Tomas Man-arobni breg

I glava Dolazak
Jedan obian mlad ovek putovao je usred leta iz Hamburga,svog rodnog grada, u mesto Davos. Iao je u posetu na tri nedelje.Dalek je to put za tako kratak period. Iz Nemake do vajcarske. Putuje se dva dana i stalno se menja prevoz. Tog mladog oveka po imenu Hans Kastrop,razmaeno dete i mekuac,zatiemo u kupeu malog voza koji se penje po vajcarskim planinama kako razmilja o novom predelu,o preostalom ispitu i neposrednoj budunosti. Na stanici sela u koje je putovao saekao ga je roak Joahim Cimsen.On je zapravo bolestan,neka pluna bolest i u bolnici je ve 5 meseci a Hans je doao u bolnicu koja je zapravo sanatorijum da mu pravi drutvo i odmori malo. Sanatorijum Berghof nalazi se na 1600m nadmorske visine.Hans je konstatovao da je Joahim bolje i da se skoro oporavio. Uputili su se ka bolnici i Joahim je Hansa upoznao sa doktorom Berensom (po njemu se sanatorijum i zove) i asistentom Krokovskim koji se bavi ,,seciranjem due'' kod pacijenata.

Broj 34
Hansa je roak smestio u sobu 34. Soba je bila izuzetno ista, bela,a Cimsen je Hansa obavestio da je tu prekjue umrla neka Amerikanka. Hansu je bilo hladno i konstatovano je da se tu ne greje, dre ih na ,,prilino sveem reimu''.Hans se zaprepastio kada je na putu ka trpezariji uo nekog oveka kako kalje. Nikad u ivotu nije uo takav kaalj.

U restoranu
U restoranu je bilo svetlo , elegantno i prijatno. Tu je bila samo jedna ena od 30-ak godina koja je volela da jede sama,ni sa kim nije razgovarala i uvek pri jelu itaka knjigu. Joahim mu je rekao da je u sanatorijum dola jako mlada i i od tada nije vie ivela u svetu. Jelo je bilo odlino. Roaci su razgovarali o svemu i svaemu,smejali se i na povratku ka sobama Hansu bi predstavljen asistent kome Hans ree da je zdrav i da od njih ne trazi leenje ni telesno ni duhovno.Asistent kao da se naljutio ali se srdano pozdravio sa gostom. U sobi je brzo zaspao i cele noi sanjao roaka kako kalje kao onaj ovek .

II glava O krstionici i o dedinom dvostrukom liku

Hans Kastrop je sauvao samo blede uspomene na svoj roditeljski dom.Majka mu je umrla kao mlada a otac ubrzo zbog neke prehlade dobi upalu plua i ubrzo umre tako da mali Hans bi poslat kod dede da ga uva.Deda je za Hansa bio neto najbitnije,ovek kojem se Hans divio,pogotovo na osnovu slike koja je u prirodnoj veliini predstavljala dedu u sveanom odelu. A dedina svakodnevna pojava u kucnom izdanju njemu je delovala kao da je to neki privremeni deda koji je samo nesavreno odgovarao onom prvom. Posle veere koja je uvek bila sveana deda je odlazio u kabinet da pui a mali Hans mu je esto u takvim trenucima traio da vidi krstionicu. Deda je tada ustajao i iz ormara vadio krstionicu koja je bila jako stara oko 100godina,sastojala se iz pozlaene inije i plitice koja je datirala jo iz 1650.god. Na njoj su bila ispisana imena stareina u porodici Kastrop koji su bili vlasnici tog suda; bilo ih je ve sedam i pored svakog godina kada je nasledio sud. Malog Hansa kao da je oduevljavala prolaznost,porodino naslee to prolazi iz ruke u ruku ali ipak ostaje. Hans se oduevljavao dedom,lieo je na njega, a kada je deda umro sahranili su ga u onom sveanom odelu sa slike i Hansu bi drago to se deda sada sveano oslobodio privremenog prilagoavanja i definitivno se vratio u svoj pravi i njemu prikladan oblik.Bilo mu je jako ao dede ali smrt njemu dragih nije mu bila strana tako da to nije doiveo kao neto strno.Kod dede je bio samo 2 godine.

Kod Tinapelovih i o moralnom nahoenju Hansa Kastropa

Doao je u kuu konzula Tinapela ujaka njegove pokojne majke koji je prodao njegovo imanje uloio novac u banku i lepo raspolagao njime,Hans nije bio ba neki ak ali ga je deda-ujak terao da ui i na nagovor svog prijatelja koji ima brodogradilite ,Hansa upisae na fakultet kako bi postao ininjer i radio kod njega. Hans se uvek lepo nosio i svi metani su znali da e od njega biti neko.Hans je potovao rad ali ga nije mnogo voleo. Za diplomski je morao da radi naporno i dugo i kada se vratio kuci izgledao je slabo.Doktor mu je savetovao da promeni vazduh .Konzul(deda-ujak) je smatrao da to nije loe i da ne bi bilo loe ni da poseti svog roaka Joahima sina polusestre njegove pokojne majke.Kada je krenuo na put na kojem smo ga sreli bilo mu je 23 godine. Po povratku trebalo bi da pone da radi na brodogradilitu.Otputovao je na tri nedelje.

III glava edna natmurenost

Ujutru je sa balkona video neku zenu kako povijeno hoda sva u crnom po vrtu.uo je i ruski par u sobi do njegove kako vrlo glasno vodi ljubav i kako nebi to vie sluao vratio se u sobu gde je konstatovao da se isto uje i da su zidovi mnogo tanki.Zgrozio se.

Doruak
Pitao je Joahima za onu enu u crnom na ta mu je on odgovorio da je Meksikanka, da ne zna ni re Nemakog da je dola kod najstarijeg sina koji e ubrzo umreti ,ali pre nekoliko nedelja doao joj je i mlai sin da jo jednom vidi brata dobio temperaturu i Berns kae da iako ustane iz kreveta imae vie sree nego pameti. Od tada se majka tako eta ako nije kraj njih,a ako je ovek oslovi ona samo kaze ,,Tous les deux''(-svaki dan-moj slobodni prevod :-) ) jer drugo ne zna nita da kae a ovde trenutno niko ne zna panski.Hans izrazi elju da se ne upoznaje sa ruskim parom.Oni su u trpezariji sedeli za stolom,,loih Rusa'' postojao je i sto ,,boljih Rusa''. Kad su zavrili doruak na vratima sreli su dr Berensa koji je savetovao Hansu da jede lepo ,potuje sva pravila kue,ide u etnje,spava na terasi i meri temperaturu jer je malo anemian i nee mu koditi.

Satana
Hans je mnogo voleo da pui,Joahim ne.Otili su u etnju,tamo je Hans upoznao nain leenja ovde,Joahim mu je priao kako nekome kome je jedno pluno krilo bolesno izvri se operacija tj,to bolesno krilo se napuni gasom,azotom i tako ono prestane da radi,dopumpavanje se vri na 15 dana i posle godinu odprilike ono se skroz odmori i izlei. Hans se alio na vatru u obrazima i malaksalost ali to je samo aklimatizacija.Pri toj etnji upoznaje Hans Setembrinija.Pisca Italijana koji je jako dugo ovde. Hansu se on odmah svideo i sprijateljili su se iako mu je Joahim govorio da se ovde teko ostvaruju poznanstva.Setembrini je Berensa nazvao Satanom.Hansu ne prijaju cigarete.

Otroumnost
Hans filozofira mada nije imao takav obiaj.Priao je o vremenu.Oseaj i pravo vreme su razliiti,Za neki put ti treba 20 minuta po satu a u mislima ga pree za sekund.Konstatovao je da je danas posebno otrouman. Posle etnje ponovo se islo na jelo. Oko nega i roaka za stolom su sedeli-Engleskinja mis Robinson,nastavnica gospoica Engelhart neki doktor Blumenkol,neka devojka to sre jogurt i njena tetka,nekulturna i prosta gospoa ter i neka Marusija to se stalno smejala pa je zbog toga stalno stavljala maramicu na usta koja je mirisala na narandzu.Sve u svemu nezanimljivo drutvo.

Naravno ena
Konano je video ko to ulazi i treska vratima to ga je konano mnogo nerviralo.Bila je to neka ena crvenkasto plave kose koja je bila uvijena u pletenicu.Ila je bez uma to je skroz odudaralo od njenog ulaska koji je uvek praen treskom. Video je neto malo od njenog lica jer je sedela za stolom boljih Rusa i neverovatno ga podsetila na nekog ili neto ali nije znao na ta.Nastavnica do njega primetila je udan izraz na njegovom licu,besan zbog nekulture mlade ene i rekla mu da je to gospoa oa.

Gospodin Albin
Gospodin Albin je uivao da plai ene pokazujuci im svoj pitolj i govorei kako ga uva da bi se ubio kad mu doktor kae da nema leka , a poto ga ve ni ne pita kako je- svestan je da je to uskoro. To vam je kao u Gimnaziji kada postane jasno da ce da ponavlja razred niko te vie nita ne pita. Hansu se svidelo poreenje jer je i on ponavljao jedan razred i znao da je stvarno tako. Setembrini ga je pitao koliko godina ima a Hans na trenutak nije mogao da se seti.Spavao je posle i u snu shvatio na koga ga podsea oa.

IV glava

Potrebna kupovina
U sred avgusta pao je sneg.U sobi je bilo svega 6 stepeni, zato je Hans Kastrop reio da ode u ,,Mesto'' i da kupi ebad kako bi mogao da lei na terasi za vreme dnevnog obaveznog odmaranja. Odbio je Joahimov predlog da kupi i vreu ,krznenu, jer je smatrao da nju nikako nee moi da upotrebi dole u ravnici a uostalom to bi znailo da se nastanio ovde kod njih i da im u neku ruku ve pripada protiv ega se on kategoriki branio.Od svega to mu je doktor savetovao on se jedino nije pridravao merenja temperature.Sa Setembrinijem je vodio uvek duge i intelektualne razgovore.Ovaj se uvek postavljao zatitniki prema Hansu i eleo je da ga upuuje u ivot.Nije bio puno stariji imao je 30-ak godina i Hansu su puno prijali razgovori sa njim.Setembrini je smatrao da bolest nije dostojna potovanja,to zasluuje jedino svest i razum,zalagao se za napredak i rad.Smatrao je da u knjievnosti nisu bitni lepi karakteri ve lep nain kojim e ti karakteri biti opisani.On je bio opozicionar i Hansu je to odmah bilo jasno.

Kratka rasprava o ulu vremena

Godine pune dogaaja sporije prolaze nego siromane,prazne,lake,koje prohuje kao vetrom oduvane.Kad je jedan dan kao svi onda su svi kao jedan.Navikavanje je obamrlost ili pak malaksalost ula vremena,i to nam u mladosti godine prolaze lagano,a kasnije ivot sve bre promie i juri i to mora da poiva na navikavanju.To je mislio Hans pre nego to je doao ovde a sada mu se vreme oduilo da mu se ini da je doao ko zna od kad.

Politiki sumnjiva
Meka muzika se sluala nedeljom na balkonu.Setembrini nije eleo da uestvuje u tome jer je smatrao da ona iako oplemenjuje ona i opija i uspavljuje a onda se suprotstavlja aktivnosti i napretku.Zato je rekao da je ona politiki sumnjivog karaktera.
5

Hipe
Asistent doktora Bernsa ,Krokovski, drzao je svakih 14 dana u trpezariji predavanja psiholokog i podsvesnog karaktera.Te nedelje tema je bila Ljubav kao patogeni inilac.Hans je bio sit ,,horizontalnog naina zivota''-kako je to nazvao Setembrini,i reio da posle doruka ode u malo duu etnju,sam da vidi hoe li mu biti bolje.I dalje je oseao gorenje obraza i vrtoglavicu.Planirao je da se vrati posle ruka i da stigne na predavanje.etao je i pevao,to nije bilo svojstveno njegovom karakteru.Poeo je vrat da mu drhti i tada jo vie je liio na svog dedu.Setio ga se sa radou.Kod jednog potoka daleko na brdu video je klupu i seo.Utom mu je krenula krv iz nosa najverovatnije zbog nadmorske visine. Legao je na klupu i poeo da se sea: Bilo mu je 13 godina.video je kolsko dvorite i sebe kako razgovara sa jednim deakom slinih godina.Deak se zvao Hipe. Sin profesora gimnazije. Njemu se Hans divio i jedva ekao da ga vidi. Bila je to zaljubljenost. Ta tajna ljubav trajala je godinu dana pre razgovora i godinu dana posle.Hipe je otiao jer je otac dobio premetaj i vrlo brzo Hans je zaboravio na njega -neprimetno su iezla oseanja kao sto su se uostalom i pojavila.Hans je samo jednom razgovarao sa njim i taj razgovor se odigrao ovako;Bio je na redu as crtanja i Hansu je trebala olovka Hansu se uini pogodan trenutak i prie Pibislavu Hipeu -Izvini,moe li mi pozajmiti olovku? -Rado.Ali mi posle asa vrati. I izvue iz dzepa svoju posrebrenu olovku i objasni Hansu kako da rukuje njome. -Samo nemoj da je slomi.Dodade.Deaci se pogledae,nasmeie se jedan drugome i odoe. To je bilo sve.Ali Hans u ivotu nije bio zadovoljniji od tog asa crtanja.Bio je slobodan da olovku malo zailji i te opiljke je uvao u radnom stolu i niko nije znao od kakve su oni vanosti.Inae,olovku je vratio na najobiajniji nain. -Evo,ree,-Hvala lepo. Pibislav ne ree nita ve olovku stavi u dzep. Posle toga nisu nikad vie razgovarali. Odjednom Hans naglo otvori oi,svestan da je sanjao.,,Nikad nisam mislio da u ga opet videti tako jasno.Kako je udno liio na nju. Na ovu enu ovde. ''Kasnio je na predavanje zato pouri.

Analiza
Na predavanje ja stigao kasno,pokuao je da ue neprimetno,seo odmah do vrata a onako krvav liio je na zloinca.Ispred njega sedela je gospoa oa. Pogledala ga je svojim uzanim oima.Bile su to Pibislavljeve oi.Krokovski je govorio o tome kako se potisnuta ljubav javlja u obliku bolesti.Kao po preutnom dogovoru Hans i Joahim nisu govorili o predavanju nikada.Prola je jedna nedelja.Hans je platio raun i zakljuio da je vrlo jeftino iveti ovde.Saznao je da je dr Berns sam bio pacijent ovde i da je svojim zalaganjem izdejstvovao da se ovde leenje odvija tokom itave godine iako je pre bilo samo zimi. Gospoica Engelhart vrlo je opirno govorila o gospoi oa.Znala je da je udata, da nema dece, da joj je mu slobodnih shvatanja i da joj sve dozvoljava.Da nije ovde prvi put,da ode na neko vreme pa se vrati.Shvatila je ona da se oa svia Hansu pa ga je esto zadirkivala dok joj je Hans odgovarao da se njoj svia oa pa da zato toliko pria o njoj na ta je nastavnica negodovala crvenei.Sutradan mu je saoptila da se raspitala i da se ga oa zove Klavdija.Hans je primetio da mu zadnjih par dana srce ubrzano kuca. Hans je esto u trpezariji gledao u pravcu ge oa a ona se esto okretala te bi im se pogledi sreli.Jednom je ak kada je njoj pala maramica Hans poskoio sa stolice,refleksno kako bi je dohvatio,to je nastavnica primetila i samo se nasmejala.Hans se postideo.oa se dva dana nije okretala od tada i to mu je bio znak da neka veza ipak postoji i da ga je ona primetila. Hans nikada sa roakom nije razgovarao o Klavdiji kao to ni ovaj nije nikada sa Hansom razgovarao o Marusiji,devojci sa velikim grudima koja je sedela za njihovim stolom i koja se stalno kikotala drei maramicu koja je mirisala na narandzu a koja se nesumnjivo dopadala Joahimu.Hans je sada sve vie koristio prilike da se sretne sa ga oom.Poto je znao da ona stalno kasni na obede kasnio je i on pod izgovorom da je neto zaboravio u sobi te da mora da se vrati ili neto tome slino,nekad bi je sreo a nekada bi ona ila ispred njega sa jednom rukom u dzepu a drugom bi pridravala kosu i uvek tako. U razgovorima sa Setembrinijem je uivao,ovaj mu je priao kako se njegov deda borio za prava a Hans se ponekad i postideo to je njegov deda prvobitno imao svoja prava.Za Hansa Setembrini je bio humanista(ljubav prema oveanstvu).Potovao ga je jako puno.

Termometar
Hans je dobio kijavicu.Bolniarka mu je prodala toplomer i Hans je imao 37,6.Toliku temperaturu nije imao ni njegov roak.Znao je da temperaturu nije dobio od nazeba i kajao se to nije merio ranije.Joahim ga je nagovorio da sutra kad on bude iao na svoj uobiajeni meseni pregled poe sa njim.U 2 kada se zavrio ruak,njih dvojica su poli a ga oa ga je pogledala kao da zna kuda ide.Joahimu je doktor odredio ovde boravak jo minimum 5 meseci.Kod Hansa je pronaao upalu zbog koje mora da lei par nedelja pa tek da mu radi rengen i da vidi ta je sa njim.Kad je ve tu,ne vredi da odlazi. (prvih 200 stranica)

V glava

Vena supa i iznenadna jasnost

Zasad je dovoljno da se svako seti kako je brzo prolaze dani kada ih provodimo u krevetu kao bolesni,to je jedan te isti dan.U podne ti donose supu koju su ti i jue doneli i koju e ti i sutra doneti.Joahim je stalno dolazio da mu pravi drutvo i jednom mu ak rekao da se osea odgovornim to je on bolestan jer da nije doao da ga poseti on bi bio zdrav,na ta ga je Hans smirivao govorei kako mu je doktor rekao da bolje to je tu dok se bolest nije rairila i da on od poetka ima razumevanja za bolest.Obiao ga je i Krokovski i estitao mu to je od gosta postao drug.Jednog dana -moglo je biti 10 ili12 dana kako je Kastrop legao u postelju neko ue i upali svetlo.Bio je to Setembrini.Ubeivao ga je da on nije bolestan da samo malo ne podnosi klimu jer se to skoro dogodilo sa nekom zenom koja je bila tu,snimci nekad pogree i neki ovek ovde leen od plua kada je umro obdukcija je pokazala da su mu plua bila zdrava i da je umro od nekih koka.Hans ga je ubeivao u suprotno.-Znate li vi ininjeru ta to nai biti izgubljen za ivot,vi ste se malo otuili od zivota za koji ste roeni, to ne valja.Jedan ovek koji je ovde dugo bio otiao je kui a tamo nita nije radio vec je po ceo dan leao sa termometrom u ustima.Samo onaj koji je iveo gore taj me razume i zna kako treba.Zavrilo se tako to ga je majka vratila gore u njegov zaviaj.Hans ga nije razumeo. Posle tri nedelje Hans je podsetio da lei dugo i ko zna koliko bi ga jo ostavili da lei da nije trazio pregled.Sestra obea da e biti to pre i da sada moe da ustane.Posle 3 nedelje opet je sa Joahimom otiao u etnju.

Boe moj pa ja vidim

Njegov povratak normalnom ivotu i svakodnevnom obedovanju u trpezariji ostao je nezapaen,mada je on bio ubeen da je ga oa to primetila.On je dok je bio bolestan non-stop mislio o njoj i tako su mu dani bre prolazili. Nastavnica ga doeka sa novim informacijama o njoj. Naime,saznala je da nema dece , da je ovde posecuje neki ovek koji nije njen mu i da dr Berns slika njen portret. Posle toga Hans je imao temperaturu 37,7 .Najvie ga je pogodio taj portret. Primetio je da je u nju zaljubljen i neki momak koji je u slobodno vreme svirao na klaviru ali mu on nije predstavljao pretnju jer je bio neuglednog izgleda retke kose ,kvarnih zuba i previe banalan.Posle nedelju dana Hans je otiao na rendgenski snimak. U ekaonici dr.Bernsa bila je i ona ,madam oa . Obratila se ne njemu vec Joahimu i pitala ga koliko ve ekaju, kada im je zakazano i sl. Joahim je odgovarao kratko itajui novine. Hansu se ledila krv u ilama. Hans se oduevio kada je video roakov ,,portret'' kako je on zvao rendgenski snimak -video je skelet oveka koji jo nije umro a znao je kako e da izgleda tada kada od njega ostanu samo kosti .To je bilo fascinantno. Joahim jo nije ozdravio ali je oporavak primetan , dok je Hans imao neke vorie i njegov ostanak ovde bio je neminovan.

Sloboda
Hans se oseao slobodnim. Sada je bilo krajnje vreme da javi ujaku da ostaje nezna koliko, i da ga uskoro ne oekuju ,kao sa aljenjem a ustvari vrlo zadovoljan to ostaje. Hans se sada vie nije oseao kao gost ,kupio je i vreu za svakodnevni odmor na terasi i nauio od Joahima kako da se uvije u ebad. Trudio se da kada govori tu u blizini bude ona,kako bi ga ula da ostaje . Kada ga je ona jednom pogledala popreko on je doiveo hlaenje. iva na toplomeru se vie nije pela. U tome je bio vrhunac njegovih muka. Trei dan donese spasenje. U obaveznoj etnji Hans primeti nju daleko ispred.Iako Joahim nije mogao bre Hans skoro da polete, ostavi roaka i kada je stie ree,,Dobar dan'' a njen poklon on primi s radou. Bio je to kraj niske temperature.

Enciklopedija patnje
Poeo je da se drui sa njenim prijateljima i bilo je lepo od Setembrinija to bi u takvim prilikama prilazio Hansu i zapoinjao kakav razgovor sa njim.Govorio mu je kako je dobio posao da pie kratku analizu svih onih remek-dela svetske knjievnosti koja govore o patnji. To je neka enciklopedija patnji i njeni sastavljai poverili su sveru knjievnosti ba njemu . Hansu je bilo drago to je ta ast ukazana Setembriniju. Setembrini je jos jednom insistirao na tome da se Hans vrati kui,sto Hans naravno nije posluao i bio je svestan da je to sve samo zbog jedne ene ,,uzanih oiju''. Setembrini mu ree da e im bude svestan da mu nema leka uzeti neki stan tu u selu i otii odavde.

Humaniora
Hans zamoli jednom prilikom dr Berensa da mu pokae svoje slike, toboe jer je i on nekada slikao. Berens prihvati rado,o Joahim iako nije eleo bi primoran da poe sa njima kako ne bi ostavio svog roaka samog.Kada su uli u atelje,Hans se kao divio nekoj slici u predsoblju a portret koji ga je interesovao odmah je zapazio. Oduevljavao se posle slinosti porteta sa modelom iako je uopte nije bilo,da nije pre uo da doktor slika Klavdiju nikad je ne bi prepoznao.Doktoru je bilo drago to je verno naslikao model a Hans je otkaio sliku kao da je bolje vidi i za nju predloio drugo mesto toboe , bolje osvetljeno.Kada ih je Berens pozvao na kafu Hans je zaboravio da vrati sliku i sve sa njom poao u salon.Dobrom Joahimu sada je bio jasan razlog posete. Priali su o koi ,telu,i o mnogo emu za ta mu je doktor davao struna objanjenja.

Prouavanje
Doao je i Boic,kao da nije ni bio , malo se osetilo u atmosveri-sveanije toalete dama i gospode i po jednoj jelci u uglu ali nita vie.To je bio prvi Boi koji je Hans Kastrop proveo van kue. Nabavio je strune knjige iz medicine, kupio ih i poeo u slobodno vreme da prouava anatomiju,biologiju.Sanjao je ospou oa kako ga ljubi.

Mrtvako kolo
Ubrzo posle Boia umre austrijski aristokrata,onaj to je udno kaljao na poetku. Hans izrazi elju da oda postu umrlom prijatelju,nagovori i Joahima da poe sa njim.Udovica je bila dirnuta ovim gestom a na pitanje ta je po profesiji Hans odgovori da je bio ininjer.Bio? Utoliko ,,bio'' to se sada ispreila bolest i
10

ne zna da li e se ikada vratiti svom pozivu. Posle ovoga on odlui da se malo vie pozabavi jako bolesnima i umrlima ovde.Joahim mu ree da se moe uostalom pozvati na svoj interes za medicinu. Prvo su obili neku mladu devojku od 16 godina.Poklonili su joj cvee i jako je obradovali.Njeni roditelji bili su do suza ganuti Hansovim kavaljerstvom i neznou koju je pokazivao drei mladu devojku za ruku.Ubrzo je umrla.Zatim je sam posetio sa Berensom neku ,,prepunjenu''devojku.Doktor ju je tako zvao jer je ona bila jedna od onih pacijenata kojima je jedno pluno krilo bilo punjeno azotom.Naime otila je iz sanatorijuma na par dana i trebalo ju je dopuniti.Tamo u ravnici to je uradio neki doktor i iz neznanja prepunio je. Ona se stalno smejala,i njoj je Hans poslao cvee. Vremenom su roaci stekli glas samariana i milosrdne brae. Setembrini ga je jednom tako oslovio i dok je Hans pokuao da objasni kako se on i njegov brat staraju o deci smrti, Setembrini ga je zamolio da ne mea svog brata u to. Posetili su i sina Tous les deus .Obojica su se naroito posvetili Kareni Karstet. Ona je bila privatni pacijent dr Berensa.Izvodili su je u etnje,vodili u pozorite,na utakmice. Karen je Hansu bila neka vrsta naknade za ga ou,to su uostalom bila i sva ostala njegova milosrdna dela.Jednom su setajuci obili i groblje. Ona je stajala stidljivo sa glavom malo ukoso i smekala se usiljeno napuenih usana dok je oima brzo mirkala.

Valpurgina no
Kroz koji dan navrie se 7 meseci kako je Hans Kastrop na ovim visinama.Dok je Joahim ovde ve itavu godinu. Dan je bio za maskarade.Ceo svet iz sanatorijuma se bio uputio u mesto da glede povorke. Zene su se maskirale. Gospoa ter se bila obukla kao spremaica sa metlom i kofom.Sada je svima biko dozvoljeno da se obraaju sa ,,ti''.Kada Hans tako prie Setembriniju on ga zamoli da to ne ini jer to ne dolikuje civilizovanom Zapadu. Hans mu ree da on taj napor, da mu kae ti ini od srca ,da mu je jako blizak i da hoe da mu se zahvali to se za ovih 7 meseci tako prijateljski starao o njemu sto g a je poduavao to kroz alu to apstraktno. -Sluajte ininjeru(on mu se uvek tako obraao) ,ovo zvui kao rastanak. Ne,odgovori Hans i onako pripit ue u salon. Tamo se slikalo. Han uze olovku da i on neto naslika i poto je olovka bila mala,on je baci i onako zajapuren okrete se i poe da vie traei olovku. Tada se on okrete i poe preko sobe i dalje viui -poe ka Klavdiji oa eni koja je na sebi imala novu crnu haljinu koja je imala male izraze napred i pozadi ali koja je otkrivala njene ruke skoro do ramena i Hans je bio oaran. Setembrini je pokuao da ga zaustavi ali se ovaj nije dao ,stao je ispred nje i pitao je: -Da nema ti moda olovku? Bio je bled kao smrt. -Ja? Da,moda.I u njenom glasu i osmehu bilo je nekog uzbuenja.Izvadila je jednu tanku srebrnu olovku iz tane i isto kao pre mnogo godina Piislav Hipe, objanjavala mu mehanizam rada. Tada Hans otpoe razgovor rekavi joj da
11

ima novu haljinu. Govorili su o svemu, o njenom portretu koji je video kod Berensa,njenim posetama nepoznatog prijatelja... Hans joj je priznao da je voli da je ovaj njihov razgovor za njega kao san,ona ga je pitala zato joj se nije obratio ranije ,taj san je mogao da sanja odavno,on se branio rekavi da da joj se obratio ranije morao bi da joj kae ,,vi'' . Govorila mu je o njegovom roaku koji je bolesniji nego to izgleda i da ako otputuje, najverovatnije e umreti. Ona mu ree da sutra putuje. Uto je kucala pono i sada kada je pokladna sveanost zavrena trebalo bi se obraati sa ,,vi''. - Nikad Klavdija,nikad ti neu rei ,,vi''. Nikad dok sam iv.Sva ova moja bolest dolazi nod tebe.Ja te VOLIM. I od te ljubavi su mi oni oiljci koje Berens vidi. Ona mu neno pomilova kosu uz pitanje,zar je zbilja toliko voli? On kleknu, i pesniki joj izjavi ljubav, ona mu u znak seanja ostavi svoju rendgen sliicu (to joj je on traio) i on njoj dade svoju i tako se rastavie uz njen komentar : Zbogom moj prine Karnevale! Veeras ete imati ravu krivulju temperature. I da ,ne zaboravite da mi vratite olovku! I izae.

glava VI

Promene
Joahimu se stanje pogoralo .Reio je da ode odatle. Otii e kui pa makar i umro. Hans mu nije rekao ta je uo od oe. Ona ve 6 nedelja nije sa njima. Zaista je otputovala. Hans je verovao u njen povratak. esto je njenu sliku (rendgenski snimak),kako je on to zvao,portret njen,pritiskivao na usne. Njen odlazak doneo je promene. Iako nije bila tu ,u Hansovim mislima jeste. Zbog temperature koju mu je prorekla Klavdija, Hans je poeo da prima injekcije. Setembrini je reio da ode. Iznajmio je sobu tu blizu njih u mestu i njihov rastanak nije bio konaan jer su sva trojica znali da e se viati. Otiao je na Uskrs. Otila je i Marusija sa svojom tetkom koja se pri odlasku oprostila sa Joahimom reima: -Ne daj se prijatelju,ne tuguj a mi emo se brzo vratiti.Kako je bilo njemu tada Hans nije znao,moda je njegova nagla promena,nestrpljenje da ode imalo veze sa tim . Da li mu je nedostajao miris pomorandze? Hans je poeo da izuava botaniku, sada ga je to interesovalo.Umesto Setembrinija sada je tu sedeo neki Fege. Joahim je reio da saeka jesen kada mu je doktor rekao da bi trebalo da bude zdrav pa ako se ne izlei do tada da ode na svoju ruku. Joahimu je smetalo to ga je Hans izdao. Viao ga je kako se tajno sastaje sa Krokovskim i da ide u njegovu kancelariju.

12

Jo neko
Prilikom jednog odlaska u mesto sreli su Setembrinija u drutvu nekog oveka. Hans je primetio da je Setembrini pokuao da izbegne susret samo zato sto je smatrao da taj ovek nije najbolje drutvo za ininjera i porunika kako ih je on oslovljavao ,nikada po imenu. Taj ovek je iveo u istoj zgradi gde i Setembrini i mada su im se miljenja razlikovala on je esto diskutovao sa njim ali sada nije eleo da taj ovek deluje na ovu dvijicu mladih ljudi pogreno kako je on verovao da hoe. ovek se zvao Nafta. Hansu se on svideo i uskoro su poele posete ove dvojice Nafti ,ponekad i bez Setembrinijevog prisustva. Hans ipak nije podlegao uticaju ovog oveka to se pokazalo tako da je pri svakoj diskusiji uvek stao na pesnikovu stranu.To je Setembriniju imponovalo. Nafta je bio zagovornik crkve i stavljao je ispred drave, cenio je mo i novac. Pripadao je ,,ocima'' -jezuitima. Zato ga je Setembrini jednom oslovio sa ,,padre''. Bolest je kriva to to jo nije postao. Oni se staraju o njemu i plaaju mu stan. Otac mu je bio neka vrsta boijeg oveka ustvari mesar koji je oboavao da ubija ivotinje, ali je par ljudi stvarno izleio svojim molitvama , meutim naila je neka bolest i nekoliko deteta je umrlo. Onda je narod ubio njegovog oca razapevi ga na vrata kue koju su zapalili. Mladi Nafta je sa majkom koja je bila bolesna i sa jos par brae i sestara ostao na ulici ali se majka nekako snala i dala Naftu u kolu, brzo je pokazao inteligenciju ali i neposlunost i uitelj rabin ga je izbacio zbog nasleene ili usaene elje za nasiljem(ovek u ime Hrista treba da ubija ili bude ubijen) i neslaganja po pitanju vere i filozofije,tada su ga na ulici pronali ,,oni'' i uzeli pod svoje. Ko zna dokle bi dogurao da ga nije stigla majina bolest i da nije morao biti poslat ovde ,naravno o njihovom troku jer nada u njegovo ozdravljenje tamo dole kod njih nije prestajala da postoji. Ovde je predavao latinski jezik u nekoj koli za bolesnike. Setembrini ga je smatrao za razvratnika i skrenuo panju dvojici mladih ljudi na mogu lo uticaj toga oveka to su oni i prihvatili.

Plahovita narav i jo jedna vrlo muna stvar

Joahim je odluio da ide. Obavestio je Berensa da putuje za 8 dana.Malo pre toga obavestio je Hansa o svojoj odluci i u oku mu je zablistala suza. Hans nije mogao da veruje da on koji je doao samo da ga poseti da ce on due ostati ovde gore i znao je da je onda sa njim zauvek svreno i da on sam nikada nee nai put u ravnicu... Berens je njegov odlazak nazvao dezerterstvo. Bez obzira na sve razloge koje mu je doktor navodio da ostane on je bio odluan da na svoj rizik ode. Berens ga je pustio. Pitao je Hansa da li e i on sa njim,pregledao ga i rekao da moe i on sa roakom .Hans je tvrdio da on nije zdrav,savetnik se naljutio i izaao iz ordinacije. Hans nije hteo da putuje,morao je da saeka
13

Klavdiju o ijem povratku nije bilo ni rei. Joahim je bio srean i tuan to odlazi. Radost je preovladala. Govorio je uz oduevljen osmeh o zastavi i zakletvi koju e uskoro da poloi. Uoi odlaska Joahim je jo jednom ispunio sve svoje obaveze. Nije propustio ni jedan obrok,nijedan odmor,etnju,oprostio se sa onima za stolom. Gospoa ter je lila suze. Hans ga je ispratio na stanicu.Hanse!,ree on,Svemogui Boe da li je ikad na svetu bilo ovako tekog trenutka?On je Hansa Kastropa oslovio imenom! ne sa ,,ti'' ili ,,ovee'' kako su dosada radili ve u naletu emocija imenom. -Hanse,doi brzo za mnom. Voz poe a Hans je jo dugo stajao na stanici sam razrivena srca.Zatim je lagano poao natrag putem kojim ga je davno nekad poveo Joahim.

Odbijeni napad
Otkako je Joahim otiao Hans nije sedeo za stolom ge ter vec je sedeo za Setembrinijevim stolom.Samo sa dvojicom drugova sa stola imao je Hans neki prisniji kontakt.Ferge iz Petrovgrada dobroudni ovek,a drugi je bio onaj mladi sa retkom kosom i kvarnim zubima Vezal,onaj to je piljio u ou i koji je od one pokladne noci stalno pokuavao da se sprijatelji sa Hansom.Prema Hansu se ophodio kao sluitelj.ak mu je ponekad dok su on i Ferge ili u obaveznu etnju nosio gornji kaput. Hansa je posetio ujak DZems Tinapel ( sin onog dedaujaka). Doao je da izvidi ta se to dogaa sa roakom koji nikako da se vrati. On je bio vicekonzul. Poto mu je Hans delovao izleeno hteo je da porazgovara sa doktorom. Reio je da ostane 8 dana. Berens mu ree pri upoznavanju da e ga primiti uskoro na razgovor na kome insistira a da je on anemian i da bi mogao da radi sve to i Hans dok je ovde. Jednog dana Dzems u sobi Hansa Kastropa podie sa malog drvenog postolja koje je stajalo na komodi malu crnu , staklenu ploicu,okrenuo ka svetlu i vedeo negativ slike enskog torza-portret bez glave do struka. ta ti je ovo? pitao je. To? Uspomena. Na to je ujak odgovorio-Pardon,i vratio stvar na mesto. Posle razgovora sa doktorom ujak je bio posebno raspoloen,a o emu su razgovarali ne znamo.Svidela mu se ovde neka Poljakinja. Kada je jednom za rukom pitao doktora ta se deava sa ovekom kad se raspada. Doktor mu struno objasni. To je bilo tako detaljno objanjenje da je konzul ve sledeeg jutra pobegao. Shvatio je da ce se sad posle 8 dana navii na sve ovde i da e mu ivot u ravnici postati stran.Oni sada digli su ruke od Hansovog povratka a za njega je to bila potpuna sloboda.

Sneg
Hans je reio da prekine dosadu ovde kupujui skije. Obzirom da je pao sneg eleo je da naui da skija i Setembrini je to odobravao,on je uvek odobravao promene koje je Hans vrio. uvao mu je skije kod sebe u stanu posto su
14

oboica znali da uprava sanatorijuma nebi odobrila takvu glupost. Jednog dana otisnuo se u planinu, zelenkasto plava svetlost snega podseala ga je na boju neijih malih kosih oiju.Bilo je tri sata posle podne.Poe vejavica i meava,Hans se izgubio,u pokuaju da nae put vrteo se u kr ug.Zaklon je naao pored neke vikendice,umor ga je savladavao .Gutljaj piva za koje je mislio da e da ga okrepi samo ga je nateralo da se osea vie malaksalo... Sve je plivalo u plavetnilu.Ukaza mu se more idilina slika dece koja se igraju a u pozadini dve babe polugole kidaju neko detence i jedu ga. Znao je da je sanjao. Doao je do bitnih zakljuaka.ovek je gospodar suprotnosti,one postoje samo zato to on postoji.Necu dopustiti smrti da gospodari mojim mislima.Smrt je velika sila.Kada se ona priblizi skida se eir i ide se na prstima.U njenu ast ovek oblai crninu.Samo je ljubav jaa od smrti,a ne razum.U ime dobrote i ljubavi,ovek ne sme dopustiti smrti da vlada njegovim mislima. Sa ovom milju se budim... Ja sam do kraja odsanjao svoj san.Davno sam ve traio ovu re LJUBAV: na onom mestu gde mi sa Hipe prikazao,i svuda.Traganje za tom rei odvuklo me je u planinu.Sada je imam.Moje srce jako bije i sada konano zna zato,zato to je sreno....Trgni se! Otvori oi! To su tvoje noge to lee u snegu! Trgni se i ustaj! Vidi,ne pada vie sneg,vreme je povoljno... Po satu leao je ovde samo 10 min.Njemu se inilo kao cela no.Za sat vremena bio je u selu.Humanista (tako je on zvao Setembrinija) se uplaio,Hans je sav slomljen zaspao im je uao u stan. Ubrzo posle bio je u sanatorijumu.

Kao vojnik i kao junak

Hans je stalno primao kratke izvetaje od Joahima,najpre dobre,vesele,zatim manje povoljne,najzad-takve koji su loe prikrivali neto vrlo alosno. Naime,posle poloene zakletve do leta je sve bilo dobro a onda je tetka Lujza,Joahimova majka poslala pismo Hansu da rezervie dve sobe.Hans je bio radostan to e videti svog prijatelja a opet tuan to je on opet bolestan.Telo dakle trijumfuje nad duom,zakljuio je Hans,a ne kako je tvrdio Nafta.Joahimova dua sigurno nije htela nazad.Savetnik Berens nije bio iznenaen Joahimovim povratkom,istina on je sada porunik,ali ta ima od toga. Za Cismena e se ve nai neka soba a kada stigne neka ga roak odmah strpa u krevet.Svi koji su poznavali Joahima iskreno su se obradovali i rastuili u isto vreme.Marusija i njena tetka su odavno tu opet.Nenajavljeni oni su stigli,i kada je Joahim stigao nasmejan je otrao do sobe svog roaka koji se obradovaoHej,da li je mogue,lepo izgleda. Rekao je Hans,i zaista Joahim je bio rumen,nasmejan i srean.Vratio se kui,jer za njega ovo je bila njegova kua.Majka nije shvatala njegovu veselost. Sve se odigralo kao pre 2 godine kada je Hans stigao samo obrnuto,veerali su ,Hans ga je odveo u sobu,dugo
15

se raspitivao o starim poznanicima,ko je tu,ko je otiao i bio je srean. Tetka Lujza mu prenese pozdrave od neke gospoe koja im je prila dok su dolazili u nekom restoranu ali joj je zaboravila ime. Joahim ree mirno da je to bila gospoa oa. Ona je u nekom leilitu trenutno a na jesen ide u paniju. Utom tetka mu ree ono to nije trebalo-Joahime,davno te nisam videla ovako srenog.ini mi sa da je trebalo da doemo odavno da bi ti bio srean kao kada si poloio zakletvu.Njegovo raspoloenje se preokrenulo,setio se svoga stanja ,zautao i vie nije dizao pogled jer su mu oi bile pune suza. Joahimova majka za par dana otputova,a Hansov posao bio je da tei Joahima koji je alio to ne moe da uestvuje u manervima koji poinju sad u avgustu . Posetio ga je i Setembrini,bio je vrlo prijatan;Joahima kojeg je on pre nazivao porunikom sada je oslovljavao sa ,,capitano''. Kada su prole 4 nedelje on je ustao i u trpezariji sedeo do Hansa. Dobio je svoju staru sobu do Hansove i sve je poelo da bude kao i pre.Hans je od Nafte saznao da je Setembrini mason. Da je stupio njima od skoro ali da mu nita sam nee rei jer se zavetovao da uva tajnu. Hansu je bilo udno da je ovek slobodnih shvatanja protiv svih stega pristao da ispunjava jednu isto vojniku dunost,tj.da uva tajnu.Setembrini je uo da se Klavdija vraa i alio se sa Hansom-ta uijem ininjeru,vaa Beatrie se vraa da vas vodi kros svih 9 krugova raja? Pri jednom od poseta Setembriniju Joahimu je pozlilo.Konstatovae upalu grla, koja se ubrzo proirila pa Joahim nije mogao nita da jede sem malo supe.Hans pozva tetku koja se stojiki drala kada je Joahima zatekla mravog,obraslog u bradu koji se par dana nije brijao jer nije imao snage. Hans je odluio da pita savetnika o Joahimovom pravom stanju. Njemu je ostalo 6-8 nedelja ivota,nastupilo je naglo razaranje grla najverovatnije zbog vike na ratitu. Hans je bio jako paljiv dok je Joahim jo hodao,esto bi ga zagrlio dok su etali a u stvari ga je pridravao. Jednom ga je Hans zatekao kako razgovara sa Marusijom.Govorio joj je neto tiho i isprekidano , a ona bi se poneki put osmehnula.Ovaj prizor:gde se Joahim bez uzdravanja uputa u razgovor sa devojkom sa velikim grudima i maramicom koja mirie na pomorandzu , sa kojom je tako dugo sedeo za istim stolom a ni jednu re nije sa njom progovorio-taj prizor je potresao Hansa vie nego njegov fiziki izgled.,,Da izgubljen je'', konstatovao je Hans i neprimetno izaao ostavljajui roaka da razgovara. Kada je pao u postelju obilazili su ga svi,ohrabrivali ga kako e ozdraviti,ali je Joahim znao da nee i bio je miran. Jedino je poslednje nedelje poeo opet da govori kako ce na prolee opet na front. Doktor je rekao da e smrt biti blaga ,da ga nee boleti jer srce poputa a to je daleko bolje i za njega i za njih.Brada mu je lepo stajala,liio je na pravog ratnika,i dobio muki izgled.Da , Joahim se odjednom prometnuo iz mladia u zrelog oveka.On je iveo brzo, onako kako zvrji otkaen mehanizam sata,prelazio je za tren oka razna doba ljudskog ivota,koja mu nije bilo dozvoljeno postepeno da proivljava. Joahim je umro.Hans mu je zatvorio oi,i
16

dugo plakao. Savladavi svoju uroenu krutost , Hans Kastrop je priao i neno , u ime oprotaja, dodirnuo usnama ledeno elo svog nekadanjeg Joahima. ......sputamo zavesu,pretposlednji put.Ali dok ona sa umom pada,mi emo u duhu, zajedno sa Hansom Kastropom, koji je ostao na svom planinskom visu,oslunuti i pogledati tamo daleko na vlano groblje u ravnici,gde se jedan ma podie i sputa,gde se uju rei komande i najzad razlee grohot tri puana zrna-tri junaka pozdrava-iznad vojnike humke Joahima Cimsena.......

glava VII

etnja du morske obale

Koliko je Joahim iveo ovde sa njim dok nije zauvek otiao?Koliko je vremena u svemu iveo sa njim? Kad se prema kalendaru,desio taj prvi prkosni odlazak? Koliko je vremena Joahim bio odsutan? Kad se vratio? Koliko je Hans sam ovde proveo dok ovaj nije doao a koliko kasnije od kad je ovaj zauvek otiao? koliko je,da ostavimo Joahima po strani od kad Setembrini ne ivi u bolnici? koliko je gospoa oa bila odsutna?Odkad je opet ovde(jer ona je opet bila ovde),od kog datuma i koliko je zemaljskog vremena proiveo Hans u Berghofu do dana njenog povratka? Na sva ova pitanja,pod pretpostavkom da mu ih je neko postavio-a nije,Hans nije znao da odgovori.Nije ih ni on sam sebi postavio.Bila je to pojava koja nije manje zabrinjavala od one prolazne nesposobnosti kad,prve veeri na dan svog dolaska ovamo nije znao da kae Setembriniju koliko mu je godina;ta nemo se jo i pogorala,jer on sada nije vie ba nikako znao koliko mu je godina! Ima u ljudskom ivotu takvih situacija kada je ovako stanje sasvim prirodno.To je npr.setnja obalom. Ide,ide...i nikad se iz takve etnje na vreme ne vraa kui,jer ti ne postoji za vreme a ni ono za tebe. Na korak nita ne menja,tamo je isto kao i ovde,pre isto to i sada i zatim; u neizvesnosti i jednolinosti prostora utapa se vreme,kretanje od jedne do druge take nije vie kretanje kad je svud oko nas jednolinost,a gde kretanje nije vie kretanje tu nema vremena.

17

Mener* Peperkorn
(* saljivo ime za Holanane,na holandskom jeziku ova re znai - moj gospodine) Ovaj stariji gospodin bio je neko vreme stanar bolnice,vlasnik plantae kafe,ovek koji uliva potovanje ali koji ni jednu reenicu ne zavrava,sam sebe prekida i mnogo mu je vremena potrebno da kae ta hoe.Inae alkoholiar koji je svakog 4. dana padao u postelju imao groznicu jer mu je kako je savetnik Berens rekao od alkohola natekla slezina. Pitate se zato sada pred sam kraj uvodimo ovaj novi lik? E pa zato to je Peperkorn doao sa madam oa i bio njen novi ljubavnik. Kada su se pojavil i staklena vrata nisu zveknula ve je oa ula neprimetno to je bilo zato to ih je zatvorio gospodin koji je iao iza nje-Peperkorn.

Vinget-et-un
Klavdija dugo nije obraala panju na Kastropa sve dok jedne veeri dok je on sedeo u fotelji i itao novine nije zauo poznati glas koji kae: - a va roak,gospodine? Bio je to glas koji je jednom davno rekao:,, Rado,samo pazi da je ne slomi.'' On je umro,odgovorio je.Izrazila je sauee.Ti si to znala! Ona se zaudi to joj se on obraa sa ti!Pitao je gde je bila,rekao joj da je on mogao da ode ali da ju je ekao,pitao da li ima njegov unutranji portret i tada se iznad njega stvorio ON. oa ih je predstavila jednog drugome. Poznanik iz perioda mog ranijeg boravka ovde,rekla je za Hansa.Peperkornu se Hans odmah dopao.Tada se dogovorie da u drutvu jo nekolicine bolesnika odigraju partiju karata.Igrali su-Vinget et un.Pili su i kasno u noc kada je neko rekao da dolazi dr svi su se panino razbeali a Peperkorna su pijanog do sobe odveli Klavdija i Hans.Na vratima je Holananin traio od Hansa da poljubi Klavdiju u elo.On je to odbio.

18

Mener Peperkorn(nastavak)
Ostao je Peperkorn tu itave te zime.Hans se ba sprijateljio sa njim i dok je za vreme jedne od svojih tekih groznica on leao bolestan Hans ga je posetio. Pre toga je pitao Klavdiju ta oseca prema Peperkornu i kada su se sloili da je on mnogo dobar ovek sklopili su savez za njega.Klavdija ga je tada poljubila u usta.Sada kada ga je posetio Peperkorn ga je pitao da li je on Klavdijin ljubavnik.Hans nije eleo da ga lae.Rekao je da bi se hvalisao kada bi to potvrdio a opet lagao bi kada bi poricao.I spriao mu je sve pa makar ga izgubio kao prijatelja. Hans mu je ispriao ceo svoj ivot. Rekao mu koliko ga ceni. Pererkorn mu je ponudio da se pobratime ispili su jednu au vina ukrstivi ruke i dogovorili se da jedno drugom kau ti.

Mener Peperkorn(kraj)
Na Peperkornov predlog svi su otili na izlet do nekog vodopada.Ili su i Setembrini i Nafta.Peperkorn je Hansa oslovljavao sa ,,sine'' a Hansu je bilo malo teko da se navikne da mu se obraa sa ti.Hans je sedeo u kolima sa Vezalom,i on je iao.Poeo je da govori sa Hansom na udan nain. Govorio je o svojoj zaljubljenosti u ou,o poudi koju osea,telesnoj.Zna da joj je odvratan,fiziki ali zar on nije ovek? On bi sve uinio za nju. Moli Kastropa da ga ne uutkuje,da ga pusti da se izjada, on je svake noi sanja i san se uvek zavri tako to ga ona iamara ili pljune jer ga se gadi.Na Hansovo nareenje utali su do vodopada. Tamo su proveli skoro itav dan,nisu razgovarali jer se od buke vodopada nisu uli. Peperkorn je poeo da govori u onu tutnjavu koja je sve gutala. Drao je zdravicu. Peperkon je dao znak za polazak.Hans se sada vozio u kolima sa parom dok se Vezal vozio sam. Te noi Hans nije mogao da zaspi.Bio je budan kada su ga po pozivu madam oa pozvali da doe u Peperkornovu sobu. Ubio se otrovom zmije. Hans zamoli ou da je sada poljubi u elo jer je on to eleo i ona mu dopusti.

19

Velika otupelost
Doktor je napravio Hansov novi snimak i utvrdio da su mu plua zdrava ali ni dalje nije razumeo odkud temperatura. Poeo je da ga lei od koka. Hans je pao u neki zaarani krug i skoro non-stop otvarao Pasijans dok je ekao nalaz krvi koji bi utvrdio da li je bolestan. Setembrini ga je ak jednom posetio ali ga ovaj uopte nije sluao. Nije dizao glavu od karata. Nalaz je rekao da su se koke proirile i da terapija predstoji ali je rezultat posle nekog vremena pokazao da leenje ne deluje. Pokuaj je propao i Hans Kastrop je nastavio da rea Pasijans-oi u oi sa onim demonom,ijoj je neobuzdanoj vladavini, prema njegovom predoseanju, predstojao straan kraj.

Obilje harmonije
Naeg dugogodinjeg prijatelja od kartake manije oslobodila je nova strast koja je nastupila kada je u Berghof stigao gramofon na struju,najsavremeniji, sa neverovatno istim zvukom. Hans se prihvatio posla putanja muzike i sate i sate,ponekad itave noi provodio presluavajui i reajui ploe. Oboavao je AIDU(okovani zarobljenik nije hteo da primi milost od kraljeve keri pod uslovom da ostavi svoju voljenu i oeni se princezom.Zato je bio osuen na smrt.Sa njim u grob sila je i njegova devojka-Radames i Aida). Voleo je i jedan odlomak iz FAUSTA,(neki mladi Valentin,kome je Kastrop dao jedno drugo ime,neko njemu drag poistiveen je sa glasom iz koveia,pesma je ispoljavala viteki duh,on je hteo u rat,ali ako ga Bog pozove na nebo on ce odozgo bdeti,,nad tobom''-pod tim je on mislio na svoju sestru koju ostavlja ali je Hansa to ,,nad tobom''jako pogaalo.Shvatao je to lino)

20

Krajnje sumnjive stvari

U Berghof je dola jedna mlada devojka Eli od 19 godina koja je imala nadprirodne moi.To se otkrilo prilikom jedne od igara koja se praktikovala za vreme onih slobodnih popodneva a igra se sastojala u tome da jedan izae napolje dok mu ostali sastave zadatak,onda on ue i reava zagonetku uz pomo klavira koji svira jae tonove kada je blizu reenja. Eli se pokaz ala kao vrlo veta i sve zadatke reavala i bez pomoi klavira. Kada su je optuili da vara ona je rekla da njoj sve to doaptava neki HOLGER.Ona je tu mo primetila da ima jo odavno kada joj se na stepenicama kue prikazala njena sestra za koju se ispostavilo da je tog jutra umrla.Naravno da je to bio posao za doktora Krokovskog koji je krenuo da ispituje njene moi. Nasuprot njegovom nareenju Hermina je organizovala neku vrstu seanse u sobi gde bi se prizivanjem duhova prikazao taj Holger. Svemu tome prisustvovao je i Hans. Seli su u krug i aa je trebalo da se pomeri kada se pojavi duh.Posle 20-ak min,aa je mrdnula.Rekoe ai da ,,da'' bude jedan poskok a ,,ne'' dva.Prvo pitae da li je u sobi duh i aa poskoi,svi zanemee.Pitae ga zatim kako se zove i aa poe da se kree po slovima na stolu ispisujui H O L G E R! Pitali su ga sta je bio u ivotu i on odgovori -pesnik da je spokojan u ovom stanju.Na pitanje kako izgleda on ree da ima lepe ,smee uvojke,onda poe da govori stihove za koje Hans primeti da su jako dobri.Kada vie nisu znali ta da pitaju,Hans stavi ruku na au i upita koliko e jo umesto 3 nedelje ostati ovde gore? Odgovor je glasio-pita treba da pree preko svoje sobe! Nikome nije bilo jasno ta to znai.Onda odjednom neto jako lupi i svi se uplaie da nije dr Krokovski.Na kraju utvrdie da je to bio Holger.Istog trenutka ugasila se lampica na nonom stoiu i svi su bili u panici,gospoa ter nije mogla da vlada sobom.Kada su upalili lampu na Hansovom krilu nala se ona sliica,onaj suvenir to je uplaio njegovog ujaka kada ga je uzeo sa stoia svoga sestria.On ga stavi u dzep ne pravei nikakvu galamu oko toga.Probudili su Eli i poslali je u svoju sobu.Setembrini je Eli proglasio za varalicu i Hans se sloio,tako da vie nije odlazio na takva skupljanja.Posle nekog vremena dr Krokovski je sam poeo da se bavi ovakvim ,,eksperimentima'' sa malom Eli. Zvali su i Hansa ali je on pristao tek kada je reeno da im je Holger obeao da ce dovesti ovaj put nekog pokojnika koga oni poele.Kada je uao tog dana u ordinaciju Krokovskog na Elinom licu je zapazio osmeh kakav je imala Karen onda kada je sa njim i Joahimom stajala pored jo neotvorene rake dole u ,,selu''.Posle priprema i prizivanja Holgera Hans je izgovorio-elim da vidim svog umrlog roaka Joahima Cimsena. I sada su sledili najudnovatiji asovi koje je na junak doiveo. Utom pustie muziku,na Hansovo iznenaenje bila je to ona pesma iz Fausta.Eli je poela da stee ruku Hansovu,da se previja i jaue i dok je Hans gledao u nju u tanki glas gospoe
21

ter-Cim-sen!Hans podie glavu i primeti da je u sobi jo jedno lice vie nego maloas. Tamo na stolici sedeo je Joahim iz svojih poslednjih dana sa bradom i upalim obrazima.Sedeo je naslonjen prekrtenih nogu. Njegove tamne oi tiho , prijateljski motrei bile su uprte u Hansa Kastropa.Joahim je bio u vojnikom odelu. Hans proaputa samo ,,oprosti'' i oi mu se napunie suzama. Hans ustade,upali svetlo i Joahima vie nije bilo.Hans samo vie puta klimnu pretei glavom dr i uzevi klju brzo napusti ordinaciju.

Velika razdraenost
Na nekom izletu na kome su se nali Hans, Ferge,Vezal,Setembrini i Nafta ova dvojica poslednjih su se toliko posvaala naravno oko delovanja na mlade da je Nafta izazvao Setebrinija na dvoboj. Ovaj je prihvatio sa negodovanjem dodue i Hansovi napori da ih pomiri bili su uzaludni.Dvoboj se dogodio na jednoj livadi gore u planini. Hans je bio neka vrsta sudije.Bilo mu je jako teko to mora ba on da prisustvuje takvom inu . Setembrini je rekao Hansu da on nee da puca jer on nije za ubijanje ljudi i da e se svesno izloiti Naftinom metku.U trenutku kada je dat znak za pucanje,Setembrini je digao pitolj ka nebu i opalio u vazduh. Vi ste pucali u vazduh,ree Nafta potpuno vladajui sobom i obori oruje.Setembrini odgovori:,, Ja pucam kud mi je volja''. ,,Vi ete pucati jo jednom?'' ,,To i ne pomiljam,na vas je red.'' ,,Kukavico!''viknu Nafta i ispali metak sebi u glavu.Prvi mu je pritrao Setembrini odbacivi svoje oruje uz povik-ta si to uradio za ime Boije?

Udar groma
Sedam godina ostao je Hans Kastrop kod ovih gore. On je promenio sve stolove u trpezariji sada je sedeo za stolom ,,loih Rusa''. Pustio je malu bradu i vie ga nije zanimalo kako izgleda. Uprava bolnice ga je zanemarila i sada je bio ostavljen na miru kao onaj ak koji je siguran da ponavlja razred.Umro mu je ujak,na ta je Hans poslao alosno pismo u kojem se izvinjava to nije doao na sahranu jer mu ne dozvoljavaju da ode odavde. Setembrini je sve manje bio na nogama.Iznenadna smrt Naftina tako je uticala na njega da je on sve vie slabio i Hans bi ga esto poseciovao.Prestao je i da pie za onu svoju uvenu enciklopediju. Uto se dogodilo ubistvo jednog nadvojvode u Sarajevu . Hans je spavao kada je zagrmelo. Udario je grom koji je razorio arobni breg i naeg junaka izbacio ispred vrata. Sedeo je na travi protrljao je oi ,ustao i video da vie nije zaaran,osloboen ne svojom snagom ve elementarnom nepogodom. Setembrini ga je zatekao kako pakuje kofer i kako pokuava da ode zajedno sa svim stanovnicima brega koji su bili u panici.Setembrini ga zagrli
22

,jako,i oslovi ga sa,,ovani'' obracajui mu se sa ,,ti'' uprkos uobiajenoj formi civilizovanog Zapada. ,,Drugaije sam eleo da te vidim kako odlazi,ali neka bude kako mora.Nadao sam se da u te videti kako odlazi da radi svoj posao a ti odlazi da se bori meu svojima.Boe,tebi je to bilo sueno a ne naem poruniku.Kako se ivot igra? Bori se hrabro na strani za koju te vezuje krv.A meni oprosti ako se ostatkom svoje snage zaloim za to da i svoju zemlju uvuem u borbu na onoj strani na koju je upuuje duh.''Hans proturi glavu kroz prozor voza i mahnu u znak oprotaja.A i Setembrini je mahao desnom rukom,dok je domalim prstom leve ruke neno dodirivao oni ugao.

Gde smo mi sad?Sumrak,kia i prljavtina.To je ravnica i to je rat.Tu je i na poznanik,tu je i Hans Kastrop.Mi smo ga ve izdaleka poznali po njegovoj bradici. On mokar od kie peva,peva kao onda kada je iao u etnju pre onog predavanja dr Krokovskog. Pada i ustaje. I tako nam on u toj guvi isezava ispred oiju. Zbogom Hanse Kastrope.Tvoja je istorija zavrena.Ispriali smo je do kraja.Mi smo je zbog nje same ispriali,a ne zbog tebe,jer ti si bio jednostavan. Ali na kraju krajeva to je bila tvoja istorija,a poto si je ti doiveo,mora da si dao za nju dosta materijala,i mi ne poriemo da smo u toku ove istorije osetili pedagoku simpatiju prema tebi,koja bi nas mogla naterati da dodirnemo vrhom prsta ugao svoga oka,pri pomisli da te neemo vie videti ni uti. Zbogom ostaj,bilo da ivi,bilo da pogine! Tvoji su izgledi mali,vrzino kolo u koje si se upleo produie se jo mnogu grenu godinicu,a mi se ne bismo smeli opkladiti da e se izvui. Da poteno priznamo, mi sa prilinom bezbrinou ostavljamo to pitanje otvoreno. Avanture krvi iduha koje su tvoju jednostavnost uzdigle,dopustle su ti da u duhu proivi ono to fiziki po svoj prilici nee proiveti.Nailazili su trenuci kada si zamiljao da vlada i kada ti je iz smrti i telesnog sladostraa san o ljubavi zagrevao duu.Da li e se i iz ove svetske sveanosti u ast smrti,iz ove opake grozniave vatre koja svud unaokolo zahvata veernje nebo,takoe jednom uzdii ljubav?
Finis operis

23