Planiranje i srategijski menadžment 1

PLANIRANJE I STRATEŠKI MENADŽMENT

1.UVOD

Planiranje je posebna vrsta donošenja odluka koje se odnose na konkretna htenja

menadžera za budućnost organizacije.Planiranje je proces koji neprekidno traje i koji
odražava promene okruženja i prilagođava im se. Najbitniji rezultat procesa planiranja
je strategija kojom se organizacija rukovodi.
Funkcija planiranja obuhvata aktivnosti utvrđivanja ciljeva tekućeg poslovanja i
razvoja,predviđanja i definisanja budućih zadataka,kao i uslova u kojima treba da se
izvršavaju zadaci i ostvaruju ciljevi.To je menadžerska funkcija u okviru koje se vrsi
izbor pravca akcija za pribavljanje,alokaciju,korišćenje i zamenu resursa date
organizacije. U tom smislu,planiranje predstavlja osnovu za obavljanje ostalih
menadžerskih aktivnosti kao što su :
-organizovanje
-zapošljavanje
-uticanje
-kontrolisanje
Proces planiranja predstavlja sistematizovano sagledavanje budućih aktivnosti
preduzeća,kako bi se pripremile odgovarajuće mere za akcije u sadašnjosti.Time se
doprinosi poboljšanju polozaja preduzeća u njegovom ukupnom društvenom
okruženju,a posebno na tržištu.Planiranje ka kontinuelni proces u okviru funkcije
menadžmenta obuhvata aktivnosti donošenja i sprovođenja planskih odluka.
Rezultat procesa planiranja izražava se u vidu: planskih
odluka.politika,strategija,programa i plana.Svaki od navedenih elemenata rezultata
procesa planiranja predstavlja specifičan izraz odlučivanja o ciljevima poslovanja
preduzeća.Na osnovu utvrđenih ciljeva formiraju se i kriterijumi racionalnosti planskih
odluka pri izboru jedne od mogućih varijanti pravaca akcije.Pri tome,stepen
ostvarivanja planiranih ciljeva predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja,jer se
ciljevima izražava standard za kontrolu efikasnosti funkcionisanja preduzeća.
Proces planiranja kao svesna,organizovana aktivnost predstavlja sve veću nužnost
za preduzeće kao osnovni subjekt tržišne privrede.To je uslovljeno činjenićom da
preduzeće posluje kao deo ukupne svetske privrede,u koju se uključuje posredstvom
tržišta kao osnovnog regulatora procesa privređivanja.Na taj način,na poslovanju
preduzeća utiču ne samo interni faktori i dejstva iz neposrednog okruženja već i
zbivanja u svetskoj privredi.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 2

2. VAŽNOST PLANIRANJA U ORGANIZACIJAMA

Planiranje za organizaciju predstalja proces utvrđivanja ciljeva i iznalaženja načina

da se oni ostvare.Bez plana menadžeri ne mogu efikasno da organizuju ljude i
resurse,ne mogu pouzdano da rukovode niti da očekuju da će ih drugi pratiti i imaju
male šanse da ostvare ciljeve.
Rukovođenje organizacijom se postiže primenom dva plana.Strateski planovi su
tvorevine glavnog menadžmenta i definišu opšte ciljeve organizacije.Operativni
planovi sadrže podatke kako da se u procesu svakodnevnog poslovanja realizuje
strateški plan.Ovi planovi razmatraju osnovne odnose u okviru kojih se ciljevi
organizacije ostvaruju.Strateški planovi se primenjuju na odnose između ljudi u
organizaciji i ljudi koji rade u drugim organizacijama,a operativni planovi se odnose na
ljude unutar jedne organizacije.
Strateški operativni planovi se razlikuju na tri bitna načina :
-vremenski rokovi-strateški planovi su uvek okrenuti ka budućnosti.Rok za realizaciju
ideja sadržan u ovim planovima može da bude od nekoliko godina do nekoliko
dekada.Period realizacije operativnih planova uglavnom je godinu dana.
-obim-Strateški planovi obuhvataju širok raspon aktivnosti organizacije,dok su
operativni planovi koncentrisani na pojedinu delatnost organizacije.
-obim obuhvaćenih detalja-Strateški ciljevi se najčešće iskazuju opštim i krajnjnje
jednostavnim terminima.Ovo ih čini razumljivim za sve ljude u organizaciji,što je
preduslov da se navedu da razmišljaju o obimu operacija organizacije.Sa druge
strane,operativni planovi su derivati strateških planova i u njima se navode detaljniji
podaci.

3. RAZVOJ KONCEPTA STRATEGIJE

Strateški plan je otelotvorenje i praktična primena izjave o strategiji neke

organizacije.Strateško planiranje je proces kojim se realizuje strategija,a ujedno i
osavremenjuje kada se za to ukaže potreba.
Koncept strategije potiče iz antičkog doba.Sama reč je grčkog porekla –strategeia-i
znači“kako se postaje general“.Efikasni grčki general je morao da vodi vojsku,pobedi i
zadrži teritoriju,zastiti gradove od invazije itd.Svaka ova aktivnost zahtevala je različit
pristup postojećim resursima.Efikasni generali su morali da odrede tačne pravce
snabdevanja,odluče kada će ući u bitku i da brinu o odnosima između vojske i
građanstva političara i diplomata. Efikasan general nije samo planirao,već je morao i da
dejstvuje.Znači da se još u doba antičke Grčke koncept strategije sastojao kako iz
konponente planiranja,tako i konponente akcije.
Menadžeri su od nedavno počeli da povezuju poslovanje i strategiju.Tek nakon
drugog svetskog rata javila se ideja da je strateško planiranje implementacija tih
planova zaseban proces menadžmenta –proces koji danas zovemo –strateški
menadžment.Godine 1962. istoričar biznisa Alfred D.Chandler je predložio da se

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 3

strategija definiše kao utvrđivanje osnovnih dugoročnih ciljeva i aktivnosti

organizacije,i primena mera i resursa neophodnih za njihovu realizaciju.

Chandler je izdvojio tri ključna elementa:

1-pravce akcije za realizaciju aktivnosti

2-proces iznalaženja ključnih ideja
3-kako je strategija formulisana,a ne samo kako je u praksi realizovana

Kako je Chandlerov koncept evoluirao izdvojila su se dva elementa : strateško

planiranje i uloga menadžera.
Godine 1978. Dan Schendel i Charles Hofer su dali konciznu definiciju strateškog
menadžmenta.Ona se bazirala na principu da se sveukupna struktura jedne organizacije
može definisati politikom i strategijom kao ključnim faktorima procesa strateškog
menadžmenta samo ako se doda realizacija ciljeva.U svojoj sintezi Hofer i Schendel su
se usredsredili na četri ključna aspekta.Prvi je postavljanje ciljeva.Sledeći je
formulisanje strategije u svetlu tih ciljeva.Zatim sledi implementacija strategije,što
predstavlja prelaz sa analize na administriranje.Ključni faktori ove faze su unutrašnja
politika organizacije i reakcije pojedinaca,što ponekad dovodi i do revizije
strategije.Poslednja faza strateška kontrola daje menadžerima uvid u reakcije u vezi sa
realizacijom i podatke o progresu.Negativne reakcije i podaci će svakako doprineti da
se uđe u nov ciklus strateškog planiranja.
Strateški menadžment pruža menadžerima standard prema kome mogu da se
rukovode kad procene okruženja u kojima njihova organizacija egzistira a zatim i da
deluju.Široko posmatrano,postoje dve faze:
-strateško planiranje je proces procene .Obuhvata kako utvrđivanje ciljeva tako i
formulisanje strategije.
-implementacija strategije naziv za mere koje preduzimamo,a koje proističu iz ovog
planiranja.

Logični tok sistematičnog pokušaja da se izgradi budućnost na predhodno stečenim

iskustvima i postojećim resursima prikazan je na grafikonu.Dve povratne strelice
ukazuju da je ovo proces koji traje dok se okolnosti menjaju.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 4

4. NIVOI STRATEGIJE –neke ključne karakteristike

Kod razmatranja strategije korisno je uočiti njena tri nivoa: korporativni nivo,nivo
poslovnih jedinica i funkcionalni nivo.

Strategija na nivou korporacije

Korporativnu strategiju formuliše glavni menadžment za nadzor nad interesima i

funkcionisanjem korporacija sa više oblika poslovanja.Osnovna pitanja na ovom nivou
su : kakvim tipovima poslova treba da se bavi organizacija ? kakvi su ciljevi i očekivani
rezultati svakog tipa posla ? kako treba rasporediti resurse bda bi se ovi ciljevi
ostvarili ?

Strategija na nivou poslovnih jedinica

Strategija poslovne jedinice bavi se rukovođenjem interesa i rada jednog tipa

poslovanja.Ona pokušava da utvrdi kakav pristup svom delu tržišta jedinica treba da
primeni i kako da se ponaša u okviru resursa koje ima i uslova na trzištu.
Veliki broj korporacija ima značajne interese u različitim tipovima poslovanja i glavni
menadžment sa dosta poteškoća organizuje ove složene i raznovrsne aktivnosti
korporacije.Jedan od pristupa rešavanja ovog problema jeste osnivanje strateških
poslovnih jedinica.U ovakvom sistemu organizacije različite poslovne aktivnosti kojim
se proizvodi određen tip proizvoda ili usluge grupišu se i čine jednu poslovnu
jedinicu.Korporativni nivo pruža komplet smernica za strateške poslovne jedinice koje
dalje razvijaju sopstvenu strategiju na nivou poslovne jedinice.
Primer korporacije sa više strateških poslovnih jedinica je agencija za reklamu
CHIAT/DAY.Menadžeri ove agencije su oformili strateške poslovne jedinice od kojih
se neke bave velikim računom jednog klijenta, a druge pregrštom malih računa
klijenata.Ideja je da se na ovaj način najkreativniji ljudi zadrže u organizaciji jer im se
dozvoljava da imaju sopstvenu agenciju unutar agencije.Klijentima se tako pruža

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 5

mogućnost da neometano stignu pravo do tvorca reklame koji je opet ovlašcen da

samostalno donosi odluke.Klijent je na ovaj način siguran da će o njegovom računu
brinuti uvek ista osoba čak i u slučaju da bude unapređena.

Strategija funkcionalnog nivoa

Funkcionalni nivo obuhvata strategije koje daju okvir funkciskim menadžerima –

kao što su menadžeri za marketing ili proizvodnju –da realizuju strategije poslovnih
jedinica i strategije korporacije.Tako se funkcionalnim strategijama kompletira
hijerarhija strategije.Operativni planovi proističu iz funkcije strategije kako je
prikazano na grafikonu.

5. SADRŽAJ KORPORATIVNE STRATEGIJE

Korporativna strategija menadžera oređuje mesto koje će njihova organizacija imati

u budućnosti.Korporativna strategija je ideja o tome kako će ljudi u organizaciji
sadejstvovati sa ljudima iz drugih organizacija tokom vremena.Zato je od velike
važnosti da se pravilno razume da korporativna strategija iskazuje „nešto sto ima svoju
težinu“ i čime se rukovode ljudi u svom svakodnevnom radu „tokom dužeg perioda“.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 6

Pristup korporativnog portfolija

Kod ovog pristupa glavni menadžment ocenjuje različite poslovne jedinice u

pogledu tržišta i unutrasnjeg oblikovanja korporacije.Kada se procene sve poslovne
jedinice,razvija se odgovarajući strateski cilj,a namera je da se poboljša sveukupni
učinak organizacije.Pristup korporativnog portfolija je racionalan i analitičan i rukovodi
se prevashodno prilikama na tržištu,a u isključivoj je nadležnosti glavnog
menadžmenta.
Jedan od najpoznatijih primera pristupa korporativnog portfolija jeste okvirni
portfolijo koji zastupa Boston Consulting Group.Ovaj okvir je poznat i kao BCG
Matrica.Pristup BCG za analizu portfolija poslova korporacije usredsređen je na tri
aspekta svake organizacione jedinice : promet,rast tržišta i da li svojim radom troši ili
proizvodi gotovinu.Cilj organizacije je da uspostavi ravnotežu između organizacionih
jedinica koje troše gotovinu i onih koje je donose.
BCG Matrica u četri kvadrata predstavlja organizacione jedinice prema stopi rasta
njihovog dela tržišta i njihovog udela na tom tržištu.Rezultujuća matrica deli poslove u
četri kategorije i to : zvezda,znak pitanja,krve muzare i pas.

Zvezda ima veliki udeo u tržištu koje rapidno raste.Zbog svog velikog potencijala
rasta,zvezde obično zahtevaju kapitalne investicije pre nego što su u mogućnosti da ih
same obezbede.

Znak pitanja ima mali udeo u tržištu koje rapidno raste.Oni zahtevaju kapitalne
investicije,ali njihov dosadašnji mali udeo na tržištu obično ograničava mogućnost
stvaranja velikih prihoda.

Krave muzare imaju veliki udeo u tržištu koje sporo raste.Kao rezultat toga one
imaju tendenciju da stvaraju više novca nego što je potrebno da bi se održala njihova
pozicija na tržištu.

Pas ima mali udeo na tržištu u oblasti niskog rasta.Tipično generiše ograničene
prihode i čak ima negativan prihod.Ovi vidovi konpanije obično prodaju nekom
drugom ili se likvidiraju.

Korporativna strategija“pet sila“

Još jedan dobro poznati pristup korporativne strategije je model „pet sila“ Michael-
a Porter-a.Porter smatra da je sposobnost neke organizacije da bude konkurentna na
svom segmentu tržišta određena tehničkim i ekonomskim resursima organizacije,kao i
sa „pet sila“koje potiču iz okruženja a koja svaka za sebe predstavlja pretnju
poduhvatima koje organizacija preduzima da bi osvojila novo tržište ili povećala već
postojeće učesće na tržištu.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 7

Na grafikonu je prikazano pet Porterovih sila.Sve su one u stvari odnosi između

menadžera jedne organizacije i ljudi koji deluju u drugim organizacijama.

6.PRIMENA STRATEGIJE

Primena strategije predstavlja realizaciju strategije u praksi obavljanjem

administrativnih zadataka.Mada je područije strategije veoma novo,tako da ne postoji
konsenzus u pogledu njegovog obima,ipak su teoretičari i menadžeri uspeli da izdvoje
nekoliko osnovnih ideja.Prvo,uspešna primena strategije delimično zavisi od strukture
organizacije.Drugo,strategija mora da institucionalizuje,ili ugradi u sistem
vrednosti,standarda i uloga kojim se oblikuje ponašanje zaposlenih,što olakšava posao
realizacije strateških ciljeva.Treće,strategija mora da bude operativna,odnosno mora da
se pretvori u određene politike,procedure i pravila koja će koristiti kao smernice kod
planiranja i donošenja odluka.

Cendlerova teza

U sdudiji o istoriji velikih organizacija,Alfred Cendler je ispitao rast i razvoj 70

najvećih preduzeća u SAD u kojoj su se našli između ostalih i DuPont,General
Motors,Standard,Oil i Sears,Roebuck.Primetio je da u svim tim preduzećima postoji
identična sema.Mada su organizacije menjale strategije rasta kako bi odgovorile na
tehnološke,privredne i demografske promene,ove nove strategije su stvarale probleme u
administraciji i ekonomsku neefikasnost.Tako je Cendler došao do zaključka da je
struktura organizacije morala da prati i da se odraži na strategiju rasta organizacije.
Prema Cendleru,organizacije prolaze kroz tri faze razvoja,počinju sa strukturom
deljenja i idu ka funkcionalnoj strukturi,a konačna struktura je organizacija s većim
brojem divizija.Na početku je organizacija mala.Najčešće ima samo jednu
lokaciju,jedan proizvod i jednog preduzetnika koji donosi odluke.Kako organizacija
raste,javlja se potreba za povećanjem obima i nove lokacije,što predstavlja nove

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 8

izazove za konpaniju.Organizacija se tada pretvara u preduzeće s više odeljenja i

administrativnim sedištem koje se bavi koordinacijom,specijalizacijom i
standardizacijom između odeljenja.
Sledeći korak je vertikalna integracija.-proširenje obima aktivnosti organizacije
kupovinom dobavljaca ili distributera koji će doprineti većoj efikasnosti u proizvodnji
primarnog proizvoda ili usluge koja se pruža.Organizacija zadržava prvobitni proizvod
ali proširuje obim i pokušava da stvori ekonomije obima prisjedinjenjem dobavljača za
sirovine i konponente ili distributera gotovih proizvoda.
Međutim,vertikalna integracija stvara probleme kao što su pomeranje robe i
materijala kroz različite funkcionalne /operativne službe organizacije.Time se
organizacija menja u funkcionalnu organizaciju-oblik formiranja odeljenja u kojem su
grupisani svi koji su angažovani za jednu vrstu aktivnosti kao sto su marketing ili
finansije.
U trećoj fazi organizacija se proširuje tako što se uključuje u druge vrste industrija i
diversifikuje proizvode.Ovaj fenomen predstalja važan.nov izazov:izbor proizvoda i
industrija u koje treba uložiti kapital organizacije.Rezultat je preduzeće s više
divizija,koje funkcioniše kao skup manjih preduzeća.
Poluautonomne divizije za određeni proizvod preuzimaju odgovornost za
kratkoročne operativne odluke,dok je centrala odgovorna za strateške odluke koje se
donose na duži rok.
Cendler je primetio da je prelaz s jedne stukture na drugu češto isao sporo i da je
bio bolan.Zaključio je da organizacije nerado ulaze u promenu strukture jer su njeni
osnivači majstori strategije,ali ih generalno ne interesuje niti su upoznati s
organizacionom strukturom.
Cendlerova teza je još uvek tema opsežnih izučavanja.Izvesni kritičari tvrde da je
Cendler obrnuo odnos između strategije i strukture.Može se desiti da je struktura
kompnije toliko otporna na promene da je u stanju da spreči kompaniju da usvoji
najpovoljniju strategiju koja se može sprovesti pod datim uslovima.Na primer,Bell
System je pre nego što je AT&T 1984.rasprodao afilijacije bio odgovoran za
organizaciju preko milion zaposlenih kako u pogledu službi tako i teritorijalno;ovakva
struktura je sprečavala kompaniju da se usmeri na određena područija rada i da primeni
potrebne strategije.

7.INSTITUCIONALIZACIJA STRATEGIJE

Da bi se istakla važnost sistema,stila,službenika,sposobnosti i superiornih

ciljeva,trba razumeti proces institucionalizacije strategije.Institucija je skup
vrednosti,normi,uloga i grupa koje se razvijaju u određenom smeru kako bi se ostvario
neki cilj.Da bi strategija preduzeća institucionalizovala,lideri moraju da razviju čitav
sistem vrednosti,normi,uloga i grupa kojim će se podržati realizacija strateških

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 9

ciljeva.Prema tome,strategija je institucionalizovana ukoliko se nadoveže na

kulturu,sistem kvaliteta i druge vodeće sile organizacije.

Uloga CEO

Pošto je posao glavnih izvršnih rukovodilaca(CEOs-chief executive

offices)uglavnom koncentrisan na razvijanje i kanalisanje strategije,njihova lična
stremljenja i vrednovanja utiču na formu organizacione strategije.Na primer,Walt
Disney je poštovao i bio zagovornik zabave u krugu porodice,i to je u velikoj meri
doprinelo da osmisli“mali magični park“.Njegova vizija se pretvorila u čuveni
Disneyland otvoren 1955.Njegovi planovi za izgradnju Disney worlda (otvoren 1971)i
Epcot centera su se u potpunosti ostvarili.Obično smena CEO podrazumeva i promenu
strategije.Mada je sadašnji Disney CEO Majkl Eiznera nastavio da radi na tematski
zabavnim parkovima napustio je strategiju po kojoj su se pravili isključivo filmovi za
decu.
Uloga koju je CEO ima u pogledu strategije čini ih nezaobilaznim faktorom za
njenu primenu.Prvo,oni tumače strategiju i u slučaju da se kod primene razmimoilaze s
mišljenjem drugih menadžera,njihov sud je odlučujući.Drugo,CEO su otelotvorenje
predanosti organizacije njenoj strategiji.Treće,CEO motivišu,tako što pružaju duhovni
podsticaj koji ponekad više znači od plate i stimulacije.Oslanjajući se na
vrednost,ubeđenja i odanost članova,CEO su sposobni da mobilišu podršku za
određenu strategiju.

8.OPERACIONALIZACIJA STRATEGIJE

Operativni planovi su planovi koji pružaju potrebne detalje za ugradnju strateških

planova u svakodnevno poslovanje.Operativni planovi se mogu svrstati u dve
kategorije.Planovi za jednokratnu upotrebu su planovi koji daju detaljni tok aktivnosti
koji se primenjuje samo jednom ili vrlo retko da bi se rešio problem koji nije
učestao.Za razliku od toga,dugotrajni planovi su standardizovani pristupi koji se
primenjuju na situacije koje se ponavljaju i koje su predvidljive.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 10

Jednokratni planovi

Jednokratni planovi navede detaljni tok aktivnosti koji se u skoroj budućnosti neće
ponoviti u istom obliku.
Program je jednokratni plan koji pokriva relativno veliki obim aktivnosti.Njime su
predviđeni: (1)glavne faze koje se preduzimaju da bi se postigao cilj;(2)jedinica ili lica
u organizaciji odgovorna za svaku navedenu fazu ;(3)redosled i vremenska usklađenost
svake faze.
Projekti su manji,zasebni delovi programa,po obimu su ograničeni i sadrže
precizne direktive u pogledu zadataka u pogledu vremena.
Budžeti su izveštaji o finansiskim sredstvima izdvojenim za određeme aktivnosti za
dati period;to su prevashodno instrumenti za kontrolu aktivnosti organizacije i zato su
važan činilac i programa i projekta.

Dugoročni planovi

Tamo gde se neprekidno ponavljaju iste aktivnosti organizacije,dugoročnim planom

–koji čine jedna ili više odluka doneta u proteklom periodu –one se mogu efikasno
pratiti.Dugoročne planove čine politike,pravila i nešto detaljnije procedure.
Politika je opšta smernica za donošenje odluka.Ona postavlja granice unutar kojih
se odluka donosi,sto menadžerima ukazuje na to koje se odluke mogu a koje ne
doneti.Ovako se kanališe način na koji članovi organizacije razmišljaju i dovodi se u
sklad sa njenim ciljevima.Neke politike imaju i ugrađena pravila-izjave o spečifičnim
merama koje se preduzimaju u određenoj situaciji.Većinu politika prate detaljne
procedure-nazvane standardne procedure rada ili standardni metodi,što je ustvari samo
niz instrukcija za obavljanje uzastopnih aktivnosti koje se javljaju često ili u određenim
intervalima.
Većina organizacija ima neku formu politika,pravila i procedura koje joj pomažu da
primeni strategiju tamo gde su potrebne rutinske mere.U Limitededu,radnji za odeću
specijalnog tipa,standardni postupak je da se potrošaču ukaže paznja u roku od nekoliko
sekundi pošto uđe u radnju.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 11

9.UPOTREBA PROCEDURA KAKO BI SE OMOGUĆILA PRIMENA

Politike i procedure su važni činioci za primenu strategije i veće angažovanje

radnika:Kao ilustraciju za to razmotrićemo procedure za određivanje godišnjih
aktivnost,upravljanje pomoću ciljeva i sistem nagrađivanja.

Godišnji ciljevi

Godišnji ciljevi čine samu srž primene strategije.Oni tačno određuju šta je potrebno
da se svake godine obavi da bi se ostvarili strateški ciljevi
organizacije.Takođe,menadžerima ukazuju na određen nivo učinka koji treba ostvariti u
narednoj godini.Dobro osmisljeni godišnji ciljevi su vežani za dugoročne ciljeve
organizacije i mogu se izmeriti.Na primer,ako strategija Sega diktira povećanje udela
kompanije na tržištu,godišnje aktivnosti za nastupajući period mogu da predvide
povećanje prometa do 15% izradu dve nove video igre,i otvaranje regionalnog centra za
distribuciju u određenom delu države.

Upravljanje pomoću ciljeva

Upravljanje pomoću ciljeva(MBO-management by objectives) ide korak dalje od

određivanja godišnjih ciljeva za jedinice organizacije;on određuje ciljeve koje svaki
radnik treba da ostvari ličnim učinkom.MBO obuhvata zvaničan komplet procedura
koji počinje postavljanjem cilja i nastavlja se pregledom evidencije o učinku.Menadžeri
i osoblje za koje su zaduženi rade zajedno na postavljanju zajedničkih ciljeva.
Srž MBO su ciljevi kojima se određuhu aktivnosti koje treba da preduzmu pojedinci da
bi se ostvarila operativna strategija jedinice i godinje aktivnosti.MBO pruža način da se
integrišu i usredsrede svi napori celokupnog članstva organizacije na ostvarivanju
ciljeva višeg rukovodstva i sveukupne strategije organizacije.

Sistem nagrađivanja

Nagrađivanje i stimulacije doprinose implementaciji strategije tako što utiču na

način ponasanja pojedinaca i grupa.Dobro osmišljeni,stimulativni planovi se uklapaju u
aktivnost organizacije i njenu strukturu.Motivišu radnike da svoj rad usmere ka
ostvarivanju ciljeva organizacije.

Seminarski rad
Planiranje i srategijski menadžment 12

LITERATURA

• Džejms A.F. Stoner - Menadžment

• R. Edvard Friman - Menadžment
• Daniel R. Gilbert, Jr.- Menadžment
• Prof.dr Božidar Stavrić, Prof.dr Milan Stamatović-Menadžment

Seminarski rad