*Аристотел : Историјски догађаји су непоновљиви,а ми на

осн.појединачних случајева немамо принципе; историја нема општост

(правила) и зато није било философије историје.
-даје поделу знања,потпуно је разумљива и дели сва знања
на:
1)поетичка
2)практичка
3)теоријска
*свака се бави неким областима; све се одвија у животу*
1ˉ дијалектика,реторика,поетика
2ˉ економика,политика,етика
3ˉ Прва философија(теологика), Друга →физика, Трећа →математика
Филозофске дисциплине :
1.Метафизика (онтологија) : Аристотелови списи нису били
насловљени,па је ученик ,,избацио'' → ''после физике''; ради се о нечему
што је иза физике, дисциплина која се бави самим бивствима
*(јер физика се бавила појединачним појавама,физика је свет који
опажамо, а метафизика се односи на интуитивни осећај да постоји
нешто ''иза''. Ово је фундаментална философска дисциплина,бави се
бићем као бићем,бави се сāмим бивствовањем,Ω ων (=Esse), јер без Esse
нема ничега,јер Esse омогућава било ком предмету да се појави; њен
кључни предмет је το ειναι.
-Аристотел је дефинисао појам метафизике,не може да се каже да је
наука јер немамо могућност да експериментишемо. Грци иначе нису
тежили за примером,они немају открића,они интуитивно промишљају
свет.
2.Теологика = од оног трена када кажемо да је Бог узрок свега. Бави
се проучавањем божанских 1)узрока
2)принципа
и настоји да доспе до сāмог ''Јесте''.
3.Логика (и методологија) – философска дисциплина,не бави се
утврђивањем критеријума за ±,већ се само констатује исправност
закључка; подразумева да налазимо облике исправног мишљења; та
валидност даје смисао; уколико је неисправан – λογος се неће дотаћи
смисла.
а)методолгија : о начинима како доћи ''до краја пута'' применом
статистичке методе,експерименталне методе; показује куда путеви
воде и даје нека правила која би те методе морале да дозволе, да не би
промашили тај циљ; бави се путевима сазнања.
4.Епистемологија (гносеологија) : теорија сазнања, творац Џ.Лок;
даје критеријуме истинитости,тиче се границе сазнања.*извори
сазнања : искуство,чула,разум...
Различити извори имају различите домете; долази се и до агностицизма
(порицање могућности сазнања)
5.Етика = стара дисциплина,из Аристотелове поделе знања; одговара
на питања која се односе на морал (шта је
добро/правично/врлина...),разматра критеријуме моралног
одлучивања,шта је исправно...
6.Естетика : бави се питањима лепог и узвишеног,уметничког у
уметности;
*разматрају се 3 елемента : 1)стваралац
2)дело
3)прималац
7.Аксиологија = философска дисциплина која се бави
вредностима,као што су
–моралне, -религијске, -уметничке, -научне, -политичке...
8.Философска антропологија : бави се суштином, односно природом
људског бића
9.Философија политике : бави се појмовима и аргументима политичког
мишљења
*проблеми : а)суштина политичког мишљења
б) могућност њеног ограничења
в)..друштвене правде,слободе...
НУЖНИ ПРЕДУСЛОВИ ЗА НАСТАНАК ФИЛОСОФИЈЕ (даје их Аристотел)
1.σxολη (доколица); = мир,неузнемиреност, спокој
*А УЗНЕМИРЕНОСТ ПОДРАЗУМЕВА И БРИГЕ И РАДОВАЊЕ*
Otium су имали само богати људи (нпр.Цицерон)
2.Θαυμαζω (чуђење се дивљењем) : у смислу –
просветљење,преобраћење...
*ЧУДО – као искок из реда,у питању је ИЗВАН-редно. Оно је подстицај за
истраживање у оквиру емпиријских наука, тј.имамо проблемску ситуацију и
тражимо објашњење,али то овде неће бити случај. Овде чуђење изазива РЕД,а
не ИЗВАН-РЕДНОСТ (нпр.смена дана и ноћи); Наиме,највеће чудо је сāмо Јесте,
тј.чудо је да нешто уопште постоји,могуће је да није,али ипак Јесте!
*Хајдегер то назива ''зов'' кад ми спољно доживимо чуђење, а ''одзов'' кад
заборавимо после на то,а пре смо доживели Θαυμαζω.
→Θαυμαζω изазива :
3а.Радозналост →испитује како то да Јесте и шта Јесте (одмах ће се
наћи у философији и биће у мудрости (=знање о сāмом Јесте))
3б.Захвалност = 2.облик реакције,испољава се као богослужење, јер
→
''Ω ων'' = ''(Ја сам) онај који јесте'' → ти ниси космос јер није на начин на који
''Ја Јесам''
3в.Μιμησις (стварање,уметност) = реакција на Θαυμαζω;
=опонашање оног што Јесте,може бити и површност у стварању, у том
случају неће бити реакција на Μιμησις;
*човек може имати све 3 : радозналост,захвалност, мимесис АЛИ философ не
би смео да ствара јер он треба да САЗНА оно што Јесте,а не да ствара оно што
је било (нпр.Достојевски није филозоф јер је стварао)
ДРУШТВЕНИ ПРЕДУСЛОВИ : Агора (тржница,судница,скупштина);
театрон,стадион,гимназион!