1

1. Nauka o finansijama
Je relativno mlada nauna i teorijska disciplina. Njeni savremeni uspon i uspesi su neposredno povezani sa razvojem i irenjem robnonovanih odnosa i trita, dravnih funkcija u ekonomskim odnosima i povedanom ulogom monetarne i fiskalne politike. Vreme i prostor njenog naunog opusa se nalazi izmeu ekonomije drutvene reprodukcije i drave. Finansije su izvedeni i sofisticirani oblik drutvene reprodukcije , posebno iz domena raspodele. Sam pojam finansije sadran je i u nazivima drugih pravnih i ekonomskih disciplina. Kada govorimo o finansijama u irem smislu, moemo razlikovati, javne, monetarne, poslovne i meunarodne finansije. Nauka o finansijama predstavlja sistem poreskih i monetarnih pojmova i instituta. Javne finansije izuavaju drutvene odnose koje regulie poresko zakonodavstvo u drutvenoekonomskom sistemu zemlje i njenog okruenja. Poresko zakonodavstvo regulie drutvene odnose odreivanjem poreskih oblika i njihovih elemenata. Nauka o javnim finansijama prouava porez kao ekonomski i pravni fenomen, ali se bavi i analizom segmenata poreza, njihovom sadrinom i odnosom prema drugim pojavama. Elementi poreza definiu se u odreenim drutveno-ekonomskim i politikim odnosima i procesima, zbog ega su oni podloni uticajima koji su izraz volje i interesa vladajudih slojeva drave i drutva. Nauka o javnim finansijama je zbog toga izloena odreenim pragmatinim ciljevima i zahtevima drave, koji mogu biti u suprotnosti sa naunim zakonitostima i utemeljenjima sveukupnih svetskih dostignuda. Zahtev nauke o javnim finansijama jeste i da utvrdi i objasni sadrinu vaedih poreskih propisa, ukae na njihovo dejstvo i znaaj radi pravilne primene, da otkrije nedostatke u sistemu tih propisa i ukae na mogudnost njihovog otklanjanja, radi efikasnijeg ubiranja poreza. Sam termin javne finansije ima dva znaenja: prema prvom, to je sama finansijska delatnost drave i drugih javnopravnih tela, dok se prema drugom znaenju pod javnim finansijama podrazumeva nauna disciplina koja istrauje finansijsku privredu.

2. Predmet nauke o finansijama i finansijskog prava

Predmet nauke o finansijama jeste istraivanje pravnih, ekonomskih i socijalnih pojava u sferi odgovarajudih finansijskih tokova. Predmet interesovanja finansija bili su problemi finansiranja, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeda i finansijskih institucija koje mu obezbeuju kapital, kao i instrumenti kojima se kapital pribavlja. U toku i posle Drugog svetskog rata dolazi do sutinskih promena. Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijama, savremeni pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu, obuhvata i nain i postupak koridenja javnih prihoda. Zadatak javnih finansija je da pribave novana sredstva za zadovoljavanje odreenih potreba u oblasti rada javne uprave, drutvenih delatnosti, privrede i ivotnog standarda. Otuda celinu finansijskih odnosa u sferi ekonomije javnih i drutvenih funkcija moemo posmatrati kao 3

vede povezane oblasti: finansije privrednih subjekata (preduzeda, ustanova), osiguranje i dravne finansije. Finansijsko pravo, kao grana zakonodavstva jedne zemlje, bavi se odreivanjem pojedinih poreskih oblika, kao i odreivanjem osnova i uslova za oporezivanje. Osnovni elementi oporezivanja su poreski obveznik, predmet oporezivanja, poreska osnovica, poreska stopa i olakice. Finansijsko pravo ureuje finansijsku delatnost drave i drugih javnopravnih kolektiviteta. Predmetna definicija finansijskog prava ukazuje na heterogenost njegovog sadraja, to daje za pravo pojedinim autorima da ga podela na dve razliite discipline: 1. Poresko pravo iji predmet jeste uvoenje, utvrivanje i naplata javnih prihoda, i 2. Budetsko pravo koje se bavi problemom dravnog raunovodstva.

3. Drava i fiskaliteti

Drava je oduvek bila vaan faktor i inilac privrednog procesa jedne zemlje . Aktivnost drave se odraava na javni ali i na privatni sektor jedne drutvene zajednice. Nijedna vlada, ni drava, ne mogu dospustiti da se ekonomske i druge aktivnosti odvijaju mimo nje. Uloga drave ne ogleda se samo u nametanju prava i dunosti, ved je ona viestruka: zatitna, obrazovna, ekonomska, politika, pravna itd. Svaku od tih uloga drava moe da ostvari u manjem ili vedem obimu. Drava de realizovati svoju ulogu samo ako istovremeno moe da ostvari dva uslova: ukoliko taj zadatak stvarno eli, i pod uslovom da ima neophodna sredstva. Drave svoje programe moraju da plate, to znai da iza svake dravne aktivnosti stoji potreba za novanim sredstvima. Sredstva drave potiu uglavnom iz javnih prihoda. Drava ima najviu vlast to znai da ona moe da posegne i za odreenim merama. Moe izricati naredbe, zabrane i druge akte sa obavezujudom snagom. Uloga drave je i ekonomska, mora svojim instrumentima uticati na ekonomsku aktivnost. Posmatrajudi ekonomski ambijent, mogu se prepoznati 3 glavna instrumenta ili alata koje vlade koriste radi uticaja na privatnu ekonomsku aktivnost: 1. Poreze na dohodak i dobra i usluge, koji smanjuju privatni dohodak i time smanjuju privatne izdatke i obezbeuju resurse za javne izdatke. 2. Rashode za odreena dobra i usluge zajedno sa transfernim pladanjima koja pojedincima obezbeuju resurse. 3. Propise ili kontrole koje usmeravaju ljude da ine ili da odustanu od odreenih ekonomskih aktivnosti.

4. Finansijsko pravo i ekonomija

Finansije su po svojoj prirodi, nastanku i bitnim elementima sadraja povezane i uslovljene zakonitostima koje postoje u sferi ekonomskih odnosa, kao i vezama koje se ostvaruju sa odgovarajudim dravnim funkcijama. Istraivanje odnosa izmeu poreskog sistema i privredne aktivnosti pretpostavlja saglasnost i naunu odreenost sadrine pojmova drutveni proizvod, trite, ponuda tranja i drugih ekonomskih kategorija.. Definisanje i odreenje pojedinih veliina iz sfere finansijskog prava zahteva i upotrebu pojedinih makroekonomskih veliina, kao to su drutveni bruto proizvod, drutveni proizvod i nacionalni dohodak. Drutveni bruto proizvod (DBP) predstavlja celokupnu masu materijalnih dobara proizvedenih u jednom vremenskom razdoblju, u svim granama nacionalne privrede. To je zbir vrednosti svih proizvoda i proizvodnih usluga namenjenih reprodukcionoj, linoj, zajedni koj i optoj potronji, investicijama i rezervama. Bruto drutveni proizvod moemo definisati kao zbir materijalnih trokova, amortizacije i novostvorene vrednosti. Meutim, prilikom analize treba imati u vidu i 2 karakteristike drutvenog bruto proizvoda: Jedan deo DBP tj. preneena vrednost utroenih sirovina, predstavlja proizvod prethodnog razdoblja ili prethodne godine, koji se samo ponavlja u novom proizvodu U izrazu DBP-a dolazi do viestrukog ponavljanja vrednosti predmeta rada. Drutveni proizvod (DP) je izvedena kategorija DBP-a i predstavlja njegov sastavni deo. On se javlja kao razlika izmeu DBP i materijalnih trokova. Nacionalni dohodak je deo DP-a koji preostaje posle nadoknade u proizvodnji utroenih sredstava. Dobija se kada se od DP odbije amortizacija. Sa aspekta realnog pradenja kretanja drutvenog proizvoda, neophodno je sagledati potencijalni i stvarni drutveni proizvod. Potencijalni proizvod predstavlja ukupnu koliinu finansijskih dobara i usluga koja bi mogla biti proizvedena u jednoj nacionalnoj privredi u odreenom vremenskom periodu, pri punoj uposlenosti faktora proizvodnje. On nije stalna kategorija i vremenom se menja shodno promenama inioca proizvodnje kojim drutvo raspolae. Stvarni proizvod jednog drutva je ukupna koliina materijalnih dobara i usluga proizvedenih u odreenom periodu. Ukoliko je stvarni proizvod odreene drutvene zajednice na nivou njenog potencijalnog proizvoda, moe se redi da je proizvodni potencijal drutva u potpunosti iskoriden, i obrnuto.

5. Finansijsko pravo i druge pravne discipline

Finansijsko pravo mora biti utemeljeno na ustavu. Ustav regulie pravo drave u sferi fiskaliteta, odnosno pravo drave da uvodi i napladuje poreze i propisuje dunost fizikih i pravnih lica da postupaju u skladu sa poreskim propisima.

U teoriji finansijskog prava postoje gledita koja ukazuju na postojanje odnosa izmeu finansijskog i upravnog prava. Prema shvatanju pojedinih autora, finansijsko pravo nije autonomno pravo, ved predstavlja deo upravnog prava. Prema drugom gleditu, finansijsko pravo je autonomno u odnosu na upravno pravo. Do izdvajanja je dolo upravo zbog posebnosti i primarnog znaaja imovinskog elementa u njegovom predmetu. Treba napomenuti da su poreski organi organi uprave, i da u postupku ubiranja poreza vre upravnu vlast. Poreska administracija, kao deo javne uprave, ureena je normama upravnog prava. Odnos ove dve grane prava je odnos posebnog prema optem, pri emu je finansijsko pravo posebno u odnosu na upravno koje je opte. Finansijsko je povezano i sa graanskim pravom. Finansijsko i graansko pravo reguliu drutvene odnose. Finansijsko pravo regulie odnose izmeu drave i poreskog obveznika, dok graansko pravo regulie odnose koji nastaju izmeu fizikih i pravnih lica povodom stvari. Pored bitnih razlika u karakteru, ove dve grane prava imaju i odreenih slinosti. Obaveza poreskog obveznika koja proistie iz poreskopravnog odnosa se sutinski ne razlikuje od obaveze koja proistie iz obligacionog odnosa, pa se pravila graanskog prava mogu primenjivati i na poresko pravni odnos, osim ukoliko primena tih pravila nije iskljuena propisima poreskog prava. Isto tako, predmet oporezivanja esto je vezan za graansko pravo, kao to je: posedovanje nekog apsolutnog prava, promet tog prava i sl.

6. Metode istraivanja u finansijskom pravu

Opti metodoloki princip Opti nauni metodi Posebni nauni metodi

7. Opti metodoloki princip

Prirodne i drutvene nauke u otkrivanju zakonitosti koje vladaju pojavama u prirodi i drutvu , koriste odgovarajudi nauni metot. Nauna metoda u svim naunim istraivanjima sastoji se od slededih postupaka koji ine strukturu naunog istraivanja: 1. Definisanje naunog problema 2. Objanjenje fenomena postavljanjem hipoteze 3. Testiranje hipoteze prognoziranjem 4. Zakljuivanje U naunoj praksi, nauna metoda se sastoji od: 1. Opaanja fenomena 2. Definisanja problema 3. Istraivanja problema 4. Postavljanja hipoteze

5. Testiranja hipoteze 6. Zakljuka 7. Stvaranja naune teorije Nauni metod razlikuje opte naune metode i posebne naune metode. Opti nauni metodi na odreeni nain proimaju sve naune discipline. Posebne naune metode koriste posebne nauke u zavisnosti od specifinosti svog predmeta istraivanja.

8. Opti nauni metodi

Opti nauni metodi su: metoda modelovanja, statistika metoda, analitiko -deduktivna metoda, metoda crne kutije, matematika metoda i dr. Metoda modelovanja je istraivaka procedura tokom koje se izgrauje neki stvarni ili idealni znakovni sistem (model) koji je, prvo, sposoban da zameni predmet koji se istrauje, drugo, koji mu na odreeni nain odgovara, i trede, koji daje odreenu informaciju o njemu. To je sistem na kojem je mogude izvriti eksperimentalna istraivanja i proraune, ili logiku analizu da bi se na ovaj nain dobijeni podaci proirili na prouavanu pojavu kako bi se o njoj steklo pouzdano znanje. Statistika metoda. Oblast primene ine sve vrste masovnih pojava. Moe se definisati kao: 1. Sakupljanje 2. Predstavljanje 3. Analiziranje 4. Tumaenje 5. Izraunavanje 6. Analiza i izvoenje zakljuaka Analitiko-deduktivna metoda polazi od opteg ka konkretnom. Polazi od oformljenosti naunih saznanja kao pretpostavki i krede se prema konkretnoj drutvenoj stvarnosti. Taj postupak predstavlja ralanjivanje i sagledavanje konkretnih pojava i kategorija koje se javljaju pod nazivom optih zakonitosti. Kao takav, on omogudava da se sagleda celina drutveno ekonomskih zakona koji reguliu jedan nain proizvodnje. Metoda crne kutije je osnovna kibernetska i sistemska metoda za istraivanje nepoznatih i vrlo sloenih dinamikih sistema. Matematika metoda. Prouavanje velikih i sloenih sistema kao to su tehniki, poslovni, ekonomski, vojni i drugi predstavljaju izuzetno teak zadatak. Direktna istraivanja ovih sistema su po pravilu skupa, teka, a ponekad i nemoguda. Meutim, potreba njihove analize je uvek prisutna. S tim u vezi, razvijen je niz tehnika i metoda analize sloenih sistema, da bi se dobio odgovor na postavljena pitanja. U tom smislu koridenje matematikih metoda predstavlja veoma znaajan pristup u istraivanju sistema. Komparativna metoda predstavlja postupak poreenja kojim se utvruju istovetnost, slinost, razlike i suprotnosti svojstava pojava prirode i drutva. Kibernetika metoda moe biti teorijska ili opta, i primenjena ili aplikativna.

9. Posebni nauni metodi

Posebni mauni metodi su: analitiko-sintetika metoda, metoda apstrakcije i konkretizacije, metoda apstrakcije i specijalizacije, metoda klasifikacije, metoda indukcije i dedukcije i druge metode. Analitiko-sintetika metoda. Analiza i sinteza su suprotni metodski procesi. Analiza je osnovna metoda kojom se predmet istraivanja razlae na sastavne delove. Prema predmetu istraivanja razlikuju se mikro i makroekonomska analiza. Sinteza predstavlja sistematian postupak kojim se inioci dobijeni analizom spajaju u jedinstvenu celinu. Metoda apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija je misaoni proces svakog izdvajanja bitnih elemenata od sporednih. Apstrakcija predstavlja nain da se u vidu privremenih naunih pretpostavki utvrde najoptije zakonitosti odreenog drutva, kao najoptije apstrakcije. Konkretizacija je postupak suprotan apstrakciji. Konkretizacija je pribliavanje stvarnom, realnom, konkretnom jedinstvu predmeta. Metoda apstrakcije i specijalizacije. Specijalizacija znai misaoni prelaz od saznanja optih odredaba predmeta (pojmovi, zakoni) ka saznanju njihovih posebnih i individualnih odredaba. Da bi se specijalizacijom dolo od opteg ka posebnom saznanju nuno je izvriti: Konkretizaciju tog opteg u posebno Apstrakciju posebnog iz opteg Analizu stvarnog opteg Metoda klasifikacije. Klasifikacijom se rastavlja opti pojam. To je konkretno i objektivno predmetna sistematska podela nekog opteg ili sloenog predmeta, pojave ili njenog pojma, odnosno oblasti pojava ili pojma ove oblasti, ne samo po obimu, nego i po konkretnom jedninstvu sadraja i ovima predmeta odnosno mojma. Metoda indukcije i dedukcije. Indukciju moemo definisati kao izvoenje opteg stava iz vie posebnih stavova, odnosno to je put saznanja od primera ka pravilu, od pojedinanog ka optem. Dedukcija kao metoda je shvatanje posebnog predmeta na osnovu opteg predmeta ili shvatanje izvesne opte osobine predmeta izvoenjem posebnih stavova uopte. Dedukcija je dvojaka: Neposredna Posredna

10. Poreski sistem Srbije u 19. i 20. veku

Poetkom XIX veka Srbija je jo uvek bila pod turskom vladu. Raali su se i jaali elementi novog buroaskog drutva, kao posledica estih i intenzivnih veza Srbije sa Austrijom. Ostvarujudi i iredi privredne i trgovake veze sa Austrijom i Ugarskom, Srbija se upoznala sa oslobodilakim i liberalnim idejama tadanje Evrope.

Iako u ratnim uslovima, tokom Prvog srpskog ustanka organizacija vlasti nije mogla biti pravnim putem unapred i vrsto postavljena. Poreska politika ustanike Srbije svodila se na uzimanje starog spahijskog desetka. Ranija davanja Turcima, kao to su hara, glavnica itd., bili su ukinuti. Zbog velikih vojnih trokova usred rata protiv Turske, Srbiji su bili neophodni prihodi. Stoga je Karaore naredio 1804. da stareine nahija i kneevina pokupe od naroda stari carski hara. Stareine i seoski kmetovi prikupljali su i dobrovoljne priloge. Srbija je imala sledede javne prihode: narodni porez, nahijski porez (za finansiranje sudova i kola), prihod od carina, prihodi od sudskih taksa i kazni, prihod od prodaje turskih imanja i prihod od ruda. Narodni porez obuhvatao je: lini porez u novcu, u naturi, u proizvodima i u narodnoj snazi. Nahijski porez pladala su sva poreska lica a visinu je odreivao nahijski sud. Nakon Prvog srpskog ustanka, na snazi je ostao turski poreski sistem, ali je napladivanje poreza vreno od strane srpskih knezova i stareina. Porezi su ostali isti: hara i vezirski porez. Nakon doneenja Ustava 1835. zavedena je jednakost pladanja poreza. Uvedem je samo jedan porez lini porez od 6 talira godinje za sva punoletna lica. Reformom poreskog sistema 1861. izvreno je razvrstavanje poreza u 7 grupa tj. klasa. Reformom 1884. uvedene su sledede poreske obaveze: porez na zemljite, porez na zgrade, porez na prinos od kapitala, od radnji i zanimanja, od linog rada, lini porez i porez na obrt. U cilju kontrole i pradenja budeta kao javnih prihoda, Srbija je jo 1844. formirala kontrolni organ pod nazivom Glavna kontrola, iji je zadatak bio da pregleda dravne raune i kontrolie izvrenje budeta. Poreski sistem Jugoslavije od 1918. do 1945. godine U tom periodu, na teritoriji Kraljevine Jugoslavije istovremeno se primenjivalo 5 poreskih sistema, i to: srpski, crnogorski, austrijski, ugarski i turski. Prvi zakonski propis nove drave koji je ureivao materiju poreza sa aspekta njegove pravne zatite bio je Zakon o porezu na poslovni promet 1922. godine. Zakon o neposrednim porezima iz 1928. godine, omogudio je primenu jedinstvenih poreskih propisa na celoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, kao i funkcionisanje poreske administracije na jedinstven nain. Zakon o neposrednim porezima predviao je i krivino delo poreska utaja kao samostalno delo.

Poreski sistem SFRJ Poreski sistem sastojao se iz 2 dela: dela na osnovu koga su utvrivane obaveze dravnih preduzeda i dela na osnovu koga su utvrivane obaveze graana i zadruga. Poetkom 1952. godine stupio je na snagu Osnovni zakon o drutvenom doprinosu i porezima (ime je prvi put upotrebljen termin doprinos za jedan oblik prihoda).

Poreska reforma Srbije iz 1992. godine Skuptina Republike Srbije je usvojila dokument Koncepcija fiskalne reforme u Srbiji, na osnovu kojeg je zapoeta poreska reforma. Kao osnovni razlozi fiskal ne reforme navode se: naputanje sistema samoupravljanja u javnim finansijama izgradnja poslovnog ambijenta primerenog razvijenim privredama trine orjentacije uz istovremenu izgradnju sistema oporezivanja koji de omoguditi postavljeni cilj omoguditi da novi sistem obezbedi prihode dravi iz realnih izvora, ime bi se obezbedila fiskalna stabilnost i aktivna fiskalna politika moderne drave izgradnja moderne strukture oporezivanja sa irokom lepezom zahvatauz istovremeno rasteredenje privrede uvoenje sintetikih umesto cedularnih poreza na dohodak izgradnja moderne poreske administracije kojom se obezbeuje efikasan sistem razreza poreza, kontrole i suzbijanja poreske evazije stvaranje nove poreske kulture i povedanje poreskog morala kod obveznika, kao i kod celokupnog stanovnitva. U okviru izgradnje novog sistema direktnog oporezivanja donet je i Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje, prema kome se doprinosi za socijalno osiguranje pladaju iz linih primanja i drugih prihoda na teret osiguranika, kao i na ispladena lina primanja na teret poslodavca u podjednakim iznosima. Poreska reforma od 2001. godine Na predlog Vlade, Narodna skuptina je tokom 2001. usvojila niz propisa iz oblasti javnih finansija. Doneti su: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakon o obimu sredstava i uedu optina i gradova u porezu na promet u 2001. godini, Zakon o akcizama, Zakon o porezu na promet, Zakon o porezu na dohodak graana, Zakon o porezu na dobit preduzeda, Zakon o porezima na imovinu, Zakon o porezu na upotrebu, dranje i noenje dobara, Zakon o porezu na finansijske transakcije i Zakon o porezu na fond zarada. Za poreske vlasti, akcize su jedan od najomiljenijih poreza. One se uvode na proizvode koji su monopolskog karaktera, odnosno na proizvode masovne potronje ija upotreba je neophodna, ili se teko moe supstituisati. Uvoenje akciza u na poreski sistem, osim fiskalnog efekta, doveo je do toga da se naa potronja pojedinih proizvoda oporezuje dvostruko akcizama, i drugi put porezom na promet. Novim propisima u sferi oporezivanja prometa uveden je porez na dodatu vrednost. Kod ovog poreskog oblika postoje dve poreske stope: opta stopa od 18%, i posebna stopa od 8%, a podsticaji su krajnje restriktivni. U sprovoenju poreske reforme u Srbiji znaajno mesto zauzima Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je objedinjena celokupna aktivnost u postupku utvrivanja naplate i kontrole poreza i drugih javnih prihodapod okriljem Poreske uprave.

Poreska struktura u naoj zemlji slina je poreskim strukturama razvijenih zemalja, ali u stvarnosti, naa zemlja se oslanja uglavnom na potrone poreze koji ine 50% prihoda budeta Republike Srbije. Za nae ekonomske mogudnosti, relativno je visoka fiskalna presija i njeno preteno usmeravanje na poreze na potronju i line dohotke. Uprkos fiskalnoj presiji, osnovne potrebe u oblasti opte i zajednike potronje i dalje se veoma teko zadovoljavaju zbog sive ekonomije i poreske evazije koje su kod nas poprimile velike razmere. Izlaz iz zaaranog kruga treba da se trai u stvaranju u doslednoj primeni trinih uslova privreivanja, u oivljavanju privrede i vedoj efikasnosti fiskalnog sistema i fiskalne politike, kao i drugih segmenata ekonomske politike.

11. Finansijska delatnost drave

Finansijska delatnost je jedna od najvanijih delatnosti drave. Svojom finansijskom delatnodu drava obezbeuje novana sredstva za funkcionisanje zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Finansijska delatnost je jedinstveni proces oporezivanja, rasporeivanja i troenja finansijskih sredstava. Da bi drava mogla da obavlja finansijsku delatnost, potrebna su joj finansijska sredstva, to znai da mora imati prilive da bi finansirala rashode. Finansijska delatnost podrazumeva ukupnost drave, njenih organa i kolektiviteta koji za svrhu imaju prikupljanje, raspodelu i troenje materijalnih sredstava radi optekorisnih ciljeva. Finansijska privreda podrazumeva pribavljanje drutvenih sredstava i njihovo plansko troenje za javne potrebe. Finansijska privreda drave se razlikuje od finansijske privrede fizikih i pravnih lica, ali ima i slinosti. RAZLIKE: 1. Drava se ne rukovodi principom ekonominosti, rentabilnosti, profitabilnosti. Drava ulae u optedrutvene potrebe. 2. Drava se ne rukovodi principom protivinidbe. 3. Aktivnodu drave svaki graanin bre i uspenije zadovoljava svoje potrebe. 4. Drava najvedi deo novanih sredstava obezbeuje prinudnim putem koristedi monopol suverene vlasti. 5. Parlament na predlog Vlade usvaja budet, a pravna lica samostalno donose odluke o finansiranju.

10

6. Na finansijsku delatnost drave snano utiu politiki motivi. Drava ne posluje kao preduzede, cilj drave je da zadovolji javne, opte i zajednike potrebe. SLINOSTI: 1. I drava i fizika i pravna lica ele potpuno ostvarenje svojih potreba uz minimum sredstava. 2. Princip rentabilnosti -> ostvariti to vedu zaradu. 3. Kada nemaju dovoljno raspoloivih sredstava poseu za vanrednim prihodima (otuenje imovine i uzimanje zajma). Javne finansije su znaajan deo celokupne nacionalne ekonomije. 3 funkcije ekonomske privrede: 1. Alokativna funkcija kroz prikupljanje javnih prihoda, ekonomski resursi se usmeravaju iz privatnog u javni sektor pa ponovo u privatni. 2. Distributivna funkcija drava vredi finansijsku delatnost vri preraspodelu dohotka i imovine u skladu sa modelom pravine raspodele. 3. Stabilizaciona funkcija budet se koristi da se obezbedi visoka zaposlenost, stabilnost cena, uravnoteen platni bilans.

12. Pojam i instrumenti fiskalne politike

Zemlje koje imaju ureene i dobro izgraene finansije imaju prednost nad onim zemljama bez finansija. Mnoge srednjovekovne drave su bile razarane loom poreskom politikom. Velika ekonomska kriza 1929-1933 pojaala je uverenje da finansijska politika moe uticati na ukupno stanje privrednih aktivnosti. Nema odgovora na pitanje kako ukloniti skupe probleme, niti postoji lek za terapiju ekonomske bolesti drutva. Naziv finansijske politike potie od engleske rei fiscal policy politika javnih rashoda. Finansijska aktivnost drave nije ograniena samo na prikupljanje javnih prihoda i njihovo troenje, ved se koristi i za nefiskalne ciljeve. Fiskalni instrumenti za ostvarivanje nefiskalnih ciljeva : 1. Alokativni 2. Restributivni 3. Stabilizacioni Alokativni ciljevi nam pokazuju gde, kako i kada drava zadire u trini mehanizam. Restributivni ciljevi podrazumevaju preraspodelu dohotka i imovine na privatni i javni sektor. Stabilizacioni ciljevi usmereni su na to da javni prihodi i rashodi moraju biti uredjeni tako da podstiu proizvodnju, investiranje, razvoj, privredni rast, stabilnost cena. O fiskalnoj politici se moe govoriti kao o: 1. Politici zadovoljavanja linih, zajednikih i optih potreba

11

2. Politici preraspodele dohotka i imovine 3. Politici koja je usmerena na ostvarivanje pune zaposlenosti, stabilnosti cena 4. Politici koja je usmerena na povedanje investicione delatnosti, povedanju broja zaposlenosti 5. Politici ouvanja postojanja privredne strukture Savremena drava primenjuje mere fiskalne politike da bi otklonila nestabilnost u privrednim tokovima. Mere fiskalne politike obezbeuju bolje funkcionisanje privrede. Pretpostavka uspenog voenja fiskalne politike je visoko uede javnog sektor a u drutvenom proizvodu. Prihodi javnog sektora uestvuju sa preko 40% u drutvenom proizvodu. Da bi u praksi sprovela utvrenu fiskalnu politiku savremena drava se slui: 1. Ugraenim stabilizatorima 2. Formulama elastinosti 3. Diskrecionim merama 1) Ugradjeni stabilizatori -> su mere koje automatski deluju u sluaju da doe do nestabilnosti. One se aktiviraju automatski i ne dozvoljavaju da recesija i inflacija izmaknu kontroli vlade. Tu spadaju sledede mere : Progresivno oporezivanje dohotka pojedinaca i preduzeda ima znaajno stabilizaciono dejstvo. Ako doe do pada dohotka, dodi de do pada poreskih prihoda, a ako doe do porasta nacionalnog dohotka rastu i poreske obaveze. Izdaci Vlade pomodi nezaposlenima, socijalna davanja, subvencije Budet deluje kao stabilizator. 2) Formula elastinosti -> primenjuje se onda kada nastanu negativne posledice. Kada doe do promene u nivou cena, Vlada automatski povedava porez. Potrebno je to vie skratiti vreme izmeu nastupanja pojave i delovanja na nju. 3) Diskrecione mere -> su mere koje su u svakom trenutku na raspolaganju vladi. Preduzimaju se radi otvarivanja ekonomske stabilizacije. Te mere nisu unapred utvrene, a vrsta diskrecione mere zavi od vrste i obima poremedaja. Za diskrecione mere nadlena je Vlada ili nadleni ministar.

13. Ekonomski efekti fiskalne politike

I u najbolje ureenim dravama uvek ima neto to nije po volji graana. Ljudi su nezadovoljni kada rastu cene hleba, kafe, mleka Zato je neophodna aktivna uloga drave. Drava i njeni organi ekonomske probleme moraju reavati brzo i jednostavno. Oporezivanjem dolazi do priliva finansijskih sredstava u budet. Oporezivanjem se oduzima deo dohotka od poreskih obveznika. Drava tako ostvaruje efekte na tranju dobara i usluga na tritu, na promenu cena, na ekonomski poloaj obveznika Koridenje mera poreske politike sastoji se od : 1. Promeni postojedeg poreza 2. Uvoenju novog poreza

12

3. Zameni 1 i 2 poreza Porezi imaju ulogu regulatora u raspodeli nacionalnog dohotka, oni su dodatak finansijskim sredstvima, stabilizator promena i provodnici privrednog rasta. Pretpostavka za uspeno voenje finansijske politike je visoko uede javnog sektora u drutvenom proizvodu. Mere finansijske politike ne odnose se na sve teritorijalne jedinice, ved samo na one koje su nosioci finansijskih suvereniteta. Dravni mehanizam nije uvek u stanju da otvari sve ekonomske funkcije. Zadatak javnih finansija je da istrai kako se na najbolji nain mogu kombinovati mere prihoda i rashoda.

14. Efekti fiskalne politike na ekonomski razvoj

Porezi su jedan od najsnanijih i najrazvijenijih instrumenata u voenju socijalne ekonomske politike drave. Konano je naputena ranija teorija o porezu kao rtvi koju privreda mora da podnosi u korist drave i stav da porez treba da bude to manji. Ideja po kojoj se porezi mogu koristiti za unapreenje ekonomske strukture nastala je sa nastankom drave. Cilj fiskalne politike je otklanjanje nedostataka koji su doveli do poremedaja i ponovno uspostavljanje ravnotee i stabilnosti. Javne finansije usmeravaju i podstiu ekonomski rast kroz razna oslobaanja ili smanjenje poreskih tereta, kroz subvencije, privilegije itd. Porezima se u privredi preraspodeljuje preko 50% nacionalnog dohotka. Povedanjem poreza smanjuje se raspoloivi dohodak u rukama nosioca dohotka. Indirektno delovanje poreza ogleda se u oduzimanju dohotka od subjekata i njihovo davanje drugim subjektima. Neblagovremeno preduzimanje mera od strane drave odraava se negativno pojavom recesije i nezaposlenosti. Osnovni pokreta ekonomskog razvoja svake zemlje su investicije. Da bi podsticala investicione aktivnosti drava koristi sledede mere : 1. Manji profit za oporezivanje. To investitoru slui kao beskamatni kredit. 2. Davanje poreskih kredita. 3. Drava stimulie ulaganja u akcije i deluje na budude plasmane. 4. Drava ubira porez za vreme ekonomskog duga i ukida za vreme opadanja investicionih aktivnosti. 5. Drava daje olakice i niske poreske stope prilikom uvoza tehnike opreme i reprodukcionog materijala 6. Drava podstie zapoljavanje

13

Sutina poreske politike je neposredno stimulisanje investicija. Finansijska politika realizuje se sa izvesnim vremenskim razmacima. Treba razlikovati : 1. Zakasnelo prepoznavanje vremenski razmak izmeu trenutka kada se pojavi potreba za preduzimanjem akcije i trenutka kada drava prepozna tu potrebu. 2. Zakasnela primena vremenski razmak kada se donese odluka za prepoznavanje akcije i trenutak kada se ta akcija realizuje. 3. Zakanjenje i reagovanje vremenski razmak izmeu trenutka zapoinjanja realizacije i trenutka kada te mere postanu efikasne za privredu. Delovanje poreza ogleda se : 1. Bri i sporiji razvoj odreenih grana 2. Razmetaj kapaciteta 3. Preusmeravanje tranje sa uvoznih na domade proizvode 4. Indirektno delovanje na platne bilansne odnose 5. Izmenu strukture proizvodnje

15. Efekti fiskalne politike na redistribuciju (preraspodelu)

U trinoj ekonomskoj raspodeli dohotka izmeu privrednih subjekada vri se putem cena, a potom sledi raspodela nacionalnog dohotka u kojoj uestvuje veliki broj razliitih subjekata. Drava je odgovorna za sveukupni ekonomski razvoj, a porezi zauzimaju znaajno mesto u preraspodeli nacilnalnog dohotka. Promena poreza utie na formiranje i raspodelu nacionalnog dohotka, a time i na formiranje kupovne snage pojedinaca i kolektiviteta. Porezima se deluje na nacionalnu tednju i akumulaciju, ali i na potronju. Poreze moemo grupisati na: Poreze koji stimuliu tednju ili potronju Poreze koji ograniavaju tednju ili potronju U fazi recesije i nedovoljne zaposlenosti, rada i kapitala, kroz poreske olakice i smanjenje poreza uspostavlja se naruena ravnotea. Na preraspodelu nacionalnog dohotka utie i politiki trenutak kao i unutranja i spoljanja politika. Eliminisanje razlike u visini dohotka primenom fiskalnih instrumenata moe se ostvariti : Primenom progresivnih poreskih stopa Raznim oslobaanjima Diferencijalnim oporezivanjem Putem javnih rashoda dodelom stipendija deci roditelja ija je ekonomska snaga manja, davanjem socijalne pomodiutie se na smanjenje razlike u visini dohotka graana. Merama fiskalne politike moe se izvriti i preraspodela imovine. Da bi imovinu stekli oni koji je nemaju, oporezivanje imovine vri se uz primenu razliitih olakica, npr. omogudena je laka nabavka graevinskog materijala.

14

Neophodno je razlike u ekonomskim snagama poreskih obveznika smanjiti i dovesti u sklad sa drutvenim opredeljenjima.

16. Efekti fiskalne politike na spoljnu trgovinu i platni bilans

Poreska politika i politika spoljne trgovine su meusobno povezane putem uvoznih carina, poreza na izvoz i uvoz roba i usluga. Delovanje poreza na trgovinski i platni bilans moe biti direktno i indirektno. Direktno porezi deluju na cenu roba i usluga, a indirektno kroz povradaj. Delovanje poreza na trgovinu i platni bilans ogleda se kroz oteani odliv kapitala iz zemlje u inostranstvo. Kroz fiskalnu stimulaciju utie se na poveanje izvoza roba i usluga. Porez na izvoz je nain prikupljanja prihoda ali moe i blokirati izvoz. Nametanje poreza na izvoz pojedinim proizvodima povedava prihod dravnog budeta. Izvozni porezi deluju negativno na dohodak domadeg proizvoaa. Efekti izvoznog poreza zavise od elastinosti inostrane tranje za proizvodima i od elastinosti domade ponude i tranje prema cenama. to se tie uvoza, kao glavni razlozi visokih poreza navode se : zatita od inostrane konkurencije i potreba uravnoteenja platnog bilansa. Porezima se utie na to da uvezeni proizvod bude skuplji nego na tritu njenog porekla. Na smanjenje uvoza utie i reakcija domadeg proizvoaa na porast cene domade robe. Fiskalna politika se ne moe smatrati korisnom na dui rok za poboljanje platnog bilansa. Uvoz stranog kapitala inspirisan je motivima nacionalne ekonomije, pre svega zbog jeftine radne snage. Razvijene zemlje svojim javnim finansijama i spoljnom trgovinom utiu na javne finansije i spoljnu trgovinu zemalja u razvoju kroz : Porast protekcija u industrijskim zemljama koji redukuje pristup zemljama u razvoju na tritima. Porast subvencija poljoprivrednih proizvoda u industrijskim zemljama i na taj nain se obaraju cene poljoprivrednih dobara u zemljama u razvoju itd.

17. Javne potrebe

Ljudske potrebe su brojne i razliite. Potrebe pojedinaca razlikuju se od potreba drave. Potrebe pojedinaca su motivisane linim interesima. Ljudske potrebe su promenljiva kategorija. Ekonomski resursi su prirodni, drutveni i ljudski. Prirodni su ume, zemljite, rudna bugatstva itd. Drutva koja raspolau obiljem prirodnih izvora ostvaruju vedu proizvodnju. Drutveni resursi su predmeti rada i sredstva za rad. Sredstva za proizvodnju su najznaajniji faktor rasta proizvodnje. Ogranienost resur sa ukazuje na ograniene proizvodne mogudnosti privrede.

15

Da bi se zadovoljile potrebe pojedinaca, kolektiviteta i drutvene zajednice potrebno je angoovanje drave. Javne potrebe su potrebe koje pojedinac ne moe da zadovolji na individualan nain ved je potrebno i postojanje drave. Sve javne potrebe se mogu grupisati u nekoliko kategorija : 1. Funkcionisanje ekonomskog i politikog sistema zemlje 2. Meunarodna bezbednost 3. Nacionalna bezbednost 4. Socijalna sigurnost graana 5. Finansiranje drutvenog dohotka 6. Vanredne potrebe drave i graana 7. Ekonomska politika i privredni razvoj. Efikasnost drave zasniva se na efikasnosti administracije. Ciljevi i strategije ekonomske politike usmereni su na pun i sve vedi potencijal privrede. Drava svoju ulogu os tvaruje rukovodedi se principima jednakosti, ravnopravnosti, socijalne pravde...

18. Pojam javnih rashoda

Savremena drava koristedi se instrumentima i merama fiskalne politike intervenie u svakom segmentu drutvene ekonomije i socijalnog ivota. Javni rashodi su mehanizam opte i zajednike potronje. Ekonomskim i socijalnim transferima preraspodeljuju se sredstva u korist stanovnitva. Ostvarujudi javne potrebe, drava koristi odreena drutvena sredstva. Sredstva koja drava troi radi za dovoljavanja optih i zajednikih potreba drutva i graana mogu biti novana, ali tu spadaju i lekarske usluge, poasne nagrade itd. Javni rashod je akt kojim drava dodeljuje prihode odreenoj nameni . Javni rashodi su novani izdaci drave koje ona vri da bi zadovoljila javne potrebe bez favorizovanja bilo kog dela zajednice, a u korist najvedeg broja graana. Drutveni rashodi slue za finansiranje optedrutvenih i zajednikih potreba. Karakteristike javnih rashoda su : 1. Novani izdaci drave 2. Javni interes 3. Zakonska ureenost 4. Jasno utvrena namena 5. Meusobna povezanost javnih potreba drutva, graana i drave Drava preko svojih organa mora da uredi oblast dravne aktivnosti tj. da donosi i izvrava zakone i druge propise koji se odnose na javne rashode. Javni rashodi se finansiraju preko budeta republike, autonomne pokrajine, optine, grada i preko organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Javni rashodi koji se finansiraju iz budeta su: 1. Ustavom i zakonom utvreni zadaci republikih organa

16

2. Odbrana i bezbednost republike 3. Ustavom zajamena prava graana i zakonom utvren opti interes u oblastima zdravstvene zatite, socijalne zatite, brige o deci, obrazovanja, nauke, kulture itd. 4. Obaveze republike iz meunarodnih odnosa 5. Dopunsko finansiranje optina 6. Obaveze prema javnim slubama 7. Obaveze utvrivanja ivotne sredine

19. Klasifikacija javnih rashoda

Najeda klasifikacija javnih rashoda je na : 1. Redovne i vanredne 2. Rentabilne i nerentabilne 3. Produktivne i neproduktivne 4. Funkcionalne, investicione i transferne 5. Novane i naturalne 6. Rashode ue i ire zajednice
1. Redovni - ine sastavni deo budetske potrebe.

a. Osnovne karakteristike : mogu se unapred predvideti njihova visina je manje vie stalna svake godine se javljaju u budetu Vanredni nemaju stalnost i redovnost javljanja. Nije ih mogude predvideti. Nastaju kao posledica elementarnih nepogoda, rata i sl. 2. Rentabilni oni koji donose prihod dravi srazmerno ulaganju Nerentabilni oni koji ne donose nikakav prihod dravi 3. Produktivni imaju za cilj povedanje prihoda Neproduktivni dravi ne donose nikakva primanja (npr. porez od dravne administracije)

17

4. Proizvodni javni rashodi slue uvedanju nacionalnog dohotka. Dele se na: realne javne rashode pomodu njih drave pribavljaju dobra i usluge, plada slubenike, kupuje materijalna dobra... I investicione namenjeni su ulaganju u neki privredni objekat. Transferni javni rashodi vre preraspodelu ved stvorenog dohotka. Npr. socijalna pomod, penzije, subvencije... 5. Novani javni rashodi javne potrebe koje se ostvaruju upotrebom novca Naturalni javni rashodi javne potrebe koje se ostvaruju upotrebom naturalnih dobara i usluga 6. Rashodi ire i ue zajednice dolaze do izraaja u sloenim dravama. Glavni problem je u podeli nadlenosti. Neophodno je precizno razgranienje nadlenosti i ovladenja niih i viih organa dravne uprave. Centralni organi bi trebalo da preuzmu rashode koji se odnose na nacionalni problem, a nia tela da ostvare potrebe lokalnog karakt era. Prema MMF-u javni rashodi se mogu klasifikovati po funkcijama i ekonomskim tipovima. Javni rashodi po funkcijama su : Javne usluge Odbrana Obrazovanje Zdravstvo Socijalno osiguranje Stanovanje i zajedniki ivot Komunalne i sicijalne usluge Javni rashodi po ekonomskim tipovima : Tekudi javni rashodi Transferni javni rashodi Kapitalni javni rashodi

20. Naela izvrenja javnih rashoda

Da bi se problematika javnih rashoda regulisala, potrebno je postojanje principa i naela. 1. Naelo optosti odnosi se na tezu da javni rashodi treba da slue optem interesu drutva. Korist mora osetiti svako, a ne samo pojedinac. 2. Naelo umerenosti javni rashodi moraju biti umereni, ne smeju biti suvie veliki 3. Naelo tednje ogleda se u tome da se sredstva namenjena za javne rashode upotrebljavaju tek onda kada se analiziraju razlidite situacije. Treba izabrati onu soluciju koja uz minimalna ulaganja daje maksimalne rezultate. 4. Neelo pravilnog vremenskog rasporeda ukoliko izmeu priliva javnih prihoda i rasporeda javnih rashoda nema vremenske jednakosti i poklapanja, dolazi do prezaduenosti drave.

18

5. Naelo proporcionalnosti podrazumeva uspostavljanje ravnotee izmeu koristi javnih potreba za zajednicu i mogudnosti budeta.

21. Obim dravnih rashoda

Od obima javnih rashoda zavisi veliina javnih prihoda. Porast javne potronje moe biti prouzrokovan rasipnikim koridenjem javnih dobara, neodgovornim ponaanjem zaposlenih u javnom sektoru, skupe usluge, slaba motivisanost za tednju. Uzroci rasta javnih rashoda mogu biti ekonomski, politiki, socijalni, finansijski Prema francuskom teoretiaru Gastronu ezeu uzroci rasta javnih rashoda su prividni i stvarni. Prividni smanjenje kupovne modi novca, promena u veliini dravne ter itorije i tehnike promene izrade budeta. Promene u cenama izazivaju oscilaciju nacionalne valute, imaju odraza i na promene u javnim rashodima. Promene veliine teritorije, a samim tim i broja stanovnika, znai da raste broj obveznika. Stvarni uzroci rasta javnih rashoda imaju za posledicu povedanje poreskog tereta obveznika. Stvarni uzroci rasta rashoda mogu biti : Ekonomski vezani su za stalni rast produktivnosti rada, drutveno i materijalno blagostanje, i ivotni standard zemlje. Politiki mogu biti unutranji i spoljanji Unutranji se odnose na oblik drutveno politikog ureenja. Spoljni uzroci rasta javnih rashoda vezani su za politike odnose drave sa inostranstvom. Finansijski faktori rasta javnih rashoda su budetski suficit, rast javnih prihoda i otplata dravnog zajma. Obilje dravnih prihoda moe izazvati nekontrolisano troenje pa i rasipanje.

22. Teorija pokrida dravnih rashoda

Drava svojim autoritetom i mehanizmima usmerava troenje dravnih rashoda, utie na kreiranje privrednog ambijenta. Rashodi se podmiruju iz razliitih izvora. Postoje 2 teorije pokrida rashoda. Klasina i savremena. 1. Klasina- prema ovoj teoriji redovne rashode treba pokrivati iz redovnih prihoda, a vanredne iz vanrednih. Prema ovoj teoriji pokride nikako ne sme biti iz zajmova. 2. Savremena teorija polazi od toga da za pokride javnih rashoda svih oblika, pored poreza mogude je koristiti i javne dugove. Sutina je u tome da se kombinuju porezi i dravni zajmovi. Prvo treba iskoristiti poreze, a kada se porezi pokau neefikasnim, tada treba koristiti dravni zajam.

19

23. Dravna potronja

U vedini industrijskih zemalja u periodu od 1870-1913 nivo javne potronje bio je 11-12% nacionalnog dohotka. Nivo javne potronje povedan je ratovima, ekonomskim kolapsima privrede itd. Najvedi rast potronje bio je 1960-1980 (15%). Vedi rashodi od prihoda vodili su budetskim deficitima. Tako znaajno raste javni dug. Javna potronja zemljalja EU 2002. godine iznosila je 41,7% nacionalnog dohotka (BDP). Ozbiljni makroekonomski problemi potiu od fiskalnog deficita, velikog dravnog duga Posle neusaglaenosti budeta i prikrivenog deficita Srbija je od 2006 -2009 ula u racionalno oblikovanje poreskog sistema. Meutim pad BDP u 2009 godini i problemi u socijalnoj sferi uslovili su nova zaduenja i rast javne potronje u Srbiji. BDP bruto drutveni proizvod

24. Pojam javnih prihoda

Nastanak javnih prihoda vezuje se za nastanak drave i njenih finansija. Svaka drava nastojala je da obezbedi prihode tamo gde joj je bilo najlake ne vodedi rauna o efektima na ekonomski razvoj. Dravni prihodi slue za podmirivanje javnih potreba. Ubiraju se u novcu. To su prihodi drave kojima ona zadovoljava drutvene potrebe. Javni prihodi su finansijska sredstva za finansiranje optedrutvenih i zajednikih potreba ime se ostvaruju ekonomske, socijalne i razne finansijske funkcije drave. Zajednike potrebe su potrebe u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnom staranju, kulture Da bi drava ostvarila zadatke, neophodna su joj sredstva koja ubira upotrebom suverene vlasti ili na neki drugi nain. Ovako ubrana sredstva koristi za zadovoljavanje javnih potreba. Drava svake godine utvruje koje su to javne potrebe, koja je njihova str uktura itd. Prikupljanje javnih prihoda od fizikih i pravnih lica i njihova raspodela predstavljaju problematiku od izuzetnog znaaja. U savremenim dravama koje su maksimalno razvijene, javni rashodi rastu radi zadovoljavanja rastudih potreba, ali istovremeno rastu i prihodi. To uslovljava da drava razvije vrlo kompleksan sistem javnih prihoda. Dominirajudi oblik javnih prihoda su porezi. Obveznik daje dravi novana sredstva bez prava da mu ih drava vrati. Radi prikupljanja javnih prihoda, drava moe da raspie javni zajam, koji kasnije vrada fizikim ili pravnim licima. Javni prihod utvruje parlament.

20

25. Klasifikacija javnih prihoda

U finansijskoj literaturi najede je prisutna podela javnih prihoda na : 1. Originarne i derivatne Originarni prihodi koje drava ostvaruje svojom ekonomskom aktivnodu. Derivatni su oni prihodi koje drava uzima silom svoje vlasti od svojih graana. 2. Javnopravni i privatno pravni Javno pravni prihodi su prihodi koje drava napladuje putem svoje suverene vlasti iz privatnog dohotka svojih graana, putem poreza i taksi. Privatno pravni prihodi prihodi do kojih drava dolazi kao i svaki drugi subjekat. 3. Redovni i vanredni Redovni prihodi koji se javljaju svake godine, redovno se napladuju svake godine (porez na promet). Vanredni prihodi koji se ubiraju privremeno, u izuzetnim prilikama (rat, epidemije, elementarne nepogode). 4. Prihodi od stanovnitva i od pravnih lica Od stanovnitva prihodi koje graani izdvajaju iz svog dohotka Od pravnih lica prihodi od privrednih preduzeda, zadruga 5. Povratni i nepovratni Povratni drava ih vrada Nepovratni drava ih ne vrada 6. Prihodi od irih i uih politiko teritorijalnih jedinica Od irih pravo ubiranja prihoda ima drava Od uih pravo ubiranja prihoda imaju optine, gradovi... 7. Namenski i nenamenski Namenski prihodi za koje se unapred zna na ta de biti potroeni Nenamenski njihova svrha nije unapred odreena, drava ih troi na bilo koje javne rashode. 8. Prihodi u novcu i naturalni U novcu prihodi savremene drave uglavnom se ubiraju u novcu U naturi prihodi koje drava ostvaruje na osnovu poklona ili nasleivanja Postoji i klasifikacija javnih prihoda na fiskalne i nefiskalne 1. Fiskalni obaveza davanja dravi; porezi, takse, carine... 2. Nefiskalni drava do nih dolazi dobrovoljno; javni zajam, prihodi od dravne imovine, prihodi od usluga dravnih organizacija... Javnim prihodima u Srbiji smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dunosti Republike, poslovi i zadaci grada Beograda i optine, utvreni Ustavom i zakonom kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

21

Javni prihodi u Republici Srbiji su: 1. Porezi na dobit preduzeda, dohodak gradjana, dodatu vrednost, akcize... Takse administrativne, sudske, komunalne... Za koridenje dobara od opteg interesa za koridenje voda, uma, puteva, zemljita, rudnog blaga... 2. Doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja za penzijsko i zdravstveno osiguranje, za sluaj nezaposlenosti 3. Lokalni javni prihodi samodoprinos, lokalna komunalna taksa, naknada za unapreenje ivotne sredine... 4. Ostali javni prihodi novane kazne izreene u krivinom postupku, pokretanje postupka pred dravnim organima, oduzeta imovinska korist, prihodi na osnovu donacija...

26. Elementi javnih prihoda

Osnovni elementi javnih prihoda su : poreski obveznik, poreska osnovica, poreska stopa, poreska osloboenja i olakice. Ovi elementi se utvruju zakonom. Poreski obveznik je fiziko ili pravno lice na koje se porez odnosi, odnosno koje je po zakonu duno da plati porez. Nije svako lice i linost poreski obveznik, nego lice odnosno linost koje ima dohodak od kapitala ili rada. Poreska osnovica obeleava vrednost koja slui za izraunavanje iznosa poreza koji je potrebno platiti. U praksi postoje razliite vrste poreskike osnovice : 1. Bruto i neto poreska osnovica najpre se mora utvrditi bruto iznos osnovice, pa se onda odbijanjem svih trokova od bruto osnovice dolazi do neto osnovice. 2. Osnovice po koliini su osnovice odreene ukupnodu dobara na koje se plada porez. 3. Osnovica po vrednosti utvruje se prema procenjenoj vrednostni proizvoda. 4. Paualna osnovica je ona osnovica pri ijem utvrivanju se ne uzimaju u obzir svi relevantni inioci koji je odreuju, ved samo neki najvaniji elementi 5. Stvarna osnovica direktno se istrauje vrlo veliki broj elemenata koji su relevantni za utvrivanje poreske osnovice. Stvarna osnovica zahteva od poreskog obveznika da uredno vodi poslovne knjige, kao i da uredno podnese poresku prijavu. Neki autori prave razliku i izmeu faktike i pretpostavljene osnovice. Faktika utvruje se na bazi podataka koji odraavaju stvarnu ekonomsku snagu poreskog obveznika.

22

Pretpostavljena se utvruje na osnovu pretpostavke da je poreski obveznik ostvario odreeni prihod. Osnovni problem izraunavanja osnovice jeste problem utvrivanja njene visine. Zato se koriste razliite metode : 1. Indicirana metoda poreska osnovica se utvruje prema lako vidljivim injenicama 2. Direktna metoda utvruje se prema podacima koje poreski obveznik sam dostavi poreskom organu 3. Indirektna metoda koristi se kada neko trede lice dostavi podatke poreskom organu (raunovoa, banka, sud...) 4. Slubeno-administrativna metoda primenjuje se u sluaju kada poreski organ ne prihvati kao tane podatke koje mu je dostavio poreski obveznik. Tada on sam prikuplja podatke. 5. Parafiskacija kada poreskoj upravi nedostaju podaci ili se oni ne mogu oceniti kao pouzdani. Poreska uprava tada trai poreskog obveznika sa slinom delatnosti i uporeuje ta 2 poreska obveznika. Poreska stopa je element poreza i oznaava iznos poreza u odnosu prema pore skoj osnovici. Ako je osnovica podeljena na vie poreskih jedinica, poreska stopa oznaava iznos poreza u odnosu prema poreskoj jedinici. Proporcionalna stopa ostaje ista kada je menja poreska osnovica Progresivna stopa raste kada se uvedava poreska osnovica tj. smanjuje se sa padom poreske osnovice. Sva lica su duna da plate poresku obavezu ukoliko su se kod njih stekli uslovi. Oslobaanje od poreza moe se odnositi na domada ili na strana lica, fizika ili pravna, na zakonom utvren nain ukoliko ostvaruju prihod na teritoriji Srbije. Mogu biti privremena i trajna. Poreska olakica je ustupak koji drava ini u pogledu poreskih obveznika, poreske osnovice, poreskih stopa i iznosa poreskih prihoda. Motivi za poreske olakice mogu biti politiki, socijalni, ekonomski...

27. Pojam i karakteristike poreza

U najstarijim vremenima porezom se nije smatralo obavezno davanje dravi, ved poklon. Uloga poreza se kroz istoriju menjala. Od vanrednog prihoda drave porezi su prerasli u redovan, najznaajniji prihod drave. Gustav eze : porez je davanje u novcu koji drava ubira od pojedinaca na osnovu svog suvereniteta bez direktne protivnaknade, u cilju da pokrije javne terete. Dejan Popovid : porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim drava od subjekata pod svojom poreskom vladu prinudno uzima novana sredstva, bez neposredne protivusluge u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanju dravne ekonomije i socijalnih ciljeva. Obeleja poreza:

23

1. Derivatnost poreza porezi su instrument preraspodele imovine. Porezima drava od fizikih i pravnih lica oduzima deo novostvorene vrednosti u jednoj godini, deo akumulisanog nacionalnog dohotka iz prethodnih godina, i tako prikupljena sredstva koristi za finansiranje javnih rashoda. 2. Prisilnost poreza Pladanje poreza je dunost i obaveza svakog poreskog obveznika. On mora da plati porez inae de drava primeniti silu svoje vlasti i prinudno naplatiti. 3. Porezima se finansiraju javni rashodi Oporezivanjem drava smanjuje ekonomsku snagu privrednim subjektima. Porezi su usmereni na javnu p otronju. Uivajudi korist od troenja javnih dobara stanovnitvo uvedava svoje blagostanje. 4. Odsustvo neposredne protivnaknade Izmeu pladanja poreza i visine utvrene obaveze ne postoji veza. Ako obveznik ne ostvaruje korist od javnog dobra, on ne moe biti osloboen od obaveze pladanja. 5. Novana priroda poreza Porezi se napladuju iskljuivo u novcu. Jedan od prihoda naih optina mesni samodoprinos, moe se platiti u novcu ali i u naturi (u radu, materijalu...) 6. Nedestiniranost poreza Namena poreza nije unapred odreena. Drava nije duna da objanjava namenu poreza. Svi porezi slivaju se u budet i slue za zadovoljenje zajednikih potreba. 7. Teritorijalni princip pladanja poreza Poreska obaveza proizilazi iz dravljanstva ali i iz pripadnosti odreenoj teritoriji na kojoj privredne jedinice ive i deluju.

28. Ciljevi oporezivanja

Ciljevi oporezivanja oduvek su bili razliiti. Ciljevi zavise od politike, etike, kulture, obiaja, morala... Meutim, moe se redi da je cilj oporezivanja uvek bio da se obezbede sredstva za potrebe budeta. Cilj poreza je da dravi obezbede finansijska sredstva na najbolji nain. I danas, porezi slue privrednim ciljevima drave i zajedno sa dravnim prihodima i rashodima doprinose razreenju protivrednosti u drutvu. Ekonomski ciljevi imaju poseban znaaj. Drava merama poreske politike robu namenjenu izvozu oslobaa od dabina, a uvoznu robu tereti poreskim oblicima. Cilj mikroekonomske privrede je: 1. Zatita pojedinanih privrednih grana 2. Stimulisanje inostranih ulaganja kroz poreska osloboenja 3. Investiciono podsticanje 4. Povedanje radnog napora kod poreskih obveznika Ciljevi makroekonomske prirode su: 1. Stabilnost cena 2. Puna zaposlenost 3. Uravnoteen platni bilans

24

Oporezivanjem drava dolazi do izvora prihoda. Porezi treba da omogude da poreski teret nose imudni i da se poreske obaveze utvruju srazmerno imovinskoj snazi. Radi ostvarivanja socijalnih ciljeva drava moe da primeni: 1. Diferencijalno oporezivanje prometa nie poreske stope na proizvode iz osnovne potroake korpe, a vie poreske stope na luksuzne proizvode. 2. Odbitke kod poreza na dohodak graana 3. Poreska oslobaanja kod poreza na imovinu 4. Poreske olakice kod svih prihoda socijalnog karaktera Porezi slue i za ostvarenje unutranje i spoljanje politike.

29. Uinci oporezivanja

Delovanje poreza je usmereno ka razliitim ciljevima. Ciljevi obveznika u suprotnosti su sa ciljevima oporezivanja. Tenja obveznika je da poreska obaveza uopte ne nastane ili da bude svedena na najmanju meru. Uvoenje poreza dovodi do povedanja cena faktora proizvodnje, usmeravanja investicija, promene uslova poslovanja itd. Oporezivanje moe izazvati i neeljene uinke kao to su prestanak ili smanjenje aktivnosti pojedinih profesija. Raskorak izmeu ciljeva i uinka oporezivanja doprinosi pojavi poreske evazije (pojava izbegavanja pladanja poreza). Da bi ublaio neeljene uinke oporezivanja, obveznik moe da pokua i supstituciju. Ali samo ako su u pitanju proizvodi kao to su hleb, mleko i sl., oni se ne mogu zameniti lako, a obveznici ne mogu da ih napuste. Proizvodi vieg standarda lake su zamenljivi.

30. Granica porskog zahvatanja

Postavlja se pitanje do koje granice moe idi poreski pritisak, da li postoji granica oporezivanja? Moe seredi da je granica obeleena onom visinom poreza koja de kroz javne rashode obezbediti minimalni porast nacionalnog proizvoda. U privredi koja se razvija, granicu utvruje stanje nacionalnog dohotka. Ako poreski teret raste, a sa njim i nacionalni dohodak, granica nije dostignuta, a ako se poreski teret povedava a nacionalni dohodak smanjuje, granica je preena. Porez ne sme da zahvati deo ekonomske snage koji osigurava opstanak obveznika i lanova domadinstva koje obveznik izdrava. Gornja granica oporezivanja odreena je osnovnim dohotkom poreskog obveznika i raspoloivom imovinom nosioca fiskalne obaveze.

25

Relativno je lako odrediti donju granicu poreskog zahvata. Neophodno je utvrditi egzistencijalni minimum koji de zadovoljiti vedinu. Meutim, problem nastaje kada se utvruje gornja granica. Gornja granica je uslovljena mnogim injenicama. Sa porastom nacionalnog dohotka po stanovniku, pomera se gornja granica oporezivanja. Teko je utvrditi da li poreska obaveza jedne zemlje namede vii ili nii poreski teret. Poreski obveznici veruju da je ba njima razrezan natproseni porez. Suvino opteredenje moe izazvati ekonomsku neefikasnost, pad obima proizvodnje, kolaps privrede... U vanrednim situacijama (rat, prirodne katastrofe), poresko opteredenje moe biti izuzetno visoko. Nakon prestanka razloga drava vrada standardno oporezivanje.

31. Poreska naela

U finansijskoj literaturi o poreskim naelima najpoznatije sistematizacije poreskih principa su sistematizacije Smita i Vagnera. Smit je formulisao 4 principa u formi tzv. kanona : 1. Svaki graanin duan je da dravi plada porez prema ekonomskim mogudnostima 2. Sve poreske obaveze moraju biti ustanovljene zakonom 3. Poreski obveznik treba da plada porez onda kada je to za njega najpovoljnije 4. Poreska administracija treba da ima to manje trokova

Prihvatajudi Vagnerovu klasifikaciju, D. Popovid poreske principe klasifikuje u 4 grupe: 1. Finansijska poreska naela tu spadaju princip izdanosti i princip elastinosti. Princip izdanosti porezi zajedno sa ostalim javnim prihodima treba da obezbede sredstva koja su neophodna za pokride planiranih javnih rashoda. Princip elastinosti postavlja zahtev da se porezi to bre i potpunije prilagoavaju promenama u visini javnih rashoda. 2. Ekonomska naela porez umanjuje ekonomsku snagu obveznika Ekonomska poreska naela klasifikuju se u 6 grupa: Princip efikasnosti oznaava da bi porezi trebali da budu tako postavljeni da to manje utiu na ekonomske odluke privrednih subjekata na tritu. Princip umerenosti porezi ne smeju biti previsoki. Nivo poreskog limita se utvruje za svaku zemlju. Princip izbora poreskog izvora mogu se oporezivati samo oni izvori koji se neprestalno obnavljaju. Princip fleksibilnosti ovde treba razlikovati fleksibilne i nefleksibilne poreze. Princip stalnosti poreskog sistema porez ne bi trebalo menjati esto, jer svaka promena remeti i izaziva potrese. Poslovni svet eli stabilnost. Da bi se mogla voditi efektivna poreska politika potrebno je poznavati efekte pojedinih poreza.

26

3. Socijalnopolitika poreska naela javljaju se kao 2 oblika: Princip optosti podrazumeva da sva lica uestvuju u pladanju javnih dabina Princip ravnomernosti obezbeuje materijalnu pretpostavku pravinog oporezivanja. 4. Pravnoadministrativna poreska naela obuhvataju: Princip zakonitosti oporezivanje se moe obavljati samo na osnovu zakona - Samo zakon moe biti izvor poreskog prava - Zakon ne sme imati retroaktivno dejstvo - Zakon mora biti jasan i precizan Princip minimiziranja administrativnih trokova administrativni trokovi se mogu umanjiti.

32. Klasifikacija poreza

Sa ekonomskog aspekta porezi se dele na: 1. Poreze koji se pladaju na imovinu 2. Poreze koji se pladaju na dohodak 3. Poreze koji se pladaju na potronju Prema organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) : 1. Porezi na dohodak 2. Doprinosi za socijalno osiguranje 3. Porezi na platni spisak i radnu snagu 4. Porezi na imovinu 5. Porezi na dobra i usluge 6. Ostali porezi. U finansijskoj nauci poznate su i sledede klasifikacije poreza: 1. Neposredni oni koje poreski obveznik plada sam Posredni porezi koji se mogu prevaliti 2. Objektivni oni koji pogaaju bogatstvo Subjektivni vezani su za linost kojoj pripada bogatstvo 3. Sintetiki imaju za cilj da u celini obuhvate neku ekonomsku situaciju Analitiki pogaa samo 1 element poreske sposobnosti nekog lica 4. Opti ukupan iznos poreza slui za unapred utvren rashod Namenski prihod namenjen za finansiranje puteva, vodovoda itd. 5. Katastarski kada se poreska obaveza utvruje na osnovu podataka sadranih u katastarskim knjigama Tarifni kada se poreska obaveza utvruje po tarifi 6. Pretpostavljeni poreska osnovica se utvruje na osnovu pretpostavke o prihodu Faktiki poreska obaveza se utvruje onda kada su poznati svi podaci i sve injenice

27

7. Porez po vrednost oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novanim jedinicama, a poreska obaveza u procentu Specifini porezi kod kojih se poreska osnovica utvruje u mernim jedinicama 8. Fundirani njima se oporezuju prihodi od imovine, nepokretnosti, hartije od vrednosti Nefundirani njima se oporezuju prihodi ostvareni linim radom 9. Redovni namenjeni za pokride redovnih budetskih rashoda i svake godine se napladuju Vanredni javljaju se u vanrednim okolnostima 10. Reparticioni tano je odreen iznos koji treba prikupiti Kvotitetni poreski obveznik zna visinu poreske obaveze, ali nije poznat ukupan prihod 11. Centralni i lokalni kriterijum je nadlenost za uvoenje poreza.

33. 34. Dvostruko oporezivanje, pojam dvostrukog oporezivanja

Dvostruko oporezivanje postoji kada se isto lice u vezi istog objekta oporezuje istim ili slinim porezima za isti period od strane vie poreskih vlasti koje su istog ranga. Razlikuje se meunarodno i interno dvostruko oporezivanje. Meunarodno dvostruko oporezivanje postoji kad a nastane sukob izmeu poreski suverenih drava. Interno dvostruko oporezivanje postoji kada doe do sukoba izmeu federalnih jedinica unutar jedne drava. Da bi postojalo dvostruko oporezivanje potrebno je da postoje dve razliite poreske vlasti koje sprovode oporezivanje. Potrebno je i da postoji identinost : Poreskog obveznika Predmeta oporezivanja Poreza Perioda oporezivanja Identinost predmeta oporezivanja podrazumeva jednakost objektivnih injenica (fizika egzistencija, neko pravo, novani iznos i transakcija) Pojave sline dvostrukom oporezivanju: 1. Nadoporezivanje postoji kada se putem vie poreza iste vrste u istom periodu oporezuje identian obveznik od strane dve poreske vlasti. 2. Kumuliranja poreza postoji kada isti poreski obveznik u istom vremenskom periodu plada vie razliitih poreza na isti poreski objekat. 3. Ekonomsko dvostruko oporezivanje postoji kada se istim porezom u istom vremenskom periodu na isti predmet oporezivanja oporezuju dva razliita, ali ekonomski povezana poreska obveznika.

28

35. Principi za odreivanje poreske jurisdikcije

Dvostruko oporezivanje nastaje zbog sukoba poreskih zakona. Da bi se obezbedilo pravo na oporezivanje, koriste se 3 principa: 1. Princip dravljanstva Drava ima pravo da oporezuje sva lica koja su njeni dravljani bez obzira gde ostvaruju dohodak ili poseduju imovinu. 2. Princip rezidentstva odreuje da se fiziko lice oporezuje u zemlji u kojoj boravi, bez obzira na izvor prihoda. 3. Princip izvora izvor predstavlja teritoriju na kojoj se nalaze nepokretnosti, stalna poslovna jedinica ili stalna baza u kojoj se obavljaju profesionalne aktivnosti.

36. Medote za izbegavanje dvostrukog oporezivanja

1. Metoda izuzimanja 2. Metoda kredita

37. Metoda izuzimanja

Podrazumeva da drava ne oporezuje odreeni prihod koji mogu biti oporezovani u drugoj dravi. Ova metoda javlja se u 2 oblika: 1. Kod metode punog izuzimanja drava rezidentstva koja oporezuje, odrie se oporezivanja dohotka ostvarenog u drugoj dravi, ali se ti prihodi ipak prijavljuju. 2. Kod metode izuzimanja sa progresijom drava rezidentstva uzima u obzir dohodak ostvaren u drugoj zemlji ali u cilju eleminisanja privilegije po osnovu dejstva progresivnih poreskih stopa.

38. Metoda kredita

Je metoda za spreavanje dvostrukog oporezivanja koje se primenjuje u odnosu na poreski dug. Ovom metodom se omogudava da poreski obveznik ima pravo da mu se u

29

dravi rezidentstva (dravi u kojoj ivi, a iji nije dravljanin) umanji porez na svetski dohodak, odnosno na svetsku imovinu za iznos poreza koji je platio u zemlji izvora. Razlikujemo nekoliko oblika metoda kredita : 1. Metod punog kredita kada se porez koji je pladen u zemlji izvora odbije u potpunosti od poreza koji uvodi drava rezidentstva. 2. Metod obinog kredita postupak kojim se porez koji je pladen u zemlji izvora kao kredit na raun poreza koji je utvren u zemlji rezidentstva. Takoe razlikuju se i : 1. Metod direktnog poreskog kredita kojim se vri otklanjanje dvostrukog oporezivanja 2. Metor indirektnog poreskog kredita kojim se vri otklanjanje ekonomskog dvostrukog oporezivanja.

39. Mere za izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Drave u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja primenjuju razliite mere. Te mere mogu se podeliti na unilateralne i meunarodne. 1. Unilateralne mere- se preduzimaju radi spreavanja internog i meunarodnog oporezivanja. U tom smislu razlikujemo : Unilateralne mere za izbegavanja internog dvostrukog oporezivanja znae da drava na svojoj teritoriji moe da uredi poreski system na nain koji nede dovoditi do internog dvostrukog oporezivanja U sluaju nepostojanja bilateralnih ili miltilateralnih mera, meunarodno dvostruko oporezivanje se moe spreiti unilateralnim merama. 2. Meunarodne (multilateralne i bilateralne) mere pojavljuju se u obliku multilateralnih i bilateralnih ugovora (konvencija). Konvencije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zakljuuju drave kao subjekti meunarodnog javnog prava. Konvencijama se vri razgraniavanje poreskih prava drava ugovornica. Razlikuju se : Bilateralne konvencije njih zakljuuju 2 drave Multilateralne konvencije zakljuuju ih najmanje 3 drave Meunarodne konvencije obezbeuju jednoobraznost u odnosima izmeu razliitih drava, odreuju stabilnost sistema oporezivanja... Nedostaci : dug vremenski period pregovaranja, razlike u nacionalnim poreskim zakonodavstvima...

30

40. Pojam prevaljivanja poreza

Pravilno funkcionisanje poreskog sistema zavisi od toga ko snosi poreski teret i koliki je to teret. Prevaljivanje poreza je postupak koji nastaje nakon naplate, kada se poreski dug prebacuje na drugo lice, tako da drava nije otedena, za razliku od evazije gde porez nije pladen. Zakonita poreska evazija utie na preraspodelu poreskog tereta. Za dravu i obveznika prevaljivanje poreza je prihvatljivo. Pojedinac prevaljivanjem titi svoj dohodak i imovinu, a drava ubira poreska sredstva. Prevaljivanje se pojavljuje iz 2 razloga : 1. Poreski obveznik nastoji da teret neeljenog poreza prenese na drugo lice, tako da njegov dohodak i imovina ostanu nesmanjeni 2. Zbog namere zakonodavca da se prevaljivanje ostvari Drava nastoji da uvoenjem poreske politike ostvari niz ekonomskih, socijalnih i politikih ciljeva.

41. Stepen prevaljivanja poreza

Zavisi od elastinosti ponude i tranje. Ukoliko je potranja za nekom robom elastinija (luksuzna roba), ukljuivanje poreza de dovesti do rasta cena i do pada tranje za tom robom. Kod egzistencijalnih roba (hleb, mleko) prodavac de lako prevaliti porez kroz cenu na potroae. U periodima ekonomske krize dolazi do opadanja celokupne nacionalne privrede. Tranja za dobrima i uslugama opada, a raste ponuda. Tada je prevaljivanje poreza oteano. Proizvoai dobara prinueni su da snose porez u celini. Dvostruko prevaljivanje poreza svako povedanje poreza na cenu proizvoda povedava dobitak. Tamo gde nema proizvodnje i razmene, nema ni prevaljivanja poreza. S tim u vezi, Filipovid navodi: Direktni porezi su tee prevaljeni Pojedini direktni porezi uopte nisu prevaljeni Prevaljivanje poreza je najlake u ceni robe koja je najpotrebnija za ivot Prevaljivanje najvie zavisi od elastinosti ponude i tranje, i kupovne modi stanovnitva

42. Vrste prevaljivanja poreza

Prilikom uvoenja poreza uvek je vano utvrditi na koje de subjekte pasti poreski teret. Namera zakonodavca moe biti da poreski teret prevali na neku drugu osobu ili da ne bude prevaljen. U tom sluaju prevaljivanje moe biti nameravano i nenameravano. Potom,

31

prevaljivanje moe biti unapred i unazad. Takoe, mogude je govoriti o jednostrukom, dvostrukom i viestrukom prevaljivanju.

43. Namerno i nenamerno prevaljivanje

Zakonodavac neke poreske mere uvodi sa namerom da poreski teret ne snosi poreski obveznik ved poreski destinar. Re je o nameri zakonodavca da poreski teret prevali na neko drugo lice, a ne na poreskog obveznika. Drava ubira porez od proizvoaa jer je to bri i racionalniji nain ostvarivanja prihoda. Meutim, porez na kraju ipak pladaju kupci (potroai) jer je porez sadran u povedanoj ceni robe. Meutim, moe se desiti da iz odreenih razloga ne doe do prevaljivanja poreza, a samim tim i volja zakonodavca nije ostvarena. Npr. ako proizvoa ne uspe da proda svoj p roizvod po trinoj ceni, on je prinuen da preuzme ceo porez na sebe da bi opstao. Pri uvoenju poreza zakonodavac je imao nameru da kupac snosi porez ali zbog uslova na tritu ceo teret plada proizvoa. Ako poreski teret snosi lice koje zakon nije predvideo, re je o nenameravanom prevaljivanju.

44. Prevaljivanje unapred, unadaz i bono prevaljivanje

Prevaljivanje unapred postoji kada poreski obveznik uspe da u povedanoj ceni svog proizvoda prevali poreski teret na kupce proizvoda i usluga. U cenu proizvoda uraunava se porez pa se kupovinom plada i porez koji je sastavni deo cene proizvoda. Prevaljivanje unazad postoji kada poreski obveznik uspe da za iznos poreza umanji nabavnu cenu proizvodnih faktora. Prevaljivanje moe biti istovremeno i unapred i unazad - jedan deo poreza se prevali na kupca proizvoda, a drugi deo na dobavljaa koji je proizvoau prodao sirovine po nioj ceni. Bono prevaljivanje do bonog prevaljivanja dolazi kada se poveda cena neoporezovanog proizvoda, a ne onaj koji je podvrgnut porezu. Npr. kada trini uslovi proizvoau ne dozvole da za iznos poreza poveda cenu svog proizvoda, proizvoa moe povedati cenu nekog drugog proizvoda i tako izvriti kompenzaciju na ime poreza koji plada za prvi proizv od.

32

45. Jednostruko, dvostruko i viestruko prevaljivanje

Jednostruko prevaljivanje je ono kod kojeg poreski obveznik prevali porez na drugo lice koje je konani poreski platac. Dvostruko prevaljivanje javlja se kada lice na koje je poreski obaveznik prevalio porez uspe da taj poreski teret prevali na neko trede lice. Npr. proizvoa poljoprivrednog proizvoda uspe da porez na prihod od poljoprivrede prevali na kupca-trgovca, a onda ovaj na potroae. Viestruko prevaljivanje postoji kada je veliki broj lica na koje se porez prevaljuje. Na proizvode na koje se plada porez na promet, broj uesnika na koje se porez prevaljuje je veliki. Proizvoa -> trgovac na veliko -> trgovac na malo -> krajnji potroa.

46. Faze prevaljivanja poreza

1. Perkusija 2. Reperkusija 3. Incidenca

47. Perkusija
Je prva faza u prevaljivanju poreza. Prevaljivanja poreza nema, ako nema poreske obaveze fizikih ili pravnih lica. Prva faza u prevaljivanju poreza je uvoenje obaveze pladanja poreza i utvrivanje lica koje jeduno da porez plati. U fazi perkusije utvrena je poreska obaveza i poreski obveznik, ali nije poznato ko de na kraju da snosi poreski teret. Poreski obveznik je duan da plati ceo poreski dug i on de snositi ceo poreski teret, osim ako ne uspe da ga u celosti ili delimino prevali putem cene na drugo lice. Obaveza obrauna i pladanja akcize predstavlja prvu fazu prevaljivanja perkusiju.

33

48. Reperkusija
Je druga faza u prevaljivanju poreza. U ovoj fazi poreski obveznik uspeva da poreski teret prevali na druge. Poreski obveznik u povedanoj ceni svojih proizvoda ili usluga, ili snienju cena sirovina baze, poreski teret moe da prevali na drugo lice. Uspeh prevaljivanja zavisi od elastinosti ponude i tranje. Razlikuje se 5 oblika cenovne elastinosti tranje : 1. Jedinina elastinost tranje pokazuje ako se cena promeni za 1% i tranja ce se promeniti za 1% 2. Srazmerno elastina tranja pokazuje da promena cene od 1% uslovljava da se tranja vie menja. 3. Srazmerno neelastina tranja pokazuje vede procentualne promene u ceni od promena u tranji. 4. Savreno elastina tranja svako povedanje cene izaziva pad tranje, a smanjenje cene do povedanja tranje. 5. Savreno neelastina tranja je tranja koja se uopte ne menja, bez obzira na promenu cene.

49. Incidenca
Je faza u kojoj vie nije mogude prevaljivanje poreza. U ovoj fazi javlja se konani poreski platac. U ovoj fazi uestvuje samo 1 lice poreski platac. Poreska incidenca moe biti : Direktna ako je lice na kome je poreska incidenca sam poreski obveznik koji nije uspeo da prevali porez. Indirektna kada se poreski teret putem cena prevali sa poreskog obveznika na nekog drugo lice. Formalna a tu se razlikuju: - Zakonska incidenca raspodela poreskog tereta po odredbama zakona - Nameravana incidenca raspodela poreskog tereta po nameri zakonodavca. Poreska incidenca ima i svoju vremensku dimenziju. Razlikuju se : Kratki rok je vreme u kome proizvoai mogu uskladiti svoje ponaanje sa novonastalim uslovima Dugi rok vreme u kome subjekti mogu menjati svoje uslove ponude Trenutni rok vremenski period u kome proizvoa nije spreman da reaguje na uvoenje poreza. Privreda je sistem iji su delovi meusobno povezani i zavisni. Promena u okviru jednog dela privrede izaziva promene u nekom drugom delu.

34

Posle incidence, pojedinci, poreski obveznici, preduzimaju niz mogudih radnji kojima de voditi borbu za povradaj svoje ekonomske pozicije pre oporezivanja.

50. Posledice incidence

1. Povedanje radnog napora 2. Smenjenje potronje i tednja 3. Smanjenje investicija

51. Povedanje radnog napora

Porezi mogu uticati pozitivno i negativno na radni elan. Povedanje radnog napora omogudava licu povedanje dohotka. Ukoliko radnik eli vedu zaradu, mora uloiti vie radnog napora. Uvoenje poreza dovodi do pada dohotka. Fiziko lice pogoeno porezom ima dve opcije, ili da ne reaguje na povedanje poreza ili da poveda radni napor i na taj nain nadoknadi deo dohotka oduzet porezom. Lica sa niskim dohotkom koja su pogoena incidencom, nastoje da povedaju radni napor. Dopunsko angaovanje radne snage radi naknade izgubljenog dohotka zbog konanog podnoenja poreskog tereta naziva se poreska naknada ili kompenzacija. Da li de neko lice kompenzovati poreski teret kroz povedanje radnog napora, zavisi da li se primenjuje progresivno ili proporcionalno oporezivanje. Reakcija pojedinca na poreski teret moe biti povedanje ili smanjenje radnog napora. Otro progresivno oporezivanje moe dovesti do opadanja volje za radom, naputanjem rada. Da bi sauvao status, pojedinac je prinuen da radi vie. Na taj nain mu je skradeno slobodno vreme i slobodne aktivnosti. Uvoenje poreza moe izazvati revolt, elju da se osiromai drava smanjenjem radnog napora. Fenomen poreske incidence javlja se i u poslovanju preduzeda. Pladanje neposrednih poreza smanjuje dobit preduzeda. To primorava preduzede da vodi politiku povedanja radnog napora. Na taj nain preduzede obezbeuje poreski teret. Posredni porezi ne smanjuju dohodak, ali utiu na srast cena. Zato oporezovano lice mora da poveda radni napor i nadoknadi izgubljeni dohodak. Na tritu stalno dolazi do premetanja radne snage sa jednog posla na drugi, pa moe dodi do poremedaja ravnotee na tritu rada.

35

52. Smanjenje potronje i tednje

Incidenca moe uticati na potronju, u smeru njenog smanjenja. Svi porezi imaju efekat na dohodak. Porezi tee da smanje potronju i na ogranie tednju. Kategorije stanovnitva sa egzistencijalnim minimumom, po pravilu ceo dohodak troe na osnovne ivotne potrebe i nemaju sklonost ka tednji. Oporezovani sa visokim dohotkom smanjuju tednju. Oni sa niim dohotkom na incidencu reaguju tako to smanjuju potronju, a oni sa viim dohotkom zadravaju potronju na istom nivou a smanjuju tednju. Ukoliko je tranja proizvoda savreno neelastina, incidenca nede uticati na kvalitet potronje. To je sluaj sa proizvodima kao to su hleb, mleko... Ako je potronja proizvoda elastina, incidenca de usloviti promenu u potronji. Porez na dohodak smanjuje potronju ukoliko je obveznikov dohodak nii, a oporezivanje onih sa viim dohotkom negativno se odraava na tednju.

53. Smanjenje investicija

Porez moe uticati na pravac i nivo bududih investiranja. Investicije su finansijska odluka usmerena na monetarni dobitak, dok je sam akt akt potronje. Investitor mora da oceni trine izglede razliitih investicionih projekata. Formulisane su brojne metode za ocenu rentabilnosti projekta, kao npr. : Metoda neto sadanje vrednosti : novac je vremenska kategorija i zato sadanja vrednost odreenog projekta je veda od budude vrednosti apsolutno istog efekta. Neto sadanja vrednost projekta moe se izraunati pomodu prihoda, rashoda i diskontne stope. Incidenca povedava rizik od ulaganja i smanjuje nivo oekivanih prihoda investicija. Ona utie na rentabilnost investicija. Investicije su determinisane kamatom i nivoom nacionalnog dohotka.

54. Prevaljivanje poreza i poljoprivreda

Poljoprivredna preduzeda imaju isti poreski tretman kao i sva druga preduzedai svi drugi poreski obveznici. Individualna poljoprivreda ima poseban tretman. Poljoprivrednu delatnost obavlja veliki broj subjekata nejednake ekonomske modi i nejednakih uslova za proizvodnju. Cilj svih subjekata je ostvarivanje to vedeg profita kao i da prevale porez na potroae tako to de povedati cenu poljoprivrednog proizvoda ili smanjenjem cene dobavljaa. Uspeh u prevaljivanju poreza u poljoprivredi uslovljen je elastinodu ponude i tranje dobara koja su predmet oporezivanja. Tranja mnogih poljoprivrednih proizvoda prilino je neelastina

36

Ponuda poljoprivrednih dobara je elastina Pojedina poljoprivredna dobra odlikuju svetsko trite Organizovanost individualne poljoprivrede je niska Zemljina renta utie na strukturu cene poljoprivrednog dobra.

Veoma je vano razlikovati poljoprivredno preduzede od individualne poljoprivrede. Poljoprivredna preduzeda imaju isti tretman kao i sva druga pravna lica. Poljoprivredna preduzeda su za razliku od individualne poljoprivrede obveznici poreza. Individualna poljoprivreda odlikuje se malim posedom i proizvodnjom za sebe. Poljoprivredni proizvodi za sebe se prodaju onoliko koliko je neophodno da se plati porez i druge dabine. Prevaljivanje poreza kod poljoprivrednika je oteano zbog loe organizovanosti. Cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda (kukuruz, penica) je svetska. Da bi se prevaljivanje ostvarilo neophodan je rast cena poljoprivrednih dobara. Meutim, to je gotovo neostvarivo. Postavlja se i pitanje ko je nosilac poreske obaveze kada zemlju ne obrauje njen vlasnik, ved zakupac. Ako je u pitanju kradi vremenski period, uvek je to vlasnik. Individualna poljoprivreda regulisana je posebnim reimom zakona. Poljoprivrednici imaju pravo na naknadu po osnovu prometa na dodatu vrednost u iznosu od 5%. Na taj nain drava omogudava organizovanje poljoprivrednika. Jedan broj poljoprivrednika svoje proizvode prodaje na pijacama. Oni nemaju pravo na poresku naknadu i oni nastoje da deo poreskog tereta ostvare prevaljivanjem na kupce.

55. Prevaljivanje poreza i monopol

Pitanje koje se postavlja je da li de dodi do prevaljivanja poreza ako se oporezuju monopolski proizvodi. Jedni smatraju da je nemogude oporezovati monopolski proizvod jer je monopolista na tritu postigao najpovoljniju cenu. Uvoenjem poreza na monopolske proizvode posle formirane cene zahteva i rast cene. Monopolista ne eledi da narui ravnoteu radij e na sebe preuzima novouvedeni porez. Drugi pak smatraju da je prevaljivanje poreza mogude. Ako se na tritu utvrdi da monopolista nije postigao najviu mogudu cenu ved neto niu, onda de ga porezi podstadi da podigne cenu i prevali porez. U periodima kada se vre investiciona ulaganja, kada raste zaposlenost i nacionalni dohodak, prevaljivanje poreza je izvesno. U periodima kada je ekonomska kriza, tranja za dobrima i uslugama opada, a raste ponuda. Tada je prevaljivanje poreza oteano. Proizvoai snose porez u celosti.

37

56. Transformacija poreza

Je proces u kome poreski obveznik preuzima radnje radi smanjenja poreskog tereta. Poreski obveznik se ne oslobaa tereta putem trinog mehanizma ved smanjuje porez putem smanjenja trokova proizvodnje, uvoenjem tehniko tehnolokih progresa, bolje organizacije rada itd. Transformacija poreza utie na to da sa istom koliinom uloenog rada i kapitala proizvede veda koliina robe, ali bez smanjenja njenog kvaliteta. Porezima se ovde utie na produktivnost i stimulie se tehniki razvoj. Produktivnost zahteva efikasnu upotrebu svih raspoloivih resursa, ali istovremeno zahteva i povedanu potronju i efikasnije koridenje tekudeg rada. Dakle, transformacija poreza se dogaa kada porez izazove porast dohotka poreskog obveznika za visinu poreskog tereta ili za njegov deo, i kada to povedanje potie iz proizvodnje.

57. Poreski postupak

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uredjuje se postupak utvrivanja, naplate i kontrole javnih prihoda. Poreski postupak ini skup formalizovanih radnji usmerenih na obezbeenje informacija, pravnih injenica i dokaza radi utvrivanja stvarnih obaveza obveznika. To je postupak prikupljanja podataka na osnovu knjigovodstvene dokumentacije, katastra, poreske prijave i drugih izvora. Nijedna dabina ne sme biti napladena bez odobrenja budeta. Poreski postupak mora mirovati sve dok parlament ne izglasa budet. Tek nakon donoenja zakona o budetu sledi utvrivanje, naplata i kontrola poreza. Porez utvruju poreski organi i poreski dunik. Poreska obaveza uvek se mora individualizovati kako u pogledu poreskog dunika, tako i obima davanja. Svaki poreski obveznik duan je da plati utvreni porez pod uslovima propisanim zakonom. Poreski organ koristedi poreske propise utvruje poresku obavezu dunika. Poreski postupak pokrede poreska uprava po slubenoj dunosti. Poreski postupak obuhvata nekoliko meusobno povezanih i uslovljenih radnji : utvrivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda.

58. Propisi kojima se ureuje poreski postupak

Zakonska reenja vae i za poresku administraciju i za obveznike poreza. Utvrivanje i naplata poreza reguliu se prvo zakonom. Ali osim zakona koje donosi zakonodavno telo,

38

potrebno je doneti i podzakonske akte kojima se dalje pojanjava postupak utvrivanja i naplate. To su odluke lokalne skuptine, uredbe vlade, razni pravilnici itd. U R. Srbiji primenjuju se razliiti oblici javnih prihoda : porezi, doprinosi, takse i naknade. Svi ti prihodi regulisani su odreenim zakonom donetim od strane skuptine. Svaki od ovih prihoda je ureen na poseban nain. Kada se iscrpi primena poreskog zakona, onda se primenjuje Zakon o optem upravnom postupku. U Srbiji, zakon kojim je regulisan javni prihod je Zakon o akcizama. Valja napomenuti i Zakon o porezu na dohodak graana, kao i najvedi broj podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona. Poreski postupak u naem pravu nije ureen jednim zakonom i propisom, ni na jednostavan nain, ved je ureen vedim brojem propisa iz poreske i vanporeske materije.

59. Dokazivanje u poreskom postupku

Pod dokazivanjem se podrazumevaju sve radnje koje poreska uprava preduzima u toku postupka. U poreskom postupku teret dokazivanja snose : poreska uprava i poreski obveznik. injenice u poreskom postupku utvruju se na osnovu zakona. Dokazna sredstva u poreskom postupku : poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige, evidencije, poslovna dokumentacija. Poreska uprava prikuplja informacije od poreskog obveznika, tredih lica, svedoka, vetaka, vri se uvijaj... Poreska uprava moe zahtevati od poreskog obveznika ili tredeg lica da u predvienom roku dostavi na uvid poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave radi utvrivanja injeninog stanja. Informacije o injenicama od znaaja mogu uskratiti: 1. lanovi porodice poreskog obveznika 2. Svetenici, advokati, poreski savetnik, revizor, lekar Slubena lica esto ne poseduju potrebno znanje te je potrebno angaovanje vetaka i sprovoenje uviaja. Vetaci se imenuju iz reda poreskih savetnika. Za vetaka ne moe biti odreeno lice koje je povezano sa poreskim obveznikom. Stranke mogu traiti izuzede vetaka ako sumnjaju u njegovu nepristrasnost. O izuzedu odluuje organ koji rukovodi jedinicom poreske uprave. Uviaj se obavlja kada je potrebno neposredno opaanje slubenog lica poreske uprave. Poreski obveznik moe prisustvovati uviaju. Nalazi uviaja unose se u zapisnik. A zapisnik potpisuju uesnici.

39

60. Poreski akti

U poreskom postupku poreska uprava donosi odgovarajudi poreski akt. Poreski akt je poresko reenje, zakljuak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli, drugi akt kojim se pokrede, dopunjuje, menja neka radnja u poreskom postupku. Poreski akt se donosi u pismenom obliku, a izuzetno usmeno, onda kada ovladeno lice naredi neko izvrenje ako je ugroen postupak naplate ili kontrole poreza. Poresko reenje akt kojim se odluuje o predmetu poreskog postupka, odnosno njime se reava konkretna poreska stvar. Zakljuak je poreski upravni akt kojim se odluuje o pojedinim pitanjima koja se tiu poreskog postupka i koja se pojavljuju u vezi sa sprovoenjem postupka. Zakljuak donosi slubeno lice.

61. Naela poreskog postupka

1. Naelo zakonitosti poreska uprava je duna da sva prava i obaveze iz poresko pravnog odnosa ostvaruje u skladu sa zakonom. Ona je duna da utvruje sve injenice koje su bitne za donoenje zakonite odluke, posvedujudi jednaku panju injenicama koje idu u korist i na tetu poreskom obvezniku. 2. Naelo vremenskog vaenja poreskih propisa poreska obaveza utvruje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njegovog nastanka. Radnje u poreskom postupku su regulisane propisom koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju. 3. Naelo omogudavanja uvida u injenice poreskom obvezniku se mora omoguditi uvid u pravnu i injeninu osnovu za donoenje akta. 4. Naelo uvanja slubene tajne u poreskom postupku obaveza uvanja tajne odnosi se na slubeno lice i sva lica koja uestvuju u poreskom postupku kada im prestane radni odnos. Obaveza je povreena kada se dokumenti neovladeno koriste. 5. Naelo postupanja u dobroj veri stranke u poreskom postupku dune su da postupaju u dobroj veri. Uestalost i trajanje poreske kontrole ograniavaju se na nunu meru. 6. Naelo fakticiteta poreske injenice se utvruju prema njihovoj ekonomskoj sutini. Kada su na propisima suprotan nain ostvareni prihodi, poreska uprava de utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se ureuje odgovarajuda vrsta poreza.

62. Poreska evidencija

Izvori u poreskom postupku su:

40

1. Poslovne knjige Su zakonom predviene jednoobrazne evidencije o stan ju i kretanju imovine, kapitala i obaveza, prihoda, rashoda i rezultata poslovanja koje su duni da vode poreski obveznici u vezi sa poslom koji obavljaju. Sastoje se od dnevnika, glavne knjige i pomodnih knjiga. Po zavretku poslovne godine, posle knjienja prometa i obrauna, poslovne knjige se zakljuuju. Dvojno knjigovodstvo je najsavremeniji knjigovodstveni sistem koji obuhvata knjigovostveno pradenje celokupne imovine i izvora sredstava preduzeda. Dnevnik je osnovna knjiga u sistemu dvojnog knjigovodstva u koju se zapisuju svi poslovni dogaaju po hronolokom redu. Glavna knjiga u njoj se poslovni dogaaji registruju sistematizovano po pojedinim kontima (kontabilitet polaganja rauna, odgovornost raunovoe, raunovodstvo, knjigovodstvo). Pomodne knjige su dopuna glavnoj knjizi i slue da povedaju njenu iskaznu mod. Prosto knjigovodstvo se primenjuje kod preduzetnika. Tu se prate samo stanje i kretanje odreenih delova sredstava i izvora sredstava. U prostom knjigovodstvu se vode: Poslovne knjige prihoda i rashoda knjie se prohodi od proizvoda, robe, materijala itd. Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara vode se u vidu kartoteke Obveznik moe voditi i pomodne evidencije Kalkulaciju prodajne cene List dnevnog prometa ugostiteljstva Evidenciju o kupovini, preradi, proizvodnji proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja Evidencije o gotovim proizvodima Prijemni evidencioni list komisione robe 2. Poreski bilans Je raunovodstveni iskaz u kome se vri suoavanje aktive i pasive jednog preduzeda. Aktiva pokazuje imovinu i sva imovinska prava preduzeda, a pasiva kapital kao zbir sredstava stavljenih preduzedu na raspolaganje. Aktiva pokazuje upotrebu kapitala, a pasiva obavetava o poreklu sredstava kojima preduzede raspolae. Poreski bilans se sainjava na osnovu 2 zakona: Zakon o porezu na dobit pravnog lica i Zakon o porezu na dohodak graana. Formalno-pravno postoje 4 vrste poreskog bilansa: Poreski bilans koji sainjavaju pravna lica Konsolidovani poreski bilans koji sainjavaju povezana pravna lica Poreski bilans koji sainjavaju nedobitne organizacije Poreski bilans koji sainjavaju lica koja ostvaruju prihod od samostalne delatnosti 3. Poreski katastar Je pregled objektivnih injenica koji slui za osnovu individualnog oporezivanja.

41

Naroito je vaan katastar zemljita. Katastar je vaan jer slui kao objektivna podloga za oporezivanje prihoda od zemljita. Da bi katastar mogao da poslui poreskoj administraciji, mora da bude auran. 4. Poreska prijava Je izvetaj poreskog obveznika. Poreska prijava je poseban podnesak, upuden poreskom organu od strane obveznika, u kome su sadrani pravni znaajni podaci, odnosno okolnosti za utvrivanje poreske obaveze.

63. Poreskopravni odnos

Je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku, poreske uprave sa jedne strane i fizikog tj. pravnog lica sa druge strane. Poreskopravnim odnosom se usklauje: Obaveza pladanja poreza, obeveza obezbeenja poreske obaveze Obaveza fizikog, odnosno pravnog lica da u skladu sa zakonom utvrdi porez, odnosno naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja poreskoj upravi traena dokumenta, dozvoli pregled svog poslovanja slubenom licu poreske uprave itd. U poreskopravnom smislu, fiziko, odnosno pravno lice ima pravo: Da od uprave zahteva ispunjenje obaveze Da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu Na povradaj pogreno upladenog poreza Na poresku refakciju Da koristi vie ili pogreno upladen porez

64. Stranke u poreskopravnom odnosu 65. Poreski poverioci

Su: poreskiporeski poverioci i poreski dunici. Neki smatraju da postoji samo 1 aktivni poreski subjekat, a to je drava. Poreska vlast je organizovana na razliitim nivoima i poverena je razliitim subjektima poreske administracije.

42

Poreska administracija u federalnim zemljama funkcionie na 3 nivoa: centralni, regionalni i lokalni. U Srbiji, kontrolu poreskih obveznika, utvrivanje i naplatu javnih prihoda vri poreska uprava. Naplata i utvrivanje carinskih obaveza vri uprava carina. Poreski poverioci su subjekti poreskog prava na osnovu kojeg od subjekata koji su pod njihovom poreskom vladu obezbeuju finansijska sredstva bez neposredne protivusluge, radi pokrivanja svojih finansijskih potreba.

66. Poreska uprava

Je obrazovana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poreska uprava je organ uprave u sastavu ministarstva finansija. Poslovi poreske uprave voenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka, voenje jedinstvenog registra poreskih obveznika, poresko knjigovodstvo, otkrivanje poreskih krivinih dela i prekraja itd. Na elu uprave nalazi se direktor koga postavlja Vlada na predlog nadlenog ministra. Posebnu organizacionu jedinicu poreske uprave ini poreska policija koj a obavlja poslove na otkrivanju i prijavljivanju poreskih krivinih dela i njihovih izvrilaca. Njome rukovodi glavni inspektor poreske policije. U seditu uprave obezbeuje se kordinacija rada i jedinstvena primena propisa donoenjem pravilnika, naredbi, uputstava... Centrala poreske uprave ima 7 organizacionih centara: Za poreskopravne odnose i koordinaciju Za razvoj i raunarsku podrku Za obrazovanje i komunikaciju Za ljudske i materijalne resurse Za kontrolu Za naplatu Sektor za poresku policiju Uprava poslove iz svoje nadlenosti obavlja preko organizacionih jedinica, i to: centar Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac i Pritina. Nadlenost poreske uprave: Vri registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja Vri utvrivanje poreza u skladu sa zakonom Vri poresku kontrolu u skladu sa zakonom Vri redovnu i prinudnu naplatu poreza Otkriva poreska krivina dela i njihove izvrioce Pokrede i vodi drugostepeni prekrajni postupak

43

Odluuje o albama Stara se o primeni meunarodnih ugovora Razvija jedinstveni poreski sistem Obezbeuje jedinstvo u radu Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom

Uprava je obavezna da: Izvetava Narodnu skuptinu, Vladu i Ministarstvo finansija o stan ju javnih prihoda Obezbeuje izvravanje stavova Vlade i Narodne skuptine iz oblasti javnih prihoda Obezbeuje nadzor nad izvravanjem pojedinanih poslova javnih prihoda Funkcionisanje uprave u osnovi se ogleda kroz 3 segmenta: Utvrivanje javnih prihoda Naplata javnih prihoda Kontrola javnih prihoda Poresko reenje o utvrivanju poreza poreska uprava donosi na osnovu podataka iz poslovnih knjiga, evidencija poreskog obveznika i injeninog stanja utvrenog u postupku. Redovna i prinudna naplata javnih prihoda, kao I voenje evidencija obveznika po osnovu javnih prihoda za svako fiziko i pravno lice obavlja se u poreskoj upravi. Poreska utaja je prisutna u svim drutvima. Poreska uprava vri internu i eksternu kontrolu. Postoji kancelarijska i terenska kontrola i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivinih dela.

67. Uprava carina

Je samostalni, izvrni organ uprave, obavlja poslove i zadatke utvrene carinskim zakonom. Osnovana je i funkcionie u okviru Ministarstva finansija. Za svoj rad odgovara Vladi i nadlenom ministarstvu. Izvravajudi svoje poslove uprava carine ostvaruje niz efekata: na cene, na uvoz, na domadi proizvod, na razmenu, na zaposlenost itd. Radi obavljanja pojedinih poslova carinarnice osnivaju se: Carisnke ispostave Odseci

44

Referati

Carinarnice osniva, spaja i ukida Vlada na predlog ministra. Carinarnicom rukovodi upravnik. Uprava carina organizovana je kao jedinstvena na celom podruju Srbije sa jasno preciziranim pravima, obavezama i odgovornostima. Poslovi uprave carina: Carinski nadzor Carinjenje robe Kontrola robe koja podlee posebnom reimu Spreavanje i otkrivanje carinskih prekraja i krivinih dela naplata akcize i poreza na dodatu vrednost itd. Uprava carina i MUP svojom pojaanom aktivnodu moraju onemoguditi ilegalno unoenje robe u zemlju uz istovremeno pootravanje kontrole uvoza i izvoza. Savremeno organizovana, moderno opremljena, kadrovski osposobljena Uprava carina razvila je informacioni sistem carinske slube. To omogudava jednostavno i brzo obavljanje carinskog postupka.

68. Organizacija socijalnog osiguranja

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje kao prihodi pripadaju republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zavodu za zdravstvenu zatitu i Republikom zavodu za trite rada. Penzijsko i invalidsko osiguranje je organizovano kroz instituciju fonda. Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Fond se naroi stara da: Osigura na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po zakonu obavezno osigurani Utvruje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Utvruje osnovice za pladanej doprinosa Obezbeuje ekonomino koridenje sredstava Obezbeuje efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava Vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje Organizuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje Obavlja i druge poslove u skaldu sa zakonom Republikim zavodom za zdravstvenu zatitu upravlja upravni odbor koji obavlja poslove: Donosi statut i druge opte akte zavoda Donosi godinji program za sprovoenje zdravstvene zatite

45

Odluuje o poslovanju zavoda Donosi finansijski plan i godinji obraun zavoda Utvruje osnovice i stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i druge poslove

Zavod za zdravstvenu zatitu obavlja i sledede poslove: Vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje Utvruje osnovice i stope za pladanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje Vri kontrolu pladanja doprinosa

69. Poreski dunik

Je stranka u poreskom postupku, odnosno fiziko ili pravno lice po ijem je zahtevu pokrenut ili protiv koga se vodi poreski postupak. U poreske obveznike spadaju: Poreski obveznik je dunik koji je obavezan da plati porez Poreski jemac je lice koje odgovara za pladanje obveznikovog poreskog duga Poreski platac je fiziko ili pravno lice koje je po zakonu duno da obrauna i plati propisani iznos poreza Poreski destinar je ono lice koje je po zakonu pozvano da snosi poreski teret. To moe biti poreski obveznik ili neko drugo lice Poreski posrednik je lice koje je duno da sa rauna poreskog dunika obustavi ili uplati utvreni porez, u svoje ime, a za raun poreskog obveznika

70. Zastupanje poreskog dunika

Poreski obveznik moe uestvovati u poreskom odnosu lino ili preko punomodnika ili preko zakonskog zastupnika. U pojedinim sluajevima zakonom je odreeno da je poreski dunik duan da neposredno uestvuje u poreskom postupku. Npr. poreski dunik je duan da lino potpie poresku prijavu. Poreski obveznik, odnosno njegov zakonski zastupnik moe odrediti punomodnika koji de zastupati poreskog dunika. Punomodnik je lice koje u granicama dobijenog punomodja, u ime i za raun poreskog obveznika izvrava poslove u vezi sa p oreskim obavezama.

46

Poreski obveznik nerezident Republike Srbije, koji nema stalnu poslovnu jednicu na teritoriji Republike i ostvaruje prihode na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice duan je da u roku od 10 dana od poetka ostvarivanja prihoda obavesti poresku upravu u seditu o licu koje je njegov poreski punomodnik. Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji utvreni su sluajevi zastupanja procesno nesposobnih lica. Zakonski zastupnici fizikih lica, pravnih lica i ortakih radnji su privremeni staralac, fiziko lice upisano u registar, odnosno poslovoa. Poreska uprava moe po slubenoj dunosti odrediti zastupnika iz reda poreskih savetnika ili advokata: Poreskom obvezniku ije se sedite ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u prijavi Nerezidentu koji nije u roku od 10 dana od poetka ostvarivanja prihoda obavestio poresku upravu o punomodniku Nepoznatom vlasniku imovine Poreskom obvezniku koji oigledno izbegava da uestvuje u poreskom postup ku

71. Prava i obaveze poreskih dunika

Prava: 1. Da od poreske uprave dobija besplatno informaciju o poreskim propisama i osnovnu pravnu pomod 2. Da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio poreskoj upravi 3. Da zahteva od poreske uprave da se prema njemu ophodi sa potovanjem 4. Da se njegovi podaci uvaju kao slubena tajna 5. Da poreska uprava potuje njegovu privatnost 6. Da ostvari uvid u podatke o naplati poreza 7. Da zastupa sopstvene interese neposredno ili preko punomodnika 8. Da koristi poreske olakice 9. Da u propisanom roku dobije povradaj pogreno napladenog poreza 10. Da prisustvuje terenskoj kontroli 11. Da dobije obrazloenje o poreskoj kontroli 12. Da dobije obavetenje o poreskim organima 13. Da koristi pravna sredstva 14. Da koristi druga prava utvrena poreskim zakonima Obaveze: 1. Da u propisanom roku podnese prijavu za registraciju 2. Podnese poresku prijavu na propisanom obrascu i u predvienom roku 3. Podnese dokumentaciju i prui informacije koje zahteva poreska uprava 4. Vodi propisane poslovne knjige i evidencije radi oporezivanja

47

5. Plada porez 6. Neometa slubena lica dok obavljaju dunost 7. Obavesti poresku upravu o otvorenim ili zatvorenim raunima u banci, tedionici u roku od 15 dana 8. Bude prisutan tokom kontrole 9. Izvrava druge obaveze predviene zakonom

72., 73. Nastanak i ispunjenje poreske obaveze

Poreska obaveza je dunost poreskog obveznika da plati utvreni porez pod uslovima propisanim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale injenice za koje je zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Ispunjenje poreske obaveze sasotji se u pladanju poreza. Obavezu pladanja poreza ima neposredno poreski obveznik, osim ukoliko zakonom nije predvieno da je n eko drugo lice odgovorno za ispunjenje te obaveze. Poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novanih sredstava pravnog lica. Poresku obavezu poslovne jedinice pravnog lica u likvidaciji ispunjava pravno lice iji je deo ta poslovna jedinica. Ispunjenje poreske obaveze u sluaju steaja poreskog obveznika utvrano je zakonom kojim se ureuje steaj. Poresku obavezu pravnog lica koje prestaje da postoji ispunjava pravni sledbenik. Pravni sledbenik je: 1. U sluaju spajanja pravno lice nastalo spajanjem 2 ili vie pravnih lica, poreskih obveznika 2. U sluaju pripajanja pravno lice kome se 1 ili vie pravnih lica, poreskih obveznika, pripojilo 3. U sluaju podele pravna lica nastala deobom poreskog obveznika Ako postoji vie pravnih sledbenika, svi su oni neogranieno solidarno odgovorni za poresku obavezu poreskog pravnog prethodnika. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici u okviru vrednosti nasleene imovine i to u srazmeri sa udelom pojedinanog naslednika.

74. Prestanak poreske obaveze

Kada se utvrdi poreski dug, on se mora ugasiti na razliite naine: 1. Pladanjem poreza 2. Zastarelodu poreza 3. Otpisom poreza 4. Na drugi propisan nain

48

Naplata poreza predstavlja uzimanje odreenog, po pravilu, novanog iznosa od poreskog dunika radi namirivanja potraivanja. Naplata se moe izvriti pladanjem, davanjam umesto pladanja i prebijanjem. Pladanje se sastoji u predaji dugovanog novanog iznosa, a jedino je obvezniku samodoprinosa dozvoljeno da svoju obavezu ispuni davanjem u radu umesto pladanjem novanog iznosa. Otpisivanje poreza vri se jednostranim odricanjem porskog poverioca na osnovu zakonskog ovladenja. Zastarelost nastaje u sluajevima ako poreski organ ne izvri neko pravo u vremenu koje je zakonom propisano. Kod naplate poreza razlikuju se redovna i prinudna naplata. Redovna naplata je faza kada naplata doe neposredno nakon uspostavljanja poreza. Ako obveznik ne plada uredno porez u propisanom roku naplata se izvrava prinudnim putem. Pre prinudne naplate obveznik se pismeno upozorava na zakonske posledice. Predmet prinudne naplate moe biti celokupna pokretna i nepokretna imovina, osim one koja se iz socijalno politikih razloga ne uzima. Naplatu nad pokretnim stvarima vri poreski organ, a nad nepokretnim sud. Ukoliko je prinudna naplata uestala, to ukazuje na zakljuak da neto nije u redu sa fiskalnim sistemom.

75. Sekundarna poreska obaveza

Nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. U pitanju je posebna, dodatna forma obezbeenja primarne poreske obaveze od strane tredeg lica, kojom se nastoji da se osigura namirenje primarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza odosi se na: 1. Zakonski zastupnici koji bi svesno ili bez dune panje propustili da ispune svoju obavezu da plate porez za poreske obveznike 2. Lica doprinose ili pomau u izbegavanju pladanja poreza drugog lica 3. Lica odgovorna za pladanje i obraunavanje poreza po odbitku 4. Fiziko lice koje je odgovorno lice u pravnom licu, koje plada porez i propusti da uplati 5. Lice koje je primilo novana sredstva, imovinu i stvari poreskog obveznika putem transakcije, a propustilo je da plati porez. Sekundarna poreska obaveza obuhvata kamatu i trokove prinudne naplate.

49

76. Identifikacija i registracija poreskih obveznika

Radi identifikacije poreskih obveznika, poreska uprava dodeljuje fizikim licima, preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica poreski identifikacioni broj PIB. PIB je jedinstveni i jedini broj fizikog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadrava se do prestanka statusa poreskog obveznika. PIB se obavezno unosi: 1. U akt koji poreski obveznik podnosi poreskoj upravi 2. U akt koji poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku 3. U dokument kojim poreski obveznik plada porez i sporedna poreska davanja 4. U nalog kojim se banci nalae pladanje poreza i sporednih poreskih davanja 5. U akt koji poreski obveznik podnosi organima nadlenim za voenje rauna. Ako poreski obveznik ne prijavi poreskoj upravi izmene podataka i ne prui poreskoj upravi informacije koje ona zahteva u roku od 5 dana, poreska uprava mu oduzima PIB do ispunjenja obaveze, a primerak reenja dostavlja banci i organizaciji koja je nadlena za prinudnu naplatu. PIB koriste i organi i organizacije koji u skladu sa propisom vode evidenciju fizikih i pravnih lica i na osnovu te evidencije izdaju javne isprave. PIB su duni da imaju: 1. Rezidentno pravno lice 2. Dravni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 3. Rezidentno fiziko lice 4. Stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica 5. Nerezidentno pravno lice koje odreuje punomodnika u skladu sa zakonom 6. Nerezidentno fiziko lice koje odreuje punomodnika u skladu sa zakonom Pravno lice, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica i preduzetnik, podnose prijavu za registar u roku od 5 dana od dana upisa u sudski registar. Fiziko lice podnosi prijavu za registar u roku od 5 dana od poetka ostvarivanja prihoda. Agencija za privredne registre dostavlja obavetenje poreskoj upravi o izvrenom upisu u registar privrednih subjekata. Sud, organ lokalne samouprave, advokatska komora, profesionalna udruenja, kao i dravni organi i organizacije nadleni za upis u registar, duni su da se u roku od 5 dana od izveenog upisa poreske uprave dostave obavetenje o upisu i brisanju iz registra. Organ koji vodi evidencije o mestu prebivanja, roenju ili smrti fizikog lica, duno je da u roku od 5 dana od prijave ili odjave prebivalita, roenja ili smrti, obavesti poresku upravu o podacima koji su znaajni za utvrivanje poreza.

50

77. Utvrivanje javnih prihoda

Savremena drava mora sebi da obezbedi dovoljno sredstava iz stabilnih izvora koja de redovno pristizati, a da se pri tome ne ugroava razvoj privrednog sistema ili kvalitet ivota graana. Utvrena poreska obaveza treba da odgovara poreskoj snazi svakog obveznika. Zakonom kojim se utvruju javni prihodi, mora biti odreen svaki element javnih prihoda. Mora biti odreeno ta je predmet oporezivanja, ko je poreski obveznik i visina poreske stope. Poreski postupak miruje sve do momenta kada predstavniko telo parlament (skuptina) ne izglasa Zakon o budetu. Tek nakon donoenja Zakona o budetu sledi razrez poreza kojim se utvruje suma novca koji 1 poreski obveznik treba da plati za 1 godinu. Da bi se pravilno i tano utvrdili javni prihodi javni prihodi, potrebno je definisati osnovne elemente javnih prihoda, poreskog obveznika, poresku osnovicu, poresku stopu i poreski podsticaj. Utvrivanje poreza obavlja: 1. Poreski obveznik (samooporezivanje) 2. Poreska uprava donoenjem reenja: - U postupku poreske kontrole - U sluajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje

78. Samooporezivanje
Prema poreskom zakonu Republike Srbije utvrivanje javnih prihoda vri sam poreski obveznik samooporezivanjem i to: 1. Od strane isplatioca 2. Od strane obveznika 3. Tarifom

79. Utvrivanje javnih prihoda od strane isplatioca i poreskog obveznika

Ovde se radi o sistemu poreza po odbitku na izvoru. Isplatilac prihoda ima obavezu da prilikom isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinani period obrauna, obustavi i uplati na propisane raune javni prihod po odbitku.

51

Propisima R. Srbije uvedeno je vie oblika javnih prihoda kojima se finansiraju javni rashodi. Poreski organ ima dodatnu obavezu da u zakonom utvrenom postupku izvri kontrolu utvrivanja i upladivanja ovih javnih prihoda.

80. Utvrivanje javnih prihoda tarifom

Javni prihodi koji se utvruju tarifom su takse i odreene naknade. Za odreivanje takse koristi se taksena tarifa koja je sastavni deo zakona. Taksena tarifa je sistematizovani pregled svih usluga, poslova i drugih radnji dravnih organa za koje je propisano da se plada taksa. Takse su novane naknade za specijalne i pojedinane usluge koje dravni organi i ustanove u okviru svojih ovladenja ine na zahtev fizikih i pravnih lica. Napladuju se radi prikrivanja trokova koji su izloeni organi i ustanove prilikom vrenja usluge. Sudske takse napladuju se prilikom voenja sudskog spora kako od pravnih tako i od fizikih lica. Visina sudske takse zavisi od vrste spora. Obveznik je svako fiziko ili pravno lice koje pokrene spor pred nadlenim organom.

81. Utvrivanje javnih prihoda od strane nadlenog organa

Vri se na nain i po postupku predvienim zakonom. Utvrivanje javnih prihoda vri poreska uprava. Njoj su povereni svi poslovi kontrole, utvrivanja i naplate javnih prihoda na teritoriji R. Srbije. Poreska uprava poslove vri preko organizacionih jedinica. Poreska uprava vri utvrivanje obaveza na osnovu slededih oblika prihoda: 1. Na dobit pravnih lica 2. Od poljoprivrede i umarstva 3. Od samostalnih delatnosti 4. Od kapitalne dobiti fizikih lica 5. Od ostalih prihoda fizikih lica 6. Od prihoda na imovinu pravnih i fizikih lica 7. Od prihoda na promet proizvoda koji podleu obavezi godinje registracije... Osim poreske uprave, poslove utvrivanja javnih prihoda vre i Uprava carin a i organizacija socijalnog osiguranja. Republiki font za penzijsko i invalidsko osiguranje, Zavod za zdravstveno osiguranje i Zavod za trite rada utvruju osnovicu za obraun doprinosa za sve kategorije osiguranika.

52

82. Metode procene poreske osnovice

Procena poreske osnovice moe se utvrditi primenom slededih metoda: 1. Metodom parifikacije - procenom na bazi raspoloive uredne poslovne dokumentacije o poslovanju, procenom na bazi podataka i injenica o ostvarenom prometu utvrenih uviajem ili kontrolom, uporeivanjem sa podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istu ili slinu delatnost. 2. Medota unakrsne procene koristi se za utvrivanje osnovice poreza na dohodak graana. Osnovica se utvruje kao razlika izmeu vrednosti imovine na poetku i na kraju kalendarske godine umanjena za iznos prijavljenog dohotka, imovine steene nasledstvom, poklonom itd. 3. Indicijarna medota slui za utvrivanje minimalnog poreza na dohodak graana.

83. Naplata javnih prihoda

Sastoji se o uduzimanju odreenog iznosa od poreskog dunika radi izmirenja poreskog potraivanja. Naplata poreza javnih prihoda moe biti: 1. Redovna vri se o dospelosti poreske obaveze 2. Prinudna vri se kada redovna naplata nije namirena u predvienom roku Preska uprava moe reenjem ustanoviti privremene mere za obezbeivanje potraivanja. To su: zalono pravo na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novanim sredstvima i potraivanjima poreskog dunika. Privremene mere traju do naplate.

84. Redovna naplata poreza

Vri se o dospelosti poreske obaveze. Naplata se vri pladanjem novanog iznosa u predvienom roku. Izuzetno, poreska obaveza moe se namiriti: 1. Putem kompenzacije 2. Konverzijom portaivanja Dan pladanja poreza je dan kada je: 1. Dugovani iznos poreza prenet na propisan uplatni raun 2. Dugovani iznos upladen na poreskoj blagajni 3. Na propisan nain kupljen vrednosni papir 4. Zaplenjeni novac prenet na raun javnih prihoda 5. Doneto reenje o prenosu stvari u svojinu Republike

53

Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je dokument o kompenzaciji realizovan na zakonom predvien nain. Licu koje nije u potpunosti ili delimino platilo porez, Poreska uprava alje opomenu da odmah a najkasnije u roku od 5 dana plati porez. Poreska uprava moe i odloiti pladanje poreza: Ako je pladanje poreskog duga na dan dospelosti za poreskog obveznika neprimereno veliko opteredenje Ako bi se na taj nain nanela bitna ekonomska teta poreskom obvezniku O odlaganju odluuje ministar ili gradonaelnik. Pladanje se moe odloiti na rate, a najdue 12 meseci. Sredstva obezbeenja naplate su: 1. Hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika 2. Zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika 3. Neopoziva bankarska garancija 4. Jemstvo drugog lica 5. Menica od 2 iranta 6. Menica od poslovne banke Poreska uprava odluuje iz kojih sredstava de se najefikasnije naplatiti poreski dug. Kamata na iznos manje ili vie pladenog poreza i sporednih poreskih davanja obraunava se i plada kamata po stopi jednakoj godinjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvedanoj za 10 procentnih poena tj. 10%.

85. Prinudna naplata poreza

Postupak prinudne naplate poreza zapoinje nadleni organ onda kada poreski obveznik nije platio porez u roku koji je zakonom predvien. Poreska uprava prvo donosi reenje o prinudnoj naplati poreza gde navodi osnov poreskog duga, nepladeni porez iz opomene, obraunatu kamatu... Reenje postaje izvrno danom dostavljanja. Protiv reenja je mogude izjaviti albu u roku od 8 dana. Pokretanje postupka prinudne naplate ima za posledicu: Napladivanje iz celokupne imovine poreskog obveznika Pladanje trokova postupka prinudne naplate Postupak prinudne naplate prekida se: Ako Poreska uprava pokrene steajni postupak protiv poreskog obveznika Ako Poreska uprava odobri odlaganje pladanja poreza U sluaju ako drugostepeni poreski organ odloi izvrenje poreskog akta Poreska uprava moe doneti reenje o obustavi postupka prinudne naplate: Ako je poreska obaveza ponitena

54

Ako poreski obveznik naknadno plati poresku obavezu

Predmeti prinudne naplate odreuju se reenjem. Naplata prinudnim reenjem sprovodi se na: Novanim sredstvima poreskog obveznika Novanim potraivanjima poreskog obveznika Nenovanim potraivanjima poreskog obveznika Gotovom novcu i hartijama od vrednosti Pokretnim stvarima Nepokretnostima

86. Zaloga
Kako bi se obezbedilo poresko potraivanje u prinudnoj naplati, ustanovljava se zakonsko zalono pravo u korist poreskog poverioca. Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili ponitenja poreskog reenja. Poreska uprava reenjem nalae: 1. Popis pokretnih stvari 2. Popis nepokretnosti 3. Zabrana prenosa novanih sredstava preko rauna poreskog obveznika 4. Zabranu dunika poreskog obveznika da poreskom obvezniku plada gotovonske dugove 5. Zabranu dunika poreskog obveznika da poreskom obvezniku ispune druge oba veze prema njemu. Nakon izvrenog popisa pokretnih i nepokretnih stvari nalae se upis zalonog prava u registar pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolae predmetima prinudne naplate nad kojima je zaloga uspostavljena, osim nepokretnosti. Slubenik poreske uprave koji je ovladen za sprovoenje prinudne naplate ima pravo da ue na zemljite i u postrojenje u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost. Kada Poreska uprava namiri poreske obaveze, u roku od 2 dana se donosi reenje o brisanju zaloge. Kao privremena mera obezbeenja naplate poreza javlja se i zabrana poreskog obveznika da novane obaveze koje ima prema tredim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca. Njegovi rauni se blokiraju, a banka je duna da odmah obustavi izmirenje novanih obaveza koje on ima prema tredim licima. Prinudna naplata sprovodi se na: Novanim sredstvima poreskog obveznika Novanim potraivanjima Nenovanim potraivanjima Gotovom novcu i hartijama od vrednosti

55

Pokretnim stvarima Nepokretnostima

Prinudna naplata iz novanih sredstava je prenos sredstava sa rauna poreskog obveznika na raun javnih prihoda. Prinudna naplata iz novanih potraivanja izvrava se reenjem kojim se duniku nalae da svoj dug namiri uplatom na raun javnih prihoda. Prinudna naplata iz nenovanih potraivanja izvrava se reenjem kojim se duniku nalae da preda dugovanu pokretnu ili nepokretnu stvar Poreskoj upravi tj. Republici. Prinudna naplata iz gotovog novca ili hartija od vrednosti izvrava se reenjem koje se dostavlja banci. Banka je duna da proda hartije od vrednosti i uplati novac na raun Poreske uprave. Prinudna naplata iz pokretnih stvari vri se reenjem. Pokretne stvari se popisuju, procenjuju, plene i prodaju. Prodaja se vri putem usmenog javnog nadmetanja. Ukoliko se ne proda na prvom nadmetanju, zakazuje se drugo u roku od 8 dana. Prinudna naplata iz nepokretnosti. Nepokretnost se popisuje, odreuje se poetna vredn ost i prodaje. Ukoliko se nepokretnost ne proda, prenosi se u svojinu Republike. Ukoliko poreski obveznik nema imovinu, Poreska uprava de konstatovati to i pokrenuti steajni postupak. Kada ponovo postane solventan, Poreska uprava nastavlja sa postupkom prinudne naplate.

87. Kontrola javnih prihoda

Poslove kontrole uopte, a posebno kontrole u cilju suzbijanja sive ekonomije, Poreski organ sprovodi preko nadlenih kontrolnih organa. Cilj aktivnosti kontrolnih organa je: Da se obezbedi disciplina svih poreskih obveznika u pogledu blagovremenosti obrauna i pladanja obaveza po osnovu javnih prihoda Da se donesu odgovarajuda reenja o nalaganju mera za otklanjanje utvrenih nepravilnosti Da se bez odlaganja preduzmu mere za otklanjanje utvrenih nepravilnosti Da se u sluaju utvrenih nepravilnosti podnesu odgovarajude krivine i prekrajne prijave. Poreski sistem R. Srbije definisao je sledede kontrolne organe javnih prihoda: Kancelarijsku kontrolu Terensku kontrolu Poresku policiju U okviru Poreske uprave formirane su kancelarijska i terenska kontrola. Kancelarijska predstavlja skup radnji kojima Uprava proverava tanost , potpunost i usklaenost sa zakonom i drugim propisima podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu itd. Provera tanosti vri se uporeivanjem podataka obveznika sa podacima iz poreskog knjigovodstva i drugih slubenih evidencija kojima raspolae ili ih vodi. Kancelarijsku kontrolu vri inspektor u prostorijama Uprave.

56

Terenska kontrola vri se u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu koje odredi rukovodilac organizacione jedinice Uprave gde je poreski obveznik registrovan. Nalog za poresku kontrolu Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku neposredno pre poetka kontrole. O obavljenim slubenim radnjama i utvrenom stanju inspektor sainjava zapisnik. Zapisnik se dostavlja obvezniku u roku od 3 dana od dana zavretka kontrole. Obveznik ima pravo da u roku od 5 dana od dana prijema zapisnika podnese primedbe. Ukoliko su u primedbama izneti novi dokazi i injenice, poreski inspektor de iste oceniti, a zatim sastaviti dopunski zapisnik. Poreska uprava de doneti reenje u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika. Ako se utvrene nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone, inspektor je duan da: Zabrani obvezniku raspolaganje sredstvima na raunu, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza Privremeno zabrani obavljanje delatnosti Privremeno zabrani obavljanje pojedinih poslova Privremeno zabrani dokumentaciju Privremeno zabrani otuenje pokretne i nepokretne imovine obvezn ika. U okviru naeg sistema poreske administracije, tokom 2003. godine poela je da radi poreska policija kao posebna organizaciona jedinica za obavljanje kontrole javnih prihoda. Poreska policija organizovana je na 3 nivoa: u seditu Uprave, u regionalnim centrima, kao i u odsecima u pojedinim gradovima. Na osnovu prikupljenih obavetenja poreska policija sastavlja krivinu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala i podnosi je dravnom tuiocu. Uz krivinu prijavu dostavlja se i dokumentacija, pribavljeni izvetaji i drugi materijali relevantni za uspeno voenje postupka. Iako zamiljena kao organ koji de svojim efikasnim delovanjem suzbiti poresku evaziju, poreska policija za sada nije ostvarila svoju ulogu u punoj meri. Poslove kontrole javnih prihoda, pored navedenih organa izvravaju i inspektori fonda za obavezno osiguranje, ali samo kod doprinosa za obavezno osiguranje. Nadleni kontrolori fondova za utvrene nepravilnosti obrauna i pladanja doprinosa, sastavljaju zapisnik i donose reenje kojim se nalau kontrolisanom obvezniku da otkloni nepravilnosti.

88. Pojam poreskog sistema

Poreski sistem predstavlja ukupnost svih oblika poreza tj. javnih prihoda. Javni prihodi se javljaju u raznim oblicima: porezi, doprinosi, naknade, takse... Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najvaniji instrument prikupljanja prihoda u dravnoj ekonomiji. Porezi su instrument javnih prihoda kojim drava od subjekata svojom poreskom vladu prinudno uzima novana sredstva u cilju pokrivanja svojih finansijskih poretreba i postizanju ekonomskih i socijalnih siljeva. Poreski sistemi savremenih drava meusobno se razlikuju. Razlike nastaju usled slededih faktora:

57

1. Razvijenost privrede u razvijenim zemljama, vede uede u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu s obzirom na visok dohodak po glavi stanovnika. 2. Drutveno ekonomsko ureenje u razvijenim zemljama poreska politika se vodi kako bi se obezbedila optimalnost u ostvarivanju alokativnih i redistributivnih ciljeva. 3. Fleksibilnost pojedinih poreza uz pretpostavku da se poreske stope i poreske olakice ne menjaju, na promene u strukturi poreskog sistema utiu promene u privrednim kretanjima. 4. Struktura radne snage najefikasniji mehanizam za naplatu ovog poreza je u momentu isplate, odnosno po odbitku. 5. Stepen otvorenosti ekonomije u zemljama koje nastoje da ostvare to vede uede spoljnotrgovinskog sektora u drutvenom proizvodu vodi se rauna o poreskom sistemu i to uvoenjem poreskih oblika kojim de se podstadi izvoz.

89. Karakteristike poreskog sistema Srbije

Finansijski prihodi se u Srbiji ureuju Zakonom o budetskom sistemu. Zakonom su propisani slededi javni prihodi: 1. Porezi 2. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje 3. Naknada za koridenje dobara od opteg interesa 4. Takse 5. Samodoprinosi 6. Donacije, transferi i ostali javni prihodi Zakonom se mogu uvesti slededi porezi: porez na dobit pravnog lica, porez na dohodak graana, porez na imovinu, porez na naslee i poklon, porez na dodatu vredn ost (PDV), akcize... Odreene poreske strukture RS nepovoljnije su u odnosu na razvijene zemlje. Porez na dobit pravnog lica uestvuje u poreskoj strukturi razvijenih zemalja EU sa 7-9,2%, a u Srbiji sa 2,1-2,8% Porez na dohodak graana u zemljama EU 25%, a u Srbiji 13,1% Porez na prihode od igara na sredu u zemljama EU je 4,4-5%, a u Srbiji 2-3% Porez na upotrebu i noenje dobara je 0,9% Srbija tei izgradnji preciznog poreskog sistema. Poresku strukturu Srbije prestavljaju: Porez na dobit pravnih lica Porez na dohodak graana Porez na imovinu Porez na dodatu vrednost U procesu modeliranja poreza na dobit, poreska osnovica je proirena, a poreska stopa aktivirana i iznosi 10%

58

Kroz brojne reforme poreza na dohodak graana tei se smanjivanju praga oporezivanja i da se privreda rastereti. Prvi put je proklamovanje poreza bruto zarade, kao osnovice za oporezivanje. Oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti treba iskljuiti iz sistema oporezivanja poreza na dohodak graana jer je re o velikom riziku koji zasluuje poseban poreski tretman. to se tie poreza na imovinu, utvrivanje obaveze zasniva se na podacima iz poreske prijave, poslovnih knjiga, meutim, ti su podaci esto nepouzdani.

90. Porez na dobit pravnih lica

Je poreski oblik koji pogaa poslovni rezultat svih pravnih lica preduzeda, banke, osiguravajuda drutva, zadruge i nedobitne organizacije. Ovaj porez pladaju: 1. Akcionarska drutva 2. Drutva sa ogranienom odgovornodu 3. Ortaka drutva 4. Komanditna drutva 5. Drutveno preduzede 6. Javno preduzede Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu, kao i druga pravna lica koja ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tritu ili vrenjem usluga uz naknadu. Osnovica poreza na dobit pravnih lica predstavlja oporeziva dobit. Kao prvo vri se usklaivanje rashoda i prihoda u skladu sa zakonom. Nakon toga se sastavlja poreski bilans koji se dostavlja Poreskoj upravi (poreskom organu). Dobit koja je utvrena u poreskom bilansu predstavlja osnovicu za oporezivanje. U Srbiji je stopa poreza na dobit 10%.

91. Porez na dohodak graana

Prema Zakonu o porezu na dohodak graana, prihodi koje ostvaruju fizika lica podleu oporezivanju. To su: 1. Zarade 2. Prihodi od poljoprivrede i umarstva 3. Prihodi od samostalnih delatnosti 4. Prihodi od autorskih prava, prava srodnim autorskom i prava industrijske svojine 5. Prihodi od kapitala 6. Prihodi od nepokretnosti itd.

59

Na pojedine vrste prihoda, porez na dohodak graana plada se: 1. Po odbitku od svakog pojedinanog prihoda 2. Na osnovu reenja nadlenog poreskog organa 1. Po odbitku, od svakog pojedinano ostvarenog prihoda utvruju se i pladaju porezi na sledede prihode: Zarade Prava od autorskih prava, prava slinim autorskom i prava indistrijske svojine ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik Prava od nepokretnosti, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik Prava od kapitala Prava od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac pravno lice ili preduzetnik Prava od osiguranja lica Prava od sportista i sporetskih strunjaka 2. Po reenju nadlenog organa utvruje se i plada porez na: Prihode od poljoprivrede i umarstva Prihode od samostalne delatnosti Kapitalne dobitke Prihode na koje se ne plada porez po odbitku, odnosno kada se isplatilac prihoda nije pravno lice ili preduzetnik Obveznik poreza na dohodak graana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije ili u drugoj dravi. Rezident je fiziko lice koje: Na teritoriji Republike ima prebivalite ili centar poslovnih i ivotnih aktivnosti Na teritoriji Republike neprekidno ili sa prekidima boravi 183 danaili vie u periodu od 12 meseci Rezident je i fiziko lice koje je upudeno u drugu dravu radi obavljanja poslova za fiziko ili pravno lice rezidenta Republike Srbije Porez na dohodak graana ne plada se na primanja ostvarena po osnovu: Propisa o pravima ratnih invalida Roditeljskog i deijeg dodatka Naknade za tuu pomod i negu Naknadu za vreme nezaposlenosti Naknadu iz zdravstvenog osiguranja Pomodi u sluaju smrti zaposlenog do 35 000 din Pomodi zbog unitenja imovine elementarnom nepogodom...

60

92. Porez na zarade

Zakonodavac je predvideo brojne vrste primanja na koje zaposleni pladaju porez. Zarade su primanja koje obveznik ostvari po osnovu radnog odnosa, ukljuujudi i prihode po ugovoru o privremenom i povremenom radu. Primanjima zaposlenih smatraju se: plate, plate funkcionera, plate pripravnika, naknade za rad van radnog vremena, naknade za vreme bolovanja, otpremnina kod odlaska u penziju, primanja po osnovu volonterskog rada... Zaradom se smatraju primanja u obliku bonova, novanih potvrda, akcija... Obveznik poreza na lina primanja je fiziko lice koje ostvari ovu vrstu prihoda. Treba razlikovati momenat obrauna zarade i momenat isplate zarade. Momentom obrauna zarade isplatilac istovremeno vri i obraun visine poreza, ali tada se jo nije stekla obaveza pladanja poreza na zaradu. Do pladanja dolazi onda kada isplatilac izvri isplatu zarade. Veoma znaajan potez je uvoenje koncepta bruto zarada. Na taj nain zaposleni zaista postoje poreski obveznik jer porez na dohodak plada oz svoje zarade. Isplatu, obraun i naplatu vri poslodavac. Zaposleni je svestan razmere zahvatanja iz njegove z arade, a poslodavac ima 2 vrste trokova: zarade i dabine na zarade. Obuhvatajudi dodatke na zaradu (topli obrok, regres za koridenje godinjeg odmora...) koncept bruto zarade omoguduje zaposlenom da ubudude ostvaruje prava iz socijalnog osiguranja na osnovu svih svojih prihoda.

93. Prez na prihode od poljoprivrede i umarstva

Prihodi od poljoprivrede i umarstva ostvaruju se samostalnom delatnodu obveznika u navedenim privrednim granama. Re je o oblastima u kojima je angaovan vedi broj sitnih proizvoaa koji nisu u stanju da vode poslovne knjige. Prihodom od poljoprivrede i umarstva smatra se katastarski ili stvarni prihod. Obveznik bira da li de biti oporezovan prema stvarnom prihodu od poljoprivrede i umarstva. U tom sluaju, duan je da o tome obavesti poreski organ ili da vodi poslovne knjige kao i svaki drugi preduzima. Obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva je fiziko lice koje je vlasnik, imalac prava koridenja ili plodouivalac zemljita. Obveznikom se smatra i zakupac, poev od dana zakupa. Poreskom osnovicom prihoda od poljoprivrede i umarstva smatra se oporezovani prihod, a to je katastarski prihod. Ukoliko se odlui da plada stvarni prihod, poreska stopa je 10%.

61

94. Porez na prihode od samostalne delatnosti

Prihodi od samostalnih delatnosti su prihodi koje se ostvaruju obavljanjem privredne delatnosti, pruanjem intelektualnih i profesionalnih usluga i drugi prihodi za koje se ne plada porez na dohodak graana. Ovi prihodi se ostvaruju u industriji, komercijalnog delatnosti, slobodnim profesijama, zanatskim delatnostima itd. Obveznik je fiziko lice preduzetnik koji se bavi privrednom delatnodu. Poresku osnovicu ini oporeziva dobit. Poreska stopa je 10%. Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige ima pravo da podnese zahtev za paualno oporezivanje. To pravo moe imati: Osniva ortake radnje Preduzetnik koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine Preduzetnik u iju delatnost ulau i druga lica Preduzetnik iji je ukupan promet u godini 3 000 000 din Preduzetnik koji je obveznik poreza na dodatu vrednost Paualni iznos se utvruje u skladu sa slededim elementima: Visina prosene mesene zarade po zaposlenom Mesto na kome se radnja nalazi Opredeljenost radnje Trini uslovi u kojima se delatnost obavlja Povrina lokala Visine prihoda obveznika Starost obveznika i njegova radna sposobnost... Kod paualnog oporezivanja nadleni organ uzima u obzir sve dokaze i injenice do kojih je doao putem kontrole. Zahtev za paualno oporezivanje podnosi se nadlenom organu do 30. novembra tekude godine za narednu godinu. Ako nadleni organ ne donese reenje o paualnom oporezivanju u roku od 30 dana, smatrade se da je zahtev prihvaden. Preduzetnik kome prestaje pravo na paualno oporezivanje duan je da vodi poslovne knjige u skladu sa zakonom.

95. Porez na prihode od autorskih prava, prava slinim autorskom i prava industrijske svojine
Su prihodi od rada. To su sloeni poslovi od znaaja za drutvo. Ovde su poreske stope niske, a zakon predvia i brojne olakice i poreska osloboenja. Prihodi predstavljaju naknadu koja se ostvaruje po osnovu upotrebe, odnosno prava na upotrebu bilo kojeg od prava industrijske svojine.

62

Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu: pisanih dela, govornih dela, dramskih i muzikih dela, koreografskih, stripova, ukrtenica, patenata i sl. Obveznik je fiziko lice, autor ili vlasnik prava industrijske svojine koji ostvaruje prihod. Stopa poreza na ove prihode je 20%.

96. Porez na prihode od kapitala

Prihod od kapitala je deo profitne stope koji aktivni kapitalisti pladaju neaktivnim kapitalistima na osnovu prava posedovanja kapitala. U Zakonu o porezu na dohodak graana predvieno je da prihodi od kapitala obuhvataju: kamate i druge prihode od zajma, tednih i drugih depozita po osnovu obveznica i slinih hartija od vrednosti. Prihodi od kapitala su prihodi od investicija, prihodi od ulaganja u investicije, u kapital. Obveznik je fiziko lice koje ostvaruje ove prihode. Porez je 10%, mada bi trebal o biti 5% da bi ulaganje bilo racionalno. S obzirom na uslove privreivanja u Srbiji, neophodno je svesti poresko opteredenje na razuman nivo kako bi se vlasnici stimulisali da ulau slobodna sredstva u Srbiji.

97. Porez na prihod od nepokretnosti

Prihodi od nepokretnosti su prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup nepokretnosti, a naroito: zemljite, stambene i poslovne zgrade, delove tih zgrada, stanova i garaa. Prihod od nepokretnosti ini ostvarena zakupnina. Obveznik je fiziko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup ostvaruje prihod. Poresku osnovicu ini prihod od nepokretnosti koji se dobije kada se od bruto prihoda odbiju trokovi normiranja u visini od 10% bruto prihoda. Obvezniku se umesto normiranih priznaju stvarni trokovi koje je imao u ostvarivanju i ouvanju prihoda, ako za to podnese zahtev. Na prihode od nepokretnosti plada se porez po stopi od 20%. Zakon je odredio i mogudnost paualnog oporezivanja prihoda od nepokretnosti.

98. Porez na kapitalne dobitke

Kapitalni dobici su deo prihoda koji je ostvaren putem uvedanja vrednosti pojedinih prava iz sastava obveznikove imovine.

63

Obveznik je fiziko lice koje prodajom ili nekim drugim prenosom ostvari pozitivnu razliku izmeu prodajne i nabavne cene. Osnovica je neto kapitalni dobitak koji predstavlja razliku izmeu prodajne i nabavne cene. Nabavna cena je cena po kojoj je obveznik stekao pravo, a prodajna cena je trina cena koju utvruje poreski organ ukoliko oceni da je ugovorena cen a nia od trine. Stopa je 10%. Obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloi u reavanje svog stambenog pitanja oslobaa se pladanja poreza na kapitalni dobitak, a ako rei stambeno pitanje u roku od 12 meseci vri se povradaj pladenog poreza.

99. Porez na ostale prihode

Prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakum opreme, transportnih sredstava i druge pokretne stvari Dobici od ugovora na sredu Prihodi od osiguranja lica Prihodi od sportista...

Stopa oporezivanja je 20%. Obveznik prihoda od davanja u zakup je fiziko lice koje tu imovinu daje u zakup. Porez na ove prihode upladuje isplatilac ako vodi poslovne knjige. Obveznik poreza na dobit od igara na sredu je fiziko lice koje ostvari dobitak. Ovaj porez upladuje isplatilac prihoda. Poveznik poreza od osiguranih lica je fiziko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica. U ostale prihode spadaju i prihodi lanova ueninih, omladinskih i studentskih zadruga, prava po osnovu ugovora o delu...

100. Godinji prihod na dohodak graana

Pladaju fizika lica, rezidenti, ukljuujudi i stran rezidente, koji u kalendarskoj godini ostvare dohodak vedi od trostrukog iznosa prosene mesene zarade po zaposlenom ispladene u Republici u godini u kojoj se utvruje porez. Godinji porez na dohodak graana obuhvata zbir slededih prihoda: Zarade Oporezive prihode od osiguranja lica Oporezive prihode od samostalne delatnosti

64

Oporezive prihode od autorskih prava, prava slinih autorskim i prava inudstrijske svojine Oporezive prihode od nepokretnosti Oporezive prihode od sportista Oporezive prihode od davanja u zakup pokretnih stvari...

Godinji porez na dohodak graana plada se po stopi: Na iznos do estostruke prosene godinje razade 10% Na iznos preko estostruke prosene godinje zarade 10% + 15% preko estostruke prosene zarade

Osnovu godinjeg poreza na dohodak graana ini oporezivi dohodak, koji se dobije kao razlika izmeu dohotka za oporezivanje i linih odbitaka koji iznose: Za poreskog obveznika 40% od prosene godinje zarade po zaposlenom ispladene u Republici Za izdravanje lana porodice 15% od prosene godinje zarade po zaposlenom ispladene u Republici

101. Porezi na imovinu

Obuhvataju one poreske oblike koji za poreski objekat imaju imovinu. Imovinu ine subjektivna imovinska prava i sve imovinske obaveze fizikih ili pravnih lica. U subjektivna imovinska prava spadaju stvarna prava: pravo svojine, zalono pravo, prava intelektualne svojine... Imovina se moe nadi u statici i dinamici. Imovina u statici podrazumeva da se imovina koristi, poseduje. Imovina u dinamici podrazumeva njeno prenoenje sa jednog lica na drugo, podrazumevajudi i nasleivanje. Zakonom o porezima na imovinu utvreni su porez na imovinu u statici, porez na naslee i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.

102. Porez na imovinu (u statici)

Porezom na imovinu oporezuje se imovina u njenom statikom obliku. Ovaj porez u Srbiji se plada na slededa prava na nepokretnosti: Pravo svojine tj pravo svojine na graevinskom zemljitu povrine preko 10 ari Pravo stanovanja

65

Pravo zakupa stana ili stambene zgrade Pravo koridenja gradskog graevinskog zemljita povrine preko 10 ari

Nepokretnostima se smatraju: zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovni prostor, garae i drugi graevinski objekti. Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava. Obveznik je fiziko i pravno lice koje je imalac prava na nepokretnostima. Ukoliko ima vie vlasnika, poreski obveznik je svako od njih srazmerno svom udelu. Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se plada porez. Vrednost nepokretnosti se utvruje primenom osnovnih i ko rektivnih elemenata. Osnovni elementi su korisna povrina i prosena trina cena kvadratnog metra odgovarajudih nepokretnosti na teritoriji optine. Korektivni elementi su lokacija nepokretnosti, kvalitet nepokretnosti i drugi elementi koji utiu na trinu vrednost nepokretnosti. Stope poreza na imovinu iznose: Na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige do 0,4% Na prava na zemljitu kod obveznika koji ne vodi poslevne knjige do 0,3% Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika Zakonodavac je predvideo vedi broj poreskih osloboenja. U tom smislu, ne plada se porez na imovinu i na prava na nepokretnostima: 1. U dravnoj svojini koje koriste dravni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 2. Diplomatska i konzularna predstavnitva 3. U svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica 4. Koje su od nadlenog organa proglaene kulturnim ili istorijskim spomenicima 5. Poljoprivredno i umsko zemljite koje se ponovo privodi nameni 5 godina 6. Putevi, luke obale, pruge, aerodromske piste, brane 7. Graevinskom zemljitu 8. Skladita ljudi i dobara od ratnih dejstava 9. Ekonomske zgrade u poljoprivredi 10. Objekti za obavljanje komunalnih delatnosti itd.

103. Porez na naslee i poklon

Prenos imovine bez naknade moe se vriti izmeu ivih ljudi, kao i za sluaj smrti. Prenos imovine bez naknade izmeu ivih ljudi vri se poklonom, dok se za sluaj smrti vri nasleivanjem. Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu zavetanja (testamenta).

66

Porez na naslee i porez na poklon ureuju se istim zakonom. Kada ne bi postojala obaveza pladanja poreza na poklon, ved samo porez na naslee, vlasnik bi mogao za ivota da pokloni imovinu naslednicima i time bi naslednici izbegli porez. Porezom na naslee i poklon u Srbiji oporezuju se prava na nepokretnostima koje naslednici odnosno poklonoprimci nasleuju ili prime na poklon. Ovim porezom obuhvadeni su: pravo svojine, pravo stanovanja, pravo zakupa stana, pravo koridenja javnog graevinskog zemljita. Nepokretnostima se smatraju: zemljite, stambene i poslovne zgrade, garae... Poreska obaveza u odnosu na naslee nastaje danom pravnosnanosti reenja o nasleivanju. Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleivanja ili poklona konstitu isano pravo plodouivanja, poreska obaveza nastaje danom prestanka tog prava. Obveznik poreza na naslee i poklon je rezident i nerezident Srbije koji nasledi ili primi poklon odreeno pravo na nepokretnosti koje se nalazi na teritoriji Srbije. Naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti. Naslediti moe i zaeto dete, pod uslovom da se ivo rodi. Naslediti moe i pravno lice. Ostavioca nasleuju: potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njihova brada i sestre i njihovi potomci, njegovi dede i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci... Nasleuje se po naslednom redu, naslednici blieg naslednog reda iskljuuju naslednike daljeg naslednog reda. I nasledni red ostavioevi potomci, deca, unuci, praunuci i brani drug II nasledni red brani drug, roditelji i njihovi potomci III nasledni red ostavioevi dede i babe i njihovi potomci Republika Srbija je poslednji nasledni red. Osnovica poreza na naslee je trina vrednost nasleene imovine umanjene za vrednost duga i trokova koje obveznik duan da plati. Stope poreza na naslee i poklon su progresivne. Stopa je 1,5% za prvi i drugi nasledni red, a tredi i dalji nasledni redovi 2,5%. Meutim, postoje i poreska osloboenja. Porez na naslee i poklon ne plada se na novac i pokretne stvari. Porez ne plada: Naslednik prvog reda, brani drug i roditelj ostavioca Naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda Naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda na jedan nasleen odnosno poklonjen stan ako je tu iveo najmanje godinu dana Poklonoprimac na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku Fond i fondacija Naslednik, odnosno poklonoprimac specijalnih putnikih automobila sa ureajima za bolesnike Takoe, porez se ne plada na: Prenos akcija bez naknade u spotupku privatizacije Prenos obveznica Prenos dunikih hartija od vrednosti

67

104. Porez na prenos apsolutnih prava

Pogaa imovinu u dinamici. Njime se oporezuje prenos uz naknadu odreenih prava. Ovaj porez za svoj objekat ima akte pravno-ekonomskog prometa teretnog karaktera kao to su ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o prenosu prava intelektualne svoji ne i sl. Prenosom uz naknadu smatra se i: Sticanje prava svojine i drugih prava na osnovu pravosnanih sudskih odluka Prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u sluaju steaja, likvidacije i sl. Prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plada PDV itd. Poreska obaveza nastaje danom zakljuivanja ugovora o prenosu apsolutnih prava. Ako se prenos apsolutnih prava vri po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdravanja. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno primalac odreenih prava. Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze ukoliko nije nia od trine vrednosti. Ukoliko poreski organ utvrdi da je ugovorena cena nia ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave utvrdi poresku osnovicu u visini trine vrednosti. Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose: Na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti 0,3% Na prenos ostalih apsolutnih prava 2,5% Porez na prenos apsolutnih prava ne plada se: 1. Kada se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda 2. Kada se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzulatnih predstavnitava stranih drava 3. Kada pravno ili fiziko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost pribavlja putem razmene poljoprivredno ili umsko zemljite radi njegovog grupisanja 4. Kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doivotnog izdravanja branog druga 5. Kod ulaganja apsolutnih prava u akcionarska drutva, odnosno drutva sa ogranienom odgovornodu Porez na prenos apsolutnih prava ne plada se ni kada fiziko lice kupuje prvi stan do 40 metara kvadratnih pod uslovom da je kupac punoletni dravljanin RS, da do 1. Jula 2006. godine nije imao u svojini stan na teritoriji RS. Ako je stan vedi od 40 kvadrata onda se porez plada na tu razliku povrine.

68

105. Utvrivanje i naplata poreza na imovinu

Utvrena je Zakonom o porezima na imovinu, ali i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Utvrivanje poreza vri se na osnovu podnesaka iz poreske prijave, poslovnih knjiga... Obveznik poreza na imovinu duan je da podnese poresku prijavu sa tanim podacima do 31. marta godine za koju se vri utvrivanje poreza. Ova obaveza se ne odnosi na obveznika koji plada porez na dohodak graana za prihode od poljoprivrede i umarstva prema katastarskom prihodu. Obveznik poreza na imovinu koji je podneo poresku prijavu nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu osim u sluaju promene podataka. Porez na imovinu utvruje se reenjem poreske uprave. Godinji porez na imovinu plada se kvartalno u roku od 45 dana od dana poetka kvartala.

106. Utvrivanja i naplata poreza na naslee i poklon

Porez na naslee i poklon utvruje se reenjem Poreske uprave. Obveznik je duan da podnese poresku prijavu sa tanim podacima u roku od 10 dana od dana poreske obaveze. Poreska prijava se podnosi poreskoj jedinici Poreske uprave u optini na ijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleuje ili prima na poklon. Ako obveznik nasleuje ili prima na poklon samo gotov novac, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, vazduhoplovu, prava intelektualne svojine i druge pokretne stvari, prijava se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave u optini na ijoj teritoriji obveznik ima prebivalite, ondno sedite. Porez na naslee i poklon plada se u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Poklonodavac se moe obavezati da de platiti porez na poklon supsidijarno pladanje.

107., 108. Utvrivanje i naplata poreza na prenos apsolutnih prava po reenju poreske uprave
Pravilo je da se porez na prenos apsolutnih prava utvruje reenjem Poreske uprave. Obveznik na prenos apsolutnih prava duan je da podnese poresku prijavu sa tanim podacima u roku od 10 dana od dana nastakna poreske obaveze. Prijava se podnosi u ogranizacionoj jedinici poreske uprave na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost u sluaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnostima. U sluaju ostalih

69

apsolutnih prava, prijava se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave u optini na ijoj teritoriji obveznik ima prebivalite. Sud je duan da Poreskoj upravi, nakon overe potpisa ugovaraa na ugovoru kojim se vri prenos prava svojine dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od 10 dana od overe. Centralni registar duan je da Poreskoj upravi dostavi podatke o obaveljnom prenosu hartija od vrednosti u roku od 10 dana od dana izvrenja prenosa. Porez na prenos apsolutnih prava koji se utvruje reenjem Poreske uprave plada se u roku od 5 dana od dana dostavljanja reenja.

109. Utvrivanja i naplata poreza na prenos apsolutnih prava po odbitku

Kada se prenos apsolutnih prava na hartije od vrednosti vri uz naknadu u novcu, porez na prenos apsolutnih prava plada se po odbitku od trine vrednosti prenetog apsolutnog prava bez umanjenja za naknade koje obveznik prava ima u postupku sprovoenja prenosa prava pred Centralnim registrom kao poreske osnovice. Centralni registar, u ime i za raun obveznika obraunava, obustavlja i uplad uje porez na propisan raun javih prihoda. Za poslove Centralni registar moe od obveznika naplatiti proviziju u skladu sa aktima Centralnog registra uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

110. Porez na dodatu vrednost PDV

Radi harmonizacije poreske politike sa standardima EU, Republika Srbija je uvela porez na dodatu vrednost. Porez na dodatu vrednost je opti porez na potronju koji se obraunava i plada na isporuku dobara i pruanja usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na izvoz dobara. PDV se obraunava i plada u svakoj fazi proizvodnje i prometa dobara i usluga do krajnje potronje, ali tako da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti stvorene u toj fazi. Predmet oporezivanja PDV-a su: 1. Isporuka dobara i usluga koje poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti, i 2. Uvoz dobara u Republiku. Da bi neka isporuka dobara i usluga bila pretmet oporezivanja potrebni su uslovi: 1. da je izvrena isporuka i pruena usluga 2. da je isporuku izvrio obveznik PDV-a 3. da je promet izvren u Republici 4. da je proment izvren uz naknadu 5. da je promet izvren u okviru obavljanja delatnosti

70

Promet dobara je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima moe da raspolae kao vlasnik. Dobra mogu biti: sirovina, gotova roba, gotovi proizvodi, stvari... i nematerijalne stvari voda, elektrina energija, gas, toplotna energija. Prometom dobara smatraju se i specifine vrste isporuke dobara: prodaja dobara na osnovu ugovora o lizingu isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plada provizija pri prodaji prvi prenos prava raspolaganja na novoizgraenim graevinskim objektima prvi prenost vlasnikog udela na novoizgraenim graevinskim objektima razmena dobara za druga dobra i usluge Sa prometom dobara uz naknadu izjednaava se sopstvena potronja i drugi oblici davanja bez naknade i to: uzimanje dobara koji su deo poslovne imovine poreskog obveznika za line potrebe osnivaa, zaposlenih... svaki drugi promet dobara bez naknade iskazani rashod iznad koliine utvrene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije. Prometom dobara i usluga smatra se i: prenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, zatitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine predaja dobara proizvedenih po nalogu naruioca razmeni usluga za dobra ili usluge predaji jela i pida za konzumiranje na licu mesta prenos vlasnikog udela na nepokretnostima ustupanje drugih udela ili prava Za poreskog obveznika karakteristino je sledede: samostalnost u obavljanju prometa dobara i usluga promet dobara i usluga vri se u okviru obavljanja delatnosti delatnost predstavlja trajnu aktivnost postoji cilj ostvarivanja prihoda Obveznik PDV-a je lice koje u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet vei od 4 000 000 dinara ili pri otpoinjanju delatnosti proceni da u narednih 12 meseci nede ostvariti promet vedi od 2 000 000 dinara. Poreski dunik je lice koje je duno da plati PDV. To su slededa lica: poreski obveznik koji samostalno obavlja promet dobara i usluga poreski punomodnik kojeg odredi strano lice primalac dobara i usluga, ako strano lice ne odredi poreskog punomodnika lice koje uvozi dobro...

71

Poreska obaveza nastaje danom kada se izvri: promet dobara i usluga naplata nastankom obaveze pladanja carinskog duga kod uvoza dobara Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga je iznos naknade koje obveznik prima za isporuena dobra ili pruene usluge.

111. Poseban postupak oporezivanja

U sistemu poreza na dodatu vrednost utvren je poseban postupak oporezivanja malih obveznika: poljoprivrednika, turistikih agencija, polovnih dobara, kolekcionarskih dobara i antikviteta. 1. Mali poreski obveznici: status malih poreskih obveznika imaju pravna i fizika lica iji ukupan promet dobara i usluga ne prelazi iznos od 4 000 000 din, odnosno ako se pri otpoinjanju delatnosti proceni da u narednih 12 meseci nede ostvariti ukupan promet vedi od 2 000 000din. Mali obveznik koji u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet vei od 2 000 000din moe na poetku kalendarske godine da se opredeli na obavezu pladanja poreza na dodatu vrednost. Ukoliko se za to opredeli, duan je da plada porez najmanje 2 godine. 2. Poljoprivrednici: su lica koja su obveznici poreza na dohodak graana na prihode od poljoprivrede i umarstva na osnovu katastarskog prihoda koji imaju pravo na naknadu po osnovu poreza na dodatu vrednost. Ako poljoprivrednik izvri promet dobara i usluga, obveznik je duan da obrauna naknadno porez na dodatu vrednost u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga o emu izdaje priznanicu. Obveznici imaju pravo da odbiju iznos naknade poreza na dodatu vrednost kao prethodni porez. 3. Turistika agencija: u smislu poreza na dodatu vrednost, smatra se obveznik koji putnicima prua turistike usluge i u odnosu na njih istupa u svoje ime, a za organizaciju putovanja prima dobra i usluge drugih obveznika koje putnici neposredno koriste. Osnovica jedinstvene turistike usluge koje prua turistika agencija je razlika izmeu naknade koju plada putnik i stvarnih trokova koje plada turistika agencija. 4. Polovna dobra, umetnika dela, kolekcionarska dobra i antikviteti: Polovnim dobrom smatra se svaka koridena pokretna stvar koja je namenjena za dalju upotrebu. Osnovica za promet polovnih dobara je razlika izmeu prodajne i nabavne cene dobra.

72

112. Povradaj, refakcija i refundacija poreza na dodatu vrednost

Ako je iznos prethodnog poreza na dodatu vrednost vedi od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povradaj razlike. Ako je obveznik ne opredeli na povradaj, razlika mu se priznaje kao kredit. Pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost ima strani obveznik koji izlae na sajmovima u Republici pod uslovom da u Republici Srbiji ne vri promet dobara i usluga, i da je platio porez. Refakcija poreza na dodatu vrednost stranom obvezniku moe se izvriti za dobra koja mu se isporuuju odnosno za usluge koje mu se pruaju i to za: Iznajmljivanje, ureenje, izradu i popravku izlobenog prostora Elektrinu energiju, vodu, grejanje, plin itd. Usluge smetaja Parkiranje Pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost imaju i tradicionalne crkve i verske zajednice za dobra koja im se isporuuju u Republici pod uslovom: Da je promet dobara i usluga oporeziv Da je PDV za isporuena dobra iskazan u raunu u skladu sa zakonom. Pravo na refakciju mogu da ostvare diplomatska i konzularna predstavnitva: Ako su isporuke ili uvoz dobara oporezive PDV-om Ako je PDV-om za promet dobara i usluga iskazan u raunu u skladu sa ovim zakonom Ako je ukupna vrednost dobara i usluga iskazana u raunu, odnosno vrednost dobara iskazana u carinskom dokumentu veda od 50, bez PDV-a osim za nabavku goriva za motorna vozila. Pravo na refundaciju PDV-a ima i fiziko lice, punolentni dravljanin, sa prebivalitem na teritoriji Srbije koji kupuje prvi stan, pod uslovom: Da od 1. jula 2006 do dana overe ugovora o kupoprodaju na osnovu kojeg stie prvi stan nije imao u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije. Da je ugovorena cena stana sa PDV-om u potpunosti ispladena prodavcu. Pravo na refundaciju nema: Kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV-a po osnovu kupovine prvog stana lan porodinog domadinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju u sluaju kada taj lan porodinog domadinstva kupuje prvi stan itd.

73

113. Akcize
Akcizama se pogaa potronja tano odreenih dobara. Zakonom o akcizama odreeno je da se akcita plada na sledede proizvode: 1. Derivate nafte 2. Duvanske preraevine 3. Kafu 4. Alkoholna pida Akciza pogaa tano odreenu grupu proizvoda. Trenutak nastanka akcize je momenat putanja u promet akciznih proizvoda ili njihov izvoz. Obveznik akcize je proizvoa, lice koje uveze proizvod na koje se plada akciza. Osnovicu za obraun akcize ini jedinica mere. Osnovicu za obraun akcize pri uvozu kafe ini vrednost proizvoda utvrena po carinskim propisima, uvedanu za iznos uvoznih dabina. Prodajnom cenom smatra se ukupna naknada koju kupac plada prodavcu za k upljene proizvode u kojoj se uraunavaju svi trokovi, a koja ne sadri akcizu. Akciza se plada zavisno od visine akciznog proizvoda u zakonom utvrenom iznosu koji se usklauju tromeseno prema kretanju stope rasta cena na malo. Uvoenje akciza u na poreski sistem dovelo je do toga da je naa potronja akciznih proizvoda oporezovana dvostruko. Jednom je oporezovanje izvreno akcizom, a drugi put porezom na promet. Fiskalni efekat akcize u naem poreskom pravu je neosporan. Od uvoenja njeno uede u javnim prihodima neprestalno raste.

114. Porez na upotrebu, dranje i noenje dobara

Njima se oporezuje upotreba, dranje i noenje: motornih vozila, plovila, vazduhoplova i registrovanog oruja. 1. Porez na upotrebu motornih vozila plada se prema radnoj zapremini motora i to posebno za automobile i kombi vozila, a posebno za motorcikle. Zakonodavac je predvideo umanjenje poreza za uvoz preko 5 godina starosti: 15% kod vozila od 5 do 8 godina starosti 25% kod vozila od 8 do 10 godina starosti 40% kod vozila preko 10 godina starosti Vojni invaliti, civilni invalidi rata, invaliti sa preko 80% telesnog otedenja osloboeni su poreza. Obveznik poreza je fiziko i pravno lice na ije ime glasi registracija. Bez dokaza o pladenom porezu lica ne mogu registrovati vozila. 2. Porez na registrovano oruje plada se u godinjem iznosu u zavisnosti od vrste oruja. Od pladanja ovog poreza osloboene su streljake organizacije.

74

Obveznik je fiziko i pravno lice na koje glasi oruani list. Porez se plada u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja nadlenog poreskog organa. 3. Porez na upotrebu plovnih objekata. Obveznik je fiziko i pravno lice na ije je ime plovilo upisano. Porez se plada u zavisnosti od duine plovila, radne zapremine motornog pogona. Umanjenje poreza na plovila preko navrenih 5 godina: 10% kod plovila od 5 do 8 godina starosti 20% kod plovila od 8 do 10 godina starosti 30% kod plovila preko 10 godina starosti 4. Porez na upotrebu vazduhoplova. Obveznik je fiziko i pravno lice na ije ime je vazduhoplov upisan u registar. Porez se plada u zavisnosti od namene vazduhoplova. Umanjenje poreza na vazduhoplov preko 5 godina starosti: 10% kod vazduhoplova od 5 do 8 godina starosti 20% kod vazduhoplova od 8 do 10 godina starosti 30% kod vazduhoplova preko 10 godina starosti Porez se ne plada za vazduhoplove koji se koriste za sport.

115. Porez na premije neivotnog osiguranja

Ovim porezom oporezuju se premije osiguranja koje se ostvaruju zakljuivanjem i izvravanjem ugovora o poslovima neivotnog osiguranja u Srbiji. Obveznik poreza na premije osiguranja je drutvo za osiguranje koje zakljuuje ugovore o poslovima neivotnog osiguranja, i napladuje premije osiguranja. Poreska osnovica za obraunavanje poreza na premije osiguranja je ukupan iznos premije osiguranja. Porez se plada po stopi od 5% Ovaj porez se ne plada kod: Osiguranja od posledice nepogode Osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja Dobrovoljnog zdravrstvenog osiguranja Osiguranja izvoznih kredita Osiguranja stambenih kredita Osiguranja poljoprivrednih kredita.... Obaveza pladanja poreza na premije neivotnog osiguranja nastaje u trenutku zakljuivanja ugovora o osiguranju. Poreski obveznik duan je da vodi rauna o evidenciji koji obezbeuje vrenje kontrole obrauna i pladanja poreza na premije osiguranja.

75

116. Doprinos za obavezno socijalno osiguranje

Ureeni su Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Doprinosima se obezbeuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to: Penzijskog i invalidskog osiguranja Zdrazvstvenog osiguranja Osiguranja za sluaj nezaposlenosti Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje Obveznik je osiguranik, i to: 1. Zaposleni 2. Izabrana lica koja ostvaruju razliku zarade 3. Lica koja obavljaju poslove preko zadruge 4. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji ureuje finansijsku podrku porodicama sa decom 5. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji ureuje obavezno zdravstveno osiguranje 6. Preduzetnici 7. lanovi privrednog drutva 8. Samostalni umetnici 9. Svetenici i verski slubenici 10. Domadi dravljani zaposleni u inostranstvu itd. Poslodavac je obveznik dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za sta osiguranja koji se zaposlenom rauna sa uvedanim trajanjem u skladu sa zakonom. Obveznik doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za sluaj invalitnosti i telesnog otedenja po osnovu povrede na radu su: 1. Zadruge 2. Organizacije za zapoljavanje 3. Organ, organizacija ili ustanova (kola, fakultet) kod koje se uenik nalazi 4. Organ, organizacija ili ustanova kod koje se obavlja volonterski rad 5. I drugi pravni subjekti Stope po kojoj se plada i obraunava doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 22%, a kada se doprinos plada za osnovicu i na osnovicu onda je 11%. Doprinosi za zdravstveno osiguranje Pladaju osiguranici u skladu sa zakonom kojim se ureuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, i to: 1. Zaposleni 2. Izabrana, imenovana lica koja ostvaruju razliku zarade 3. Lica koja obavljaju povremene poslove po ugovoru

76

4. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji ureuje finansijsku podrku porodici sa decom 5. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji ureuje obavezno zdravstveno osiguranje 6. Preduzetnici 7. Osnivai privrednog drutva 8. Poljoprivrednici 9. Samostalni umetnici 10. Svetenici 11. Monasi i monahinje 12. Domadi dravljani zaposleni u inostranstvu 13. Inostrani penzioneri Obveznici doprinosa na osnovicu su poslodavci za: Zaposlene za vreme nepladenog odsustva Strane dravljane koji na teritoriji Srbije rade kod domadeg poslodavca Stope po kojoj se obraunava i plada doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje je 12,3%, kada te doprinose plada istovremeno iz osnovice i na osnovicu 6,5%

Doprinosi za osiguranje za sluaj nezaposlenosti Obveznici su : 1. Zaposleni 2. Izabrana lica koja ostvaruju razliku zarade, poljoprivrednici, samostalni umetnici... 3. Lica koja obavljaju povremene poslove po ugovoru Stope po kojoj se obraunava i plada doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti je 1,5%. Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada tj. plata. Za upudene radnike, osim ako nisu obavezno osigurani, osnovica doprinosa je iznos zarade koju bi ostvarili u Srbiji na istim poslovima. Upudeni radnik je lice koje za poslodavca sa seditem u Srbiji obavlja poslove u drugoj dravi. Za domade dravljane koji su koji su zaposleni u Srbiji kod stranih ustanova osnovica doprinosa je zarada, tj. plata.

117. Takse i naknade

Taksa je javni prihod koji drava napladuje od fizikih i pravnih lica kao novani ekvivalent za usluge koje ine administrativni, sudski, carinski i drugi organi drave na svim nivoima njihove organizovanosti. Napladuje se po taksenoj tarifi. Moguda su i taksena osloboenja i olakice iz ekonomski i socijalnih razloga.

77

Takse se dela na: 1. Administrativne 2. Sudske 3. Komunalne Administrativne takse Pladaju se za spise i radnje u upravnim stvarima. Republike administrativne takse ureene su odredbama Zakona o republikim administrativnim taksama. Obveznik takse je podnosilac zahteva kojim se postupak pokrede, odnosno radnje propisane tarifom. Taksa se plada u trenutku nastanka taksene obaveze. Obaveza pladanja administrativne takse nastaje: 1. Za za podneske u trenutku kada se predaju 2. Za reenja, dozvole u trenutku podnoenja zahteva za njihovo izdavanje 3. Za upravne radnje u trenutku podnoenja zahteva za izvrenje tih zahteva Taksa se plada u administrativnim taksenim markama jedinstvene emosije ili u novcu. Taksena marka se lepi na zahtev. to se tie osloboenja, pladanja taksi su osloboeni: organi i organizacije RS, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, crveni krst... Taksa se ne plada za: spise i radnje u postupku koji se vode po slubenoj dunosti, spise i radnje u postupku za povradaj, u postupku za ispravljanje greaka, prijave za upis u matine knjige, spise i radnje u vezi sa kolovanjem uenika, u vezi sa regulisanjem vojne obaveze, za sahranjivanje... Optinske administrativne takse su izvorni javni prihodi koje ostvaruju jedinice lokalne samouprave. Sudske takse Se pladaju u postupku pred sudovima. Obveznik je lice po ijem predlogu se preduzimaju radnje u sudskom postupku. Sudske takse pladaju se za podneske, za sudske prepise, sudske odluke, poravnanja itd. Sudska taksa plada se najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka taksene obaveze. Pladaju se u sudskim taksenim markama ili u gotovom novcu. Taksene marke lepe se na sudske spise. Taksa u iznosu do 1000 din plada se u sudskim taksenim markama, a preko 2000 din u gotovom novcu. Od pladanja takse osloboeni su Republika, dravni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacija Crvenog krsta... Lice koje je platilo taksu koju nije bilo duno da plati ima pravo na povradaj. Komunalne takse Skuptina jedinice lokalne samouprave moe uvoditi lokalne komunalne takse za koridenje prava, predmeta i usluga. Obveznik je korisnik prava, predmeta i usluga.

78

Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za: 1. Isticanje firme na poslovnom prostoru 2. Dranje motornih drumskih i prikljunih vozila 3. Koridenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija 4. Dranje kunih i egzotinih ivotinja 5. Dranje restorana 6. Dranje amaca i splavova... Optine mogu utvrditi lokalne komunalne takse u razliitoj visini, zavisno od vrste delatnosti, povrine I tehniko upotrebnih karakteristika objekata... Jedinica lokalne samouprave moe uvesti i boravinu taksu. Obveznik je graanin koji koristi uslugu smetaja u turistikom objektu izvan svog prebivalitva. Ostale takse Zakonom o kinematografiji uvedene su takse za prikazivani film na TV-u i na kontrolnu markicu na video kasete. Ostale takse uvedene su i drugim zakonima. Zakon o zatiti od poara, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o drutvenoj brizi o deci, Zakon o sanitarnom nadzoru...

Naknade Uvode se razliitim zakonima, a za koridenje dobara od opteg interesa. Zakonom o vodama uvedene su naknade za koridenje vode, odvodnjavanje, navodnjavanje, koridenje vodoprivrednih objekata... Zakonom o umama: naknada za iskrenu umu, za koridenje umskog zemljita... Zakon o javim putevima: godinja naknada za motorna vozila, naknada za vanredni prevoz, putarina... Zakon o igrama na sredu: naknada za klaenje... Zakon o duvanu, Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o veterinarstvu...

118. Carine pojam, funkcionisanje, elementi...

Carina je dabina koja se napladuje na stranu robu prilikom njenog ulaska ili izlaska u zemlju. To su javni prihodi i slue za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike. Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti: uvozne, izvozne i provozne. Prema nainu obrauna i naplate, carine mogu biti: carine od vrednosti, specifine i kombinovane. Prema ekonomsko politikom dejstvu: fiskalne, zatitne, prohibitivne, retorzivne, preferencijalne, diferencijalne, antidampinke, kompezatorne i sezonske.

79

U naoj zemlji, utvrivanje i naplata carina ureeni su Zakonom o carini i Zakonom o carinskoj tarifi. Carinski dug prilikom uvoza nastaje: 1. Stavljanjem robe koja podlee pladanju uvoznih dabina u slobodan promet ili 2. Stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa deliminim oslobaanjem od pladanja uvoznih dabina 3. Nezakonitim unoenjem robe koja podlee pladanju uvoznih dabina 4. Troenjem robe u slobodnoj zoni koja podlee pladanju carina itd. Iznos duga o kome je dunik obaveten mora biti pladen u roku od 8 dana, a najkasnije do 30 dana. Carinski dug se gasi: Pladanjem iznosa carinskog duga Ponitavanjem iznosa carinskog duga Nastupanjem zastarelosti potraivanja Elementi carine: Carinski obveznik je fiziko, pravno ili drugo lice koje ima prebivalite u Srbiji. To je: 1. Fiziko lice koje ima prebivalite na teritoriji Srbije 2. Pravno lice koje ima sedite tj. stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije. Carinski organ je nadlena organizaciona jedinica. Carinsko podruje Srbije obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazduni prostor iznad Srbije. Carinski pogranini pojas je deo podruja u irini od 15km od carinske linije Srbije. Carinski prelaz je mesto odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe. Carinska roba je roba koja se uvozi, unosi ili prima. Carinski nadzor je skup optih mera i radnji Uprave carina u cilju sprovoenja carinskih propisa u odnosu na robu koja podlee carinskom nadzoru Carinska kontrola je preduzimanje radnji od strane Uprave carina kao to su: pregled robe, uzimanje uzoraka, kontrola dokumentacije, pregled prtljaga... Uvozne dabine su carine i druge dabine koje se pladaju pri uvozu robe. Carinska vrednost je njena transakcijska urednost. Carinski postupak je postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladitenja, postupak privremenog uvoza...

119. Samodoprinosi
Je lokalni javni prihod koji u naem poreskom sistemu postoji od 1916. godine. Inicijativu za donoenje odluke o uvoenju samodoprinosa podnose odbornici lokalne samouprave. Za predlog odluke o uvoenju samodoprinosa graani se izjanjavaju referendumom. Odluka o uvoenju samodoprinosa sadri podatke koji se odnose na: 1. Namene za koja se sredstva prikupljaju 2. Podurje na kome se sredstva prikupljaju

80

3. Vreme za koje se sredstva prikupljaju 4. Ukupan iznos sredstava 5. Obveznice, nain i rokove izvravanja samodoprinosa 6. Visinu samodoprinosa 7. Nain voenja evidencije o sredstsvima 8. Nain ostvarivanja nadzora graana u namenskom koridenju sredstava... Osnovicu samodoprinosa ine plate zaposlenih, prihodi od poljoprivrede i umarstva, prihodi od samostalnih delatnosti i penzije. Obraun i naplata samodoprinosa vri se na nain i u rokovima odreenim odlukom. Stopa samodoprinosa je proporcijalna i odreuje se odlukom. Samodoprinos se ne moe uvoditi na primanja i imovinu koji su zakonom izuzeti od oporezivanja.

120. Javni zajam

Je jedan od oblika prikupljana javnih prihoda. Najvaniji razlog raspisivanja javnog zajma je: 1. Vremensko nepoklapanje izmeu priliva prihoda i dospeda obaveza drave da podmiri odreene rashode 2. Nemogudnost drave da prikupi potrebna sredstva 3. Potrebe da se podmire vanredni rashodi 4. Zahtev da se teret izvrenja odreenog rashoda drave prebaci na budude generacije... Javni zajmovi se ne mogu smatrati pravim javnim prihodima, kao to su to porezi i takse. Javnim zajmom drava pozajmljuje novac, koji kasnije vrada zajedno sa kamatom. Srbija se moe zaduivati izdavanjem obveznica ili na drugi nain. Zakonom se raspisuje zajam. Zajam sa javnim upisom moe biti raspisan radi finansiranja programa od interesa za RS. Upisnici zajma sa javnim upisom mogu biti sva pravna i fizika lica. Sredstva zajma se mogu koristiti za namene za koje je zajam raspisan. Zakonom kojim se raspisuje zajam ureuje se: 1. Namena zajma 2. Ukupan iznos zajma 3. Upisnici zajma 4. Visina kamate 5. Rokovi i nain otpladivanja zajma

81

121. Pojam budeta

Budet se definie shodno razvoju drutva. Budet je akt koji sadri prethodno odobrenje javnih prihoda i rashoda. Budet je plan, raunarski dokument, pravni akt, politiki akt, ekonomski akt, finansijski akt. Budet je osnovna finansijska institucija svake drave za finansiranje opte potronje, odnosno za zadovoljavanje optih drutvenih potreba. Na zakon o budetu iz 2007. godine definie budet kao primanje na osnovu zaduivanja i prodaje finansijske imovine i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine. Sve definicije o budetu sadre izvesna zajednika obeleja: 1. Budet je javni akt 2. Budet je jednogodinji akt 3. Budet je predvianje 4. Budet je intrument socijalne politike Budet se donosi po utvrenoj zakonskoj proceduri u formi zakona. Donosi se na period od 12 meseci. Budetska godina se poklapa sa kalendarskom godinom. Budet je plan prihoda i rashoda za odreeni period. Ostvarivanje ciljeva zavisi od niza faktora. Na neke drava moe da utie, a na druge ne moe. Politikom budeta ostvaruje s e politika privrednog i regionalnog razvoja, vri se preraspodela nacionalnog dohotka. Budet je instrument izgradnje socijalnog mira graana i kolektiviteta.

122. Budetska naela

Predstavljaju skup pravila koji se primenjuju u procesu primene, izrade, donoenja i izvrenja budeta. Znaajno je: 1. Naelo potpunosti 2. Naelo realnosti 3. Naelo jedinstva 4. Naelo jednogodinosti 5. Naelo finansijske ravnotee 6. Naelo specijalizacije 7. Naelo javnosti Osnovno naelo budeta zahteva da svi prihodi i rashodi budu uneti u budet zemlje. Budet predstavlja plan prihoda i rashoda drave za odreen vremenski period. Prema naelu jedinstva, budet je jedan jedinstveni dokument. Primena principa jedinstva pri izradi budeta omogudava: Vedu preglednost budeta Uspeniju i potpuniju kontrolu, i Podmirenje potreba po stepenu hitnosti.

82

Budet se donosi za jednu godinu pre svega zbog: Tanosti predvianja budetskih prihoda i rashoda Potpunosti i efikasnosti u sastavljanju zavrnog rauna. Budet mora biti uravnoteen. Meutim, u praksi dolazi do neravnotee izmeu budetskih prihoda i rashoda. Za ravnoteu je neophodno da ukupan iznos prihoda bude jednak ukupnom iznosu rashoda. Donoenjem zakona o budetu, svi prihodi i rashodi su precizno utvreni u skladu sa voljom i odlukom parlamenta. Budet mora biti dostupan javnosti. To znai: Da je skuptinski pretres budeta javan Da javnost moe raspravljati o budetu Javno objavljivanje izglasanog budeta Javno objavljivanje sadraja budeta Javno objavljivanje podataka izvrenja budeta...

123. Budetska procedura

Je proces koji se sastoji od nekoliko povezanih faza: izrade budeta, utvrivanje budeta, izvrenja budeta i kontrole budeta. 1. Izrada budeta Izrada budeta obuhvata: Budetsku inicijativu Planiranje prihoda i rashoda Izradu predloga budeta Budetska inicijativa je prva aktivnost izrade budeta. To je skup uputstava, stavova i sugestija koji se odnose na sastavljanje i donoenje budeta. Nosilac aktivnosti je dravni organ (organ dravne uprave). Planiranje prihoda i rashoda podrazumeva redosled aktivnosti: Prva faza obuhvata utvrivanje oblika, strukture i vrste javnih prihoda Druga faza obuhvata utvrivanje novanih sredstava kojima se zadovoljavaju javne potrebe Treda faza obuhvata aktivnosti na utvrivanje finansijski i materijalnih mogudnosti drutvene zajednice etvrta faza obuhvata planiranje obima, strukture i dinamike priliva prihoda Peta faza obuhvata postupak prikpljanja zahteva bududih korisnika sredstava budeta esta faza obuhvata postupak usaglaavanja zahteva korisnika i projektovanih prihoda Sedma faza obuhvata postupak namenske raspodele prihoda po namenama i korisnicima, i

83

Osma faza predstavlja konani bilans raspodele prihoda i rashoda. Organ nadlean za poslove budeta pristupa izradi nacrta, obrada se korisniku budeta radi dostavljanja svojih zahteva. Potom se vri usaglaavanje planiranih prihoda i rashoda. Po prijemu nacrta budeta, Vlada sprovodi sopstveni pretres budeta i upuduje ga parlamentu na odobrenje. 2. Utvrivanje budeta U okviru parlamenta funkcionie nadleni odbor za finansije ili budetski odbor. Njihov zadatak je da razmotre predlog budeta i analiziraju ga. Kada predlog proe nadleni skuptinski odbor predlae se poslanicima skuptine na usvajanje. U prvoj fazi skuptina raspravlja o bodetu u naelu i usvaja budet u naelu. U drugoj fazi raspravlja o bodetu u pojedinostima. Odluka skuptine o budetu predstavlja zavrni deo sastavljanja, izrade i donoenja budeta. Razlozi da se budet ne usvoji pre poetka godine mogu biti politiki, ekonomski, socijalni i sl. U tom sluaju pristupa se privremenom finansiranju. 3. Izvrenje budeta Kada predstavniko telo usvoji budet pristupa se njegovom izvrenju. Izvrenje se sastoji iz 2 dela: Naplate prihoda, i Raspodele prihoda po korisnicima i nosiocima. Naredbodavci su dravni organ koji upravlja dravnim sredstvima. Raunopolagai su administrativna organizacija kojoj je povereno rukovanje dravnom imovinom.

124. Kontrola izvrenja budeta

Budetska kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti usmerenih na proveru naplate i raspodele budetskih sredstava u finansijskom smislu. Prilikom budetske kontrole proverava se: potovanje zakona, raspodela prihoda korisnicima, raspolaganje budetskim sredstvima, ispravnost voenja raunovodstva, otkrivaju se mogude odgovornosti pojedinaca i dr. Postoje slededi oblici kontrole izvrenja budeta: 1. Prema metodu kontrole Dokumentarna Terenska 2. Prema vremenu Prethodna Naknadna 3. Prema subjektu Kontrola naredbodavca Kontrola raunopolagaa 4. Prema organu koji sprovodi kontrolu Upravna

84

Institucionalna Parlamentarna

125. Budetski sistem Srbije

ine: budet Republike, budet autonomnih pokrajina, budet lokaslih vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Budet predstavlja plan prihoda i rashoda za odreeni period. Prihodi obuhvataju: 1. Tekude prihode porez, doprinos za obavezno socijalno osiguranje, donacije i transfere, ostale prihode. 2. Prihod iz domadih i inostranih pozajmljivanja 3. Priliv od prodaje osnovnih sredstava 4. Priliv od prodaje finansijskih sredstava i naplate datih zajmova. Rashodi se sastoje od: 1. Tekudih rashoda za zaposlene, dobra i usluge, pladanje kamata, subvencije... 2. Izdataka za nabavku osnovnih sredstava 3. Izdataka za nabavku finansijskih sredstava za date zajmove ili kupljene hartije od vrednosti 4. Otplate glavnice duga. Budet se sastoji od 3 dela: opteg, posebnog i programskog. Opti deo obuhvata: Pregled tekudih prihoda i tekudih rashoda Pregled oekivanih primanja iz inostranih i domadih kredita Pregled za koridenje suficita Procenu ukupnog novog zaduenja Procenu ukupnog iznosa novih garancija Procenu drugih mogudih obaveza i njihov uticaj na budet... Posebni deo obuhvata: finansijske planove direktnih korisnika budetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Opti i posebni deo budeta sadri: Procenjene prihode, primanja i rashode i iznose za tekudu godinu Planirane prihode i prilive i rashode i izdatke za budetsku godinu Procenjene prihode i prilive i rashode i izdatke za naredne 2 fiskalne godine Programski deo budeta sadri: Strateke oblasti Glavne programe Programe Projekte

85

Zadatke i aktivnosti

Priprema budeta Budet se priprema na osnovu budetske klasifikacije. Klasifikacija obuhvata: 1. Programsku klasifikaciju klasifikaciju stratekih oblasti i glavnih programa korisnika budetskih sredstava 2. Ekonomsku klasifikaciju iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa 3. Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka 4. Organizacionu klasifikaciju 5. Fukncionalnu klasifikaciju 6. Klasifikaciju izdataka prema raunovodstvenim fondovima. Priprema budeta zapoinje izradom Memoranduma o budetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za budetsku godinu i naredne dve fiskalne godine. Po donoenju Memoranduma ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima budetskih sredstava uputstvo za pripremu budeta Republike. Na osnovu uputstva izrauje se predlog finansijskog plana. On se sastoji iz 4 dela: 1. Zahtev za tekude izdatke 2. Zahtev za dodatna sredstva 3. Zahtev za osnovna sredstva 4. Zahtev za dodelu sredstava iz nacionalnog investicionog plana

Donoenje budeta Nadleni ministar iz oblasti finansija dostavlja Vladi nacrt budeta Republike. Vlada po prijemu nacrta odluuje o izmenama i utvruje predlog. Predlog budeta Vlada dostavlja Narodnoj skuptini. Predlog sadri: 1. Memorandum o budetu 2. Predlog budeta Republike 3. Plan prodaje republike nefinansijske imovine 4. Predlog finansijskih planova obaveznog socijalnog osiguranja 5. Predloge zakona za izvrenje budeta U sluaju da Narodna skuptina ne donese budet pre poetka fiskalne godine, vri se privremeno finansiranje najdue prva 3 meseca.

126. Izvrenje budeta

Budet se izvrava na nain odreen zakonom u periodu od 1. januara do 31. decembra. Raspodela ostvarenih prihoda vri se tromesenim i mesenim planovima. Za izvrenje budeta nadlean je ministar. Narodnoj skuptini za izvrenje budeta Republike odgovara Vlada.

86

Primanja bueta Republike i budeta lokalne vlasti prikupljaju se i napladuju u skladu sa zakonom. Direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava obavezni su da obezbede potpuno i pravovremeno upladivanje na propisani raun. Preuzete obaveze iji je iznos vedi od iznosa sredstava predvienog budetom, ne mogu se izvriti na teret konsolidovanog rauna trezora Republike. Tokom finansijske godine, izdaci se mogu povedavati ili primanja smanjiti. To zahteva aktivnost nadlenih organa koji moe privremeno obustaviti izvrenje pojedinih izdataka. Moe se: Zaustaviti preuzimanje obaveza Predloiti produenje roka za pladanje Zaustaviti davanje odobrenja za zakljuenje ugovora Zaustaviti prenos kvota

127. Zavrni raun budeta

Predlog zavrnog rauna budeta utvruje Vlada i dostavlja ga Narodnoj skuptini. Zavrni raun budeta sastoji se od opteg i posebnog dela i bilansa stanja sredstava. Opti deo ukupan iznos predvienih i ostvarenih prihoda, ukupan iznos predvienih i izvrenih rashoda Poseban deo - sadri predvieni i zavrrni raspored sredstava na nain iskazan u posebnom delu budeta. Bilans stanja sredstava iskazuje se stanje sredstava i to nepokretnih i pokretnih stvari, kao i prava kojima organi Republike raspolau. Zavrni raun sadri: Bilans stanja Bilans prihoda i rashoda Izvetaj o kapitalnim rashodima i finansiranju Izvetaj o novanim tokovima itd. Nacrt zavrnog rauna sastavlja Ministartsvo finansija. Nacrt se sastavlja na osnovu: Podataka iz evidencije o izvrenju budeta Izvetaju o izvrenju godinjih finansijskih planova Izvetaju o koridenju sredstava sa posebnog rauna Izvetaja o koridenju sredstava budeta odobrenih na ime kredita. Uz nacrt zavrnog rauna dostavlja se i izvetaj o: Izvrenju budeta Prihodima ustupljenim budetskim korisnicima Sopstvenim prihodima Odobrenim kreditima.

87

128. Budetska kontrola i revizija

Sistem kontrole sastoji se iz mree koja ini jednu organizaciju iji je cilj da obezbedi: 1. Primenu zakona, propisa, pravila, procedura 2. Uspeno poslovanje 3. Ekonomino koridenje sredstava 4. uvanja sredstava i ulaganja od gubitaka 5. Integritet informacija i pouzdanost Interna revizija funkcije: 1. Provera primene zakona i potovanja pravila 2. Ocena sistema internih kontrola u pogledu njihove adekvatnosti 3. Davanje saveta kada se uvode novi sistemi 4. Revizija naina rada 5. Uspostavljanje saradnje sa eksternom revizijom... Budetska inspekcija Poslove budetske inspekcije obavlja Ministarstvo nadleno za oblast finansija sa cilejm vrenja inspekcije nad: 1. Direktnim i indirektnim korisnicima budetskih sredstava 2. Organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 3. Javnim preduzedima Budetska inspekcija obavlja funkciju kontrole primene zakona u oblasti monetarnog finansijskog poslovanja.

129. Pojam izbegavanja pladanja poreza

Drava je oduvek teila da poresku obavezu uini to irom, a fizika i pravna lica da porez plate to manje ili da ga ne plate uopte. Pladanje poreza dovodi do smanjenja ekonomske snage kod obveznika zbog ega se i javlja otpor. Tako je u svim poreskim sistemima. Elementi koji utiu na otpor prema pladanju poreza: 1. Visina poreskog opteredenja rast poreske stope dovodi do rasta poreskih prihoda. Ali sve vedi rast poreske stope moe da dovede do pada poreskih prihoda jer je i vedi otpor prema pladanju. 2. Namena troenja sredstava prikupljenih porezom ukoliko je cilj oporezivanja poznat i prihvatljiv i poreski obveznik u njemu vidi interes, otpor prema pladanju je manji. 3. Poreski oblik otpor prema pladanju vedi je kod direktnih nego kod indirektnih poreza. Kod indirektnih poreza, poreski teret sadran je u ceni proizvoda i usluga 4. Percepcija javnosti, da li je poreski sistem pravian ili nije i sl. ukoliko je stav javnosti prema oporezivanju pozitivan, otpor prema oporezivanju je manji.

88

Poreski moral je deo ukupnog morala jednog drutva. Red evazija znai izbegavanje. Evazija je prisutna u svim zemljama i sistemima.

130. Vrste evazije poreza

1. Zakonita 2. Nezakonita

131. Zakonita poreska evazija

Poreski obveznici nastoje da ostvare pozitivan finansijski efekat u poslovanju, ali uz minimalno poresko opteredenje. Radnje obveznika koje nisu u sukobu sa zakonom, a iji je cilj izbegavanje ili umanjenje poreskog tereta, nazivamo zakonitom evazijom. Obveznik vri poresku evaziju. Evazija moe biti motivisana i nefiskalnim ciljevima. Naime, preduzede motivisano konkurencijom vri nabavku nove opreme i maina. Nabavke nove opreme i veda uposlenost daju podlogu za uspeh preduzedu, ali istovremeno preduzede stie pravo i na poreski kredit. Ostvarujudi pravo na poreski kredit, preduzede umanjuje poresku obavezu. Zakonita poreska evazija moe se ostvariti na vie naina. Razlikuje se legitimno izbegavanje poreza i neprihvatljivo izbegavanje poreza. Legitimno izbegavanje poreza zakonodavac se u odreenim sluajevima odrie dela poreskih prihoda jer time ostvaruje cilj oporezivanja. Neprihvatljiva evazija poreza postoji kada obveznik tei da izigra odredbe zakona i time izbegne poreski teret. Npr. Zakonom je odreeno da obveznik koji na neodreeno zaposli nove radnike ima pravo na poreski kredit. Zakonodavac na ovaj nain stimulie proizvodnju. Ukoliko je namera obveznika da rastom broja zaposlenih ostvari svoje ciljeve, poreska evazija nastale zakonitim poreskim kreditom je legitimno izbegavanje poreza. Neprihvatljiva evazija moe se suzbiti na 2 naina: 1. Primenom zakona 2. U okviru zakona postoje odredbe koje ne dozvoljavaju artificirane pravne konstrukcije. Smanjenje potronje proizvoda koji podleu oporezivanju, najjednostavniji je nain za izbegavanje poreza. Zakonito izbegavanje poreza rezultat je i postojanja praznina u zakonu. Koristedi te praznine, obveznici koriste svaku mogudnost kako bi izbegli poreski teret. Potrebno je obratiti paznju na poreske podsticaje. To su ustupci koje drava ini u pogledu poreskih obveznika. Poreski podsticaju su zakonito izbegavanje poreza koje zakonodavac eli.

89

Zakonitom poreskom evazijom obveznik izbegava ili umanjuje porez, ali ne dolazi u sukob sa zakonom. Porez se izbegava: uzdravanjem od obavljanja oporezive delatnosti, nekupovinom oporezovanih proizvoda, primenom poreskih podsticaja, koridenjem praznina...

132. Nezakonita poreska evazija

Beanje od obaveza pladanja fiskalnog tereta esto podrazumeva i nezakonito ponaanje poreskog obveznika. Ako poreski obveznik izbegavajudi pladanje poreza doe u sukob sa pravnim propisima, govori se o nezakonitoj evaziji poreza. Nezakonita evazija poreza odnosi se na svesno i eljeno nastojanje da se umanji ili sasvim izbegne pladanje poreza. Postupci obveznika kod nezakonite poreske evazije svode se na sam in ne pladanja poreza. Nezakonita poreska evazija moe biti: 1. Potpuna kada poreski obveznik ne prijavi celokupni iznos ostvarenog prihoda ili svu imovinu koja podlee oporezivanju 2. Delimina ako je poreski obveznik poreskim vlastima prijavio prihode, imovinu i transakcije, ali je dao netane ili nepotpune podatke, i tako umanjio poresku obavezu. Nezakonita poreska evazija se deli na: 1. Defraudaciju (poresku utaju) 2. Kontrabandu (krijumarenje) O poreskoj utaji se govori onda kada se izbegava pladanje poreza na dohodak i imovinu, a o krijumarenju kada se izbegava pladanje poreza na akcize i na promet. Izbegavanje poreza na promet i akcize vri se tako to obveznici prikrivaju koliinu proizvedene ili prodate robe. Izbegavanje pladanja poreza naroito je rasprostranjena pojava kod poreza na zarade. Velika mogudnost za utaju poreza postoji kada se pladanja vre gotovinski. Poslodavci vre isplatu bez evidencije, najede za rad na crno. Mogudnost za utaju poreza postoje i u oblasti estrade, igara na sredu, sporta itd. Izbegavanje pladanja poreza na imovinu vri se davanjem lanih podataka o prihodima, predmetima i drugim injenicama. Lani podaci se mogu dati pismeno, podneskom poreskoj prijavi... Sa nepladanjem poreza susredu se sve zemlje EU. Poseban problem je nepladanje PDV -a. Svaka istraga zahteva: Vedi stepen saradnje izmeu domadih organizacija i poreske vlasti Vedi stepen saradnje izmeu suverenih drava u oblasti razmene poreskih informacija Suzbijanje korupcije u javnim slubama...

90

133. Krivino-pravna zatita javnih prihoda

Poreska krivina dela inkriminisana su u Krivinom zakoniku i u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U KZ predviena su 3 poreska krivina dela: poreska utaja, neupladivanje poreza po odbitku i krivino delo krijumarenje. U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ureena su 4 poreska krivina dela, i to: neosnovano iskazivanje iznosa za povradan poreza i poreski kredit, ugroavanje naplate poreza i poreske kontrole, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i nedozvoljeno skladitenje robe. 1. Poreska utaja Poresku utaju vri onaj ko u nameri da potpuno ili delimino izbegne pladanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dabina, daje lane podatke o zakonito steenim prihodima, o predmetima ili drugim injenicama koje su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza, a iznos obaveze ije se pladanje izbegava prelazi 150 000din. Predviene sakncije su novana kazna i kazna zatvora (od 6 meseci do 5 godina). Postoje 2 tea oblika. Prvi tei oblik nastaje ako iznos obaveze ije se pladanje izbegava prelazi 1 500 000 din (kazna zatvora od 1 do 8 godina). Drugi tei oblik nastaje ako iznos obaveze ije se pladanje izbegava prelazi 7 500 000 din (kazna zatvora od 2 do 10 godina i novana kazna). Da bi se utvrdio pravi smisao odredbe koja utvruje krivino delo, treba odvojiti i posebno analizirati sve posebne elemente krivinog dela. Ovi elementi nazivaju se jo i obelejima krivinog dela: objekat krivinopravne zatite, radnja izvrenja, vinost, posledica, izvrioc i objektivni uslov inkriminacije. Pod objektom krivinog dela podrazumeva se ono dobro i interes protiv koga je upravljeno krivino delo. Objekat krivinopravne zatite su pravo i fiskalni interes drave i njenih fondova da naplate porez i doprinose. Krivinim delom poreska utaja tite se svi oblici javnih prihoda. Bide krivinog dela poreska utaja sadri: davanje lanih podataka o injenicama koje su od uticaja na utvrivanje poreza, neprijavljivanje takvih injenica i prikrivanje podataka od znaaja za oporezivanje. Za postojanje krivinog dela dovoljno je da je izvrena jedna od predvienih radnji izvrenja. Krivino delo poreska utaja izvrava se davanjem lanih podataka o injenicama koje su od uticaja na utvrivanje poreza, tako to izvrilac podnosi prijavu na osnovu koje treba da mu se utvrdi obaveza pladanja poreza ili doprinosa, ali u tu prijavu unosi neistinite podatke. Lana poreska prijava moe biti podneta pismeno ili data usmeno na zapisnik ili naknadnim davanjem podataka na traenje poreskog organa. Krivino delo poreska utaja moe se izvriti i neprijavljivanjem injenica koje su od znaaja za utvrivanje poreza u nameri da izvrilac ili neko drugi izbegne potpuno ili delimino pladanje ovih obaveza. Potrebno je da izostavljeni podaci budu relevantni za utvrivanje obaveze poreza. Ovo krivino delo izvrava se i prikrivanjem podataka od znaaja za oporezivanje. Moe se raditi o prikrivanju injenica ili nepravilnom obraunjavanju poreskih obaveza, o lanom bilansiranju pojedinih pozicija i sl.

91

Za krivinu odgovornost izvrioca krivinog dela poreska utaja potreban je umiljaj, jer namera po samoj svojoj sadrini iskljuuje nehat i neposredno pretpostavlja postojanje umiljaja, a poto se krivino delo vri i sa posebnom namerom, moe se raditi samo o direktnom umiljaju, dakle sa radnjom koja ima najvii stepen svesti i volje. Vinost kod ovog krivinog dela obuhvatasvest uinioca o okolnostima kojima se konkretizuje radnja izvrenja dela, svest o posledici i svest o uzronoj vezi izmeu radnje i posledice. Izvrilac je svako lice koje je dalo lane podatke o injenicama koje su od uticaja na utvrivanje poreza, odnosno lice koje ne prijavi injenice koje su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza, a postojala je obaveza na njihovo prijavljivanje, kao i lice koje prokrije podatke od znaaja za oporezivanje. Izvrilac moe biti zakonski zastupnik, staratelj, punomonik, suvlasnik, fiziko lice, ali i odgovorno lice (vlasnik preduzeda, kao i lice u preduzedu). 2. Neupladivanje poreza po odbitku Ovo delo vri odgovorno lice u pravnom licu poreskom placu, kao i preduzetnik, poreski platac koji u nameri da ne plati porez ne uplati na propisani raun javnih prihoda iznos koji je obraunat na ime poreza po odbitku. Tei oblik krivinog dela kada iznos obaveze ije se pladanje izbegava bude vedi od 1 500 000 din tj. 7 500 000 din. Mera bezbednosti zabrana vrenja samostalne delatnosti u trajanju od 1 do 5 godina. 3. Krijumarenje Ovo krivino delo se vri organizovano. Postoje 2 kvalifikativna oblika: 1. Kada je izvreno krivino delo od strane vie lica, i 2. Kada izvrilac organizuje mreu prodavaca i posrednika. Ko se bavi prenoenjem robe preko carine izbegavajudi carinski nadzor, ili ako prelazi granicu naoruan, u grupi, uz upotrebu sile ili pretnje (kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novana kazna) Ko se bavi prodajom, prikrivanjem necarinjene robe ili organizuje mreu preprodavaca kaznide se zatvorom 1-8 godina ili novanom kaznom Roba koja je predmet dela se oduzima Prevozna i druga sredstva koja su koridena u izvrenju ovog krivinog dela oduzede se. Carina je na granici drave napladen porez na potronju. 4. Neosnovano iskazivanje iznosa za povradaj i poreski kredit Neophodan je umiljaj. Ovo delo vri onaj ko u nameri da ostvari pravo na povradaj poreza ili poreski kredit podnese poresku prijavu neistinitog sadraja u kojoj iznos za povradaj iznosi vie od 1 500 000 din. Tei oblik kada iskazani iznos za povradaj bude vedi od 7 500 000 din. 5. Ugroavanje naplate poreza i poreske kontrole Ovo krivino delo vri onaj ko u nameri da ugrozi naplatu poreza: Sakrije stvar koja je predmet prinudne naplate poreza Otui, oteti, uniti stvar, uini je neopotrebljivom Daje lane podatke o injenicama koje su od znaaja za sprovoenje prinudne naplate Potrebna je namera da se ugrozi naplata poreza. Kazna zatvora do 1 godine i novana kazna. 6. Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda

92

Ovo delo vri fiziko lice koje prodaje proizvode koji nisu obeleeni propisanom kontrolnom akciznom markicom osnovni oblik Drugi oblik ovog krivinog dela vri preduzetnik. Kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za fiziko lice, odnosno 6 meseci do 3 godine za preduzetnika i odgovorno lice u pravnom licu + mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, odnosno dunosti u trajanju od 1 do 5 godina. 7. Nedozvoljeno skladitenje robe Ovo delo vri onaj ko skladiti robu na koju se plada porez u prostoriji koja nije registrovana za tu namenu. Kazna zabrana vrenja poziva i delatnosti od 1 do 5 godina za pravna lica - Kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine i novana kazna za fiziko lice. 8. Uzroci krivinih dela iz oblasti javnih prihoda Objektivni uzroci ukupno ekonomsko stanje, visina poreskog opteredenja, oblik javnih prihoda, jednakost tretiranja obveznika prema obliku svojine, namena prikupljenih javnih prihoda, siva ekonomija... Subjektivno uzroci egoizam i tenja za sticanjem profita, poreski moral, nepostojanje svesti o opravdanosti javnih prihoda i shvatanje o pravinosti poreskog sistema.