Matina ploa

1. 2. 3. Kako su izvedene elektrine veze na matinoj ploi raunara ? Izvedene su u vie slojeva sa tanjim ili debljim bakarnim linijama i povrinama. Koje vrste slotova za prikljuenje kartica za proirenje postoje na matinim ploama ? Na ranijim matinim ploama esto su se nalazili ISA i VLB slotovi, do skoro najee korieni su bili PCI i AGP, a u skorije vreme primat ima PCI Express. Koji je naziv konektora za napajanje mati ne ploe, koliko ima pinova i koji se naponi dovode ? Konektor se zove ATX konektor, moe ii sam ili zajdeno sa jo jednim konektorem. Ima 20 pinova i dovodi napone od +12V, 12V,+5V, 3.3V kao i pomoni Standby napon +5VSB i kada ostali naponi nisu prisutni. Stare ISA kartice su koristile i napon od 5V ali on vie nije obavezan. Opisati ulogu signala PS-ON i PW-OK, ATX konektora za napajanje. PS-ON signal alje matina ploa preko ATX konektora ka ulazu na napajanju. Ima ulogu da signalizira ukljuenje. PS ON je realizovan kao invertovani ulaz to znai da se napajanje aktivi ra kada se ovaj ulaz spoji sa masom. PW-OK signal se jo naziva i PG (Power Good), nivoa je +5V, pojavljuje se na izlazu jedinice za napajanje i alje se ka matinoj ploi (obino nekoliko desetinki po paljenju) i time signalizira da su postignuti eljeni naponski nivoi. Navesti osnovne karakteristike PCI Express magistrale. PCI-E zapravo i nije magistrala striktno gledano ve je komunikacija point -to-point tipa. Izvedena je kao dvosmerna preko serijskih putanja (lanes). To je trenutno najperspektivniji tip povezivanja, razvijen je da bude brz i da zameni razne postojee standarde. Slotovi se prave u razliitim veliinama u zavisnosti od toga koliko putanja podravaju (x1, x4, x8, x16). Karticu je mogue staviti u slot njene veliine ili vei. Navesti osnovne karakteristike savremenih procesora (red veliine): takt procesora, brzina magistrale (bus speed), veliina ke memorije tipa L2 i L1, napon napajanja. Savremeni procesori rade na taktovima 2-3GHz. Brzine magistrale se kreu od 800-1333MHz. L1 ke je 32-64KB, L2 ke od 16MB. Naponi napajanja su od 0.85-1365V za jezgro. Koliko napona napajanja najee imaju savremeni procesori i koje su njihove standardne vrednosti. Zato postoji vie napona napajanja? Jezgro se napaja sa ploe naponom od 1.5-2.8V, postoje i modeli kod kojih je napon manji od 1V. U/I jedinica procesora se napaja iz stepena za napajanje naponom od najee 3.3V. Jezgru treba nii napon za rad na veim taktovima, manju potronju i manje grejanje, dok komunikacija sa spoljnim svetom zahteva vii napon. Navesti dva osnovna tipa hlaenja procesora i obrazloiti njihovu primenu. Postoji Pasivno i Aktivno hlaenje. Pasivno je bez ventilatora, razmena toplote se obavlja preko hladnjaka sa to veom povrinom. Aktivno, pored hladnjaka zahteva i ventilator. Aktivno je primenjeno kod gotovo svih novijih PC raunara dok se pasivno koristilo ranije, a danas samo u specijalnim sluajevima u prenosivim, raunarima za ugradnju... Kako se moe kontrolisati temperatura procesora i ispravno funkcionisanje sklopa za hlaenje? Pomou NTC otpornika koji moe da meri temperaturu i odgovarajueg softvera koji u sluaju prekoraenja zadate vrednosti gasi raunar. Navesti osnovne karakteristike PGA pakovanja za procesore. PGA (Pin Grid Array) Kvadratnog ili pravougaonog oblika, dva ili vie redova pinova po ivici, prvo primenjeno kod 286 procesora. Navesti osnovne karakteristike LGA pakovanja za procesore. LGA (Land Grid Array) Primenjuje se kod novijih procesora (od 2007). Pinovi su na ploi, ne na proce soru. Posavlja se preko mehanizma a ne rukom. Koja je namena procesorske i sistemske magistrale? Kod PC arhitekture, postoji jedna primarna i vie sekundarnih sistemskih magistrala. Procesorska (Primarna) sistemska magistrala ili FSB (Front Side Bus) povez uje CPU sa ipsetom. Procesorska magistrala je povezana na Northbridge deo ipseta. Postoje i druge (Sekundarne) sistemske magistrale koje povezuju ostale ureaje sa ipsetom. Sekundarne sistemske magistrale vee brzine se kae na Northbridge, a sporije na Southbridge deo ipseta. Sekundarne sistemske magistrale mogu povezivati Memoriju, AGP, PCI, Spoljne ureaje ta predstavlja i kolika je irina memorijske magistrale savremenih procesora ? irina memorijske magistrale je broj bitova koji se u jednom taktu mogu preneti od memorije do procesora ili obrnuto. Jako je bitna za performanse sistema i moe da bude usko grlo. Do skoro su svi procesori imali 32 -bitnu memorijsku magistralu, a najnoviji imaju 64-bitnu. ta predstavlja propusni opseg magistrale podatak a? Propusni opseg ili Bandwidth magistrale podataka predstavlja teorijski maksimalnu koliinu podataka koja se moe preneti u jedinici vremena (MB/s). Zavisi od irine magistrale u bitovima i takta (brzine prenosa) u MHz. ta predstavlja i kolika je irina adresne magistrale savremenih procesora? Adresnu magistralu ine linije koje prenose informaciju o adresi lokacije sa koje se ita ili na koju se pie. Takt (brzina) Adresne magistrale isti je kao i kod magistrale podataka. irina je broj linija tj. broj bita kojima je definisana adresa i odreuje adresibilnost procesora. Vea irina vei broj lokacija koje je mogue adresirati i pristupiti im. irina adresne magistrale nije uslovljena irinom magistrale podataka. Prvi PC raunari su imali irinu od 20 b ita i mogli su da adresiraju 1MB. Kod savremenih PC procesora irina se kree od 32 do 36 linija (bitova) to dozvoljava adresiranje od 4 -64GB. ta predstavlja kontrolna magistrala ? Predstavlja fiziku vezu izmeu procesora i drugih ureaja. Sastoji se od vie linija. Njom se prenose kontrolne informacije (signali) koje govore o trenutnom statusu raznih ureaja. Jedna od najee korienih linija je ona koja prenosi informaciju o tome da li se trenutno ita ili se pie u memoriju. ta predstavlja i ime je odreen instrukcijski set procesora? Procesor izvrava instrukcije napisane na mainskom jeziku, a skup svih instrukcija koje jedan procesor moe da izvri je instrukcijski skup (set). Od seta instrukcija zavisi koji se programi mogu izvravati, a dva pro cesora su kompatibilna ako su im instrukcijski setovi kompatibilni. Instrukcije mogu biti razliite sloenosti i zahtevati razliito vreme izvravanja. Navesti razlike izmeu CISC i RISC instrukcionog seta. CISC (Complex Istruction Set Computer) Veliki broj sloenih, specifinih instrukcija. Velika koliina rada se obavi u okviru jedne instrukcije. Instrukcije su izvravaju u veem broju taktova. RISC (Reduced Instruction Set Computer) Manji broj jednostavnih instrukcija opte namene. Manje rada se ob avi u okviru jedne instrukcije ali sama instrukcija zahteva manji broj taktova, tako da se vie instrukcija obavi u jedinici vremena. Navesti 4 koraka koje obavlja procesor prilikom izvravanja programa. Neprestano se ponavljaju sledea 4 koraka: Dohvata se instrukcija iz memorije i dekoduje se njen Operacioni kod. ita se operand (ako instrukcija zahteva itanje operanda). Izvrava se instrukcija Zapisuje se rezultat na odgovarajue mesto (ako instrukcija zahteva zapis). Navesti osnovne celine procesora i njihovu namenu. Proesor se sastoji iz 4 osnovne celine (jedinice): EU (Execution Unit) Izvrna jedinica. Sastoji se iz ALU - Aritmetiko Logike Jedinice, koja obavlja operaija zadate instrukcijom i iz registara koji privremeno uvaju podatke. Broj registara zavisi od tipa CPU, a veliina registara (broj bita) odreuje karakteristiku procesora tj. broj bita procesora.

4.

5.

Procesor
1.

2.

3.

4. 5. 6. 7.

8.

9. 10.

11.

12.

13.

14.

15.

BIU (Bus Interface Unit) Jedinica za povezivanje sa procesorskom magistralom (FSB-om). Povezuje procesor sa spoljanjim svetom (ipsetom), prima i alje podatke. Najvei deo komunikacije koja ide preko ove jedinice je komunikacija sa memorijom. U (Address Unit) Adresna jedinica. Upravlja pristupom memoriji i titi integritet memorije. IU (Instruction Unit) Instrukcijska jedinica. Prima i dekoduje instrukcije. Posle dekodovanja instrukcije se alju u EU.

Memorija
1. Navesti osnovnu razliku izmeu memorija tipa ROM i RAM. ROM Read Only Memory. Upisani podaci se kasnije mogu samo itati. Ne trai napajanje za uvanje sadraja. Obino se na njoj uvaju podaci potrebni za startovanje raunara i drugih ureaja (BIOS). RAM Random Access Memory. Mogue je viestruko itanje i upis. Za uvanje sadraja potrebno napajanje. Svakom bajtu se direktno i podjednako brzo pristupa nezavisno od prethod nog pristupa. Mogu biti Statike (SRAM) i Dinamike (DRAM). ta predstavlja BIOS i koje su njegove osnovne funkcije ? BIOS (Basic Input/Output System) je skup softvera za i zvoenje operacija hardverskog nivoa koji se nalazi u ROM -u. Osnovne funkcije su: Butovanje - Pokretanje programa iz ROM-a Provera sistema POST (Power-On Self-Test). Poredi se stanje sa onim u CMOS-u. Veza hardvera i Softvera Omoguuje da isti OS radi sa razliitim konfiguracijama. U kojoj memoriji su smeteni osnovni podaci o hardveru raunara? Koje su karakteristike i osnovne funkcije ove memorije? Osnovni podaci o hardveru smetaju se u CMOS (Commplementary MOS) memoriju. Osnovna karakteristika ove memorije je izuzetno mala potronja pa se moe vie godina napajati jednom obinom, n edopunjivom Litijumskom baterijom. Podaci iz CMOS-a se pri svakom paljenju raunara uporejuju sa podacima dobijenim Proverom (POST). Opisati postupak boot-ovanja raunara. Butovanje je pokretanje programa iz ROM memorije neposredno po paljenju raunara. Procesor moe da izvri instrukcije samo ako se nalaze u operativnoj (sistemskoj) memoriji. Operativnu memoriju ine ROM i RAM, a poto je RAM prazan po paljenju, butovanje je mogue samo iz ROM-a. Prvo se izvrava osnovni skup instrukcija na fiksnoj adresi (Jump Address), zatim te instrukcije uitavaju sadraj BIOS-a iz ROM-a u RAM. Navesti osnovne karakteristike ROM, PROM, EPROM i EEPROM memorija. ROM Podaci su trajno zapisani pri proizvodnji i ne mogu se menjati. PROM (Programmable ROM) Podatke mogue jednom uneti programatorom. EPROM (Erasable PROM) Podatke mogue brisati pomou UV zraka. EEPROM (Electrically EPROM) Podatke mogue brisati elektrinim putem. FLASH Vrsta EEPROM-a, podaci se briu i upisuju u velikim blokovima. Navesti osnovne karakteristike SRAM memorija i primenu kod PC raunara. SRAM memorija je vrsta RAM-a zasnovana na Flip-Flopu. Poseduje 4 do 6 tranzistora po bitu. Po upisu vrednost ostaje nepromenjena (Statika) sve do promene na ulazu. Realizuje se kao Sinhrona ili Asinh rona memorija. Koristi se za realizaciju L1 i L2 kea. ta je KE memorija, standardne veliine, namena, tipovi i redosled itanja ? Ke (Cache) memorija je vrsta brze memorije kojoj procesor prvo pristupa. Smanjuje vreme pristupa glavnoj memoriji tako to uva kopije podataka koji se esto trae. Realizuje se u vie nivoa, kaskada (L1, L2, L3). Podatak se prvo trai u najbrem L 1 keu koji se nalazi u samom procesoru i veliine je 2kB 64kB. Ako se ne pronae, pristupa se L2 keu. On je sporiji i nalazi se ili na matinoj ploi ili na procesoru ali ne u jezgru. Kod procesora sa vie jezgara L1 se nalazi u svakom jezgru a L2 je obino deljen. U tom sluaju, ke na ploi se smatra L3 keom. L2 ke je veliine 256kB 2MB, L3 je vei. Navesti osnovne karakteristike DRAM memorija i primenu kod PC raunara. Dynamic RAM memorije imaju samo dva elementa po bitu (tranzistor i kondenzator). Usled pada napona na kondenzatorima, na svakih nekoliko ms potrebno je osveiti sadraj, pa se zbog toga i zovu dinamike memori je. Zbog niske cene se koriste kao glavne (radne) memorije u PC raunarima. Opisati algoritam itanja podataka iz DRAM memorije. Zbog smanjenja cene, memorijske adrese kod PC-a se ne prenose cele ve kao matrica, prvo redovi zatim kolone, to kao posledicu ima znatno sporiji pristup. Kada se podatak ita, prvo se na Address Bus postavlja adresa na kojoj se podatak nalazi. Memorijski kontroler (MC) na osnovu adrese podatka odreuje u kom je on ipu i postavlja adresu reda. Posle ove faze potrebno je da proe izvesno vreme dok MC ne potvrdi da je adresa reda validna i dok ne postavi adresu kolone. Nakon toga opet protie izvesno vreme dok MC ne potvrdi validnost adrese kolone i tek nakon toga se na izlazne pinove memorije postavlja traeni podatak. Koja je razlika izmeu DRAM i SDRAM memorija? Pod DRAM memorijom se najee podrazumeva Asinhrona DRAM memorija, dok se oznaka SDRAM odnosi na Sinhronu (ynchronous DRAM). Asinhrona ili samo DRAM memorija se koristila kod starijih PC raunara i ona nije sinhronizov ana sa sistemskim taktom. Koristila se sa magistralama brzine do 66MHz. Sinhrona ili SDRAM memorija se pojavila 1996, radi sinhronizovano sa sistemskim taktom, podnosi znatno vee brzine. Navesti standardna pakovanja DRAM memorijskih modula i njihove uporedne karakteristike. DIP (Dual InLine) Izgleda kao klasino integralno kolo, ima dva reda noica, 8 -9 ipova se direktno lemilo na matinu plou. Kapaciteta su 256kb ili 256kB ukupno. SIMM (Single InLine Memory Module) Radi utede mesta 9 DIP ipova su lemljeni na posebnu tampanu ploicu sa ivinim konektorom. Postojale su verzije sa 30 i 72 kontakata. Kako su ipovi bili 32 -bitni, kod 64-bitnih procesora je bilo potrebno postaviti paran broj SIMM-ova. Postoje dve varijante, FPM (Fast Page Mode) gde se adresa reda koristi za vie uzastopnih lokacija i EDO (Extended Data Out) kod koga se uz pomo Pipelining-a postie preklapanje ciklusa. DIMM (Dual InLine Memory Module) Du ivinog konektora postoje dva reda sa ukupno 168 kontakata. Koristi se kod Sinhrone memorije (SDRAM). Moduli su 64-bitni tako da se mogu postavljati pojedinano. Postoje jednostrani i dvostrani moduli, a kapacitet im je od 32MB-256MB. Postoje dva udubljenja du ivinog konektora koja odreuju generaciju modula i spreavaju pogreno postavljanje. ta predstavlja SPD Serial Presence Detect ip i koja je njegova namena? SPD (Serial Presence Detect) ip koji sadri Flash memoriju u koju proizvoa upisuje podatke o karakteristikama modu la koji se koriste kod automatskog podeavanja parametara. Tipovi i uporedne karakteristike DDR1, DDR2, DDR3 memorijskih modula. DDR (Double Data Rate Synchronous DRAM) Koristi se kod savremenih PC-a. Za razliku od obinog DRAM-a koji u taktu moe da obavi jednu operaciju, DDR modul obavlja dve, koristei i uzlaznu i silaznu ivicu takta. Ima 184 kontakta i jedno udubljenje na ivinom konektoru. Napaja se sa +2.5V, a kapacitet mu je 64MB -1GB. Mogu bri, dvokanalni pristup kod kojeg kontroler istovremeno r adi sa dva bloka pri emu je neophodno postavljanje modula u parovima. DDR2 Slian DDR-u, ali nije kompatibilan. Napon napajanja je +1.8V (30% manja potronja od DDR), radni takt je 400MHz ili vii. Efikasnije koristi magistralu (2x bre). Dolazi u BGA p akovanju sa 240 kontakata i jednim zarezom. DDR3 Nije kompatibilan sa DDR2. Jo efikasnije koristi magistralu podataka (4x bre). Postoje moduli veliine do 16GB, potronja jo manja (30% u odnosu na DDR2), napon napajanja 1.5V. Ima 240 kontakata i jedan zarez. Navesti fizike komponente hard diska i njihov opis.

2. 3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13. 14.

Hard disk
1.

Ceo HDD sistem je sastavljen iz: Kontrolera, Kablova i samog Hard diska koji sainjavaju: Obrtne ploe u obliku diska (Platters) Prekrivene su magnetnim slojem. Osovina (Spindle) na koju su diskovi privreni. Glave (R/W Heads) Nalaze se sa obe strane ploe, ne dodiruju je. Piu ili itaju binarne vrednosti. Nosai (Actuator arms) Pokretni delovi koji su veza glava sa upravljakim mehanizmom. Upravljaki mehanizam Pokree Nosae (aktuatore) glava. Logika Kontrolie aktivnost svih komponenti diska i obavlja komunikaciju sa ostalim komponentama raunara. 2. Logika podela ploe (platter) hard diska i opis. Staza (Track) - Koncentrina krunica (putanja) na povrini diska na koju se zapisuju podaci. Sektor (Sector) Staze su podeljene na Sektore od po 512 bajtova. To su najmanje adresibilne jedinice. Cilindar (Cylinder) Skup svih staza na razliitim ploama koje imaju istu udaljenost od centra. Klaster (Cluster) Blok od vie sektora. Nije fiksne veliine, koliko e sektora sadrati odreuje se kod formatiranja. Mogue vrednosti zavise od OS -a i BIOS-a. 3. Opisati redosled upisa podataka na hard disk. Svaki podatak, bez obzira na veliinu mora zauzeti bar jedan klaster (jedan ili vie sektora). Ako je podatak vei od jednog klastra prelazi se na sledei klaster koji je na istoj stazi, sve dok se ne popuni cela staza. Ako ni cela staza nije dovoljn a, prelazi se na stazu koja se nalazi na istom mestu, samo sa druge strane ploe. Ako ni to nije dovoljno, prelazi se na istu stazu ali na drugoj ploi i tako redom dok se ne popuni ceo cilindar. Kada je cilindar pun, prelazi se na sledei. Kontroler podatke smet a na ovaj nain kako bi se postiglo minimalno pomeranje glava pri itanju sukcesi vnih podataka. 4. Kako se izraunava ukupna gustina zapisa podataka na hard disk ? Gustina je koliina podataka na povrini ploe. Rauna se: Gustina staza * Linearna gustina. Gustina staza je broj staza koje je mogue smestiti na jednom inu poluprenika ploe. Linearna gustina je broj bita koje je mogue zapisati po jednom inu staze. Kako su staze na razliitim poluprenicima razliite duine, a sa istim brojem bitova, Linearna gustina varira od staze do st aze. Proizvoai obino navode najveu Linearnu gustinu. 5. ta predstavlja zonsko upisivanje na hard disk ? Raniji diskovi su imali isti broj sektora na svakoj stazi (cela ploa jedna zona). Sektori na stazama koje su blie obodu bil i su znatno manje Linearne gustine. Sve je neracionalnije smetanje podataka kako se ide ka obodu diska. Kod Zonskog upisivanja, staze se grupiu u zone po kriterijumu udaljenosti od centra. Zone koje su dalje od centra imaju vei broj sektora. 6. Kako je mogue postii poveanje gustine zapisa na hard disku i koji se problemi pri tom e javljaju? Vea gustina se moe dobiti poveanjem gustine staza ili poveanjem linearne gustine. Sa poveanjem gustine, poveava se i interferencija izmeu namagnetisanja susednih bitova (smetaju jedna drugima). Reenje je: vea preciznost izrade, optimizacija, manja jaina magnetnog polja, poveanje osetljivosti i smanjenje razmaka izmeu glava i ploa. 7. Na kom principu funkcioniu glave za itanje/upis podataka kod savremenih hard diskova ? Konvertuju elektrine signale u magnetne i obrnuto. Ranije se koristila ista glava i za itanje i za upis. Kod upisa, struja se proputala kroz kalem a smer struje je odreivao polaritet magnetnog polja. Kod itanja bi se u kalemu indukovala struja odreenog smera u zavisnosti od polariteta. Kod savremenih diskova glave za pisanje rade na istom principu kao i kod starijih, dok se za itanje koriste posebni elementi koji koji rade na principu promene otpornosti materijala u zavisnosti od promene polariteta magnetnog polja. Mogue je optimizovati glave za razliite funkcije (itanje i pisanje). 8. Nabrojati osnovne komponente elektronike hard diska. Nalazi se sa donje strane, kontrolie ostale delove, komunicira sa okolinom. Sastoji se iz: Interfejs- Implementacija protokola Matina ploa HDD. (SCSI, ATA, SATA) CPU DSP koji kontrolie ceo sistem hard diska. CPU memorija Moe biti raznih tipova, neophodna za CPU. Ke memorija (buffer) Ubrzava prenos podataka (2-32MB). Ke kontroler Upravlja radom ke memorije i prenosom podataka u/iz diska. ECC Generie ECC simbole, obavlja korekciju greaka. Servo kontrola Upravlja rotacijom i pozicioniranjem. Kompenzuje nepravilnosti. 9. Koja je uloga ke memorije hard diska, ko njom upravlja? Ubrzava prenos podataka izmeu matine ploe i diska. Pravi balans izmeu spore mehanike i bre elektronike. Primljeni podaci se ne upisuju direktno na disk ve prvo u ke memoriju. Upis na disk je potpuno nezavisan od procesora i ne troi mu vreme. Prilikom itanja, ke kontroler nezavisno od zahteva pored traenog podatka, sa diska ita i neko liko narednih blokova. To je predvianje. Ako je pretpostavka dobra, CPU e naredne podatke dobiti jako brzo. Ke memorijom upravlja ke kontroler. 10. Osnovne karakteristike (paralelnog) ATA interfejsa. PATA ili samo ATA nekad i IDE, oznake su za isti standard paralelnog prenosa koji se do skoro koristio i bio jako popularan. Koristi konektore sa po 40 pinova i kablove sa po 40 vodova (80 kod kasnijih verzija). Istovremeno se prenosi 16 bita podataka. Postojale su mnoge varijante ovog standarda sa razliitim brzinama prenosa, protokolima, kontrolama greaka i raznim drugim poboljanjima. Standard definie maksimalno 4 kanala sa po dva ureaja. 11. Osnovne karakteristike SATA interfejsa. SATA ili Serial ATA je noviji standard serijskog prenosa. Prepreka daljem rastu brzine paralelnog prenosa je interferencija (paralelni vodovi smetaju jedan drugome). Reenje je u serijskom prenosu bit po bit, tako da nema degradacije signala usled interferencije razliitih vodova. Brzina prenosa SATA kabla je morala biti bar 16 puta vea od one koja se postizala kroz jedan PATA vod da bi se prelazak na serijski prenos isplatio. Pokazalo se da su mogue brzine prenosa i znaajno vee tako da je SATA standard prevaziao barijeru interferencije i definitivno odneo prevagu nad PATA standardom. Svaki ureaj ima direktnu komunikaciju sa hostom jedan ureaj, jedan etvoroini kabal. 12. Koliko ureaja (diskova) je mogue prikljuiti na jedan ATA konektor ? Koja podeavanja je potrebno izvriti na ureajima ? Na jedan konektor na kablu je fiziki mogue prikljuiti samo jedan ureaj. Na ATA konektor na ploi se prikljuuje ATA kabal koji na drugom kraju ima dva odvojena konektora na koja je u paraleli mogue povezati dva ureaja. Kada se dva ureaja prikljuuju na jedan kabal i na jedan konektor na ploi, potrebno je odrediti koji je Master, a koji Slave. To se postie postavljanjem ili skidanjem dampera. Neki diskovi imaju mogunost Cable Select, koja nije standardna pa se izbegava. Kada je se disk nalazi sam na kablu kod nekih diskova se podeava kao Master, a negde kao Single. 13. Koliko pinova i vodova imaju ATA kablovi? (navesti oba sluaja i obrazloiti). ATA kablovi u svim varijantama imaju iste konektore sa po 40 pinova. Broj vodova moe biti 40 ili 80. Stariji kablovi (do ATA 66) imali su po 40 vodova. ATA66 standard i svi ATA standardi posle njega propisuju korienje kablova sa 80 vodova. 14. Osnovne karakteristike SCSI interfejsa. Za SCSI postoje posebni: magistrala, kontroler, kabal i konektor. Priklju ci mogu biti Interni ili Eksterni. Eksterni ureaji obino imaju dva konektora (za vezu sa kontrolerom i drugim ureajem). Svaki ureaj i kontroler mora imati poseban SCSI ID (identifikacioni broj) koji se podeava damperima. Brojevi se kreu od 0 -7 ili 0-15 zavisno od verzije. Iza krajnjih ure aja u nizu postavljaju se terminatori. Kontroleri ureaja komuniciraju sa glavnim kontrolerom bez optereivanja procesora. SCSI ureaji su boljih karakteristika od IDE i uglavnom se koriste u serverima. 15. ta predstavlja RAID? RAID (Redundant Array of Inexpensive Disks) Tehnologija kojom se povezuje vie diskova u cilju poboljanja karakteristika. Sastoji se od vie Tehnika, Nivoa (RAID Levels) povezivanja kojima je cilj poveanje brzine i/ili pouzdanosti. 16. Osnovne karakteristike RAID 0 nivoa. Stripping - Podaci se dele na trake (Stripes) koje se simultano piu na razliite diskove. Simultano pisanje i kasnije itanje dovodi do poveanja brzine pristupa i transfera podataka. Minimalan broj diskova je dva, mana je to ne podrazumeva redundancu. Kvar na bilo kom od diskova izaziva gubitak podataka. 17. Osnovne karakteristike RAID 1 nivoa.

Mirroring Podaci se simultano snimaju na dva ili vie diskova. Nema poboljanja performansi ali se dobija na pouzdanosti poto u sluaju kvara nekog od diskova podaci ostaju zapi sani na drugom disku. 18. Uporedne karakteristike FAT32 i NTFS fajl sistema. NTFS je noviji i potpuno razliit fajl sistem sa mnogim poboljanjima u odnosu na FAT32. FAT32 je samo neto unapreeni FAT16 sa dosta veim brojem kalsera po particiji i duim imenima fajlova (vie od 8.3). Velika mana FAT32 fajl sistema je sigurnost podataka, koji su svima lako dostupni. NTFS nudi znatno poboljanje sigurnosti, kompresiju, kvote i enkripciju. Man a NTFS sistema je to particije nisu vidljive pod svim operativnim sistemima. Kod formatiranja NTFS particije mogue je birati veliinu klastera dok kod FAT32 particije veliina klastera zavisi od veliine particije.

Optiki ureaji
1.

2.

3.

4. 5. 6. 7.

Fizike komponente CD ureaja i njihova namena. Relativno jednostavan dizajn, sastoji se od pokretnih i nepokretnih delova. Podaci se snimaju samo na jednu stranu. Glava je na veem rastojanju od diska u poreenju sa HDD. Sadi: Motor za obrtanje diska sa kontrolerom, Ke za poboljanje performansi, Laser i soivo sa mehanizmom za pozicioniranje, Kako su podaci zapisani na CD? Podaci se piu na kontinualnoj spiralnoj traci, od centra ka obodu. Na traci su sektori jednakih veliina. Od 1x audio ureaj a pa do 12x, brzina diska se smanjuje kako se ide ka obodu - CLV, bri od 12x imaju CAV (Constant Angular Velocity). Single Speed ureaji su radili na 210-539 o/min, kasniji su imali brzinu vie puta veu (2x, 16x, 32x). Razlika u zapisu podataka na CD-ROM i CD-R medijume. CD je u startu bio samo nosa zvuka. 1985 dodata je opcija snimanja fajlova razliitog tipa CD-ROM. Kao i na CD, na CD-ROM se podaci mogu snimiti samo tokom proizvodnje (u materijal se ugrauju udubljenja i ravne povrine). 1990 pojavljuje se CD -R (CD Recordable). Podatke je mogue snimati i nakon to je disk proizveden WORM (Write Once Read Many). Laserski zrak vee snage snima tako to spaljuje pojedine segmente. Koliki je kapacitet DVD medijuma i koja je su tinska tehnoloka razlika izmeu njih i CD medija? Dolaze u vie veliina: 5GB, 9GB, 10GB, 14GB, 18GB. Razlika u odnosu na CD je laser krae talasne duine, to poveava preciznost i omoguuje veu gustinu zapisa. Navesti vrste zapisa na DVD medije. Sve vrste zapisa koriste istu tehnologiju, a kapacitet varira u zavistnosti od vrste. Mogu biti jednostrani ili dvostrani, sa jednim ili dva sloja. Postoji i DVD-RW zapis, kod koga je podatke mogue pisati i brisati vie puta. Koji je razlog za uvoenje Blue Ray i HD DVD tehnologije? Nova televizija visoke definicije trai znatno veu koliinu informacija po jedinici vremena (do 5 p uta), tako da standardni DVD diskovi nisu dovoljni za filmove pune duine. Koja je sutinska tehnoloka razlika izmeu Blue Ray i HD DVD tehnologije s jedne strane i DVD tehnologije s druge ? BR i HD DVD, za razliku od DVD-a koriste lasersku svetlost jo krae talasne duine (plavo-ljubiasti deo spektra) to dozvoljava gui zapis i vee koliine podataka. Zapisuje se 5 puta vie podataka po sloju u odnosu na DVD. Mogue konfiguracije sa dva pa i vie slojeva.