MIODRAG BULATOVI CRVENI PETAO LETI KA NEBU

1. MASLAAK I POETAK
Bosa, polunaga, sva izgrebena i upava, luda Mara leala je na livadi. Izvaljena nauznak, s crnim kovrdama u travi i cveu, gledala je veito planim oima u provaliju neba: inilo joj se da mu kraja nema, kao to ga nije bilo ni vrstoj zemlji pod njenim pleima. Izgledalo joj je da se sunce u pomamnom obrtanju sve vie zagreva. odnevna vrelina dopirala je i do njeni! slepoonica i mutila joj misli. "i o emu vanom nije ni mislila. #amo je tako leala, grickala kiselicu i gledala oblaak to se, poput jagnjee koe, rastezao izme$u iljatog kamenog brda i sunca. %blak je bio nean i nije se mogao mnogo rastegnuti: pucali su mu avovi i on se raspadao kao to se rainja svaka koa kad se tegli na sve strane. relazila je rukama preko mladi! i jo jedri! grudi, stiskala i!, gnjeila i! vlanim dlanovima, uverena da e joj se bolovi u utrobi stiati. &uke su klizile niz telo, prtile ga, muile ga kao tu$e da je. 'li bolovi nisu prestajali, i ona je dr!tala i utala. &uke su se, najzad, sastajale na trbu!u i tu se !vatale i stezale. 'li bol na nji! nikako nije !teo da pre$e. I one su se, te dobre ruke pokrzani! noktiju, rastavljale i na slabinama savijale u gr. (rti i okotali nokti grebli su kou, ulazili u nju, sekli je: jai i otriji bio je bol u mesu oko pupka. Misli na neto drugo, ree sebi kad oseti da ju je spopao !ladan znoj, misli na neto deseto. I zaboravi da postoje nevolje. )amisli da nigde na zemlji nema bola. *to, jesi li s!vatila: nema vie muka i patnji, i ljudi lake diu i koraaju. "i tebe vie ne pee, zar ne vidi. Misli o tome kako ti je dobro i kako je i ostalima lepo. "iko nije nesrean. +judska srca su puna, i nikome nee suze na oi. ,ajde, jesi li ve zamislila. )amislila sam, ree opet sebi, sve sam zamislila. I lepo je. "a sve strane je mir. +judi su se odjednom prodobrili i nee jedni drugima oi da vade. -o mi je bilo najtee da zamislim. . poetku nisam mogla da poverujem oima kojima sam i! videla. ' sad su tu, preda mnom, krotki i meki. "e misli na bol, kad ti kaem, proaputa u sebi. "ije toliko vaan / proi e. Bolje podigni glavu i araj oima po nebu. 0ledaj u sunce. *to, tako. 'ko moe, zagledaj mu se pravo u oi. 1idi na kojoj mu je strani srce. Ima li due, je li surovo, i moe li ita u svojoj kljualoj glavi da zamisli. 'ko ti se uini da je dobro i lepo, poljubi ga u gornju zavrnutu usnu. ' ako to nee, ne budi dokona i misli na ta lii. Ima li kakve slinosti s cvetom bele rade. "ema, ne lii na taj cvet. 2a te ne podsea na carevo oko3 2a, ba me podsea na cvet carevo oko to raste po planinama. 'li zar ti se ne ini da lii i na bolesnog pauka koji, muen glavoboljom, gun$a i prede, i baca oko sebe nevidljive smrtonosne konce. 4este, i na tog pauka vatronou lii. "a nebu je videla oblaak. -opio se kao grudva snega u detinjoj ruci. #unce je sve vie !vatalo brzinu i njoj se opet mutilo u glavi. #ad je tee mogla da zamisli ono to je !tela. "ije je muila glad iako od jue nita nije jela. 2rugi se jedan $avo motao njenom utrobom i terao je da dr!ti, da se savija i oprua kao od gume da je.

%i su joj bile pune svetlosti. "ije znala to plae. %seala je kako joj se po licu razlivaju suze. 5elela je da za veita vremena ostane tako izvaljena, tako rastavljeni! nogu i unazad zabaene glave. "eu da !ulim, pomisli, neu da !ulim. 4er nije loe kad se plae. osle plakanja e mi olakati, pa u bolje podnositi batine i glad, i sve druge nevolje. (ako su bolovi rasli, tako je ona obema rukama privlaila sebi vlati trave i umice cvea i duvala u neokrnjene i okrugle glave maslaka. 0ledala je kako se beli plodovi diu a onda opet k njoj vraaju. 2uvala je jae i bele semenke, bezbroj nji!, upadale su u struju vetra i letele sve vie i vie. 2uvala je jo, i jo, dok je bol rastao6 duvala je plaui, i kroz suze videla kako se odjednom celo nebo prekrilo plodovima maslaka. "e, nema vie neba, inilo joj se. #ve je to meka i golicava vuna maslaka. "i sunce se vie ne vidi / cveem se pregrejani nebeski svod opleo. "i iljati! brda nema / uma pobelela. "i zemlja na kojoj lei u ritama vie nije tvrda / eto postelje nevoljnicima, prosjacima i skitnicama, onima koje je jutros sretala na ljenikom putu. 2uvala je jo, ne briui suze to su joj sve vie golicale jagodice, i mislila kako bi bilo lepo svu zemlju i sve nebo maslakom i drugim cveem da okiti i prekrije. Bolova bi tada nestalo, raunala je. atnji vie ne bi bilo, zamiljala je. I sve bi bilo lepo i svetlo kao pre, aputala je. +eala je na bregu, na proplanku, i gledala kako se roj belog semenja komea i okree, kako se razre$uje i opet gua, noen vrelim vetrom6 kako se trava koju je i dalje razgrtala i eljala prstima guva, ve alosno obrena. ' nije videla dolinu to je poinjala stotinak metara ispod nje6 ni pranjavi put koji je vodio u gradi6 ni reku to se stalno i uzaludno prestizala s tom gadnom, s tom prljavom i dombastom putinom, provlaei se kroz joja i vrbake. "ije videla, niti e ikada moi da vidi, kako se nekoliko najkrupniji! plodova poe da odvaja od svog uskomeanog jata6 i da se, pravei bele krugove, sputa k zemlji. rvi plod pade kraj puta i ukrsti svoju senku sa senkom divlje kruke: tu e uskoro neko doi da isprui svoje umorne noge. (rvave, zatupaste i gotovo okotale, noge e leati jedna pored druge. 0rejae i! i pei praina i sunce, i one e se micati i dodirivati. -ako ispruene, tako ostavljene, podsetie svakog prolaznika na izranjavljene i nerazumne guterove koji ne mogu da miruju ni trena. 7etiri pranjave, etiri jogunaste, etiri ljudske noge tabana okrenuti! na istok. 2rugi plod, nalik na galeba, spusti se nasred muslimanskog groblja, koje je od puta branila samo ograda od zar$ale ice: tu e neki ljudi izgubiti ono to nikad vie nee moi da na$u i povrate. -eko e im pasti taj gubitak, pa e se, prvi put otkad se znaju, priljubiti jedan uz drugog. Bie zagrljeni tako vrsto da e im se i suze meati. )atei e i! no i prvi stra!ovi kraj belog maslakovog ploda. -rei i dosad najvei plod, u kosom letu zabode se u trnje pokraj bletavo bele kuice, pokraj vesele gomile: i tu e dugorepi $avo brzo doi po svoje. &akija e ljudima okrenuti pamet naopako: upae se za perine, vui e se za ui i noseve6 poigrae se s pogurenim nezvanim gostom koji se na nji! nee naljutiti6 pucae za ar pticom, olovom e joj raskomadati srce. (ad se s ljeniki! bregova spusti no, kezie se na mesec, pa ak i na zvezde. 8avo uvrnuti! nogu i klempavi! uiju preskakae veliki plod maslaka, cerekati se i nuditi i! rakijom, ve polumrtve6 aputae im glasom

slepog mia da zna gde je odleteo crveni petao i ta e s njim biti. +judi e blenuti u krastavog $avola i lajae na mesec i na zvezde sve dok se ne razdani. %stale pa!uljice padale su po putu koji se, vijugajui ispod brega, guio u nesvakidanje arenoj guvi i meteu. -uda e, pre mnogi! drugi!, proi pogrbljen ovek crni!, veliki! / najveseliji! oiju. #vi e ga poznati po golotinji, po petlu, po kaljucanju. 2rae nos u petlovom perju6 mirkae ne stresajui sa sebe prainu. I kad ga budu muili, elee da se izjednai s njima. Bosi ovek nosie ar petla i gaziti ovje brabonjke i bele maslakove pa!uljice.

2. TUNA BRAA
Ili su runim, pranjavim putem, k reci to je ti!o umorila. 1ukli su se tromo, sa zaveljajiima na pleima. -oliko su se znali i poznavali da im se nije otpoinjao novi razgovor. a su ili bosi i dronjavi, prljavi i zaputeni: takve i! nepregledni i svakojaki putevi znaju ve petnaestak godina. #naga im je bila pri kraju, videlo se, ali su koraali po navici, nesvesni lude elje da treba da stignu na kraj sveta. "isu se osvrtali iza sebe, niti su oi skidali sa ute i tvrde zemljurine puta. ' imali bi ta i videti / svet i! je gledao: bolesna i tankovrata deca, ma!om gola i kriva6 iljoglavi oevi varolije s kesama ispod oiju6 krezube enetine razmekani! trbuina i otkasti! nogu6 beli starci i slinave babe bez glasa i teine. Bilo je tu jo mnogo ljudi: svi su i! s u$enjem gledali, jer poodavno nji!ovo Bijelo olje nisu pregazile udnije noge. "iko nije progovarao6 samo su se podgurkivali i beili oi. 'li kako su skitai odmicali, tako su se i oni osloba$ali: im strance izgubie iz oiju, vrati im se glas, i oni brzo poee da prevru jeziinama, i da blebeu i o ezi koja je sprila penicu i jeam jo u klasu, i o tome kako e poskapati od gladi i nematine. 2ui i crnji ovek, onaj etar, zgrabi 4ovana za ruku i stee ga. Iako je znao da taj stisak nita ne znai, 4ovan odozdo pogleda svog drugara i zinu oekujui re. 2ugonogi je itav trenutak gledao ro!avo 4ovanovo lice. "ikako nije mogao da na$e pravu re za misao koja mu je leala na vr!u jezika. a ga je samo gledao, pa je samo blenuo. "jegove lepe oi izraavale su umor, a pre vremena izrovano i naborano lice dosadu i ga$enje. 5eleo je da pljune u pitomo i iroko 4ovanovo lice, uokvireno ri$om bradom, da pesnicom ulupi i smrska baburasti nos to mu se crveneo pred oima. 4ovan se nije usu$ivao da po drugi put podigne pogled do etrovi! oiju: gledao je neto nie. I video je kako se modre etrove usne rasteu, kako bubre od dobro mu poznatog besa. 4arost i gorina esto su obuzimale njegovog drugara / ni ovog puta nije !teo da mu se protivi. etrovi prsti stezali su mu lakat i podlakticu, ali je on znao da e ga pobediti i nadmudriti samo trpljenjem i utanjem. etar ga je sve vie stezao. 4ovan se malo uvi i zadr!ta. ogleda ga u oi i ree: / 9ta ti je3 / Most / ree etar bunovno i smrai se. / a ta3 / ree 4ovan i pokua da oslobodi ruku. / a most: / bubnu etar. / )ar ga ne vidi3 / 1idim. / a ta s tim3 / ree 4ovan.

/ I tebi on ne zadaje nikakvu brigu3 / ree etar. / rei emo ga i / kvit / ree 4ovan. / )ar je prvi3 / 'li nije ni poslednji / ree etar gnevno. / ,vala bogu to nije poslednji / ree bolno 4ovan kad oslobodi ruku. etar oseti da vie ne stee 4ovanov lakat i obuze ga srdba. ,teo je neega da se doepa, neega vrstog i otrog. 'li kad spazi da u blizini niega nema za ta bi se u!vatio ili s im bi se sudario, on odgurnu od sebe labavog 4ovana i ujuri u reku. # crvotonog mosta 4ovan je gledao kako etar gazi sve dublje i dublje / kao da su ga dole vukle zelene ma!ovine i mulj. Mlatarao je rukama oko sebe, tukao bezazlenu reku, tabanima pipao sumnjivo dno i povodio se za nejakom maticom. 1oda mu se pope do pojasa / +jenica je bila najdublja tu, pod mostom. %seao je kako od njega, s vodom, odlaze bes i srdba njegova praskava. I da! mu je postajao mirniji, lupanje srca ravnomernije, a pogled mrani! oiju blai i meki. &askoraen i s rukama na trbu!u, 4ovan je s mosta pljuckao u vodu. 5mirkao je i gledao kako se njegov drug igra s rekom, kako kvasi svoju iljatu i kosmatu glavu, i vrat svoj dugi i ilavi, i cii pri tom kao dete koje su iznenada bacili u vir s obale. "aavi se nasred reke, etar stade. 1oda mu je grgoljila oko rebara. Bio je miran, i nije vie eleo da raepi iroke 4ovanove vilice. #unce mu je grejalo obnaena ramena i laktove. #ve vie se smirivao. (orio je sebe to je malopre onako grubo odgurnuo 4ovana. #kot si, ree sebi, pravi si skot. 9to ga mui. "e zasluuje to. 2a njega nije, odavno bi krepao od gladi. "emoj vie to da radi. %ko etrovi! nogu poee da se obmotavaju zelene alge. ristizale su i ribice, bedna gaovica, ribice nalik na punoglavce, i pokuavale da ga nanu. 'lgi je bilo sve vie. I ribice su u jatima nasrtale na nj. %n se uznemiri. oe da dr!ti. )gadi mu se bistra +jenica. ogleda prema mostu i viknu: / *j: / 9ta !oe3 / ree 4ovan i sav se iskrivi. / 0ladan sam: / viknu etar. / I ja / ree 4ovan. / 'li ja sam gladniji: / viknu etar i najei se. / "isi / ree 4ovan i ispravi se. / "isi. / (ako sme da kae da nisam gladniji: / ree etar. / (ad dobro zna... / "ita ne znam / zakikota se 4ovan. / Ba nita. / 'ko nita drugo, treba da zna da ne sme da mi se protivi / ree etar. / 2obro, gladniji si / ree trezveno 4ovan i isturi trbui napred. a ta s tim3

/ 2okle e da me seca3 / ree etar. 4ovan slee ramenima i zamalo ne prsnu u sme!. / 1ek mi pojede, $avole debeli / ree etar. / Budunost i karijeru mi upropasti. %tkad sam s tobom, stalno me maleri prate. Baksuze. &aireni! ruku i pognut, na mostu se crneo 4ovan6 i etru se inilo kako !oe k njemu da skoi, da zaroni. 'li 4ovan itav trenutak osta tako razapet: niti polete, niti skoi u vodu, niti bilo ta drugo uradi. #amo je gledao ribe i ribice koje su plivale iznad ljigavi! i zeleni! algi. ;utke podelie koru !leba i po$oe putem. Iza nji! je ostajalo samrtniko zapomaganje bjelopoljskog !ode, lupanje zvona koje je opominjalo na glad i nesreu, i agor subotnje svetine na nedalekom stonom pazaritu. "isu dobro poznavali ovaj kraj, ali po$oe pravo, putem uz +jenicu. / (ad smo poslednji put ovuda proli3 / zapita etar setno. / "e seam se da smo ikad ovde bili / ree ozbiljno 4ovan i obu!vati etra oko struka. / "e ljuti se na mene / poe etar ti!o i s izrazom krivca u oima. / "epravedan sam prema tebi. / "e detinji / ree 4ovan. / -i na mene nemoj da se ljuti, a sa mnom emo lako. etar prebaci ruku preko njegovi! ramena. rimeti da su vrela. / Mnogo si bolji od mene / ree etar. / 4a sam veliki gad / ree 4ovan. / #talno se smejem. I kad treba i kad ne treba. 0ad sam, da zna: meni je sve smeno... a to tebe mnogo esti... meni se najvie smeje kad, recimo, vidim pogreb... / I tebe ljuti to ja stalno viem / ree etar. / "e / ree 4ovan. / #ve to ti radi ja volim. / a i ja volim kad se ti smeje / ree etar iskreno. / a ak i kad sam gladan. *to, sad bi! voleo da se smeje. ,ajde, poni. "ek ti suze po$u... zna kako se ve ti smeje... / *, sad ba ne mogu / ree tuno 4ovan. / #ad bi! mogao samo da plaem, da ne suim obraza do mrkle noi... / ' to to ba sad3 / upita nervozno etar. / "e znam / zacvile 4ovan. / Moda zbog sunca i vruine. Ili zbog praine. / "ee, valjda, na ovoj ezi da plae3 / ljutio se etar. / %seam da e se danas dogoditi neka nesrea / proaputa 4ovan. / 0de3 / izbei se etar. / 0de misli da e se dogoditi3

/ "e znam / ree 4ovan. / "egde na zemlji. Moda ak i u blizini. 'li oseam. 4a uvek oseam. Mislim da mi se i zbog toga plae. / Moda se ona ve i dogodila / ree etar muklo i tvrdo. / "e misli na to. / )na ve: nesreu oseam u vazdu!u / ree 4ovan. / Ba sam gad. I da nije toga, to da ne oseam, ja bi! se toliko smejao da bi! na kraju krajeva pukao od sme!a. Ba sam gad. / "e govori gluposti / ree etar i namrti se. / 2a li ti mnogo smetam3 / apnu 4ovan. / 'ko ti smetam... etar je utao. 4ovanova ramena bila su isuvie vrela, ali on s nji! nije !teo da mie ruku. / 'ko ti smetam... / Manimo se tuni! pria / ree odluno etar. / "eemo, valjda, samo o tome kao tetke. -reba neki debeo !lad da na$emo, i da se lepo odmorimo. # obe strane puta raslo je trnje. "eto dalje kooperile su se pranjava aptovina i kopriva u klasu. "a posnim straninama to su se dizale odma! od reke i puta na dve strane, zelenile su se niske kleke. 0log i ipurci smenjivali su se s bledim jojem i jasenjem koje se crnelo oko razgra$eni! i izgaeni! njivica brkatog jema i pitome penice. eklo je sunce. ,lada pokraj puta nije bilo. +judi su gazili prainu kao blato i gledali ute breuljke oko puta, s koji! su poplave, vetrovi i sunce odnosili sve ono za ta bi se gladan i nesrean ovek mogao u!vatiti: zevale su mnogobrojne krape, belelo se kamenje, crnele su se vododerine / bile su to njive. 1ideli su i guave obanie kako na vezama dre poludivlje i baljeave kravice koje nisu imale ta da pasu, pa su rikale ili prosto<naprosto gledale u daljinu i sunce. )noj im je obojici tekao niz lice, a !lada zaista nigde nije bilo. etru se uini da e se sruiti u prainu, pa se nasloni na svog nieg druga. 4ovan se nape i odra ga. etru uzbua u glavi: one duplje mu ispunie praina, opako sunce i uta kukuruzna kora o kojoj je mislio ak i kad mu se nesvestica okrenula oko glave. #niza se pored raskoraenog 4ovana, klee pored njega i neto smrsi. 4ovan ga epa za ramena. odie ga. etar je otvarao oi i gledao pogaeno ito pored puta. 9to su ga izgazili, sueno je mislio, to su ga gorunjali. Ba gre!ota. #urovi ti seljaci iz brda to idu subotom u Bijelo olje za gas, so i brano. 0aze ito, gaze sirotinjski !leb. 1idi, to ito je gaeno i pre klasanja. #ramota. 'li pogledaj: jeam se opirao ljudskoj nepanji / koljenio se, zametao zrno i utvr$ivao ga. / *da li igde !lada3 / zapita etar kad ustade. / *no ga / ree 4ovan kad ugleda drvo pokraj puta. / 4e li daleko3 / ree etar bunovno. / -u smo / ree 4ovan brzo.

/ 0ladan sam / ree etar s prikrivenim besom. 4ovan outa. #tadoe ispod divlje kruke. etar neno pogleda dugaki plod maslaka to mu se nado!vat ruke beleo i ree: / I ti ovo naziva drvetom3 / Ipak, bie !lada bar za glavu / ree 4ovan. / ' ostalo, veli, nek gori / ree etar. / a i nek gori / ree 4ovan i zacereka se. 1rlo vano. %pruie se jedan pored drugog. etar uplete prste ispod glave i vide muslimansko groblje preko puta. 0urave !umke zarasle u iak, divlji ovas i nanu. "atruli drveni iljci vire iz kupinjaka i otre travuljine kojoj nisu mogli nita ni stoka, ni r$ava vremena, ni opako sunce. Beli i ve krnji niani s istonjakim arama i slovima. 4edan sasvim sve grob / velika gomila ute i peskovite zemlje: kako li se uvijaju nesrenikove kosti. %ko groba sijaset na!erenog mramorja i obinog kamenja. etar je gledao zaputeno groblje. 2opada mi se, ree u sebi. "ema ni krstova, ni imena s datumima ro$enja i smrti, ni smeni! =otogra=ija. +ei dole, zemlja i kamen uvijaju ti rebra, a niko ne zna gde si. "iko ne dolazi da te oplakuje, kori, grdi i lae. Ba divota. #amo nema smisla posa$en duvan izme$u grobova, to vercuju tako. 4ovan je mirkao zranim oima, naviknutim na sve, i video kako putem idu dva oveka s nosiljkom. "e, ne nose ranjenika, pomisli. Mrtvaca tegle. .vijenog u belo platno nose ga na daskama. / *j, donose nam mrtvaca / ree 4ovan. / ' ja mislim o !lebu, do $avola / ree etar. / a misli i dalje, ree 4ovan. / %kreni glavu i na drugu stranu / ree etar. "a ljunkovitoj ledini to se kroz joje i vrbak sputala reici na obalu, belela se kua. "i mala, ni velika. 'li bletava kao i sve kue to su takve kad imaju sreu da ue pokraj r$avog puta, i kad su pune ljudi koji piju i vesele se. %d plastova sena i slame, od gomila lanjske pleve i ae, i od velike trenje zatitnice, ne vidi se ba sve. 0lavno je da se pred kuom, u slabom !ladu na brzu ruku sklepanog naslona, areni mlada. "ji! dvojica dobro je vide: velika glava lii joj na neku udnu zemljanu posudu. >rne joj se velike i pomalo kose oi. (ao grad stoji na tekim nogama / ne bi je pokrenuo ni sam $avo. Iako je pod naslonom, greje je sunce: tope se pomade, boje i ulja kojima su joj namazali krute obraze, nabubrele usne, dugi vrat i crne i debele pletenice. etar vide kako ona dvojica spustie nasred puta nosila s belim tovarom. 2ugo je gledao kako su se ljudi klatili i grlili iznad dugake i bele mrlje na putu.

#eljaci su zaobilazili i ljude i nji!ov beli prtljag / skretali su s puta, lomili ogradu i gazili prezrelo ito koje se prosipalo. %n zatim pogleda 4ovana ije je lice, okrenuto prema svadbarima i nevesti, bilo zadovoljno i razvueno u velik, irok osme!. / Imaemo ta da gledamo / ree etar. / "ee nam biti dosadno. / 2a / ree 4ovan i protrlja ri$u bradu. / 2a. / redstava / ree etar. / rava predstava. / 2a / ree 4ovan i opet ugleda arenu mladu. #unce je prilo retke grane divlje kruke. 1etri je ljuljao visoki plod maslaka.

3. BELI CVET
.morni i znojavi, grobari su se vukli s mukom teglei tovar na daskama. Bosi i dronjavi, a povr! svega i jako pijani, s bocama rakije u depovima, nji! dvojica su pleli korake putem i sve se vie pribliavali groblju. osrtali su i spoticali se6 tovar s dasaka se ljuljao, ali mu se jo nije padalo u prainu. etar je gledao prvog, onog #reka. Bila je to crna i neobrijana ljudina, oiju sitni!, iskrljeteni! i nezgodno posa$eni! navr! lobanje. Masna i etvrtasta glava klatila se na neprijatno tankom vratu. etar je zamatrao i prouavao njegovo mrano ali i nekako veselo lice: oi njegove, iako zapaljene i crvene, neprestano su se smeile, pa se oko nji! skupljalo mnotvo bora i borica. 4ovan je pratio drugog, Ismeta. 7etvrtast i zdepast, niskog ela i istureni! vilini! kostiju, on se trudio da dri korak sa #rekom. oto od nosiljke nije mogao da vidi zemlju i put koji je gazio, klecao je i prevrtao oima. (ako je #reko bio dui i nepaljiviji, to se zamotani i mrtvi $avo klizao daskom: bela stopala sve vie su mu se primicala licu, i njega je poinjalo da obuzima ga$enje. ijan i balav, ugibao se pod nosiljkom, i koraao neveto kao dete koje su tek izvadili iz dupka i pustili ga da samo !oda. etar i 4ovan videe kako se #reko spotae, i kako kleknu na kolena. )a nosiljkom sniza se i Ismet: zamalo mu u prainu ne ispadoe buljavo plave oi. %n se pridie, opsova #reka i vrati na daske beli tovar. 2a su !teli da se podignu, skitai bi videli sve. # rukama ispod glave, i oprueni preko puta, oni su videli samo dugaku belu mrlju na daskama, i dve ljudske glave koje su se primicale jedna drugoj. I nita vie, sem zaslepljujue svetlosti, krljavog trnja oko puta, strmi! njiva, i praine koja je kao mali oblak lebdela na mestu gde su #reko i Ismet posrnuli. "i uti, tako leei, nita nisu mogli: takva je ega bila.

4. S AVOLOM IZMEU SEBE

1e pijan, #reko potegnu iz =lae: bio je to gorki, triput peeni i prepeeni ljivovi otrov. 1atra mu pro$e drelom, i on zamirka oima. %pet povue i, osetivi novu toplinu negde u utrobi, prui bocu Ismetu.

/ 2obra je / ree #reko / jaa od one prve. 7itav trenutak gledao je mrdanje Ismetove jabuice, i oseao da s oni! nekoliko gutljaja jo nije utolio e$. / "ije / ree oajno Ismet i zasuzi oima. "ita ne valja. / -ebi nijedna ne valja / ree #reko. / io bi! neto jae / ree Ismet zlovoljno. "eto kao benzin. / 2anas ne bi trebalo toliko da pijemo / ree #reko. Ismet zakoluta oima abe. / "e polivaj je rakijom / ree #reko. / #amo joj jo to treba. / "ee joj od rakije biti ni gore ni bolje / ree Ismet glasom propovednika. / 4adna ona / ree #reko. / 2oivela je da je sa!ranjuju bitange za je=tine pare. / Biraj rei / ree Ismet i podie do nasred ela debelu obrvu. / %tkad te znam, gad si / ree #reko. / 1ara se / ree Ismet brzo. / 4a sam dobar ovek. ?in ovek. Mana mi je samo to to ne mogu da ivim dok ne uradim neto loe. #amo to. 'li sam, u stvari, jako dobar ovek. -o svi znaju. / 'ko i zbog kog propadnem, propau zbog tebe / ree #reko kao za sebe. / 9ta ti mogu kad si kukavica / ree Ismet suvo i !ladno. #reko pokua da ustane. 'li samo klee na kolena. / 4esu li je zaista toliko muili3 / (ako ne / ree Ismet. / 0ledao sam sto puta kako je dever, onaj Ibro, tue. Bio je zaljubljen u nju i dok joj je mu bio iv. 4edva je doekao da ostane udovica. "ije mu se dala, po svoj prilici. I on ju je svakodnevno muio batinama i gla$u. / (ako joj je bilo ime3 / )aboravio sam, pravo da ti kaem / ree Ismet. / 0ad / ree #reko. / 9ta mu je sve to trebalo. Bolje da je pio. / "ikako mu se nije dala / ree Ismet. / ' imao je merak na nju. / 0adna -uruljina taj Ibro / ree #reko.

/ "ita gori od vaeg #pasoja / ree Ismet. / 2ao ro$enoj eni konopac i naterao je da se obesi. #ve zbog jedne nosate i guzate enetine. ' pravio se an$eo / !teo je pre rata i predsednik optine da bude. Ibro bar nije izigravao sveca. #reko gadljivo odma!nu glavom i pljunu u prainu. / 1idi, i taj va #pasoje i danas nekog vraga trai / ree Ismet. / #talno se vrti oko vlasti. "a reveru nosi tri odlikovanja, iako na okupatora nije ni metka ispalio. #reko je utao. / (oliko nam je ostalo para3 / zapita Ismet. #reko se seao prepodneva. #vet, pravoslavni i muslimanski, trao je oko trone kuerine: svi su !teli da vide pokojnicu koju su za ivota vie alili nego sada. 5ene su vritale i psovale, a ljudi su nadirali preko plota. Bilo je tu i dece i staraca. %tvarali su se prozorii susedni! kua: na sve strane videle su se samo nekakve glave, nekakve ruke, nekakvi vratovi. 4edino su bili mirni neradnici, besposliari i skitnice koji! su bili puni jendeci. "ajspokojniji od svi! bili su nji! dvojica: gledali su mnogoglavu rulju i mislili kako da do$u do malo !leba i rakije. rosed, krupan i razjaren, Ibro je jurio u susret radoznalom svetu. Ma!ao je motkom oko sebe i sipao psovke. 'li je narod stizao sa svi! strana, nadirao preko ograde koja je Ibrovu mranu kuu delila od zaplaenog i ne tako obinog ivlja. (rkljao je nasred dvorita, !vatao se za glavu, tukao se sa susedima koji nisu !teli da ga ostave. ridolice ni vrelom vodom nije bilo mogue rasterati. -ada su nji! dvojica, seao se #reko, upali u Ibrovu kuu, izagnali iz nje ostale besposliare koji su se bili dali u pljaku. )avili su le belim platnom i krenuli prema ljenikom groblju. )a njima je dugo trao veliki i glavati Ibro, i neuteno plakao. o svoj prilici, !teo je da i! stigne, da im se pridrui, ali su oni pourili. re no to su zamakli za breg, okrenuli su se i videli ga nasred puta: kriao je i tukao se pesnicama u glavu. Izgovarao je njeno ime. 1eti svom grobarskom, svom strvinarskom poslu, nji! dvojica su, s bocama uzgred kupljene rakije, brzo nestali iz oiju zaprepaenog, radoznalog i uplaenog sveta. / %dgovori kad te lepo pitam: koliko jo imamo para3 / "e brini / ree #reko. / -ri dana ne moramo dolaziti k sebi. / 7uvaj dobro te pare / zarea Ismet. ogledae se s mrnjom. / (ako su vam gadni obiaji: jo se nije ni o!ladila, a ve je nosimo na groblje. / "e bi, valjda, !teo da mrtve meemo u salamuru / ree Ismet. / "isam na to mislio / ree #reko. / Mrzim vas to oboavate mrtve / ree Ismet. 0adni ste: divite im se, ljubite i!, grlite i!. i!: / a... ona je jo vrua / ree #reko sa stra!om. / -o je od sunca / ree Ismet. / I mi smo vrui.

/ 7ini mi se i da mrda / ree #reko. / Mrda tebi u glavi / ree Ismet. #reko otpi. %nda s mukom ustade i podie kraj nosiljke. %buze ga alost koju je poodavno zaboravio. #eao se davno preminulog oca, kom ni danas ne zna za grob, i majke, koja je prosei preminula negde pred nekom bogomoljom. . belom svetu imao je i brata, o kom za poslednji! dvadeset godina nita nije uo. / (rei / ree #reko muklo. / -i bi tu i zanoio. / Bi! / ree Ismet. o$oe. raina im se usuka oko nogu. Ismet ga je merio sa zaviu. Bilo mu je krivo to je manji. -a injenica uvek je u njemu podsticala zlobu i pakost, i on bi prestajao da se s njim ali. "ije !teo da mu prizna koliko ga mrzi zbog toga, koliko mu zavidi, i ta bi dao da su ga krstili u crkvi ili na bilo kom drugom mestu zemlje. "eravnopravan sam, aputao je u sebi, neravnopravan sam. )ato i inim prljave stvari: bar u neemu moram prednjaiti. (ad puno prljavtina i gadluka uinim, siguran sam da e rei kako sam !rabar, kako sam opasan i vaan. ' dok ne postanem to emu udim, ja sam za vas samo lojava, smrdljiva i podmukla -uruljina Ismet. I nita vie. "isu ili / ljuljali su se. Bela pokojnica mogla je pasti svakog asa. / 4esi li siguran da zna gde treba da je zakopamo3 / upita #reko. / )na gde se oni kopaju3 / azi da ti iz depa ne ispadne =laa / ree Ismet i oseti zavist prema trkljastom i prljavom pravoslavcu ispred sebe. / "e pravi se lud / ree #reko. / 7uo si ta sam te pitao. / "isam / slaga Ismet i obradova se. / . kom se delu groblja kopaju3 / ree #reko. / )na li3 Ismet ree da zna. I oseti slast od lai. revario sam ga, ree u sebi. "e znam gde se kopaju. 4er odavno nikog iz nji!ove kue nisam zakopao. revario sam te, i ta mi moe. I stalno u te lagati. "a kraju u ti i glavu otkinuti i baciti je psima i makama. &azume li me. I ne idi tako brzo. au. +ako je tebi / prvi si i vidi kuda gazi. au, zar ne vidi. #amo mi jo to treba. +ake idi, kad ti kaem. Ispustiu nosila i posle neu !teti da i! podignem. #tani za trenutak. ,teo bi! da povuem malo, da gucnem. 2a se napijem i da zaboravim da sam strvinar koji je krai od svog drugara za itave dve muke glave. %bojica posrnue. adoe na kolena. 'li ne ispustie nosiljku. Bela klada se samo zaljulja, prevrnu i umiri. / 9to toliko uri3 / ree Ismet zadi!ano. / %stavi tu rakiju / ree #reko ozbiljno. / (ako ti se ve jednom ne ogadi:

5. PETAO

/ (ud se to sprema, Mu!areme3 / upita seljak, zastavi nasred puta. / . varo / odgovori ti!o sitni, neugledni i pognuti ovek. / . Bijelo olje. / a da te priekam3 / ree ovek i zaturi na potiljak okruglu kapu. / 2a idemo zajedno3 / "eu ja tako brzo / ree Mu!arem. / Idi ti. "e gubi vreme zbog mene. / %nda emo se videti dole, u ka=ani / ree ovek. / 2a popijemo po koju. / 2obro / ree Mu!arem i od stida obori glavu. (ad oveka nestade, Mu!arem ree sebi: vidi, ne preziru te svi. "e budi nesrean. *to, komija te pozvao. "emoj da mu odbije ast .vredie ga. I ne misli vie kako te se svi stide. "ije tano. %vaj s kojim si malopre razgovarao vi$en je ovek i pristaje da s tobom u ka=ani sedi za istim stolom. (ad to moe i !oe on, inie i drugi. 4er ti nisi najgori. -i si samo sitan, bolestan i utljiv. 'ko ti se jezik razvee, sve e biti u redu. %prostie ti to si nejak i to kalje. 4er nisi ti jedini bolestan. #koro svi su bolesni. Boluju najvie od glave i od srca. -o je, po svoj prilici, najgore. ' ti samo kalje i izbacuje neto rumeno. #amo to. 2a bi izbegao kapalj, prisloni se uz ljivovo deblo. .miri se. %prueni! ruku i bez ijednog pokreta, gledao je u mutno prozorsko okno. I odraz njegov bio je pognut i skamenjen. ' on sav tanak i pljosnat. 1ideo je svoju dugu i koatu glavu, i crnu kosu oeljanu i zalizanu nadole. . dnu kolibe utela se gomilica slame u kojoj je spavao. "azirali su se jo sto od bukovine, patuljasta tronona stoliica i =uruna bubnjara koju je proletos zaboravio da odnese na tavan. "ita vie njegovo oko nije moglo da na$e. "jegova pojava, slabo odraena u oknu etvrtastog prozoria, krenu se. #ekiru i druge alatke ubaci u kolibu, a onda zakljua vrata. -reba se uvek osigurati, pomisli i klju zavue pod kamen, u koprive. 4er moe naii neka lopua ili neka skitnica, i odneti mi sve to imam. -amnim oima tridesetogodinjeg grudobolnika i osamljenika gledao je svog crvenog petla. (rupan, sjajan i kooperan, petao je peruao kokoku. 9irio je muka i topla krila i dizao prainu. Izbolovano i zaputeno Mu!aremovo lice ozari stidna radost. 4o uei kraj plota, on se nasmei petlu koji je mlatarao krilima, zaklanjajui tako potpuno srenu rtvicu. 'li se brzo rastui i ree: / -o ti je poslednji put... Mu!arem otvori aku s jemom. rva pri$e kokoka. (ad petao s njegovog dlana pouka i poslednje zrno, Mu!arem ga pomilova i uze u naruje. etao se nije branio. "aviknut na ovakve zagrljaje, samo je rakolio i odmicao glavu od Mu!arema, koji mu je tepao naetim glasom. 7ovek je bez prestanka zujao, i petao ga je gledao oima pripitomljenog jastreba. 'li moram da te prodam, ree Mu!arem glasno i pogladi vrat plamene boje. Moram. 0asa nemam. "i soli. edeset dinara duan sam susedu. 0azda Iliji ve drugu godinu dugujem trista dinara, red je da mu i! vratim. %n stalno govori da mu i! ne moram vraati. "e znam to mi prata. Moda zato to me ali. *, bogami, neu vie da me ali i da prelazi preko moji! dugova. (ao da sam poslednja ua. rodau te, petliu, i pare mu baciti na sto. Mora i! uzeti. ' ti nemoj na mene zbog toga da se ljuti. %beaj da nee.

Mu!arem izbi na ljeniki put. ropusti brkate i namrgo$ene seljake s crnogorskim kapama, skloni se buljuku plavom bojom markirani! ovaca i jagnjadi, pa ree petlu: Moda te budui gazda nee odma! zaklati. Moda e mu trebati za kokoke. 9ta ga zna. 'la bi to bila uivacija. -i jedan, a nji! desetak. Bolje no kod mene, samo s jednom. #luaj, poe opet Mu!arem. otrebne su mi pare i jo za jednu stvar. %tii u s njima u ka=anu gde e me ekati komija. &ekao je da !oe da me asti. I ja u primiti ast. ' onda, kad se ljudi iz komiluka iskupe, ja u poeti da plaam. +upau pesnicom u sto i kelner e dr!tati preda mnom. "apiu sve. "udiu i! s im budem mogao. -amo u ka=ani, danas, moram postati ovek. 1reme je ve da u$em me$u ljude. (ad se zaoveim, bie mi lake i ivot i bolest da podnosim. *to, kao to vidi, moja budunost prilino zavisi od tebe. Bie mi te ao, ali nieg na svetu nema to se ne bi moglo prealiti i zaboraviti. #tie ga druga stoka, novi buljuci. Bilo je tu i krava, i volova, i junaca. 2a ne bi gutao prainu, on sakri nos u toplo i meko petlovo perje, i seti se peruanja pred kuom, i mirne kokoke s kljunom zagnjurenim u travu i koprive. 5alost ga obuze. omilova petla i produi da kaljuca: )a mene mnogo ne brini. Muiu se i dalje. 0ledau da postanem ovek: tada bi! glad, nematinu i bolest lake podnosio. 'ko ikako mognem, i ako ne umrem jesenas, nas suiave obino s jeseni kosi, gledau da se vratim u vodenicu. Bolestan sam ti mnogo, i iznemogao, i nisam vie ni za kakav tei rad, a ponajmanje za napolicu. 0azda Ilija ne trai od mene mnogo, sve mi prata, ali to je ono to me najvie udi i vre$a. 1idi da mu upropaujem imanje, da nema od mene vajde, a uti. I stalno me gleda i ispituje utke. Izbei na me oi pa po itav sat ne trepe. I mene je pomalo stra! od njega. 1olim ga kao da mi je otac, ili stric, ali ga moram napustiti / sram me ivog pojede to mu imanje upropasti!. Ii u u vodenicu, odakle me i doveo. "e znam ta e on na to rei. "eka misli ta !oe, ali neka zna da ja elim da postanem ovek, i da radim ono za ta imam snage. ' to je vodenica... Bosi Mu!arem gazi prainu i ovje brabonjke, a petao sve vie izduuje iju i gleda sve nova i nova stada ovaca i jagnjadi. etao zbog neega strepi i mirka, a Mu!arem prebira po glavi !iljadu puta lomljenu misao: upali li mi kec s vodenicom, i ako me i na prolee preskoi smrt, ii u da prosim devojku. returao je po mislima i seanju sve one koje bi smeo da zaprosi. Ismetu ,asanovu neu, jer je previe vesela i raskalana, pomisli. 9airu tako$e. ,ajru u zaobii zbog jedne druge stvari. -e tri bi me !tele. #udei po onome to sam uo da su govorile o meni, zameraju mi samo bolest. ,ajra je, ak, rekla da to nije tako strano to sam suiav. 'li nju neu, jer je tri mua pod zemlju oterala, pa ja lako mogu biti etvrti: zato joj ne smem prag prekoraiti / godine mi njene pogoleme ne bi smetale, dosta je starija od mene, poele su glavu da joj osvajaju bele, i mislim da se ne bi !vatala za tu$ gatnjik. %dmiui putem, do$e do grene misli, do Ivanke. -o je dugaki, beloputi i brkati an$eo s ukastim ilicama u oima. Iz susednog je sela, s onu stranu +jenice. "ita to je usedelica, ree sebi, nita za to. I ta s tim to smo drugi! vera. -i, Mu!areme, nikad ne bi dirao njenog ,rista, a ni ona tvog Mu!ameda. I sve bi bilo lepo. I ako bi ti zamerala to si bolestan, na nju se ne bi ljutio. %seajui kako se vreli petao mie u njegovom naruju, Mu!arem se seti kokoke i njenog alosnog poloaja: nije se videla, zaklanjala su je crvena i rairena krila njegovog petla. (ad god bi ugledao to veselje, Mu!arema bi obuzeo i stid, i neka udno ti!a radost, i elja da promeni svoje samotniko ivotarenje u ia<Ilijinoj kolibici, u koju su, pre njegovog useljenja, svraali goveda. 5eleo je da se u paprati, u slami svoje izbice, ili na bilo kom drugom mestu zemlje, na$e nasamo s Ivankom. .denuo bi se nekako izme$u njeni! okrugli! kolena, i ispriao joj otkad eli da su tako na gomili. #amo bi joj istinu govorio. (azao bi joj da misli na nju, i danju i nou, i kad motikom kria tu$u

zemlju, i kad se zaburue u usitnjenu slamu svog skrovita. &ekao bi joj da mu u san dolazi, i da mu drei akire. "e smem ni u snu da budem do kraja ovek, rekao bi joj. 4er im me se dotaknu tvoje svete ruke poinjem da gubim ljudske oblike. Izgubim sve to moe da ima ovek. Brzo se pretvorim u svog crvenog petla. -i se zavue u kou kokoke i odene se njenim lepim perjem. %nda trim za tobom, gonim te po koprivama i korovu. a kad se posle peruanja probudim, dugo mi se ini da nikako neu moi da se preobratim u oveka. (azao bi joj jo: ej, gledam te ve puni! deset ili petnaest godina, i znam kako die. -i si moja kraljica, i ne ljuti se to !ou da te preko +jenice prevedem, i da te za veita vremena zatvorim u moju kolibu... I ko zna koliko bi jo kaljao i vezao, kleei na kolenima, nesigurno uglavljen izme$u njeni! debeli! i modri! nogu. Mu!arem ubrza !od. Izgleda da sam poprilino zadocnio, zakljui i obuze ga stra! pri pomisli da e za sat<dva neko drugi drati u naruju, njegovog petla. 9ta u ja onda bez njega, zapita se. (ad njega ne bude bilo, neu moi da sanjam da sam ovek. # Ivankom e onda biti gotovo: ni u snu nee mi biti blizu. ' poto ni s jednom drugom neu da se enim, poto nju ekam... -ada se sledi. o svoj prilici ve mi je kasno za pazar, pomisli i vide veliko sunce kako iznad njega lebdi kao deji zmaj. 'li, moda je i dobro to sam zakasnio, ree u sebi pa nastavi: ba je dobro to te neu prodati, petliu, ba je dobro. )aceniu te. -raiu za tebe dvesta !iljada. %nda u i dalje gledati kako rakoli i kako opkrae kokoke. a zato te onda nosim ak u Bijelo olje kad nikako ne elim da te prodam. 9ta u s tobom u onoliku subotnju graju na pazaritu. .ostalom, i ti vidi malo sveta. Bie tamo i kokoaka, pa moe biti svata. ' nisi mi teak. #eti se Ivanke. %bino uva stoku oko +jenice. +egne na le$a, rairi ruke i noge, i upka travu. %n ide putem, pa im je ugleda, une u joje i posmatra. 1idi joj okruglu glavu i sve druge izboine s prednje strane. %tvoreni! usta ona blene u oblaie ili sunce to se kloni smiraju, i lei dugo kao mrtva da je, kao peruana da je, kao da eka samo nebo da se na nju svali. %n puzi po zemlji i osea da ga poinje obuzimati neko udno, roditeljsko oseanje prema brdu od mesa, prema kladi od krpa i stidni! izboina. -ada samo eli da joj pri$e i neprimetno podvue pod nju svoj kaput / da se zamiljeno i alosno dete ne pre!ladi. "ikad s njom nije progovorio ni rei. ' esto mu se za to pruala prilika. 4er je stoka koju je uvala stalno prelazila preko reke i !arala ia<Ilijine njive. 4ednom se nji!ovo drebe ujurilo u gazdin jeam. 2ola je da ga vrati Ivanka. %n ga je u!vatio i doveo do blizu nje. "ije smeo da joj pri$e. #amo je drao drebe za grivu. Milovao ga je po glavi, po toplim pleima, po trbu!u. Ivanka se udila iskraj plota: nije pominjao tetu, niti je bilo ta progovarao. )adi!ana, prsata, bosa6 raskoraena, kao da se za trku spremala, mokra od rose6 s tankom !aljinom koja joj se pripijala uz usedeliki jaka bedra. %buzeo ga je stra!. %setio je koliko je slab i nejak prema njoj, namrtenoj i naroguenoj. )aeleo je da padne pred njene noge, da joj tankim rukama obgrli gola i od rose mokra kolena, da joj kae kako se ne ljuti to je nji!ovo drebe nainilo tetu / vrlo vano, jeam je ionako pregust / i kako je srean to je ba ona dola da ga vrati. 'li nije imao !rabrosti ni da joj nazove dobar dan. 2rala je suknju koja joj je otkrivala i kolena i neto vie, i bila malo izboena, tako da su joj laktovi zalazili u rosnu paprat. obrkale su mu se misli. Mokar i musav, gledao ju je preko drebeta. Ivanka mu se udila. "ije se micala, niti je suknju sputala preko kolena. 5drebe se odjednom okrenulo, epalo ga za ruku, negde za koulju na pleima, ugrizlo ga i odgurnulo. #a zemlje, iz trave i kupina, gledao ga je kako tri, elei i od Ivanke da pobegne. 'li ga je ona zgrabila za ubu i brzo zaularila. 1ideo je kako je $ipila sa zemlje i kako se brzo nala gore, na ravnim drepevim le$ima. .darala ga je nogama u slabine i tapom po sapima. I jurila je tako,

povijena napred, pripijeni! goli! nogu uz drepeve bokove. roleteli su pored njega i brzo nestali. 1adei se iz kupina i trnjaka, rekao je sebi: *to, ne da ti se nikako da postane ovek... 2anas se seao samo trenutka kad joj je vetar zadigao mokru !aljinu i obnaio joj debele i miiave noge sve do sastavaka. "ikad mu se vie za razgovor s njom nije pruila bolja prilika. ranjav, znojav i iznuren, Mu!arem izbi iza okuke i spazi belu kuu pokraj puta. #vezani za plot i dovoljno udaljeni da bi se grizli i ujedali, konji su se tukli zadnjim nogama. Bletava kuica tresla se od pesme i vike. "asred puta se okretalo crnogorsko kolo. Ispod naslona, ali uglavnom sva na suncu, arenela se mlada. 7inilo mu se da je zgodna. Bravo, (ajice, ree glasno, bravo, (ajice. -i se, bogami, oeni. +epo. I ja u uskoro. #ram te bilo, nisi me zvao u svatove. 4a u tebe zvati / nismo uzalud odrasli zajedno. (ad se blie primae gomili, Mu!arem se o!ladi. )amuri i zaustavi da!. )apamti poslednji kliktaj pesme, ukipi se i oseti da e mu se iz naruja, ne prestane li da dr!ti, oteti petao, i da e onda poleteti na suprotnu stranu, prema nebu. ognuta i s izrazom bola i patnje na licu, luda Mara stajala je u ipraju kraj puta. 0ledala ga je oima koje vie nisu mogle da plau. ratila ga je budno i pitala se to toliko uri. "e bi mu se glasnula da je nije primetio. ustila bi ga da pro$e, i da diui za sobom prainu sam sa sobom razgovara. / ' ti na svadbu, Mu!areme3 / ree luda Mara. Mu!arem zbunjeno zatrepta oima. / a zar se na svadbu ide sa ivim petlom3 / opet upita luda Mara. / "e idem ja ni na kakvu svadbu, luda Maro / ree Mu!arem. / roi e pored nje !teo ne !teo, Mu!areme / ree luda Mara. Mu!arema proe studen. .pitno je pogleda u oi. I ona ree: / (ajicu danas ene. / a neka ga ene. / *! / jeknu luda Mara. / ' valja li mu ta mlada3 / upita Mu!arem. / Ima u njoj sto kila / ree luda Mara. / #to kila. / .! / ote se Mu!aremu. / Izgledaju kao maka i mi / ree luda Mara. / Moe ga nositi u zubima kao nita. / .!, u! / nastavi Mu!arem s izrazom aljenja na licu. / #iroma! (ajica. / ,ajde da se ja i ti uzmemo, Mu!areme / prostenja luda Mara i usne joj iskrivi bol.

/ "a drugu sam bacio oko, luda Maro / ree Mu!arem toplo. / Ima li i u toj tvojoj sto kila3 / upita luda Mara sklonivi s lica crne kovrde. / Ima i vie / ree Mu!arem spontano i odma!nu rukom. / a udavie te, jadan bio / ree ona tuno. / "ee, luda Maro, nee, / ree on kaljucajui. / "e da se Mu!arem tako lako udaviti. I rekavi to, Mu!arem produi. 0ledala ga je kako, umoran, zastajkuje, proputa ispred sebe markiranu stoku, i rukavom slobodne ruke brie znoj s lica i s ela.

6. STARAC I OSTALI
(rupan, mrk i podbuo, starac Ilija stajao je prislonjen uz krilo kue. +e$a je okrenuo dugakoj i prepunoj trpezi oko koje su se gloili i veselili siti i pijani svadbari. 0rebla mu je po mozgu kretava i neujednaena svadbarska pesma, i on je eleo da bude to dalje od te arene i dosadne rulje. Bilo mu je tesno u novom crnogorskom odelu, u tom trobojnom oklopu, i nije znao kako te neugodnosti da se oslobodi: pljunue ubudue na sve trobojke, makar bile i zastave. %i njegove velike, nekad kose i pune vatre, a sad poprskane krvavim ilicama i umorne, strogo su merile poslugu koja je s punim sudovima trala iz kue prema trpezi, to se ugibala pod piem i jestivom. #unce mu je udaralo pravo u teme i njemu je poinjalo neto da umi u uima. Bojao se tog zujanja, te tanane i nene piske6 poslednji! godina, otkad mnogo jede i pije, to zujanje obino je pret!odilo kratkim nesvesticama i ubrzanim lupanjima srca. I nemo za koju nikad nije znao poinjala je da mu se javlja: posle nje dolazile su glupe, meke i vlane tuge i otrovne misli koje su ga dovodile do strani! zakljuaka i crni! ideja6 i teskobe, kad je najvie eleo da neim prekine svoje ivotarenje, da noevima izbode svoju punu i trulu telesinu, i da se nekako u nadljudskim bolovima izgubi i zaboravi6 i ga$enje, jezivo ga$enje nad samim sobom, nad svojim gnusnim i lanim ivotom, i nad svetinom koja ga je okruivala. -rebalo mu je samo da popije nekoliko rakija, pa da oseti ono to je sad oseao: !ladnu pusto u srcu, krvavu izmaglicu u prostranoj lobanji, i veliku, opipljivu mnogoglavu la pred oima i na domaku ruku. I isto kao i danas, uvek se gnuao svadbarski!, neukusni! i odvratni! pesama6 izbegavao je takve skupove, albe i parastose, jer je znao da nee moi da se odbrani od rakije i ogavne sete koja je za njom dolazila. a je zato najvie voleo da se iz gomile izdvoji, usami, i na miru nagleda neba, sunca, bilja i zemlje. . oku mu se zaiskri suza. %n se tome zaudi: ni o emu runom nije mislio. 5eleo je samo nekoliko trenutaka da bude sam. %seti i drugu suzu. -o ga jo vie zbuni. -ekom rukom pre$e preko oiju i mrki! obraza. "e oseti nikakvo olakanje. 2o$e mu da zgromi aku koju je malopre podigao i otvorio: najradije bi pljuvao i poniavao tu podmuklu, tu osramoenu ruku: toliko bi je pljuvao i vre$ao da joj nikad vie ne bi palo na pamet da se podie i da time pridaje vanost suzama. #tarac se obradova kad vide mladoenju. #itan i zakrljao, zelen u licu, ruku jako dugi! i oputeni! niz kr!ko telo, i potpuno nezainteresovan za veselje prire$eno u njegovu ast, (ajica se igrao s deacima pored reice. 0olobrad, utuen, neveseo i povuen u sebe, (ajica se samo po sme!u razlikovao od svoji! drugova u igri: sme! njegov bio je naet, suzdran nekako, vie krt no iskren. I tek kad bi se nasmejao i borice mu zrakasto napale sive i bezizrazne oi, videlo se da je neto stariji od deaka njegovog rasta.

/ (ajice: Bilo je u tom pozivu, u tom poviku, i mrnje, i gnjeva, i roditeljske strogosti, i ljubavi od koje se oko srca !vata leden krug. -uan je bio starev glas. ' jo alosniji njegov izgled: zaljuljao se kao staro, kao debelo drvo koje godinama truli iznutra i sa stra!om i jezom oekuje prvi snaniji vetar. (ruti obrazi se malo nabrae, iskrivie. "a oi se opet navukoe teki, namrekani i crni kapci. I tako nepokretan, s tupim bolom u potiljku, vide kako se njegov sinovac (ajica prenu. / (ajice: -o vie nije bio glas kojim se neko drag i blizak poziva. Bila je to kruta, !ladna, predsmrtna opomena posle koje se nije moglo ni s kim igrati. 1elika i brkata stareva glava malo se prikloni grudima. I tek kad oseti da pred njim neko sipljivo die, otvori oi i kroz toplu maglu predsna spazi mladoenju. / -u sam, strie. / 2obro je to si tu / ree starac. (ajica ovo s!vati kao alu i razvue tanke usne. .kazae se sitni, nareckani zubi ribe. I tek kad se starac uvre$eno nakalja, (ajica usnama pokri modre desni i kratke zube. / #luaj / ree starac i poloi ruku na mladoenjino rame. #luaj. / #luam / apnu (ajica. / 2obro zapamti ovo to ti govorim / ree starac. / 0ovorim ti u ime oca, koji me na samrti zakleo da vodim brigu o tebi. 4esi li me uo3 4esi li razumeo3 (ajica klimnu glavom. / 2ananji dan vaan je za sve nas / ree starac mrano. / )a tebe je najvaniji. 2evojku smo ti doveli. I te kakvu devojku. #vaki drugi na tvom mestu bio bi srean. (ajica se kiselo isceri. / .ozbilji se ve jednom / ree starac muklo. / (rajnje je vreme. "e brukaj nas. 0ledaj kako nas njena rodbina motri. -reba da se pokaemo. Bar danas... / ,i<!i, !i<!i / zacereka se (ajica. / "e uzimaj mi obraz, (ajice / ree starac strogo. (ajica ga nije s!vatao. 9arao je oima levo<desno / nije znao na koju stranu da strugne. / "emoj vie da krade / procedi starac kroz zube. Bije te glas da si najobinija jajara. ' poeo si i pilie da die. 4este, jeste, sve znam. #ve mi je tvoja majka rekla. I mene zbog svega toga srce boli. 2a zna. ,teo bi! da jednom postane ovek. Ima puni! trideset godina a ne rastavlja se sa decom. 'li sve to moe da se popravi. .vek moe da se postane ovek. je l@ da je tako3

(ajica ga je uplaeno gledao. / I kakvog smisla ima to stalno bei od kue: !rupi starac uplaivi se da ga je neko uo. #amo ludi ljudi i krajnji nesrenici bee ispod svog krova. (ajica se spremao da zaplae. #tarca to dirnu, pa produi malo nenije: / #ramota, sine moj, sramota. #pava po tu$im kuama kao skitnica, a tvoj lepi dom pust. Bruka: .mesto da vodi kuu i da zameni oca, ti uva tu$a goveda. #va srea to prijatelji to sve ne znaju. / )naju / promuca (ajica. / .veriemo i! da su to klevete / planu starac. 4e l@ da !oemo3 2ok je tebi strica / ne boj se. / 'li ja volim da skitam / apnu (ajica. / -o je zato to si bio bez ene / ree starac. %dsad nee. 1ezae te ona za svoju sisu, ne boj se. "je se dri, sine, nje se dri. 1idi samo kakva je / grad itav. lanina: / "e volim to je onolika / ree (ajica glasno. / )ato ne voli3 / izbei se starac. )ato3 / -ako... ne volim, otee (ajica. / Bojim se... / "ema ega da se boji, sine / raskravi se starac. 1ano je prve noi da bude dobar. osle joj nee pomoi ni da je jo onolika. . to budi siguran. "igde je nee biti. Bie mala i nemona kao aba izvrnuta na le$a. / 4a sam se nje oduvek bojao / ree (ajica iskreno i glasom koji je dr!tao. / )ato da se boji3 poe starac tuno. (ad je kod tebe na donjem spratu sve u redu. )ato3 4e l@ da je sve na svom mestu3 )na na ta mislim. "e stidi se. &eci stricu slobodno. (ai. %slobodi se. )amisli da sam ti drugar. (ai da je kod tebe kao i kod drugi!. %braduj strica... / 4este, ree (ajica i pocrvene. Ba kao kod drugi!. / I nije kao ir3 ree starac ne gledajui sinovca u oi. / "ije kao ir / ree (ajica. #tarac se izmae i udari ga po ramenu. (ajica se uvi, zanese, ali ne pobee. #tarac se gro!otom zasmeja, lupi akom o belo krilo kue, i poe: / a kad je tako, neu vie da mi govori o stra!u. -u re da nisam uo iz tvoji! usta. "e govori mi vie o tome. -akva momina, pa se boji. Bruka: ,ou da mi govori o drugom. 2a mi pria kako e dovee da je usue i oplete. (ako e da je erei i unitava. (ako e da joj pravi decu. -o stricu da pria. I deca e da je doje i razvlae kao vuicu. -o ti meni priaj. #it je tvoj stric bljutavi! i tuni! pria. #ad !ou neto masno... i to od tebe... od moje krvi... naslednika da nam napravi / jednog crnpurila... jer nam se krv razvodnila, pa svi oekujemo da nas ti spase...

za nju ne brini / zdrava je i jaka kao drebica... sad samo ti da stisne petlju i da ukree / nema ko drugi, da zna... #tarac se zagrcnu. >rven u licu i znojav, on se prisloni uz oak kue. (ajica pokua da se izvue ispod njegove levice, ali ga on jo vie privue k sebi. / %beaj da e me posluati, poe starac ti!o kad oseti da mu se krati da!. %beaj stricu svom. ,ajde. onovi sve ono to sam ja malopre govorio. ,ou iz tvoji! usta da ujem one rei. #tarac mu se unosio u lice. Beio je oi, dr!tao i aputao: / oni. (ai ta e dovee da joj radi. Ispriaj mi to pravim reima, onako kako se to kae. #ve mi natenane ispriaj. "e stidi se. #tric tvoj sve zna i sve razume. i ni od ega ga vie nije sramota. a se ni ti ne stidi. %stavi to babama. 2eder, poni, mukiu moj... / #ve sam zaboravio, priznade ti!o (ajica i brada mu zadr!ta. / okuaj da se seti, ree starac i oseti kako mu se preko oiju navlae kapci koje nee moi lako da podigne. 0ovorio sam ti kako e dovee da je razapne, i kako emo pre ovog doba godine dobiti naslednika... #tarac zadr!ta. &uka kojom je drao uza se (ajicu pade mu niz telo. rimeti kako (ajica odskoi u stranu. Moe rei i odatle, apnu starac. #luam te. #amo nita ne preskai. riaj sve. Izgovaraj sve rei. (ajica se osvrnu oko sebe: u blizini nikoga nije bilo. (ad s!vati koliko je starcu stalo do njegovi! rei, poe apatom: / #trie, sve u ovo ponoviti ako mi neto prizna... / ' ta to, sine3 / upita starac podigavi glavu. 9ta to3 / rvo da mi u poverenju kae: to ste mi je doveli / zamuca (ajica. -o da mi objasni... #tarac izbei oi. I vide kako (ajica, ti!o cvilei, odjuri u joje. Iz kue iza$e (ajiina majka, sredovena ena sastavljeni! crni! obrva. / % emu onoliko priate3 zapita ona bojaljivo priavi starcu. / )na se o emu, 'n$elija, procedi starac. / a reci mi, ree ona. / 0ovorili smo o onim stvarima, eno, ree starac muklo. riao mi je kako se naotrio za dovee. (ae da jedva eka no. #motau je, veli, striko moj, i zguvati kao krpu. ' meni lupa srce od sree. +om u, veli, da napravim. #atreu je, kae i stiska zube. &usvaj e to da bude, veli. I do$i, kae mi, sutra, da vidi kako e izgledati. 8avo mali: / *!, poe majka razdragano. #nano je ono kao zemlja. 4edina mu je mana to je malen.

/ #naan je i vet, da zna, ree starac gledajui u zemlju. / 'ko se na strica bude metnuo, znae i gde $avo spava, ree majka i oseti da joj se vraa pouzdanje. / 1eli on meni, eno: striko, dva sina u odjednom da napravim. 2a nadoknadim, veli, izgubljeno vreme. 4er mnogi moji vrnjaci imaju ve odraslu decu. I ja mu, 'n$elija, sve verujem. "aa je to krv. "e da se naa kost: #mrai mu se pred oima. .troba poe da mu se prevre. 2a ne bi grunuo u pla, on grubo prisloni elo uz ivinjak kue. I tu, uini se 'n$eliji, zarea. )akrguta zubima i zaele da na najstraniji nain sebe osramoti i ponizi. 9to je lae, ree sebi, to je tako lae. 9to ti je to trebalo. "ajgore je to to e poverovati. I dovee e, im se gosti i prijatelji razi$u, da trai po tavanu staru kolevku / nek bude spremna. "ee moi da spava. %bigravae oko nji!ovi! vrata i prislukivati. ' loma i rusvaja nee biti. 4er on je jo zelen i nejak. I sutra ujutro, kad u$e u nji!ovu sobu, nee ga zatei me$u njenim kolenima, ni na krevetu uopte. +eae iza vrata kao premlaeno kue koje je neko pustio pod krov da ne kisne. 9to si to uradio, ludi stari. 'n$elija ga povede stranom. ao bi, sruio bi se na zemlju da ga nije, onako sitna i kooperna, drala za ruku. .pita ga: / 9ta ti je, stari3 Bolestan si3 / "isam, poe neubedljivo starac. Malo mi se zavrtelo u glavi. "ita vie. roi e to, eno. / )ovu te, stari, ree 'n$elija brino. rijatelji te zovu. / 9ta u im3 ree starac i protrlja lice akom. / 2a se kucne s njima, stari, ree 'n$elija kooperno. / "e pije mi se vie rakija, ree starac tvrdo. / ,oe zdravicu da dre, stari, ree 'n$elija. "eko im s nae strane mora otpozdraviti. (o e ako ti nee. / Bojim se da neu imati ta da im kaem, ree starac. / Mora, stari, ree ena. -i si sad glava nae porodice. #ve ostalo je tanko i mravo. 5ena ga privede trpezi. .zbua mu u glavi. "ije mu bilo jasno otkud im snaga da onoliko viu, i da onoliko urlaju. I pre no to ga posadie u elo so=re, on muno podie =lau s rakijom. / )drav si, glavni prijatelju: iskezi se s onu stranu trpeze brkat, nosat i crven starac. )drav si: 7itav trenutak starac Ilija gledao je kroz paru to se dizala s jela svog krezubog prijatelja. I nita nije mogao da mu odgovori. Izgledalo mu je da mu se jezik u pet vorova zavezao. I dok je krezubi kretao i bulaznio, ljuljajui se, stareva ruka s crnom bocom trala je nad mnogoglavom trpezom kao ugljenisana da je. odli oni kapci prevlaili su se preko zenica, i gusti mrak sve vie se zgunjavao oko rei krbavog prijatelja nazdraviara.

7. MLADO

E IME IVANKA

"epokretna ispod naslona, Ivanka je gledala Mu!arema. 0ledala ga je ispod oka i ovla, kao da to on uopte i nije bio6 gledala ga je pogledom kojim je malopre traila (ajicu. 1idela je kako je, priljubivi se uz plot pored puta, zavukao pljosnati i zailjeni nos petlu u perje ili negde pod krilo, i kako je celo areno veselje posmatrao iznena$enim oima. ognut napred, kao da se spremao za kaalj, dronjav i bos, proputao je pored sebe seljake glava veliki!, etvrtasti! i brkati!: u odelima od crnog sukna i u gove$im opancima, zajapureni i neumorni, gonili su stoku. I nji! je Ivanka gledala pogledom bezbrinog obanina. . stvari, ni nji! nije gledala / samo i! je videla. )audi je pogurena Mu!aremova nojava. Boe, to je onako iznena$en, pomisli Ivanka, pa produi tromo i bezvoljno: zato onako zeva u nas6 ta li mu je to toliko neobino. "e vidi, valjda, prvi put svadbu i veselje. %!, kako je gadan i udan taj na komija Mu!arem. )aputen i alostan, pa jo i s petlom u naruju. .opte, ta e njemu petao / nije ovo prvi put da ga vidim s tim crvenim $avolom u naruju. I jo se ovom udim: to se bar ne obrije3 %vako izgleda da se sprema za !odu. Boe dragi, kako su mu krupne i tune oi. a on, po svoj prilici, !oe da zaplae. %d vruine verovatno. 2rala je teke ruke skrtene na trbu!u. "iz njeno iroko lice slivao se znoj. omerala je pogled udesno. I videla je veselje, podnapite i sasvim pijane svadbare. -rali su oko nje, jurili na sve strane, psovali i pevali na sav glas. . obesnim vragolijama prednjaio je (ajiin ro$ak, zubati Mrkoje: nije se smirivao, i velika usta neprestano su mu bila razjapljena. 4aki!, iroki! le$a i krivonogi, njeni ro$aci, ma!om stariji ljudi, vodili su tobo vane razgovore sa starcem Ilijom: izme$u nji! se cerilo nekoliko neoglodani! jagnjei! glava. #itan i bezvoljan, dever njen, (ajiina daljna svojta, leao je pod plotom6 pokuavao je da ustane, blebetao neto i pruao joj neljudski tanku ruku. ogledom je traila (ajicu. "ije ga bilo. "ije bio ni u znojavom i pijanom kolu u kom se orila neslona i kripava pesma, ni u kui iz koje je izbijao otuni miris kuvane ovetine i zapaljenog sira, a ni me$u ljudima koji su iza nje govorili i kuckali se kilenjaama. Ba me briga to ga nema i to je onakav, pomisli Ivanka. 1ano je da nisu sirotinja, i da neu morati da idem u tu$u njivu. .ostalom, za mene kao usedelicu i ovaj je dobar. Bolje ita no nita. Moda e i ovako biti lepo. 'ko on ita bude mogao, nakotiu im pun tor dece. I biu gazda u kui. Bogme, skupo u i! kotati. ovui e maka za rep to im je (ajica onako nesojast... a moda e porasti kad ga ja budem poela !raniti... 7ula je kako ga njeni strievi, ro$aci i komije zovu. "azdravljali su mu i estitali. "ije joj bilo jasno to je Ilijino iroko lice bilo onako crno. (ajicu su opet svi, s podignutim aama i bocama, zvali da do$e i primi estitanje. &odbina nevestina !tela je jo jednom da ga vidi, da se s njim rukuje i malo bolje upozna: zanimala i! je najvie zemlja koju je njegova majka nameravala da kupi odma! posle venanja. #am u iblju i evaru, pokraj reice, (ajica se igrao s punoglavcima i ribicama. 2raio je i tu make koje su na nj kidisale. 7uo je kako ga svadbari zovu, najgrlatiji je bio upavi Mrkoje sa zubima nalik na kukuruzna zrna, kako ga mole da do$e i primi zdravicu glavnog prijatelja, Ivankinog strica. )vala ga je i majka, glas joj odma! poznade, i starac Ilija. )vali su ga svi, inilo mu se, dok je

makama bacao vodozemce, i dok je strepeo od noi koja ga je oekivala kao crno i tvrdo brdo preko kog je, bez dovoljno snage i volje, trebalo da pre$e. (roz svetinu se probijala luda Mara. #vadbari su je zadevali i napadali dok je prolazila pokraj belog maslakovog pera. "ije se branila, i oni su je nepotedno !vatali i tipali.. Ivanki se inilo da k njoj uri, da ima neto da joj kae. a oka s nje nije skidala. 0omila je brzo zakloni, a ljudi je negde povedoe, i Ivanku to raalosti. 2o$e joj da napusti dosadno mesto na kom je straarila i premetala se s noge na nogu, kao zavladiena da je, kao pred oltarom da je, i da rastera pijanu rulju koja se povela za opipljivim tragom nerazumne i nezatiene ene. Ivanka je gledala kako se putem mie udna slika: dva oveka nose neto belo i isto me$u sobom / kao na svadbu s poklonom da su se namerili. -eturaju se i klecaju, prainu silnu diu, dok sunce pee dasku na kojoj se ljulja leina. +judi, po svoj prilici, pevaju, pevaju ili se sva$aju6 ili, prosto<naprosto, govore glasno i o obinim stvarima po starom strvinarskom obiaju. Izgleda da su bili zadovoljni to im do groblja nije ostajalo jo mnogo, pa nisu ni pazili !oe li se ugruvati u krpe i arave zamotano telo. "i skitai nisu bili daleko od nje. +eali su pod divljom krukom i kroz trepavice gledali put neba i sunca. Bose noge dosezale su im do nasred puta. Izgleda da nita ne progovaraju6 pomisli ona. (ao da su nemi. %tkad su se onde zaustavili, po svoj prilici nisu progovorili ni rei. Mislei o skitaima, spazi (ajicu. 7uao je u evaru i trski. Bio joj je okrenut licem. "a suncu se sijalo njegovo malo i vorugavo elo. "e sekiraj se to se igra s makama i ribicama, ree ona sebi. "e misli o tome. "eka se igra s im god !oe. 9ta te se tie. 1ano je da si se udala, da e biti sita, i da ti u novoj kui niko nee motkom brojati rebra. ' njemu eto i ribica i punoglavaca. I svega mu eto... ne bilo primenjeno, ba mi se ini kao da je Mu!aremov brat. %bojica su utljivi, stidljivi i sipljivi. #lino i idu, i govore, i mrdaju obrvama. 1idela je i prosjake i jurodive to su izvirali sa svi! strana, nicali iz iblja, i primicali se trpezi. +judi su im bacali kosti, i oni su se, mnogo nji!, jagmili i tukli. (ljasti i sakati, guavi i nakaradni, sve vie su se primicali i njoj i trpezi. I nju je poinjalo da obuzima ga$enje. Majice moja alosna, pomisli, majice moja tuna. 0de si danas da vidi u kakvom sam ti narodu, u kakvom gadluku. #ve neki nakaradni ljudi. "igde zdravog uveta. (ao da i! je sve jo u utrobi grom spalio. %pet joj se nametala oku slika dvojice mirni!, dostojanstveni! i udni! putnika.