Yasmin Levy La alegra

PRVENSTVO PROLAZA
Utvrivanje prioriteta znakova u saobraaju pri odreivanju prvenstva prolaza na raskrsnici
Prioritet znakova u saobraaju je sledei, od najnieg ka najviem : 1. 1.saobraajni znak horizontalni 2. 2.saobraajni znak vertikalni 3. 3.semafor 4. 4.saobraajac Znak vieg prioriteta uvek ponitava znaenje odnosno vanost onog sa niim prioritetom. Tek ako nema nijednog od gore navedenih znakova primenjuju se sledea pravila saobraaja : pravilo desne strane na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane pravilo prvenstva prolaza vozila koje zadrava pravac kretanja na raskrsnici ili skree udesno u odnosu na vozilo koje dolazi iz suprotnog smera i see njegov pravac kretanja Izuzetno od gore navedenih pravila saobraaja, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno. Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa saobraajnom signalizacijom(znaci, semafori, saobraajac) i kada time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja. Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koji na raskrsnici regulisanoj

znakovima,semaforima ili od strane saobraajca, istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja. Postoje izuzeci od pravila kad su u pitanju inska vozila, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.

Raskrsnica regulisana znakovima

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju po saobraajnim znakovima i kada time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja. Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koji na raskrsnici regulisanoj znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja.

U situaciji prikazanoj na slici, crveni automobil ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na uti jer se nalazi na putu sa pravom prvenstva prolaza to je odreeno saobraajnim znakom.

VERTIKALNA I HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA

Uesnici u saobraaju su duni da postupaju po saobraajnim znakovima(vertikalna signaliz acija) i kada se njihovo znaenje razlikuje od znaenja oznaka na kolovozu i trotoaru(horizontalna signalizacija). U situaciji prikazanoj na slici, vertikalni saobraajni znak razlikuje se od horizontalnog oznake na kolovozu. Crveni automobil pravi prekraj jer vertikalni znak dozvoljeni smerovi zabranjuje skretanje ulevo ! Ovakve situacije, sa postavljenim znakovima sa suprotnim znaenjem, ne bi smele da se dogode, ali su mogue.

Raskrsnica regulisana semaforima.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa svetlosnim saobraajnim znakom semaforom i kad se znaenje tog znaka razlikuje od znaenja ostalih saobraajnih znakova ili pravila saobraaja.

Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koj i na raskrsnici regulisanoj svetlosnim saobraajnim znakovima semaforima istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja. U situaciji prikazanoj na slici, voza utog automobila ima upaljeno zeleno svetlo na semaforu i time je dobio slobodan prolaz. Crveni automobil ima crveno svetlo na semaforu i ima obavezu da eka dok se za njega ne upali zeleno svetlo.

Raskrsnica regulisana od strane policijskog slubenika saobraajca.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju prema znacima, odnosno naredbama koja daju ovlaenja lica (policijski slubenici - saobraajci) i kad time odstupaju od svetlosnog saobraajnog znaka(semafora), ili drugog saobraajnog znaka ili pravila saobraaja. U situaciji prikazanoj na slici slobodan prolaz na ras krsnici ima crveni automobil jer dolazi sa bone strane saobraajca, dok uti automobil ima obavezu da eka, jer dolazi iz pravca u kome su okrenute grudi saobraajca.

PRVENSTVO PROLAZA
Prvenstvo prolaza na neregulisanoj raskrsnici - postupanje po pravilima saobraaja
Prvenstvo prolaza na neregulisanoj raskrsnici (nema saobraajca, semafora niti znakova) i na regulisanoj raskrsnici na kojoj uesnici iz razliitih smerova ili pravaca kreta nja, znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza zahteva od vozaa postupanje po pravilima saobraaja.
PRAVILO PRVENSTVA PROLAZA VOZILA KOJE DOLAZI SA DESNE STRANE PRAVILO DESNE STRANE

Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da pro pusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane pravilo desne strane. Izuzetno od ovog pravila, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno. Takoe, vozila sa pravom prvenstva prolaza odnosno vozila pod pratnjom, sa ukljuenim rotacionim svetlima, imaju u svim sluajevima najvei prioritet i pravo prvenstva prolaza, ak i u odnosu na tramvaj. U situaciji prikazanoj na slici, na neregulisanoj raskrsnici(nema saobraajca, semafora niti znakova), uti automobil ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na crveni, jer dolazi sa njegove desne strane.

PRVENSTVO PROLAZA VOZILA KOJE NE MENJA PRAVAC KRETANJA ILI SKREE UDESNO U ODNOSU NA VOZILO KOJE DOLAZI IZ SUPROTNOG SMERA I SEE NJEGOV PRAVAC KRETANJA

Voza vozila koji na raskrsnici skree ulevo, duan je da propusti vozilo koje, dolazei iz suprotnog smera na raskrsnici zadrava pravac kretanja ili skree udesno, ako saobraajnim znakom nije drukije odreeno. Izuzetno od ovoga, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraajnim znakom nije drukije odreeno.

Takoe, vozila sa pravom prvenstva prolaza odnosno vozila pod pratnjom, sa ukljuenim rotacionim svetlima, imaju u svim sluajevima najvei prioritet i pravo prvenstva prolaza, ak i u odnosu na tramvaj. U situaciji prikazanoj na slici, na neregulisanoj raskrsnici (nema saobraajca, semafora niti znakova), prvenstvo prolaza ima plavi automobil, jer zadrava pravac kretanja, odnosno skree udesno, u skladu sa gore navedenim pravilom saobraaja.

IZUZECI OD PRAVILA SAOBRAAJA KAD POSTOJI TRAMVAJSKA PRUGA

Izuzetno od gore navedenih pravila saobraaja, na neregulisanoj raskrsnici, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza. U situaciji prikazanoj na slici, iako uti automobil dolazi sa desne strane u odnosu na tramvaj, tramvaj ima prednost.

IZUZECI OD PRAVILA SAOBRAAJA ZA VOZILA POD PRATNJOM I VOZILA SA PRVENSTVOM PROLAZA

Izuzetno od gore navedenih pravila saobraaja, na neregulisanoj raskrsnici, vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozila pod pratnjom sa ukljuenim rotacionim svetlima imaju pravo prvenstva prolaza u svim sluajevima.

U situaciji prikazanoj na slici, iako crveno vozilo dolazi sa desne strane u odnosu na vozilo policije, vozilo policije na dunosti, sa ukljuenom rotacijom, ima prednost.

PRVENSTVO PROLAZA
Prvenstvo prolaza na regulisanoj raskrsnici
Regulisana raskrsnica je ona na kojoj je saobraaj regulisan saobraajnim znakovima, svetlosnim saobraajnim znakovima ili od strane policijskog slubenika.
RASKRSNICA REGULISANA SAOBRAAJNIM ZNAKOVIMA

Voza koji svojim vozilom ulazi na put, koji je znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza, duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem. U situaciji prikazanoj na slici voza utog automobila dolazi sa sporednog puta i duan je da propusti plavi i crveni automobil, koji se nalaze na putu sa pravom prvenstva prolaza, pre nego to svojim vozilom ue u raskrsnicu.

Gore navedeno pravilo vai i za insko vozilo, odnosno tramvaj.

U situaciji prikazanoj na slici, na raskrsnici regulisanoj saobraajnim znacima, tramvaj mora da postupi prema znaku i da prepusti pravo prolaza vozilu koje se nalazi na putu sa prvenstvom prolaza (za razliku od situacije kad nema saobraajnih znakova i gde tramvaj uvek ima predno st).

Vozila sa pravom prvenstva prolaza(policija,vatrogasci,vojska) i vozila pod pratnjom na dunosti (sa upaljenom rotacijom) uvek imaju prvenstvo prolaza u odnosu na druga vozila na raskrsnici regulisanoj saobraajnim znakovima, pa i u odnosu na inska vozila. U situaciji prikazanoj na slici, vozilo policije na dunosti, sa upaljenim rotacionim svetlom, ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na tramvaj i uti automobil iako dolazi sa sporednog puta.

RASKRSNICA REGULISANA SEMAFOROM

Na raskrsnici i drugim mestima gde je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima semaforima, vozai su duni da postupe prema svetlosnom saobraajnom znaku, a ne po pravilima saobraaja ili saobraajnim znakovima. U situaciji prikazanoj na slici, beli i uti automo bil imaju na semaforu pun zeleni signal (zeleno svetlo) i time pravo prvenstva prolaza na raskrsnici. Iznad svakog semafora je postavljen i saobraajni znak, koji ima vanost samo ako semafor ne radi!

Vozilo policije na semaforu U situaciji prikazanoj na slici, vozilo sa pravom prvenstva prolaza na zadatku tj. vozilo policije sa ukljuenim rotacionim svetlom duno je da potuje signal na semaforu, da se zaustavi, jer je na semaforu crveno svetlo. Da li policajac moe iz vozila da zaustavi saobraaj ? Da.

Semafor sa zelenom strelicom U situaciji prikazanoj na slici, svetlea zelena strelica na semaforu na kome je upaljeno glavno crveno svetlo daje pravo belom automobilu da skrene desno, ali tek poto propusti peake na peakom prelazu i automobile koji dolaze sa njegove leve strane, koji imaju pun zeleni signal.

NE blokiraj raskrsnicu! Voza kome je zelenim svetlom na semaforu dozvoljen ulaz u raskrsnicu, ne sme svojim vozilom ulaziti u raskrsnicu ako proceni da zbog gustine saobraaja i kolone vozila z austavljene na izlazu iz raskrsnice, pri promeni signala na semaforu, moe da zatvori raskrsnicu i tako onemogui normalno odvijanje saobraaja u rasrksnici. Voza koji ima zeleno svetlo na semaforu, u situaciji prikazanoj na slici, ne sme da ue u raskr snicu, ako proceni da moe da je blokira pri promeni svetla na semaforu.

Novi znak ne blokiraj raskrsnicu , vertikalni i horizontalni, koji dodatno upozorava vozae da ne smeju da blokiraju raskrsnicu.

RASKRSNICA NA KOJOJ SAOBRAAJ REGULIE POLICIJSKI SLUBENIK - SAOBRAAJAC

Saobraajac je neprikosnoven. On ima vei prioritet i od semafora. U situaciji prikazanoj na slici iako je zeleno svetlo na semaforu ak i policijski automobil sa ukljuenom rotacijom mora da eka! Ovo je malo verovatna situacija (da e kolega policajac da zaustavi vozilo sa upaljenom rotacijom koje je na zadatku), ali je postavljena samo radi demonstracije prioriteta znakova. U situaciji prikazanoj na slici pravo prvenstva prolaza imaju uti i plavi automobil jer dolaze sa bonih strana saobraajca, dok vozilo policije mora da eka jer dolazi iz pravca u kome su okrenute grudi policajca. Vie o znakovima koje daje saobraajac.

Prvenstvo prolaza na raskrsnici sa krunim tokom

U situaciji na slici prikazana je raskrsnica sa krunim tokom, gde se na svakom ulaznom kraku u raskrsnicu nalazi znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza, a na samom centralnom ostrvu se nalaze znaci kruni tok saobraaja, po jedan za svaki ulazni krak u raskrsnicu. U ovoj situaciji to znai da vozila oznaena brojevima 3 i 4 moraju da prepuste pravo prv enstva prolaza vozilima oznaenim sa brojevima 1 i 2, jer se ta vozila ve nalaze u raskrsnici. Da nema znakova ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza vailo bi pravilo saobraaja koje nalae vozau da u raskrsnici, pri susretu sa drugim vozilima, propus ti vozila koja dolaze sa njegove desne strane pravilo desne strane.

Prikaz situacije na raskrsnici sa krunim tokom kada se na jednom ulaznom kraku u kruni tok ne nalazi znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza(trougao).

U situaciji prikazanoj na gornjoj slici prvenstvo prolaza ima auto obeleen brojem 3, u odnosu na auto obeleen brojem 1, koji se ve nalazi u krunom toku , zato to auto broj 3 na ulazu u raskrsnicu nema znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza i dolazi sa desne strane automobila broj 1. U ovom sluaju primenjuje se pravilo desne strane, koje nalae vozau da pri susretu sa drugim vozilom u raskrsnici propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane. Vozilo broj 2 ima prednost u odnosu na vozilo broj 4, zato to vozil o broj 4 dolazi sa sporednog puta, oznaenog znakom ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Na raskrsnici sa krunim tokom, auto koji se ve nalazi u krunom toku nailaskom na bilo koji ulazni krak u raskrsnici, nailazi praktino na jednu malu raskrsnicu , na kojoj se primenjuju pravila saobraaja kao i na svim drugim raskrsnicama, odnosno uvaava se redosled prioriteta koji vai pri potovanju prava prvenstva prolaza na raskrsnici, a to je : saobraajac, semafor, saobraajni znak, pravila saobraaja(pravilo desne strane). Sledee dve slike imaju za cilj da predstave odnos, u pogledu prava prvenstva prolaza, izmeu vozila koje se ve nalazi u krunom toku(uti automobil) i drugih vozila koja se nalaze na ulaznim krakovima u kruni tok. Znakovi na slici su namerno uveani i okrenuti ka posmatrau, a svaki krak je obeleen brojevima od 1 do 5.

Na gornjoj slici prikazan je kruni tok sa pet krakova. Pretpostavka je da vozila na ulaznim krakovima u kruni tok ostaju na svojim pozicijama dok uti automobil ne obie pun krug. Na prvom, drugom i petom kraku je znakukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza, na treem kraku nema znaka, a na etvrom je znak put sa prvenstvom prolaza. Praktino u krunom toku imamo pet malih raskrsnica. uti auto je uao u kruni tok na kraku broj 1 i obilazi ceo kruni tok. Tamo gde uti auto ima prednost, traka je zelene boje, a tamo gde bi uti auto trebao, pri susretu sa drugim vozilom, da propusti to drugo vozilo, koje dolazi iz ulaznog kraka u kruni tok, traka je crvene boje. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 2 uti auto ima prednost jer auto na ulaznom kraku ima znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 3 uti auto nema prednost, zbog pravila desne strane. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 4 uti auto nema prednost jer auto na ulaznom kraku ima znak put sa prvenstvom prolaza. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 5 uti auto ima prednost jer auto na ulaznom kraku ima znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Da bi se jo bolje objasnio gornji prikaz i predstavio odnos izmeu utog automobila i automobila koji se nalaze na ulaznim kracima krunog toka, razviemo kruni tok i predstaviti ga kao pojedinane raskrsnice. Tamo gde je traka zelena, uti auto ima pred nost pri susretu sa drugim automobilom na raskrsnici, a tamo gde je traka crvena, prednost ima automobil sa kojim se uti automobil susree.

Jo primera. U situaciji prikazanoj na slici nie dole ni na jednom ulaznom kraku u raskrsnicu nema saobraajnih znakova. Znakovi obaveze kruni tok saobraaja, nalaze se na samom centralnom ostrvu krunog toka.

U ovoj situaciji, kad nema saobraajca ni znakova, vai pravilo desne strane pri svakom susretu vozila koje se nalazi u krunom toku sa vozilom koje tek ulazi u raskrsnicu. Vozilo sa brojem 1 mora da saeka i prepusti pravo prvenstva prolaza vozilima sa brojem 3 i 2, pri susretu sa njima u raskrsnici .

Sledee dve saobraajne situacije prikazane slikama imaju za cilj da predstave pravo prvenstva prolaza kad je u pitanju raskrsnica sa krunim tokom i obina raskrsnica. Oba automobila, iz smera iz koga dolaze, na ulazu u raskrsnicu imaju znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza -trougao. U prvoj situaciji, prikazana je raskrsnica sa krunim tokom, gde se na svakom ulaznom kraku u raskrsnicu nalazi znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. U ovoj situaciji vozilo sa brojem 2 je duno da propusti vozilo sa brojem 1 koje se ve nalazi u krunom toku, jer je ispred automobila sa brojem 2 postavljen znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza.

U drugoj situaciji, u pitanju je obina raskrsnica(nema krunog toka), gde su iz pravca odakle dolaze automobili 1 i 2 , postavljeni znakovi ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Zato to automobili 1 i 2 dolaze sa puteva jednake vanosti(oba automobila imaju trougao), pri njihovom meusobnom susretu, primenjuje se pravilo saobraaja koje nalae da pri susretu dva vozila na raskrsnici, vozilo koje zadrava svoj pravac kretanja ima pravo prvenstva prolaza, to znai da kroz raskrsnicu prvo prolazi automobil sa brojem 2, a tek posle njega automobil sa brojem 1.

Vie o raskrsnicama sa krunim tokom i toku saobraaja u njima, prikazanim u vidu animacije.

Reavanje prvenstva prolaza na neregulisanoj raskrsnici primeri

PRIMER 1

U situaciji prikazanoj na slici primenjuje se pravilo desne strane, jer nema saobraajc a, semafora ni znakova. Takoe, nema tramvaja ni vozila sa pravom prvenstva prolaza. Iz tog razloga, prvo kroz raskrsnicu prolaze vozila obeleena brojevima 1 i 2 jer nemaju nikog sa svoje desne strane, zatim vozila sa brojem 3 i 4 i na kraju vozilo sa brojem 5.

PRIMER 2

U situaciji prikazanoj na slici nema saobraajca, semafora, ni znakova to znai da primenjujemo pravila saobraaja. Takoe, nema ni vozila sa pravom prvenstva prolaza, odnosno vozila pod pratnjom, na dunosti. Meutim, poto se u ovom sluaju na raskrsnici nalazi i tramvaj, pravila nalau da pravo prvenstva prolaza na neregulisanoj raskrsnici u odnosu na sva vozila, bez obzira iz kog pravca dolaze, ima insko vozilo, zatim ide vozilo sa brojem 2 jer vai pravilo desne strane i ono ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozilo sa brojem 3.

PRIMER 3

U situaciji prikazanoj na slici, vozilo policije tj. vozilo sa pravom prvenstva prolaza na zadatku, sa upaljenom rotacijom, na neregulisanoj raskrsnici ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva ostala vozila pa i u odnosu na tramvaj. Posle njega pravila nalau da pravo prvenstva prolaza ima insko vozilo, a tek zatim putniki automobil sa brojem 3.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Raskrsnice sa krunim tokom saobraaja
Kruni tok saobraaja je raskrsnica u kojoj se saobraaj odvija kruno, u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Ovaj tip raskrsnice moe imati jednu ili vie saobraajnih traka i obeleava se saobraajnim znakom izriite naredbe koji oznaava obavezu: kruni tok saobraaja.

Raskrsnica sa krunim tokom se smatra bezbednijom od klasine raskrsnice, jer je smanjen broj konfliktnih taaka(peak-vozilo, vozilo-vozilo) kao i brzina kretanja vozila, kako na prilazu raskrsnici tako i u samoj raskrsnici.

Ponaanje vozaa u krunom toku

Slika prikazuje koju saobraajnu traku treba zauzeti pre ukljuenja vozilom u kruni tok saobraaja sa vie saobraajnih traka, da bi se izvrilo iskljuenje iz krunog toka na odreenom izlaznom kraku.

Na svakom ulaznom kraku u kruni tok postavlja se znak obaveze kruni tok saobraaja i najee znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza. Ako je na ulaznom kraku u kruni tok postavljen znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza, to predstavlja naredbu vozau, koji se ukljuuje vozilom u kruni tok, da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se ve nalaze u krunom toku. Ako na ulaznom kraku u kruni tok ne postoji znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza vae uobiajena pravila saobraaja kao i na svakoj drugoj raskrsnici, koja nije regulisana semaforom ili znacima saobraajca(vai pravilo desne strane).Vidi tekst Prvenstvo prolaza na raskrsnici sa krunim tokom. Voza koji svojim vozilom ulazi u kruni tok mora da smanji brzinu kretanja, a po potrebi i da se zaustavi i da fazu ukljuivanja izvede bez izazivanja opasnosti ili smetnji drugim vozaima. Prilikom ukljuivanja vozila u kruni tok voza nema obavezu ukljuivanja pokazivaa pravca - migavca.
VONJA U KRUNOM TOKU SA JEDNOM TRAKOM

Dok se pribliavate krunom toku uoiete saobraajni znak obavezan kruni tok, usporite i pazite na peake na peakom prelazu. Pre ulaska u raskrsnicu pogledajte na levu stranu i ako ima vozila propustite ih. Kad se ukae prva prilika, pojavi se praznina u toku saobraaja kroz raskrsnicu, ukljuite se u kruni tok saobraaja i nastavite ka eljenom izlaznom kraku. Pre izlaska iz krunog toka dajte migavac za iskljuenje.
VONJA U KRUNOM TOKU SA VIE TRAKA

Animacija prikazuje iskljuenje vozila iz krunog toka sa vie saobraajnih traka kada se vri skretanje udesno u odnosu na ulaz vozila u kruni tok i koju traku treba zauzeti pre ulaska u kruni tok.

Pre ulaska u raskrsnicu sa krunim tokom sa vie traka treba da izaberete traku, slino tradicionalnoj raskrsnici sa vie traka. Da idete pravo ili desno, prestrojte se u desnu traku, pre ulaska u kruni tok. Da idete pravo ili levo ili da napravite U zaokret, prestrojte se u levu traku pre ulaska u kruni tok. Kada odaberete traku za ulazak u kruni tok, pazite na peake koji se nalaze na peakom prelazu dok se pribliavate krunom toku. Na samom ulazu u kruni tok, na isprekidanoj liniji, pogledajte na levu stranu i prepustite prvenstvo prolaza vozilima koja se ve nalaze u krunom toku. Animacija prikazuje iskljuenje vozila iz krunog toka sa vie saobraajnih traka kada se ne menja pravac kretanja u odnosu na ulaz vozila u kruni tok i koju traku treba zauzeti pre ulaska u kruni tok.

Zapamtite, u krunom toku sa vie traka, morate prepustiti prvenstvo prolaza vozilima koja se nalaze u obe trake krunog toka. Kada se pojavi prazan prostor u saobraajnom toku, ukljuite se u kruni tok i nastavite ka vaem izlazu. Pazite na peake i koristite migavac pre iskljuenja iz krunog toka. Zato to velikim vozilima treba dodatni prostor za manevrisanje u krunom toku, vozai ne bi trebali da voze neposredno pored takvih vozila. Animacija prikazuje iskljuenje vozila iz krunog toka sa vie saobraajnih traka kada se vri skretanje ulevo u odnosu na ulaz vozila u kruni tok ili kada se vri U zaokret i koju traku treba zauzeti pre ulaska u kruni tok.

Elementi savremenih raskrsnica sa krunim tokom

Centralno ostrvo predstavlja izdignutu povrinu u centru raskrsnice oko koga se odvija saobraaj. Razdelno ostrvo predstavlja izdignutu ili farbanu povrinu na kracima raskrsnice koja slui za razdvajanje ulaznih i izlaznih tokova. Oblikuje se tako da uspori prilazni saobraaj, a slui i kao zatita za peake kojima je omoguen prelazak u dve faze. Kruni tok je saobraajna povrina po kojoj se odvija saobraaj obrnuto od smera kazaljke na satu.

Bezbednost raskrsnica sa krunim tokom

Poveana bezbednost savremenih raskrsnica sa krunim tokom javlja se kao posledica smanjenja broja konfliktnih taaka u odnosu na klasine raskrsnice, kao i smanjenja brzine vozila kako pri ulasku, tako i tokom vonje kroz raskrsnicu, koje je uslovljeno geometrijskim oblikom raskrsnice. Smanjenje br oja konfliktnih taaka odnosi se kako na konfliktne take izmeu vozila, tako i na konfliktne take izmeu vozila i peaka. Kod raskrsnica sa krunim tokom sa jednom saobraajnom trakom izbegnute su konfliktne take presecanja tokova, koje uzrokuju najvei broj nesrea sa povreenima i poginulima. Kod raskrsnica sa

krunim tokom sa dve saobraajne trake javljaju se konflikti usled nepravilnog korienja saobraajne trake, kao i usled nepravilnih manevara.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Ukljuivanje vozila u saobraaj
Voza sme da se ukljui vozilom u saobraaj na putu sa povrine na kojoj se ne vri saobraaj(parking, garaa i sl.) ili sa mesta na kome je vozilo bilo zaustavljeno ili parkirano(na putu) samo ako se uverio da time nee ometati ostale uesnike u saobraaju (uticati na njiihovo kretanje, promenu brzine ili pravca kretanja) i ako je obavestio druge uesnike u saobraaju o svojoj nameri davanjem pokazivaa pravca - migavca. Ukljuenje na javni put sa parkinga. Voza belog automobila je obavezan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji on namerava da se ukljui.

Ukljuenje na javni put iz garae. Voza zelenog automobila je obavezan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji on namerava da se ukljui kao i peake koji se kreu trotoarom.

Kada se voza ukljuuje u saobraaj iz dvorita, garae ili druge povrine, u uslovima nedovoljne preglednosti ili vidljivosti, duan je da bezbedno ukljuenje izvede uz pomo lica koje se nalazi na pogodnom mestu van vozila i koje mu daje odgovarajue znakove.

Ukljuivanje vozilom na auto-put. Prilikom ukljuenja na auto-put voza koristi saobraajnu traku za ukljuivanje i tek poto propusti sva vozila koja se ve kreu auto-putem, trakom u koju treba da se ukljui, moe bezbedno da se ukljui na auto-put.

Kretanje vozila po putu

Za kretanje vozila voza mora da koristi povrinu namenjenu za saobraaj one vrste vozila kojim upravlja(npr. bicikl koristi biciklistiku stazu, automobil motoput), osim u sluajevima predvienim zakonom o bezbednosti saobraaja (zakon dozvoljava voznju bicikla na javnom putu uz odgovarajua ogranienja), pri emu je obavezan da upravlja vozilom sa naroitom panjom. Vozilo se kree desnom stranom kolovoza, u smeru kretanja, to blie desnoj ivici kolovoza. Slika puta sa dve saobraajne trake i biciklistikom trakom. Auto se kree to blie desnoj ivici kolovoza.

Na putu u naselju sa najmanje dve saobraajne trake za isti smer, voza moe da se kree vozilom saobraajnom trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila (usporava saobraaj) koja se kreu iza njegovog vozila. Meutim, to se ne odnosi na vozaa teretnog vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 k g, vozaa vozila koje na ravnom putu ne moe razviti brzinu veu od 40 km/h i na vozaa vozila koje nije motorno vozilo, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skree ulevo, odnosno kada vri preticanje ili obilaenje.

Slika puta sa po dve saobraajne trake u svakom smeru. Teretni automobil ija je masa vea od 3,5t mora se kretati krajnjom desnom trakom. Ispravno ponaanje uesnika u saobraaju je obeleeno zelenom tiklicom, a pogreno crvenim krstiem.

Pravilo Rajsfelusa - Ukoliko je na putu sa vie saobraajnih traka za kretanje u istom smeru onemoguen saobraaj na jednoj od traka ili se traka zavrava, voza koji se kree u istom smeru, u saobraajnoj traci pored, duan je da omogui ukljuivanje jednog vozila u traku kojom se on kree.

Za vonju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u irini od najvie jedan metar od desne ivice kolovoza.

ta se ne sme?
Na putu za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da se kree, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraaj vozila iz suprotnog smera. Na putu za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da se kree saobraajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila. Slika puta sa tri saobraajne trake. Srednja saobraajna traka slui samo za preticanje, za vozila iz oba smera. Ispravno ponaanje uesnika u saobraaju je obeleeno zelenom tiklicom, a pogreno crvenim krstiem.

Na putu na kome su kolovozne trake fiziki odvojene jedna od druge, voza ne sme vozilom da se kree kolovoznom trakom namenjenom za saobraaj vozila iz suprotnog smera. Na putu za saobraaj vozila u jednom smeru (jednosmerna ulica), voza ne sme vozilom da se kree u zabranjenom smeru.

Voza ne sme naglo da uspori vozilo, osim u sluaju izbegavanja neposredne opasnosti. Voza koji znatno usporava vozilo duan je da to uini na nain kojim nee ugroziti, odnosno ometati vozae koji se kreu iza njega. Voza se ne sme kretati tramvajskom baticom, odnosno saobraajnom trakom namenjenom za kretanje vozila za javni prevoz putnika (uta traka). Tu je saobraaj dozvoljen, osim vozilima javnog prevoza putnika, jo samo vozilima sa prvenstvom prolaza i vozilima pod pratnjom. Vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom mogu se kretati utom trakom. Ispravno ponaanje uesnika u saobraaju je obeleeno zelenom tiklicom, a pogreno crvenim krstiem.

Vonja unazad
Voza ne sme da se kree vozilom unazad. Kretanje vozilom unazad dozvoljeno je iskljuivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugroavaju niti ometaju drugi uesnici u saobraaju. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, u tunelima, na delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje i na prelazima preko eleznike pruge.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Saobraaj na raskrsnici
Voza koji se pribliava raskrsnici duan je da prilagodi vonju uslovima saobraaja na raskrsnici, a naroito da vozi brzinom pri kojoj moe da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza. Voza je duan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvri prestrojavanje i zauzme poloaj na saobraajnoj traci predvienoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem eli nastaviti kretanje.

Voza ne sme vozilom da ue u raskrsnicu, iako ima prvenstvo prolaza ili mu je semaforom to dozvoljeno, ako e se zbog gustine saobraaja zaustaviti na raskrsnici ili peakom prelazu, i time ometati ili onemoguiti saobraaj vozila, odnosno peaka.

GOOGLE OGLASI

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Brzina

Voza je duan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraaja i drugim saobraajnim uslovima, tako da vozilo moe blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima moe da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na nain kojim ne ugroava bezbednost saobraaja. Ako voza vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraaj, duan je da na prvom odgovarajuem mestu omogui da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obie ili proe. Sve odredbe Zakona o bezbednosti u saobracaju(ZOBS) koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosenu) brzinu. Na putu u naselju, voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od 50 km/h (stari zakon: 60km/h), odnosno brzinom veom od brzine dozvoljene postavljenim saobraajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.

Izuzetno, na putu u naselju, iji saobraajno -tehniki elementi to omoguavaju, moe da se saobraajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom i do 80 km/h (stari zakon: brzinom veom od 60 km/h). Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od: 1) 120 km/h na auto-putu, 2) 100 km/h na motoputu, 3) 80 km/h na ostalim putevima. Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od brzine dozvoljene saobraajnim znakom.

Znak sa ogranienjima brzine na putevima u Srbiji.

Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ograniava se na: 1) 80 km/h - za autobuse i autobuse sa prikljunim vozilom za prevoz tereta kao i za teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena masa nije vea od 7.500 kg, osim na autoputu gde je najvea dozvoljena

brzina 100 km/h, 2) 80 km/h - za motorna vozila koja vuku prikljuno vozilo za stanovanje (karavan), 3) 70 km/h - za autobuse kada se vri organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 7.500 kg i za teretna

motorna vozila sa prikljunim vozilom, osim na autoputu gde je najvea dozvoljena brzina 90 km/h,

4) 50 km/h - za autobuse sa prikljunim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored ugraenih sedita imaju i odreena mesta za stajanje,

5) 40 km/h - za traktore, odnosno 30 km/h kada se u prikljunom vozilu koje vue traktor prevozi

najmanje jedno lice,

6)

20

km/h

za

turistiki

voz

radnu

mainu

na

kojoj

se

prevoze

lica.

Autobusi i teretna vozila najvee dozvoljene mase preko 7.500 kg, koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon stupanja na snagu ovog zakona, moraju imati ureaj za ograniavanje brzine kretanja koji ne dozvoljava kretanje brzinom veom od 10 km/h od ogranienja predvienog za tu vrstu vozila. Vozilo ovog tipa duno ja da ima ugraen ispravan graninik brzine i da ga koristi shodno njegovoj nameni.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Skretanje
Voza vozila koji skree udesno duan je da skretanje izvri kreui se krajnjom saobraajnom trakom koja se protee uz desnu ivicu kolovoza, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno.
U
SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI, PRE SKRETANJA NA RASKRSNICI, CRVENI I PLAVI AUTOMOBIL SU ISPRAVNO ZAUZELI ODGOVARAJUE

SAOBRAAJNE TRAKE, ZAVISNO OD TOGA DA LI SKREU LEVO ILI DESNO. SAOBRAAJNU TRAKU TREBA DA ZAUZMU PRE SKRETANJA.

OZNAKE

NA KOLOVOZU

STRELICE

OBAVETAVAJU VOZAE KOJU

Voza vozila koji skree ulevo duan je da skretanje izvri kreui se krajnjom levom saobraajno m trakom koja se protee uz razdelnu liniju, odnosno saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobraajem, ako saobraajnim znakom nije drukije odreeno.
U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI, UTI I BELI AUTOMOBIL NALAZE SE U ULICI SA JEDNOSMERNIM SAOBRAAJEM I PRE NEGO TO IZVRE SKRETANJE,
SVAKI OD AUTOMOBILA MORA DA ZAUZME ODGOVARAJUU SAOBRAAJNU TRAKU ZAVISNO OD TOGA DA LI SKREE LEVO(UTI AUTO LEVU SAOBRAAJNU TRAKU) ILI DESNO(BELI AUTO DESNU SAOBRAAJNU TRAKU).

Voza vozila koji skree udesno duan je da propusti vozilo koje se kree sa njegove desne strane, saobraajnom trakom za vozila javnog prevoza putnika.
U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI, VOZA PLAVOG AUTOMOBILA MORA DA PROPUSTI AUTOBUS KOJI SE KREE UTOM TRAKOM.

GOOGLE OGLASI

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Polukruno okretanje
U SITUACIJI NA SLICI PRIKAZANO JE POLUKRUZNO OKRETANJE NA T RASKRSNICI.

Voza koji namerava da izvri polukruno okretanje, bilo na putu bilo na raskrsnici, sme da otpone takvu radnju samo ako se predhodno uverio da to moe uiniti bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju i ako mu to nije zabranjeno pravilima saobraaja, oznakama na kolovozu ili saobraajnim znakom.

Pre vrenja ove radnje, voza je duan da na vreme obavesti druge uesnike u saobraaju o svojoj nameri dajui znak pokazivaem pravca migavcem.
U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI VOZA MOE DA IZVRI POLUKRUZNO OKRETANJE JER JE NA NJEGOVOJ STRANI KOLOVOZA ISPREKIDANA LINIJA.

Voza ne sme da vri polukruno okretanje vozila u tunelu, na mostu, vijaduktu, podvonjaku, nadvonjaku, kao i u uslovima smanjene vidljivosti, odnosno na mestu gde je nedovoljna preglednost, kao i na delu puta koji nema dovoljnu irinu za polukruno okretanje tog vozila.

Mesta na kojima je zabranjeno polukruno okretanje.

U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI

SAOBRACAJNIM ZNAKOM JE IZRIITO ZABRANJENO POLUKRUNO OKRETANJE.

U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI NIJE DOZVOLJENO POLUKRUZNO OKRETANJE, JER VOZA SVOJIM VOZILOM SEE PUNU LINIJU.

U JEDNOSMERNOJ ULICI NIJE DOZVOLJENO POLUKRUNO OKRETANJE.

NA MOTOPUTU NIJE DOZVOLJENO POLUKRUNO OKRETANJE.

NA AUTO-PUTU NIJE DOZVOLJENO POLUKRUNO OKRETANJE.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Mimoilaenje
Prilikom mimoilaenja voza je duan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja izmeu svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, po potrebi i da vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.

Pri mimoilaenju sa peakom, voza je duan da dri bezbedno rastojanje izmeu vozila i peaka.

Ukoliko zbog prepreke na putu ili drugih uesnika u saobraaju voza ne moe da izvri bezbedno mimoilaenje, duan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera.

Ukoliko je zbog nedovoljne irine puta ili prepreke mimoilaenje onemogueno, voza kojem je to, s obzirom na karakteristike i stanje puta i okolnosti saobraaja, lake da izvede, duan je da se prvi zaustavi i po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi nain, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu poloaj koji omoguava mimoilaenje.
U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI SA JEDNE STRANE JE KOLONA VOZILA I BELI AUTOMOBIL NE MOE UNAZAD, ZATO UTI AUTOMOBIL U KONKRETNOJ
SITUACIJI, MORA UNAZAD.

Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreu u levo, voza mimoilazi vozilo iz suprotnog smera tako to ga proputa sa svoje desne strane.

Mimoilaenje vozila na usponu odnosno nizbrdici pravila o prvenstvu prolaza

Vai pravilo da na delu puta koji je saobraajnim znakom oznaen kao opasan uspon, odnosno kao opasna nizbrdica, na kome je mimoilaenje vozila nemogue ili je veoma oteano, voza vozila koje se kree niz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ( bez obzira na kategoriju vozila !) ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.

Izuzetno od gornjeg pravila saobraaja, voza koji se kree uz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omoguava bezbedno mimoilaenje i ako bi, u sluaju da tako ne postupi, mimoilaenje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.
U SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI OBA VOZILA SU PREBLIZU PREPRECI NA PUTU I TAKVO STANJE ZAHTEVA KRETANJE JEDNOG VOZILA UNAZAD DA BI
SE BEZBEDNO MIMOILI.

OVOM SLUAJU, POTO POSTOJI ISPUST NA PUTU, VOZA AUTOBUSA JE DUAN DA SVOJE VOZILO POMERI NA ISPUST

TAKO DA VOZILO IZ SUPROTNOG SMERA MOE BEZBEDNO DA PROE.

Pravila saobraaja koja vae kad jedno od vozila na usponu odnosno nizbrdici mora da se kree unazad
Na delu puta koji je saobraajnim znakom oznaen kao opasan uspon, odnosno kao opasna nizbrdica kada jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kree una zad (suvie su blizu prepreci), kretae se unazad: 1) svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vue prikljuno vozilo, 2) teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom, 3) vozilo koje se susrelo sa vozilom vie vrste, 4) ako se mimoilaze vozila iste vrste - vozilo koje se kree niz nagib, osim ako je, s obzirom na uslove i poloaj vozila na putu, lake da to uini voza vozila koje se kree uz nagib. (ima ispust) Dole nie su slike gde je predstavljena svaka od gore navedenih situacija. U smislu taaka 3) i 4) , vozila se klasifikuju od nie ka vioj vrsti na sledei nain: motocikli kao i mopedi, tricikli i etvorocikli, putniko vozilo, traktor, radna maina, teretno vozilo, autobus i skup vozila.
KLASIFIKACIJA VOZILA OD VIE KA NIOJ VRSTI, U SMISLU PRVENSTVA PROLAZA NA USPONU ODNOSNO NIZBRDICI, KAD JEDNO OD VOZILA
SE KREE UNAZAD. MORA DA

NA DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON, ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA JEDNO OD VOZILA KOJA SE
MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD (SUVIE SU BLIZU PREPRECI), KRETACE SE UNAZAD SVAKO VOZILO KOJE SE SUSRELO SA VOZILOM KOJE VUE PRIKLJUNO VOZILO (SKUP VOZILA).

NA DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON, ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA JEDNO OD VOZILA KOJA SE
MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD (SUVIE SU BLIZU PREPRECI), KRETAE SE UNAZAD TERETNO VOZILO KOJE SE SUSRELO SA AUTOBUSOM.

NA DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON, ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA JEDNO OD VOZILA KOJA SE
MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD (SUVIE SU BLIZU PREPRECI), KRETACE SE UNAZAD VOZILO KOJE SE SUSRELO SA VOZILOM VIE VRSTE.

AKO

SE MIMOILAZE VOZILA ISTE VRSTE NA DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON, ODNOSNO KAO OPASNA

NIZBRDICA KADA JEDNO OD VOZILA KOJA SE MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD (SUVIE SU BLIZU PREPRECI), KRETAE SE UNAZAD VOZILO KOJE SE KREE NIZ NAGIB, OSIM AKO JE, S OBZIROM NA USLOVE I POLOAJ VOZILA NA PUTU, LAKE DA TO UINI VOZA VOZILA KOJE SE KREE UZ NAGIB. (IMA ISPUST)

Mimoilaenje regulisano saobraajnim znacima

Ako se na nekom delu puta prvenstvo prolaza regulie saobraajnim znacimaonda se postavljaju dva znaka :

saobraajni znak zabrane i ogranienja, prvenstvo prolaza za vozila iz suprotnog smera, koji oznaava zabranu stupanja vozila na uski deo puta pre nego to tim delom preu vozila iz suprotnog smera.

saobraajni znak obavetenja, prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera, koji obavetava vozaa da na uskom prolazu ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Regulisanje saobraaja na delu puta na kome se izvode radovi ili gde je nastala prepreka koja se ne moe odmah otkloniti vri se zastavicama zelene i crvene boje, dimenzija najmanje 40cm x 40cm. Kada radnik odreen od strane izvoaa radova, dri podignutu zelenu zastavicu, prolaz je slobodan, a kada je podignuta crvena zastavica, prolaz je zabranjen.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Obaveze vozaa prema peacima
Ukoliko je saobraaj na peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim znacima ili znakovima policijskog slubenika, voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz, voza je duan da propusti peaka koji je ve stupio na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti

na peaki prelaz dok mu je svetlosnim saobraajnim znakom ili znakom policijskog slubenika prelaz bio dozvoljen.

Ukoliko se peaki prelaz, regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima iliznacima policijskog slubenika , nalazi na ulazu na boni put, voza koji skree na taj put duan je da skretanje izvri na bezbedan nain i da propusti peaka koji je ve stupio ili stupa na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti na peaki prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo.

Ukoliko na peakom prelazu saobraaj nije regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova niti znacima policijskih slubenika, voza je duan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji moe bezbedno da zaustavi vozilo ispred peakog prelaza i propusti peaka koji je ve stupio ili stupa na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti na peaki prelaz.

Voza koji skree na boni put na ijem ulazu ne postoji peaki prelazduan je da propusti peake koji su ve stupili ili stupaju na kolovoz !

Ukoliko su u bilo kojem, od gore navedenih sluajeva, peaci deca, nemona lica,slepe osobe koje se kreu uz upotrebu belog tapa i/ili psa vodia, osobe sa invaliditetom koje se kreu u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortopedska pomagala, voza je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti. Voza ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu peaka koja se kree po kolovozu.

Voza ne sme vozilom da zapone preticanje ili obilaenje vozila koje se zaustavilo ili zaustavlja radi proputanja peaka na peakom prelazu !

GOOGLE OGLASI

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Saobracaj na autoputu i motoputu
Autoputem i motoputem dozvoljeno je kretanje samo motocikla, putnikih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila, ija je najvea konstruktivna brzina vea od 50km/h (bicikli, peaci i zaprezna vozila ne smeju se kretati po autoputu i motoputu). Ova odredba se ne odnosi na policijska i vojna vozila.

Ukljuenje i iskljuenje sa autoputa ili motoputa

Na autoput, odnosno motoput, voza moe da se ukljui, odnosno iskljui samo prilaznim putem namenjenim za ukljuenje na taj put, odnosno iskljuenje sa puta. Voza koji se motornim vozilom ukljuuje u saobraaj na autoputu ili motoputu duan je da:

1) koristi saobraajnu traku za ukljuivanje, kada takva traka postoji u produenju prikljunog puta i da se u saobraaj na taj put ukljui dajui znak pokazivaem pravca, na nain kojim ne ugroava saobraaj vozila koja se kreu po tom putu,

2) propusti vozila koja se kreu po tom putu, ako na mestu na kome se ukljuuje u saobraaj na autoputu ne postoji posebna traka za ukljuivanje.

Voza koji se vozilom iskljuuje iz saobraaja sa autoputa ili motoputa, duan je da svojim vozilom blagovremeno zauzme poloaj na krajnjoj desnoj saobraajnoj traci i da to pre pree na saobraajnu traku za iskljuivanje, ako takva traka postoji na ulazu u prikljuni put.

Kretanje na autoputu ili motoputu

Na autoputu i motoputu sa vie saobraajnih traka namenjenih kretanju vozila u jednom smeru, voza motornog vozila mora se kretati krajnjom desnom saobraajnom trakom , osim u sluaju kad je desna saobraajna traka zauzeta vozilima koja se kreu u koloni, kao i prilikom preticanja (tada se moe koristiti leva saobraajna traka). Zaustavnom trakom zabranjeno je kretanje vozila. Izuzetak su vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, koja se mogu kretati zaustavnom trakom kada su ostale saobraajne trake zauzete vozilima.

Na autoputu i motoputu sa tri ili vie saobraajnih traka, namenjenih za saobraaj vozila u jednom smeru, vozai teretnih vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg i skupova vozila ija je duina vea od sedam metara, smeju da koriste samo dve saobraajne trake koje se prostiru uz desnu ivicu kolovoza. Na autoputu i motoputu sa dve saobraajne trake namenjenih za kretanje vozila u jednom smeru, vozai ovih vozila moraju se kretati krajnjom desnom saobraajnom takom, osim prilikom preticanja.

U sluaju zastoja saobraaja na autoputu, gde ne postoji zaustavna traka, vozai su duni da ostave slobodan prostor za prolaz vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza , na taj nain to e vozai koji se nalaze u desnoj saobraajnoj traci zauzeti poloaj uz desnu ivicu saobraajne trake, a vozai koji se nalaze u levoj saobraajnoj traci zauzeti poloaj uz levu ivicu saobraajne trake, tako da ostavljen prostor mora biti dovoljan za nesmetani prolaz ovih vozila.

Na autoputu i motoputu voza ne sme da zaustavlja i parkira motorno vozilo, osim na mestima koja su za to posebno ureena i obeleena.

Na autoputu i motoputu voza ne sme da vri polukruno okretanje vozilom niti da se kree vozilom nazad.

Voza koji je zbog neispravnosti na vozilu ili iz drugih razloga prinuen da zaustavi vozilo na kolovozu autoputa ili motoputa, duan je da ga zaustavi na zaustavnoj traci i da preduzme potrebne mere da vozilo to pre ukloni sa kolovoza.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Vozila sa prvenstvom prolaza
U vozila sa prvenstvom prolaza spadaju vozila Policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, Hitne medicinske pomoi, Vatrogasne slube, kada daju posebne zvune i svetlosne znake.

Vozilo sa prvenstvom prolaza sme davati samo posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omoguena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost uesnika u saobraaju, osim kada se vozilo sa prvenstvom prolaza kree brzinom veom od dozvoljene na tom delu puta i ako bi upotreba sirene onemoguila ili omela uspeno izvrenje slubenog zadatka. Posebni svetlosni i zvuni znaci vozila sa prvenstvom prolaza su najmanje jedno plavo trepue ili rotaciono svetlo (u daljem tekstu: plavo svetlo) i zvuni znak promenljive frekvencije (u daljem tekstu: sirena). Ureaji za davanje posebnih zvunih i svetlosnih znakova smeju se ugraivati(postavljati) samo na vozilima gore navedenih slubi, a smeju se upotrebljavati samo kada je to neophodno za efikasno i bezbedno izvrenje slubene radnje koja ne trpi odlaganje.

Vozila sa prvenstvom prolaza imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila pod pratnjom i vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znacima ili znacima policijskog slubenika, ka da im je tim znacima zabranjen prolaz.
PRVENSTVO PROLAZA VOZILA NA RASKRSNICI OZNAENO JE BROJEVIMA.

POLICIJSKI AUTOMOBIL SA UKLJUENOM ROTACIJOM STOJI NA SEMAFORU, JER JE ZA NJEGA CRVENO SVETLO NA SEMAFORU.

Na vozila sa prvenstvom prolaza se ne primenjuju odredbe ZOBS-a(Zakon o bezbednosti saobraaja) o ogranienju brzine, o proputanju peaka, o zabrani presecanja kolone peaka i o zabrani preticanja i obilaenja vozila, pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Voza koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila sa prvenstvom prolaza, duan je da propusti ta vozila, da im omogui mimoilaenje i preticanje, odnosno obilaenje, i po potrebi da ukloni vozilo sa kolovoza ili se zaustavi, kao i da se pridrava nar edbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno da kretanje nastavi tek poto ova vozila prou.

Kada vozilo sa prvenstvom prolaza obezbeuje prolaz vozilima koja se kreu iza njega, ostali uesnici u saobraaju imaju obavezu postupanja prema tim vozilima kao prema vozilima sa prvenstvom prolaza. Peaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno duni su da se sklone sa kolovoza da bi omoguili nesmetan prolaz vozilima sa prvenstvom prolaza. U pogledu meusobnog prava prvenstva prolaza vozila sa pravom prvenstva prolaza vae opte odredbe ZOBS-a o prvenstvu prolaza. Kada policijsko vozilo sa prvenstvom prolaza pored zvunog dajeistovremeno i svetlosni znak upozorenja(naizmenino paljenje i gaenje dugog svetla) voza vozila koje se kree neposredno ispred policijskog vozila koje daje te znake, mora odmah bezbedno da zaustavi svoje vozilo uz desnu ivicu kolovoza, a po mogunosti van kolovoza.

Voza vozila koje se kree neposredno iza policijskog vozila koje daje posebne zvune i svetlosne znake, duan je da postupi po znacima i naredbama policajca, odnosno da prati policijsko vozilo do pogodnog mesta i da se bezbedno zaustavi iza policijskog vozila.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Vozila pod pratnjom
Vozilo pod pratnjom je vozilo kome je dodeljena pratnja vozila Policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, odnosno Vojno-bezbednosne agencije, kada daju posebne zvune i svetlosne znake. Kao vozilo pod pratnjom smatra se i samo vozilo policije, Vojske Srbije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije, kada daje posebne zvune i svetlosne znake. Izuzetno od predhodno navedenog, vozilo pod pratnjom sme davati samo posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omoguena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost uesnika u saobraaju, osim kada se vozilo pod pratnjom kree brzinom veom od dozvoljene na tom delu puta.

Posebni svetlosni i zvuni znaci vozila pod pratnjom su crveno i plavo trepue svetlo koja se naizmenino pale i zvuni znak promenljive frekvencije(sirena). Radi bolje vidljivosti, vozilo pod pratnjom moe, pored trepuih svetala, davati i svetlosni znak upozorenja (naizmenino paljenje i gaenje dugog svetla).

Ureaji za davanje posebnih zvunih i svetlosnih znakova smeju se ugraivati i postavljati samo na vozilima namenjenim da vre pratnju, asmeju se upotrebljavati samo kada ta vozila vre pratnju. Vozila pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znakovima policijskog slubenika kada im je tim znakovima zabran jen prolaz i na njih se ne primenjuju odredbe zakona o ogranienju brzine, o proputanju peaka, o zabrani presecanja kolone peaka, o zabrani preticanja i obilaenja vozila, pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju.
KOLONA VOZILA POD PRATNJOM PRESECA KOLONU PEAKA.

Voza koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila pod pratnjom, duan je da propusti ta vozila, da im omogui mimoilaenje i preticanje, odnosno obilaenje i, po potrebi, da ukloni vozilo sa kolovoza ili da se zaustavi, kao i da se pridrava naredbi koje mu daju lica iz pratnje , odnosno da kretanje nastavi tek poto prou sva vozila pod pratnjom. Peaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno duni su da se sklone sa kolovoza da bi omoguili nesmetan prolaz vozilima pod pratnjom. U pogledu meusobnog prava prvenstva prolaza vozila pod pratnjom vae opte odredbe ovog zakona o prvenstvu prolaza.

OSTALA PRAVILA SAOBRAAJA

Ukljuivanje autobusa u saobraaj sa stajalita
lan 27. Zakona o Bezbednosti u Saobraaju kae : Voza je duan da, u naselju, omogui ukljuivanje u saobraaj autobusu koji se propisno ukljuuje (prim. dao je levi migavac) u saobraaj sa stajalita. Pri tome je nebitno da li se autobusko stajalite nalazi na kolovozu ili vankolovoza.

VOZA

PUTNIKOG AUTOMOBILA DUAN JE DA OMOGUI UKLJUIVANJE AUTOBUSA U SAOBRAAJ KADA ON POLAZI SA ST AJALITA(DAO JE LEVI KOJE SE NALAZI

MIGAVAC)

NA

KOLOVOZU.

U lanu 2. Zakona o Putevima pie za stajalite : Autobusko stajalite je posebno izgraena i oznaena saobraajna povrina uz kolovoz javnog puta ili prikljuena na kolovoz javnog puta, namenjena za zaustavljanje vozila. U lanu 70. Zakona o Putevima pie: Saobraajna povrina autobuskog stajalita na javnom putu, osim ulice(prim. javni put u naselju), mora se izgraditi van kolovoza javnog puta.
VOZA
PUTNIKOG AUTOMOBILA DUAN JE DA OMOGUI UKLJUIVANJE AUTOBUSU U SAOBRAAJ KADA ON POLAZI SA STAJALITA(DAO JE LEVI

MIGAVAC) KOJE SE NALAZI VAN KOLOVOZA.

Iz navedenih lanova Zakona o putevima sledi da autobusko stajalite moe biti i na kolovozu i van kolovoza. Na osnovu navedenog lana 27. Zakona o bezbednosti u saobraaju i navedenih lanova iz Zakona o putevima, koji definiu autobusko stajalite, sledi da je voza automobi la u naselju duan da omogui ukljuivanje vozilu javnog gradskog prevoza u saobraaj kada to vozilo polazi sa stajalita, koje moe biti i na kolovozu i van kolovoza. To pravilo ne vai za teritoriju van naselja.

Tu je razlika u odnosu na predhodni Zakon o saobraaju, koji je glasio : lan 33. stari ZOBS Zakon o bezbednosti u saobraaju: Za vreme vonje u naselju, voza je duan da vozilu javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obeleenom vozilu kojim se vri organizovani prevoz dece omogui ukljuivanje u saobraaj kad ta vozila izlaze sa stajalita koja se nalaze van kolovoza, odnosno sa proirenja saobraajne trake koja slui za stajalite. Stari zakon je pravio razliku, kad se vozilo javnog gradskog prevoza(JGP) ukljuuje sa stajalita koje se nalazi van kolovoza i sa stajalita koje se nalazi na kolovozu. U novom zakonu nema te razlike. Voza automobila duan je da pusti vozilo JGP -a da se ukljui u saobraaj kad polazi sa stajalita bez obzira da li je stajalite na kolovozu ili van kolovoza . Autor : D.I. Ltablice.com

ZNACI SAOBRAAJCA
Znaci koje policajac daje telom i rukama pri regulisanju saobraaja
Indeks lanka Znaci koje policajac daje telom i rukama pri regulisanju saobraaja Svetlosni znaci Sve strane Strana 1 od 2 Uesnici u saobraaju na putevima moraju da postupaju po znacima koje im daju policijski slubenici kad reguliu saobraaj. Oni te znakove mogu davati rukama, poloajem tela, tablicom za kontrolu i regulisanje saobraaja (stop tablica), posebnim ureajima za emitovanje zvunih odnosno svetlosnih znakova. Znaci koje daju policijski slubenici rukama i poloajem tela za uesnike u saobraaju imaju sledea znaenja: desna ruka podignuta vertikalno sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo znai zabranu prolaza za sve vozae, osim za one vozae ija se vozila, u asu kad policajac podigne

ruku, ne mogu na bezbedan nain zaustaviti (kao uto svetlo na semaforu), a za peake znai

zabranu da prelaze kolovoz. Koristi se samo na raskrsnici. desna ruka podignuta vertikalno sa dlanom otvorene ake usmerenim prema napred znai obavezno zaustavljanje za sve vozae prema kojima je okrenut dlan i prsa policajca. Prilikom davanja ovog znaka, policajac moe dodatnim znakom rukom pokazati odreenom voza u gde da pomeri i zaustavi svoje vozilo radi bezbedne kontrole. Koristi se van raskrsnice.

desna ruka horizontalno predruena sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo znai zabranu prolaza za sve uesnike u saobraaju iji smer kretanja see smer predruene ruke.

lagano mahanje horizontalno odruenom rukom gore -dole, sa dlanom otvorene ake okrenutim na dole znai da voza u ijem smeru se daje taj znak treba da smanji brzinu kretanja vozila.

horizontalno predruena ruka savijena u laktu, sa otvorenom akom, i kruno kretanje podlaktice i ake (u smeru okretanja tokova vozila na koje se znak odnosi) znai da voza u ijem smeru se daje ovaj znak, treba da ubrza kretanje vozila.

horizontalno odruena ruka sa dlanom otvorene ake usmerenim prema odreenom vozilu

znai da je voza tog vozila obavezan da zaustavi vozilo.

horizontalno odruena ruka sa dlanom otvorene ake okrenutim na gore i lagano mahanje podlaktice i ake savijanjem u laktu znai da voza u ijem smeru se daje znak treba da pomeri svoje vozilo blie raskrsnici, odnosno ovlaenom licu koje daje znak.

telo u normalnom stojeem stavu ili telo u istom stavu sa rukama horizontalno odruenim znai da vozai koji vozilima dolaze iz pravca u kome su okrenuta lea, odnosno prsa pol icajca, moraju zaustaviti svoja vozila, a da vozai koji vozilima dolaze sa njegovih bonih strana imaju

pravo

prolaza.

Znak iz take 1. koristi se samo pri regulisanju saobraaja na raskrsnici, a iz take 2. samo pri regulisanju saobraaja na otvorenom putu (van raskrsnice), dok se ostali znaci mogu davati i na raskrsnici i na otvorenom putu. Propisane znake kojima se nareuje smanjenje brzine kretanja, ubrzanje kretanja i zaustavljanje vozila, policajci mogu davati i iz vozila, odnosno sa motocikla.

Saobraajac sa rukama horizontalno odruenim.

Saobraajac sa desnom rukom podignutom vertikalno sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo znai zabranu prolaza za sve vozae.

Saobraajac sa desnom rukom horizontalno predruenom sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo.

Znaci i naredbe mogu se davati i usmeno ili pomou tehnikih sredstava za pojaanje zvuka, odnosno pisanim naredbama na odgovarajuem displeju. Za davanje znakova kojima se nareuje zaustavljanje, zabrana prolaza i smanjenje odn osno ubrzanje kretanja vozila policajac koji regulie saobraaj moe upotrebiti STOP tablicu.

STOP tablica je presvuena reflektujuom folijom, ima oblik kruga prenika najmanje 12 cm i privrena je na odgovarajuu drku. Osnova tablice je ute boje, sa crvenom ivicom irine najmanje 2 cm. Postoje i STOP tablice sa sopstvenim izvorom svetlosti, postojanim ili trepuim svetlom crvene boje. Na osnovi STOP tablice ispisan je tekst STOP POLICIJA.

Zvuni znaci daju se pitaljkom, odnosno posebnim ureajem za davanje zvunih znakova na motornom vozilu (sirena). Zvuni znaci pitaljkom daju se samo u kombinaciji sa znacima koji se daju rukama i to samo kada se policajac nalazi van vozila. Zvuni znaci koji se daju pitaljkom imaju sledea znaenja: jedan dui zviduk znai poziv uesnicima u saobraaju koji ga uju da obrate panju na policijskog slubenika koji e dati odgovarajui znak (daje se samo pri regulisanju saobraaja na raskrsnici i to kad saobraajac daje znak vertikalno podignutom rukom zabrana prolaza za sve uesnike u saobraaju); vie uzastopnih zviduka znai da je neko od uesnika u saobraaju postupio protivno datom znaku, pravilima saobraaja ili postavljenim saobraajnim znakovima. Zato su svi uesnici u saobraaju duni da, na ovaj znak, pogledaju u saobraajca i da se na taj nain informiu da li se taj zviduk odnosi na njih. Uporedo sa davanjem ovog znaka saobraajac je duan da pokae rukom uesnika u saobraaju na kog se taj znak odnosi i ta je on obavezan da uini. Prethodna - Sledea >>

Uzdune oznake na kolovozu

Uzdune oznake na kolovozu su : razdelne linije ivine linije i

linije upozorenja. Ukratko za nestrpljive: Razdelna linija moe biti: neisprekidana - ne sme se gaziti. Moe biti: o o obina - razdvaja kolovozne trake(dva suprotna smera kretanja vozila), udvojena - razdvaja kolovozne trake kad ima vie saobraajnih traka u jednom smeru(po jednoj kolovoznoj traci), i u tunelima, na mostovima (vidi: pojam kolovoza, kolovozne trake i saobraajne trake). isprekidana - sme se gaziti. Moe biti:

o o o

obina - razdvaja kolovozne trake(dva suprotna smera kretanja) ili saobraajne trake u istoj kolovoznoj traci (istom smeru kretanja), kratka - linija vodilja na raskrsnicama. Usmerava vozila pri promeni pravca kretanja (skretanje levo ili desno), udvojena - traka sa promenljivim smerom kretanja vozila, koje je regulisano semaforom (vidi: semafor koji regulie kretanje u ovoj saobraajnoj traci ).

kombinovana (isprekidana i neisprekidana linija, jedna do druge) - samo sa jedne strane

kombinovane linije je dozvoljeno preticanje (sa one gde je isprekidana linija). Ivina linija oznaava ivicu vozne povrine kolovoza. Linija upozorenja isprekidana dua linija, nagovetava pojavu neisprekidane linije. Opirnije ispod:

Razdelna linija razdvaja kolovoz na kolovozne trake odnosno na saobraajne trake. Razdelne linije se izvode kao : neisprekidane, isprekidane ili

kombinovane. Isprekidane i neisprekidane razdelne linije izvode sa kao, obine ili udvojene. Neisprekidana razdelna linija oznaava zabranu prelaenja preko te linije i zabranu kretanja po toj liniji.

Udvojena neisprekidana razdelna linija izvodi se na kolovozima sa dvosmernim saobraajem : sa dve ili vie saobraajnih traka po smeru; sa neparnim brojem saobraajnih traka ako je u oba smera zabranjeno preticanje; u tunelima i na prilazima tunelima u duini od 150m do 250m; na putnim objektima(mostovi, tuneli,..) i

ako to zahtevaju saobraajni uslovi ili uslovi bezbednosti na putu. Isprekidana razdelna linija moe biti obina i kratka isprekidana linija. Razdelna isprekidana obina linija koristi se za: razdvajanje kolovozne trake na putu sa samo po jednom saobraajnom trakom za svaki smer;

razdvajanje kolovozne trake na saobraajne trake. Razdelna isprekidana kratka linija koristi se: na prilaznim kracima raskrsnici - za obeleavanje posebnih traka za skretanje levo ili desno na raskrsnici; kao razdelna linija na dvosmernim biciklistikim stazama, i kao linija vodilja za kretanje vozila kroz raskrsnicu.

Razdelna udvojena isprekidana linija koristi se za obeleavanje saobraajnih traka sa promenljivim smerom kretanja na kojima je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih zakova semaforima. Dvostruka isprekidana razdelna linija. Srednja traka menja smer kretanja vozila u zavisnosti od znaka na semaforu postavljenog iznad te trake. Vidi semafor na : semafor koji regulie kretanje u

ovoj saobraajnoj traci

Razdelna udvojena kombinovana linija koristi se za razdvajanje kolovoznih traka na mestima gde uslovi preglednosti doputaju preticanje samo u jednom smeru, tako da se za preticanje koristi saobraajna traka namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera.

Ivina linija slui da oznai ivicu vozne povrine kolovoza. Moe biti neisprekidana i isprekidana, normalna i iroka. iroka ivina linija koristi se na autoputu i motoputu na raskrsnicama u vie nivoa. Linija upozorenja(dua isprekidana linija) koristi se za najavljivanje blizine neisprekidane linije.

GOOGLE OGLASI

OSTALE OZNAKE
Ostale oznake na kolovozu i trotoaru
U ostale oznake spadaju: strelice;

polja za usmeravanje saobraaja; linije usmeravanja; natpisi; oznake za oznaavanje saobraajnih povrina za posebne namene; obeleavanje mesta za parkiranje, i vertikalne oznake (oznake na predmetima uz ivicu kolovoza).

Strelica na kolovozu slui za obeleavanje obaveznog smera kretanja vozila ako je ubeleena u saobraajnoj traci oivienoj neisprekidanim linijama i za obavetavanje vozaa o nameni saobraajnih traka(za prestrojavanje), ako je obeleena u traci oivienoj isprekidanom linijom. Strelicama se moe oznaiti: jedan smer, dva smera (kombinov ane), prestrojavanje na dve bliske raskrsnice gde prestrojavanje mora da se izvede pre prve raskrsnice, smer kretanja u garaama i skretanje saobraaja. Strelice na slici (oiviene punim linijama) oznaavaju obavezan smer kretanja vozila.

Polja za usmeravanja saobraaja oznaavaju povrinu na kojoj je zabranjen saobraaj i na kojoj nije dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje. Polja za usmeravanje saobraaja izvode se: izmeu dve trake sa suprotnim smerovima, izmeu dve trake sa istim smerovima, na mestu otvaranja posebne trake za skretanje, ispred ostrva za razdvajanje saobraajnih tokova, na ulivnom i izlivnom kraku na autoputu.

Slika prikazuje polja za usmeravanje saobraaja: izmeu dve trake sa suprotnim smerom i izmeu dve trake sa istim smerom kretanja vozila.

Polja za usmeravanje na kolovozu - otvaranje trake za skretanje.

Polje za usmeravanje na ulivnom kraku na autoputu.

Linija usmeravanja oznaava mesto promene slobodne povrine kolovoza ispred fiksnih prepreka koje se nalaze na putu ili na njegovim ivicama. Linije usmeravanja mogu da budu ispred ostrva za prestrojavanje vozila javnog prevoza putnika, za oblikovanje prepreke na ivici puta i za oznaavanje promene korisne povrine kolovoza (vidi slike gore). Natpisi na kolovozu pruaju uesnicima u saobraaju dodatna obavetenja, i to mogu biti: STOP, KOLA, BUS, TAXI, saobraajni znakovi, simbol bicikla ili simbol kolica za lica sa invaliditetom, kao i nazivi mesta i brojevi puteva.

Natpis BUS oznaava saobraajnu traku za vozila javnog prevoza putnika. Postavlja se na poetku saobraajne trake za vozila javnog prevoza putnika i ponavlja se nakon svake raskrsnice. Natpis saobraajni znakovi (slike saobraajnih znakova iscrtane na kolovozu), se postavlja na kolovozu, na mestima gde je ovakvom oznakom potrebno dodatno upozoriti vozaa na opasnost, odnosno ogranienje koje mu je propisano saobraajnim znakom. Natpis slika bicikla na kolovozu, oznaava biciklistiku stazu odnosno traku. Postavlja se na poetku biciklistike staze i posle svake raskrsnice. Natpis slika kolica za lica sa invaliditetom, oznaava da je parking mesto obeleeno ovim znakom namenjeno iskljuivo za parkiranje vozila lica sa invaliditetom.

Oznaavanje saobraajnih povrina za posebne namene slui za obeleavanje mesta gde je zabranjeno zaustavljanje parkiranje na trotoaru i kolovozu, obeleavanje mesta rezervisanih za autobuska stajalita, obeleavanje mesta rezervisanih za taksi vozila ili druga vozila, obeleavanje zona peakih prelaza u zoni kola.

Oznaka parking mesto oznaava mesto i nain parkiranja vozila. Parkiranje moe da bude poduno, koso i uspravno.

Parkiranje

poduno,

koso

uspravno.

GOOGLE OGLASI