ЦИЦЕРОН 106-43 : пне

91. – Сула дошао на власт = 1.пут да неко насилним путем долази на власт уз
помоћ грађ.рата
31. – Октавијан победио М.Антонија и освојио Египат
*Грађ.ратовима завршени Тријумвирати! (начин да се дође до власти,а нису
савези базирани на пријатељству)

43. – убијен Цицерон

→република званично,али у пракси римску државу посматрамо као царевину.
До таквих промена дошло је због територија и због политичке и друштвене
ситуације,то је био неки природни след!

-књижевник (говорник и философ), адвокат, био конзул неколико пута,

пореклом из околине Рима, из витешке породице (ср.класа), а он и његов брат
су се као дечаци са оцем преселили у Рим због образовања и убацивања у
политичке кругове.
-ишао на Родос код Молона (кога је слушао и у Риму), у Атину, у Азију и
слушао бесенике и философе *од 18.е године момци су ишли на Родос и у
Атину ко философа*

Цицерон се залагао за старо уређење, био Цезаров противник, био

републиканац, био на страни Помпеја кад су се он и Цезар сукобили.
Цицерон се плашио Цезарове освете,а он је заправо спровео праштање
политичким противницима (милосрђе, clementia), присталице му на томе
замерале,јер су очекивали да ће побити политичке противнике.

1.Тријумвират : Крас, Помпеј и Цезар

2. Тријумвират : Октавијан, М.Антоније и Лепид

Дела :
1.беседништво : - 100 беседа,преко 50 сачувано,већина одржана,неке
нису
,,Против Катилине, Филипике, Против Вера''
- Теоријска дела о беседништву
,,De invention, De oratore(овде даје слику идеалног
беседника), Brutus sive de claribus oratoribus”
2.философска дела писао пред крај живота : О старости, о пријатељству, о
природи богова, о законима (de regibus), de consolatione, De re publica
-није био творац оригиналне философске идеје, већ еклектичар.
*еклектицизам = спајање разл.праваца; из филос.школа преузео оно шта му
одговара и превео грчке термине на латински.
3. писма : 800 његових сачувано и 100 њему упућено, заслуга за очување
писама припада његовом секретару, Тирону, који је преписао писма.
-инсистирао на превођењу (,,најбоља вежба за беседника'')

Цицерон : О говорничком развитку, први пасус :

У то време био сам веома мршав и слаб, и издуженог и мршавог врата : сматра
се да је такво здравље и стање тела опасно по живот, ако се човек физички
напреже. И то је оне којима сам био драг веома плашило јер сам говорио без
одмора, без промене, свом снагом гласа и напрезањем целог тела.
Цицерон : Вер граби грчке статуе, први пасус :
Хеијус је Мамертинац, веома угледан у свему у том граду (сви који су били у
Месини признају да сам у праву). Његова кућа је неоспорно најлепша у
Месини, веома чувена и према нашим људима најотворенија и веома
гостољубива. Она је пре Вера била тако уређена да је била на украс такође у
граду. Иако је по положају сама Месина била окружена бедемом и луком, ипак
нема та уметничка дела у којима он ужива. Хеј је имао сакрарију (кућну
капелицу) наслеђену са великим поштовањем од предака, веома стару, у којој
су биле статуе тако врхунске израде и веома изузетне да су у њој могли да
уживају (други),а не само он : једна је мермерни Купидон Праксителов, сазнао
сам име уметника без сумње, мислим да је уметник извајао на исти нчин као и
оног у Теспији, због кога је Теспија посећена и не постоји други разлог да се
Теспија посећује. Чак и онај Луције Мумиј није дотакао овог мермерног
Купидона,када је односио статуе муза до храма богиње Среће, јер је био свет,
али и (односио) друге статуе које нису свете из тог града.
Цицерон : Против Вера, првих 7 редова :
Сегеста је веома стар град на Сицилији, који је Енеја, бежећи из Троје и
дошавши на ово место, обележио и основао град. И тако су становници
Сегесте сматрали да су не само у савезу и пријатељству са римским народом,
већ су се сродили. Овај су град једном, са староседеоцима и Пуњанима у своје
име и својом вољом борили, Картагињани су га силом освојили и разорили, и
све што су могли од украса из града, однели су са тог места у Картагину.
ОВИДИЈЕ 43. – 18 : пне-не
-Рођен у средњој Италији, у витешкој породици. Његов отац је желео да му
син заузме угледан положај у државној служби,али Овидије није желео за
себе такво занимање. Имао је брата,годину дана старијег од њега; кад му је
брат умро,Овидије је по очевој жељи ступио у државну службу,али је убрзо
напушта. Путовао је у Азију, Грчку и на Сицилију, да би употпунио своје
образовање. -8.гне песник је прогнан у римски град Томи на Црном мору, где
је и умро. Овидијева поезија била је сувише слободна, и није била у духу
Августове рестаурације, тј.повратку моралним вредностима.
Дела : Amores (песме о љубави), 50 љубавних елегија, описују неког
љубавника и славе песникову драгу, Корину, чије право име није познато.
Песме су биле несташне и враголасте.
- Heroides (Херојке), жене из митологије пишу својим
мужевима или љубавницима.
- Ars amatoria (Вештина вољења), песник даје упутства
мушкарцима како да освоје жене и да их сачувају, али и даје
савете сличног типа и женама.
- Metamorphosae (Преображаји), обрађени митови, почиње са
хаосом а завршава причом о Цезару како се претворио у
звезду, највеће Овидијево дело, има песничких слика
(машта!)
- Tristia (тужне песме), песме описују несрећу коју је
проузроковало прогонство, описују живот у туђини, песников
бол и чежњу за отаџбином и породицом и молбе Августу да
га ослободи прогонства.
- Писма с Црног мора, описују муке у прогонству,али именују
лица којима су упућене.
Овидије : Пирам и Тизба, 4.55 – 66 и 67-76 * 143-153, 158-166
-Пирам и Тизба,он најлепши од свих момака, а она најлепша од свих девојака
коју је Оријент имао, живели су у суседним кућама, у високом граду од опеке
за који кажу да је Семирамида опасала.-Први сусрет је настао због суседства,
временом је љубав расла; али склопили би брак али очеви су забранили, оно
што нису могли да спрече била је љубав која је пламтела у срцима њих двоје.
-Нико није знао за њихову љубав; комуницирају знацима, што се више крије,то
тајна љубав постаје јача. Зид је имао малу пукотину која је настала некад
давно док је зидана кућа.*Ову пукотину нико није дуго приметио –али шта
љубав није приметила? –први сте видели и нашли сте пут за разговор,
безбедно су пролазиле нежне речи кроз ту пукотину, тихим гласом.
-Често док је он стајао с 1е стр,а она с 2.е, размењивали су дах, еј завидни
зидешто сметаш заљубљенима?Како би било да пустиш да се целим телом
спојимо, или, ако је то превише, да омогућиш да се пољубимо. -Нисмо
незахвални : признајемо да смо ти дужни,што постоји пролаз до пријатељских
ушију..*Пираме одговори, твоја најдража Тизбе те зове; послушај и подигни
клонулу главу! На Тизбино име успео је да отвори умирући очи, погледао је и
о5 клонуо.-Она пошто је видела свој вео и празну корицу мача,рече-умро си
због своје љубави од своје руке, несрећни! –Следићу тебе мртвог зваће ме
пратиљом (узроком) твоје смрти,ти од кога је могла само смрт да ме
растави,смрт нас неће раставити. *А ти дрво,које сада скриваш гранама ово
1о несрећно тело,ускоро ћеш скривати 2,памти знаке крвопролића и увек имај
плодове тамне боје због жалости,као успомену на проливену крв 2је младих-
рече наместивши мач испод груди,леже на њ,који још беше топао од
Пир.крви. Молбе су доспеле до богова и родитеља; воће је кад сазри.
КАТУЛ 87 – 54 :пне
-рођен у Верони, у имућној породици, рано дошао у Рим где се упознао са
лепом удовицом Клодијом,коју је прославио у песмама под именом Лезбија; он
је њу искрено волео,а она је била нестална,а песник је патио због њене
неискрености.
-Песме су му пуне осећања, нежности и топлине, али и бола. Али,ретке су
песме где пева како је стећан; врло је срећан после помирења са својом
драгом, али сталне свађе и мирења довеле су до коначног разлаза између њих
двоје.
Катул : Смрт Лезбијиног врапца :
Оплакујте, о Купидони и Венере, и колико вас има осећајних људи : угинуо је
врабац моје девојке, врабац, љубимац моје девојке, кога је више од очију
својих волела. Наиме,био је сладак и знао је њу саму тако добро као девојка
мајку,али је скакутао час овде час онде,својој господарици је цвркутао, и који
је сада на мрачном путу где никоме није дозвољено да се врати. Што сте ми
тако лепог врапца одузели! О несрећна судбино! О јадни врапче! Због твоје
несреће,мојој драгој су очи пуне суза.
Катул : Самоме себи :
О јадни Катуле, престани да лудујеш, и што видиш да пропада то сматрај
пропалим.Некада си проводио срећне дане и често си се тамо састајао с
драгом,где ти она беше поручила.Њу си толико волео,колико нећеш ни једну
волети. Било је враголија и шта си ти хтео,то је била и њена жеља, проводио
си срећне дане. Сад те она више неће,ти си немоћан, и ти њој кажи-нећу, не
иди за оном која бежи од тебе, не живи несрећно, већ хладног срца поднеси
све, истрај.Збогом девојко, Катул је већ издржао, и за тебе више неће питати.
И биће ти тешко,пошто је нећеш тражити. Безобразна..? Ко ће ти сада
доћи?Коме ћеш се чинити лепом?Кога ћеш сада волети? Шта ће се говорити
чија си? Кога ћеш љубити? Чије ћеш усне гристи? А ти Катуле,одлучан буди и
истрај.
Катул : Живимо и волимо се :
...моја Лезбија, не слушајмо гласине стараца... Сунца могу да залазе и да
поново излазе нама кад 1ом зађе спаваћемо 1у вечиту ноћ.
*Дај ми 1.000 пољубаца,потом још 100, а онда 1.000, а онда другу стотину,а
онда опет 1.000. Забројаћемо се,нећемо знати, моћи ће да нам завиди онај
онај зао када сазна колико је пољубаца било.

Вергилије 70 -19 : гпне

-рођен је у сиромашној породици,али његов отац се трудио да му син стекне
што боље образовање, после завршених студија се због слабог здравља
вратио на имање свог оца,а тад је још био беснео грађански рат. Октавијанови
ветерани су освојили област где је било Вергилијево имање,а сам песник се
једва спасао. Али,имање му је враћено,те се предао студирању и раду на
својим делима,јер је сад имао средстава.
-Пре него што је завршио Енеиду,кренуо је у Грчку да би својим очима видео
места кроз које је пролазио Енеја,али разболео се, и убрзо је умро.
Дела : -Пастирске песме, идиле из пастирског живота..
-Георгике,песме о земљорадњи,посветио их Мецени, најбољи
дидактички спев у римској књ
ЕНЕИДА – најбољи херојски еп у римској књ, првих 6 певања = Одисеја
(Енејина лутања), а других 6 говоре о борбама у Лацију с Турном; римски
национални еп.

-Главна његова тежња = била да истакне да лоза Јулијеваца води порекло од

Енејиног сина Асканија (Јула)
Вергилије : Енејида, почетак 10-18 стих :
Подсети ме Музо на разлоге због чега је мајка богова натерала човека пуног
врлина да претрпи толике муке. Зар је толики гнев богова? Био је стари град,
насеобина у Тиру, а нови град, у Италији наспрам удаљеног ушћа реке Тибар,
водио се сурови рат; за који се каже да је Јунона...............
ТЕОРИЈА :
ХОРАЦИЈЕ 65-8 : гпне
-рођен у сиромашној породици,али се његов отац постарао да му син стекне
што боље образовање. Најпре је студирао у Риму,а онда отишао у Атину,где је
упознао Брута, Цезарвог убицу, ту је ступио у војску.
-1 од песника Авг.рестаурације (као и Овидије и Тит Ливије)
-по уређењу републиканац : 44.год убијен Цезар, Хорације се затекао у Грчкој,
следеће године 2.Тријумвират, с циљем да се казна Цезарове убице, Брут и
Касије беже у Гр, и гину 42.у бици код Филипа.
-Хорације се бекством спасао из грчке,вратио се у Рим, имовина му
конфискована, отац му умро; почео је да ради као писар,почео да пише да би
преживео.
-Мецена = Октавијанов саветник,постао Хорацијев пријатељ, поклонио му
имање у Јуж.Итал, био заштитник уметника.
-И Октавијан га поштовао, нудио му положај на двору,али Хорација то није
занимало.
-Уметност треба да буде корисна, а не само забавна!
ДЕЛА : -Оде, збирка песама,теме из рим. прошлости/митологије
-Посланица Пизонима, ово дело се сматра теоријом књижевности
(код Грка то је Аристотелова поетика)
+ још 2 писма : Писмо Августу, Писмо Јулију Флору
-Следбеник Сократове и Платонове теорије уметности, залаже се за разум
изнад надахнућа.

Тибул
-богати римски витез, 1.век пне, у почетку се одао војничком позиву,али га је
напустио и посветио се поезији. Припадао је клубу књижевника који је
основао његов пријатељ државник и војсковођа. С њим је кренуо у ратни
поход на Исток,али се разболео и морао да остане на Крфу. Био је тешко
болестан, и није се надао да ће се опоравити.
-писао је љубавне елегије славу своје драге Делије (тј.Планије), његова
поезија није учена.
-сматран најбољим песником елегија,а неке је песме посветио својој драгој
која се звала Немезис,ово је издато после песникове смрти,песме су прожете
симпатијама према тихом и скромном животу на селу поред вољене
драге,далеко од града, и пуне су презира према рату.

Проперције
-1.век пне, чим је његово имање подељено ратним ветеранима, дошао је у
Рим, где се упознао и спријатељио са Меценом;
-његова драга = Цинтија, угледао се на Вергилија, језик му је доста учен,смео
и тежак; супротно Тибулу, чији је идеал био живот на селу и природа,
Проперције воли живот у граду.
-његова најлепша песма је Корнелија где она прича пред судијама у
подземном свету о свом непорочном животу на земљи,који је провела као
жена и мајка.