NAUCNO DRUSTVO BOSNE I HERCEGOVINE GODISNJAK KNJIGA OI CENTAR ZA BALKANOLOSKA ISPITIVANJA Knjiga 1. Redakcioni odbor: Alojz Benac, Borivoj Covié i Esad Pasali¢ Urednik, ALOJZ BENAC, dopisni élan Nauénog drustva BiH SARAJEVO 1965sociny TR SAVANTE DE BOSNIE-HERZEGOVINE ANNUAIRE. TOME III CENTRE D’ETUDES BALKANIQUES Livre 1. Comité de Rédaction: Alojz Benac, Borivoj Covié et Esad Paiali¢ Rédacteur en chef ALOJZ BENAC, membre correspondant de Id Société savante de B. H. Rasy gn SARAJEVO 1965 SADRZAJ Milan Budimi De Hil@uriorum Pelastarum vestigiis quibusdam lexicis — Neki leksitki Dutica i Mihailo D. Petrufevski: Najstariji_pisani podaci o zanatstvu na Balkanu — Les métiers dans les Balkans d’aprés les documents écrits les plus anciens. .. 2... - Radoslav Katigié: Zur Frage der keltischen und pannonischen Namengebieten im rimischen Dalmatien — © pitanja keltskih i panonskih imenskih podratja u rimsko} provineifi Dalmacifii:) 00s Weer aghs lis + satin eos Duje Rendié-Miotev Prolegomena tique styea) I ee as s+ Franjo Baritié: »Monemwvasijska* hronika o doseljavanju Avaro-Slovena na Peloponez 587. “La Cronique de ,,Monemvasie sur I’arrivée des Avaro-Slaves a Pélopon- nése en 587). \ EE MMEMENGI CATS. ee ee Ajeti: Poreklo nekih mitskih i demonskih naziva u Siptarskom — Origine de certains noms mythologiques et démoniaques dans Ja langue albanaise . . Dimitrije Sergejevski: 1x problematike ilirske umjetnosti — Zur Problematik der illyischen Kunst. . 5 ieee ei ==. == Branko Gavela: © ilirskom supstratu na Balkanu — Uber das illyrische Substrat auf dem Belkan... )s 2./c) 2 aceeaa eee gReME cameras) 2. Mate Suié: ‘Autohtoni clementi u urbanizmu antitkih gradova naieg Primorja — Elt- ments autochtones dans T'urbanisme des villes antiques de litoral yougo- slave... eed iene ene Iwan Pudié: Sudikovski znaci — Inscriptions de Sudikova . . Milovan Gavassi: Stone-encircled Graves in Bosnia-Heraegovina — Grobovi » vijencen od kamena u Bosni i Hercegovini .... +... : 2 Ljeposava Covit-Vekit: Tabor tekuée bibliografije radova iz paleobalkanistike u Jugoslaviji (19631964)... Hronia ischial ae ees a VA a faa da Ksad Patalié : In memoriam Dimitriju Sergejevskom « . Strana 1B 33 ” 95 119 143 163 179 187 195 221BRANKO GAVELA O ILIRSKOM SUPSTRATU NA BALKANU I Na¥a danasnja znanja o Ilirima i njihovoj kulturnoj i istorijskoj stra- tifikaciji navode nas na pokuSaj da nademo i odredimo elemente njihovog protoistorijskog, odnosno praistorijskog supstrata. Tzvesne, za sada jo8 uvek poéetne rezultate na liniji takvih istrazivanja pruza komparativno prougavanje podataka pretezno dveju nautnih disciplina — lingvistike i arheologije — koje se veé decenijama bave problemima porekla, strukture i razvoja jezik i kulture Hira kao jedne od najstarijih indoevropskih populacija u Evropi. Rezultati do kojih je u ovom smislu dosla antropologija svode se na obave- Stenja ograni¢enog orijentacionog znataja, koja su jo8 uvek daleko od premisa koje bi dopustile izvodenje uopstenijih dedukcija." Da bismo se pravilno koristili podacima koje nam posredno i nepo- sredno pruzaju ove grane nauke o Ilirima, 0 njihovom formiranju, kao i o njihovom mestu u ranoj indoevropskoj zajednici, a s druge strane, da bismo mogli ukazati na pravac u kome treba traziti resenja pitanja koja smo obu- hyatili sadréajem i znatenjem pojma ,ilirski supstrat“, potrebno je da odredimo glavne koordinate samog problema. Njegove su dve osnovne komponente: 1, prostor na kome se najranije pojavljuju Iliri sa posebnim obelezjem kulture, jezika i antropoloskog faciesa i 2. vreme kome pripada prva pojava i kulturna afirmacija Tira. Prirodno je da se one ne pojavijuju izolovano, nego u kon- tekstu jednog i prostorno i vremenski Sirokog kompleksa, éiji se obrisi gube u daljinama i dubinama ranog bronzanog i eneolitskog doba. Na razvodu tih vremenskih termina, s jedne strane, i jo uvek nedovoljno jasnih nam kretanja i osciliranja koja su dovela do kvalitativnih promena u ekonomskoj, jezi¢ko), materijalnoj i duhovnoj strukturi pojedinih grupa populacija, s druge strane, do formiranja ekonomskih i kulturnih celina u oblastima koje u izvesnom smislu poseduju privredno autarkiéne potencijale, potivaju koreni problema ilirskog supstrata u balkansko-podunavskom bazenu. Objektivna, iako ograniéena, vrednost podataka koji ulaze u okvir nagih istrazivanja i prodlost do koje dopiremo obavezuju nas da termin ,,ilirski supstrat upotrebljavamo * Kotka W., Zagadnienia etnogenezy ludow Europy, Wroclaw, 1958, 263, sqqu