,942 21,515 31-12-07 68,000 9,028 58,972 31-12-08 42,548 4,882 37,665 31-12-09 39,337 4,828 34,509

174

Dobit posle oporezivanja je na raspolaganju vlasnicima da je raspodele u vidu dividendi (ili drugog prinosa na vlasniki kapital) ili da je ne rasporede i ostave na poziciji bilansa stanja Nerasporeena dobit. Ukoliko se jedan deo ove dobiti isplati akcionarima, a jedan ostane, onda se taj ostatak takoe pripisuje nerasporeenoj dobiti.
Dobit posle oporezivanja (Neto dobit)

60,000

50,000

40,000

30,000

20,000

10,000

0 2005 2006 2007 2008 2009

Ovakvo grupisanje pozicija bilansa uspeha omoguava da se tano locira finansijski efekat svih vidova delatnosti preduzea. U tom smislu, poslovni rezultat je finansijski efekat glavne (osnovne) delatnosti preduzea, bez obzira da li je to proizvodna, trgovinska ili neka druga. Rezultat finansijskih operacija pokazuje efekat uspenosti preduzea samo po osnovu finansijskih operacija, budui da predstavlja razliku izmeu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Razlika ostalih prihoda i rashoda omoguava sagledavanje finansijskih efekata ostalih delatnosti preduzea (vanrednih prihoda i rashoda), kao i uticaj revalorizacije na finansijski rezultat. Kada se poslovnom rezultatu dodaju efekti finansijskih operacija i razlika ostalih prihoda i rashoda, dobija se finansijski rezultat (profit) pre oporezivanja kao neto rezultat poslovanja preduzea, koji obuhvata sve njegove delatnosti. Odnos neto profita i profita pre oporezivanja pokazuje efekte poreske politike drave. Poveanje neto profita pri jednakom profitu pre oporezivanja ukazuje da je dolo do smanjenja stope poreza na profit. Odnos nerasporeenog profita (dobiti) i neto profita, zavisi od politike isplate dividendi (ili drugih iznosa koji pripadaju vlasnicima). Preduzee moe celokupan iznos neto profita da zadri za poveanje sopstvenog kapitala, ili, kao druga krajnost, da kompletan neto profit isplati vlasnicima. U praksi se najee susree kompromisno reenje da se deo neto profita isplauje vlasnicima, a deo zadrava u vidu nerasporeenog profita.
175

Dinamika bilansa uspeha

Meunarodni raunovodstveni standardi trae da finansijski izvetaji budu sastavljani tako da budu uporedivi, da daju finansijske informacije za tekuu godinu i za prethodnu godinu. Uobiajena poetna taka za ispitivanje takvih izvetaja je horizontalna analiza koja poinje izraunavanjem promena apsolutnih iznosa i procentualnih promena podataka iz tekue u odnosu na prethodnu. Promena pozicija bilansa uspeha analizira se na isti nain kao i kod bilansa stanja. Analiza dinamike pojedinih pozicija bilansa uspeha ima za cilj da ukae na trendove u kretanju vrednosti pojedinih bilansnih stavki. Tabela kojom je prikazana dinamika bilansnih pozicija sledi. Podaci su izraeni u procentima i predstavljaju odnos tekue u odnosu na prethodnu godinu (to znai da je prethodna godina uveka jednaka 100%). Podatak manji od 100% oznaava smanjenje vrednosti bilansne pozicije u odnosu na prethodnu godinu, a vei - poveanje.
POZICIJA Neto prihod od prodaje Trokovi prodatih proizvoda Bruto dobit Ostali poslovni prihodi Fiksni trokovi Varijabilni trokovi Poslovni rashodi Poslovni dobitak Finansijski prihodi Finansijski rashodi Neto finansijski dobitak/gubitak Vanredni i ostali prihodi Vanredni i ostali rashodi Dobitak/gubitak iz vanrednih pozicija Dobit pre oporezivanja Porez na dobit Dobit posle oporezivanja (Neto dobit) 31-12-05 31-12-06 128.0% 79.5% 130.4% 129.9% 123.1% 129.9% 128.3% 139.5% 220.5% 113.5% 78.7% 2671.7% 325.6% 263.6% 137.4% 151.4% 135.7% 31-12-07 126.2% 109.1% 126.7% 175.2% 111.0% 115.8% 114.8% 175.7% 146.2% 72.4% 5.2% 858.0% 60.9% -152.4% 278.0% 306.9% 274.1% 31-12-08 113.6% 34.3% 115.7% 289.5% 122.8% 133.2% 131.0% 80.1% 75.5% 167.9% 2553.4% 25.9% 89.4% -6.3% 62.6% 54.1% 63.9% 31-12-09 107.7% 473.2% 104.8% 65.8% 117.9% 102.8% 105.9% 96.9% 145.9% 97.3% 60.2% 69.3% 155.3% 683.4% 92.5% 98.9% 91.6%

176

Mereno relativnim vrednostima, neto prihod od prodaje je u 2009. godin bio za 7,7% vei nego u 2008. Dok je u 2008. godini bio za 13,6% vei nego u 2007.

Bruto dobit je u 2009. godini za 4,8% vea nego u prethodnoj godini, dok je u 2008. za 15,7% vea nego u 2007. godini. Nasuprot tome to je bruto dobit imala trend rasta u periodu 2007-2009, neto dobit (posle oporezivanja) je u 2009. godini bila manja od one u 2008. za 8,4%, dok je u 2008. bila manja nego u 2007. godini za 26,1%.

Struktura elemenata bilansa uspeha

Stuktura bilansa uspeha prikazuje procentualno uee svake pozicije prihoda u ukupnom prihodu, odnosno pozicija rashoda u ukupnim rashodima, kao i kretanje ove strukture tokom analiziranog perioda.

Struktura prihoda
Naredna tabela prikazuje strukturu ukupnog prihoda izraunatu na bazi podataka bilansa uspeha korienog kao primer:
31-12-05 98.6% 0.0% 0.4% 0.9% 0.0% 100.0% 31-12-06 97.2% 0.0% 0.4% 1.5% 0.9% 100.0% 31-12-07 92.2% 0.0% 0.6% 1.7% 5.6% 100.0% 31-12-08 96.0% 0.0% 1.5% 1.2% 1.3% 100.0% 31-12-09 96.6% 0.0% 0.9% 1.6% 0.9% 100.0%

Prihod od prodaje robe Prihod od prodaje proizvoda i usluga Ostali poslovni prihodi Finansijski prihodi Vanredni i ostali prihodi Svega prihodi

Oigledno je da je prihod od prodaje robe najznaajniji vid prihoda ovog preduzea koji u proseku obuhvata 96,1% svih prihoda koje ono ostvaruje. Sledea tabela prikazuje strukturu poslovnih prihoda ovog preduzea:
31-12-05 99.6% 0.0% 0.4% 100.0% 31-12-06 99.6% 0.0% 0.4% 100.0% 31-12-07 99.4% 0.0% 0.6% 100.0% 31-12-08 98.4% 0.0% 1.6% 100.0% 31-12-09 99.0% 0.0% 1.0% 100.0%

Prihod od prodaje robe Prihod od prodaje proizvoda i usluga Ostali poslovni prihodi Svega poslovni prihodi

177

Kako smo videli iz strukture ukupnih prihoda, tako je i kod poslovnih prihoda najznaajnija stavka prihod od prodaje robe na koji se odnosi proseno 99,2% poslovnih prihoda.

Struktura rashoda
Struktura ukupnih rashoda moe biti predstavljena na sledei nain:
31-12-05 Umanjenja prihoda od prodaje robe Umanjenja prihoda od prodaje proizvoda i usluga Trokovi prodatih proizvoda Fiksni trokovi Varijabilni trokovi Finansijski rashodi Vanredni i ostali rashodi Svega trokovi 5.4% 0.0% 5.2% 19.5% 63.9% 4.2% 1.9% 100.0% 31-12-06 5.3% 0.0% 3.2% 18.7% 64.4% 3.7% 4.7% 100.0% 31-12-07 6.1% 0.0% 3.1% 18.7% 67.2% 2.4% 2.6% 100.0% 31-12-08 5.4% 0.0% 0.8% 18.1% 70.6% 3.2% 1.8% 100.0% 31-12-09 5.3% 0.0% 3.6% 19.4% 66.2% 2.9% 2.6% 100.0%

Iz ove tabele se vidi da se najvei deo rashoda (proseno 66,4%) odnosi na varijabilne trokove, a proseno 18,9% na fiksne trokove. Uoljivo je, takoe, da su umanjenja prihoda od prodaje robe (dati rabati, diskonti i sl.) iznosili oko 5,5%. S obzirom da su fiksni i varijabilni trokovi dve najznaajnije grupe trokova u ovom bilansu, onda e se na njih obratiti posebna panja. U tom smislu, sledeim tabelama prikazae se detaljnija struktura ove dve grupe:
31-1205 Varijabilne zarade Trokovi materijala, energije i usluga Trokovi transportnih sredstava Svega Varijabilni trokovi 19.2% 80.8% 0.0% 100.0% 31-1206 22.7% 77.3% 0.0% 100.0% 31-1207 22.3% 77.7% 0.0% 100.0% 31-1208 20.7% 79.3% 0.0% 100.0% 31-1209 23.4% 76.6% 0.0% 100.0%

Sada vidimo da je najvei deo varijabilnih trokova sainjen od trokova materijala, energije i usluga, proseno 78,4%, i varijabilnih zarada 21,6%. Kod fiksnih trokova, najznaajnija stavka su Ostali administrativni trokovi (ttrokovi platnog prometa, premija osiguranja, poreza i doprinosa, zakupnina, grejanja, elektrine enerije za kancelarije i sl.) u iznosu od 36,2%.
178

31-12-05 Fiksne zarade Kancelarijski trokovi Trokovi marketinga Trokovi slubenih putovanja Trokovi komunikacija Trokovi amortizacije Ostali administrativni trokovi Svega fiksni trokovi 26.9% 6.4% 9.6% 0.0% 0.0% 18.8% 38.3% 100.0%

31-12-06 33.6% 5.8% 8.7% 0.0% 0.0% 17.0% 34.8% 100.0%

31-12-07 34.3% 6.0% 9.0% 0.0% 0.0% 14.8% 35.8% 100.0%

31-12-08 34.6% 6.0% 9.0% 0.0% 0.0% 14.4% 35.9% 100.0%

31-12-09 34.1% 6.0% 9.0% 0.0% 0.0% 14.8% 36.0% 100.0%

Fiksne zarade obuhvataju 32,7% ukupnih fiksnih trokova i taj stepen uea se odrava tokom celog analiziranog perioda.

Analiza pokazatelja (Racio analiza)

Racio analiza (analiza odnosa) je vaan nain za utvrivanje znaajnih odnosa izmeu dve komponente u finansijskom izvetaju. Da bi bila najkorisnija, interpretacija odnosa mora da ukljuuje ispitivanje osnovnih podataka. Odnosi predstavljaju smernice ili preice koje su korisne za procenu finansijskog poloaja kompanije i njenog poslovanja, kao i za poreenje sa rezultatima iz prethodnih godina ili rezultatima drugih kompanija. Primarna svrha odnosa je da se ukae na oblasti koje iziskuju dodatno istraivanje. Njih treba koristiti uz istovremeno opte razumevanje kompanije i njenog okruenja.

Pokazatelji profitabilnosti
Pokazatelji profitabilnosti mere sposobnost menadmenta preduzea da kontrolie trokove i ostvari zaradu, odnosno prinos na sredstva uloena u to preduzee. Izraunaemo i prikazati sledee pokazatelje profitabilnosti:
 Stopa bruto dobiti  Stopa neto dobiti  Stopa poslovne dobiti  Racio trokova  Dobit pre kamate i poreza (EBIT)

179

 Dobit pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA)  Stopa prinosa na kapital  Stopa prinosa na ukupnu aktivu  DuPont stopa prinosa na ukupnu aktivu  Odnos finansijskih prihoda i rashoda  Altmanov Z-koeficijent (verovatnoa bankrota)  Odriva stopa rasta (Sustainable Growth Rate SGR)

Stopa bruto dobiti pokazuje profitabilnost komercijalnih aktivnosti preduzea, a ne da li ono stvara profit vlasnicima. Drugim reima, ovaj pokazatelj oznaava do kog nivoa se mogu sniziti prodajne cene robe po jedinici, a da pri tom ne doe do stvaranja gubitka iz osnovne delatnosti. Poto se bruto dobit izraunava oduzimanjem cene prodatih proizvoda i robe od neto prihoda od prodaje, to je vea bruto dobit to bolje. Ne postoji standard u pogledu optimalne veliine stope bruto dobiti, jer ona varira od jednog preduzea do drugog, kao i izmeu raznih privrednih delatnosti. Ipak, bruto dobit bi trebalo da bude dovoljna za pokrie svih poslovnih rashoda i da odreeni iznos ostane posle pokria finansijskih i ostali rashoda. Izraunava se kao odnos izmeu bruto dobiti i neto prihoda od prodaje.
Stopa bruto dobiti 1. Bruto dobit 2. Neto prihod od prodaje 3. Indikator (1 / 2) 31-12-05 128,116 134,581 95.2% 31-12-06 167,086 172,227 97.0% 31-12-07 211,718 217,328 97.4% 31-12-08 244,995 246,918 99.2% 31-12-09 256,757 265,856 96.6%

Stopa neto dobiti se koristi kao mera opte profitabilnosti preduzea. Pokazatelj je koristan i zbog toga to, ako neto dobit nije dovoljna, preduzee nee moi da dostigne zadovoljavajui prinos na uloena sredstva. Ovaj racio pokazuje i sposobnost preduzea da se suoi sa razliitim ekonomskim izazovima, kao to je cenovna konkurencija, niska tranja i sl. Jasno je da, to je vea stopa neto dobiti, bolja je i profitabilnost. Meutim, kada se interpretira ovaj pokazatelj, treba imati na umu da profitabilnost treba posmatrati i u kontekstu prinosa na ulaganje, odnosno investirani kapital, a ne samo kao prinos od prodaje.
Stopa neto dobiti 1. Neto dobit 2. Neto prihod od prodaje 3. Indikator (1 / 2) 31-12-05 15,855 134,581 11.8% 31-12-06 21,515 172,227 12.5% 31-12-07 58,972 217,328 27.1% 31-12-08 37,665 246,918 15.3% 31-12-09 34,509 265,856 13.0%

180

Stopa neto dobiti

30.0%

25.0%

20.0%

15.0%

10.0%

5.0%

0.0% 2005 2006 2007 2008 2009

Stopa poslovne dobiti dobija se stavljanjem u odnos Poslovnog dobitka (dobiti) i Poslovne prihode. Poslovni prihodi predstavljaju zbir Neto prihoda od prodaje i Ostalih poslovnih prihoda. Ovaj pokazatelj je znaajan zbog toga to menadment ima veu kontrolu nad svim ostalim fiksnim i varijabilnim trokovima nego nad trokovima prodate robe i proizvoda. Zbog toga investitori ele da detaljnije razmotre ovaj racio, jer su za njegov pozitivan ili negativan trend direktno zaslune odluke menadmenta.
Stopa poslovnog dobitka 1. Poslovni dobitak/gubitak 2. Poslovni prihodi 3. Indikator (1 / 2) 31-12-05 24,086 135,203 17.8% 31-12-06 33,605 173,035 19.4% 31-12-07 59,037 218,744 27.0% 31-12-08 47,289 251,018 18.8% 31-12-09 45,800 268,554 17.1%

Stopa poslovnog dobitka otkriva ukupne varijacije u operativnim rashodima, ali neki od njih mogu da rastu, a drugi da opadaju. Zato racio trokova stavlja u odnos odreene vrste trokova i neto prihod od prodaje, kako bi se otkrili uzroci odstupanja poslovnog dobitka. Ovaj pokazatelj moe da se izrauna za svaku pojedinanu vrstu troka ili se oni mogu grupisati kao: trokovi prodatih proizvoda, opti i administrativni trokovi, fiksni, varijabilni trokovi i sl.
Racio trokova prema neto prihodu od prodaje 1. Trokovi prodatih proizvoda 2. Fiksni trokovi 3. Varijabilni trokovi 31-1205 4.8% 18.2% 59.6% 31-1206 3.0% 17.5% 60.5% 31-1207 2.6% 15.4% 55.5% 31-1208 0.8% 16.7% 65.1% 31-1209 3.4% 18.2% 62.1%

181

Dobit pre kamate i poreza (EBIT) predstavlja profit firme pre uzimanja u obzir trokova kamata i poreza na dobit. Bitan faktor koji je doprineo popularnosti ovog pokazatelja je nain na koji on otklanja efekte razliite strukture kapitala i poreskih stopa koje imaju razna preduzea. Iskljuujui poreze i trokove kamata, podatak korektnije prikazuje sposobnost kompanije da stvara profit i, na taj nain, ini lakim poreenje izmeu kompanija. Postoji vie naina za izraunavanje EBIT, u zavisnosti od potrebe za preciznou i raspoloivih podataka. Opta formula je

EBIT = Dobit posle oporezivanja + Porezi i doprinosi iz dobiti + + Neto rashodi na ime kamate
Dobit posle oporezivanja (koja se jo naziva i Neto dobit) je pozicija bilansa uspeha i taj podatak je lako pronai. Iznos poreza i dopinosa na dobit, takoe se nalazi u bilansu uspeha i ovaj podatak je jasan sam po sebi. Meutim, neto rashode na ime kamate moramo da izraunamo. Jedan nain je: + Prihodi od kamata na depozite + Prihodi kamata na hartije od vrednosti - Rashodi na ime kamata na kredite - Rashodi na ime kamata na hartije od vrednosti = Neto rashodi na ime kamate Dakle, u rashode na ime kamate ukljuuju se samo ona kamata koja se odnosi na trokove finansiranja. To znai da, recimo zatezne kamate za kanjenje u plaanju obaveza, ili negativne kursne razlike na bi trebalo ukljuiti u kalkulaciju. Meutim, ukoliko nisu raspoloivi detaljni podaci, onda se, kao gruba procena moe koristiti razlika izmeu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. U naem primeru, neto rashodi na ime kamate iznose:
Neto rashodi na ime kamate 1. Prihodi od kamata na depozite 2. Prihodi od kamata na hartije od vrednosti 3. Rashodi na ime kamata na kred. 4. Rashodi na ime kamata na hartije od vrednosti 5. Svega Neto rashodi na ime kamate (1+2-3-4) 31-1205 653 131 3,192 0 3,975 31-1206 1,439 288 3,622 0 5,348 31-1207 2,104 421 2,623 0 5,147 31-1208 1,589 318 4,403 0 6,310 31-1209 2,318 464 4,285 0 7,066

182

Te se, na osnovu podataka iz prethodne tabele i bilansa uspeha moe izraunati Dobit pre kamate i poreza (EBIT):
Dobit pre kamate i poreza (EBIT) 1. Neto dobit 2. Porezi i doprinosi iz dobiti 3. Neto rashodi na ime kamate 4. Indikator (1 + 2 + 3) 31-12-05 15,855 1,943 2,409 20,208 31-12-06 21,515 2,942 1,895 26,352 31-12-07 58,972 9,028 98 68,098 31-12-08 37,665 4,882 2,497 45,045 31-12-09 34,509 4,828 1,504 40,841

Za izraunavanje Dobiti pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA), potrebno je prvo izraunati EBIT, a zatim iskljuiti jo dve pozicije: amortizaciju materijalnih i nematerijalnih ulaganja. Ova mera profitabilnosti je posebno interesantna kod preduzee ima veliku vrednost osnovnih sredstava i kada je izloena visokim trokovima amortizacije. Ovaj pokazatelj je, takoe, zanimljiv i poveriocima preduzea, jer EBITDA u sutini predstavlja dobit raspoloivu za otplatu kamata. Generalno govorei, ovo je korisno merilo samo za velike kompanije sa znaajnom vrednou stalne imovine, i za one kompanije koje imaju znaajne finansijske obaveze.
Dobit pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) 1. Neto dobit 2. Porezi i doprinosi iz dobiti 3. Neto rashodi na ime kamate 4. Trokovi amortitacije 5. Indikator (1 + 2 + 3 + 4) 31-1205 15,855 1,943 2,409 4,594 24,802 31-1206 21,515 2,942 1,895 5,130 31,482 31-1207 58,972 9,028 98 4,974 73,072 31-1208 37,665 4,882 2,497 5,940 50,985 31-1209 34,509 4,828 1,504 7,178 48,019

Stopa prinosa na kapital (ROE) meri koliko su akcionari (ili vlasnici udela) zaradili na svoje uloge u preduzeu. Izraunava se stavljanjem u odnos neto dobiti, tj. dobiti posle oporezivanja i prosenog stanja kapitala u toku godine. Ukoliko nije bilo novih emisija akcija, odnosno poveanja kapitala u toku godine, onda je proseno stanje kapitala jednako krajnjem na dan 31.12.
Stopa prinosa na kapital 1. Neto dobit 2. Kapital 3. Indikator (1 / 2) _____ 31-12-06 21,515 107,839 20.0% 31-12-07 58,972 151,304 39.0% 31-12-08 37,665 197,262 19.1% 31-12-09 34,509 224,763 15.4%

iroko rasprostranjen i korien od strane investitora, ROE govori vlasnicima obinih akcija koliko efektivno je njihov novac angaovan. Ovde treba napomenuti da postoje varijacije kod izraunavanja ovog pokazatelja. Ako, pored obinih akci183

ja, preduzee ima emitovane i privilegovane, onda investitori koji ele da vide prinos samo na kapital od obinih akcija, mogu da neto dobit umanje za iznos dividendi koja pripada vlasnicima privilegovanih akcija, i da umanje ukupan kapital za iznos kapitala od privilegovanih akcija. Stopa prinosa na ukupnu aktivu prua podatak o tome koliko menadment ostvaruje angaujujui svaki dinar u imovinu, odnosno ukupnu aktivu preduzea. to je vei prinos, to se efektivnije koriste sredstva preduzea u cilju stvaranja profita. Ovaj pokazatelj se izraunava stavljanjem u odnos neto dobiti (tj. dobiti posle oporezivanja) sa prosenom aktivom.
Stopa prinosa na ukupnu aktivu 1. Neto dobit 2. Ukupna aktiva 3. Indikator (1 / 2) ____ 31-12-06 21,515 160,217 13.4% 31-12-07 58,972 205,973 28.6% 31-12-08 37,665 245,193 15.4% 31-12-09 34,509 282,679 12.2%

Neki analitiari umesto neto dobiti koriste poslovnu dobit za izraunavanje ovog racija. U svakom sluaju, potreba za ulaganjem u osnovna i obrtna sredstva varira izmeu razliitih kompanija. Neke od njih, koje se nazivaju "kapitalno intenzivne" po prirodi svoje delatnosti imaju velika sredstva uloena u stalnu imovinu, mnogo vie nego neka druga koja se, na primer, bave pruanjem usluga.
Stope prinosa na kapital i ukupnu aktivu
45.0%

40.0%

35.0%

30.0%

25.0%

20.0%

15.0%

10.0%

5.0%

0.0% 2006 2007 2008 2009

Stopa prinosa na kapital

Stopa prinosa na aktivu

DuPont stopa prinosa na kapital. Ovo je metod merenja performansi preduzea koji je zaet u Du Pont korporaciji tokom 1920-tih godina. Formula za izraunavanje prinosa na kapital (ROE) je:
184

ROE = Stopa neto dobiti * Koeficijent obrta ukupne aktive * * Multiplikator kapitala = Neto dobit / Kapital
ili u razuenom obliku

ROE = (Neto dobit/Neto prihod od prodaje) * (Neto prihod od prodaje/Ukupna aktiva) * (Ukupna aktiva/Kapital) = Neto dobit / Kapital
DuPont formula nam pokazuje da na stopu prinosa na kapital imaju uticaja tri stvari:  efikasnost poslovanja, merena stopom neto dobiti  efikasnost korienja imovine (tj. aktive), merena koeficijentom obrta aktive  finansijski leverid, meren odnosom multiplikatorom kapitala, tj. Odnosom ukupne aktive i kapitala
DuPont stopa prinosa na kapital 1. Neto dobit 2. Neto prihod od prodaje a) = 1 / 2 3. Neto prihod od prodaje 4. Ukupna aktiva b) = 3 / 4 5. Ukupna aktiva 6. Kapital c) = 5 / 6 7. Indikator (a * b * c) 31-1205 15,855 134,581 0.12 134,581 136,628 0.99 136,628 95,207 1.44 0.17 31-1206 21,515 172,227 0.12 172,227 183,805 0.94 183,805 120,470 1.53 0.18 31-1207 58,972 217,328 0.27 217,328 228,140 0.95 228,140 182,138 1.25 0.32 31-1208 37,665 246,918 0.15 246,918 262,246 0.94 262,246 212,386 1.23 0.18 31-1209 34,509 265,856 0.13 265,856 303,112 0.88 303,112 237,140 1.28 0.15

Pokazatelj efektivnosti finansijske delatnosti pokazuje odnos izmeu ostvarenih finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Ako je vrednost ovog pokazatelja vea od 1, onda su efekti finansijske delatnosti posmatrane izolovano, pozitivni, odnosno finansijski prihodi su vei od odgovarajuih rashoda.
Odnos finansijskih prihoda i rashoda 1. Finansijski prihodi 2. Finansijski rashodi 3. Indikator (1 / 2) 31-1205 1,305 5,320 0.25 31-1206 2,878 6,036 0.48 31-1207 4,208 4,371 0.96 31-1208 3,177 7,339 0.43 31-1209 4,635 7,141 0.65

Altmanov Z-koeficijent (verovatnoa bankrota). Formulu za izraunavanje tzv. Z-koeficijenta objavio je 1968. godine Edvard Altman, tada profesor finansija
185

na Univerzitetu Njujork. Formula se moe koristiti za predvianje verovatnoe da e preduzee bankrotirati u toku naredne 2 godine. Praktina primena modela u realnom okruenju pokazala je da je formula u 72% sluajeva tano predvidela bankrot firmi 2 godine pre nego to se to zaista i desilo. Koeficijent se izraunava na sledei nain:

Z = 1,2 * T1 + 1,4 * T2 + 0,6 * T3 + 0,999 * T4 + 3,3 * T5

gde su: T1 = Neto obrtni kapital / Ukupna aktiva T2 = Nerasporeena dobit / Ukupna aktiva T3 = Trina vrednost akcijskog kapitala / Ukupne obaveze T4 = Neto prihod od prodaje / Ukupna aktiva T5 = Dobit pre kamate i poreza (tj. EBIT) / Ukupna aktiva Za preduzee iz naeg primera, podaci su sledei:
Altmanov Z-koeficijent 1. Neto obrtni kapital 2. Ukupna aktiva a) = 1.20 * (1 / 2) 3. Nerasporeena dobit 4. Ukupna aktiva b) = 1.40 * (3 / 4) 5. Trina vrednost akcijskog kapitala 6. Ukupne obaveze c) = 0.60 * (5 / 6) 7. Neto prihod od prodaje 8. Ukupna aktiva d) = 0.999 * (7 / 8) 9. Dobit pre kamate i poreza (EBIT) 10. Ukupna aktiva e) = 3.30 * (9 / 10) 11. Indikator (a + b + c + d + e) 31-1205 69,436 136,628 0.6 29,352 136,628 0.3 22,650 41,421 0.3 134,581 136,628 1.0 20,208 136,628 0.5 2.7 31-1206 111,185 183,805 0.7 48,955 183,805 0.4 28,900 63,335 0.3 172,227 183,805 0.9 26,352 183,805 0.5 2.8 31-1207 146,106 228,140 0.8 73,166 228,140 0.4 37,050 46,002 0.5 217,328 228,140 1.0 68,098 228,140 1.0 3.6 31-1208 157,947 262,246 0.7 124,721 262,246 0.7 33,600 49,860 0.4 246,918 262,246 0.9 45,045 262,246 0.6 3.3 31-1209 198,413 303,112 0.8 152,631 303,112 0.7 29,400 65,972 0.3 265,856 303,112 0.9 40,841 303,112 0.4 3.1

Tumaenje rezultata: ako je vrednost Z-koeficijenta vea od 2,99 onda je mala verovatnoa da e kompanija bakrotirati u naredne dve godine. Ako je Z-koeficijent manji od 1,80 tada su velike anse da e otii u bankrot.
186

Odriva stopa rasta (Sustainable Growth Rate SGR) predstavlja maksimalnu stopu rasta prihoda od prodaje koji se moe postii bez dodatnog zaduivanja ili poveanja kapitala. Ako preduzee ima stopu prinosa na kapital 20%, ono moe da nastavi sa rastom prihoda od 20% jednostavno reinvestirajui svu nerasporeenu dobit i odravajui stabilan odnos kapitala i obaveza. Ukoliko eli da se razvija bre od ove stope, preduzee mora da angauje dodatni kapitala ili da povea finansijski leverid, odnosno zaduenost. Prema podacima za preduzee iz naeg primera, njegova odriva stopa rasta po godinama je sledea:
Odriva stopa rasta (Sustainable Growth Rate SGR) 1. Neto dobit 2. Ukupan prihod a) = (1 / 2) 3. Isplaene dividende 4. Neto dobit b) = 1 - (3 / 4) 5. Ukupne obaveze 6. Kapital 7. Nematerijalna ulaganja c) = 5 / (6 - 7) 8. Ukupna aktiva 9. Ukupan prihod d) = (8 / 9) 10. Indikator (a*b*(1+c)) / (d - (a*b*(1-c))) 31-12-05 15,855 143,297 0.11 1,330 15,855 0.92 41,421 95,207 127 0.44 136,628 143,297 0.95 18.0% 31-12-06 21,515 186,127 0.12 1,918 21,515 0.91 63,335 120,470 110 0.53 183,805 186,127 0.99 19.4% 31-12-07 58,972 247,572 0.24 2,461 58,972 0.96 46,002 182,138 173 0.25 228,140 247,572 0.92 45.0% 31-12-08 37,665 270,099 0.14 2,354 37,665 0.94 49,860 212,386 157 0.23 262,246 270,099 0.97 19.9% 31-12-09 34,509 288,949 0.12 2,329 34,509 0.93 65,972 237,140 139 0.28 303,112 288,949 1.05 15.7%

Pokazatelji o akcijama
Finansijski izvetaji preduzea, kao i analiza pokazatelja izvedenih iz njih, pruaju mnotvo korisnih informacija. Meutim, ponekad je to i suvie mnogo informacija, tako da obian investitor ostane zbunjen i pretrpan podacima. Pokazatelji o akcijama pokuavaju da na pojednostavljen nain investitorima prue najvanije podatke o tome ta mogu da oekuju ako uloe sredstva u akcije nekog preduzea. Ovde e se obraditi sledei pokazatelji o akcijama i dividendi:  Prinos po akciji (EPS)  Dividenda po akciji
187

 Cena akcije / Prinos po akciji (P/E)  Procenat isplate dividendi  Prinos dividende (Dividend Yield)  Pokrie dividendi  Knjigovodstvena cena akcije  Trina prema knjigovodstvenoj ceni akcija

Prinos po obinoj akciji pokazuje iznos neto odnos koji se moe alocirati na svaku obinu akciju. Izraunava se na sledei nain: Prinos po akciji (EPS) = (Neto dobit - Dividende isplaene za privilegovane akcije) / Prosean broj obinih akcija. Ukoliko u toku godine nije bilo novih emisija, onda je prosean broj emitovanih akcija na poetku i na kraju godine jednak. U primeru, preduzee je imalo 1.000 akcija na poetku godine i isto toliko na kraju, pa je prosek jednak (1.000 +1.000)/2 =1.000 akcija. Ovde treba imati u vidu da se dividende za privilegovane akcije isplauju pre dividendi za obine, pa se zbog toga taj iznos oduzima od neto dobiti. U naem primeru preduzee nije imalo emitovanih privilegovanih akcija, tako da je i podatak o dividendama na tu vrstu akcija jednak nuli.
Prinos po akciji (EPS) 31-1205 31-1206 21,515 0 1,000 21.52 31-1207 58,972 0 1,000 58.97 31-1208 37,665 0 1,000 37.67 31-1209 34,509 0 1,000 34.51

1. Neto dobit 2. Isplaene dividende za privilegovane akcija 3. Prosean broj obinih akcija 5. Indikator (1 - 2) / 3

Prinos koji se moe raspodeliti vlasnicima privilegovanih akcija, izraunava se stavljanjem u odnos neto profita i broja emitovanih privilegovanih akcija. Poto ove akcije imaju prioritet pri isplati dividende, onda se, ukoliko neto profit nije dovoljan za isplatu i privilegovanih i obinih akcija, prvo isplauje dividenda po privilegovanim akcijama, a onaj deo koji (ako) preostane isplauje se vlasnicima obinih akcija. Odnos izmeu cene i prinosa po akciji dobija se stavljanjem u odnos trine cene akcija na dan bilansa i prinosa po obinoj akciji. Po pravilu, vii koeficijent Cena/Prirast oznaava veu sigurnost vlasnika akcija da e preduzee i u buduem ostvarivati zadovoljavajuci profit. Ovaj koeficijent moe se uporeivata sa odgovarajucim koeficijentom drugih preduzea u grani. Primena ovog koeficijenta mogua je samo pri postojanju i aktivnom radu finansijskog trita, koje obezbeuje svakodnevne informacije o cenama akcija preduzea.
188

Cena akcije / Prinos po akciji (P/E) 1. Trina cena akcija 2. Prinos po akciji 3. Indikator = 1 / 2

31-1205

31-1206 28.90 21.52 1.34

31-1207 37.05 58.97 0.63

31-1208 33.60 37.67 0.89

31-1209 29.40 34.51 0.85

Dividenda po obinoj akciji izraunava se stavljanjem u odnos isplaene dividende za obine akcije i broja ovih akcija. Dividenda za isplatu po osnovu posedovanja obinih akcija menja se u zavisnosti od ostvarenog neto profita.
Dividenda po akciji 1. Dividende isplaene akcionarima 2. Prosean broj akcija 3. Indikator = 1 / 2 31-1205 31-1206 1,330 1,000 1.33 31-1207 1,918 1,000 1.92 31-1208 2,461 1,000 2.46 31-1209 2,354 1,000 2.35

Podatak od 2,35 za 2009. godinu pokazuje da svaka akcija donosi 2350 dinara dividende (s obzirom da su novani iznosi u bilansu izraeni u hiljadama dinara). Dividenda po privilegovanoj akciji predstavlja kolinik iznosa dividendi isplaenih za privilegovane akcije i broja ovih akcija. Dividenda za isplatu po osnovu posedovanja privilegovanih akcija nije u zavisnosti od ostvarenog neto profita. Koeficijent isplate dividende pokazuje koliki deo neto dobiti se isplauje akcionarima u vidu dividendi. Dobija se stavljanjem u odnos iznosa isplaenih dividendi i neto dobiti.
Procenat isplate dividendi 1. Dividende isplaene akcionarima 2. Neto dobit 3. Indikator = 1 / 2 31-1205 1,330 15,855 8.4% 31-1206 1,918 21,515 8.9% 31-1207 2,461 58,972 4.2% 31-1208 2,354 37,665 6.2% 31-1209 2,329 34,509 6.7%

Pokazatelj Prinos dividende (Dividend Yield) pokazuje koliku dividendu moe da oekuje potencijalni ulaga za svaki dinar plaen za kupljenu akciju na tritu. Dobija se stavljanjem u odnos dividende po akciji i trine cene akcija.
Prinos dividende (Dividend Yield) 1. Dividenda po akciji 2. Trina cena akcija 3. Indikator = 1 / 2 31-1205 31-1206 1.33 28.90 0.05 31-1207 1.92 37.05 0.05 31-1208 2.46 33.60 0.07 31-1209 2.35 29.40 0.08

189

Podatak od 0,08 za 2009. godinu pokazuje da je te godine, svaki dinar uloen u akcije donosio 0,05 dinara, odnosno 8% dividende. Knjigovodstvena vrednost obine akcije jednaka je vrednosti akcijskog kapitala, (ako akcijski kapital sadri i privilegovane akcije, onda se uzima samo vrednost kapitala od obinih akcija) podeljenoj sa brojem emitovanih obinih akcija. Kada se ova vrednost podeli sa prosenim brojem akcija u toku godine, dobija se knjigovodstvena cena jedne obine akcije. Tanije

KCA = (AK + ND + R) / n
gde je KCA = knjigovodstvena vrednost 1 obine akcije, AK = akcijski kapital (obine akcije), ND = neto dobit ostvarena u toku godine, R = rezerve koje pripadaju vlasnikom kapitalu, n = broj emitovanih obinih akcija. Preduzee iz naeg primera ima sledee podatke:
Knjigovodstvena cena akcije 1. Osnovni kapital 2. Rezerve 3. Nerasporeena dobit 4. Prosean broj akcija 5. Indikator = (1 + 2 + 3) / 4 31-12-05 50,000 0 29,352 1,000 79.35 31-12-06 50,000 0 48,955 1,000 98.96 31-12-07 50,000 0 73,166 1,000 123.17 31-12-08 50,000 0 124,721 1,000 174.72 31-12-09 50,000 0 152,631 1,000 202.63

Iz ove tabele vidi se da knjigovodstvena cena akcija raste zbog toga to preduzee ostvaruje dobit. Trina cena akcija prema knjigovodstvenoj ceni je pokazatelj koji investitori esto koriste uporeujui akcije razliitih kompanija. Podatak o trinoj ceni dobija se sa berze i to je poslednja cena po kojoj je trgovano akcijama na dan sastavljanja bilansa. Knjigovodstvena cena, kako je prikazano u prethodnom primeru, predstavlja vrednost ukupnog akcijskog kapitala po jednoj emitovanoj akciji.
Trina prema knjigovodstvenoj ceni akcija 1. Trina cena akcija 2. Knjigovodstvena cena akcije 3. Indikator = 1 / 2 31-1205 22.65 79.35 0.29 31-1206 28.90 98.96 0.29 31-1207 37.05 123.17 0.30 31-1208 33.60 174.72 0.19 31-1209 29.40 202.63 0.15

190

Ako je trina cena akcije komapnije nia od knjigovodstvene, to moe da znai jednu od dve stvari. Prva je, da su akcije ove komapnije nekorektno i nefer podcenjene od strane investitora zbog nekih prolaznih okolnosti i da, zbog toga predstavljaju dobru priliku za kupovinu po niskoj ceni. Sa druge strane, ako je trite (investitori) pravilno procenilo vrednost, bar u doglednoj budunosti, onda kupovina ovih akcija predstavlja lo potez koji moe da donese gubitak.

Pokazatelji likvidnosti
Likvidnost je sposobnost preduzea da izmiri dospele obaveze. To podrazumeva da ono ima dovoljno likvidnih sredstava, odnosno novca i novanih ekvivalenata. Meutim, injenica da preduzee navodi znaajne iznose gotovine i gotovinskih ekvivalenata u svom bilansu stanja, ne znai nuno da je ova gotovina dostupna za plaanje katkoronih obaveza. Zanimljiv primer je kompanija Apple koja je u svojim bilansima prikazala da ima skoro 7 milijardi dolara u gotovini i gotovinskim ekvivalentima, ali je rukovodstvo kompanije upozorilo da e biti neophodno da se nastavi uzimanje kratkoronih pozajmica. Razlog za to je bio taj, to se znaajan deo gotovine kompanije, gotovinskih ekvivalenata i kratkoronih investicija nalazio u filijalama kompanije u inostranstvu, i nije bio raspoloiv za odravanje kratkorone likvidnosti u matinoj zemlji. Ovde e biti prikazani sledei pokazatelji likvidnosti:  Koeficijent likvidnosti I stepena  Koeficijent likvidnosti II stepena  Koeficijent likvidnosti III stepena  Likvidna sredstva prema kratkoronim obavezama  Proseni saldo kupaca prema prosenom saldu dobavljaa Koeficijent likvidnosti I stepena, kao pokazatelj pokria kratkoronih obaveza gotovinom i gotovinskim ekvivalentima na dan bilansa. Ovaj pokazatelj se ponekad naziva - rigorozni racio likvidnosti, i predstavlja indikator tekue likvidnosti, odnosno sposobnosti da se izmire dospele obaveze.
Koeficijent likvidnosti I stepena 1. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2. Kratkorone obaveze 3. Indikator 1 / 2 31-1205 375 32,366 0.01 31-1206 20,597 36,878 0.56 31-1207 7,991 33,354 0.24 31-1208 2,883 43,071 0.07 31-1209 20,532 38,261 0.54

Koeficijent likvidnosti II stepena, je pokazatelj pokria kratkoronih obaveza likvidnim sredstvima i potraivanjima. Vrednost ovog pokazatelja vea od 1
191

ukazuje na to da preduzee pokriva sve kratkorone obaveze likvidnim sredstvima i potraivanjima (uz pretpostavku da su potraivanja naplativa).
Koeficijent likvidnosti II stepena 1. Obrtna imovina 2. Zalihe 3. Kratkorone obaveze 4. Indikator (1 - 2) / 3 31-1205 101,802 47,317 32,366 1.68 31-1206 148,063 56,000 36,878 2.50 31-1207 179,460 73,645 33,354 3.17 31-1208 201,018 88,828 43,071 2.60 31-1209 236,674 106,284 38,261 3.41

Koeficijent likvidosti III stepena (koeficijent opte likvidnosti), predstavlja pokazatelj pokria kratkoronih obaveza obrtnom imovinom. Vrednost ovog indikatora vea od 1 govori o tome da ukupna vrednost obrtne imovine pokriva u potpunosti iznos kratkoronih obaveza, i predstavlja signal o solidnom pokriu kratkoronih obaveza obrtnom imovinom. Vrednost manja od 1, ukazuje da je deo kratkoronih obaveza pokriven stalnom imovinom, to se ne moe smatrati povoljnim pokazateljem.
Koeficijent likvidnosti III stepena 1. Obrtna imovina 2. Kratkorone obaveze 3. Indikator (1 / 2) 31-1205 101,802 32,366 3.15 31-1206 148,063 36,878 4.01 31-1207 179,460 33,354 5.38 31-1208 201,018 43,071 4.67 31-1209 236,674 38,261 6.19

Koeficijenti likvidnosti
7.00

6.00

5.00

4.00

3.00

2.00

1.00

0.00 2005 2006 2007 Koeficijent likvidnosti II stepena 2008 2009 Koeficijent likvidnosti III stepena

Koeficijent likvidnosti I stepena

Sledei pokazatelj predstavlja stepen pokria kratkoronih obaveza kratkoronim finansijskim plasmanima, gotovinskim ekvivalentima i gotovinom.
192

Likvidna sredstva prema kratkoronim obavezama 1. Kratkoroni finansijski plasmani i gotovina 2. Kratkorone obaveze 3. Indikator 1 / 2

31-12-05 589 32,366 0.02

31-12-06 21,546 36,878 0.58

31-12-07 8,904 33,354 0.27

31-12-08 3,197 43,071 0.07

31-12-09 21,240 38,261 0.56

Odnos prosenih potraivanja od kupaca i prosenih obaveza prema dobavljaima, moe se koristiti kao pokazatelj oekivane ili potencijalne likvidnosti. Ovaj pokazatelj se bazira na pretpostavci da se potraivanja naplauju istom dinamikom kojom se plaaju obaveze prema dobavljaima. U tom sluaju se moe oekivati da se iz priliva od naplate potraivanja, mogu platiti dospele obaveze prema dobavljaima. Prema podacima iz primera, ovaj pokazatelj ima vrednosti prikazane sledeom tabelom:
Kupci prema dobavljaima 1. Prosena potraivanja od kupaca 2. Prosene obaveze prema dobavljaima 3. Indikator (1 / 2) 31-1205 31-1206 58,149 19,701 2.95
Kupci prema dobavljaima
4.50

31-1207 73,755 20,463 3.60

31-1208 89,197 23,926 3.73

31-1209 94,761 24,705 3.84

4.00

3.50

3.00

2.50

2.00

1.50

1.00

0.50

0.00 2006 2007 2008 2009

Pokazatelji poslovne efikasnosti

Pokazatelji poslovne efikasnosti, koji se jo nazivaju i pokazatelji aktivnosti ili pokazatelji obrta, pruaju podatke o tome koliko je preduzee efikasno u upotre193

bi svoje imovine. Ovde emo obratiti panju pre svega na to koliko efikasno preduzee upravlja potraivanjima, zalihama i naravno ukupnom imovinom. U tu svrhu koristiemo se sledeim pokazateljima poslovne efikasnosti:  Koeficijent obrta kupaca  Prosean period naplate potraivanja  Koeficijent obrta zaliha  Prosean period obrta zaliha  Koeficijent obrta dobavljaa  Prosean period plaanja obaveza dobavljaima  Period konverzije gotovine  Koeficijent obrta ukupne aktive  Dospela potraivanja prema ukupnim potraivanjima od kupaca  Dospela potraivanja prema neto prihodu od prodaje S obzriom da veina ovih pokazatelja koristi prosena stanja pojedinih stavki bilansa, to pokazatelj za 2005. godinu nije mogao biti izraunat. Ovi pokazatelji predstavljaju solidnu podlogu za donoenje odluka o pravcima delovanja rukovodstva u cilju poboljanja kvaliteta poslovanja, delujui na smanjenje potrebnog vremena za naplatu potraivanja, poveavanja vremena plaanja obaveza, smanjivanja poslovnog rizika itd. Koeficijent obrta kupaca pokazuje koliko se puta godinje naplate potraivanja od kupaca, odnosno koliko se dinara prihoda ostvari na 1 dinar nenaplaenih potraivanja. Prosean period naplate potraivanja pokazuje koliko je dana proseno bilo potrebno da se naplate potraivanja.
Koeficijent obrta kupaca 1. Neto Prihodi od prodaje 2. Prosena potraivanja od kupaca 3. Indikator (1 / 2) Prosean period naplate potraivanja 1. Broj dana u godini 2. Koeficijent obrta kupaca 3. Indikator (1 / 2) 31-1205 31-1206 172,227 58,149 3.0 31-1207 217,328 73,755 2.9 31-1208 246,918 89,197 2.8 31-1209 265,856 94,761 2.8

365 3.0 123.2

365 2.9 123.9

365 2.8 131.9

365 2.8 130.1

Prosean period naplate potraivanja od kupaca u 2009. godini iznosio je 130 dana.
194

Koeficijent obrta dobavljaa pokazuje koliko puta godinje se plaaju obaveze prema dobaljacima. Prosean period plaanja obaveza pokazuje koliko je dana proseno bilo potrebno da se plate obaveze.
Koeficijent obrta dobavljaa 1. Ukupne nabavke (potrani promet dobavljaa) 2. Prosene obaveze prema dobavljaima 3. Indikator (1 / 2) Prosean period plaanja obaveza dobavljaima 1. Broj dana u godini 2. Koeficijent obrta dobavljaa 3. Indikator (1 / 2) 31-1205 31-1206 128,27 5 19,701 6.5 31-1207 139,92 5 20,463 6.8 31-1208 150,35 0 23,926 6.3 31-1209 157,250 24,705 6.4

365 6.5 56.1

365 6.8 53.4

365 6.3 58.1

365 6.4 57.3

Prosean period plaanja obaveza prema dobavljaima u 2009. godini iznosio je neto preko 57 dana. Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta godinje se zalihe obrnu (realizuju i reprodukuju), odnosno na koliko dinara periodinih rashoda na ime realizacije ostaje 1 dinara vezan u zalihama. Uobiajeno je da visok koeficijent znai i efikasno upravljanje zalihama jer se one bre obru i manje novca je potrebno da se one finansiraju. Nizak koeficijent obrta, ukazuje na mogue preinvestiranje u zalihe, slab kvalitet proizvoda, akumuliranje zaliha materijala i/ili robe, gomilanje zatarelih proizvoda i onih koji imaju slabu prou na tritu i sl. Proseno vreme obrta zaliha prakticno znai kolika je prosena starost zaliha. To je vreme koje proseno protekne od nabavke materijala za proizvodnju do konane prodaje gotovih proizvoda. Meutim, podatak o trokovima prodatih proizvoda se ne moe uvek nai u finansijskim izvetajima, pa se zbog toga koristi Neto prihod od prodaje.
Koeficijent obrta zaliha 1. Neto prihod od prodaje 2. Prosene zalihe 3. Indikator (1 / 2) Prosean period obrta zaliha 1. Broj dana u godini 2. Koeficijent obrta zaliha 3. Indikator (1 / 2) 31-12-05 31-12-06 172,227 51,659 3.3 31-12-07 217,328 64,823 3.4 31-12-08 246,918 81,237 3.0 31-12-09 265,856 97,556 2.7

365 3.3 109.5

365 3.4 108.9

365 3.0 120.1

365 2.7 133.9

195

Prosean period konverzije pokazuje potrebno vreme da se novac ponovo pretvori u novac, odnosno proseno vreme (u danima) koje protekne od nabavke zaliha za proizvodnju do momenta naplate potraivanja.
Period konverzije gotovine (u danima) 1. Period naplate potraivanja 2. Period obrta zaliha 3. Period plaanja obaveza dobavljaima 3. Indikator (1 + 2 + 3) 31-1205 31-1206 123 140 56 319.4 31-1207 124 137 53 314.6 31-1208 132 136 58 326.4 31-1209 130 144 57 331.7

Koeficijent obrta ukupne aktive pokazuje odnos izmeu ukupnog prihoda, ostvarenog u toku godine, i ukupno angaovanih sredstava, i pokazuje koliko je ukupnog prihoda ostvareno na svaki dinar angaovanih sredstava.
Koeficijent obrta ukupne aktive 1. Ukupan prihod 2. Ukupna aktiva 3. Indikator (1 / 2) 31-1205 31-1206 186,127 160,217 1.16 31-1207 247,572 205,973 1.20 31-1208 270,099 245,193 1.10 31-1209 288,949 282,679 1.02

Pokazatelji pokria i solventnosti

Pokazatelji zaduenosti, pokria i solventnosti mere stepen zatienosti kreditora i onih koji su na dui rok plasirali svoja sredstva u preduzee. Oni, takoe, mogu biti od pomoi u proceni sposobnosti preduzea da se dalje zaduuje i da svoje dugorone obaveze vrati na vreme. Ovde e biti prikazani sledei pokazatelji pokria i solventnosti:
 Kapital prema stalnoj imovini  Dugoroni izvori prema stalnoj imovini  Kapital prema ukupnim obavezama  Neto obrtni kapital  Stepen pokria rashoda na ime kamate  Slobodan novani tok (Free Cash Flow)

Pokrie stalne imovine sopstvenim kapitalom pokazuje sa koliko dinara sopstvenog kapitala je pokriven svaki dinar stalne imovine. Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 oznaava da je stalna imovina potpuno pokrivena trajnim kapitalom.
196

Kapital prema stalnoj imovini 1. Kapital 2. Stalna imovina 3. Indikator (1 / 2)

31-12-05 95,207 34,826 2.73

31-12-06 120,470 35,742 3.37

31-12-07 182,138 48,680 3.74

31-12-08 212,386 61,228 3.47

31-12-09 237,140 66,438 3.57

Pokrie stalne imovine dugoronim izvorima pokazuje sa koliko dinara dugoronih izvora (sopstveni kapital i dugoroni krediti) je pokriven svaki dinar stalne imovine. Ako ovaj pokazatelj ima vrednost veu od 1, to znai da je stalna imovina u potpunosti pokrivena dugoronim izvorima finansiranja. Ovaj koeficijent uvek ima vrednost veu od prethodnog (stepen pokria stalne imovine trajnim kapitalom), osim u sluaju kada preduzee nema dugoronih obaveza, i tada su ova dva pokazatelja jednaka.
Dugoroni izvori prema stalnoj imovini 1. Kapital 2. Dugorone obaveze 3. Stalna imovina 4. Indikator (1 + 2) / 3 31-1205 95,207 9,055 34,826 2.99 31-1206 120,470 26,457 35,742 4.11 31-1207 182,138 12,648 48,680 4.00 31-1208 212,386 6,789 61,228 3.58 31-1209 237,140 27,711 66,438 3.99

Ova dva pokazatelja znaajna su iz tog razloga to bi stalna imovina trebalo da je pokrivena sopstvenim izvorima ili bar iz dugoronih izvora. To znai da bi vrednost ova dva koeficijenta trebala biti vea od 1, da bi se moglo govoriti o stabilnoj strukturi finansiranja stalne imovine. Trajni kapital prema obavezama oznaava odnos sopstvenog kapitala i dugoronih i kratkoronih obaveza. U teoriji bilansa ne postoji usaglaeno miljenje o tome koji je optimalan odnos izmeu trajnog kapitala i obaveza, odnosno koja je "idealna" struktura pasive. Praksa potvruje da je vrlo teko odrediti ovaj odnos, jer on zavisi od mnogih faktora, na primer: od raspoloivosti razliitih izvora finansiranja na tritu, od likvidnosti i solventnosti banaka, optih uslova privreivanja, finansijske politike preduzea i drugih. Postoji odreena meuzavisnost privredne grane (vrste delatnosti) i vrednosti ovog koeficijenta.
Kapital prema ukupnim obavezama 1. Kapital 2. Dugorone obaveze 3. Kratkorone obaveze 4. Indikator 1 / (2 + 3 + 4) 31-1205 95,207 9,055 32,366 2.30 31-1206 120,470 26,457 36,878 1.90 31-1207 182,138 12,648 33,354 3.96 31-1208 212,386 6,789 43,071 4.26 31-1209 237,140 27,711 38,261 3.59

Neto obrtni kapital je vrednosni pokazatelj pokrivenosti obrtne imovine dugoronim izvorima. Pozitivna vrednost neto obrtnog fonda govori o tome da dugo197

roni izvori (trajni kapital i dugorone obaveze) potpuno pokrivaju stalnu imovinu, i da u visini vrednosti neto obrtnog fonda pokrivaju obrtnu imovinu.
Neto obrtni kapital 1. Kapital 2. Dugorone obaveze 3. Stalna imovina 4. Indikator (1 + 2 - 3) 31-12-05 95,207 9,055 34,826 69,436 31-12-06 120,470 26,457 35,742 111,185 31-12-07 182,138 12,648 48,680 146,106 31-12-08 212,386 6,789 61,228 157,947 31-12-09 237,140 27,711 66,438 198,413

Vrednost neto obrtnog kapitala kree se uvek u istom pravcu kao i koeficijent pokria stalne imovine dugoronim izvorima. Naime, kada je ovaj koeficijent manji od 1, vrednost neto obrtnog fonda je negativna, i obrnuto. Neto finansijski dug predstavlja zaduenost preduzea po osnovu finansijskih obaveza (kratkoroni i dugoroni krediti, obaveze po emitovanim kratkoronim i dugoronim hartijama od vrednosti, i ostale finansijske obaveze), umanjenih za finansijske plasmane (kratkorono i dugorono date kredite i plasmane u hartije od vrednosti) i za raspoloiva novana sredstva. Ovaj pokazatelj je jedan od najznaajnijih za potencijalne investitore. Oni, dakle, moraju da znaju kolike su finansijske obaveze preduzea. Podaci za predeuzee iz primera su sledei:
Neto finansijski dug 1, Kratkoroni krediti 2. Obaveze po kratkoronim hartijama od vrednosti 3. Ostale kratkorone finansijske obaveze 4. Obaveze po dugoronim kreditima 5. Obaveze po dugoronim hartijama od vrednosti 6. Finansijske obaveze (1+2+3+4+5) 7. Kratkoroni finansijski plasmani 8. Dati dugoroni krediti 9. Ulaganja u dugorone hartije od vrednosti 10. Finansijski plasmani (7+8+9) 11. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 10. Indikator (6 - 10 + 11) 31-1205 11,565 0 0 0 9,055 20,620 214 124 0 338 375 19,907 31-1206 12,661 0 0 19,931 6,526 39,118 949 0 0 949 20,597 17,572 31-1207 11,521 0 0 11,659 989 24,169 913 0 0 913 7,991 15,265 31-1208 14,710 0 0 6,789 0 21,499 314 316 0 630 2,883 17,986 31-1209 14,979 0 0 25,476 2,235 42,690 708 66 0 774 20,532 21,384

Na osnovu prethodne tabele, moe se rei da su finansijske obaveze ovog preduzea u poslednje tri godine (2007-2009) u porastu.
198

Slobodan novani tok (Free Cash Flow) predstavlja iznos novanih sredstava koji ostaje preduzeu poto ono plati sve svoje trokove, ukljuujui i investicije. Negativna vrednost ovog pokazatelja ne mora da znai da se radi o loem preduzeu, jer na primer, mnoga nova preduzea ulau dosta novca u investicije, to umanjuje njihov slobodan novani tok. Ali, ako preduzee troi mnogo novca, onda za to treba da postoji dobar razlog i treba da donese zadovoljavajui prinos na to ulaganje. Iako ovaj pokazatelj nije toliko popularan kao su stope dobiti, neki strunjaci smatraju da je on bolji indikator finansijskog zdravlja preduzea.
Slobodan novani tok (Free Cash Flow) 1. Dobit pre kamate i poreza (EBIT) 2. Porezi i doprinosi iz dobiti 3. Amortizacija 4. Bruto novani tok (1 - 2 + 3) 5. (Poveanje)/Smanjenje obrtne imovine 6. (Poveanje)/Smanjenje stalne imovine 7. Indikator (4 + 5 + 6) 31-1205 31-1206 26,352 2,942 5,130 28,540 -46,261 -916 -18,637 31-1207 68,098 9,028 4,974 64,044 -31,397 -12,938 19,710 31-1208 45,045 4,882 5,940 46,103 -21,558 -12,548 11,997 31-1209 40,841 4,828 7,178 43,191 -35,657 -5,210 2,324

Pokazatelj ima negativnu vrednost u 2006. godini, dok od 2007. postaje pozitivan uz opadajui trend.

Ekonomska dodata vrednost - EVA

Merenje performansi preduzea predstavlja vaan deo kontrolne i upravljake aktivnosti, jer se kroz proces merenja odreuje njegova snaga, potencijal i efikasnost. Smisao ovog merenja sastoji se u uticanju na odnose izmeu rezultata reprodukcije (ostvaren fiziki obim proizvodnje, vrednost proizvodnje, ukupan prihod i dobit) i ulaganja za ostvarenje tih rezultata (troenje faktora proizvodnje i angaovanje kapitala) da bi se ostvario to vii kvalitet ekonomije. Odnos izmedu rezultata reprodukcije i ulaganja za njihovo ostvarivanje kvantitativno determinie ekonomski uspeh kao kvalitet ekonomije. Prema tome, proces merenja performansi omoguava preduzeu da identifikuje ekonomske resurse kojima raspolae, da sagleda kljune faktore koji utiu na njegove performanse i da iznae najprobitaniji tok delovanja. Klasini sistemi utvrivanja uspenosti poslovanja preduzea bili su usredsredeni na finansijska merila dobijena iz raunovodstva. Opsednutost finansijskim mernim pokazateljima uticala je na to da se ignoriu ili stavljaju u drugi plan one manje opipljive "nefinansijske" mere, kao to je kvalitet pro izvoda, zadovoljstvo potroaa, vreme obrade narudbine, fleksibilnost u poslovnim potezima i aktivnostima preduzea, vreme potrebno za lansiranje novog proizvoda ili akumulacija
199

strune osposobljenosti kadrova u odredenom vremenskom periodu. Za jednostavno i pouzdano sintetiko merilo ostvarenog ekonomskog uspeha uzima se rentabilnost ili stopa dobiti, to znai da sprovoenje principa ekonomske efikasnosti zahteva istovremeno uticanje i na faktore ostvarivanja dobiti i na faktore dinamike stvarnog angaovanja kapitala. Kako je ostvarena dobit cilj poslovanja sa stanovita rezultata reprodukcije, stvarno angaovani kapital mera je smisla ostvarene dobiti. Prema "profitnom konceptu" drutvene odgovornosti preduzea glavna uloga menadmenta sastoji se u efikasnom obavljanju proizvodnje i/ili pruanju usluga, odnosno maksimiziranju profita vlasnicima preduzea. Osnovni cilj klasinog sistema merenja uspenosti preduzea bio je reavanje agencijskog problema kroz kontrolu trokova, te je svoju panju usmerio na ouvanje ukupnog kapitala preduzea nezavisno od toga ko upravlja kapitalom. Uveanje trine vrednosti za akcije, kao glavne manifestacije uveanja bogatstva za akcionare i vrednosti preduzea u celini, podudaran je sa zahtevom za maksimiziranje dobitka. Pored merila kao to su stope prinosa, u analizu uspenosti preduzea treba obavezno ukljuiti i rezidualni dobitak. EVA ekonomska dodata (novostvorena) vrednost je jedna specifina vrsta obrauna rezidualnog dobitka. Naime, ona ukljuuje sve elemente uspenosti sa aspekta investitora i dugoronih kreditora. Bitno je koliko efikasno preduzee upotrebljava svoja sredstva sa aspekta investitora i dugoronih kreditora, jer mu oni obezbeuju kapital. Obrazac za izraunavanje merila EVA jeste:

EVA = NOPAT - WACC * Ukupno angaovani finansijski kapital

gde je NOPAT = Neto operativni profit posle oporezivanja, WACC Ponderisana prosena cena angaovanog kapitala (Weighted Average Cost of capital).
Ekonomska dodata vrednost (EVA) 1. Neto operativni profit posle oporezivanja (NOPAT) 2. Ponderisana prosena cena angaovanog kapitala (WACC) 3. Ukupno angaovani finansijski kapital 4. Ekonomska dodata vrednost (EVA) (1 - 2 * 3) 31-1205 31-1206 23,182 5.9% 137,70 8 15,020 31-1207 59,057 6.8% 182,94 8 46,665 31-1208 39,876 5.1% 220,09 6 28,611 31-1209 35,828 7.7% 256,85 8 16,113

Pozitivne vrednosti EVA pokazuju da je menadment uspeo da stvori novu vrednost, odnosno da povea vrednost vlasnicima kapitala.
200

U nastavku e biti prikazano kako se dolazi do vrednosti EVA.

NOPAT = EBIT * (1 - Efektivna stopa poreza na dobit)

Nain izraunavanja Dobiti pre poreza i kamata (EBIT) prikazan je u okviru poglavlja "Pokazatelji profitabilnosti". Efektivna stopa poreza na dobit se dobija stavljanjem u odnos poreza i doprinosa po osnovu dobiti i dobiti pre oporezivanja. U naem primeru, NOPAT iznosi:
Neto operativni profit posle oporezivanja (NOPAT) 1. Dobit pre kamate i poreza (EBIT) 2. Efektivna stopa poreza na dobit 3. Neto operativni profit posle oporezivanja (NOPAT) 31-1205 31-1206 26,352 12.0% 23,182 31-1207 68,098 13.3% 59,057 31-1208 45,045 11.5% 39,876 31-1209 40,841 12.3% 35,828

Izraunavanje ponderisane prosene cene angaovanog kapitala je malo sloenije. Pod angaovanim kapitalom podrazumeva se ukupan akcijski kapital uvean za kratkorone i dugorone finansijske obaveze. Pre svega emo utvrditi proseno stanje finansijskih obaveza po bilansu:
Proseno stanje finansijskih obaveza 1, Kratkoroni krediti 2. Obaveze po kratkoronim hartijama od vrednosti 3. Ostale kratkorone finansij. obaveze 4. Obaveze po dugoronim kreditima 5. Obaveze po dugoronim hartijama od vrednosti 6. Finansijske obaveze (1+2+3+4+5) 31-1205 31-1206 12,113 0 0 9,966 7,791 29,869 31-1207 12,091 0 0 15,795 3,758 31,644 31-1208 13,116 0 0 9,224 495 22,834 31-1209 14,845 0 0 16,133 1,118 32,095

Zatim e se izraunati proseno stanje ukupnog akcijskog kapitala po bilansu:

Proseno stanje kapitala 1. Osnovni kapital 2. Rezerve 3. Nerasporeena dobit 4. Rezultat tekue godine 5. Proseno stanje angaovanog kapitala (1+2+3+4) 31-12-05 31-12-06 50,000 0 39,154 18,685 107,839 31-12-07 50,000 0 61,061 40,244 151,304 31-12-08 50,000 0 98,944 48,319 197,262 31-12-09 50,000 0 138,676 36,087 224,763

Dakle, ukupno angaovani kapital jednak je zbiru svih finansijskih obaveza i ukupnog akcijskog kapitala:
201

Ukupno angaovani finansijski kapital 1. Proseno stanje finansijskih obaveza 2. Proseno stanje kapitala 3. Ukupno angaovani finansijski kapital (1 + 2)

31-12-05

31-12-06 29,869 107,839 137,708

31-12-07 31,644 151,304 182,948

31-12-08 22,834 197,262 220,096

31-12-09 32,095 224,763 256,858

A na osnovu ovih podataka u hiljadama dinara iz bilansa stanja, dobija se struktura angaovanog finansijskog kapitala:
Struktura angaovanog finansijskog kapitala 1. Uee finansijskih obaveza 2. Uee kapitala 3. Svega 31-1205 31-12-06 21.7% 78.3% 100.0% 31-12-07 17.3% 82.7% 100.0% 31-12-08 10.4% 89.6% 100.0% 31-12-09 12.5% 87.5% 100.0%

Zatim se izraunava Ponderisana prosena kamatna stopa. Svaki kredit i druga finansijska obaveza ima svoju cenu (kamatnu stopu). Ponderisana prosena kamatna stopa na finansijske obaveze izraunava se tako to se svaki pojedinani izvor mnoi se svojom kamatnom stopom.
Ponderisana prosena kamatna stopa na finansijske obaveze 1. Na kratkorone finansijske obaveze 2. Na dugorone finansijske obaveze 3. Ponderisana prosena kamatna stopa 31-1205 31-1206 6.6% 6.3% 6.4% 31-1207 7.5% 6.0% 6.6% 31-1208 7.6% 6.1% 6.9% 31-1209 6.7% 5.7% 6.2%

Posle toga se izraunava ukupna cena finansijskih obaveza (CFO), tako to se iz ponderisane prosene kamatne stopa (PPKS) uskljuuje efektivna stopa poreza na dobit (ESPD):

CFO = PPKS * (1 - ESPD)

Cena finansijskih obaveza 1. Ponderisana prosena kamatna stopa 2. Efektivna stopa poreza na dobit 3. Cena finansijskih obaveza (1 * (1 - 2)) 31-1205 31-1206 6.4% 12.0% 5.7% 31-1207 6.6% 13.3% 5.7% 31-1208 6.9% 11.5% 6.1% 31-1209 6.2% 12.3% 5.4%

202

U sledeem koraku se utvruje cena kapitala, kao zbir kamatne stope bez rizika i procentualnu izraene premije za rizik:
Cena kapitala 1. Kamatna stopa bez rizika 2. % izraena premija za rizik 3. Cena kapitala (1 + 2) 31-12-05 31-12-06 2.0% 4.0% 6.0% 31-12-07 2.0% 5.0% 7.0% 31-12-08 2.0% 3.0% 5.0% 31-12-09 2.0% 6.0% 8.0%

Na ovaj nain, konano dolazimo do WACC, odnosno ponderisane prosene ce-ne angaovanog kapitala:

WACC = (Uee finansijskih obaveza * Cena finansijskih obaveza) + + (Uee kapitala * Cena kapitala)
Ponderisana prosena cena angaovanog kapitala (WACC) 1. Uee finansijskih obaveza u angaovanom finansijskom kapitalu 2. Cena finansijskih obaveza 3. Uee kapitala u angaovanom finansijskomkapitalu 4. Cena kapitala 5. Ponderisana prosena cena angaovanog kapitala (WACC) 31-1205 31-1206 21.7% 5.7% 78.3% 6.0% 5.9% 31-1207 17.3% 5.7% 82.7% 7.0% 6.8% 31-1208 10.4% 6.1% 89.6% 5.0% 5.1% 31-1209 12.5% 5.4% 87.5% 8.0% 7.7%

Sada, poto imamo sve vrednosti potrebne za izraunavanje: NOPAT, WACC i iznos ukupno angaovanog kapitala, moe se izraunati EVA:
Ekonomska dodata vrednost (EVA) 1. Neto operativni profit posle oporezivanja (NOPAT) 2. Ponderisana prosena cena angaovanog kapitala (WACC) 3. Ukupno angaovani finansijski kapital 4. Ekonomska dodata vrednost (EVA) (1 - 2 * 3) 31-1205 31-1206 23,182 5.9% 137,708 15,020 31-1207 59,057 6.8% 182,948 46,665 31-1208 39,876 5.1% 220,096 28,611 31-1209 35,828 7.7% 256,858 16,113

Prednosti modela Ekonomske Dodate Vrednosti ogledaju se u tome to (1) predstavlja jedinstveno merilo performansi, kako za celo preduzee, za pojedinane investicije, tako i za njegove delove (donose se odluke o dezinvestiranju sredstava
203

iz divizija, ukoliko one unitavaju vrednost), (2) ocenjuje performanse preduzea na isti nain kao i trite kapitala, tj. preko poreenja sa cenom kapitala preduzea, (3) obezbeuje praenje performansi preduzea za svaku godinu, (4) proiruje korisnost informacija koje daju tradicionalna merila, tako to se ona posmatraju kao pokretai vrednosti, (5) omoguava poboljanje korporativnog upravljanja, ravnoteu interesa vlasnika i zaposlenih i ocenu performansi menadera, (6) koristi se od strane sve veeg broja preduzea, koja koriste pomenuti koncept za donoenje odluka o investiranju i merenju svojih performansi. Nedostaci modela Ekonomske Dodate Vrednosti sastoje se u tome to (1) je za taan obraun potreban veliki broj podataka i usklaivanja, (2) se oslanja na arbitraran obraun cene kapitala (definisanje stope bez rizika i stope rizika), (3) ne uzima u obzir efekte inflacije, (4) se fokusira na tekui prinos, te se ne moe znaajnije koristiti za planiranje i ocenu rentabilnosti novih kapitalnih ulaganja.

Analiza prelomne take rentabilnosti

Analiza prelomne take rentabilnosti pokazuje koliki prihod treba ostvariti da bi se pokrili ukupni trokovi. Na tzv. prelomnoj taki profit iznosi nula. Poveavanjem ostvarenog prihoda iznad ovog nivoa ulazi se u zonu pozitivnog poslovanja. Smanjivanjem prihoda ispod ove take, ulazi se u zonu gubitka. Na slian nain izraunava se i prelomni obim proizvodnje koji oznaava koliko jedinica proizvoda je potrebno proizvesti (i prodati) da bi rezultat poslovanja bio jednak nuli. Za potrebe ove analize varijabilnim trokovima smatra se iznos direktnih trokova, a fiksnim iznos Optih trokova, mada se u metodolokom smislu to ne moe uvek uiniti. Simulaciona analiza prelomne tacke omoguava da se ispita kako na visinu prelomne tacke utie promena viine prodajne cene, ukupnih fiksnih trokova, ili varijabilnih trokova po jedinici proizvoda. Kao primer za izraunavanje prelomnog obima proizvodnje i prelomne take rentabilnosti koristie se sledei podaci:  Prodajna cena po jedinici proizvoda..............................................  Varijabilni trokovi po jedinici proizvoda ..................................... Prelomni obim proizvodnje izraunava se pomou sledee formule: 100 32.50  Ukupni fiksni trokovi ................................................................... 250,000

POP = UFT / (PC - VTP)

gde je POP = prelomni obim proizvodnje, UFT = ukupni fiksni trokovi,
204

PC = prodajna cena po jedinici proizvoda i VTP = varijabilni trokovi po jednici proizvoda. Primenom ove formule dobija se rezultat od 3703.70 jedinica proizvoda, to znai da se pri ovom obimu proizvodnje i datim trokovima, izjednaava prihod od prodaje i trokovi (pod uslovom da su svi proizvodi i prodati). Kada se prelomni obim proizvodnje pomnoi sa prodajnom cenom, dobija se prelomni prihod od prodaje koji iznosi

3,703.70 x 100 = 370,370 dinara

Dakle, pri ostvarenom prihodu od prodaje od 370,370 dinara, profit je jednak nuli. Dalje poveanje prodaje donosi pozitivan finansijski rezultat, a smanjenje - gubitak. U nastavku sledi tabela sa numerikim podacima koji prikazuju ovu situaciju:
Obim proizvodnje 0 370 741 1,111 1,481 1,852 2,222 2,593 2,963 3,333 3,704 4,074 4,444 4,815 5,185 5,556 5,926 6,296 6,667 7,037 7,407 Fiksni troskovi 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000 Varijabilni troskovi 0 12,037 24,074 36,111 48,148 60,185 72,222 84,259 96,296 108,333 120,370 132,407 144,444 156,481 168,519 180,556 192,593 204,630 216,667 228,704 240,741 Ukupni troskovi 250,000 262,037 274,074 286,111 298,148 310,185 322,222 334,259 346,296 358,333 370,370 382,407 394,444 406,481 418,519 430,556 442,593 454,630 466,667 478,704 490,741 Prihodod prodaje 0 37,037 74,074 111,111 148,148 185,185 222,222 259,259 296,296 333,333 370,370 407,407 444,444 481,481 518,519 555,556 592,593 629,630 666,667 703,704 740,741 Profit od prodaje -250,000 -225,000 -200,000 -175,000 -150,000 -125,000 -100,000 -75,000 -50,000 -25,000 0 25,000 50,000 75,000 100,000 125,000 150,000 175,000 200,000 225,000 250,000

205

Bilans novanih tokova

Bilans novanih tokova pokazuje glavne izvore novanih priliva i uzroke novanih odliva preduzea. Novani tokovi iz proizvodne (ili osnovne) delatnosti odnose se na novane transakcije koje nastaju u cilju osvarivanja profita. Postoje dva naina sastavljanja izvetaja o novanim tokovima iz proizvodne (osnovne) delatnosti: x (1) direktan i x (2) indirektan. Poto se indirektan metod ee koristi, on je i ovde korien, ali, bez obzira koji metod se koristi, na kraju se dobija isti iznos neto novanih tokova Novani prilivi od investicione delatnosti, uglavnom, nastaju prodajom osnovih sredstava, dugoronih ulaganja i nematerijalne aktive. Novani odliv, generalno, ukljuuje isplate u cilju pribavljanja osnovnih sredstava, dugoronih ulaganja i nematerijalne aktive. Prilikom sastavljanja izvetaja o novanim tokovima od investicione aktivnosti, prvo se prikazuju novani prilivi, a zatim odlivi. Novani prilivi od finansijske aktivnosti obuhvataju priliv ostvaren emisijom hartija od vrednosti. To znai priliv od emisije vlasnikih hartija (obinih i privilegovanih akcija), dugoronih hartija (obveznice) i kratkoronih hartija od vrednosti (komercijalnih i blagajnikih zapisa, sertifikata o depozitu itd). Novani odlivi za finansijske aktivnosti ukljuuju isplatu dividendi, kupovinu akcija, isplate koje se odnose na vraanje dospelih finansijskih obaveza. Prilikom sastavljanja izvetaja o novanim tokovima od finansijske aktivnosti, prvo se prikazuju novani prilivi, a zatim odlivi. Postoje neke investicione i finansijske operacije koje ne ukljuuju priliv i odliv novca, ali imaju znaajan uticaj na budue novane tokove. To je, na primer, emisija obinih akcija u zamenu za dugoroni dug. Ove operacije se ne pojavljuju esto, ali, ako se dogode u toku izvetajnog perioda, i ako su njihovi efekti znaajni, one se mogu prezentirati u posebnom dodatku bilansu novanih tokova.

Cash flow na bazi bilansa stanja

Za izradu bilansa novanih tokova za odreeni period potrebni su sledei podaci: x (1) bilans stanja sa poetnim i krajnjim stanjem, x (2) bilans uspeha za tekui period.
206

Na osnovu ovih podataka moe se pripremiti rudimentarni bilans novanih tokova na nain kako je prikazano u nastavku. Za poetak, treba se podsetiti jedne od osnovnih raunovodstvenih jednaina:

Aktiva = Kapital + Obaveze

ili, koristei oznake,

A=K+O.
Kada se prethodna jednaina zameni sa osnovnim sastavnim delovima aktive i pasive, dobija se sledee:

SI + OI = K + ND + DO + KO.
gde je SI = stalna imovina, OI = obrtna imovina, K = kapital, ND = nerasporeena dobit, DO = dugorone obaveze i KO = kratkorone obaveze. Izdvajanjem gotovine i gotovinskih ekvivalenata iz obrtne imovine, dobija se novi oblik jednaine:

SI + DOI + G = K + ND + DO + KO
gde je G = gotovina i gotovinski ekvivalenti, a DOI =s va ostala (druga) obrtna imovina. Bilans novanih tokova predstavlja formalno objanjenje uzroka promena iznosa gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Drugim reima, bilans novanih tokova ukazuje na izvore poveanja i smanjenja gotovine. Iznos promene pozicija gotovine i gotovinskih ekvivalenata moe se prikazati kao

dG = Gp - Gk
gde je d G = promena gotovine, Gp = poetno stanje gotovine, Gk = krajnje stanje gotovine.
207

Koristei osnovne algebarske postupke (koristei oznake "p" za poetno stanje i "k" za krajnje stanje), gornja jednaina se moe dekomponovati na sledei nain:

SIp + DOIp + Gp = Kp + NDp + DOp + KOp

odnosno

SIk + DOIk + Gk = Kk + NDk + DOk + KOk

Izdvajanjem Gp i Gk sa leve strane znaka jednakosti, dobija se

Gp = Kk + NDk + DOk + KOk -(SIk + DOIk)

odnosno

Gk = Kk + NDk + DOk + KOk - (SIk + DOIk)

Umanjivanjem Gp za Gk, dobija se:

Gp - Gk = (Kp - Kk) + (NDp - NDk) + (DOp - DOk) + (KOp - KOk) - (SI p -SIk) - (DOIp-DOIk)
Na ovaj nain dolazi se do formalizovanog prikaza promena svih pozicija bilansa stanja, i sada se moe definisati procedura za kreiranje bilansa novanih tokova: Prvo treba izraunati promenu svih pozicija bilansa stanja, oduzimanjem poetnog od krajnjeg stanja svakog rauna. Drugi korak je identifikovanje ukupne promene vrednosti pozicije gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Trei korak je razvrstavanje svih bilansnih pozicija prema sadrini u tri grupe aktivnosti preduzea: osnovna delatnost, finansijske aktivnosti i investicione aktivnosti. Kao opte pravilo, mogu se koristiti sledei kriterijumi:
 u osnovnu delatnost svrstavaju se promene svih pozicija druge obrtne

imovine, tekuih (kratkoronih) obaveza i nerasporeena dobit

 pod finansijskim aktivnostima podrazumevaju se pozicije dugoronih

obaveza i kapitala (ukljuujui i rezerve)

 u investicionu aktivnost spadaju promene vrednosti pozicija stalne imovine

etvrti korak je kreiranje bilansa novanih tokova na bazi podataka grupisanih u odreene aktivnosti. Na osnovu podataka realnog bilansa stanja, korienih u svim drugim primerima, izraunati su podaci u narednoj tabeli koja prikazuje promenu vrednosti pozicija bilansa. Podaci su u hiljadama dinara.
208

POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansijski plasmani Svega stalna imovina Zalihe Potraivanja po osnovu prodaje Kratkoroni finans. plasmani Ostala potraivanja Aktivna vremenska razgranienja Gotovina i gotovinski ekvivalenti Svega obrtna imovina Ukupno aktiva Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Rezultat tekue godine Svega kapital Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Dugorona rezervisanja Svega dugorone obaveze Obaveze prema dobavljaima Kratkorone finansijske obaveze Ostale kratkorone obaveze Pasivna vremenska razgranienja Svega kratkorone obaveze Ukupno pasiva

_____ _

20062005 -17 583 350 916 8,683 12,564 735 547 3,510 20,222 46,261 47,177 0 0 19,603 5,660 25,263 19,931 -2,529 0 17,402 1,568 1,096 1,848 0 4,512 47,177

20072006 63 13,007 -132 12,938 17,645 18,648 -36 129 7,617 -12,606 31,397 44,335 0 0 24,211 37,457 61,668 -8,272 -5,537 0 -13,809 -44 -1,140 -2,340 0 -3,524 44,335

20082007 -16 11,388 1,176 12,548 15,183 12,236 -599 0 -154 -5,108 21,558 34,106 0 0 51,555 -21,307 30,248 -4,870 -989 0 -5,859 6,970 3,189 -442 0 9,717 34,106

20092008 -18 5,517 -289 5,210 17,456 -1,108 394 -676 1,942 17,649 35,657 40,867 0 0 27,910 -3,156 24,754 18,687 2,235 0 20,922 -5,413 269 334 0 -4,810 40,866

209

U nastavku je prikazan Bilans novanih tokova sa podacima iz prethodne tabele pregrupisanim po vrsti aktivnosti.
POZICIJA Rezultat tekue godine Zalihe Potraivanja po osnovu prodaje Kratkoroni finansijski plasmani Ostala potraivanja Aktivna vremenska razgranienja Obaveze prema dobavljaima Ostale kratkorone obaveze Pasivna Vremenska Razgranienja Neto novani tok iz poslovnih aktivnosti ____ _ 31-1206 5,660 -8,683 -12,564 -735 -547 -3,510 1,568 1,848 0 -16,963 31-1207 37,457 -17,645 -18,648 36 -129 -7,617 -44 -2,340 0 -8,930 31-1208 -21,307 -15,183 -12,236 599 0 154 6,970 -442 0 -41,445 31-1209 -3,156 -17,456 1,108 -394 676 -1,942 -5,413 334 0 -26,243

Cash flow iz poslovnih aktivnosti izraunat je na sledei nain:

CFPA = ND + KO - DOI
s tim to se pod DOI (drugom obrtnom imovovinom) smatraju konkretne pozicije: zalihe, kratkorona potraivanja i plasmani, i kratkoroni finansijski plasmani. Ako se druga obrtna imovina rastavi na pomenute tri komponente, prethodna jednaina ima sledei oblik:

CFPA = ND + KO Z KPP - KFP

gde je Z = zalihe, KPP = kratkorona potraivanja i plasmani, a KFP = kratkoroni finansijski plasmani. Na osnovu podataka iz prethodne tabele, CFPA za 2009. je negativan i iznosi -26.243 hiljade dinara Pozitivan i negativan predznak ispred odraenih elemenata u prethodnim fomulama, imaju sledee znaenje. Pozitivan predznak ispred ND (nerasporeene dobiti) i KO (kratkoronih obaveza) znai da poveanje vrednosti ove dve kategorije dovodi do istosmerne promene u novanim sredstvima. S druge strane, negativan predznak ispred Z (zaliha), KPP (kratkoronih potraivanja i plasmana) i KFP (kratkoronih finansijskih plasmana) oznaava da uveanje ovih elemenata povlai za sobom smanjenje novanih sredstava.
210

POZICIJA Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Dugoroni finansijski plasmani Kratkorone finansijske obaveze Neto novani tok iz aktivnosti finansiranja

____ _

31-1206 17 -583 -350 1,096 180

31-1207 -63 -13,007 132 -1,140 -14,078

31-1208 16 -11,388 -1,176 3,189 -9,359

31-1209 18 -5,517 289 269 -4,941

Cash flow iz finansijskih aktivnosti izraunat je po sledeoj formuli:

CFFA=DO+K
s tim to je kapital (K) dekomponovan na osnovni kapital (OK), emisionu premiju (EP), revalorizacione rezerve (RR) i rezerve iz dobitka (RD) koje ukljuuju zakonske i druge rezerve. Na ovaj nain, dolazi se do razvijenog oblika prethodne jednaine:

CFFA=DO+OK+EP+RR+RD
Tako, CFFA za 2009. godinu iznosi -4.941 hiljadu dinara. Poveanje vrednosti dugoronih obaveza i kapitala znai poveavanje raspoloivih sredstava.
POZICIJA Osnovni kapital Rezerve Nerasporeena dobit Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Dugorona rezervisanja Neto novani tok iz aktivnosti investiranja ____ _ 31-1206 0 0 19,603 19,931 -2,529 0 37,005 31-1207 0 0 24,211 -8,272 -5,537 0 10,402 31-1208 0 0 51,555 -4,870 -989 0 45,696 31-1209 0 0 27,910 18,687 2,235 0 48,832

Dekomponovanjem promena vrednosti stalne imovine, cash flow iz investicionih aktivnosti izraunat je po sledeoj formuli:

CFIA=-NU-OS-DFP
gde je NU = nematerijalna ulaganja, OS = osnovna sredstva (po sadanjoj vrednosti), a DFP = dugoroni finansijski plasmani. Numeriki prikazan CFIA za 2009. godinu iznosi 48.832 hiljade dinara.
211

Negativan predznak ispred oznaka, tumai se tako to smanjenje vrednosti elemenata stalne imovine, znai "oslobaanje" novanih sredstava, i obrnuto, poveanje vrednosti ovih pozicija znai dodatno angaovanje novanih sredstava. Na prikazani nain dolazi se do elemenata za izraunavanje neto novanog toka (ili neto cash flow-a) za svaki period:

NCF = CFPA + CFFA + CFIA

odnosno

NCF = -26.243 - 4.941 + 48.832 = 17.648

U narednoj tabeli sumarno su prikazani rezultati promene stanja gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
POZICIJA Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poetku perioda Neto novani tok iz poslovnih aktivnosti Neto novani tok iz aktivnosti investiranja Neto novani tok iz aktivnosti finansiranja Ukupan neto novani tok Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda ____ 31-1206 375 -16,963 37,005 180 20,222 20,597 31-1207 20,597 -8,930 10,402 -14,078 -12,606 7,991 31-1208 7,991 -41,445 45,696 -9,359 -5,108 2,883 31-1209 2,883 -26,243 48,832 -4,941 17,648 20,531

Vano je napomenuti da pozitivan ili negativan novani tok, ostvaren iz razliitih aktivnosti preduzea, ne znai da ta delatnost preduzea donosi pozitivne ili negativne rezultate. Ove promene oznaavaju samo pravce prelivanja novanih sredstava izmeu pojedinih bilansnih pozicija, razvrstanih na odreeni nain.

212