Spisak pitanja za usmeni ispit iz Termodinamike

2.0. Osnovni pojmovi

1. Šta je to termodinamički sistem, okolina
termodinamičkog sistema? Dati klasifikaciju
termodinamičkog sistema i njegovih granica.

3.Veličine stanja
1. Količina materije kao veličina stanja.
2. Temperatura kao veličina stanja.
3. Pritisak kao veličina stanja.
4. Unutrašnja energija kao veličina stanja.
5. Entalpija kao veličina stanja.
6. Veličine stanja? Ekstenzivne i intezivne veličine
stanja

4. Termodinamička ravnoteža
1. Stanje radne materije i termodinamička
ravnoteža?

5.2 Jednačine stanja i idealni gas

1. Napisati termičku i kaloričnu jednačinu stanja
u opštem obliku.
2. Idealni gas i termička jednačina stanja (Koji su
uslovi pod kojima se može uzeti da su
odstupanja ponšanja nekog gasa od
ponašanja idealnog gasa zanemarljiva? Kada
je jedan idealni gas jednoatomni a kada
višeatomni? Napiši dve termičke jednačine
stanja koje važe za sve vrste idealnog gasa. Koja
je vrednost univerzalne gasne konstante? Koje
se vrednosti temperature i pritiska
upotrebljavaju u jednačinama stanja? Napiši
dve termičke jednačine stanja koje važe za
pojedinačne vrste idealnog gasa. Šta je to
specijalna gasna konstanta. Dati jedinicu. Da
li je njena vrednost ista za sve vrste gasova.
3. Kalorična jednačina stanja idealnog gasa (za
jednoatomni idealni gas. Šta je cV ? Šta je to cP?
Viseatomni idealni gas.)

6. Mešavine idealnog gasa

1. Molarni, Maseni i zapreminski udeo komponente
u mešavini? Dati vezu izmedju zapreminskog i
molarnog udela.
2. Parcijalni pritisak komponente? Daltonov zakon?
3. Redukovana zapremina komponente. Ukupna
zapremina mešavine.
4. Vezu izmedju zapreminskog i masenog sastava preko (a)
specijalnih gasnih konstanti i (b) relativnih molekulskih masa.
5. Relativnu molkulsku masu mešavine
poznavanjem (a) molarnog sastava mešavine i (b)
maseni sastav mešavine.
6. gasnu konstantu mešavine kada se poznaje (a)
zapreminski sastav mešavine i (b) maseni sastav
mešavine.
7. Molarna specifična toplotu mešavine (a) pri konstantnoj
zapremini i (b) pri konstantnom pritisku.
8. Masena specifičnu toplotu mešavine (a) pri konstantnoj
zapremini i (b) pri konstantnom pritisku.

7. Energija
1. Šta su to postojane, a šta su nepostojane
energije? Nabroj ih. Koja je jedinica za
merenje svih vrsta energije u SI sistemu?
Koliko traju nepostojane, a koliko postojane
energije? Šta termodinamički sistem poseduje, a šta ne
poseduje. Šta okolina poseduje, a šta ne poseduje?
2. Kada se kaže da radno telo ima kinetičku
energiju? Koje vrste kinetičke energije može
da poseduje?
3. Šta je to potenijalna energija? Koje vrste
potencijalne energije može da poseduje radno telo? Definisati
svaku od njih.
4. Šta je to unutrašnja energija? Koje vrste
energije može da poseduje svaki molekul?
5. Kako je matematički moguće napisati malu
promenu a kako konačnu promenu postojane
energije u termodinamičkom sistemu koji
menja stanje od početnog do krajnjeg?
6. Kada je moguće sa sigurnošću reći da je
razmenjena energija izmedju radne materije i
okoline mehanički rad a kada je toplota?
7. Kako je matematički moguće predstaviti malu
a kada konačnu (izmedju stanja 1 i 2)
razmenjenu količinu toplote i rada izmedju
termodinamičkog sistema i okoline?
8. Napisati izraz za elementarni rad širenja.
Napisati izraz za elementarni hemijski rad.
9. U kom će slučaju toplota spontano prelaziti sa termodinamičkog
sistema na okolinu, a u kom sa okoline na termodinamički sistem.
10.Napisati izraz za elementarnu toplotu. Da li entropija raste ili
opada kada se toplota dovodi radnoj materiji? Kako se entropija
označava i koja joj je jedinica?
11. Kada toplota (na osnovu dogovora) ima
pozitivnu a kada negativnu vrednost? Kada
rad (na osnovu dogovora) ima pozitivnu a
kada negativnu vrednost?

8. Prvi zakon Termodinamike

1. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za
zatvorene sisteme koji miruju. Napisati tri
diferencijalna izraza ovog zakona. Napisati
dva integralna izraza ovog zakona.
2. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za
zatvorene sisteme koji se kreću preko tri
diferencijalna izraza ovog zakona.
 3. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za
zatvorene sisteme koji se kreću preko dva
integralna izraza ovog zakona.
4. Dati definiciju tehničkog rada.
5. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za
otvorene sisteme.
6. Napisati tri diferencijalna izraza ovog zakona
prvog zakona Termodinamike za otvorene
sisteme. Napisati dva integralna izraza prvog
zakona Termodinamike za otvorene sisteme.

9. Termodinamička svojstva

1. Kako se dele termodinamička svojstva? Navesti

termička i kalorična svojstva.
2. Koeficijenat termičkog širenja. Zapremina i
gustina na kraju nekog procesa koji se izvodi
pri konstantnom pritisku.
3. Koeficijenat termičkih napona. Pritisak na
kraju nekog procesa pri konstantnoj
zapremini.
4. Koeficijent stišljivosti.
5. Relaciju koja povezuje termička svojstva.
6. Specifična toplota. Masena i molarna
specifična toplota. Veza između njih.
Jednačinu za proračun ukupne količina toplote
korišćenjem masene specifične toplote.

7. Relaciju za dobijanje srednje specifične

toplote.
8. Pomoću parcijalnih izvoda dati relacije za
specifičnu toplotu pri konstantnoj zapremini i
pri konstantnom pritisku.
9. Diferencirati kaloričnu jednačinu stanja u
opštem obliku u = u( T , v ) . Dati vezu između
kaloričnih svojstava.
 10. Specifičnetoplote cv , c p za jednoatomne i
višeatomne idelane gasove? Majerova relacija.
Odnos kapa.
10. TERMODINAMIČKI PROCESI (PROMENE STANJA)

1. Šta su promene stanja termodinamičkog sistema

2. Šta su kvazistatistatičke a šta nekvazistatičke promene stanja
termodinamičkog sistema
3. Koje jednačine važe kod kvazistatičkog procesa za odredjivanje
zapreminskog rada, tehničkog rada i toplote? Kako se one koriste
radi odredjivanja da li se rad i toplota dovode ili odvode.
4. Navesti izraz za specifičnu toplotu za proizvoljnu kvazistatičku
promenu stanja.
5. Šta je politropa? Dati eksponent politrope,
specifičnu toplotu i zakone politrope.
6. Za politropu dati izraze za specifični rad, tehnički
rad i količinu toplote.
7. Navesti sve o izobarskoj promeni stanja i nacrtati je
u pv i Ts koordinatnim sistemima.
8. Navesti sve o izohorskoj promeni stanja i nacrtati je
u pv i Ts koordinatnim sistemima.
9. Navesti sve o izotermskoj promeni stanja i nacrtati
je u pv i Ts koordinatnim sistemima.
10. Navesti sve o izoentropskoj promeni stanja i
nacrtati je u pv i Ts koordinatnim sistemima.
11.Nacrtati zajedno izobaru, izohoru, izotermu i
izentropu u pv i Ts koordinatnom sistemu.

11.0. Kružni ciklusi

11.1. Šta su to toplotni rezervoari (toplotni izvor, toplotni
ponor, Navedi tri primera toplotnih rezervoara)?
11.2 Opisati desnokretne cikluse kroz odgovore na konkretna
podpitanja. (Šta je to desnokretni kružni ciklus? Zašto služi?
Nacrtaj ga u p-v i T-s koordinatnom sistemu. Čemu je ta
dovedena toplota jednaka? Čemu je ukupna količina
odvedene toplote jednaka? Čemu je jednak dobijeni tehnički
rad? Šta je termodinamički stepen korisnosti desnokretnog
ciklusa i koje su mu vrednosti moguće? )
11.3. Opisati levokretne cikluse za hladjenje kroz odgovore
na sledeca podpitanja (Šta je to ovaj levokretni kružni ciklus?
Zašto služi? Nacrtaj levokretni ciklus na p-v i T-s
koordinatnom sistemu. Gde se u ciklusu dovodi a gde se
odvodi toplota i gde se dovodi rad? Šta je koeficijent
hladjenja levokretnog ciklusa? Šta se ulaže u ciklus a šta se
dobija?)
11.4. Opisati levokretne cikluse za grejanje kroz odgovore na
sledeca podpitanja (Šta je to ovaj levokretni kružni ciklus?
Zašto služi? Nacrtaj levokretni ciklus na p-v i T-s
koordinatnom sistemu. Gde se u ciklusu dovodi a gde se
odvodi toplota i gde se dovodi rad? Šta je koeficijent grejanja
levokretnog ciklusa? Šta se ulaže u ciklus a šta se dobija? )

12. Drugi zakon termodinamike i povratnost procesa i ciklusa

4. Drugi zakon termodinamike
5. Nepovratni procesi
6. Povratni procesi
7. Razmena toplote između tela sa konačnom razlikom
temperatura
8. Povratna izotermska ekspanzija odnosno kompresija gasa
9. Povratna adijabatska promena stanja = izentropska
promena stanja
11. Povratni Carnot - ov ciklus

13 Eksergija
1. Objasniti pojam eksergije i anergije.
2. Sta je to eksergetski stepen iskoriscenja?

14. Desnokretni kružni procesi sa idealnim gasovima

1. Nacrtati Carnot-ov ciklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
temodinamički stepen njihove korisnosti.
2. Nacrtati Oto-ov ciklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
temodinamički stepen njihove korisnosti.
3. Nacrtati Diesel-ov ciklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
temodinamički stepen njihove korisnosti.
4. Nacrtati Sabatije-ov cilklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
temodinamički stepen njihove korisnosti
5. Nacrtati Džul-ov cilklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
temodinamički stepen njihove korisnosti
6. Nacrtati Erikson-ov cilklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
temodinamički stepen njihove korisnosti

15. Realna materija

1. Realna materija i termodinamicke povrsine.

2. Višefazna supstanca i veličine stanja na termodinamickim povrsinama.(gornja granična
kriva. donja granična kriva. kritična tačka, trojne linije.
3. Jednofazna supstanca i njene veličine stanja u jednofaznom području termodinamičkih
površina
4. Ravanski dijagrami stanja (pv, ts i hs - dijagrami stanja)
5. Izotermske promene stanja na termodinamičkim površinama i ravanskim dijagramima
stanja (izoterme kada je t1>tk. Kritične izoterme i izobare. Izoterme t2<tk.)
6. Izobarske promene stanja na ravanskim dijagramima stanja (izobare kada je p1>pk.
Kritične izoterme i izobare. Izobare p2<pk. )
7. Kondenzacija. Isparavanje. Sublimacija, desublimacija. Mrznjenje, topljenje.
Prelazak iz jedne u druge faze na trojnim linijama.
8. Izohorske promene stanja na termodinamičkim površinama i ravanskim dijagramima
stanja (izohorske promene stanja. )
9. Izentropske promene stanja na termodinamičkim površinama i ravanskim dijagramima
stanja (izentropske promene stanja.)
10. Linije konstantnog stepena suvoće i izračunavanje velicina stanja mokre pare
11. Veličine promena stanja (specificna kolicina toplote, specificni rad sirenja i specificni
tehnicki rad, Latentna toplota)

16. DESNOKRETNI PARNI CIKLUSI

1. Za energanu koja koristi Rankin-ov parni desnokretni ciklus bez naknadnog
pregrevanja vodene pare, nacrtati shemu postrojenja, nacrtati Ts dijagram njegovog rada i
izvesti izraz za termodinamički stepen korisnosti njegovog rada.
2. Nacrtati dva Rankin-ova ciklusa sa različitim pritiskom pare u Ts dijagramu stanja.
Kako vrednost pritiska pare na ulazu u turbinu utiče na termodinamički stepen korisnosti
rada Rankin-ovog ciklusa.

3. Nacrtati dva Rankin-ova ciklusa sa različitim vrednostima temperature vodene pare na

njenom ulazu u turbinu. Kako vrednosti temperature pare na ulazu u turbinu utiču na
termodinamički stepen korisnosti rada Rankin-ovog ciklusa.

4. Nacrtati dva Rankin-ova ciklusa sa različitim vrednostima pritiska u kondenzatoru.

Kako vrednosti pritiska pare u kondenzatoru utiču na termodinamički stepen korisnosti
rada Rankin-ovog ciklusa.
5. Za energanu koja koristi Rankin-ov parni desnokretni ciklus sa naknadnim
pregrevanjem vodene pare, nacrtati shemu postrojenja, nacrtati Ts dijagram njegovog
rada i izvesti izraz za termodinamički stepen korisnosti njegovog rada.
6. Za energanu-toplanu koja koristi kogenerativni Rankin-ov parni desnokretni ciklus bez
naknadnog pregrevanja vodene pare, nacrtati shemu postrojenja, nacrtati Ts dijagram
njegovog rada i izvesti izraz za termodinamički stepen korisnosti njegovog rada i stepen
sveukupnog iskorišćenja energije.

16. LEVOKRETNI CIKLUSI-NESPONTANO PREBACIVANJE TOPLOTE SA

MEDIJUMA NIŽE TEMPERATURE NA MEDIJUM VIŠE TEMPERATURE

1. Za rashladni uredjaj koji koristi kompresorski parni rashladni ciklus, nacrtati shemu
postrojenja, nacrtati Ts dijagram njegovog rada i izvesti izraz za koeficijent hladjenja.

2. Za kompresorski parni grejni ciklus kod toplotnih pumpi, nacrtati shemu postrojenja,
nacrtati Ts dijagram njegovog rada i izvesti izraz za koeficijent grejanja.

17.0. Termodinamički potencijali

Pitanja:
1. Unutrašnja energija kao termodinamički potencijal
2. Entalpija kao termodinamički potencijal
3. Helmholc - ova funkcija kao termodinamički potencijal
4. Gibss - ova funkcija kao termodinamički potencijal
5. Veličine stanja kao parcijalni izvodi termodinamičkih
potencijala
6. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamičkom potencijalu
U=U(S,V)
7. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamičkom potencijalu
I=I(S, p)
8. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamičkom potencijalu
F(T, V)
9. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamičkom potencijalu
G=G(T,p)
10. Nabrojati Maxwell - ove odnose korišćenjem Bornovog
termodinamičkog četvorougla.

18.1 PROVODJENJE TOPLOTE

1. Opisati prenos toplote koji je spontan i onaj koji nije spontan.
2. Kako se toplota prostire provodjenjem (kondukcijom).
3. Temperatursko polje i izotermske površine
4. Kolicina dovedene ill odvedene toplote Q, Gustina toplotnog fluksa, Toplotnim
protokom (fluksom)
5. Provodjenje toplote kroz ravan i beskonačan zid
6. Toplotna provodnost k
7. Toplota se provodi kroz troslojni zid.
8. Toplota se provodi kroz n-slojni ravan zid.
9. Slučaj provodjenja toplote kroz jednostruki cilindrični zid
10. Provodjenje toplote kroz višeslojni zid cilindrične cevi (beskonačne).
11. Provodjenje toplote kroz n-to slojni zid zid cilindrične cevi (beskonačne).

18.2 KONVEKCIJA
1. Opisati prostiranje toplote konvekcijom. Karakteristični slučajevi konvektivne razmene
toplote.
2. Kolicina toplote koja prelazi sa nekog fluida na neku čvrstu površinu (ili obrnuto)
3. Toplotna prelaznost
4. Utjicaj brzine strujanja na α (vrsta strujanja, Re broj, Hidraulički prečnik)
5. Uticaj vrste fluida na koeficijent prelaza toplote.
6. Uticaj sile uzgona fluida usled razlika temperatura na koeficijent prelaza toplote
7. Opšta formula za izračunavanje Nu broja
8. Prinudna konvekcija
9. Prirodna konvekcija

18.3 KONDENZACIJA I KLJUČANJE

1. Kondenzacija
2. Ključanje

18.4 ZRAČENJE
1. Opisati prostiranje toplote zračenjem.
2. Intezitet i spektralni raspored zračenja toplote.
3. Sjaj površine i energija zračenja koja pada na površinu tela. (crno telo, ogledalo,
neprozirno telo)
4. Stefan Boltzman-ov zakon
5. Razmena toplote zračenjem izmedju dve paralelne površine sa malim medjusobnim
odstojanjem u poredjenju sa nihovim dimenzijama
6. Razmena toplote zračenjem izmedju dve površine od kojih je jedna sa svih strana
obuhvacena drugom povrsinom.
7. Toplotna zavesa
8. Prelaznost toplote zračenjem.

18.5 PROLAZ TOPLOTE

1. Definisati prolaz toplote

2. Prolaz toplote u stacionarnom stanju za jednoslojan ravan zid
3. Toplotnom prohodnošću
4. Prolaz toplote u stacionarnom stanju za višestruki ravan zid važi
5. Prolaz toplote u stacionarnom stanju za kroz jednu takvu cev
6.Prolaz toplote u stacionarnom stanju za višestruki cililndričan zid

19. Merenje temperature

1. Kako se temperatura meri? Najčešće upotrebljavani termometri.

2. Postupak merenja
3. Gasni termometri
4. Termometri sa tečnošću
5. Otpornična termometrija
6. Termoelementi (termoparovi)
7. Pirometri
8. Internacionalna skala temperatura. Fiksne tačke