U N I V E R Z I T E T U P R I

S T I N I
P r i r o d n o - m a t e m a t i c k i f a k u l t e t
Vladica Stojanovic
EUKLIDSKA GEOMETRIJA
Kosovska Mitrovica, 2011.
ii
Sadrzaj
1 UVOD 1
1.1 Istorijski razvoj geometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.1 Induktivni i deduktivni metod u geometriji . . . . . . 1
1.1.2 Euklidovi Elementi i V postulat . . . . . . . . . . . 3
1.1.3 Aksiomatsko zasnivanje geometrije . . . . . . . . . . . 4
1.2 Osnovni pojmovi i stavovi u geometriji . . . . . . . . . . . . . 5
2 INCIDENTNOST I URE
-
DENJE 7
2.1 Aksiome incidencije i njihove posledice . . . . . . . . . . . . . 7
2.2 Aksiome poretka i njihove posledice . . . . . . . . . . . . . . 9
2.3 Zadaci za vezbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
3 GEOMETRIJSKE FIGURE U RAVNI 15
3.1 Duz i poluprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.1.1 Pojam i osobine duzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.1.2 Poluprava. Denicija i osobine . . . . . . . . . . . . . 17
3.1.3 Orijentacija duzi i poluprave . . . . . . . . . . . . . . 19
3.2 Poligon i poligonska povrs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
3.3 Poluravan i ugao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
3.3.1 Denicija i osobine poluravni . . . . . . . . . . . . . . 24
3.3.2 Ugaona linija i ugao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3.3.3 Orijentacija uglova i ravni . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3.4 Konveksni skupovi u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.5 Zadaci za vezbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
4 PODUDARNOST 35
4.1 Aksiome podudarnosti i njihove posledice . . . . . . . . . . . 35
4.2 Pojam izometrijskih transformacija . . . . . . . . . . . . . . . 37
4.3 Relacija podudarnosti geometrijskih gura . . . . . . . . . . . 40
iii
iv
4.4 Podudarnost geometrijskih gura u ravni . . . . . . . . . . . 41
4.4.1 Podudarnost duzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
4.4.2 Podudarnost uglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
4.4.3 Pravi, ostri i tupi uglovi. Upravne prave . . . . . . . . 48
4.4.4 Podudarnost trouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
4.5 Zadaci za vezbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
5 NEPREKIDNOST 59
5.1 Aksiome neprekidnosti i njihove posledice . . . . . . . . . . . 59
5.2 Sistem merenja duzi i uglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
5.3 Pojam kruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
5.4 Zadaci za vezbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
6 PARALELNOST 71
6.1 Aksioma paralelnosti i njene posledice . . . . . . . . . . . . . 71
6.2 Relacija paralelnosti pravih i ravni . . . . . . . . . . . . . . . 74
6.3 Primena paralelnosti u planimetriji . . . . . . . . . . . . . . . 76
6.3.1 Paralelogram i trapez . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
6.3.2 Znacajne tacke trougla . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
6.3.3 Krug i mnogougao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
6.3.4 Merenje gura u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
6.4 Vektori u geometriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
6.5 Konstrukcije lenjirom i sestarom . . . . . . . . . . . . . . . . 94
6.6 Zadaci za vezbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Literatura 103
Glava 1
UVOD
1.1 Istorijski razvoj geometrije
Ako bi hteli da pojam geometrije denisemo u par reci, onda najcesce
kazemo da ona predstavlja nauku o prostoru, tj. izucava osobine objekata
koji se mogu prostorno modelovati. Na taj nacin, celokupan sadrzaj ge-
ometrije podreden je odgovarajucem, konkretnom prostornom modelu. Ipak,
savremena shvatanja podrazumevaju da se svaka matematicka disciplina za-
snuje na strog i formalan nacin, pa je i u danasnjoj geometriji prihvacen isti
princip. Da bismo bolje razumeli nacin zasnivanja geometrije kao nauke,
dajemo najpre kratak istorijski osvrt na njen razvoj i promene koje je ona,
tokom njega, dozivljavala. Smatramo da cemo time bolje razumeti ne samo
bitne istorijske trenutke, vec i celokupnu transformaciju geometrije od cisto
empirijske do savremene, deduktivno zasnovane teorije.
1.1.1 Induktivni i deduktivni metod u geometriji
Geometrija spada u red najstarijih matematickih disciplina, sa veoma
dugom i bogatom tradicijom. Stare, drevne civilizacije (Egipcani, Sumeri,
Vavilonci i drugi) koristili su iskljucivo induktivni metod zakljucivanja u ge-
ometriji. To znaci da su od pojedinacnih, empirijskih zapazanja induktivnim
putem dolazili su do odredenih opstijih zakljucaka. Na taj nacin, doslo se
do prvih saznanja o povrsini geometrijskih gura, zapremini kvadra, prizme
1
2
i piramide, i slicno.
U VI veku p.n.e. dominaciju u nauci i kulturi preuzimaju stari Grci.
Njima se pripisuje zasluga u novom, drugacijem poimanju geometrije i nauke
uopste. Osnov za to jeste deduktivni metod zakljucivanja, cija je osnovna
karakteristika teznja ka opisivanju (i dokazivanju) opstih stavova i cinjenica
koji ce zatim vaziti u bilo kom pojedinacnom slucaju. Koliko je nama
poznato, nacelo dedukcije u dokazivanju geometrijskih tvrdenja prvi uvodi
cuveni starogrcki lozof Tales iz Mileta (624547 p.n.e.). Njemu se pripisuje
dokaz II stava o podudarnosti trouglova, odredivanje periferijskih uglova nad
precnikom kruga, izracunavanje visine Keopsove piramide, itd.
Talesova nacela dalje razvija poznati starogrcki lozof i matematicar
Pitagora (oko 580500 p.n.e.). Posebno se baveci geometrijom i teorijom
brojeva, dosao je do niza vaznih rezultata. Smatra se da je prvi otkrio zbir
unutrasnjih uglova trougla, dokazao ostala tri stava podudarnosti trouglova,
kao i legendarnu teoremu o pravouglom trouglovu koja nosi njegovo ime.
Vec tada, obilje dokazanih geometrijskih tvrdenja dovodi do potrebe za
sistematizacijom dotadasnjih saznanja. Ovo nacelo sprovodi u delo sam
Pitagora, ukazujuci da se geometrijska tvrdenja moraju dokazivati primenom
ranije poznatih ili ociglednih cinjenica. Upravo zato, smatramo ga tvorcem
deduktivnog metoda, ne samo u geometriji, vec u nauci, uopste.
Deduktivni metod zasnivanja geometrije prihvacen je od strane vecine
starogrckih naucnika tog doba, ali i kasnije. Sistematicni radovi o naucnom
zasnivanju geometrije vezuju se za lozofe Hipokrata i Demokrita, ali nama,
na zalost, nije poznat njihov sadrzaj. Rodonacelnikom aksiomatskog zasni-
vanja geometrije smatramo istaknutog starogrckog lozofa Platona (427347
p.n.e.). Iako se nije eksplicitno bavio matematikom, Platon u svojoj cuvenoj
skoli Akademija razvija i neguje geometriju kao deduktivnu teoriju, odva-
jajuci od nje empirijske, opazajne primese. Po njemu, geometrija se zasniva
na odredenom broju opste prihvacenih cinjenica: aksioma i postulata. Ova
dva pojma dalje narocito istice Platonov genijalni ucenik Aristotel (384322
p.n.e.). On aksiome smatra tvrdenjima koja se ne dokazuju, a opstijeg su
karaktera, tj. vaze u dve ili vise naucnih teorija. S druge strane, postu-
lati su takode opste priznata i prihvacena tvrdenja, ali vaze samo u jednoj
odredenoj naucnoj disciplini. Na taj nacin, Aristotel detaljnije razraduje
Platonove ideje, utvrdujuci svojevrsno pravilo po kojem se svaki novi pojam
moze opisati pomocu njemu srodnog, poznatog pojma, ali i njihove specicne
razlike, odnosno osobine koju novi pojam, za razliku od prethodnog, poseduje.
Na primer, kvadrat mozemo opisati kao pravougaonik (srodan pojam), ali
takav da su mu sve stranice jednake (specicno svojstvo kvadrata).
3
1.1.2 Euklidovi Elementi i V postulat
Najznacajniji doprinos razvoju geometrije anticke Grcke dao je, sasvim
sigurno, starogrcki matematicar Euklid (oko 365270 p.n.e.). On je napisao
dotad najsistematicnije delo iz geometrije, cuvene Elemente, gde je po-
kusao da dosledno sprovede deduktivni metod u geometriji. Upravo zato,
njegovo delo vekovima je smatrano najsavrsenijem delom ljudskog uma i
uzor logickog zakljucivanja, ne samo u geometriji vec i u nauci, uopste.
Euklid izlaganje pocinje navodenjem niza denicija kojima se opisuju
osnovni geometrijski pojmovi: tacka, linija, prava, ravan, itd. Evo nekih od
tih denicija:
I. Tacka je ono ciji je deo nista.
II. Linija je duzina bez sirine.
III. Prava je linija jednakopostavljena u odnosu na sve svoje tacke.
IV. Povrs je ono sto ima duzinu i sirinu.
V. Ravan je povrs jednakopostavljena u odnosu na sve svoje prave.
Sa danasnje tacke gledista, naravno, jasno je da ove denicije nisu logicki
korektne, niti su prihvatljive u formalnom smislu. Euklid, takode, navodi
sistem od 14 osnovnih tvrdenja, aksioma i postulata. Ovaj sistem, ubrzo
se pokazalo, nije potpun, tj. iz njega se ne moze izvesti svako geometrijsko
tvrdenje. Vec je Arhimed (287212 p.n.e.) u svom delu O lopti i valjku
dodao pet novih postulata kojima se omogucava uvodenje pojma mere ge-
ometrijskih gura. Jedan od tih postulata, tzv. Eudoks-Arhimedova ak-
sioma prestizivosti, i danas predstavlja jedno od osnovnih tvrdenja savremene
geometrije.
Medutim, za razvoj geometrije od posebnog je znacaja famozni Euklidov
V postulat, koji mozemo formulisati na sledeci nacin:
- Ako izvesna prava, presecajuci dve komplanarne prave, obrazuje sa
njima s jedne iste strane dva ugla ciji je zbir manji od zbira dva prava
ugla, tada se te dve prave, neograniceno produzene, seku sa te iste
strane date secice (slika 1.1).
4
Mnogi matematicari posle
Euklida smatrali su da V pos-
tulat, zbog svoje slozenosti,
predstavlja teoremu koja se
moze dokazati na osnovu os-
talih tvrdenja. Na taj nacin,
oni su najcesce otkrivali nova
tvrdenja i time obogacivali
dotadasnja saznanja iz ge-
ometrije.
Slika 1.1.
Tek u XIX veku, ruski matematicar Nikolaj Lobacevski (17921856), u
pokusaju da, kao i mnogi pre njega, negacijom V postulata dode do kontra-
diktornih tvrdenja, otkriva potpuno novu teoriju. Na taj nacin, on shvata
da sem dotad poznate - euklidske (parabolicke), postoji niz drugacijih
geometrija koje se bitno razlikuju od nje.
Potpuno nezavisno od Lobacevskog do iste geometrije dosao je i madarski
matematicar Janos Boljaj (18021860). U njihovu cast, ta prva neeuklid-
ska geometrija i danas nosi naziv geometrija LobacevskogBoljaja ili hiper-
bolicka geometrija. Pored nje, cesto se koristi i neeuklidska geometrija koju,
posebnim sistemom aksioma, uvodi nemacki matematicar Bernhard Riman
(1826-1866). Danas se ova geometrija obicno naziva Rimanova ili elipticka
geometrija.
1.1.3 Aksiomatsko zasnivanje geometrije
Otkrivanje neeuklidskih geometrija iz korena menja dotadasnja shvatanja
ne samo geometrije, vec i zasnivanje bilo koje deduktivne teorije. Uoceno
je da se osnovni objekti geometrije, tacke, prave i ravni mogu apstraho-
vati, a njihove osobine formulisati sistemom aksioma koje nisu ocigledne
u euklidskom smislu. Zasnivanje geometrije na apstraktnim pojmovima i
neociglednim aksiomama podstaklo je matematicare da dalja istrazivanja
usmere ka samim osnovama geometrije i drugih matematickih disciplina.
Na taj nacin, pocinju da se razmatraju fundamentalni problemi vezani ne
samo za aksiomatiku geometrije, vec i za formalno, aksiomatsko zasnivanje
bilo koje deduktivne teorije. To su, pre svega, problemi neprotivurecnosti,
nezavisnosti i potpunosti . Prvi od njih odnosi se na osobinu da deduktivna
teorija, zasnovana na odgovarajucem sistemu aksioma, nema dve medusobno
protivurecne aksiome. Dalje, sistem aksioma bice nezavisan ako nijedna
5
od njih ne moze biti izvedena iz ostalih aksioma date teorije
1
. Najzad,
potpunost sistema aksioma znaci da se bilo koje tvrdenje moze, na osnovu
njega, pokazati.
Aksiomatsko zasnivanje geometrije podstaklo je mnoge matematicare da
suptilno analiziraju osnovne geometrijske pojmove i tvrdenja. Tako nemacki
matematicari Dedekind i Kantor sedamdesetih godina XIX veka uvode tzv.
aksiome neprekidnosti. Deceniju kasnije, takode nemacki matematicar Moric
Pas u svojoj knjizi Predavanja iz novije geometrije uvodi aksiome poretka.
Na taj nacin, otklanjaju se krupni nedostaci Euklidove aksiomatike i omogu-
cava formiranje neprotivurecnog, nezavisnog i potpunog sistema aksioma
savremene geometrije, kakav poznajemo i danas. Prvi je taj cilj ostvario
David Hilbert (18621943), nemacki matematicar, koji 1899. godine u svom
delu Osnovi geometrije daje preciznu aksiomatiku i dovoljno apstraho-
vane denicije tacaka, pravih i ravni kao osnovnih geometrijskih objekata.
Ova, poluformalna aksiomatika Hilberta predstavlja prvi korak u danasnjem,
savremenom poimanju geometrije kao deduktivne, matematicke nauke.
1.2 Osnovni pojmovi i stavovi u geometriji
Kao i svaka deduktivna teorija, geometrija se zasniva na odredenim
pojmovima koje smatramo poznatim i izvesnom sistemu tvrdenja koje ne
dokazujemo. Pojmove koje ne denisemo u geometriji nazivao osnovnim ge-
ometrijskim pojmovima, a tvrdenja koja ne dokazujemo aksiomama. Na
osnovu njih, uvode se ostali, izvedeni pojmovi i dokazuju odgovarajuca
tvrdenja - teoreme ili stavovi.
U cilju zasnivanja geometrije, polazimo od proizvoljnog skupa S, dveju
klasa C
l
i C

njegovih podskupova i dveju relacija denisanih na njemu.

Skup S nazivamo prostorom, a njegove elemente tackama i obelezavamo
ih latinskim slovima A, B, C, . . . Elemente klase C
l
nazivamo pravim lini-
jama ili pravama, a obelezavamo ih slovima a, b, c, d, . . . , p, q, . . . Elemente
klase C

nazivamo ravnima, a obelezavamo ih sa , , . . . , , . . . Najzad,

svaki neprazan podskup tacaka prostora S nazivamo geometrijskim objek-
tom (likom, gurom). Znaci, tacke, prave i ravni jesu (osnovni) geometrijski
objekti.
S druge strane, jedna od relacija na skupu S jeste troelementna relacija
izmedu, koju obelezavamo sa B (skraceno od engleskog termina between).
Ovom relacijom, kao sto i sam njen naziv kaze, oznacavamo da se jedna
1

Cesto se kaze i da je dati skup aksioma minimalan.

6
tacka, recimo B, nalazi izmedu drugih dveju tacaka A i C, sto krace zapisu-
jemo sa B(A, B, C).
Druga od relacija je cetvoroelementna relacija podudarnosti uredenih
parova tacaka (relacija kongruencije ili ekvidistancije).

Cinjenicu da je
ureden par tacaka (A, B) podudaran sa parom tacaka (C, D) zapisujemo
(A, B)

= (C, D).
Na kraju, denisemo i sam sistem aksioma koje karakterisu osnovne ge-
ometrijske objekte i relacije. Po prirodi zakonitosti koje opisuju, sve aksiome
delimo na pet grupa:
I. Aksiome incidencije ili pripadanja (9 aksioma)
II. Aksiome rasporeda ili poretka (6 aksioma)
III. Aksiome podudarnosti (7 aksioma)
IV. Aksiome neprekidnosti (2 aksiome)
V. Aksiome paralelnosti (1 aksioma)
U daljem tekstu detaljnije cemo izloziti ovaj sistem aksioma, zajedno sa
odgovarajucim stavovima koji iz njih proizilaze. Vazno je istaci da se posled-
nja, aksioma paralelnosti moze posmatrati odvojeno od ostalih aksioma, pa
se i sadrzaj naseg daljeg izlaganja moze smatrati podeljenim na dva dela.
Prvi se odnosi na tzv. apsolutnu geometriju, koju odreduju prve cetiri grupe
aksioma. Ovaj deo opisan je u naredne cetiri glave koje neposredno slede.
U poslednjem poglavlju, zajedno sa aksiomom paralelnosti, detaljnije su
opisane cinjenice koje se odnose na euklidsku geometriju.
Glava 2
INCIDENTNOST I
URE
-
DENJE
2.1 Aksiome incidencije i njihove posledice
Osnovni geometrijski objekti, tacke, prave i ravni nalaze se u medu-
sobnim odnosima koje, u terminima Teorije skupova, izrazavamo relacijama
pripada i sadrzi. Ove relacije u geometriji nazivamo relacijama inciden-
cije, a istovetan naziv ima i ova, prva grupa aksioma koja opisuje njihove
osnovne osobine. Ipak, pre uvodenja samih aksioma, potrebno je denisati
pojmove kolinearnosti i komplanarnosti.
Denicija 2.1.1. Tri ili vise tacaka A, B, C, . . . su kolinearne ako postoji
prava koja ih sadrzi. Ukoliko takva prava ne postoji, za date tacke kaze se
da su nekolinearne.
Denicija 2.1.2.

Cetiri ili vise tacaka A, B, C, D. . . su komplanarne ako
postoji ravan koja ih sadrzi. Ukoliko takva ravan ne postoji, za date tacke
kazemo da su nekomplanarne.
Denicija 2.1.3. Dve ili vise pravih p, q, . . . su komplanarne ako postoji
ravan koja ih sadrzi. Ukoliko takva ravan ne postoji, za date prave kazemo
da su nekomplanarne ili mimoilazne.
Sada navodimo sistem aksioma incidencije koga sacinjava sledecih devet
aksioma:
7
8
Aksioma I
1
: Svaka prava sadrzi najmanje dve razne tacke.
Aksioma I
2
: Postoji najmanje jedna prava koja sadrzi dve tacke.
Aksioma I
3
: Postoji najvise jedna prava koja sadrzi dve razne tacke.
Aksioma I
4
: Svaka ravan sadrzi najmanje tri nekolinearne tacke.
Aksioma I
5
: Postoji najmanje jedna ravan koja sadrzi tri tacke.
Aksioma I
6
: Postoji najvise jedna ravan koja sadrzi tri nekolinearne tacke.
Aksioma I
7
: Ako dve razne tacke neke prave pripadaju izvesnoj ravni,
onda i sve tacke te prave pripadaju datoj ravni.
Aksioma I
8
: Ako dve ravni imaju zajednicku tacku, onda one imaju bar
jos jednu zajednicku tacku.
Aksioma I
9
: Postoje cetiri nekomplanarne tacke.
Dokazacemo neka vaznija tvrdenja koja se dobijaju na osnovu aksioma
incidencije.
Teorema 2.1.1. Svaka prava jednoznacno je odredena dvema svojim raznim
tackama.
Dokaz. Prema aksiomi I
1
svaka prava p sadrzi najmanje dve razne tacke
A i B. Obratno, za svake dve razne tacke A i B, na osnovu aksiome I
2
,
postoji najmanje jedna, a na osnovu aksiome I
3
najvise jedna prava p koja
ih sadrzi. Dakle, postoji tacno jedna prava koja sadrzi dve razne tacke.
Teorema 2.1.2. Svaka ravan jednoznacno je odredena trima nekolinearnim
tackama.
Dokaz. Slicno kao u prethodnoj teoremi, tvrdenje je direktna posledica
aksioma I
4
, I
5
i I
6
.
Teorema 2.1.3. Ako dve razlicite ravni imaju bar jednu zajednicku tacku,
onda je njihov presek prava.
Dokaz. Neka su i ravni sa osobinama = i = . Dakle, postoji
tacka A pa, na osnovu aksiome I
8
, ravni i imaju jos najmanje
jednu zajednicku tacku B . Tackama A i B, na osnovu teoreme 2.1.1,
jednoznacno je odredena prava p = p(A, B). Na osnovu aksiome I
7
, prava p
pripada ravnima i , t. vazi p .
9
Dokazacemo sada da je p = . U tom cilju, pretpostavimo da,
suprotno tome, postoji tacka C koja ne pripada pravoj p (slika 2.1).
Slika 2.1.
Tada su A, B i C tri nekoline-
arne tacke kojima je, na osnovu
prethodne teoreme, jednoznacno
odredena ravan (A, B, C).
Medutim, kako je A, B, C i
A, B, C , primenom iste teo-
reme nalazimo da je = = .
Ovo je, najzad, u suprotnosti
sa pretpostavkom da su i
razlicite ravni.
2.2 Aksiome poretka i njihove posledice
Ovu grupu aksioma sacinjava niz tvrdenja kojima se obezbeduje zasni-
vanje tzv. geometrije poretka, pre svega na pravoj, ali i u ravni, odnosno
prostoru. Osnov za to daje troelementna relacija B (izmedu) koju smo
opisali u uvodnom delu. Da se podsetimo, zapis B(A, B, C) oznacava da se
tacka B nalazi izmedu tacaka A i C. Svojstva relacije izmedu sadrzana
su sledecim skupom aksioma rasporeda:
Aksioma II
1
: Ako su A, B, C tri kolinearne tacke takve da vazi B(A, B, C),
onda su te tacke medusobno razlicite.
Aksioma II
2
: Ako su A, B, C tri kolinearne tacke takve da vazi B(A, B, C),
onda je i B(C, B, A).
Aksioma II
3
: Ako su A, B, C tri kolinearne tacke takve da vazi B(A, B, C),
onda nije B(A, C, B).
Aksioma II
4
: Ako su A i B dve razne tacke neke prave p, onda postoji
tacka C p takva da je B(A, B, C).
Aksioma II
5
: Ako su A, B, C tri razne kolinearne tacke, onda vazi naj-
manje jedna od relacija
B(A, B, C), B(A, C, B), B(C, A, B).
10
Aksioma II
6
: (Pasova aksioma) Neka su A, B, C tri nekolinearne ta-
Slika 2.2.
cke i p prava koja pripada
ravni odredenoj tackama
A, B, C, ne sadrzi tacku
A i sece pravu BC u
tacki P takvoj da je
B(B, P, C). Tada prava
p sece pravu AC u tacki
Q takvoj da je B(A, Q, C)
ili pravu AB u tacki R
takvoj da je B(A, R, B)
(slika 2.2).
Prvih pet aksioma poretka odnose se na geometriju prave, pa ih obicno
nazivamo linearnim aksiomama poretka. Medutim, iz linearnih aksioma
poretka ne moze se, kao sto cemo uskoro videti, izgraditi potpuna geometrija
poretka tacaka na pravoj. Poslednja, Pasova aksioma, odnosi se na ge-
ometriju ravni i pokazuje se neophodnom u izgradnji te teorije. Ne ulazeci
detaljnije u tzv. geometriju poretka, navodimo nekoliko vaznijih tvrdenja.
Teorema 2.2.1. Ako su A, B, C tri razne kolinearne tacke, onda vazi tacno
jedna od relacija
B(A, B, C), B(A, C, B), B(C, A, B).
Dokaz. Prema aksiomi II
5
vazi bar jedna od triju navedenih relacija. Neka,
recimo, vazi B(A, B, C). Iz aksiome II
3
sledi da tada nije B(A, C, B). Na
osnovu aksiome II
2
iz B(A, B, C) sledi da je B(C, B, A), odakle ponovnom
primenom II
3
zakljucujemo da ne vazi B(C, A, B).
Narednim tvrdenjem vrsimo identikaciju prave narocito denisanim
skupovima tacaka.
Teorema 2.2.2. Neka su A, B dve razne tacke prave p. Tada se prava p
poklapa sa skupom p

koji se sastoji iz tacaka A, B i svih tacaka X p takvih

da vazi neka od relacija
B(A, B, X), B(A, X, B), B(X, A, B). (2.1)
Dokaz. Iz denicije skupa p

jasno sledi da je p

p. Pokazimo da vazi i
obratna relacija. Neka je X proizvoljna tacka prave p. Ako je X = A ili
X = B, onda je ocito X p

, opet po deniciji skupa p

. Najzad, ako je
X = A, B, onda su A, B, X tri razne kolinearne tacke prave p, pa na osnovu
prethodne teoreme vazi tacno jedna od relacija (2.1).
11
Naglasimo da se na slican nacin kao u prethodnoj teoremi moze izvrsiti
identikacija ravni pomocu pravih, odnosno prostora S pomocu ravni. Na
ovim cinjenicama se, ipak, necemo detaljnije zadrzavati.
Teorema 2.2.3. Ako su A, B dve razne tacke prave p, tada postoji tacka
C p takva da je B(A, C, B).
Dokaz. Neka je D proizvoljna tacka van prave AB (slika 2.3). Kako je
D = B, na pravoj BD, prema aksiomi II
4
, postoji tacka E takva da je
B(B, D, E). Tacka E je van prave AB (zasto?), pa je E = A. Tada, prema
Slika 2.3.
aksiomi II
4
, na pravoj AE
postoji tacka F takva da je
B(A, E, F). Dakle, A, B, E
jesu tri nekolinearne tacke, pri
cemu prava DF ne sadrzi niti
jednu od njih i sece, redom,
prave BE i AE u tackama D
i F takvim da je B(B, D, E) i
B(A, E, F). Prema Pasovoj ak-
siomi II
6
prava DF tada mora
seci pravu AB u tacki C takvoj
da je B(A, C, B).
Navodimo sada, u kratkim crtama, jos neka uopstenja relacije izmedu
neophodna za dalju izgradnju geometrije poretka i jos nekih, fundamentalnih
geometrijskih objekata. Pre svega, pokazujemo kako relaciju B mozemo
prosiriti i uopstiti na proizvoljan konacan skup tacaka.
Denicija 2.2.1. Za konacan skup od n 3 kolinearnih tacaka {A
1
, . . . , A
n
}
kaze se da je linearno ureden ako za svako 1 i < j < k n vazi
B(A
i
, A
j
, A
k
). Tada pisemo, krace, B(A
1
, . . . , A
n
).
Sa ovako denisanom relacijom B u mogucnosti smo da govorimo o
linearnom poretku proizvoljnog konacnog broja tacaka na pravoj. U tom
slucaju, vazi
Teorema 2.2.4. Neka je {A
1
, . . . , A
n
} konacan skup od n 3 kolinearnih
tacaka takvih da za svako i = 2, . . . , n 1 vazi B(A
i1
, A
i
, A
i+1
). Tada vazi
B(A
1
, . . . , A
n
).
12
2.3 Zadaci za vezbu
Zadatak 2.1. Ako su A, B i C nekolinearne tacke, dokazati da su one medu
sobom razlicite tacke.
Zadatak 2.2. Ako su A, B, C i D cetiri nekomplanarne tacke, dokazati da
su svake dve od tih tacaka medu sobom razlicite, a svake tri od tih tacaka
nekolinearne.
Zadatak 2.3. Dokazati da dve razne prave mogu imati najvise jednu za-
jednicku tacku.
1
Zadatak 2.4. Dokazati da je svaka ravan jednoznacno odredena:
(a) Pravom i tackom izvan nje. (b) Dvema pravama koje se seku.
Zadatak 2.5. Koliko je najvise ravni odredeno:
(a) Dvema pravama koje se seku i trima nekolinearnim tackama;
(b) Dvema nekomplanarnim pravama i sa cetiri nekomplanarne tacke?
Zadatak 2.6. Dat je skup od n 3 tacaka od kojih ni koje tri nisu koli-
nearne. Odrediti n tako da tacke tog skupa odreduju podjednak broj pravih
i ravni.
Zadatak 2.7. Dokazati da za svaku pravu, odnosno ravan, postoji bar jedna
tacka koja joj ne pripada.
Zadatak 2.8. Ako prava p ne pripada ravni , onda ona sa datom ravni
ima najvise jednu zajednicku tacku.
2
Dokazati.
Zadatak 2.9. Van ravni date su tri nekolinearne tacke A, B, C takve da
je AB = {M}, BC = {N}, AC = {P}. Dokazati da su M, N, P
kolinearne tacke.
Zadatak 2.10. Dokazati da nekomplanarne (mimolilazne) prave nemaju
zajednickih tacaka, kao i da postoje bar dve mimoilazne prave.
Zadatak 2.11. Dokazati da postoji beskonacno mnogo pravih, odnosno
ravni, koje sadrze zadatu proizvoljnu tacku.
1
Za takve prave kazemo da se seku, a njihovu zajednicku tacku nazivamo presecnom
tackom (presekom) datih pravih.
2
Za pravu koja ima tacno jednu zajednisku tacku sa nekom ravni kazemo prodire datu
ravan.
13
Zadatak 2.12. Neka su A, B, C nekolinearne tacke, a P, Q, R tacke takve
da je B(B, P, C), B(A, Q, C) i B(A, R, B). Dokazati da tacke P, Q, R ne
pripadaju jednoj pravoj.
Zadatak 2.13. Neka su A, B, C, D cetiri kolinearne tacke. Dokazati da
tada vazi:
3
(i) B(A, B, C) B(B, C, D) = B(A, B, D) B(A, C, D);
(ii) B(A, B, C) B(A, C, D) = B(A, B, D) B(B, C, D);
(iii) B(A, B, D) B(B, C, D) = B(A, B, C) B(A, C, D).
3

Citaocu posebno skrecemo paznju na vaznost ovog zadatka, koji cesto koristimo u
kasnijim teoretskim izlaganjima.
14
Glava 3
GEOMETRIJSKE FIGURE
U RAVNI
Na osnovu kompletne aksiomatike incidencije i poretka moguce je iz-
graditi tzv. elementarnu geometriju. Aksiomatika incidencije omogucava
zasnivanje longometrije (incidencija na pravoj), planimetrije (incidencija u
ravni) i stereometrije (incidencija u prostoru). S druge strane, aksiomatika
poretka dovoljna je za izgradnju kompletne teorije poretka na pravoj, ravni
i prostoru. Dodatno, ona omogucava uvodenje niza geometrijskih objekata
o kojima ce ovde biti reci.
3.1 Duz i poluprava
Najpre razmatramo neke od najvaznijih geometrijskih gura na pravoj,
koje su nam, makar intuitivno, dobro poznate od ranije. Pored njih, u
poslednjem delu opisacemo tipican geometrijski postupak uvodenja ori-
jentacije na pravoj.
3.1.1 Pojam i osobine duzi
U prethodnoj sekciji pokazali smo da izmedu bilo kojih dveju tacaka A
i B postoji tacka C. Induktivnim postupkom lako je zakljuciti da postoji
beskonacno mnogo takvih tacaka, pa dolazimo do sledeceg pojma.
15
16
Denicija 3.1.1. Neka su A i B dve razne tacke neke prave p. Otvorena
duz, u oznaci (AB), jeste skup svih tacaka prave p koje se nalaze izmedu A
i B, tj.
(AB) =
_
X

X p B(A, X, B)
_
.
Zatvorenom duzi [AB] nazivamo skup tacaka
[AB] = (AB) {A, B}.
Tacke A i B nazivamo krajevima (otvorene ili zatvorene) duzi.
Gracka interpretacija
duzi data je na slici
3.1. Naglasimo da, uko-
liko zatvorenost duzi ciji
su krajevi tacke A, B nije
Slika 3.1.
od znacaja, datu duz oznacavamo samo sa AB. Na osnovu gore navedene
denicije jasno je, takode, da svaka duz jeste podskup prave p odredene
krajnjim tackama date duzi. U daljem izlaganju, na relativno jednostavan
nacin mozemo pokazati jos neke osobine duzi.
Teorema 3.1.1 (Osnovna teorema o razbijanju duzi). Svaka tacka
C (AB) razlaze duz (AB) na dve otvorene, disjunktne duzi (AC) i (CB).
Dokaz. Pokazacemo najpre da se sve tacke duzi (AB), izuzev tacke C,
nalaze na bar jednoj od duzi (AC) ili (CB). Zaista, neka je X (AB)
proizvoljna tacka takva da je X = C. Na osnovu aksiome II
5
vazi bar jedna
od relacija
B(A, X, C), B(A, C, X) ili B(C, A, X).
Razmotrimo sada pojedinacno svaku od njih:
(i) Ako je B(A, X, C), onda je, po deniciji, X (AC).
(ii) Ako je B(A, C, X), onda, zbog B(A, X, B), na osnovu zadatka 2.13
zakljucujemo da vazi B(C, X, B). Dakle, sada je X (CB).
(iii) Pokazacemo, najzad, da relacija B(C, A, X) nije moguca. Zaista,
ako je B(C, A, X), onda na osnovu aksiome II
2
vazi B(X, A, C). Kako je i
B(A, C, B), to na osnovu zadatka 2.13 mora biti B(X, A, B). Odavde sledi
da nije B(A, X, B), tj. tacka X ne pripada duzi (AB), sto je u suprotnosti
sa polaznom pretpostavkom.
Na kraju, pokazujemo da je (AC) (CB) = . Zaista, ako bi postojala
tacka D (AC) (CB), onda za nju vazi B(A, D, C) i B(C, D, B). No, iz
B(A, D, C) i B(A, C, B) sledi, na osnovu zadatka 2.13, da je B(D, C, B), a
to je u suprotnosti sa relacijom B(C, D, B).
17
Teorema 3.1.2. Duz, prava i ravan su beskonacni skupovi tacaka.
Dokaz. Za svaku duz (AB) postoji, prema teoremi 2.2.3, bar jedna tacka
C koja joj pripada. Slicno, na duzima (AC) i (BC) mozemo naci bar po
jednu tacku X (AC) i Y (BC). Kako smo za ove dve duzi pokazali da
su disjunktne, to je X = Y , pri cemu je ocito X, Y (AB). Ponavljajuci
isti postupak na sve novodobijene duzi jasno je da dobijamo beskonacan
skup tacaka koje pripadaju duzi (AB). Slican postupak mozemo ponoviti i
u slucaju pravih i ravni (svaka od njih sadrzi bar jednu duz, pokazite!).
3.1.2 Poluprava. Denicija i osobine
Pojam poluprave denise se na osnovu posebne relacije denisane na
skupu tacaka neke prave p.
Denicija 3.1.2. Tacke A, B p su sa iste strane tacke O p ako nije
B(A, O, B). Tada pisemo, krace, A, B
. .
O. U suprotnom, tacke A i B su
sa razlicitih strana tacke O, sto zapisujemo A, B O.
Teorema 3.1.3. Relacija
. .
O je relacija ekvivalencije na skupu tacaka
prave p, razlicitih od tacke O.
Dokaz. Pokazujemo da relacija
. .
O zadovoljava osobine relacije ekviva-
lencije:
(i) Reeksivnost: Za svaku tacku A p \ {O} nije B(A, O, A). Zaista,
prema aksiomi II
1
, sve tri tacke koje su u relaciji izmedu moraju
biti razlicite. Dakle, vazi A, A
. .
O.
(ii) Simetricnost: Ako za ma koje dve tacke A, B p\{O} vazi A, B
. .
O,
onda, po deniciji relacije
. .
O, nije B(A, O, B). Prema aksiomi II
2
tada nije ni B(B, O, A), pa je B, A
. .
O.
(iii) Tranzitivnost: Neka su A, B, C p \ {O} takve da vazi A, B
. .
O i
B, C
. .
O. Po deniciji relacije
. .
O, zakljucujemo da za tacke A, B
vazi poredak B(A, B, O) ili B(B, A, O), dok za B, C vazi B(B, C, O)
ili B(C, B, O). Uporedujuci sve moguce slucajeve koji ovde nastaju
(proverite ih sami, za vezbu!), a na osnovu zadatka 2.13 dobijamo da
je B(A, C, O) ili B(C, A, O), odnosno da vazi A, C
. .
O.
18
Narednom denicijom konacno uvodimo pojam poluprave.
Denicija 3.1.3. Skup svih tacaka neke prave p koje se nalaze sa iste strane
tacke O p naziva se otvorena poluprava prave p. Unija tog skupa i tacke
O je zatvorena poluprava date prave, a sama tacka O pocetak ili kraj
poluprave.
Otvorenu polupravu prave p sa pocetkom u tacki O obicno oznacavamo
sa (O, p), dok za zatvorenu polupravu koristimo oznaku [O, p). Ukoliko,
ipak, pripadnost pocetne tacke O datoj polupravoj nije od znacaja, pisacemo
jednostavno Op. Pokazacemo sada, slicno kao i kod duzi, tzv. osnovnu
teoremu o razbijanju prave.
Teorema 3.1.4. Svaka tacka O p razlaze skup ostalih tacaka prave p na
dve otvorene, disjunktne poluprave prave p.
Dokaz. Prema aksiomi I
1
, prava p pored tacke O sadrzi bar jos jednu tacku
A p. S druge strane, prema aksiomi II
4
postoji i tacka A

p takva da
je B(A, O, A

). Znaci, vazi A, A

O, tj. tacke A i A

nalaze se sa razlicitih
strana tacke O.
Kako smo u teoremi 3.1.3 pokazali da je
. .
O relacija ekvivalencije, to
tacke A i A

na pravoj p odreduju dve razlicite klase ekvivalencije, oznacimo

ih, respekktivno, sa
OA = {X p | A, X
. .
O} i OA

= {Y p | A

, Y
. .
O}.
Dakle, kao sto znamo od ranije, klase ekvivalencije OA i OA

su disjunktni
skupovi tacaka prave p koje su u relaciji
. .
O ili sa tackom A ili sa tackom
A

. Na osnovu poslednje denicije, zakljucujemo da oba skupa jesu otvorene

poluprave prave p.
Pokazimo, na kraju, da ne postoji i treca klasa ekvivalencije, odnosno
poluprava prave p sa istim pocetkom O. Zaista, neka je P p proizvoljna
tacka, razlicita od tacke O. Tada, prema teoremi 2.2.1, vazi tacno jedna od
relacija
B(A, P, O), B(A, O, P) ili B(P, A, O).
U prvom i trecem slucaju jasno je da P OA. Za B(A, O, P), na osnovu
B(A, O, A

) i zadatka 2.13, imamo da je ili B(O, A

, P) ili B(O, P, A

). Na-
jzad, obe ove relacije daju P OA

.
19
3.1.3 Orijentacija duzi i poluprave
Najpre uvodimo pojam tzv. relacije smera, kojom se sve poluprave jedne
iste prave mogu klasikovati na poseban nacin.
Denicija 3.1.4. Neka su a i b dve poluprave iste prave p. Ako jedna od
navedenih polupravih sadrzi drugu polupravu, kazemo da su a i b poluprave
istog smera, sto zapisujemo a b. U suprotnom, poluprave a i b su
suprotnog smera, u oznaci a b.
Slika 3.2.
Na slici 3.2 prikazane su gracki ove dve relacije. Sada, na slican nacin,
mozemo denisati i relaciju smera nad duzima jedne iste prave.
Denicija 3.1.5. Dve duzi AB i CD (otvorene ili zatvorene) jedne iste
prave p su istog smera ako su odgovarajuce poluprave AB i CD istog smera.
U protivnom, duzi AB i CD su suprotnog smera.
Za relaciju istosmernosti polupravih (pa samim tim duzi) vaze sledece
osobine.
Teorema 3.1.5. Relacija je relacija ekvivalencije na skupu polupravih
jedne iste prave p.
Dokaz. Reeksivnost i simetricnost relacije sledi direktno na osnovu
njene denicije. Dokazimo zato osobinu tranzitivnosti. Neka su a, b, c p
proizvoljne poluprave takve da je a b i b c. Na osnovu denicije relacije
, moguci su tada sledeci odnosi ovih polupravih:
(1) a b b c = a c
(2) a b c b = a c c a
(3) b a b c = a c c a
(4) b a c b = c a.
Dakle, u svim slucajevima vazi a c, cime smo pokazali tranzitivnost
relacije i tvrdenje u celini.
20
Teorema 3.1.6. Skup L svih polupravih neke prave p moze se razloziti na
dva podskupa L
1
i L
2
koji imaju sledece osobine:
(i) L
1
, L
2
= ;
(ii) L
1
L
2
= ;
(iii) (a, b L
i
, i = 1, 2) a b;
(iv) (a L
1
)(b L
2
) a b.
Dokaz. Neka je A p proizvoljna tacka. Prema teoremi o razlaganju prave,
tacka A odreduje dve komplementrane poluprave a i a

. Ove poluprave,
saglasno deniciji 3.1.4, jesu suprotnog smera. Uocimo sada sledece skupove
polupravih
L
1
= {b L| b a}, L
2
= {b L| b a

}.
Skupovi L
1
i L
2
jesu klase ekvivalencije relacije , pa zadovoljavaju sve
gore navedene osobine.
Ostaje jos da pokazemo da sve poluprave prave p pripadaju nekom od
ova dva skupa, odnosno da je L = L
1
L
2
. Zaista, neka je b L proizvoljna
poluprava sa pocetkom u tacki B p i b

njoj komplementarna poluprava.

Tada razlikujemo sledece cetiri mogucnosti (prikazite ih gracki):
(1) A b, B a = a

b = b L
2
;
(2) A b, B a

= a b = b L
1
;
(3) A b

, B a = b a = b L
1
;
(4) A b

, B a

= b a

= b L
2
.
Dakle, poluprava b uvek pripada nekom od skupova L
1
i L
2
.
Denicija 3.1.6. Svaki od skupova L
1
i L
2
iz prethodne teoreme naziva se
orijentacijom ili smerom na pravoj p.
Na svakoj pravoj, prema deniciji smera i prethodno dokazanoj teoremi,
postoje tacno dva smera. Uobicajeno, nazivamo ih suprotnim, sto ukazuje
na mogucnost da jedan smer zovemo pozitivnim, a drugi negativnim. Pojam
orijentacije omogucava da celokupnu geometriju poretka na pravoj izgradimo
na potpuno nov nacin. U tom cilju, uvodimo dve pomocne relacije pre i
posle, koje se obicno koriste u Teoriji brojeva.
Denicija 3.1.7. Neka su A i B dve razne tacke orijentisane prave p, tj.
prave na kojoj je izabran jedan od dva moguca smera. Neka su, dalje, a i b
21
poluprave kojima su, respektivno, tacke A i B krajevi, a koje su orijentisane
saglasno smeru na pravoj p. Ako je b a, onda kazemo da je na orijenti-
sanoj pravoj p tacka A pre tacke B, i pisemo A B. Obratno, ako je
a b, kazemo da je tacka A posle tacke B, u oznaci A B.
Za relaciju A B lako se pokazuje da predstavlja relaciju potpunog
uredenja tacaka na orijentisanoj pravoj p, odnosno da je na tom skupu
konektivna (denisana za svake dve tacke prave p), antisimetricna i tranzi-
tivna. (Proverite ovu cinjenicu sami!) Zahvaljujuci njoj, Teorija brojeva i ge-
ometrija na orijentisanoj pravoj su ekvivalentne.

Stavise, naredno tvrdenje,
ciji dokaz ostavljamo Vama kao vezbu, ukazuje na to da je ova relacija ek-
vivaletna ranije denisanoj relaciji izmedu.
Teorema 3.1.7. Za svake tri tacke orijentisane prave p vazi
B(A, B, C) A B C C B A.
3.2 Poligon i poligonska povrs
Koristeci pojam duzi, mozemo denisati jos neke vazne klase geometri-
jskih likova u ravni. Jedna od najvaznijih jeste klasa mnogouglova do koje
dolazimo tek nakon uvodenja sledeceg pojma.
Denicija 3.2.1. Neka je {A
1
, . . . , A
n
} konacan skup nekolinearnih tacaka.
Poligonalna (izlomljena) linija jeste skup
P = [A
1
A
2
] [A
n1
A
n
].
Tacke A
1
, . . . , A
n
jesu temena, a duzi [A
1
A
2
], . . . , [A
n1
A
n
] su stranice
poligonalne linije P. Temena koja pripadaju jednoj istoj stranici su susedna
temena. Slicno, dve stranice koja imaju zajednicko teme su susedne stranice.
Ako sva temena poligonalne linije P pripadaju jednoj ravni, ona je ravna.
U suprotnom, poligonalna linija P je prostorna. Najzad, P je prosta ako
njene stranice, sem susednih, nemaju zajednickih tacaka.
Denicija 3.2.2. Poligon (mnogougao) je zatvorena poligonalna linija,
tj. poligonalna linija cije se krajnje tacke A
1
i A
n
poklapaju.
22
Slika 3.3.
Na slici 3.3 prikazana je otvorena poligonalna linija odredena tackama
A
1
, A
2
, . . . , A
5
, kao i poligon - sedmougao cija su temena tacke A
1
, A
2
, . . . , A
7
.
U narednom delu naseg izlaganja posmatracemo isljucivo ravne poligone, za
koje uvodimo vazan pojam poligonskih povrsi. U tom cilju, najpre denise-
mo odgovarajuce pomocne pojmove.
Posmatrajmo prost ravan poligon P i proizvoljnu tacku O koja pri-
pada istoj ravni kao i poligon P, ali nije na samom poligonu. Neka su a, b
proizvoljne poluprave u ravni datog poligona koje kao pocetak imaju tacku
O, a ne sadrze niti jedno teme (i niti jednu stranicu) poligona P. Oznacimo
dalje sa k(a) i k(b), respektivno, ukupan broj zajednickih tacaka polupravih
a i b sa poligonom P
(slika 3.4). Pokazuje se
(sto ovde necemo ciniti)
da koecijenti k(a), k(b)
moraju istovremeno biti
ili parni ili neparni bro-
jevi, odnosno da za neki
prirodan broj n N
vazi jednakost
k(a) +k(b) = 2n.
Slika 3.4.
Odavde se neposredno pokazuje sledeca cinjenica, koju cesto koristimo u
daljem izlaganju.
Teorema 3.2.1. Svaka prava s u ravni prostog ravnog poligona P koja ne
sadrzi niti jedno teme i stranicu datog poligona ima sa njim paran broj za-
jednickih tacaka.
23
Dokaz. Neka je S s\P proizvoljna tacka i s
1
, s
2
disjunktne poluprave na
koje je prava s razlozena tackom S. Tada je k(s) = k(s
1
) +k(s
2
) = 2n.
Pri navedenim pretpostavkama, sada mozemo denisati osnovne relacije
tacaka ravni u odnosu na poligon P.
Denicija 3.2.3. Tacka O je unutar poligona P ako je k(a) = 2n 1,
za neko n N. U suprotnom, O se nalazi izvan poligona P.
Daljom analizom relacije unutar prostog ravnog poligona dolazimo do
osnovnih pojmova i razultata ovog odeljka.
Denicija 3.2.4. Skup svih tacaka unutar prostog ravnog poligona P naziva
se otvorena poligonska povrs, koju oznacavamo sa (P). Otvorena poligon-
ska povrs zajedno sa samim poligonom P cini zatvorenu poligonsku povrs,
u oznaci [P].
Teorema 3.2.2 (

Zordanova teorema o razlaganju ravni). Svaki prost

ravan poligon P u ravni razlaze skup ostalih tacaka te ravni na dva disjunk-
tna podskupa. Jedan od njih je otvorena poligonska povrs, a drugi spoljasnjost
te povrsi.
Dokaz. Neka je s proizvoljna prava koja ne sadrzi temena poligona P,
ali sa njim ima zajednickih tacaka. Prema prethodnoj teoremi ukupan broj
takvih tacaka je paran. Ako ove tacke oznacimo, redom, sa P
1
, P
2
, . . . , P
2n
,
Slika 3.5.
onda, ne umanjujuci
opstost, za navedene
tacke mozemo pretpo-
staviti da vazi relacija
B(P
1
, P
2
, . . . , P
2n
).
S druge strane, neka
je X s tacka za koju
je B(P
1
, X, P
2
), a Y s
proizvoljna tacka takva
da je B(Y, P
1
, P
2
). Tada
je, jasno, tacka X unu-
tar, a Y izvan poligona
P (slika 3.5).
Pokazacemo sada da unutrasnjost i spoljasnjost poligona P ne mogu
imati zajednickih tacaka. Zaista, ako bi postojala tacka M koja pri-
pada i unutrasnjosti i spoljasnjosti poligona P, onda bi postojale bar dve
poluprave m
1
i m
2
sa pocetkom u M, takve da ne sadrze temena poligona
24
P i jedna od njih ima neparan, a druga paran broj zajednickih tacaka sa P.
Tada je, dakle, k(m
1
) +k(m
2
) neparan broj, sto je nemoguce.
Najzad, pokazujemo da svaka tacka A \ P pripada ili unutrasnjosti
ili spoljasnjosti datog poligona. Zaista, neka je a poluprava sa pocetkom u
A, koja se nalazi u ravni poligona P i ne sadrzi niti jedno njegovo teme.
Poluprava a sa poligonom P ima ili neparan ili paran broj zajednickih
tacaka, pa je tacka A, u zavisnosti od toga, ili unutar ili izvan poligona.
Naredno tvrdenje, koje navodimo bez dokaza, omogucava dalji postupak
razlaganja poligonskih povrsi.
Teorema 3.2.3. Neka je P prost ravan poligon i L poligonalna linija u
istoj ravni, sa krajevima koji se nalaze na poligonu P, a ostale tacke unutar
njega. Tada L razlaze P na dve otvorene poligonske povrsi.
Kao neposredna posledica ove teoreme, indukcijom se lako pokazuje
sledeca cinjenica.
Posledica 3.2.1. Svaki prost ravan poligon moze se, svojim unutrasnjim
dijagonalama
1
, razloziti na konacan broj disjunktnih trougaonih povrsi.
Navedeno tvrdenje omogucava tzv. metod triangulacije poligonskih
povrsi i ima vaznu ulogu u Teoriji merenja geometrijskih gura, o cemu ce
kasnije biti vise reci.
3.3 Poluravan i ugao
Koristeci slicne ideje kao u prethodnim razmatranjima, dolazimo do jos
dva vazna geometrijska pojma.
3.3.1 Denicija i osobine poluravni
Pojam poluravni uvodimo pomocu relacija sa iste strane prave i sa
razlicite strane prave.
Denicija 3.3.1. Neka su A, B tacke neke ravni i p prava koja pripada
toj ravni i ne sadrzi A i B. Za tacke A i B kazemo da su sa iste strane
prave p ako je (AB) p = i pisemo A, B
. .
p. U suprotnom, tacke A i B
su sa raznih strana prave p, sto zapisujemo A, B p.
1
Duz koja spaja dva nesusedna temena poligona naziva se dijagonalom tog poligona.
25
Teorema 3.3.1. Relacija
. .
p je relacija ekvivalencije na skupu tacaka
ravni , koje ne pripadaju pravoj p .
Dokaz. Reeksivnost i simetricnost relacije
. .
p slede direktno na osnovu
njene denicije. Neka su, sada, A, B, C tri razne tacke ravni takve da vazi
A, B
. .
p i B, C
. .
p. Tada razlikujemo sledece slucajeve, prikazane i na slici
3.6.
(i) Tacke A, B, C pripadaju jednoj pravoj s . Prava s tada sece
pravu p ili sa njom nema zajednickih tacaka. Ako je s p = {O}, onda
je A, B
. .
O i B, C
. .
O. Na osnovu ranije pokazane tranzitivnosti relacije
. .
O dobijamo A, C
. .
O, pa je i A, C
. .
p. S druge strane, ako je s p = ,
onda je i (AC) p = , pa neposredno sledi A, C
. .
p.
Slika 3.6.
(ii) Tacke A, B i C nisu kolinearne. Kako je (AB)p = i (BC)p = ,
to prava p ne moze seci pravu AC izmedu tacaka A i C, jer bi na osnovu
Pasove aksiome ona tada morala seci jos i duz AB ili BC. Znaci, vazi
A, C
. .
p, cime je pokazana tranzitivnost relacije
. .
p.
Denicija 3.3.2. Skup svih tacaka neke ravni koje se nalaze sa jedne
iste strane prave p naziva se otvorena poluravan. Unija tog skupa i
prave p je zatvorena poluravan date ravni. Prava p u oba slucaja naziva
se granica ili meduprava odgovarajuce poluravni.
Otovrenu poluravan ravni sa granicom p oznacavamo sa (p, ), dok
odgovarajucu zatvorenu poluravan obelezavamo sa [p, ). Analogno teoremi
o razlaganju prave, mozemo formulisati i pokazati sledece tvrdenje.
Teorema 3.3.2 (Osnovna teorema o razlaganju ravni). Svaka prava
p ravni razlaze skup ostalih tacaka te ravni na dve otvorene poluravni.
26
Dokaz. Neka je O proizvoljna tacka prave p, a A tacka ravni koja ne pri-
pada pravoj p. Prema aksiomi II
4
postoji i tacka A

takva da je B(A, O, A

).
Ocito, A

/ p (zasto?) i (AA

) p = {O}, pa vazi A, A

p. Neka su, dalje,

(p, A) = {X | X, A
. .
p } i (p, A

) = {Y | Y, A

. .
p }
klase ekvivalencije relacije
. .
p. Ocito, rec je o disjunktnim skupovima
tacaka, pri cemu svaki od njih, po deniciji relacije
. .
p, predstavlja otvorenu
poluravan ravni . Pokazimo, kao i obicno, da ne postoji i treca klasa ek-
vivalencije, odnosno tacka B takva da je A, B p i A

, B p. Zaista, ako
takva tacka postoji, onda su A, A

i B tri nekolinearne tacke (zasto?), takve

da prava p sece duzi AB i A

B. Medutim, na osnovu Pasove aksiome, prava

p tada ne moze seci i duz AA
2
, a to je u suprotnosti sa polaznom pret-
postavkom A, A

p.
3.3.2 Ugaona linija i ugao
Posebno vazan pojam geometrije ravni jeste, kao sto znamo, pojam ugla.
Njega denisemo se tek na osnovu odgovarajuceg pojma ugaone linije i
relacije sa iste strane koju nad njom uvodimo.
Denicija 3.3.3. Geometrijski lik koji se sastoji od jedne tacke O i dveju
polupravih p i q kojima je zajednicki kraj tacka O, naziva se ugaona linija
i obelezava sa pq.
Denicija 3.3.4. Neka je pq ugaona linija u ravni i A, B proizvoljne
tacke iste ravni koje ne pripadaju samoj liniji pq. Tacke A i B su sa iste
strane ugaone linije pq ako postoji poligonalna linija P ciji su krajevi
A i B, a sa ugaonom linijom pq nema zajednickih tacaka. Tada pisemo
A, B
. .
pq. U suprotnom, kazemo da su tacke A i B sa raznih strana
ugaone linije pq, u oznaci A, B pq
Pokazujemo sada vec uobicajeno svojstvo koje, slicno prethodnim, gore
denisana relacija poseduje.
Teorema 3.3.3. Relacija
. .
pq je relacija ekvivalencije.
2
Ova tvrdnja nije ocigledna. Pokusajte da je dokazete, koristeci kao ideju zadatak 2.12!
27
Dokaz. Reeksivnost i simetricnost slede neposredno iz denicije relacije
. .
pq, pa ostaje da pokazemo jos i njenu tranzitivnost. Neka su, stoga,
A, B, C tri razne tacke ravni i pq ugaona linija takva da je A, B
. .
pq
i B, C
. .
pq. Tada, po deniciji ove relacije, postoje poligonalne linije
P
1
, P
2
sa sledecim osobinama:
(i) P
1
spaja tacku A sa
tackom B, pri cemu je
P
1
pq = ;
(ii) P
2
spaja tacku B sa
tackom C i vazi
P
2
pq = .
No, tada P = P
1
P
2
jeste po-
ligonalna linija u ravni koja
Slika 3.7.
spaja tacke A i C, a pritom je P pq = (slika 3.7). Dakle, zaista vazi
A, C
. .
pq, cime je tvrdenje pokazano u celini.
Denicija 3.3.5. Neka je pq ugaona linija neke ravni . Skup svih tacaka
u ravni koje se nalaze sa iste strane ugaone linije pq naziva se otvoreni
ugao i obelezava sa (pq). Unija ugaone linije pq i otvorenog ugla (pq)
naziva se zatvoreni ugao i obelezava sa [pq].
Samu ugaonu liniju pq zovemo granicom ili medom ugla pq, poluprave
p i q kracima, a tacku O temenom svakog od navedenih uglova. Uobicajeno,
ugao kod koga zatvorenost nije od znacaja simbolicki obelezavamo sa pq.
Na kraju, slicno ranije navedenim teoremama o razlaganju ravni pomocu
pravih, moze se pokazati da odgovarajuce tvrdenje vazi i kod uglova.
Teorema 3.3.4. Svaka ugaona linija pq ravni razlaze skup ostalih tacaka
iste ravni na dva otvorena ugla.
Dokaz. Dokaz se izvodi analogno teoremama o razlaganju ravni pomocu
prave, pa ga ostavljamo citaocu za samostalni rad.
28
3.3.3 Orijentacija uglova i ravni
Da bi uveli pojam orijentacije u ravni, prethodno treba najpre denisati
pojam orijentisanog ugla, a zatim i relaciju istosmernosti uglova. Pritom,
razlikujemo kao dva moguca slucaja uglove sa istim, zajednickim temenom,
odnosno uglove sa razlicitim temenima.
Denicija 3.3.6. Ugao ab ciji kraci a i b cine ureden par polupravih (a, b)
jeste orijentisan. Krak a je pocetni (prvi), a krak b zavrsni (drugi) krak
tog orijentisanog ugla.
Denicija 3.3.7. Dva orijentisana ugla ab i cd koji pripadaju istoj ravni
i imaju zajednicko teme O nazivaju se istosmernim, u oznaci ab cd,
ako vazi jedan od sledecih uslova:
(i) Za a = c ili b = d jedan od uglova ab ili cd sadrzi onaj drugi,
pisacemo ab

cd.
(ii) Za a = c i b = d vaze, prema uslovu (i), sledece relacije
ab ad ad cd.
Ako dati uglovi nisu istosmerni, kazemo da su suprotnosmerni i pisemo
ab cd.
Slika 3.8.
Na slici 3.8 prikazani su neki od slucajeva istosmernih, odnosno suprot-
nosmernih uglova sa zajednickim temenom. Ukoliko uglovi nemaju isto
teme, vazi:
Denicija 3.3.8. Dva orijentisana ugla ab i cd neke ravni sa razlicitim
temenima O i S nazivaju se istosmernim, u oznaci ab cd, ako posto-
je orijentisani opruzeni uglovi
3
pq i rs sa temenima O i S, respektivno,
tako da za poluprave p, q, r, s vazi
p r q s,
3
Ugao je opruzen ako mu kraci leze na jednoj istoj pravoj.
29
dok sami uglovi zadovoljavaju sledece uslove
ab pq

rs cd.
Napomena 3.3.1. Ovde se relacija kod uglova posmatra u smislu prethodne
denicije 3.3.7 (slika 3.9).
Slika 3.9.
Analogno odgovarajucem tvrdenju o istomernosti polupravih, pokazuje
se
Teorema 3.3.5. Relacija istosmernosti uglova je relacija ekvivalencije.
Jedna od posledica relacije istosmernosti uglova i prethodnog tvrdenja
jeste mogucnost razlaganja svih uglova jedne ravni na klase istosmernih
uglova.
Teorema 3.3.6. Skup svih orijentisanih uglova K neke ravni moze se
razloziti na dva podskupa K
1
i K
2
koji imaju sledece osobine:
(i) K
1
, K
2
= ;
(ii) K
1
K
2
= ;
(iii) ( ab, cd K
i
, i = 1, 2) ab cd;
(iv) ( ab K
1
)( cd K
2
) ab cd.
Dokaz. Analogno kao u dokazu teoreme 3.1.6.
Svaki od dva podskupa K
1
i K
2
iz prethodne teoreme naziva se smer ili
orijentacija u posmatranoj ravni . Orijentacije K
1
i K
2
zovemo suprotnim
medusobom, a ravan u kojoj je izabrana jedna od orijentacija, orijenti-
sanom ravni.
30
Naglasimo, na kraju, da u tzv. apsolutnoj geometriji (geometriji bez
aksiome paralelnosti), pojam orijentacije nije transmisibilan. To znaci da
mozemo govoriti samo o orijentaciji jedne iste ravni, jer pojam orijentacije
uglova u razlicitim ravnima ne moze biti denisan. Tek nakon uvodenja
pojma paralelnosti mozemo denisati orijentaciju na tzv. klasama paralelnih
pravih i ravni.
3.4 Konveksni skupovi u ravni
Na kraju ovog poglavlja, denisacemo jos jednu zanimljivu klasu ge-
ometrijskih likova.
Denicija 3.4.1. Skup K S je konveksan ako za svake dve njegove tacke
A, B K vazi (AB) K.
Dakle, skup K je konveksan ako za bilo koje svoje dve tacke sadrzi i
njima odredenu duz, tj. sve tacke koje se nalaze izmedu njih. Na slici 3.10
prikazani su neki primeri konveksnih skupova. Poslednji skup prikazan na
istoj slici nije konveksan, jer postoje tacke toga skupa izmedu kojih se nalaze
tacke koje mu ne pripadaju.
Slika 3.10.
Na osnovu prethodne denicije, lako se pokazuju sledeca tvrdenja, ko-
jima ukazujemo na neke tipicne klase konveksnih geometrijskih gura u
ravni.
Teorema 3.4.1. Prava i ravan jesu konveksni skupovi tacaka.
Dokaz. Za proizvoljnu pravu p i dve razne, proizvoljne tacke A, B p, na
osnovu denicije duzi sledi da je (AB) p. Slicno, ako je proizvoljna
ravan prostora S i A, B , onda prema aksiomi I
7
vazi p(A, B) .
Samim tim i duz (AB) pripada ravni .
31
Teorema 3.4.2. Poluprava i poluravan jesu konveksni skupovi tacaka.
Dokaz. Neka su A, B proizvoljne tacke neke poluprave Op. Tada, po
deniciji poluprave i relacije
. .
O, vazi A, B
. .
O, odnosno tacno jedna od
relacija B(O, A, B) ili B(O, B, A). Pretpostavimo, recimo, da je tacna prva
relacija i uocimo proizvoljnu tacku X (AB). Tada je, dakle, B(O, A, B) i
B(A, X, B), pa na osnovu zadatka 2.13 sledi da je B(O, A, X) i B(O, X, B).
Odavde je, jasno, A, X
. .
O i B, X
. .
O, odnosno vazi X Op.
Slicno se pokazuje i drugi deo tvrdenja. Neka su A, B proizvoljne tacke
neke poluravni sa granicnom pravom p. Tada, po deniciji poluravni i
relacije
. .
p, vazi (AB)p = . No, onda je za proizvoljnu tacku X (AB)
ispunjen uslov (AX) p = , odnosno X .
Sa geometrijskim gurama, kao i sa skupovima uopste, mogu se izvoditi
operacije razlike, unije i preseka. Kada je rec o konveksnim skupovima,
pokazuje se da vazi sledeca osobina konveksnih skupova.
Teorema 3.4.3. Presek dva konveksna skupa jeste konveksan skup
4
.
Dokaz. Neka su K i K

konveksni skupovi i A, B K K

ma koje dve
razne tacke. Duz AB pripada skupu K, jer je A, B K, a iz istog razloga
pripada i skupu K

. Dakle, duz AB pripada skupu KK

, pa je skup KK

zaista konveksan skup.

Dokaz prethodne teoreme se
na isti nacin moze prosiriti i
na vise od dva skupa. (Neka
to citalac uradi za vezbu.) Na
slici 3.11 prikazan je presek
tri konveksna skupa. Tacke
A i B pripadaju svakom
od navedenih skupova, pa i
svaka medutacka tacaka A
i B takode pripada datim
skupovima.
Slika 3.11.
4
S tim u vezi, vazno je napomenuti sledece: Da bi teorema o preseku konveksnih
skupova imala smisla i onda kada je presek jednoclan ili cak prazan skup, dogovorno se
svaki skup od jedne tacke, kao i prazan skup smatraju konveksnim skupovima.
32
3.5 Zadaci za vezbu
Zadatak 3.1. Ako tacke A, B pripadaju otvorenoj duzi (CD), onda tacke
C, D ne pripadaju duzi (AB). Dokazati.
Zadatak 3.2. Ako su O, A, B, C tacke takve da je A, B O i A, C O,
onda su to tacke jedne iste prave i vazi B, C
. .
O. Dokazati.
Zadatak 3.3. Ako su O, A, B, C, D tacke takve da je A, B O, B, C O i
C, D O, onda su to tacke jedne iste prave i vazi A, D O. Dokazati.
Zadatak 3.4. Ako su A i B dve tacke neke prave p, dokazati da ove
dve tacke zajedno sa duzi AB i dvema polupravama iste prave, jednom
sa pocetkom u A koja ne sadrzi tacku B, drugom sa pocetkom u B koja ne
sadrzi tacku A, predstavljaju ceo skup tacaka prave p.
Zadatak 3.5. Ako je P unutrasnja tacka trougla ABC, dokazati da svaka
poluprava sa pocetkom u tacki P ima sa tim trouglom tacno jednu za-
jednicku tacku. Koliko najvise zajednickih tacaka ima takva poluprava ako
ne sadrzi stranice ABC, a P ne pripada njegovoj unutrasnjosti?
Zadatak 3.6. Ako su P i Q unutrasnje tacke stranica AB i AC trougla
ABC, dokazati da se duzi BQ i CP seku u nekoj tacki S koja pripada
unutrasnjosti ABC.
Zadatak 3.7. Ako su P, Q, R unutrasnje tacke stranica BC, CA, AB
trougla ABC, dokazati da se duzi AP i QR seku u nekoj tacki S koja
pripada unutrasnjosti ABC.
Zadatak 3.8. Ako su A, B, C, D tacke takve da je A, B
. .
p, B, C p i
C, D
. .
p, dokazati da tada vazi A, C p i B, D p.
Zadatak 3.9. Dokazati da je svaka ugaona linija ravna geometrijska gura,
tj. da postoji ravan koja je sadrzi.
Zadatak 3.10. Neka je u istoj ravni data ugaona linija pq i prava a koja
ne sadrzi niti jednu od polupravih date linije. Dokazati da prava a i ugaona
linija pq mogu imati najvise dve zajednicke tacke.
Zadatak 3.11. Koliko razlicitih uglova odreduju cetiri razne prave ako se
svake dve seku i pritom:
(a) bilo koje tri nemaju zajednicku tacku;
(b) tacno tri se seku u jednoj tacki?
33
Zadatak 3.12. Dokazati da svaka trougaona povrs jeste konveksan skup
tacaka.
Zadatak 3.13. Dokazati da je pOq konveksan akko se moze prikazati kao
presek dveju poluravni.
Zadatak 3.14. Svaka tacka koja je sadrzana u dva ugla jednog trougla,
pripada i trecem uglu tog trougla. Dokazati.
Zadatak 3.15. Sve tacke koje pripadaju unutrasnjosti proizvoljnog ABC
ujedno pripadaju i svakom od njegovih uglova. Dokazati.
Zadatak 3.16. Dokazati da je cetvorougaona povrs konveksan skup tacaka
akko sadrzi obe dijagonale tog cetvorougla.
Zadatak 3.17. Dokazati da se dijagonale AC i BD konveksnog ravnog
cetvorougla ABCD seku u tacki S koja pripada unutrasnjosti tog cetvorougla.
Iskazati zatim obratan stav i dokazati ga.
Zadatak 3.18. Dokazati da su tacke u kojima se seku dijagonale konvek-
snog ravnog petougla temena konveksnog ravnog petougla koji je sadrzan
u prvome. Iskazati analogno tvrdenje u slucaju proizvoljnog konveksnog
n-tougla.
34
Glava 4
PODUDARNOST
4.1 Aksiome podudarnosti i njihove posledice
Relacija podudarnosti, kao sto smo vec istakli u uvodnom delu, pred-
stavlja jednu od osnovnih relacija parova tacaka geometrijskog prostora
S. Ako je ureden par tacaka (A, B) podudaran sa parom tacaka (C, D),
pisacemo (A, B)

= (C, D). Pritom, ovu relaciju karakterisu sledece aksiome:
Aksioma III
1
: Za svake dve tacke A, B S vazi (A, A)

= (B, B).
Aksioma III
2
: Za svake dve tacke A, B S vazi (A, B)

= (B, A).
Aksioma III
3
: Ako su A, B, C, D, E, F S takve da vazi (A, B)

= (C, D)
i (A, B)

= (E, F), onda vazi i (C, D)

= (E, F).
Aksioma III
4
: Ako su C i C

proizvoljne tacke duzi (AB) i (A

), re-
spektivno, takve da je (A, C)

= (A

, C

) i (C, B)

= (C

, B

), onda je i
(A, B)

= (A

, B

).
Aksioma III
5
: Ako su A, B S dve razne tacke i A

krajnja tacka neke

poluprave p, onda postoji tacka B

p takva da je (A, B)

= (A

, B

).
Aksioma III
6
: Ako su A, B, C S proizvoljne nekolinearne tacke i A

, B

tacke ruba neke poluravni takve da je (A, B)

= (A

, B

), onda postoji
tacno jedna tacka C

za koju vazi (A, C)

= (A

, C

) i (B, C)

=
(B

, C

).
35
36
Aksioma III
7
: Ako su A, B, C i A

, B

, C

dve trojke nekolinearnih tacaka

i D, D

tacke polupravih BC i B

, respektivno, takve da je (A, B)

=
(A

, B

), (A, C)

= (A

, C

), (B, C)

= (B

, C

) i (B, D)

= (B

, D

),
onda vazi i (A, D)

= (A

, D

).
Navodimo sada neke od vaznijih posledica aksioma podudarnosti.
Teorema 4.1.1. Relacija podudarnosti parova tacaka prostora S je relacija
ekvivalencije.
Dokaz. Neka su A, B S proizvoljne tacke. Prema aksiomi III
2
imamo
da je (B, A)

= (A, B) i (B, A)

= (A, B), pa na osnovu aksiome III
3
vazi
(A, B)

= (A, B). Dakle, relacija podudarnosti parova tacaka je reeksivna.
Uocimo sada dva para tacaka A, B i C, D prostora S, takve da je (A, B)

=
(C, D). Na osnovu reeksivnosti je (A, B)

= (A, B), pa ponovnom pri-
menom aksiome III
3
dobijamo (C, D)

= (A, B). Ovim je pokazana simetri-
cnost relacije podudarnosti parova tacaka.
Na kraju, pokazujemo tranzitivnost iste relacije. Zaista, neka su (A, B),
(C, D) i (E, F) tri para tacaka prostora S takve da vazi (A, B)

= (C, D) i
(C, D)

= (E, F). Tada, na osnovu vec pokazane simetricnosti ove relacije
sledi (C, D)

= (A, B) i (C, D)

= (E, F), pa prema aksiomi III
3
imamo da
je (A, B)

= (E, F).
Teorema 4.1.2. Ako su A, B S dve razne tacke i A

krajnja tacka neke

poluprave p, onda postoji jedinstvena tacka B

p takva da je (A, B)

=
(A

, B

).
Dokaz. Prema aksiomi III
5
, na polupravoj p postoji tacka B

takva da
je (A, B)

= (A

, B

), pa treba jos dokazati da je ona jedinstvena. U tom

cilju, pretpostavimo suprotno, da na istoj polupravoj osim tacke B

postoji
bar jos jedna tacka B

takva da je (A, B)

= (A

, B

). Ako obelezimo sa
C proizvoljnu tacku van prave AB (slika 4.1), onda prema aksiomi III
6
u nekoj od poluravni ciji je rub prava A

postoji tacka C

takva da je
(A, C)

= (A

, C

) i (B, C)

= (B

, C

).
Slika 4.1.
37
Primenom aksiome III
7
nalazimo da je i (B, C)

= (B

, C

). Medutim,
tada su A, B, C tri nekolinearne tacke i A

, C

tacke ruba A

poluravni
(A

, B

) takve da je (A, C)

= (A

, C

), dok su B

i B

tacke te iste polu-

ravni takve da je
(A, B)

= (A

, B

) (B, C)

= (B

, C

),
a, s druge strane,
(A, B)

= (A

, B

) (B, C)

= (B

, C

).
Ovo je, naravno, u suprotnosti sa aksiomom III
6
, cime je tvrdenje pokazano
u celini.
Na kraju ovog odeljka, navodimo bez dokaza vazno tvrdenje, poznato
kao osnovna teorema o podudarnosti kolinearnih tacaka.
Teorema 4.1.3. Neka su p i p

dve prave prostora S. Ako su A, B, C tri

razne tacke prave p i A

, B

dve tacke prave p

takve da je (A, B)

= (A

, B

),
tada u prostoru S postoji jedinstvena tacka C

takva da je (A, C)

= (A

, C

)
i (B, C)

= (B

, C

). Pri tome, tacka C

pripada pravoj p

i poretku tacaka
A, B, C odgovara isti poredak odgovarajucih tacaka A

, B

, C

, tj. vazi
(i) B(A, B, C) = B(A

, B

, C

);
(ii) B(A, C, B) = B(A

, C

, B

);
(iii) B(C, A, B) = B(C

, A

, B

).
Napomena 4.1.1. Prethodna teorema nam omogucava denisanje relacije
podudarnosti za ma koji konacan niz tacaka. Naime, za neko k N reci
cemo da su tacke A
1
, A
2
, . . . , A
k
podudarne tackama A

1
, A

2
, . . . , A

k
ako za
svako i, j = 1, 2, . . . , k vazi (A
i
, A
j
)

= (A

i
, A

j
). Tada pisemo
(A
1
, A
2
, . . . , A
k
)

= (A

1
, A

2
, . . . , A

k
).
4.2 Pojam izometrijskih transformacija
Aksiome podudarnosti omogucavaju nam da u geometrijskom prostoru S
denisemo narocitu klasu preslikavanja (transformacija) tog prostora. Ove
transformacije, kao sto cemo videti kasnije, imaju veoma siroku i raznovrsnu
primenu u izucavanju osobina razlicitih geometrijskih objekata.
38
Denicija 4.2.1. Bijektivno preslikavanje I : S S naziva se izometri-
jska transformacija ili izometrija prostora S ako za svaki par tacaka
X, Y S i njima odgovarajuce slike X

= I(X), Y

= I(Y ) vazi relacija

(X, Y )

= (X

, Y

).
Na slici 4.2 prikazali smo, pri oznakama iz prethodne denicije, tipicnu
karakteristiku izometrijske transformacije I koja cuva osobinu podudarno-
Slika 4.2.
nosti parova tacaka prostora S.
Najjednostavniji primer takve tra-
nsformacije jeste identicko preslika-
vanje prostora S, koje svaku tacku
iz S prevodi u tu istu tacku. Kako
za svake dve tacke X, Y S vazi
(X, Y )

= (X, Y ), to je jasno da
identicko preslikavanje zaista preds-
tavlja izometrijsku transformaciju datog prostora. Inace, ovo preslikavanje
nazivamo koincidencijom i obelezavamo sa . Pored toga, izometrijske tra-
nsformacije prostora S imaju sledeca vaznija svojstva:
Teorema 4.2.1. Kompozicija dveju izometrijskih transformacija prostra S
je takode izometrijska transformacija tog prostora.
Dokaz. Neka su I
1
, I
2
: S S dve proizvoljne izometrijske transformacije
prostora S. Oznacimo sa X, Y proizvoljne tacke tog prostora, sa X
1
= I
1
(X)
i Y
1
= I
1
(Y ) tacke koje u izometriji I
1
odgovaraju tackama X i Y , a sa
X
2
= I
2
(X
1
) i Y
2
= I
2
(Y
1
) tacke koje u izometriji I
2
odgovaraju tackama
X
1
i Y
1
. Tada u kompoziciji I
2
I
1
tackama X i Y odgovaraju redom tacke
X
2
i Y
2
(slika 4.3).
Pritom, na osnovu
denicije izometrijskih
transformacija vazi
(X, Y )

= (X
1
, Y
1
) i
(X
1
, Y
1
)

= (X
2
, Y
2
),
pa primenom ranije
pokazane osobine tra-
Slika 4.3.
nzitivnosti relacije podudarnosti sledi da je (X, Y )

= (X
2
, Y
2
). Dakle, kom-
pozicija I
2
I
1
zaista predstavlja izometrijsku transformaciju prostora S.
Teorema 4.2.2. Inverzna transformacija izometrijske transformacije pros-
tora S predstavlja takode izometrijsku transformaciju tog prostora.
39
Dokaz. Neka je I bilo koja izometrijska transformacija prostora S. Ako
su X i Y proizvoljne tacke tog prostora, a X

= I(X) i Y

= I(Y ), bice
(X, Y )

= (X

, Y

). Na osnovu osobine simetricnosti relacije podudarnosti

parova tacaka tada vazi i (X

, Y

)

= (X, Y ). Najzad, kako su tacke X i Y
slike tacaka X

i Y

pri inverznom preslikavanju I

1
, to je ovo preslikavanje
takode izometrijska transformacija.
Na osnovu prethodno pokazanih rezultata zakljucujemo da vazi sledeca
cinjenica:
Posledica 4.2.1. Skup svih izometrijskih transformacija prostora S pred-
stavlja (nekomutativnu) grupu.
Grupu svih izometrijskih transformacija prostora S obelezavamo sa G(I).
Dalje, dajemo jos neke opste karakterizacije izometrijskih transformacija
tacaka na pravoj, u ravni, odnosno celokupnom prostoru S.
Teorema 4.2.3. Neka su A, B dve razne tacke neke prave p i A

, B

tacke
iste prave takve da je (A, B)

= (A

, B

). Tada postoji jedinstvena izometri-

jska transformacija I : p p takva da je
I(A) = A

i I(B) = B

.
Dokaz. S obzirom da je A = B i (A, B)

= (A

, B

), bice A

= B

. Pored
navedenih tacaka uocimo na pravoj p dve proizvoljne tacke X i Y . Prema
osnovnoj teoremi o podudarnosti kolinearnih tacaka postoje jedinstveno
odredene tacke X

, Y

p takve da je
(A, X, B)

= (A

, X

, B

) (A, Y, B)

= (A

, Y

, B

).
Tada, dakle, vazi relacija (A, X, Y, B)

= (A

, X

, Y

, B

), pa mora biti i
(X, Y )

= (X

, Y

). Stoga, ako preslikavanje I : p p denisemo sa

I(X) = X

, odnosno I(Y ) = Y

, jasno je da je rec o izometrijskoj transfor-

maciji prave p.
Posledica 4.2.2. Svaka izometrijska transformacija prave p koja ima bar
dve razne invarijantne (nepokretne) tacke jeste koincidencija na pravoj p.
Na kraju, navodimo bez dokaza odgovarajuca tvrdenja koja se odnose
na karakterizaciju izometrija u ravni, odnosno unutar prostora S.
Teorema 4.2.4. Neka su A, B, C ma koje tri nekolinearne tacke ravni
i A

, B

, C

tacke te iste ravni takve da je (A, B, C)

= (A

, B

, C

). Tada
postoji jedinstvena izometrijska transformacija I : takva da je
I(A) = A

, I(B) = B

, I(C) = C

.
40
Posledica 4.2.3. Svaka izometrijska transformacija ravni koja ima bar
tri nekolinearne invarijantne tacke jeste koincidencija u toj ravni.
Teorema 4.2.5. Neka su A, B, C, D ma koje cetiri nekomplanarne tacke
prostora S i A

, B

, C

, D

tacke tog istog prostora takve da je (A, B, C, D)

=
(A

, B

, C

, D

). Tada postoji jedinstvena izometrijska transformacija I : S

S takva da je
I(A) = A

, I(B) = B

, I(C) = C

, I(D) = D

.
Posledica 4.2.4. Svaka izometrijska transformacija I : S S koja pose-
duje najmanje cetiri nekomplanarne invarijantne tacke jeste koincidencija.
4.3 Relacija podudarnosti geometrijskih gura
U prethodnim razmatranjima podudarnost smo posmatrali kao relaciju
denisanu nad parovima tacaka, odnosno, u opstijem slucaju, nad konacnim
skupovima tacaka geometrijskog prostora S. Sada, koristeci izometrijske
transformacije mozemo opisati relaciju podudarnosti ma kojih gura u tom
prostoru.
Denicija 4.3.1. Neka su ,

S proizvoljne geometrijske gure. Kaza-

cemo da je gura podudarna sa gurom

, u oznaci

=

, ako postoji
izometrijska transformacija I : S S takva da je I() =

.
Na osnovu prethodne denicije mogu se pokazati sledeca vaznija svojstva
relacije podudarnosti.
Teorema 4.3.1. Relacija podudarnosti geometrijskih gura u prostoru S je
relacija ekvivalencije.
Dokaz. Slicno kao i ranije, za datu relaciju pokazujemo osobine relacije
ekvivalencije:
(i) Reeksivnost: Geometrijska gura S podudarna je sama sebi, jer
vazi () = , gde je koincidencija prostora S.
(ii) Simetricnost: Ako su ,

S geometrijske gure za koje je

=

,
onda po deniciji postoji izometrija I takva da je I() =

. Prema
teoremi 4.2.2, inverzna transformacija I
1
je takode izometrija, pri
cemu ocito vazi I
1
(

) = , odnosno

= .
41
(iii) Tranzitivnost: Neka su ,

proizvoljne gure prostora S takve

da je

=

i

=

. Oznacimo sa I
1
, I
2
izometrije datog prostora
za koje vazi I
1
() =

i I
2
(

) =

. Kako je, prema teoremi 4.2.1,

kompozicija I
2
I
1
takode izometrija, a pritom je ocito (I
2
I
1
)() =

, to je

=

.
Na osnovu pokazane teoreme jasno je da unutar geometrijskog prostora
S mozemo posmatrati klase podudarnih geometrijskih gura. Direktnom pri-
menom aksioma podudarnosti i teorema 4.2.3 i 4.2.4 iz prethodnog dela lako
je pokazati da su medusobno podudarne svake dve prave, poluprave, ravni i
poluravni (proverite, za vezbu). Ipak, podudarnost slozenijih geometrijskih
gura posebno se ispituje.
4.4 Podudarnost geometrijskih gura u ravni
U daljem izlaganju dajemo osnovne cinjenice koje se odnose na podu-
darnost ravnih geometrijskih gura. Najpre opisujemo neke od osobina po-
dudarnih duzi i uglova, kao i nacine njihovog uporedivanja. Zatim cemo
izvrsiti klasikaciju uglova, pri cemu posebno proucavamo prave uglove i
njihovu ulogu u zasnivanju relacije normalnosti dveju pravih u ravni. Na
kraju, formulisemo dobro poznate stavove o podudarnosti trouglova i neke
od njihovih vaznijih primena.
4.4.1 Podudarnost duzi
Intuitivno, podudarnost duzi, kao i ostalih geometrijskih objekata, vezu-
jemo za pojam kretanja koje jednu od njih vodi ka drugoj. Ipak, u
detaljnijem istrazivanju relacije podudarnosti duzi moramo najpre pokazati
sledecu cinjenicu.
Teorema 4.4.1. Pri svakoj izometrijskoj transformaciji I : S S duz se
preslikava u njoj podudarnu duz.
Dokaz. Neka je AB prizvoljna duz za koju je I(A) = A

i I(B) = B

.
Oznacimo dalje sa X AB proizvoljnu tacku, a sa X

sliku tacke X pri

izometriji I. Kako je tada (A, X, B)

= (A

, X

, B

), to iz relacije B(A, X, B)
primenom osnovne teoreme o podudarnosti 4.1.3 sledi da je B(A

, X

, B

).
42
Dakle, vazi X

, pa smo pokazali da je I(AB) A

. Sada, na slican
nacin, koristeci inverznu transformaciju I
1
pokazuje se obratna relacija, a
samim tim i jednakost skupova tacaka I(AB) i A

.
Koristeci relaciju podudarnosti duzi dolazimo do novih pojmova i os-
obina duzi kao geometrijskih objekata.
Denicija 4.4.1. Tacka O AB je srediste duzi AB ako je AO

= OB.
Teorema 4.4.2. Svaka duz ima tacno jedno srediste.
Dokaz. Neka je AB proizvoljna duz, C tacka izvan prave AB i ravan
odredena nekolinearnim tackama A, B, C. Kako je (A, B)

= (B, A), prema
aksiomi III
6
u ravni , sa one strane prave AB sa koje nije tacka C, postoji
jedinstvena tacka D takva da je (A, C)

= (B, D) i (B, C)

= (A, D) (slika
4.4). Tada, primenom teoreme 4.2.4 zakljucujemo da postoji jedinstvena
izometrijska transformacija I ravni koja tacke A, B, C respektivno presli-
Slika 4.4.
kava u tacke B, A, D. U toj
transformaciji, ocito, pravama
AB i CD odgovaraju iste te
prave, pa njihova presecna tacka,
oznacimo je sa O, mora biti in-
varijantna. Pritom, iz relacija
I(O) = O, I(A) = B, I(B) = A
sledi (O, A)

= (O, B). Pritom
mora biti B(A, O, B), jer bi u
suprotnom tacka O bila pocetak
poluprave kojoj pripadaju obe
tacke A i B. Prema teoremi 4.1.2
odatle sledi da je A = B, sto je, ocito, nemoguce. Dakle, vazi O AB, tj.
tacka O jeste srediste duzi AB.
Dokazimo jos da je srediste O jedinstveno odredeno. Zaista, ukoliko bi
postojala jos neka tacka O

AB za koju je (O

, A)

= (O

B), onda bi u
izometriji I, koju smo ranije denisali, postojale dve invarijantne tacke O i
O

. Prema posledici teoreme 4.2.3 ta izometrija mora biti koincidencija, tj.

svaka tacka prave AB bi bila invarijantna. Ovo je, ocito, nemoguce jer tacki
A odgovara tacka B, pri cemu je A = B.
Na kraju, koristeci relaciju podudarnosti duzi opisacemo postupak nji-
hovog uporedivanja.
Denicija 4.4.2. Za duz AB kazemo da je manja od duzi CD ako postoji
tacka E CD takva da je AE

= CE. Tada simbolicki pisemo AB < CD.
43
Pokazuje se da relacija < jeste relacija delimicnog uredenja na skupu
duzi prostora S. Ako, pored nje, posmatramo i relaciju podudarnosti,
mozemo denisati sledecu relaciju:
AB CD AB < CD AB

= CD.
Relacija predstavlja relaciju potpunog uredenja, pri cemu podudarne
duzi AB i CD smatramo jednakima i tada, uobicajeno, pisemo AB = CD.
Na slican nacin opisujemo i neke elementarne operacije nad duzima.
Denicija 4.4.3. Neka su AB, CD, EF duzi za koje postoji tacka M AB
takva da je AM

= CD i MB

= EF (slika 4.5). Tada kazemo da je duz AB
zbir duzi CD i EF, pri
cemu ovo zapisujemo
AB = CD + EF. Slicno,
pri istim pretpostavka-
ma reci cemo da duz
CD predstavlja razliku
duzi AB i EF, u oznaci
CD = AB EF.
Slika 4.5.
Denicija 4.4.4. Neka su AB i CD proizvoljne duzi i k N. Duz AB je
proizvod broja k i duzi CD ako vazi
AB = CD +CD + +CD
. .
k puta
.
4.4.2 Podudarnost uglova
Slicno kao kod duzi, u izucavanju relacije podudarnosti uglova jedne iste
ravni polazimo najpre od sledeceg tvrdenja:
Teorema 4.4.3. Pri svakoj izometrijskoj transformaciji I neke ravni
proizvoljnom uglu odgovara njemu podudaran ugao.
Dokaz. Neka je u ravni dat ugao pOq. Ako je taj ugao opruzen,
tvrdenje teoreme neposredno sledi iz cinjenice da pri izometrijskoj trans-
formaciji ravni svakoj poluravni odgovara poluravan. Pretpostavimo zato
da pOq nije opruzen, pri cemu je jasno da je dovoljno razmotriti slucaj
kada je on konveksan. Obelezimo sada sa A i B proizvoljne tacke na
44
krakovima Op i Oq datog ugla, respektivno. U izometrijskoj transforma-
ciji I nekolinearnim tackama O, A, B odgovaraju takode nekolinearne tacke
O

, A

, B

, polupravama Op, Oq poluprave O

, O

, a ugaonoj liniji AOB

ugaona linija A

(slika 4.6). Najzad, ako poluravni (OA, B), (OB, A) i

(O

, B

), (O

, A

) obelezimo respektivno sa , i

, bice I() =

i I() =

. Pritom je pOq = i p

, pa konacno
dobijamo I(pOq) = I( ) = I() I() =

= p

.
Slika 4.6.
Teorema 4.4.4 (Osnovna teorema o podudarnosti uglova). Dva ugla
pOq i p

su podudarna akko na kracima Op, Oq i O

, O

tih uglova
postoje respektivno tacke P, Q i P

, Q

takve da je
(O, P, Q)

= (O

, P

, Q

). (4.1)
Dokaz. Ako su pOq i p

opruzeni uglovi, tvrdenje teoreme je ocigle-

dno. Pretpostavimo stoga da ova dva ugla nisu opruzena, stavise, dovoljno
je kao i ranije posmatrati slucaj konveksnih uglova pOq i p

.
(=:) Neka su pOq i p

konveksni podudarni uglovi. Tada, po

deniciji podudarnosti, postoji izometrijska transformacija I : S S takva
da je I(pOq) = p

. Ako su P Op i Q Oq proizvoljne tacke

krakova ugla pOq, a P

= I(P), Q

= I(Q) slike datih tacaka pri izometriji

I, onda je, ocito, P

i Q

. Najzad, kako je O

= I(O), to je
OP

= O

, OQ

= O

i PQ

= P

, tj. vazi relacija (4.1).

(=:) Neka su P Op, Q Oq i P

, Q

tacke odgo-
varajucih krakova uglova pOq i p

za koje vazi relacija (4.1). Kako su

tada O, P, Q i O

, P

, Q

trojke nekolinearnih medusobno podudarnih tacaka,

prema teoremi 4.2.4 postoji jedinstvena izometrijska transformacija I za
koju vazi I(O) = O

, I(P) = P

i I(Q) = Q

. Jasno je da se u tom slucaju

izometrijom I poluprave Op i Oq preslikavaju u poluprave O

i O

, re-
spektivno. Na taj nacin, i sam ugao pOq preslikava se u njemu podudaran
ugao p

q, sto je i trebalo dokazati.

45
Na osnovu prethodne teoreme proizilazi niz karakteristika podudarnih
uglova. Navescemo ovde samo one najvaznije:
Teorema 4.4.5. Ako su pOq i p

podudarni, konveksni i neopruzeni

uglovi, onda su i njima naporedni uglovi takode podudarni.
Dokaz. Za proizvoljne podudarne, konveksne i neopruzene uglove pOq i
p

oznacimo sa qOr i q

njima odgovarajuce naporedne uglove.

Uocimo, dalje, tacke P Op, Q Oq, R Or, kao i P

, Q

,
R

, takve da vazi OP

= O

, OQ

= O

i OR

= O

(slika 4.7).
Slika 4.7.
Tada, na osnovu relacije pOq

= p

i prethodne teoreme 4.4.4 sledi

(O, P, Q)

= (O

, P

, Q

). Odavde, primenom aksiome III

7
imamo QR

=
Q

, odnosno vazi (O, Q, R)

= (O

, Q

, R

). Najzad, ponovnom primenom

teoreme 4.4.4 dobijamo qOr

= q

.
Teorema 4.4.6. Unakrsni uglovi su medusobno podudarni.
Dokaz. Neka su pOq i rOs dva unakrsna ugla takva da kraci Op i Or
pripadaju jednoj, a kraci Oq i Os pripadaju drugoj pravoj (slika 4.8). Kako
uglovi pOq i qOr imaju zajednicki krak Oq, dok su im ostala dva kraka
Slika 4.8.
komplementarne polupra-
ve jedne iste prave, oni su
naporedni. Na slican nacin
dokazuje se da su naporedni i
uglovi qOr i rOs. Dakle,
unakrsni uglovi pOq i
rOs jesu naporedni jednom
istom uglu qOr, te prema
prethodnoj teoremi moraju
biti medusobno podudarni.
46
Teorema 4.4.7. Za svaki orijentisani ugao pOq i polupravu O

unutar
ravni postoji u datoj orijentaciji K tacno jedan ugao p

takav da je
pOq

= p

i p

K.
Dokaz. Ako je pOq opruzen ugao, tvrdenje je ocigledno. Razmotrimo
stoga slucaj kada pOq nije opruzen, pri cemu opet mozemo pretpostaviti
da je rec o konveksnom uglu. Ako oznacimo sa P i Q proizvoljne tacke
polupravih Op i Oq, a sa P

tacku poluprave O

takvu da je OP

= O

,
onda prema aksiomi III
6
u orijentisanoj ravni postoji jedinstvena tacka
Q

takva da je (P, O, Q)

= (P

, O

, Q

), a konveksni ugao p

pripada
zadatoj orijentaciji K. Ako polupravu O

obelezimo sa O

, primenom
teoreme 4.4.4 zakljucujemo da je pOq

= p

. Na kraju, jedinstve-
nost ugla p

pokazuje se indirektnim postupkom uz ponovno koriscenje

aksiome III
6
(ostavljamo ga citaocu kao vezbu).
Relacija podudarnosti uglova pruza mogucnost formiranja novih poj-
mova, pri cemu posebno isticemo jedan od njih.
Denicija 4.4.5. Poluprava Or je simetrala (bisektrisa) ugla pOq ako
pripada datom uglu i pritom je pOr

= rOq.
Teorema 4.4.8. Svaki ugao pOq ima jednu i samo jednu bisektrisu.
Dokaz. Razmotrimo najpre slucaj kada je pOq neopruzen. Na krakovima
datog ugla uocimo tacke P Op i Q Oq takve da je OP

= OQ. Tada
su O, P, Q nekolinearne tacke za koje vazi (O, P, Q)

= (O, Q, P), pa postoji
jedinstvena izometrijska transformacija I za koje vazi I(P) = Q, I(Q) =
P, I(O) = O. U izometriji I srediste R duzi PQ, kao i tacka O, jesu dve
razne invarijantne tacke, pa je svaka tacka prave OR invarijantna. S druge
strane, ako je R

tacka prave OR takva da je B(R, O, R

), onda je data prava

tackom O razlozena na
dve disjunktne poluprave
OR i OR

, od kojih tacno
jedna, obelezimo je sa
Or, pripada uglu pOq
(slika 4.9). Najzad, kako
je poluprava Or invari-
jantna pri izometriji I,
to vazi pOr

= qOr,
tj. Or zaista predstavlja
jedinstvenu bisektrisu ugla
pOq.
Slika 4.9.
47
Pretpostavimo sada da je pOq opruzen. Obelezimo sa P i Q tacke
polupravih Op i Oq takve da je OP

= OQ, sa M bilo koju tacku u un-
trasnjosti datog ugla, a sa N tacku toga ugla takvu da je (P, Q, M)

=
(Q, P, N) (slika 4.10). Kako su P, Q, M i Q, P, N trojke nekolinearnih tacaka,
Slika 4.10.
na osnovu teoreme
4.2.4 sledi da postoji
jedinstvena izometrijska
transformacija I za koju
je I(P) = Q, I(Q) = P,
I(M) = N. Pri datoj
izometriji, sredista O i
R duzi PQ i MN su
invarijantne tacke, pa je
i svaka tacka prave OR
invarijantna. Stoga, slicno kao u prethodnom slucaju, zakljucujemo da je
poluprava OR (i samo ona) bisektrisa pOq.
Slicno kao kod duzi, i ovde mozemo denisati relaciju poredenja dva
ugla, kao i operacije zbira, razlike i mnozenja ugla skalarom.
Denicija 4.4.6. aMb je manji od cNd, u oznaci aMb < cNd,
ako postoji poluprava Ne cNd takva da je aMb

= cNe (slika 4.11).
Slika 4.11.
Denicija 4.4.7. pOq jeste zbir dva ugla aMb i cNd, u oznaci
pOq = aMb + cNd, ako unutar pOq postoji poluprava Or takva
da je aMb

= pOr i cNd

= rOs (slika 4.12). Tada kazemo i da
je aMb jednak razlici uglova pOq i cNd, sto zapisujemo aMb =
pOq cNd.
48
Slika 4.12.
Denicija 4.4.8. cNd je jednak proizvodu aMb i prirodnog broja k
N, u oznaci cNd = kaMb, ako je
cNd = aMb + +aMb
. .
k puta
.
4.4.3 Pravi, ostri i tupi uglovi. Upravne prave
U ovom delu proucavamo poseban oblik binarnih relacija izmedu dveju
pravih. Rec je o tzv. relaciji normalnosti koju uvodimo nakon formulisanja
sledecih klasa uglova.
Denicija 4.4.9. Ugao pOq je prav, ostar ili tup ako je, redom, podu-
daran, manji ili veci od svog naporednog ugla.
Nadalje posebnu paznju posvecujemo proucavanju pravih uglova, za koje
navodimo sada neka vazna svojstva.
Teorema 4.4.9. Ugao podudaran pravom uglu je takode prav ugao.
Dokaz. Neka je pOq proizvoljan prav ugao i p

njemu podudaran
ugao. Oznacimo, dalje, sa qOr i q

uglove koji su, redom, naporedni

uglovima pOq i p

. Tada iz relacije pOq

= p

, primenom teo-
reme 4.4.4 o jednakosti naporednih uglova sledi qOr

= q

. S druge
strane, ugao pOq je prav, pa po prethodnoj deniciji pravih uglova vazi
pOq

= qOr. Na osnovu tranzitivnosti relacije podudarnosti, iz posled-
nje dve relacije sledi pOq

= q

. Najzad, kako je, po pretpostavci,

pOq

= p

, to mora biti i p

q

= q

. Dakle, ugao p

jeste podudaran svom naporednom uglu q

, pa je zaista rec o pravom

uglu.
Teorema 4.4.10. Svaka dva prava ugla su medusobno podudarna.
49
Dokaz. Neka su pOq i p

proizvoljni pravi uglovi, a qOr i q

njima naporedni, samim tim i njima podudarni uglovi. Ako pretpostavimo

da uglovi pOq i p

nisu podudarni, onda vazi, recimo, relacija pOq <

p

. Tada u oblasti ugla p

postoji poluprava O

takva da je
pOq

= p

(slika 4.13). Na osnovu prethodne teoreme ugao p

jeste prav, tj. podudaran je svom naporednom uglu q

. Medutim,
tada opruzeni ugao p

ima dve razne bisektrise O

i O

sto je u
suprotnosti sa ranije pokazanom teoremom 4.4.8.
Slika 4.13.
Koristeci pojam pravih uglova mozemo denisati vaznu binarnu relaciju
koja opisuje poseban odnos dveju pravih u ravni.
Denicija 4.4.10. Dve prave p, q koje pripadaju istoj ravni su upravne
(normalne) ako zajedno sa svojom presecnom tackom O obrazuju bar jedan
prav ugao pOq. Tada pisemo p q.
Primenom prethodnih dveju teorema lako se pokazuje da su i ostali uglovi
koje obrazuju upravne prave p i q takode pravi (oni su ili naporedni ili un-
akrsni pravom uglu pOq). Iz prethodne denicije dalje sledi da je relacija
upravnosti simetricna, tj. iz relacije p q sledi relacija q p. Stoga za
takve prave jednostavno kazemo da su medusobno upravne. Navodimo sada
jednu od najvaznijih osobina upravnih pravih, poznatu teoremu o egzistenciji
i jedinstvenosti normale.
Teorema 4.4.11. Neka je p proizvoljna prava, a P ma koja tacka ravni .
Tada u istoj ravni postoji jedinstvena prava n koja sadrzi tacku P i upravna
je na pravu p.
Dokaz. Razmotrimo najpre slucaj kada P / p (slika 4.14). Ako su M i
N dve razne tacke prave p, prema aksiomi III
6
u ravni postoji, s one
strane prave p s koje nije tacka P, jedinstvena tacka Q takva da je MP

=
MQ i NP

= NQ. Kako su tacke P, Q sa raznih strana prave p,
prava n odredena njima sece pravu p u nekoj tacki O. Pritom je bar jedna
50
od tacaka M i N razlicita od tacke O (zasto?), neka je to, recimo, tacka
M. U tom slucaju imamo da je (M, N, P)

= (M, N, Q), pa primenom
aksiome III
7
nalazimo da je (O, P)

= (O, Q). Sada su M, O, P i M, O, Q
dve trojke nekolinearnih tacaka takve da je (M, O, P)

= (M, O, Q), pa su
uglovi MOP i MOQ naporedni i podudarni, dakle, pravi uglovi. Prema
prethodnoj denicijio tada je n p, pa ostaje jos da pokazemo da je n jedina
prava ravni koja zadovoljava navedene uslove. Zaista, ako bi osim prave
n postojala jos neka takva prava n

, ona bi sekla pravu p u nekoj tacki

O

= O. Ako je Q

tacka prave n

takva da je B(P, O

, Q

) i PO

= O

,
bice MP

= MQ

i NP

= NQ

. U tom slucaju, u ravni sa iste strane

prave p postoje dve razne tacke Q i Q

takve da je (M, N, P)

= (M, N, Q) i
(M, N, P)

= (M, N, Q

), sto je nemoguce. Na ovaj nacin, tvrdenje teoreme

jeste pokazano u ovom slucaju.
Slika 4.14. Slika 4.15.
Pretpostavimo sada da P p (slika 4.15). Tada tacka P razlaze skup
ostalih tacaka prave p na dve dijskunktne poluprave Pa i Pb koje odreduju
opruzen ugao aPb. Prema teoremi 4.4.8 taj ugao ima jedinstvenu bisek-
trisu, oznacimo je sa Pc. Kako su uglovi aPc i bPc naporedni i po-
dudarni, oni su pravi, pa je prava n odredena polupravom Pc upravna na
pravu p. Da je n jedina prava ravni koja je u tacki P upravna na pravu p,
dokazuje se na slican nacin kao i u prethodnom slucaju (ostavljamo citaocu
da taj dokaz izvede sam).
Na kraju ovog odeljka, koristeci relaciju normalnosti uvodimo jos jedan
bitan pojam.
Denicija 4.4.11. Neka je u ravni data duz AB. Prava m koja pripada
istoj ravni, sadrzi srediste O duzi AB i upravna je na pravu AB naziva se
medijatrisa (simetrala) duzi AB (slika 4.16).
51
Ranije smo pokazali (teorema
4.4.2) da svaka duz ima tacno
jedno srediste. S druge strane,
prethodnom teoremom pokazali
smo da u zadatoj ravni postoji
tacno jedna prava koja je norma-
lna na datu pravu u nekoj zada-
toj tacki. Na osnovu toga, za-
kljucujemo da ce bilo koja duz AB
u ravni imati tacno jednu medi-
Slika 4.16.
jatrisu. Od znacajnijih osobina medijatrise duzi, izdvajamo jos sledece
tvrdenje.
Teorema 4.4.12. Neka je u ravni data duz AB. Skup svih tacaka X
takvih da je AX

= BX predstavlja medijatrisu duzi AB.
Dokaz. Neka je n = {X | AX

= BX} i pokazimo da ovaj skup tacaka
predstavlja medijatrisu m duzi AB. Kao sto znamo, srediste O duzi AB
jeste jedinstvena tacka prave AB za koju vazi AO

= OB, pa je O n.
S druge strane, ako je X n tacka ravni koja ne pripada pravoj AB,
bice (A, O, X)

= (B, O, X), odnosno AOX

= BOX. Kako su AOX
i BOX naporedni uglovi, to je OX AB, tj. X m (videti opet sliku
4.16). Dakle, pokazali smo da vazi n m.
Obratno, ako je X m i X = O, onda su iz podudarnosti naporednih
uglova AOX i BOX, kao i relacija OA

= OB i OX

= OX, sledi da je
AX

= BX. Na ovaj nacin pokazana je i relacija m n, pa je m = n.
4.4.4 Podudarnost trouglova
Kao sto smo vec pokazali, u svakoj izometrijskoj transformaciji I : S
S kolinearnim tackama odgovaraju kolinearne, a nekolinearnim tackama
odgovaraju nekolinearne tacke. Iz tog svojstva i cinjenice da u izometrijskoj
transformaciji duzi uvek odgovara duz neposredno sledi da u toj transfor-
maciji trouglu uvek odgovara trougao, cetvorouglu cetvorougao, i, uopste,
svakom n-touglu uvek odgovara n-tougao. Na taj nacin, u prostoru S mogu
se posmatrati klase podudarnih mnogouglova.
Ipak, uslovi kojima se utvrduje podudarnost dva mnogougla nisu uvek
dati na idealan nacin samim postojanjem izometrijske transformacije koja
52
prevodi jedan od njih u drugi. Kod trouglova kao najjednostavnijih poligona
podudarnost mozemo izraziti podudarnoscu odgovarajucih stranica i uglova
datih trouglova. Na taj nacin, moguce je ustanoviti cetiri razlicita stava
o podudarnosti trouglova u istoj ravni. Te stavove, nadamo se vec dobro
poznate citaocima, formulisemo sada u obliku odgovarajucih tvrdenja.
Teorema 4.4.13 (III stav podudarnosti trouglova). Dva trougla su
podudarna ako su im podudarne odgovarajuce stranice.
Dokaz. Neka su ABC i A

dva trougla ravni takva da je AB

=
A

, BC

= B

, CA

= C

(slika 4.17). Tada su A, B, C i A

, B

, C

dve trojke nekolinearnih tacaka ravni takve da je (A, B, C)

= (A

, B

, C

),
pa postoji izometrijska transformacija I ravni koja tacke A, B, C prevodi
respektivno u tacke A

, B

, C

. Jasno je onda da izometrija I prevodi ABC

u A

, odnosno da vazi ABC

= A

.
Slika 4.17.
Teorema 4.4.14 (I stav podudarnosti trouglova). Dva trougla su po-
dudarna ako su im podudarne po dve razne stranice i njima zahvaceni ugao.
Dokaz. Neka su ABC i A

dva trougla u ravni takvi da je

AB

= A

, AC

= A

i A

= A

(slika 4.18). S obzirom da su uglovi

A i A

podudarni, a B, C i B

, C

tacke na kracima tih uglova takve da

je (A, B)

= (A

, B

) i (A, C)

= (A

, C

), prema teoremi 4.4.4 imamo da

je (B, C)

= (B

, C

), odnosno BC

= B

. Stoga je, prema prethodnoj

teoremi, ABC

= A

.
Slika 4.18.
53
Teorema 4.4.15 (II stav podudarnosti trouglova). Dva trougla su
podudarna ako su im podudarne po jedna stranica i njoj nalegli uglovi.
Dokaz. Neka su ABC i A

dva trougla u ravni kojima je AB

=
A

, A

= A

i B

= B

(slika 4.19). Dokazimo da je tada BC

=
B

. Ako pretpostavimo suprotno, onda je jedna od duzi BC i B

veca od druge, recimo, B

> BC. U tom slucaju, unutar duzi B

postoji tacka C

takva da je BC

= B

. Prema prethodnoj teoremi

imamo da je ABC

= A

, pa je BAC

= B

. Medutim,
tada su A

i A

dve razne poluprave koje sa polupravom A

zah-
vataju podudarne istosmerne uglove, a to je prema teoremi 4.4.7 nemoguce.
Dakle, zaista je BC

= B

, pa primenom prethodne teoreme, dobijamo

ABC

= A

.
Slika 4.19.
Teorema 4.4.16 (IV stav podudarnosti trouglova). Dva trougla su
podudarna ako su im podudarne po dve stranice i ugao naspram jedne od
njih, dok su uglovi naspram drugih dveju pomenutih stranica istog karaktera
(oba su ostra, oba prava ili oba tupa).
Dokaz. Neka su ABC i A

dva trougla ravni za koja je AB

=
A

, BC

= B

i A

= A

, dok su uglovi C i C

oba ostra, oba

prava ili oba tupa (slika 4.20). Dokazimo da je tada AC

= A

. Ako
pretpostavimo suprotno, onda je, recimo, AC < A

, pa postoji tacka C

takva da je AC

= A

. Prema I stavu podudarnosti trouglova tada

imamo da je ABC

= A

, pa je BC

= B

i BCA

= B

.
S druge strane, u B

je B

C

= B

, pa je B

C

= B

.
Kako su BCA i B

uglovi istog karaktera (oba ostra, oba prava

ili oba tupa) tu istu osobinu imaju i njima podudarni uglovi B

i
B

. Medutim, ova dva ugla ne mogu biti oba ostra niti oba tupa jer
su naporedni. Isto tako ne mogu biti ni pravi, jer bi tada kroz tacku B

postojale dve razne prave B

i B

upravne na pravu A

, sto je prema
teoremi 4.4.11 nemoguce. Stoga je AC

= A

i prema tome ABC

=
A

.
54
Slika 4.20.
Gore navedeni stavovi o podudarnosti trouglova imaju veoma znacajnu
ulogu u dokazivanju velikog broja cinjenica i tvrdenja u geometriji, o cemu
ce biti vise reci u narednim izlaganjima. U ovom odeljku pokazacemo, na
osnovu njih, jos neke dobro poznate osobine trouglova u ravni, kojima se,
pre svega, opisuje odnos njihovih stranica i uglova.
Teorema 4.4.17. Naspram vece stranice trougla nalazi se veci ugao, i
obratno, naspram veceg ugla trougla nalazi se veca stranica.
Dokaz. Neka je dat ABC u kojem je AC > AB, te pokazimo da tada
mora biti B > C. Zaista, iz relacije AC > AB sledi da unutar duzi AC
Slika 4.21.
postoji tacka D takva da je AB

= AD
(slika 4.21). Poluprava BD nalazi se
u ABC, pa je ABC > ABD

=
ADB > ACB.
Obratno, ako je dat ABC u ko-
jem je B > C, onda je AC >
AB. Zaista, ne moze biti AC

= AB,
jer bi tada vazila relacija B

= C,
sto je u suprotnosti sa polaznom pret-
postavkom. Ne moze biti ni AC < AB,
jer bi prema prethodno dokazanom delu
ove teoreme vazila relacija B < C, a to je takode suprotno pretpostavci.
Dakle, vazi AC > AB.
Teorema 4.4.18. Zbir ma kojih dveju stranica trougla veci je od trece stran-
ice, a razlika dveju stranica manja je od trece stranice.
Dokaz. Neka je dat proizvoljan ABC. Da bismo dokazali da je, recimo,
AB +AC > BC, obelezimo sa D tacku prave AB takvu da je B(B, A, D) i
AC

= AD (slika 4.22). Tada je BCD > ACD i ACD

= BDC, pa
je BCD > BDC. Stoga je prema prethodnoj teoremi BD > BC, odno-
55
sno AB + AC > BC. Da
bismo dokazali drugi deo
teoreme, pretpostavimo da
je, recimo, AC > AB. Tada,
prema prethodno dokazanom
delu ove teoreme imamo da
je AC < AB + BC, odakle
neposredno sledi relacija
AC AB < BC.
Slika 4.22.
4.5 Zadaci za vezbu
Zadatak 4.1. Dokazati da u izometrijskoj transformaciji I prostora S kon-
veksnom liku odgovara konveksan lik

, a konkavnom liku odgovara

konkavan lik

.
Zadatak 4.2. Ako u izometrijskoj transformaciji I ravni duzi XY odgo-
vara duz X

, dokazati da sredistu O duzi XY odgovara srediste O

duzi
X

.
Zadatak 4.3. Na jednoj pravoj date su cetiri tacke A, B, C, D takve da je
B(A, B, C, D) i AB

= CD. Dokazati da je tada AC

= BD, kao i da se
sredista duzi AD i BC poklapaju.
Zadatak 4.4. Date su tri kolinearne tacke A, B, C. Ako su M i N sredista
duzi AB i AC, respektivno, dokazati da je duz MN jednaka ili poluzbiru ili
polurazlici duzi AB i AC.
Zadatak 4.5. Ako u izometrijskoj transformaciji I ravni uglu pOq odgo-
vara ugao p

, dokazati da simetrali Os ugla pOq odgovara simetrala

O

ugla p

.
Zadatak 4.6. U jednoj ravni date su poluprave OA, OB, OC, OD takve da
je AOB

= COD. Dokazati da je tada AOC

= BOD, kao i da se
simetrale uglova AOD i BOC poklapaju.
Zadatak 4.7. Ako su OM i ON simetrale uglova AOB i AOC, respek-
tivno, sadrzanih u istoj ravni, dokazati da je MON jednak ili poluzbiru
ili polurazlici uglova AOB i BOC.
56
Zadatak 4.8. Ako u izometrijskoj transformaciji I ravni duzi XY odgo-
vara duz X

, dokazati da medijatrisi m duzi XY odgovara medijatrisa m

duzi X

.
Zadatak 4.9. Neka je u ravni dat ABC. Dokazati da je AB

= AC akko
je B

= C.
Zadatak 4.10. Ako su B
1
i C
1
sredista stranica CA i AB trougla ABC,
dokazati da je AB

= AC akko je BB
1

= CC
1
.
Zadatak 4.11. Ako su B

i C

podnozja visina iz temena B i C trougla

ABC, dokazati da je AB

= AC akko je BB

= CC

.
Zadatak 4.12. Ako su B

i C

tacke u kojima bisektrise unutrasnjih uglova

B i C seku naspramne stranice CA i AB trougla ABC, dokazati da je
AB

= AC akko je BB

= CC

.
Zadatak 4.13. Ako se kraci AB i AC jednakokrakog trougla ABC produze
preko temena A do tacaka E i F, tako da je AE = AF i tacka E spoji sa
temenom C, a tacka F sa temenom B, dokazati da je FB = EC.
Zadatak 4.14. Neka su D, D

sredista stranica BC i B

trouglova ABC
i A

, respektivno. Dokazati da je ABC

= A

ako vaze sledece

jednakosti:
(a) AB = A

, AC = A

i BD = B

;
(b) BAD = B

, ADC = A

i AD = A

;
(c) AB AC = A

, BC = B

i AD = A

.
Zadatak 4.15. Neka je M proizvoljna tacka u unutrasnjosti ABC. Do-
kazati da je zbir duzi AM, BM i CM veci od poluobima, a manji od obima
datog trougla.
Zadatak 4.16. Neka je D srediste stranice BC trougla ABC. Dokazati da
tada vazi AB < AC akko je BDA < CDA.
Zadatak 4.17. Ako u ABC vazi AB > AC, a S je tacka u kojoj simetrala
A sece stranicu BC, dokazati da je ASB > ASC i SB > SC.
Zadatak 4.18. Neka su ABC i A

dva trougla takva da vazi AB

=
A

i AC

= A

. Dokazati da je BC > B

akko je A > A

.
Zadatak 4.19. Dokazati da je zbir dijagonala konveksnog cetvorougla veci
od poluobima, a manji od obima tog cetvorougla.
57
Zadatak 4.20. Ako kod prostog cetvorougla ABCD vazi A = B,
dokazati da je tada:
(a) AD = BC C = D.
(b) Prava odredena sredistima stranica AB i CD je zajednicka normala
tih stranica.
Zadatak 4.21. Ako kod prostog cetvorougla ABCD vazi A = B,
dokazati da je AD < BC C < D.
Zadatak 4.22. Ako kod prostog cetvorougla ABCD vazi A = B i
C = D, dokazati da je tada AD = BC i AC = BD.
Zadatak 4.23. Dokazati da su naspramni uglovi prostog cetvorougla ABCD
jednaki akko su njegove naspramne stranice jednake.
Zadatak 4.24. Kod prostog cetvorougla ABCD je B = D i srediste O
dijagonale AC je na dijagonali BD. Dokazati da je tada tacka O i srediste
dijagonale BD, kao i da su naspramne stranice ovog cetvorougla jednake.
58
Glava 5
NEPREKIDNOST
U prethodnim razmatranjima vec smo bili upuceni na to da pravu liniju
zamisljamo kao neprekidnu liniju u prostoru. Time smo samo mogli da
naslutimo, ali ne i da egzaktno izgradimo ucenje o neprekidnosti. Da bi se
razvila ova teorija potrebno je uvesti novu grupu aksioma o kojoj ce ovde biti
reci. S tim u vezi, opisacemo i neke od najvaznijih posledica ovih aksioma,
kao i njihovu primenu u izgradnji sistema merenja duzi i uglova. Na kraju,
dajemo i jedan od osnovnih nacina na koji se uvodi pojam kruga i njemu
srodnih geometrijskih objekata.
5.1 Aksiome neprekidnosti i njihove posledice
Grupu aksioma neprekidnosti cine sledece dve aksiome:
Aksioma IV
1
(Eudoks-Arhimedova aksioma): Ako su AB i CD dve
proizvoljne duzi takve da je AB > CD, onda postoji prirodan broj
n N takav da vazi nejednakost
nCD AB (n + 1)CD.
Ovu aksiomu, poznatu i pod nazivom aksioma prestizivosti, mozemo
dodatno interpretirati na sledeci nacin:
Na pravoj AB postoji konacan broj tacaka A
1
, , A
n
, A
n+1
takvih
da je A = A
1
, B A
n
A
n+1
i CD

= A
1
A
2

=

= A
n
A
n+1
. Kao
ilustraciju, na slici 5.1 prikazali smo primenu aksiome prestizivosti u
slucaju kada je n = 3.
59
60
Slika 5.1.
Aksioma IV
2
(Kantorova aksioma): Neka je na pravoj p dat beskona-
can niz duzi A
1
B
1
, A
2
B
2
, . . . , A
n
B
n
, . . . takav da zadovoljava sledece
osobine (slika 5.2):
(i) Svaka duz datog niza sadrzi sledecu duz, tj. za svako n N vazi
A
n+1
B
n+1
A
n
B
n
.
(ii) Ne postoji duz koja pripada svim duzima datog niza.
Tada postoji jedinstvena tacka X koja pripada svim duzima datog niza
duzi, tj. X A
n
B
n
za svako n N.
Slika 5.2.
Poslednja aksioma je verovatno poznata citaocu i kao Lema o umetnu-
tim intervalima, koja se pokazuje kao tvrdenje u okviru standarnog kur-
sa Matematicke analize. Na osnovu nje, moguce je izvrsiti uzajamno jed-
noznacnu korespodenciju realnih brojeva i tacaka na pravoj, odnosno pot-
punu analiticku interpretaciju geometrijskih objekata u prostoru, sto mi
ovde, ipak, necemo ciniti. Navescemo samo da se moze pokazati da je
prethodnim dvema aksiomama ekvivalentna tzv. Dedekindova aksioma ne-
prekidnosti :
Aksioma IV
1/2
: Neka su na orijentisanoj pravoj p data dva neprazna skupa
tacaka A i B takvi da za svako A A i B B vazi A < B. Tada pos-
toji tacka X p takva da za svake dve tacke A A\{X} i B B\{X}
vazi uredenje A < X < B (slika 5.3).
61
Slika 5.3.
Naglasimo jos da je navedeni sistem aksioma moguce transformisati u
njemu ekvivalentan, tako sto se termin duzi zameni uglom, a tacka polupra-
vom. (Ostavljamo Vama da to uradite za vezbu!) Na taj nacin formulisane
aksiome neprekidnosti imaju raznovrsnu primenu u geometriji. Jedna od
najznacajnijih jeste utvrdivanje mere zbira uglova u trouglu o kojoj ce sada
biti vise reci. No, pre toga dajemo sledece pomocno tvrdenje.
Lema 5.1.1. Za svaki ABC postoji u istoj ravni trougao kome je bar jedan
od unutrasnjih uglova najamnje dva puta manji od bar jednog ugla ABC.
Pritom, oba trougla imaju jednak zbir unutrasnjih uglova.
Dokaz. Neka je u ravni dat proizvoljan trougao ABC i neka je S srediste
duzi BC. Odredimo na pravoj AS tacku D tako da je B(A, S, D) i AS

= SD.
Tada, prema I stavu
podudarnosti trouglova
vazi ASC

= BSD, a
odatle je SAC

= SDB
i SCA

= SBD.
Pokazimo sada da ABD
zadovoljava uslove date u
tvrdenju leme. Zaista, bar
jedan od njegovih uglova
BAS i SDB najmanje
je dva puta manji od
BAC u trouglu ABC.
Pritom, ako funkciju zbira
Slika 5.4.
unutrasnjih uglova ma kojeg trougla oznacimo sa (), na osnovu prethodno
pokazanih podudarnosti uglova vazi
(ABC) = ABC +BAC +ACB =
= ABC +BAS +SAC +ACB =
= ABD +BAD +ADB =
= (ABD).
62
Pokazujemo sada, pri oznakama uvedenim u dokazu prethodne leme,
poznatu I teoremu Lezandra o zbiru unutrasnjih uglova u trouglu.
Teorema 5.1.1. Za proizvoljan ABC vazi (ABC) 2R, gde je R
prav ugao.
Dokaz. Oznacimo sa , , unutrasnje uglove trougla ABC. Ako pret-
postavimo, suprotno tvrdenju teoreme, da je zbir ovih uglova vec i od 2R,
onda postoji ugao takav da je
(ABC) = + + = 2R +.
Sada, primenom prethodne leme, mozemo naci A
1
B
1
C
1
sa uglovima
1
,
1
,
1
za koji vazi

1
<
1
2
(A
1
B
1
C
1
) = (ABC) = 2R +.
Nastavljajuci isti postupak dobijamo beskonacan niz trouglova
ABC, A
1
B
1
C
1
, . . . , A
n
B
n
C
n
, . . .
koji za svako n N zadovoljava sledece relacije

n
<
1
2

n1
< <
1
2
n
(A
n
B
n
C
n
) = (ABC) = 2R +.
Medutim, na osnovu aksiome neprekidnosti Kantora, zakljucujemo da za
ugao postoji n N tako da je zadovoljena nejednakost

n
<
1
2
n
< .
Konacno, zamenivsi ovu nejednakost u jednakost
n
+
n
+
n
= 2R + ,
dobijamo

n
+
n
> 2R.
Poslednja nejednakost je ocito nemoguca, cime je pokazano tvrdenje teoreme
u celini.
Na kraju ovog odeljka navodimo bez dokaza jos dve Lezandrove teoreme:
Teorema 5.1.2 (II Lezandrova teorema). Ako u ravni postoji ABC
takav da je (ABC) = 2R, onda za svaki A
1
B
1
C
1
iste ravni takode vazi
(A
1
B
1
C
1
) = 2R.
63
Teorema 5.1.3 (III Lezandrova teorema). Ako za ABC ravni vazi
(ABC) = 2R, onda za proizvoljnu tacku P i pravu l te ravni, takvu da
P / l, postoji jedinstvena prava p u ravni koja sadrzi tacku P i nema sa
pravom l zajednickih tacaka.

Citalac, verujemo, vec moze naslutiti tesnu vezu ovih teorema sa poj-
mom paralelnosti, o cemu govorimo u narednom poglavlju. Naglasimo jos i
ovu cinjenicu:
Kako se proizvoljan mnogougao A
1
A
2
A
n
moze svojim unutrasnjim
dijagonalama razloziti na n 2 disjunktnih truoglova, indukcijom se lako
pokazuje zbir unutrasnjih uglova datog mnogougla zadovoljava nejednakost
(A
1
A
2
A
n
) 2(n 2)R.
5.2 Sistem merenja duzi i uglova
Aksiome neprekidnosti omogucavaju nam da na specican nacin uvedemo
pojam mere proizvoljne duzi, odnosno ugla u geometrijskom prostoru. For-
malno, ovaj pojam mozemo formulisati na sledeci nacin:
Denicija 5.2.1. Sistem merenja duzi jeste funkcija d() koja svakoj
duzi a pridruzuje realnu vrednost d(a) sa osobinama:
(i) Nenegativnost: Za svaku duz a vazi d(a) 0.
(ii) Normiranost: Postoji duz a
0
takva da je d(a
0
) = 1.
(iii) Invarijantost: Za svake dve podudarne duzi a, b vazi
d(a) = d(b).
(iv) Aditivnost: Za svake dve duzi a i b vazi
d(a +b) = d(a) +d(b).
Broj d(a) iz prethodne denicije obicno se naziva mera duzi a, pri datom
sistemu merenja d().

Stavise, ako je a = AB, reci cemo i da d(a) predstavlja
rastojanje
1
krajnjih tacaka A i B date duzi. Narednim tvrdenjem dodatno
ispitujemo osnovna svojstva funkcije d().
1
Ovaj termin nije slucajan. Naime, lako se pokazuje da se osnovu funkcije d() moze
izgraditi prava metrika, odnosno rastojanje tacaka u geometrijskom prostoru.
64
Teorema 5.2.1. Za svake dve duzi a i b, odnosno njihove mere d(a) i d(b)
vaze sledece relacije:
(i) a < b d(a) < d(b)
(ii) a < b = d(b a) = d(b) d(a).
Dokaz. (i) Ako je a < b, onda postoji duz c takva da je d(c) > 0 i b = a+c.
Tada, primenom osobine aditivnosti funkcije d() dobijamo
d(b) = d(a +c) = d(a) +d(c) > d(a).
Obratno, iz d(a) < d(b) i aksiome invarijantnosti sledi da je a = b. Ako
bi bilo a > b, onda prema prethodnom delu dokaza sledi da je d(a) > d(b),
sto je nemoguce. Dakle, mora biti a < b.
(ii) Sledi neposredno na osnovu (i) i aksiome aditivnosti (proverite sami,
za vezbu).
Na kraju, pokazujemo egzistenciju sistema merenja duzi, odnosno sledecu
vaznu cinjenicu.
Teorema 5.2.2. Za proizvoljnu duz a
0
= A
0
B
0
postoji jedinstveno odreden
sistem merenja d() takav da vazi d(a
0
) = 1.
Dokaz. Neka je a = AB proizvoljna duz koja pripada istoj pravoj, oznacimo
je sa p, kao i duz a
0
. Za svako k = 0, 1, 2, . . . podelimo duz a
0
na 2
k
podu-
darnih medusobno susednih duzi, a sa A
k
B
k
oznacimo ma koju duz u k-toj
podeli. Sada, istu prosirimo i na celu pravu p, odnosno formiramo sistem
medusobno susednih duzi koje su podudarne sa A
k
B
k
(slika 5.5).
Slika 5.5.
Oznacimo sa n
k
ukupan broj svih duzi k-te podele koje pripadaju duzi
a = AB. Slicno, neka je n

k
ukupan broj takvih duzi koje sa duzi a imaju bar
jednu zajednicku tacku. Tada za svako k = 0, 1, 2, . . . ocito vazi n
k
n

k
,
kao i n

k
n
k
2. Na ovaj nacin dobijamo brojevne nizove (n
k
) i (n

k
)
65
sa osobinama n
k+1
2n
k
, odnosno n

k+1
2n

k
.

Stavise, sukscesivnom
primenom prethodnih nejednakosti za k = 0, 1, 2, . . . imamo
n
0

n
1
2

n
2
2
2

n
k
2
k

n

k
2
k

n

2
2
2

n

1
2
n

0
.
Dakle, mozemo posmatrati dva brojevna niza
_
n
k
2
k
_
i
_
n

k
2
k
_
, pri cemu je prvi
od njih monotono-neopadajuci, odozgo ogranicen brojem n

0
. Stoga, niz
_
n
k
2
k
_
jeste konvergentan, tj. postoji njegova granicna vrednost
n
def
= lim
k
n
k
2
k
.
Slicno, niz
_
n

k
2
k
_
je monotono-nerastuci, odozdo ogranicen sa n
0
, pa i on
konvergira nekoj granicnoj vrednosti
n

def
= lim
k
n

k
2
k
.
Ako sada primenimo nejednakost 0 n

k
n
k
2 na prethodne granicne
vrednosti, dobijamo
0 n

n = lim
k
n

k
n
k
2
k
lim
k
2
2
k
= 0.
Znaci, vazi n = n

pa ovu vrednost proglasimo za meru duzi a, odnosno

stavimo d(a) = n. Ovim smo za proizvoljnu duz a jednoznacno utvrdili
brojevnu vrednost d(a), za koju se jednostavno proverava da predstavlja
njenu meru, tj. da zadovoljava osobine mere iz prethodne denicije. Recimo,
za duz a
0
vazi n
k
= n

k
= 2
k
, pa po deniciji odgovarajucih granicnih
vrednosti bice
d(a
0
) = lim
k
n
k
2
k
= lim
k
n

k
2
k
= 1.
Analogno se proveravaju i ostale osobine mere, koje ostavljamo citaocu kao
vezbu.
Napomena 5.2.1. Na slican nacin kao u gore opisanom postupku moze
se formirati sistem merenja uglova. Potrebno je opet, kao i kod odgo-
varajucih aksioma neprekidnosti, termine duzi zameniti uglovima, a tacke
polupravama.
66
5.3 Pojam kruga
Koristeci pojam mere duzi, dolazimo do niza novih geometrijskih poj-
mova i cinjenica. Posebno isticemo jedan od najvaznijih i najcesce koriscenih.
Denicija 5.3.1. Neka su O i P = O proizvoljne tacka ravni . Skup svih
tacaka P

ravni takvih da je OP

= OP naziva se kruzna trajektorija
ili, jednostavno, krug.
Tacka O predstavlja centar (srediste) datog kruga, dok uoceni skup
svih podudarnih duzi OP

= OP nazivamo poluprecnikom kruga. Na-
jzad, ako je r = d(OP)
mera poluprecnika, odnosno
duzi OP koju smo deni-
sali u prethodnom odeljku,
sam krug oznacavamo sa
k = K(O, r). Na slici 5.6
prikazan je krug K(O, r) za-
jedno sa odgovarajucim ele-
mentima, centrom O i polu-
precnikom mere r. Koristeci
sada relacije poredenja duzi
iz prethodnog poglavlja, u
mogucnosti smo da uvedemo
sledece relacije.
Slika 5.6.
Denicija 5.3.2. Tacka X je unutar kruga K(O, r) ako je OX < OP,
odnosno d(OX) < r. U slucaju da vazi suprotna jednakost, kazemo da je X
izvan datog kruga.
Denicija 5.3.3. Skup svih tacaka unutar kruga K(O, r) naziva se otvore-
na kruzna povrs, a unija te povrsi i samog kruga jeste zatvorena kruzna
povrs.
Sada, na osnovu prethodnih denicija, mozemo preciznije prouciti odnos
prave i kruga u ravni. Evo nekoliko jednostavnijih cinjenica o tome.
Teorema 5.3.1. Svaka prava p koja je u ravni kruga K(O, r) i sadrzi nje-
govo srediste ima sa tim krugom tacno dve zajednicke tacke, po jednu sa
svake strane sredista.
67
Dokaz. Neka je OP poluprecnik kruga K(O, r). Prema aksiomi III
5
na
svakoj od poluprava prave p ciji je kraj tacka O postoji po jedna tacka,
oznacimo ih sa A i B, tako da je d(OA) = d(OB) = r. Po deniciji, ocito je
da obe tacke A, B pripadaju datom krugu.
2
Teorema 5.3.2. Prava p i krug K(O, r) jedne iste ravni mogu imati
najvise dve zajednicke tacke.
Dokaz. Pretpostavimo, suprotno tvrdenju teoreme, da prava p ima sa kru-
gom K(O, r) tri zajednicke tacke A, B, C (slika 5.7). Pritom, pretpostavimo,
recimo, da vazi poredak
B(A, B, C). Kako je
OA = OB = OC, trouglovi
OAB i OBC su jednakokraki,
pa je OAB = OBA i
OBC = OCB. Medutim,
kako su OBA i OBC
naporedni podudarni uglovi,
to oni moraju biti pravi, kao
i njima podudarni uglovi
OAB i OCB. Ovo je u
suprotnosti sa cinjenicom da
trougao moze imati najvise
jedan pravi ugao (objasnite
detaljnije zasto).
Slika 5.7.
Na kraju, denisemo pojam secice i tangente datog kruga.
Denicija 5.3.4. Prava s je secica kruga K(O, r) ako sa njim ima tacno
dve zajednicke tacke. Prava t koja ima tacno jednu zajednicku tacku sa
datim krugom jeste njegova tangenta.
Teorema 5.3.3. Kroz svaku tacku P kruga K(O, r) prolazi tacno jedna
njegova tangenta t, upravna na poluprecnik OP.
Dokaz. Prema teoremi o jedinstvenosti normale, u ravni kruga K(O, r)
postoji tacno jedna prava t upravna na pravu OP. Neka je Q proizvoljna
tacka prave t razlicita od P. Tada je PQO manji od pravog ugla, pa vazi
OP < OQ (objasnite zasto i nacrtajte odgovarajucu sliku). Dakle, prema
deniciji, tacka Q nalazi se izvan kruga K(O, r), tj. P je jedina tacka prave
t koja pripada datom krugu.
2
Duz AB nazivamo precnikom datog kruga.
68
5.4 Zadaci za vezbu
Zadatak 5.1. Neka je A
1
B
1
, A
2
B
2
, . . . beskonacan niz duzi takav da svaka
od njih sadrzi narednu i svaka sledeca duz jednaka je polovini prethodne.
Dokazati da tada ne postoji duz sadrzana u svim duzima datog niza.
Zadatak 5.2. Neka je p
n
q
n
, n N beskonacan niz uglova sa zajednickim
temenom u tacki O i takav da se svaki sadrzi u prethodnom i ne postoji
ugao datog niza koji je zajednicki za sve ostale uglove. Pokazati da je tada
presek ovih uglova poluprava sa pocetkom u tacki O.
Zadatak 5.3. Neka je A proizvoljna tacka van prave p i N podnozje normale
povucene iz tacke A na pravu p. Pokazati da za svaku tacku P p \ {N}
vazi d(AN) < d(AP).
Zadatak 5.4. Neka je k
n
= K(O, r
n
), n N beskonacan niz krugova takav
da se svaki sadrzi u prethodnom i pritom vazi lim
n
r
n
= 0. Pokazati da tada
postoji jedinstvena tacka koja se nalazi u svakom od navedenih krugova.
Zadatak 5.5. Dokazati da je kruzna povrs konveksan skup koji ima besko-
nacno mnogo tacaka.
Zadatak 5.6. Ako je AB precnik kruga K(O, r), tacka M ma koja tacka
na krugu, a N tacka na pravoj AB takva da je B(A, B, N), dokazati da je
BN < MN < AN.
Zadatak 5.7. Ako su t i t

dve tangente istog kruga K(O, r) koje se seku

u tacki P izvan kruga, dokazati da vaze sledeca tvrdenja:
(a) Duzi ciji su krajevi tacka P i dodirne tacke tangenti t i t

sa krugom
su jednake.
3
(b) Uglovi koje obrazuju tangente t i t

sa polupravom PO su jednaki.
Zadatak 5.8. Neka su M i N dve razne proizvoljne tacke kruznice K(O, r),
a P i Q tacke u kojima proizvoljna tangenta t kruznice K sece dirke kon-
struisane u tackama M i N, respektivno. Dokazati da je POQ jednak
polovini MON.
3
Ove duzi nazivamo tangentnim duzima.
69
Zadatak 5.9. Dva kruga u istoj ravni mogu imati najvise dve zajednicke
tacke. Dokazati.
Zadatak 5.10. Dva kruga u istoj ravni sa istim sredistem i razlicitim po-
luprecnicima nemaju zajednickih tacaka.
4
Dokazati.
Zadatak 5.11. Neka su k
1
= K(O, r) i k
2
= K(O

, r

) dva kruga u istoj

ravni sa raznim sredistima O i O

. Dokazati sledeca tvrdenja:

(a) Ako je d(OO

) < r +r

, onda se krugovi k
1
i k
2
seku u dvema raznim
tackama.
(b) Ako je d(OO

) = r +r

, krugovi k
1
i k
2
imaju tacno jednu zajednicku
tacku (dodiruju se spolja).
(c) Ako je r < r

i d(OO

) < r r

, krugovi k
1
i k
2
nemaju zajednickih
tacaka.
(d) Ako je r < r

i d(OO

) = r r

, krugovi k
1
i k
2
imaju tacno jednu
zajednicku tacku (dodiruju se iznutra).
4
Za ovakve krugove kazemo da su koncentricni krugovi.
70
Glava 6
PARALELNOST
U celokupnom izlaganju koje prethodi ovom poglavlju, koristili smo cetiri
grupe aksioma. Na osnovu njih se izgraduje tzv. apsolutna geometrija u
prostoru. Tek nakon uvodenja pojma paralelnosti u mogucnosti smo da
damo potpunu geometrijsku teoriju, poznatu kao Euklidska geometrija.
6.1 Aksioma paralelnosti i njene posledice
Kao sto smo vec istakli ranije, paralelnost je bila poznata jos u antickim
vremenima i zasnivala se na famoznom Euklidovom petom postulatu. Ovde
dajemo jednostavniji ekvivalent ovog tvrdenja koji je dao engleski matema-
ticar Dzon Plejfer 1797. godine:
Aksioma V
1
(Plejfer):
Za proizvoljnu pravu
p i tacku A izvan nje
postoji jedinstvena
prava q, kompla-
narna sa p i takva
da je p q = .
Slika 6.1.
U cast njenog autora ovu aksiomu obicno nazivamo Plejferovom ak-
siomom paralelnosti. Ona se, kao sto vidimo, odnosi na posebnu relaciju
pravih u ravni, kao sto je prikazano na slici 6.1. Ravan i prostor u ko-
jima vazi aksioma paralelnosti nazivamo, respektivno, Euklidovom ravni i
71
72
Euklidovim prostorom, a obelezavamo ih sa E
2
i E
3
. Primenom Plejferove
aksiome mozemo i formalno denisati odgovarajucu binarnu relaciju paralel-
nosti pravih.
Denicija 6.1.1. Za dve prave p i q koje pripadaju istoj ravni kazemo da
su paralelne ako je p = q ili p q = . Tada pisemo p q.
Pojam paralelnosti mozemo prosiriti i na jos neke geometrijske objekte
srodne pravama.
Denicija 6.1.2. Dve duzi (poluprave) AB i A

su paralelne ako istu

osobinu imaju odgovarajuce prave koje ih sadrze. Na isti nacin kao kod
pravih, pisemo AB A

.
Dajemo sada neke od vaznijih posledica aksiome paralelnosti, pri cemu
se najpre bavimo njenim planimetrijskim primenama, tj. posmatramo par-
alelnost u Euklidovoj ravni E
2
. Pokazacemo najpre cuvenu teoremu o
uglovima sa paralelnim kracima.
Teorema 6.1.1. Neka su pOq i p

uglovi iste ravni takvi da je

Op Op

i Oq Oq

. Uglovi pOq i p

su tada ili podudarni ili

suplementi (njihov zbir je jednak zbiru dva prava ugla).
Dokaz. Ako su pOq i p

opruzeni uglovi, ocito je da vazi pOq

=
p

. Pretpostavimo stoga da oni nisu opruzeni, i uocimo proizvoljnu

izometrijsku transformaciju I : E
2
E
2
kojom se poluprava Op preslikava
1
u polupravu O

tako da je I(O) = O

. Oznacimo, dalje, sa O

polupravu
Slika 6.2. Slika 6.3.
1
Svake dve poluprave jesu podudarne, tj. postoji izometrijska transformacija koja
jednu od njih preslikava u drugu polupravu.
73
koja u izometrji I odgovara polupravoj Oq, tj. takvu da je O

= I(Oq).
Tada razlikujemo dva slucaja:
(i) Ako je O

= O

, onda je, jasno, I(pOq) = p

, odnosno
vazi pOq

= p

Oq

, kao sto je prikazano na slici 6.2.

(ii) Razmotrimo slucaj kada je O

= O

. Tada izometrija I preslikava

polupravu Oq u polupravu O

koja je komplementarna sa O

(slika 6.3).
Sada, dakle, vazi pOq

= p

, pa je pOq +p

= 2R.
Kao posledicu prethodnog tvrdenja, navodimo jos jedan od fundamen-
talnih rezultata Euklidske geometrije, dobro poznatu teoremu o zbiru unu-
trasnjih uglova u trouglu.
Teorema 6.1.2. Zbir unutrasnjih uglova proizvoljnog ABC jednak je zbiru
dva prava ugla.
Dokaz. Neka je p = p(A, B) i q prava paralelna sa p koja sadrzi teme C
datog trougla. Tacka C razlaze pravu q na dve disjunktne poluprave. Ako
su M i N dve razne
tacke prave q koje pri-
padaju jednoj, odnosno
drugoj polupravoj, bice
B(M, C, N), kao sto smo
prikazali na slici 6.4.
Ako sada primenimo
prethodno pokazanu
teoremu o uglovima sa
paralelnim kracima, ima-
Slika 6.4.
mo da je BAC = ACM i ABC = BCN. Najzad, iz ovih dveju
jednakosti sledi
(ABC) = BAC +ABC +ACB = ACM +BCN +ACB
= MCN = 2R.
Evo jos nekih cinjenica koje direktno proizilaze iz prethodne teoreme.
Posledica 6.1.1. Zbir unutrasnjih uglova konveksnog n-tougla (n 3) jed-
nak je izrazu 2(n 2)R, gde je R prav ugao.
Posledica 6.1.2. Zbir spoljasnjih uglova proizvoljnog n-tougla jednak je 4R.
74
6.2 Relacija paralelnosti pravih i ravni
U prethodnom izlaganju denisali smo pojam paralelnih pravih, duzi i
polupravih. Ovde detaljnije proucavamo paralelnost kao binarnu relaciju na
skupu pravih, ali i ravni u prostoru E
3
.
Teorema 6.2.1. Relacija paralelnosti jeste relacija ekvivalencije na skupu
pravih prostora E
3
.
Dokaz. Reeksivnost i simetricnost relacije paralelnosti sledi neposredno iz
njene denicije. Dokazimo, stoga, da vazi jos i tranzitivnost. U tom cilju,
neka su a, b, c tri proizvoljne prave prostora E
3
takve da je a b i b c.
Razmotricemo sledece tri moguc nosti:
(i) Ukoliko je a = b, b = c ili a = c onda je, ocito, a c.
(ii) Ako su a, b, c tri razne komplanarne prave, onda mora biti a c = .
Zaista, u suprotnom, iz a c = {P} sledi da kroz presecnu tacku P postoje
dve razne prave a i c paralelne sa pravom b. Ovo je prema Plejferovoj
aksiomi nemoguce, pa je a c.
(iii) Pretpostavimo sada da prave a, b, c nisu komplanarne. U tom
slucaju, na osnovu prethodnog dela dokaza bice opet a c = , pa os-
taje jos da pokazemo da prave a i c pripadaju jednoj istoj ravni. Neka je
Slika 6.5.
zato ravan odredena pravama a
i b, ravan odredena pravama b
i c, a ravan odredena pravom c
i ma kojom tackom A a (slika
6.5). Kako je A i = ,
to se ravni i seku po nekoj
pravoj a

, pri cemu je a

b = .
Zaista, u suprotnom bi svaka za-
jednicka tacka pravih a

i b pri-
padala i ravni i ravni , pa i
njihovoj presecnoj pravoj c, a ovo
je zbog b c nemoguce. Dakle, vazi a

b, a odatle, na osnovu Plejferove

aksiome, sledi da je a

= a. Najzad, iz poslednje jednakosti zakljucujemo da

su prave a i c disjunktne i komplanarne, tj. vazi a c.
Primetimo najpre da na osnovu Plejferove aksiome paralelnosti sledi da
u Euklidovom prostoru E
3
postoje bar dve paralelne prave. Pokazacemo
sada nesto vise, da je njima na jednoznacan nacin odredjena odgovarajuca
ravan.
75
Teorema 6.2.2. Postoji tacno jedna ravan koja sadrzi dve razne paralelne
prave p i q.
Dokaz. Neka su p, q proizvoljne razne paralelne prave Euklidovog prostora
E
3
. Uocimo na pravoj p dve razne tacke A i B, a na pravoj q tacku C (slika
6.6). Tacke A, B, C su nekolinearne, pa je njima, na osnovu teoreme 2.1.2,
jednoznacno odredena ravan
= (A, B, C). Ovoj ravni,
prema aksiomi I
7
, pripada
prava p, a pokazacemo da
joj mora pripadati i prava
q. Zaista, ako pretpostavimo
suprotno, da q ne pripada ,
onda je C jedina zajednicka
tacka prave q i ravni . S
druge strane, na osnovu Ple-
jferove aksiome, u ravni po-
stoji jedinstvena prava q

pa-
Slika 6.6.
ralelna pravoj p. Pritom je q = q

, pa kroz tacku C prolaze dve razne prave q

i q

koje su paralelne pravoj p. Ovo je, naravno, u suprotnosti sa Plejferovom

aksiomom paralelnosti.
Paralelnost sada prosirujemo kao relaciju koja opisuje poseban odnos
prave i ravni.
Denicija 6.2.1. U prostoru E
3
prava p je paralelna ravni , u oznaci
p , ako je p ili p = . U tom slucaju, kazemo, takode, i da je
ravan paralelna pravoj p i pisemo p.
Iz prethodne denicije jasno je da u relaciji paralelnosti prave p i ravni
svejedno koja je od njih prva a koja druga u ovom njihovom uzajamnom
odnosu. Stoga najcesce kazemo da su prava p i ravan (uzajamno) paralelne.
Jedna od vaznijih osobina koju ima ova relacija moze se formulisati sledecim
tvrdenjem.
Teorema 6.2.3. Ako u prostoru E
3
prava p ne pripada ravni i ako u istoj
ravni postoji prava q takva da je p q, tada je p .
Dokaz. Na osnovu pretpostavki datih u teoremi jasno je da su p i q dve
razne prave prostora E
3
. Iz relacija p = q i p q, primenom teoreme 6.2.2
zakljucujemo da prave p i q jednoznacno odreduju neku ravan (slika 6.7).
76
Pritom je = , pa iz
q i q , sledi da je
q = . Najzad, kako
prava p nema zajednickih
tacaka sa pravom q, mora
biti p = (objasnite
detaljnije zbog cega). To,
prema prethodnoj deni-
ciji, konacno znaci da je
p .
Slika 6.7.
Na kraju, narednom denicijom dajemo pojam paralelnih ravni Eukli-
dovog prostora E
3
.
Denicija 6.2.2. U prostoru E
3
ravan je paralelna ravni , u oznaci
, ako je = ili = .
Teorema 6.2.4. Relacija paralelnosti ravni prostora E
3
je relacija ekviva-
lencije.
Dokaz. Reeksivnost i simetricnost ove relacije sledi neposredno iz njene
denicije, pa dokazujemo da je ona i tranzitivna. U tom cilju, obelezimo
sa , , tri ravni prostora E
3
takve da je i . Ako je =
ili = , ocito je . Zato pretpostavimo da su date ravni medusobno
razlicite i pokazimo da ravni i tada nemaju zajednickih tacaka. Zaista,
ako bi se ravni i sekle po nekoj pravoj s, tada bi proizvoljna ravan koja
sece pravu s u nekoj tacki S i ravan po nekoj pravoj b, sekla ravni i
po dvema raznim pravama a i c koje sadrze tacku S i paralelne su pravoj b,
sto je nemoguce. Stoga je = , odnosno .
6.3 Primena paralelnosti u planimetriji
Pokazacemo sada kako se i na koji nacin relacija paralelnosti primenju-
je u opisivanju i pokazivanju nekih osobina geometrijskih gura u ravni.
Pre svega, denisacemo najvaznije klase cetvorouglova u kojima se koristi
pojam paralelnosti. Zatim istrazujemo neke od osobina koje, na osnovu
paralelnosti, poseduju trougao, cetvorougao i krug.
77
6.3.1 Paralelogram i trapez
Najpre formulisemo pojam paralelograma, kao cetvorougla koji se veoma
cesto posmatra u geometriji Euklidove ravni E
2
. Pre toga, primetimo da kod
svih prostih ravnih cetvorouglova mozemo, pored susednih stranica i uglova,
koristiti i termine naspramnih stranica, kod stranica bez zajednickih tacaka,
odnosno naspramnih uglova, kod uglova cetvorougla koji nemaju zajednicki
krak.
Denicija 6.3.1.

Cetvorougao u kome su (dve po dve) naspramne stra-
nice paralelne naziva se paralelogram. Posebno, paralelogram u kome sve
susedne stranice obrazuju prave uglove nazivamo pravouglim paralelo-
gramom ili pravougaonikom.
Denicija 6.3.2. Paralelogram u kome su sve stranice jednake naziva se
jednakostranicni paralelogram ili romb. Jednakostranicni pravougli pa-
ralelogram nazivamo kvadratom.
Sledecim tvrdenjem opisujemo osnovna svojstva paralelograma.
Teorema 6.3.1. U svakom paralelogramu vaze sledece osobine:
(a) Paralelogram je prost ravan cetvorougao.
(b) Naspramne stranice i naspramni ulovi paralelograma su jednaki.
(c) Zbir dva susedna ugla paralelograma jednak je zbiru dva prava ugla.
(d) Dijagonale paralelograma se polove medusobno.
Dokaz. (a) Neka je ABCD proizvoljan paralelogram, cije su paralelne
stranice AB i CD, odnosno BC i AD (slika 6.8). Nesusedne stranice,
zbog paralelnosti, nemaju zajednickih tacaka, pa paralelogram jeste prost
cetvorougao. Dalje, prema teoremi 6.2.2 prave AB i CD jednoznacno odre-
duju ravan kojoj pripadaju, a istoj ravni tada pripadaju prave BC i AD
(zasto?). Dakle, ABCD jeste ravan cetvorugao.
(b) Pri istim oznakama kao u prethodnom delu dokaza, tvrdenje nepo-
sredno sledi iz cinjenice da, prema teoremi 6.1.1, vazi ABD = BDC i
ADB = DBC, odakle sledi ABD

= BCD.
78
Slika 6.8. Slika 6.9.
(c) Tvrdenje je opet neposredna posledica teoreme 6.1.1.
(d) Neka su AC i BD dijagonale paralelograma, a O njihova presecna
tacka (slika 6.9). Na osnovu prethodno dokazanog tvrdenja pod (b) i jedna-
kosti ABO = ODC i BAO = OCD, dobija se AOB

= COD.
Odavde neposredno sledi i samo tvrdenje ovog dela teoreme.
Sada dajemo potrebne i dovoljne uslove da bi neki cetvorougao bio pa-
ralelogram.
Teorema 6.3.2. Prost cetvorougao je paralelogram akko ima bar jednu od
sledecih osobina:
(i) Naspramni uglovi (dva po dva) su jednaki.
(ii) Dve naspramne stranice su jednake i paralelne.
(iii) Dijagonale se polove medusobno.
Dokaz. Dokaz ovog tvrdenja je slican kao u prethodnoj teoremi, pa ga
ostavljamo citaocu kao vezbu.
U kratkim crtama dajemo i osobine ostalih podklasa klase paralelograma:
pravougaonika i romba. Pritom, zbog elementarnosti i ovde izostavljamo
dokaz navedenih cinjenica.
Teorema 6.3.3.

Cetvorougao ABCD je pravougaonik akko ima neku od
sledecih osobina:
(i) ABCD je paralelogram u kome su dijagonale jednake.
(ii) ABCD je cetvorougao u kome su dijagonale jednake i polove se.
(iii) ABCD je cetvorougao u kome su tri ugla prava.
79
Teorema 6.3.4.

Cetvorougao ABCD je romb akko ima neku od sledecih
osobina:
(i) ABCD je paralelogram u kome su dijagonale upravne jedna na drugu.
(ii) ABCD je paralelogram u kome bar jedna dijagonala polovi jedan od
njegovih uglova.
(iii) ABCD je prost cetvorougao u kome su sve stranice jednake.
Na kraju, opisacemo i trapeze kao vaznu klasu cetvorouglova srodnoj
prethodnoj.
Denicija 6.3.3. Prost cetvorougao u kome su tacno dve stranice paralelne
naziva se trapez. Paralelne stranice zovemo osnovicama, a ostale dve
stranice kracima trapeza.
Od osobina trapeza posebno izdvajamo sledecu, dobro poznatu cinjenicu.
Teorema 6.3.5. Duz koja spaja sredista krakova trapeza paralelna je nje-
govim osnovicama i jednaka njihovom poluzbiru.
Dokaz. Neka su AB i CD osnovice trapeza ABCD, a tacke E i F, redom,
sredista stranica BC i AD (slika 6.10). Oznacimo, dalje, sa MN AD duz
koja sadrzi tacku E, a ciji krajevi M i N pripadaju, respektivno, pravama
AB i CD. Tada je BEM

= CEN, odakle sledi da je ME = NE i
BM = CN.
S druge strane, cetvorougao AMND je paralelogram, jer su mu oba para
naspramnih stranica paralelne, pa na osnovu teoreme 6.3.1 vazi AM = DN
i AD = MN. Kako su E i F
sredista duzi MN i AD, respek-
tivno, to iz poslednje jednakosti
sledi AF = ME, tj. cetvorougao
AMEF je prema teoremi 6.3.2
takode paralelogram. Odavde sledi
da je EF AB, pa je odatle i
EF CD, odnosno i cetvorougao
DNEF jeste paralelogram, takode.
Slika 6.10.
Najzad, na osnovu teoreme 6.3.1 tada vazi EF = AM = DN, pa primenom
prethodnih jednakosti dobijamo
2EF = AM +DN = AM +DC +CN = AM +DC +MB = AB +CD.
Dakle, duz EF zaista predstavlja polovinu zbira duzi AB i CD.
80
6.3.2 Znacajne tacke trougla
U cilju denisanja vaznih tacaka trougla pokazujemo najpre sledece tvr-
denje, poznato kao teorema o srednjoj liniji trougla.
2
Teorema 6.3.6. Duz koja spaja sredista dveju stranica trougla paralelna je
trecoj stranici tog trougla i jednaka njenoj polovini.
Dokaz. Neka su D i E sredista stranica AC i BC trougla ABC. Tada
prava koja prolazi kroz tacku E i paralelna je stranici AC sece pravu AB u
tacki F, a pravu koja sadrzi tacku C i paralelna je pravoj AB sece u nekoj
Slika 6.11.
tacki G (slika 6.11). Sada
je BEF

= CEG, jer
su duzi BE i CE jednake,
uglovi EBF i ECG podu-
darni kao uglovi sa paralelnim
kracima, a uglovi BEF i
CEG podudarni kao una-
krsni uglovi. Dakle, imamo da
je EF = EG i BF = CG.
No, cetvorougao AFGC
je paralelogram, jer su mu
naspramne stranice paralelne,
pa je AC = FG i AF = CG. Kako je AD = CD i FE = GE, duzi
AD i FE su jednake, kao polovine jednakih duzi AC i FG. Najzad, tada
su u cetvorouglu AFED stranice AD i FE paralelne i jednake, pa je i on
paralelogram, tj. stranice AF i DE su paralelne i jednake. Dakle, duz DE
jeste paralelna stranici AB trougla ABC, pri cemu iz prethodno pokazanih
jednakosti sledi AF = BF = CG = DE, odnosno duz DE jednaka je
polovini duzi AB.
Prelazimo sada na razmatranje pojmova tezisnih duzi i tezista trougla.
Denicija 6.3.4. Duz koja spaja teme trougla sa sredistem naspramne
stranice nazivamo tezisnom duzi ili medijanom datog trougla.
Teorema 6.3.7. Sve tri tezisne duzi trougla seku se u jednoj tacki tako da
je duz od temena do tacke preseka dvostruko duza od ostalog dela tezisne
duzi.
2
Skrecemo paznju citaocu na ovu teoremu, koja se veoma cesto koristi u resavanju niza
razlicitih problema i zadataka.
81
Dokaz. Neka su AE i BD dve tezisne duzi trougla ABC. Kako je tada
B(B, E, C) i B(A, D, C), to se duzi AE i BD seku u tacki S koja pripada
unutrasnjosti datog trougla (slika 6.12). Neka je, dalje, F srediste duzi AS,
Slika 6.12.
a G srediste duzi BS. Duz FG
spaja sredista stranica AS i BS
trougla ABS, pa prema prethod-
noj teoremi vazi FG AB i
FG =
1
2
AB. Kako i duz DE
spaja sredista stranica AC i BC
trougla ABC, takode je DE
AB i DE =
1
2
AB. Dakle, duzi
FG i DE su paralelne i jednake,
pa na osnovu teoreme 6.3.2 sledi
da cetvorougao FGED jeste pa-
ralelogram. Prema teoremi 6.3.1 dijagonale FE i DG ovog paralelograma
se uzajamno polove, tj. vazi FS = SE i DS = DG. Najzad, kako je
FS = AF, zakljucujemo da su duzi FS i SE polovine duzi AS. Na isti
nacin se pokazuje da je DS polovina duzi BS.
Pokazimo sada da se sve tri tezisne duzi seku u jednoj tacki. Pret-
postavimo, stoga, suprotno, da se, recimo, tezisne duzi AE i CM seku u
nekoj tacki T razlicitoj od S (nacrtajte sami odgovarajucu sliku). Kako je,
prema prethodnom delu dokaza, AS = 2ES, tj. AE = 3ES, na isti nacin
se moze pokazati da je i AE = 3ET. Znaci, vazi 3ES = 3ET, odnosno
ES = ET, sto je na osnovu teoreme 4.1.2 nemoguce, jer su S i T tacke
prave AE sa iste strane tacke E. Dakle, duzi AE i CM zaista se seku u
istoj tacki S.
Denicija 6.3.5. Tacka u kojoj se seku sve tri tezisne duzi naziva se teziste
datog trougla.
Prelazimo sada na razmatranje pojmova simetrala stranica datog trougla,
odnosno kruga opisanog oko istog. Osnov za to daje naredno tvrdenje.
Teorema 6.3.8. Sve tri simetrale stranica trougla seku se u jednoj tacki,
centru kruga koji sadrzi temena datog trougla. Pritom, ovaj krug je jedin-
stveno odreden, tj. kroz temena trougla prolazi tacno jedan krug.
Dokaz. Neka su D i E redom sredista stranica AB i AC nekog trougla
ABC, a r i s simetrale datih stranica (slika 6.13). Prava r prolazi kroz D i
82
upravna je na AB, a prava
s prolazi kroz E i upravna
je na AC, pa se prave r
i s seku u nekoj tacki M.
Kako je tacka M na sime-
trali stranice AB, na os-
novu teoreme 4.4.12 vazi
AM = BM, a iz cinjenice
da M pripada simetrali
stranice AC imamo da je
i AM = CM. Odavde
sledi da je BM = CM,
tj. tacka M pada sime-
trali trece stranice BC.
Dakle, tacka M je podjed-
nako udaljena od sva tri te-
Slika 6.13.
mena trougla ABC, pa se njegova temena nalaze na krugu k kome je srediste
M. Kako u datoj ravni svaka od duzi ima samo jednu simetralu, to su tacka
M i sam krug k jedinstveno odredeni.
Denicija 6.3.6. Za krug koji sadrzi sva tri temena nekog trougla kaze se
da je opisan oko tog trougla. Slicno, tada kazemo da je trougao upisan u
dati krug.
Na osnovu dokaza prethodne teoreme sada mozemo formulisati pojam
visina i ortocentra proizvoljnog trougla.
Denicija 6.3.7. Duz koja spaja teme nekog trougla sa naspramnom stra-
nicom, odnosno pravom koja je sadrzi, a pritom je upravna na istu, naziva
se visina trougla.
Teorema 6.3.9. Prave koje sadrze visine trougla seku se u jednoj tacki.
Dokaz. Neka su h
a
, h
b
, h
c
visine trougla povucene redom iz temena A, B, C
trougla ABC. Dalje, neka je A

prava paralelna sa AB koja sadrzi tacku

C, zatim B

prava paralelna sa BC kroz teme A i, najzad, C

paralelna
sa CA kroz teme B (slika 6.14).

Cetvorougao ABCB

je paralelogram, pa
je, dakle, AB = B

C. Isto tako je AB = CA

, pa je C je srediste duzi A

.
Slicno se pokazuje da je A srediste duzi B

i B srediste duzi C

.
83
Slika 6.14.
S druge strane, kako je h
a
BC i B

BC, to mora biti h

a
B

. Na
isti nacin, vazi h
b
C

i h
c
A

. Dakle, prave koje sadrze visine h

a
, h
b
, h
c
jesu simetrale triju stranica A

, pa se prema prethodnoj teoremi seku

u jednoj tacki.
Denicija 6.3.8. Tacka u kojoj se seku sve tri visine jednog trougla, odnosno
prave koje ih sadrze, naziva se ortocentar tog trougla.
Na kraju, navodimo i odgovarajuce pojmove i tvrdenje koje se odnosi na
simetrale uglova i centar kruga upisanog u dati trougao.
Teorema 6.3.10. Simetrale svih uglova datog trougla seku se u jednoj tacki,
sredistu kruga koji dodiruje sve tri stranice tog trougla.
Dokaz. Neka su p, q, r redom simetrale uglova A, B, C trougla ABC.
Kako simetrala pripada uglu koji polovi, poluprava p sece stranicu BC u
nekoj tacki A
1
, pri cemu je B(B, A
1
, C). Slicno, poluprava q sece duz AA
1
,
ciji su krajevi na kracima ABC, u nekoj tacki S tako da je B(A, S, A
1
).
Tacka S, dakle, pripada obema polupravama p i q.
Neka su, sada, SL i SM upravne duzi iz tacke S redom na krake AB i
AC ugla BAC (slika 6.15). Tada vazi ALS

= AMS, odakle dobijamo
84
Slika 6.15.
SL = SM. Ako je, na
isti nacin, SN duz povucena iz
tacke S i upravna na krak BC
ugla ABC, onda je BLS

=
BNS. Otuda sledi da je
SL = SN, odnosno SM = SN.
Iz poslednje jednakosti konacno
imamo CMS

= CNS, pa
je MCS = NCS. Znaci,
poluprava CS jeste simetrala
ACB, tj. vazi CS = r. Dakle,
sve tri simetrale uglova u ABC
seku se u tacki S, pri cemu su duzi povucene iz tacke S i upravne na stranice
trougla u tackama L, M, N medusobno podudarne. Tada postoji krug sa
sredistem u tacki S koji sadrzi tacke L, M, N, a prema teoremi 5.3.3 stranice
trougla pripadaju tangentama tog kruga.
Denicija 6.3.9. Za krug koji dodiruje sve tri stranice nekog trougla kazemo
da je upisan u dati trougao.
6.3.3 Krug i mnogougao
U prethodnoj sekciji smo pokazali da se oko svakog trougla moze opisati,
odnosno unutar njega upisati krug. Ovde dajemo jos neke pojmove koje se
odnose na krug, ali i odnos kruga sa mnogouglovima oko kojih se on moze
upisati ili opisati. Na pocetku, ipak, dajemo denicije jos nekih pojmova
koji su u tesnoj vezi sa krugom.
Denicija 6.3.10. Duz AB ciji krajevi A, B pripadaju krugu K(O, r)
naziva se tetiva tog kruga. Precnik kruga jeste tetiva koja sadrzi srediste
O datog kruga.
Lako se pokazuje da je precnik kruga njegova najveca tetiva, kao i da
je svaka tetiva polovljena svojom normalom povucenom iz sredista datog
kruga (proverite za vezbu). U tesnoj vezi sa pojmom tetive nalazi se jos
nekoliko vaznih pojmova.
Denicija 6.3.11. Ugao koji pripada ravni nekog kruga a teme mu je
srediste kruga naziva se centralni (sredisnji) ugao tog kruga.
85
Denicija 6.3.12. Deo kruga koji se nalazi unutar nekog njegovog cen-
tralnog ugla naziva se kruzni luk. Presecne tacke A, B krakova tog ugla i
kruga nazivamo krajevima luka, a sam kruzni luk oznacavamo sa

AB.
Ako su A i B presecne tacke krakova konveksnog centralnog ugla aOb
sa krugom K(O, r), onda kazemo da tetiva AB, odnosno luk

AB, odgovara
centralnom uglu aOb (slika 6.16).
Na elementaran nacin tada se
pokazuje da jednakim tetivama
(lukovima) kruga odgovaraju jed-
naki centralni uglovi, odnosno da
vecoj tetivi (luku) odgovara veci
centralni ugao i obratno.
3
Na
kraju, uvodimo jos jedan pojam koji
je tesno povezan sa pojmom cen-
tralnog ugla kruga.
Slika 6.16.
Denicija 6.3.13. Konveksan ugao kome je teme na krugu K(O, r) a kraci
mu seku ili dodiruju taj krug nazivamo periferijskim uglom.
Slicno centralnim uglovima, kod periferijskih uglova takode ima smisla
posmatrati tetive, odnosno kruzne lukove koji im odgovaraju. Sledece funda-
mentalno tvrdenje daje dobro poznati odnos centralnih i periferijskih uglova
kruga.
Teorema 6.3.11. Periferijski ugao jednak je polovini centralnog ugla koji
odgovara istoj tetivi (luku) datog kruga.
Dokaz. Pretpostavimo najpre da je ACD periferijski ugao kome kraci CA
i CD seku krug K(O, r) u tackama A i D, pri cemu je CD precnik datog
kruga (slika 6.17). Centralni ugao koji zahvata isti luk

AD tada je AOD,
pri cemu on predstavlja spoljasnji ugao jednakokrakog trougla ACO. Kako
je tada AOD jednak zbiru dva nesusedna ugla ovog trougla, vazi
AOD = DOC +ACO = 2 ACD.
Neka je sada ACB periferijski ugao kome kraci CA i CB seku krug u
tackama A i B, a ne sadrze srediste O (videti opet sliku 6.17). Ako je opet
CD precnik kruga, prema prethodnom delu dokaza je AOD = 2 ACD
i BOD = 2 BCD. Odavde centralni ugao AOB, koji odgovara istom
luku kao i periferijski ugao ACB, mozemo napisati kao
AOB = AOD BOD = 2 (ACD BCD) = 2 ACD,
86
gde znak sabiranja vazi ako su tacke A i B sa raznih strana prave CD, a
znak oduzimanja u suprotnom slucaju.
Slika 6.17. Slika 6.18.
Razmotrimo sada slucaj kada krak CAugla ACD dodiruje krug K(O, r)
u tacki C, kao na slici 6.18. Ugao ACD je tada prav (zasto?), dok, s druge
strane, centralni ugao nad istim lukom jeste opruzen ugao COD. Dakle,
opet vazi COD = 2 ACD.
Najzad, neka je ACB periferijski ugao ciji krak CA dodiruje krug u
tacki C, a krak CB ga sece u tacki B i ne sadrzi srediste O (slika 6.18). Tada
je nekonveksan COB centralni ugao koji odgovara datom periferijskom
uglu, odnosno luku

BC. Ako je opet CD precnik datog kruga, imamo

COD = 2 ACD i BOD = 2 BCD, a odavde konacno sledi
COB = CODBOD = 2 (ACD BCD) = 2ACB,
gde operacije + i imaju istu interpretaciju kao i malopre.
Na osnovu prethodne teoreme neposredno slede naredne cinjenice.
Posledica 6.3.1. Svaka dva periferijska ugla nad jednakim tetivama su ili
jednaka ili suplementna.
Dokaz. Ako se dva periferijska ugla nalaze sa iste strane tetive oni odgo-
varaju istom centralnom uglu. Na osnovu prethodne teoreme tada sledi
njihova jednakost. Ukoliko su periferijski uglovi sa raznih strana tetive,
zbir njihovih centralnih uglova je pun ugao, odakle ponovnom primenom
prethodne teoreme sledi drugi deo tvrdenja.
Posledica 6.3.2. Svi periferijski uglovi nad precnikom kruga kao tetivom
jesu pravi uglovi.
87
Posledica 6.3.3. Centar opisanog kruga oko pravouglog trougla nalazi se
na sredistu njegove hipotenuze.
Konacno, koristeci pojmove tangenti i tetiva kruga mozemo opisati po-
sebna svojstva mnogouglova.
Denicija 6.3.14. Prost ravan mnogougao je tetivan ako postoji krug koji
sadrzi sva njegova temena. Slicno, prost ravan mnogougao je tangentan
ako postoji krug koji dodiruje sve njegove stranice.
Vec smo pokazali da osobine tetivnosti i tangentnosti imaju svi trouglovi.
Razmotrimo sada potrebne i dovoljne uslove pod kojima ista takva poseduju
cetvorouglovi.
Teorema 6.3.12. Konveksan cetvorougao je tetivan akko su njegovi nas-
pramni uglovi suplementni, tj. zbir dva naspramna ugla cetvorougla jednak
je zbiru druga dva naspramna ugla.
Dokaz. (=:) Neka je ABCD tetivan cetvorougao oko koga je opisan krug
sa centrom u tacki O, kao na slici 6.19. Kako je cetvorougao konveksan,
naspramna temena A i C su sa raznih strana prave odredene dijagonalom
BD. Na osnovu posledice 6.3.1 uglovi BAD i BCD, kao periferijski
uglovi sa raznih strana iste tetive BD su suplementni, a odatle jasno sledi i
suplementnost za ostala dva ugla.
(:=) Pretpostavimo sada da su naspramni uglovi cetvorougla ABCD
suplementni. Neka je k krug opisan oko trougla ABD. Tada se iz cetvrtog
temena C tetiva BD vidi pod uglom koji je suplementan uglu kod temena
A, pa i tacka C pripada krugu k.
Slika 6.19. Slika 6.20.
Teorema 6.3.13.

Cetvorougao je tangentan akko je zbir dve njegove nas-
pramne stranice jednak je zbiru ostalih dveju stranica.
88
Dokaz. (=:) Neka je ABCD tangentni cetvorougao u koga je upisan krug
sa sredistem u tacki O (slika 6.20). Neka su dalje K, L, M, N redom dodirne
tacke stranica AB, BC, CD, DA i upisanog kruga. Tada su odgovarajuce
tangentne duzi jednake (videti zadatak 5.7), pa imamo da je AK = AN,
BK = BL, CL = CM, DM = DCN. Odavde konacno dobijamo
AB+CD = AK +BK+CM +DM = AN +DN +BL+CL = AD+BC.
(:=) Obratno, neka su u cetvorouglu ABCD zbirovi naspramnih stra-
nica jednaki i neka je k krug koji dodiruje stranice AB, BC i AD (njegov
centar je presek bisektrisa uglova cetvorougla kod temena A i B). Kako je
prava odredena stranicom CB tangenta kruga k iz tacke C izvan njega, to
postoji jos jedna tangenta CD

, gde je D

presek ove tangente sa pravom

AD. Pretpostavimo da je D

= D i neka, recimo, vazi B(A, D

, D) (nacr-
tajte odgovarajucu sliku).

Cetvorougao ABCD

je tangentan, pa prema
prethodnom delu dokaza imamo da je AB + CD

= BC + AD

. Iz ove i
pretpostavljene jednakosti AB +CD = BC +AD dobijamo
CDCD

= AD AD

= DD

CD = CD

+DD

.
Medutim, iz CDD

sledi da je CD < CD

+DD

, sto protivureci poslednjoj

jednakosti. Dakle, vazi D = D

, tj. krug k dodiruje i cetvru stranicu CD

datog cetvorougla.
6.3.4 Merenje gura u ravni
Tek nakon uvodenja pojma paralelnosti u stanju smo da, slicno kao kod
duzi, denisemo odgovarajuci sistem merenja geometrijskih gura (povrsi)
u Euklidovoj ravni E
2
. Osnov za to daje
Denicija 6.3.15. Sistem merenja gura u ravni E
2
jeste funkcija ()
koja proizvoljnoj guri E
2
pridruzuje realan broj () i pritom zado-
voljava sledece osobine:
(i) Nenegativnost: Za svako E
2
vazi () 0.
(ii) Normiranost: Postoji kvadratna povrs
0
E
2
takva da je
(
0
) = 1.
89
(iii) Invarijantost: Za svake dve podudarne gure
1
,
2
vazi
(
1
) = (
2
).
(iv) Aditivnost: Ako za gure
1
,
2
i vazi =
1
+
2
, onda je
() = (
1
) +(
2
).
Za sistem merenja () brojevna vrednost () predstavlja meru, odno-
sno povrsinu gure E
2
. Kvadratna povrs
0
, ukoliko postoji, naziva se
jedinicna povrs mere . Ipak, za razliku od duzi, sistem merenja gura
u ravni ne postoji uvek, tj. svaku guru u ravni nije moguce izmeriti.
Objasnjenje ove cinjenice zasniva se na sledecoj konstrukciji:
Neka je E
2
ma koja gura cija je granica zatvorena prosta linija.
Za proizvoljnu kvadratnu povrs
0
iste ravni uocimo niz njoj podudarnih,
medusobom susednih kvadratnih povrsi. Dalje, oznacimo sa m
0
ukupan
broj svih takvih povrsi koje se u potpunosti nalaze unutar gure , a sa m

0
ukupan broj svih kvadratnih povrsi koje sa imaju zajednickih unutrasnjih
tacaka (slika 6.21). Ocito je da tada vazi nejednakost m
0
m

0
.
Podelimo sada dve
susedne stranice
povrsi
0
na jednak
broj od, recimo,
deset podudarnih,
medusobno susednih
duzi. Iz svake od
krajnjih tacaka ovih
duzi konstruisimo
prave linije paralelne
dvema naspramnim
stranicama povrsi
0
,
pa identican postupak
ponovimo i sa ostalim
kvadratnim povrsima,
Slika 6.21.
podudarnim sa
0
. Na taj nacin, dobijena je tzv. mreza ranga 1, koju
oznacimo sa
1
. Slicno kao i ranije, ukupan broj kvadratnih povrsi ove
mreze koji se nalaze unutar gure oznacimo sa m
1
, a ukupan broj svih
kvadratnih povrsi koje sa imaju zajednickih unutrasnjih tacaka obelezimo
sa m

1
. Tada, ocito, vazi m
1
m

1
, m
1
100 m
0
i m

1
100 m

0
.
Ponavljajuci isti postupak dobijaju se mreze
k
ranga k = 0, 1, 2, . . . , pri
cemu za svako k 0 vrednosti m
k
i m

k
zadovoljavaju nejednakost m
k
m

k
,
90
a za k 1 relacije m
k
100 m
k1
i m

k
100 m

k1
. Odavde dobijamo
m
0

m
1
100

m
2
100
2

m
k
100
k

m

k
100
k

m

1
100
m

0
,
tj. nizovi
_
m
k
100
k
_
i
_
m

k
100
k
_
su monotoni i ograniceni, pa postoje njihove
granicne vrednosti
= lim
k
m
k
100
k
,

= lim
k
m

k
100
k
.
Pritom, ocito je

, ali u opstem slucaju ne vazi jednakost ovih

granicnih vrednosti. Broj naziva se unutrasnja, a broj

spoljasnja mera
povrsi (u

Zordanovom smislu). Ako je =

, gura je merljiva u
smislu

Zordana i za nju, dakle, postoji sistem merenja () koji zadovoljava
ranije navedene aksiome. Iako nije svaka geometrijska ravna povrs merljiva,
moze se pokazati da iz gore opisane konstrukcije sistema merenja mere ()
proizilaze dobro nam poznate mere nekih geometrijskih gura u ravni.
Teorema 6.3.14. Neka je pravougaona povrs, pri cemu su a i b mere
susednih stranica te povrsi. Tada je mera povrsi jednaka njihovom proiz-
vodu, tj. vazi () = a b.
Dokaz. Neka su a
k
i a

k
brojevi koji odgovaraju podeli duzi (stranice) AB
zadate pravougaone povrsi = ABCD. Slicno, sa b
k
i b

k
oznacimo odgova-
rajuce brojevne vre-
dnosti u podeli susedne
stranice AD (slika
6.22). Tada za svaku
mrezu ranga k 0
u podeli pravougaone
povrsi ABCD, odnosno
za ranije denisane
brojeve m
k
i m

k
vaze
jednakosti m
k
= a
k
b
k
i m

k
= a

k
b

k
.
Slika 6.22.
S druge strane, imamo da je a
k
a

k
i b
k
b

k
, pa prelaskom na
91

Zordanove mere, odnosno granicne vrednosti i

imamo
= lim
k
a
k
b
k
100
k

= lim
k
a

k
b

k
100
k
lim
k
(a
k
+ 2) (b
k
+ 2)
100
k
= lim
k
_
a
k
b
k
100
k
+
2a
k
100
k
+
2b
k
100
k
+
4
100
k
. .

0
_
= lim
k
a
k
b
k
100
k
= .
Dakle, vazi =

, tj. povrs je merljiva u

Zordanovom smislu. Kako je,
po deniciji sistema merenja duzi,
a = lim
k
a
k
10
k
, b = lim
k
b
k
10
k
,
zamenom u prethodnu jednakost dobijamo =

= a b.
Slicno prethodnom tvrdenju, moze se pokazati
Teorema 6.3.15. Neka je a duzina proizvoljne stranice, a h njoj odgo-
varajuce visine u trougaonoj povrsi = ABC. Tada je mera ove povrsi
data jednakoscu () =
a h
2
.
6.4 Vektori u geometriji
Klasa paralelograma, koju smo opisali u prethodnom delu, omogucava
nam da u geometriji ravni uvedemo pojam vektora koji, kao sto znamo, ima
vaznu primenu i to ne samo u geometriji. Tom pojmu prethodi uvodenje
jedne pomocne relacije tacaka o kojoj ce sada biti reci.
Denicija 6.4.1. Ureden par tacaka (P, P

) je ekvipolentan (istoznacan)
sa uredenim parom tacaka (Q, Q

) ako su duzi PQ, P

, odnosno PP

, QQ

paralelne stranice paralelograma PQP

.
Na osnovu prethodne denicije neposredno sledi da su ekvipolentni parovi
tacaka (P, P

) i (Q, Q

) podudarni, stavise, da su orijentisane duzi PP

i QQ

92
podudarne i istosmerne (slika
6.23). Najzad, jednostavno se
pokazuje da relacija ekvipolencije
jeste relacija ekvivalencije den-
isana na skupu uredenih parova
tacaka u ravni. Stoga, ona
nam omogucava da skup svih
takvih parova razlozimo na odgo-
varajuce klase ekvivalencije. Na
taj nacin, dolazimo do osnovnog
pojma ove sekcije.
Slika 6.23.
Denicija 6.4.2. Klasu svih medu sobom ekvipolentnih parova tacaka ravni
nazivamo vektorom te ravni.
Vektore, uobicajeno, obelezavamo malim slovima, odnosno odgovara-
jucim parom ekvipolentnih tacaka iznad kojih stavljamo znak strelice, na
primer

a =

AB. U tom slucaju tacku A nazivamo pocetnom, a tacku
B krajnjom tackom vektora

AB. S obzirom da vektor predstavlja klasu
ekvipolentnih parova tacaka, ima smisla uvesti jos neke pojmove koji ga
preciznije karakterisu.
Denicija 6.4.3. Pravac vektora

AB odreden je pravom-nosacem AB,
a smer polupravom sa pocetkom u tacki A koja sadrzi tacku B. Vektore
koji imaju isti pravac nazivamo kolinearnim. U suprotnom, vektori su
nekolinearni.
Denicija 6.4.4. Rastojanje izmedu pocetne tacke A i krajnje tacke B
vektora

a =

AB nazivamo duzinom ili intenzitetom datog vektora, a
oznacavamo ga sa |

a | =

AB

.
Jasno je da intenzitet vektora

a =

AB predstavlja, u stvari, ranije
denisanu meru duzi-nosaca AB datog vektora. Odatle neposredno sledi
da intenzitet vektora ima sve osobine mere duzi o kojima smo vec govorili.
Specijalno, ako je duzina vektora

a jednaka nuli, onda je A = B, pa takav
vektor nazivamo nula vektorom i simbolicki obelezavano sa

0 =

AA.
Jasno je da nula vektor ne odreduje nikakav pravac, niti smer.
Denicija 6.4.5. Vektor

a =

BA je suprotan vektoru

a =

AB.
Na osnovu deniicije suprotnog vektora

a , jasno ja da on i vektor

a
imaju jednake intenzitete, tj. vazi |

a | = |

a | . Sada mozemo denisati i

dve vrste tzv. linearnih operacija sa vektorima.
93
Denicija 6.4.6. Neka su

a =

AB i

b =

BC dva vektora iste ravni. Tada,
vektor

c =

AC nazivamo zbirom vektora

a i

b , u oznaci

c =

a +

b .
Nije tesko dokazati da zbir dva vektora

a =

AB i

b =

BC ne zavisi od
polozaja tacaka A, B, C. Zaista, ako je A

ma koja druga tacka, a B

, C

ta-
Slika 6.24.
cke takve da je

a = A

i

b =

, orijentisane duzi AB i A

,
odnosno BC i B

bice istosmerne
podudarne (slika 6.24). Na os-
novu toga sledi da su podudarne
i istosmerne orijentisane duzi AC i
A

, jer je

AC =

AB +

BC =

.
Neka od najvaznijih svojstava op-
eracije sabiranja vektora mogu se
iskazati narednom teoremom, koju
navodimo bez dokaza:
Teorema 6.4.1. Za svaka tri vektora

a ,

b ,

c vaze sledece jednakosti:

(i)

a +

b =

b +

a ;
(ii)

a + (

b +

c ) = (

a +

b ) +

c ;
(iii)

a +

0 =

0 +

a =

a ;
(iv)

a + (

a ) =

0 .
Sem, operacije sabiranja, na skupu vektora moze se denisati i operacija
mnozenja vektora brojem (skalarom).
Denicija 6.4.7. Neka je

x proizvoljan vektor i k R. Proizvod vektora

x brojem k jeste vektor

y = k

x koji zadovoljava sledece uslove:

(i) Intenzitet vektora

y jednak je proizvodu iz apsolutne vrednosti broja
k i intenziteta vektora

a , tj. |y| = |k| |x|.
(ii) Vektor

y je kolinearan sa vektorom

x , pri cemu su ova dva vektora
istog smera ako je k > 0, odnosno suprotnog smera za k < 0.
Na osnovu denicije operacije mnozenja vektora brojem neposredno sledi
94
Teorema 6.4.2. Neka su

a i

b proizvoljni vektori i k, k
1
, k
2
R realni
brojevi. Tada je
(i) k(

a +

b ) = k

a +k

b ;
(ii) (k
1
+k
2
)

a = k
1

a +k
2

a ;
(iii) (k
1
k
2
)

a = k
1
(k
2

a );
(iv) 1

a =

a .
6.5 Konstrukcije lenjirom i sestarom
Posbno mesto u gometriji zauzimaju konstruktivni zadaci, tj. problemi
gde se zahteva da se pomocu lenjira i sestara konstruisu geometrijske gure
koje zadovoljavaju neke unapred zadate osobine. Svaka konstrukcija sastoji
se od niza jednostavnijih, tzv. osnovnih konstrukcija koje neposredno slede
na osnovu dobro poznatih geometrijskih cinjenica. Osnovne konstrukcije, u
principu, mozemo podeliti na dve grupe:
Osnovne konstrukcije koje mogu realizovati lenjirom, gde spadaju
1. konstrukcija prave kroz dve razne zadate tacke;
2. konstrukcija poluprave sa zadatom pocetnom i jos jednom svojom
tackom;
3. konstrukcija duzi kojoj su date krajnje tacke.
Osnovne konstrukcije koje se realizuju sestarom su
1. konstrukcija kruga kome je zadat centar i poluprecnik;
2. konstrukcija kruznog luka kome su dati centar i dve krajnje tacke.
Pored osnovnih, postoje neke jednostavnije konstrukcije koje takode
smatramo poznatim, pa ne proveravamo formalno njihovu ispravnost, vec ih
koristimo pri resavanju konstruktivnih zadataka. Takve konstrukcije nazi-
vamo elementarnim i od znacajnih navodimo sledece:
konstrukcija simetrala (duzi i uglova);
konstrukcija paralelnih pravih, polupravih i duzi;
konstrukcija normalnih pravih, polupravih i duzi;
95
konstrukcija duzi (ugla) podudarne datoj duzi (uglu);
konstrukcija trougla kome se dati oni njegovi elementi koji su navedeni
u stavovima o podudarnosti dva trougla.
Opisacemo sada nacin na koji se resavaju problemi konstrukcije slozenijih
geometrijskih gura. Primetimo da sve konstruktivne zadatke, u formalnom
smislu, mozemo opisati iskazom:
Konstruisati guru koje zadovoljava uslove A.
Tada se sam postupak resavanja konstruktivnih zadataka sastoji iz sledece
cetiri etape:
I Analiza
Opisivanje mogucnosti da se dode do resenja zadatka, odnosno svih potreb-
nih uslova koji ce biti korisceni u njegovom resavanju. U ovoj etapi sma-
tramo da je zadatak resen, tj. da postoji gura koja zadovoljava uslove
A. Ove uslove najcesce transformisemo u skup uslova B koji omogucavaju
konstrukciju gure , a da pritom vazi A =B.
II Konstrukcija
Ovde, kao sto smo vec naveli, polazeci od zadatih elemenata i primenom
konacnog broja elementarnih konstrukcija crtamo trazenu geometrijsku -
guru. Pritom, sam postupak konstrukcije, odnosno svaki od njenih koraka,
treba detaljno obrazloziti.
III Dokaz
Ovo je etapa u kojoj treba formalno pokazati da konstruisana geometrijska
gura zadovoljava uslove B, odnosno uslove A koji su dati u zadatku.
Dakle, na formalan i logicki strog nacin pokazujemo da je tacna implikacija
A =B.
IV Diskusija
Razmatramo sve moguce pretpostavke koriscene u samoj konstrukciji. Sa-
mim tim, precizno navodimo sve uslove pod kojima zadatak ima resenja (i
koliko njih), odnosno uslove kada zadatak nema resenja. Naravno, sama
egzistencija i broj resenja datog problema prevashodno zavisi od zadatih
96
uslova A.
Kao ilustraciju prethodno opisanog postupka resavanja konstruktivnih
problema i zadataka, navodimo nekoliko karakteristicnih primera.
Primer 6.5.1. Iz proizvoljne tacke A koja je izvan kruga k = K(O, r)
konstruisati tangente na dati krug.
Resenje:
I Analiza: Pretpostavimo da su iz tacke A konstruisane tangente t
1
i t
2
na kruznicu k. Neka su, dalje, P i Q tacke dodira ovih tangenti sa krugom,
a S srediste duzi OA (slika 6.25). Kako su OPA i OQA pravi uglovi,
njihova temena pripadaju krugu l ca centrom u tacki S i poluprecnikom
1
2
OA. (Zasto?) Dakle, dodirne tacke P, Q tangenti predstavljaju tacke pre-
seka krugova k i l, pa su prave t
1
, t
2
jednoznacno odredene parovima tacaka
P, A, odnosno Q, A.
Slika 6.25.
II Konstrukcija: Najpre konstruisemo medijatrisu s duzi OA, pri cemu
sa S oznacimo presek medijatrise sa datom duzi. Zatim konstruisemo krug
l = K(S,
1
2
OA) i sa P, Q oznacimo presecne tacke krugova k i l (ukoliko one
postoje). Najzad, kroz tacke P, A konstruisemo pravu t
1
, a kroz tacke Q, A
pravu t
2
.
III Dokaz: Za duz OA, prema teoremi 4.4.2 postoji jedinstvena medi-
jatrisa s, kao i srediste S. Kako je tacka A izvan kruga k, to je r < OA, pa
za zbir poluprecnika krugova k i l vazi
r +
1
2
OA < 2
1
2
OA = OA.
97
Odavde sledi (videti zadatak 5.11) da krugovi k i l imaju tacno dve presecne
tacke P i Q. Stoga kroz tacku A postoje tacno dve prave t
1
, t
2
koje sadrze
ove tacke. Najzad, na osnovu analize i konstrukcije sledi da su OPA i
OQA pravi uglovi, tj. prave t
1
i t
2
zaista predstavljaju trazene tangente
koje zadovoljavaju uslove zadatka.
IV Diskusija: Na osnovu prethodnog dokaza jasno je da, pri zadatim
uslovima, zadatak uvek ima jedinstveno resenje.
Primer 6.5.2. Konstruisati ABC ako su poznati sledeci njegovi elementi:
- ugao kod temena A,
h
b
- visina iz temena B,
t
c
- tezisna duz iz temena C;
Resenje:
I Analiza: Na slici 6.26 prikazan je trougao ABC sa zadatim elementima.
Primetimo da se dati ugao A = moze konstruisati. S druge strane, teme
B nalazi se na rastojanju h
b
od stranice AC, tj. pripada
pravoj m koja je paralelna sa
AC i takode se nalazi na is-
tom rastojanju h
b
od prave
AC. Najzad, teme C pripada
krugu k ciji je centar srediste
S duzi AB, a poluprecnik za-
data duz t
c
. Na osnovu ovih
elemenata moguce je konstru-
isati trazeni trougao.
Slika 6.26.
II Konstrukcija: Konstruisimo najpre pAq = , kao i pravu n upravnu
na polupravu Aq u tacki A. Na polupravoj An, s one iste strane prave q s
koje se nalazi poluprava Ap, konstriusemo duz AD = h
b
. Zatim, kroz tacku
98
Slika 6.27.
D konstruisemo pravu
m q koja mora seci
pravu p u nekoj tacki B.
(Zasto?) Sada mozemo
konstruisati srediste S
duzi AB, a zatim i krug
k = K
_
S,
tc
2
_
. Sa
C oznacimo neku od
presecnih tacke kruga k
i poluprave Aq (uko-
liko one postoje). Na
ovaj nacin, konstruisan
je ABC, kao na slici
6.27.
III Dokaz: Neposredno sledi na osnovu analize i konstrukcije, pa ga
ostavljamo citaocu za samostalan rad.
IV Diskusija: Da bi zadatak imao resenja neophodno je da ugao bude
manji od opruzenog ugla. Ukupan broj resenja tada zavisi od velicina duzi
t
c
i AB. (Opisite detaljno sve moguce slucajeve koji ovde nastaju.)
6.6 Zadaci za vezbu
Zadatak 6.1. Dokazati da se izometrijskom transformacijom paralelne prave
preslikavaju u paralelne prave.
Zadatak 6.2. Ako su p, q, r prave jedne iste ravni takve da je p q i rp,
dokazati da je tada rq.
Zadatak 6.3. Dokazati da sredista stranica bilo kojeg cetvorougla predsta-
vljaju temena nekog paralelograma ili se nalaze na jednoj pravoj.
Zadatak 6.4. Neka je H ortocentar trougla ABC i K, L, M, N redom
sdredista AB, AC, HB, HC. Dokazati da je tada cetvorougao KLMN pra-
vougaonik.
99
Zadatak 6.5. Dokazati da u proizvoljnom trouglu sredista stranica, pod-
nozja visina i sredista duzi odredenih ortocentrom i temenima tog trougla
pripadaju jednom istom krugu.
4
Zadatak 6.6. Ako su P i Q sredista stranica BC i CD paralelograma
ABCD, dokazati da duzi AP i AQ dele dijagonalu BD datog paralelograma
na tri podudarne duzi.
Zadatak 6.7. Neka su P, Q, R sredista stranica AB, BC, CD paralelograma
ABCD. Ako prave DP i BR seku duz AQ u tackama K i L, dokazati da
je KL =
2
5
AQ.
Zadatak 6.8. Ako su M i N sredista krakova AD i BC trapeza ABCD
(AB > CD), a P i Q sredista njegovih dijagonala dokazati da su tacke
M, N, P, Q kolinearne, kao i da je PQ =
1
2
(AB CD).
Zadatak 6.9. Neka je P srediste osnovice BC jednakokrakog trougla ABC
i Q podnozje normale iz tacke na krak AC tog trougla. Ako je S srediste
duzi PQ, dokazati da je ASBQ.
Zadatak 6.10. Ako je H ortocentar trougla ABC, dokazati da su polu-
precnici krugova opisanih oko trouglova HBC, HAC i HAB medusobno
jednaki.
Zadatak 6.11. Ako je CD visina nad hipotenuzom pravouglog trougla
ABC, a M i N sredista duzi CD i BD, dokazati da je AMCN.
Zadatak 6.12. U jednakostranicnom trouglu ABC iz proizvoljne tacke M
BC povucene su paralele MP AB do preseka P AC, kao i MQ AC
do preseka Q AB. Dokazati da je AP +AQ = BC.
Zadatak 6.13. Neka je S centar kruga upisanog u ABC. Ako je s prava
koja sadrzi tacku S, paralelna je sa pravom BC i sece stranice AB i AC tog
trougla redom u tackama M i N, onda je BM +CN = MN. Dokazati.
Zadatak 6.14. Neka su P, Q, R proizvoljne tacke na stranicama BC, AC
i AB trougla ABC. Dokazati da se krugovi opisani oko trouglova AQR,
PBR i PQC seku u jednoj tacki (Mikelova tacka).
Zadatak 6.15. Dokazati da podnozja normala iz proizvoljne tacke opisanog
kruga trougla na prave odredene stranicama tog trougla pripadaju jednoj
pravoj.
5
4
Ovaj krug naziva se Ojlerov krug ili krug devet tacaka.
5
Ova prava naziva se Simpsonova prava.
100
Zadatak 6.16. U pravouglom trouglu ABC nad katetom AC kao precni-
kom konstruisan je krug koji sece hipotenuzu AB u tacki E. Ako tangenta
kruga u tacki E sece katetu BC u tacki D, dokazati da je trougao BDE
jednakokrak.
Zadatak 6.17. Ugao izmedu dve secice koje se seku van kruga jednak je
polurazlici centralnih uglova nad tetivama odredenih krakovima tog ugla.
Dokazati.
Zadatak 6.18. Ugao izmedu dve tangente nekog kruga jednak je polurazlici
centralnih uglova nad lukovima odredenih krakovima tog ugla. Dokazati.
Zadatak 6.19. Neka su D i E proizvoljne tacke polukruga konstruisanog
nad duzi AB kao precnikom. Ako je F presek pravih AD i BE, a G presek
pravih AE i BD, dokazati da je FGAB.
Zadatak 6.20. U tacki P konstruisane su tangente PB i PD kruga k(0, r)
sa dodirnim tackama B i D. Ako prava PO sece krug k u tackama A i C tako
da je B(P, A, C), dokazati da je BCD = PBD, kao i da je poluprava
BA bisektrisa ugla PBD.
Zadatak 6.21. Ako je ABCD tetivni cetvorougao, E ortocentar trougla
ABD i F ortocentar trougla ABC, dokazati da je cetvorougao CDEF pa-
ralelogram.
Zadatak 6.22.

Cetvorougao ABCD upisan je u krug sa centrom u tacki
O. Ako su dijagonale AC i BD tog cetvorougla medusobno normalne i M
podnozje normale iz tacke O na pravu AD, dokazati da je OM =
1
2
BC.
Zadatak 6.23. Neka su A
1
, B
1
, C
1
sredista stranica BC, AC, AB trougla
ABC. Dokazati sledece jednakosti:
(a) 2

B
1
A
1
=

AB (teorema o srednjoj liniji trougla);
(b)

AA
1
+

BB
1
+

CC
1
=

0 ;
(c)

MA +

MB +

MC =

MA
1
+

MB
1
+

MC
1
, ako je M proizvoljna
tacka.
Zadatak 6.24. Neka je O centar opisanog kruga, a H ortocentar trougla
ABC. Dokazati da vazi:
(a)

OA+

OB +

OC =

OH (Hamiltonova teorema);
(b) 2(

OA +

OB +

OC) =

AH +

BH +

CH.
101
Zadatak 6.25. Primenom vektora pokazati da su centar opisanog kruga O,
teziste T i ortocentar H trougla ABC kolinearne tacke i da vazi HT = 2TO.
6
Zadatak 6.26. Ako je cetvorougao ABCD trapez u kome je AB CD
i M, N sredista stranica AD, BC, dokazati da je (

AB +

DC) = 2

MN
(teorema o srednjoj liniji trapeza).
Zadatak 6.27. Konstruisati krug k = K(O, r) koji sadrzi date tacke M i
N, a centar mu se nalazi na datoj pravoj p.
Zadatak 6.28. Konstruisati zajednicke tangente dva kruga.
Zadatak 6.29. Konstruisati skup sredista svih tetiva datog kruga jednakih
datoj duzi a.
Zadatak 6.30. Konstruisati skup temena svih uglova jednakih datom kon-
veksnom uglu , ciji krakovi dodiruju dati krug.
Zadatak 6.31. Konstruisati kvadrat ABCD ako su date tacke P, Q, R, S
koje pripadaju redom stranicama AB, BC, CD, AD tog kvadrata.
Zadatak 6.32. Konstruisati trapez ABCD (AB CD AB > CD) ako
su dati kraci BC = c, AD = d, srednja linija MN = m i razlika osnovica
AB CD = a b.
Zadatak 6.33. Neka su A, B, C tri nekolinearne tacke. Konstruisati tacku
D tako da cetvorougao ABCD bude i tetivan i tangentan.
Zadatak 6.34. (veliki zadatak) Za proizvoljan ABC (AC > AB)
konstruisati:
(a) krug k(S, r) upisan u dati trougao koji dodiruje stranice BC = a,
CA = b i AB = c redom u tackama P, Q, R;
(b) krug l(O, ) opisan oko ABC;
(c) spolja upisane krugove k
i
= K(S
i
, r
i
), koji dodiruju prave odredene
stranicama i {a, b, c} redom u tackama P
i
, Q
i
i R
i
.
Ako je p =
1
2
(a +b +c) poluobim trougla ABC, pokazati da je tada:
(i) AQ
a
= AR
a
= p; (ii) AQ = AR = p a; (iii) QQ
a
= RR
a
= a;
(iv) PP
a
= b c; (v) P
b
P
c
= b +c; (vi) r
a
+r
b
+r
c
= 4R +r;
(vii) Srediste duzi BC je ujedno i srediste duzi PP
a
i P
b
P
c
.
6
Prava koja sadrzi ove tri tacke obicno se naziva Ojlerova prava.
102
Zadatak 6.35. Konstruisati ABC ako su dati sledeci njegovi elementi:
(i) ugao A = , stranica BC = a i zbir stranica AB +AC = b +c;
(ii) ugao A = , stranica BC = a i zbir visina h
b
+h
c
= d;
(iii) stranica BC = a, razlika ostalih dveju stranica b c (b > c) i polu-
precnik upisanog kruga r;
(iv) stranica BC = a, razlika uglova BC = i razlika stranica b c;
(v) razlika uglova B C = , razlika stranica b c i poluprecnik
upisanog kruga r;
(vi) razlika stranica bc, poluprecnik upisanog kruga r i poluprecnik spolja
upisanog kruga r
a
;
(vii) stranica a, zbir stranica b +c i poluprecnik opisanog kruga ;
(viii) ugao A = , zbir stranica b +c i poluprecnik opisanog kruga ;
(ix) ugao A = , stranica BC = a i poluprecnik spolja upisanog kruga
r
b
;
(x) zbir stranica b +c i poluprecnici spolja upisanih krugova r
b
i r
c
;
(xi) ugao A = , poluprecnik upisanog kruga r i duz s
A
kao deo simetrale
A koji pripada trouglu;
(xii) ugao A = , poluprecnik spolja upisanog kruga r
a
i duz s
A
kao deo
simetrale A koji pripada trouglu.
Literatura
[1] Lopandic D. (1987), Geometrija. Naucna knjiga, Beograd.
[2] Mitrovic M., Ognjanovic S., Veljkovic S., Petkovic Lj., Lazarevic N.
(2003), Geometrija. Krug, Beograd
[3] Prvanovic M. (1987), Osnovi geometrije. Gradevinska knjiga, Beograd.
[4] Radojcic M. (1961), Elementarna geometrija. Naucna knjiga, Beograd.
[5] Tosic R., Petrovic V. (1995), Problemi iz geometrije: metodicka zbirka
zadataka. PMF, Novi Sad.
103