Da li je Sveti Duh koga je Hristos obeao, samo Hristova linost (moda

Njegov duh, Njegov ivot), ili je Sveti Duh zasebna boanska linost?
Slavoljub Vulievi jvulicevic@gmail.com

Sadraj
Da li je Sveti Duh koga je Hristos obeao, samo Hristova linost (moda Njegov duh, Njegov ivot), ili je Sveti Duh zasebna boanska linost? .......................................................................... 1 Uvod Kako tumaiti Bibliju? ....................................................................................................... 2 Biblijski tekstovi u vezi Svetog Duha kao navodni dokazi ......................................................... 3 Stvarni biblijski dokazi u vezi Svetoga Duha ................................................................................. 8 Nejasni biblijski tekstovi u vezi Duha Svetoga ........................................................................ 12 Izjave Elen Vajt o Svetome Duhu - krivo i pravo tumaenje ....................................................... 14 Nejasni citati Elene Vajt u vezi Duha svetoga .......................................................................... 21 Zakljuak....................................................................................................................................... 30

!vod " #ako tumaiti $ibliju?

Tema o Duhu svetome je vrlo iroka. U ovom radu emo se samo zadrati na tome da damo odgovor na gore postavljeno pitanje.Za mnoge je i samo ovo pitanje udno.Biblija izgleda toliko jasna po ovom pitanju da nam se moda ini suvino o tome razgovarati. Ali, oito je da postoje razliita miljenja od onoga to adventistika crkva slubeno ui, i da oni koji ne prihvataju bibijsku nauku o Trojstvu, imaju razliiti stav po ovom pitanju. Nadam se da e ovaj rad pomoi razjanjavanju ove tematike, ili bar podstai na dublje prouavanje ove istine. Pre nego to se upustimo u ovu tematiku, smatram da je jako vano izneti neke principe tumaenja Biblije koji e nam pomoi ne samo u ovoj studiji, nego uopteno. Postoje razliiti pristupi prouavanju Biblije ili prouavanju specifine tematike u Bibiji kao to je ova. Ovde emo napomenuti dve metode, jednu, za koju mislim da je pogrena i jednu za koju smatram da je ispravna. Nakon toga emo pokuati u kontekstu tematike koju ovde diskutiramo da pogledamo kako jedan i drugi metod dovode do sasvim razliitih zakljuaka. elja je da se shvati ne samo ta Biblija ui po pitanju Svetoga Duha, nego da pogledamo i koji je pravi nain prouavanja Biblije koji nam moe koristiti i u drugim temama. Smatram da je ovo jako vano jer, kao to emo videti na ovom primeru kratkog prouavanja o tematici Svetog Duha, zakljuci su dijametralno suprotni, u zavisnosti kako pristupimo prouavanju Biblije. Jedno od naina koji se koristi za prouavanje odreenih tematika u Bibliji je takozvana metoda dokazivanja tekstom (Za one koji znaju engleski, takva metoda se zove prooftexting ili ponekada se pie "proof-texting" ili "proof texting"). Iako sam naziv ove metode izgleda kao neto to je prihvatljivo jer mi elimo bibliljskim tekstovima da dokaemo neto, jo uvek glavna karakteristika ovog pristupa je da svoje odreeno shvatanje podrimo odreenim biblijskim tekstovima. Pri tome, ne vodi se previe rauna o tome ta taj tekst kae u svojoj sutini i u svom kontekstu niti se pazi na to da li je namera pisca u tom tekstu bila da izrazi ono zata mi koristimo taj tekst kao dokaz. Sigurno smo imali prilike na jedan ili na drugi nain da se susretnemo sa ovakvim pristupom tumaenja Biblije, a moda smo ga nekada i sami koristili. Da bi se slikovito prikazao ovaj metod, esto se uzima jedan zamiljeni primer. ovek otvori Bibliju i proita tekst iz Mateja 27:5 i otide te se objesi. Nakon toga, ovek proita stih iz Luke 10:37 A Isus mu ree: idi, i ti ini tako.Prema ovom prouavanju Biblije, ovekova odluka da izvri samoubistvo je biblijski dokazana jer navodno tako pie u Bibliji. Iako je ovo malo aljivi primer, jo uvek dobro ilustrira ovu metodu i kako se na osnovu nje mnogo toga moe dokazati Biblijom, ak i ono to je u sutoj suprotnosti biblijskom uenju. Drugi nain pristupa prouavanju Biblije podrazumeva potovanje takozvane biblijske hermenautike (hermenautika je nain kako da se otkrije i interpretira ta je autor hteo da kae u jednom tekstu). Dobra hermenautika ima neka pravila od kojih emo spomenuti samo neke. Ovaj metod podrazumeva duboko prouavanje odreenog teksta, to se naziva egzegeza. Gleda se jezik i gramatika teksta. Pokuava se shvatiti ta svaka re tano znai u tom tekstu i pokuava se videti koja je ideja tano izneena u celom tekstu koga razmatramo. Ovde je svakako vano da se upoznamo takoe sa kontekstom tog teksta. Postoje vie konteksta u vezi jednog teksta ali u sutini elimo da vidimo taj stih u irem tekstu, na primer o emu se radi u celom poglavlju gde se tekst nalazi, ili jo ire, u celoj knjizi gde se tekst nalazi. Isto tako

nas zanima kontekst tog teksta po pitanju toga kome je napisan, zato je napisan taj tekst, koje su prilike bile zbog kojih je tekst napisan i td. U vezi svakog teksta kojeg prouavamo postavimo bar est osnovnih pitanja: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Ko je napisao tekst Kada je napisan tekst Gde je napisan tekst Kome je napisan tekst Zato je napisan tekst ta je glavna poruka teksta

Tek kada smo dubinski shvatili taj tekst u svome kontekstu onda pokuavamo da vidimo ta drugi tekstovi u Bibliji kau o tome i da njegovu poruku uskladimo sa kompletnom i skladnom biblijskom celinom. Na taj nain, izbegavamo da donosimo zakljuke koji se suprote celokupnom biblijskom uenju po odreenoj tematici. Ili bolje reeno, izbegavamo da donosimo zakljuke kao u gore zamiljenoj prii gde ovek moe da zakljui kako Biblija podrava samoubistvo. Ponekada je potrebno da o izvesnoj tematici pogledamo ta Biblija upoteno ui jer je to tematika ije objanjenje teko da moemo pronai putem jednog teksta iz Biblije. Iz tog razloga emo pregledati vie tekstova da bi na osnovu svega izvukli jedan sistematski zakljuak ta o tome Biblija kae (to se zive sistematska teologija). Meutim, nikada to ne radimo pre nego to smo primenili princip dubokog istraivanja svakog teksta, i na taj nain izbegavamo da citiramo neki tekst u pokuaju da podrimo neto to taj tekst ne kae. Ono to uvek trebamo imati na umu je da e dobri principi tumaenja Svetoga Pisma podrazumevati njegov potpuni sklad (2. Timotiju 3:15-17). Isto tako, Biblija je svoj najbolji tuma (Isaija 28:10). Takoe treba imati na umu da ima nejasnih tekstova i da se ono to je naizgled nejasno moe objasniti tekstovima koji su jasniji (2. Petrova 3:16). Imajui ovo na umu, pokuaemo da prouimo temu o Svetome Duhu i da vidimo da li je On samo Hristova linost, Hristov duh ili ivot, ili se radi o zasebnoj boanskoj osobi isto tako zasebnoj kao to su i Otac i Sin, kada se govori o njihovim linostima, iako sjedinjeni u svojoj sutini kao jedan Bog u koga verujemo.

$iblijski tekstovi u vezi Svetog Duha kao navodni %dokazi&

Kao i tokom hrianske istorije, tako i u dananje vreme, pitanje istine o Duhu Svetom je uvek bila tema sa kojom se razvijaju mnoge teorije koje u svoj svojoj razliitosti, jo uvek imaju jednu zajedniku karakteristiku, a to je da suprote onome to Bibija ui po tom pitanju. U jednoj od skripti koja krui po Internetu, pod naslovom Ko je tree lice Boanstva (http://cdn.istinaotrojstvu.com/wp-content/uploads/sites/2/2014/01/Ko-je-trece-licebozanstva.pdf) , autor (nije naveden) daje sledee biblijske tekstove na osnovu kojih izvlai odreene zakljuke. Prema njemu, nema sumnje da je Sveti Duh samo Hristov duh (ili dah, kao

to emo kasnije videti kroz njegove zakljuke) jer to je ono to prema njemu Biblija govori. Kratak saetak njegovog rezonovanja ide ovako: Duh je "um Gospodnji" (Isaija 40,13; Rimljanima 11,34.) Duh je Duh Boji i Duh Hristov. (Rimljanima 8,9.) "Gospod je taj Duh" (2.Korinanima 3,17.) "...posla Bog Duha Sina svoga u srca vaa..." (Galatima 4,6.) Sveto Pismo takoe uporeuje injenicu da je na Duh nama (um, linost, karakter, itd.) isto ono to je i Duh Boji samom Bogu. "Jer ko od ljudi zna ta je u oveku osim duha oveijeg koji ivi u njemu? Tako i u Bogu to je niko ne zna osim Duha Boijega." (1.Korinanima 2,11.) Poslednji tekst zaista otklanja svaku sumnju koja bi mogla postojati u vezi sa Svetim Duhom. Duh Boji, ovde pomenut, isto kao to i sam tekst kae, jeste um Boji. (konkordans - Duh 4151,+5590 racionalni, svesni um ili dua). Jedini nain da se ovaj tekst zaobie je da se tvrdi da je Duh Sveti neko drugi, neko zaseban (nezavistan) od Boga Oca. Ali obratite panju ta nas Pismo ui; "I ne oaloavajte Svetog Duha Boijeg, kojim ste zapeaeni za dani zbavljenja." (Efescima 4,30.) (Gore navedena skripta strana 3). Naizgled, nema sumnje da ovi tekstovi kau to to autor eli da naglasi. Nepobitno je da na primer u Rimljanima 8, 9 se govori o Svetom Duhu kao o Bojem Duhu i kao o Hristovom Duhu. Ono gde problemi nastaju je kada se sada na te tekstove koji nisu proueni do kraja da bi se videlo ta oni stvarno kau, u to objanjenje se uvodi tekst iz 1. Korinanima 2:11, da bi se napravio jedan zakljuak koji autor eli da potvrdi ovim tekstovima. Na osnovu 1. Korinanima 2:11, autorovo rezonovanje ide otprilike ovako: Ako je ovekov duh samo jedan deo njega - zapravo njegov um, onda je svakako i Boiji Duh samo jedan deo Boga ba kao to je i na ljudski duh deo nas samih. Zakljuak dakle sledi iz toga, i prema autoru, Sveti Duh jeste um Boiji, tj.,Sveti Duh nije neko zaseban (nezavistan) od Boga Oca kao to neki (oni koji veruju u Trojstvo) tvrde. Izgleda da se ovde sve savreno uklapa i na osnovu ovih biblijskih tekstova, naizgled, nema sumnje da je to biblijska istina. Ali, setimo se onog naeg primera iz uvoda, gde ovek ita jedan tekst a onda ita drugi tekst koji neto sasvim drugo govori. Kakav je tu bio takozvani biblijski zakljuak? Bio je potpuno nebiblijski i pogrean. Isti primer se i ovde pojavljuje. Postoje vie elemenata pravog tumaenja Biblije, onako kako smo naveli u uvodu, a koji su ovde prekreni. Pogledajmo poblie problematino tumaenje. 1. Da li je izvrena dubinska studija svakog teksta, osvrui se na tekstualnu analizu kako bi se videlo ta je jedan ili svaki od ovih tekstova zaista u svom kontekstu eleo da kae? Svakako ne! Da jeste, na primer, pitali bi smo se da li se stih iz 1. Korinanima 2:11 bavi tematikom da nam opie kako je Boja priroda koju ne poznajemo ista kao i ovekova priroda za koju mislimo da je poznajemo? Da li je Boji um ili Njegov duh isti kao na um i duh? Da li stvarno Pavle eli da

opie Boji duh uporeujui ga slikom oveijeg duha da bi dokazao kako Sveti Duh nije zasebna osoba? Samo postavljanje ovih pitanja nam ve pokazuje u kolike spekulacije se autor pomenute skripte uputa a da pri tome nije dao ni jednu reenicu objanjenja zato misli da moe izjednaiti ljudsku prirodu sa Bojom. Kao to smo ranije rekli, pravilno tumaenje jednog biblijskog teksta podrazumeva da treba pogledati njegov kontekst.ak i povran pregled konteksta nam otkriva da se Pavle u 1.Korinanima 2. glave ne bavi metafizikom, objanjavajui Boju prirodu. ak je i bogohulno usporeivati Boju prirodu sa ovekovom i izjavljivati da je onako kako na um funkcionie u poznavanju nas samih, nain na koji nebesko Boanstvo ima um u spoznaji samog Sebe. Biblijski autori se nikada nisu bavili objanjavanjem Boje prirode na ovaj nain.Boja priroda se u Bibliji otkriva samo kroz boanske atribute u odnosu na spasenje oveka, a nikada kroz spekuliranja o Boanskoj prirodi koja za nas uvek ostaje tajna. Nasuprot, autor ove skripte izvlai pomalo neverovatan zakljuak: da je na Duh nama (um, linost, karakter, itd.) isto ono to je i Duh Boji samom Bogu.Odakle mi ljudi moemo da znamo ta je Duh Boji samom Bogu? A jo vanije pitanje, odakle nama pravo da poredimo Boiji Duh sa naim? Da li postoji u Bibliji uenje koje objanjava ontoloki odnos Duha i Oca? Sve su to pitanja koja nam pokazuju da kada se ovek upusti da spekulie o Boanskoj prirodi, neminovno je da je rezultat bogohuljenje jer se Bog supta na nivo oveka. O emu onda Pavle pie u ovom tekstu i da li postoji neka druga ideja osim ove navodne ideje opisivanja Boje prirode? itanje poglavlja od poetka nam jasno govori da se Pavle bavi o savrenoj premudrosti (6. stih) koju mi hriani imamo za razliku od ovoga sveta. Ovu Boju premudrost (7. stih) jeBog otkrio Duhom svojijem(10. stih).Nakon toga, u 11. Stihu nas Pavle ubeuje da budemo sigurni da Sveti Duh poznaje tu Boju mudrost isto kao to na duh, na um, poznaje nae misli jer je u nama. Nakon toga, Pavle nam kae da mi nemamo duh ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga (12. stih). Pavle nas osigurava da je ta premudrost u nama jer nas ui Duh sveti (13. stih). Konano, Pavle nastavlja da govori o telesnom oveku i duhovnom oveku, izjavljuji da nasuprot onoga to je ranije rekao o duhu ovoga sveta (12. stih), koji je zapravo premudrost veka ovoga (6. stih), mi imamo um Hristov (16. stih) a to je Boja premudrost (7. stih). Van opsega ove diskusije je da uemo u dublju analizu ovoga teksta, ali je dovoljno da na osnovu konteksta zakljuimo da se ovde govori o Bojoj mudrosti koju mi hriani treba da imamo, a koja nam je doneta kroz Duha svetoga. Sveti Duh vrlo dobro poznaje Boji a i Hristov um jer je u tesnoj zajednici sa Ocem i Hristom. Tekst se ne bavi objanjavanjem Boje prorode, ili odnosa Svetoga Duha sa Ocem ili Sinom. Pisci Bibije se uglavnom ne bave takvim diskusijama, a najgora greka koju bi mogli da napravimo, a koju je napravio ovaj autor skripte, je da ono to smatramo o ovekovoj prirodi, primenimo na Boga i pokuamo da objasnimo Boga i Njegovu prorodu svodei ga na nivo ljudi. Duh sveti u nama nije Boja mudrost ili Hristova mudrost ili njegov um koji se nastanjuje u nama kao neki boanski elemenat (ovo je osnova mnogih paganskih uenja) nego kroz rad Duha svetoga, Boanska premudrost se usauje u na um.

2. Sledei problem sa ovi tumaenjem je oit kada pogledamo princip tumaenja Biblije koga smo naveli u uvodu, a to je pitanje, kako se nae tumaenje odreenog teksta uklapa sa celokupnim uenjem Biblije. Mi emo o ovome vie videti u sledeem delu gde emo govoriti o pravom biblijskom pristupu ovoj tematici u vezi pitanja ko je Sveti Duh. Ali, ovde emo se zaustaviti na pogrenoj interpretaciji ovekove prirode koja ja tako jasna iz ovog gore navedenog zakljuka. Autor skripte je zakljuio da je onaj koga je Hristos poslao na zemlju nakon svog odlaska, Hristov ili Boji um, tj. njihov karakter ili njegov duh, a to je zasnovao na primeru ovekove prorode gde razdvaja oveka na telo i ovekov duh kao nezavisan entitet koji se nalazi u telu. Na taj nain, Bog uzima svoj Duh i stavlja ga u nas. Takvo dualistiko shvatanje ovekove prirode je osnova verovanja u besmrtnost due gde se duh ili dua shvataju kao odvojeni entitet od ovekovog, a koji Bog daje oveku, i koji nakon smrti ne umire nego nastavlja zaseban ivot s obzirom da ima Boansko poreklo. ak i ako zanemarimo autorovo spekulisanje da je Boji duh isti kao ovekov duh, ovako dualistiko uenje o ovekovoj prirodi je strano Bibliji. Biblija ima celoviti pristup ljudskoj prirodi. ovek je postao iva dua kada je Bog dunuo u njegove nozdrve dajui oveku ivotni princip, ili ivot. ovek nema neku odvojenu duu, on je iva dua. Ne samo to je autor pogreio pokuavajui da primeni ovekovu prirodu na Boju, nego je i pri tome nebiblijski interpretirao ovekovu prirodu. Dalje, citirajui sve stihove u gore navedoj skripti, autor donosi jo jedan pogrean zakljuak koji se suproti svemu to Biblija ui po ovom pitanju: "I ovo rekavi dunu, i ree im: primite Duh Sveti." (Jovan 20,22.) Primetite odakle dolazi Sveti Duh? Dolazi iz Isusove unutranjosti, jer je to Njegov lini dah, Njegov ivot. Prijatelji, kada prestanete disati, vi tada umrete. Tako je Isus davajui im svojega daha, dunuvi na njih, udahnuvi im dah svoj, dao im SVOJ IVOT, Njegov Duh Sveti. (strana 4). Kao to smo ve videli, ovaj zakljuak se zasniva na paganskom verovanaju da je Bog u oveka udahnuo boanski element, duu ili dah, koji postaje deo oveka. Poistoveujui tu pogrenu sliku prirode oveka sa Bojom prirodom, autor sada navodi da e isto tako Hristos dati svoj duh ili dah oveku kao Njegov ivot, tj. Svetog Duha. Isus navodno izdie svoj ivot iz unutranjosti sebe i daje ga oveku te taj boanski elemenat postaje deo oveka. Mautim, da li je Hristov ivot poistoveen sa Svetim Duhom kao to to autor ove skripte kae? Da li je to Boji ili Hristov dah ili duh koji ulazi u hriane kao to kae ovaj autor? Da li je to biblijsko uenje iz celokupnosti onoga to Biblija govori o Duhu Svetom koga je Hristos obeao uenicima? Da li je Sveti Duh Boanski dah koji Bog danas udie u nas prilikom krtenja ili onda kada primimo Svetoga Duha? Biblija, a niti ovaj tekst iz Jovana 20:22, ne ue tako neto. Autor povezuje disanje sa naim fizikim ivotom, pa tako i ovo Hristovo disanje i dah sa Hristovim ivotom u nama kao Svetim Duhom.

U fizikom ivotu, kada je Bog stvorio oveka, on oveku daje dah koji ga odrava u ivotu.Dah sam po sebi nije neki boanski entitet koji ini oveka onim to ovek jeste.Dah koga je Bog udahnuo u oveka nije ivot.On je samo simbol ivotnog principa koga Bog daje oveku.Udiui vazduh ovek ne udie boansku energiju.Sam bioloki ivot koji Bog daje za oveka je misterija.Imamo primere nekih proroka koji nisu disali a jo uvek su ivelli. ivot iako u normalnim uslovima zavisi od disanja kao i od jela i pia, jo uvek nije dah koga diemo. U duhovnom ivotu, Hristov ivot nije neki materijalni deo Boanstva, Hristov dah, koji dolazi iz Isusove unutranjosti, kao neki boanski dah Hristovog ivota, kao to kae autor, i koji nas u neku ruku ini posednicima boanske materije ili supstance. Taj navodni Hristov dah nije duhovni ivot kao to ni fiziki vazduh koga udiemo nije ivot. Mi svakako ne udiemo Svetog Duha niti fiziki niti duhovno. Hristov ivot u nama je istina o sili i moi Duha Svetoga da promeni na ivot u skladu sa Hristovim, to se deava obnovljenjem uma (Rimljanima 12:2) a ne udisanjem ili ulivanjem u nas Boanskog daha koji dolazi iz iz Isusove unutranjosti kao to autor kae.Ovakvo shvatanje je veoma slino nebiblijskom uenju o emanaciji Svetog Duha od Oca i Sina. Ono to je Isus uradio kada je dunuo na uenike i rekao im da prime Svetoga Duha, nije nain na koji neki vazduh ili duh boanskog porekla dolazi na Njegove uenike i na nas iz Isusove unutranjosti, kako kae ovaj autor, nego je to simbol ispunjenja Duhom kao to ovek ispunjava plua vazduhom, ili svoj stomak vodom, tako je to simbol Duha koji treba da proima celo nae duhovno bie. Zato se Duh sveti u Bibliji esto usporeuje sa vazduhom ili vodom ili uljem koje se izliva na oveka, da bi se ukazalo na potpunost proimanja nas samih uticaju Duha Svetoga. U ostalom, uenici su dobili puninu Svetog Duha tek pedeset dana nakon Hristovog raspea i tom prilikom simbol su bili plameni jezici oznaavajui silu koju su dobili a ne neki vazduh koji je doao iz Isusove unutranjosti jer Hristos sigurno ne izdie plamene jezike. Vrlo je vano shvatiti jezik kojim se Isus izraavao po pitanju dolaska Duha Svetoga, i nain na koji je On predstavljao samog Hrista i Njegovo prisustvo u naem ivotu. Iako Bibliju treba shvatiti doslovno osim kada se radi o simbolima iz proroanstva ili pria, jo uvek ne treba zanemariti slikovit jezik. Kada Hrist kae da e Njegov Duh doi u nas, On ne govori o tome da e Sveti Duh doslovno ui u naa tela bilo kao neki Hristov dah ili duh. On tu govori slikovitim jezikom o delovanju Svetog Duha na na um. Na primer, govorei u kontekstu obeanja o Svetome Duhu, Hristos kae:U onaj ete vi dan doznati da sam ja u ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama (Joh 14:20 ). Zapazimo ono to Isus kae uenicima i vi u meni. Na koji nain e uenici biti u Hristu? Da li e doslovno duh uenika nekako ui u Hrista? Svakako ne. To je slikovit jezik koji opisuje zajednicu izmeu Hrista i Njegovih uenika. Na isti nain izraz ,i ja u vama je samo slikovit jezik zajednice sa Duhom Svetim kroz njegov uticaj na na um, a ne doslovno njegov ulazak u oveji organizam. Mi zapravo ne moemo da objasnimo u potpunosti kako to Duh Sveti dolazi u oveka i kako ga Njegova sila menja. Sam Isus Hristos govorio o novoroenju Duhom Svetim i da je nama nepoznat nain na koji se to deava: Duh die gdje hoe, i glas njegov uje, a ne zna otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki ovjek koji je roen od Duha (Jovan 3:8). Tako, videli smo da je interpretacija Biblije o Svetome Duhu koju nalazimo u navedenoj skripti, zasnovana na metodi gde se neije ideje pokuavaju opravdati biblijskim tekstovima koji se u

veini sluajeva vade iz konteksta i tako pogreno tumae ne pogaajui pravu sutinu. Tekstovi koje je autor citirao nisu oni koji nam otkrivaju ko je Sveti Duh, nego ga samo pominju u kontekstu koji govori o nekoj drugoj tematici. Osim toga, videli smo da ne samo to se kri princip potovanja konteksta, nego je i zakljuak u potpunoj suprotnosti sa biblijskim uenjem o prirodi oveka, kao i o prirodi Boga i tri linosti Boanstva, Oca, Sina i Svetoga Duha. Vreme je da pogledamo kako Biblija zaista rasvetljava ovu istinu o Duhu Svetom.

Stvarni biblijski dokazi u vezi Svetoga Duha

Biblijsko uenje o Svetom Duhu je iroko, ali tematika ovog rada nije da odgovori na sva pitanja o Svetome Duhu, nego da odgovori na pitanje koje smo na poetku postavili: Da li je Sveti Duh niko drugi nego Hristova linost, njegov ivot ili Njegov duh? Videli smo kako se loom metodom dokazivanja tekstovima ("proof-texting") navnodno dokazuje da je odgovor pozitivan, ali smo videli kako to dokazivanje kri pravila pravog biblijskog istraivanja pa nije udo da je i zakljuak pogrean. U stvari, prostor i vreme nam ne dozvoljava da pokaemo kako su takvom metodom neki zakljuili da je Sveti Duh zapravo aneo, ili samo boanska energija itd. to neko ree, ovakvom pogrenom metodom se sve moe dokazati iz Biblije. Ostaje nam da damo biblijski odgovor na ovo pitanje, a koji ne kri principe biblijske interpretacije. Da li nama Biblija negde specifino govori o Svetome Duhu? Nema sumnje da prilikom kraja svoga ivota na ovoj zemlji, Isus govori o Svetom Duhu naveliko i nairoko naroito od 14. do 16. glave Jevanelja po Jovanu. On eli da uenike osigura da e Njegov odlazak u neku ruku biiti ak i bolje za njih jer e im doi drugi Uteitelj. Zar nije udno da autor u gore pomenutoj skripti o opisu Duha Svetoga koristi samo jedan stih iz ova tri poglavlja, Jovan 14:18 gde Isus kae doi u k vama, ne spominjui ni jedan drugi tekst? Da li se biblijska slika o Duhu svetome gradi na svim drugim tekstovima Bibije osim onih glavnih koji specifino govore o Njemu? Od 14. do 16. glave Hristos otvara svoje srce uenicima u vezi njegovog skoranjeg odlaska. ta je ono to e smiriti njihovu strepnju i zebnju koje e Njegov odlazak sigurno doneti uenicima? Da li je to samo sila, uticaj, neiji um, neiji dah, ili je to iva osoba, ista takva kao i sam Isus Hristos? Isus otvara svoj govor o Duhu Svetome kao o svom monom zameniku, koji je sa Njim iste prirode : Jovan14:16 I ja u umoliti oca, i dae vam drugoga utjeitelja da bude s vama vavijek: Primenimo ovde,na ovom stihu, ono to smo ranije rekli o pravilnom nainu prouavanja biblijskog teksta. Ne treba se uriti na druge tekstove, da bi ih samo nabrojali, kao da njihovo nabrajanje moe da zameni dublju analizu svakog teksta. Pogledajmo ovaj tekst malo dublje da otkrijemo ta nam on zaista kae.

Obeavajui dolazak Svetog Duha, Isus Hristos je nazvao Svetog Duha drugi Uteitelj (grki ).Re drugi u Jovan 14:16-17 je grka re to znai drugi iste vrste nasuprot grke rei koja oznaava drugi razliite vrste. Prema tome, Sveti Duh je Uteitelj iste vrste kao Isus Hristos. Hristos je zasebna boanska osoba, Sveti Duh ima iste osobine kao Hristos, On je isto tako zasebna Boanska osoba. Ako je Duh sveti drugi parakletosko je onda prvi? Isus svakako govori o onome koji e njega zameniti. Da li je onda Hristos prvi a Sveti Duh drugi? Istraivanje rei parakletos nas dovodi do 1. Jovanove 2:1 gde je Isus Hristos nazvan Uteitelj (). Oito je onda da Hristos govori o nekom drugom koji e za njegove uenike biti isti kao i on jer je iste prirode . ta sama re (parakletos) znai? Obian pogled u renik nam pokazuje da se radi o posredniku, savetniku, advokatu, uteitelju. Parakletos je doslovno onaj koji stoji uz oveka da ga podri da ne padne. To nije vetar ili dah koji ulazi u oveka, nego osoba koja podrava oveka u duhovnom hodu. Re parakletos se sastoji od dve grke rei, pra to znai sa strane ili pored i druge rei kalo koja znai zvati. Zajedno, ove dve rei znae neko ko je pozvan da stoji sa strane nekoga. Dok je Isus bio na zemlji, On je kao zasebna boanska osoba bio sa uenicima. On je stajao uz njih i bio njihov parakletos. Meutim, vreme je dolo da Hristos ode i sada Hristos daje uenicima obeanje da e jedna druga boanska osoba, drugi parakletos, biti onaj koji e sada umesto Njega stajati sa strane njih da bude njihov Pomonik i Uteitelj. Taj drugi parakletos je niko drugi nego boanska osoba, Sveti Duh. Dalje,ako pogledamo u kontekst ovog teksta, Isus identifikuje tog Uteiteljla kao Duha Istine (17. stih) koga svet nee primiti. Osim toga, Sveti Duh e doi u Hristovo ime i on a vas nauiti svemu (26. Stih).Dolaziti u neije ime znai predstavljati nekoga. Sveti Duh nee predstavljati sebe, nego nekog drugog Isusa Hrista. itajui ove tekstove zar ne dobijamo sliku da Hristos pria o nekoj drugoj, zasebnoj osobi koja e doi nakon Hrista da bude drugi parakletos poto prvi, Isus Hristos, odlazi? Da li se igde moe nazreti ideja o nekom dahu koji e izai iz Hristove unutranjosti, kao to je autor gore spomenute skripte rekao? Hristos je ovde veoma specifian. On pria o osobi isto tako realnoj kao to je on sam realna osoba.Uteitelj, pomonik, advokat, itd.sve su to odlike jedne zasebne osobe. Dalja gramatika analiza ovog teksta na grkom jeziku nam isto tako potvuje da se ovde radi o osobi. Kako Jovan koji pie ovaj tekst opisuje i shvata Svetog Duha? Zamenica u grkom jeziku uvek sledi rod imenice kao i u naem jeziku, pa tako uteitelj, grki parakletos, je imenica mukog roda pa je i zamenica mukog roda. Meutim, re Duh, grki (pneuma), je re srednjeg roda i prema svim gramatikim pravilima trebala bi da sledi zamenica za srednji rod ono. Meutim u tekstovima iz Jovana 14:17, 14:26 i 15:26 original grkog jezika za re pneuma koja je srednjeg roda, Jovan umesto ono kri gramatiko pravilo i koristi on za tree lice mukog roda. Time je jasno naglaeno da je Sveti Duh osoba a ne neka stvar ili sila ili samo navodni Hristov ivot ili Duh-dah, ili bilo ta drugo to se nudi kao tumaenje.

Sada, kada smo uradili malo detaljnije prouavanje ovog teksta, pazei na originalan jezik, gramatiku, kao i na blii kontekst ovoga teksta, i kada smo izvukli neki zakljuak u vezi linosti Svetoga Duha, vreme je da uporedimo na zakljuak sa nekim drugim tekstovima koji nam govore o Svetom Duhu i da vidimo da li se to uklapa u jedan celokupan opis Svetoga Duha kao zasebne osobe. Pogledajmo jedan drugi tekst. Jo uvek smo u kontekstu Hristovog najavljivanja Svoga Zamenika. Jevanelje Jovanovo 16. glave je svakako jedna od najdubljih poglavlja kada se govori o Duhu svetome: Jovan 16:13 A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu; jer nee od sebe govoriti, nego e govoriti to uje, i javie vam to e biti unapredak. Jovan16:14 On e me proslaviti, jer e od mojega uzeti, i javie vam: Isus Hristos govori o Svetom Duhu i obraa mu se kao linosti. Ne govori o sebi nego o nekom drugom. ak ta vie, on kae da Sveti Duh nee govoriti od sebe. Drugim reima, Sveti Duh je osoba koja bi mogla da govori od sebe, ali kada doe kao Hristov zamenik, On nee govoriti od sebe. ta je zapravo cilj Svetoga Duha? Da proslavi Hrista! Zastanimo za trenutak i zamislimo se da li Hristos ovde pria o sebi ili o nekoj drugoj osobi? Koga e Sveti duh da proslavi? Od koga e Sveti Duh uzimati ono to govori i kroz to slaviti Hrista? Ako bi za trenutak prihvatili tumaenje autora iz spomenute skripte, da je Sveti Duh niko drugi nego Hristov ivot, ili Hristov duh, isto tako kao to je nama na duh ili na um, kako bi ovi stihovi gore izgledali parafrazirani? A kada doem ja, Duh istine, uputiu vas na svaku istinu, jer neu od sebe govoriti, nego u govoriti to ujem, i javiu vam to e biti unapredak. Ja u sebe proslaviti, jer u ja od svojega uzeti i javiu vam. Da li je zaista Jovan to hteo da kae u ovom tekstu? Mislim da je jasno da nije. Osim toga, Ovakvo tumaenje bi bila kompletno iskrivljena slika boanskog karaktera. Nikada Hristos nije slavio sebe nego je slavio i uzdizao Oca (Jovan 17:4 Ja tebe proslavih). Sa svoje strane, Otac slavi Sina (Jovan 17:1 Oe! doe as, proslavi sina svojega). to se tie Duha, On sa svoje strane kao to smo videli, slavi Sina. To je zapravo princip Boanskih lica unutar Trojstva da oni jedan drugoga proslavljaju a ne trae svoju slavu. Ako bi prihvatili tumaenje autora skripte, ovaj tekst bi bio kompletno kontradiktoran sam sebi jer u 13.stihu Hristos kae da Duh nee govoriti od sebe, a u 14 stihu kae da e ipak Duh uzeti od Hrista i javiti im. Kako Hristos ne uzima sam od sebe a opet uzima sam od sebe? Sve u svemu, ovaj tekst nebi imao nikakvog smisla ako bi rekli da je Sveti Duh samo Hristov duh ili njegov dah, ili ta god da je autor pomenute skripte mislio. Nema sumnje da se na zakljuak o Svetom Duhu kao odvojenoj osobi, odlino uklapa u ovaj tekst koji govori o Svetome Duhu i njegovoj slubi proslavljanja Hrista u naem ivotu. Mogli bi opet testirati ova dva razliita zakljuka na drugim tekstovima. Na primer, pogledajmo opet iz istog konteksta sledei tekst:

10

Jovan16:7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, utjeitelj nee doi k vama; ako li idem, poslau ga k vama. Ako opet i ovde primenimo zakljuak iz pomenute skripte, ovaj tekst parafrazirano bi znaio: Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, ja neu doi k vama; ako li idem, poslau sebe k vama. Da li ovo ima smisla i da li je to ono to tekst hoe da kae? Svakako ne. Samo ako je Sveti Duh druga zasebna osoba to ima smisla. Uzmimo jo jedan tekst i vidimo kako se uklapa: Jovan 15:26 A kad doe utjeitelj, koga u vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on e svjedoiti za mene. Ako ovaj tekst parafraziramo sa spomenutim zakljukom da je Sveti Duh niko drugi do Hristovog duha, onda bi ovaj tekst parafraziran glasio ovako: A kad ja doem kao uteitelj, koga u poslati od oca, moj duh istine, koji od Oca izlazi, ja u svedoiti za sebe. Opet bi ovakvim tumaenjem dobili besmislenost Hristovih rei. Nema sumnje da se radi o drugoj osobi a ne o Hristu. Konano, proverimo ova dva zakljuka na tekst koji je iz drugog konteksta: Mat 12:31 Zato vam kaem: svaki grijeh i hula oprostie se ljudima; a na Duha svetoga hula nee se oprostiti ljudima. Mat 12:32 I ako ko ree rije na sina ovjeijega, oprostie mu se; a koji ree na Duha svetoga, nee mu se oprostiti ni na ovome svijetu ni na onome. Jo jednom primenimo tumaenje iz spomenute skripte na ovaj tekst i vidimo kako bi parafraziran glasio: Zato vam kaem: svaki grijeh i hula oprostie se ljudima: a na mog duha hula nee se oprostiti ljudima. I ako ko ree rijee na sina ovjeijeg, oprotie mu se; a ko ree na duha sina ovjeijeg, nee mu se oprostiti ni na ovom svijetu ni na nome.Ukoliko je Sveti Duh samo Hristov duh, onda bi prianje protiv Svetog Duha imalo iste posledice kao i prianje protiv Hrista. Nema sumnje da ovde Hristos govori o drugoj razliitoj osobi. Konano, da li smo iz svega to smo rekli o Svetom duhu zapazili ta e sve On, Sveti Duh da radi kada doe? On e da bude sa nama (Jovan 14:16), On e da nas uputi na svaku istinu, On e govoriti to uje, On e javiti vam to e biti unapredak (Jovan 16:13), On e proslaviti Hrista, On e uzeti od Hrista i javiti nama (Jovan 16:14), On e svedoiti za Hrista (Jovan 15:26), On e biti poslan od Oca u ime Hristovo, On e nas nauiti svemu i On e nam napomenuti ono to je Isus rekao (Jovan 14:26). Da li je ovo neka druga osoba o kojoj Isus govori ili ne? Mislim da je odgovor iz onoga to Isus ui vrlo jasan da Hristos govori o nekom drugom a ne o sebi. Mi bi mogli da nastavimo ispitivanje i sagledavanje drugih tekstova iz Isusovih izjava po pitanju Svetoga Duha, ali nepobitno je da je Sveti Duh osoba, i to zasebna od Oca i od Sina, te da ta Osoba ima odreeni zadatak u planu spasenja koje Isus Hristos ne moe da izvri dok je u Nebeskoj svetinji. Kome drugome bi Isus prepustio takavo znaajno delo sprovoenja u ivotu

11

Hristovih sledbenika rezultate spasonosne Hristove rtve, ako ne samom Boanstvu u slubi treeg lica Boanstva, Svetoga Duha?

Nejasni biblijski tekstovi u vezi Duha Svetoga

ta uraditi sa biblijskim tekstovima koji naizgled govore suprotno od onoga to veina tekstova govori? Ovo je pitanje sa kojim se susreemo u prouavanju bilo koje tematike u Bibliji. Kao to smo videli, i u ovoj temi o Svetome Duhu mogu se nai stihovi koji nizgled suprote onome to veina drugih stihova govori o tome. Kako reiti taj problem u prouavanju? Prvo, svakako e nam pomoi poznata izreka iznimka ne ini pravilo. Taj stav e nas odmah u poetku sauvati od upadanja u razne teorije koje dubljim istraivanjem ne mogu da se odre. Drugo, to to nama danas tekst izgleda nerazumljiv, sutra e nam moda izgledati vrlo razumljiv ako se iskreno Bogu molimo za njegovo razjanjenje. Konano, bie tekstova koje moda nikada neemo razumeti, ali emo jo uvek ostati na onome to Biblija jasno ui u svoj svojoj celini. Sada moemo da pogledamo neke tekstove iz Novog zaveta koji govore o Svetome Duhu, i koji se naizgled suprote onome to smo gore zakljuili o Njemu. Autor dotine skripte pominje nekih od tih tekstova na osnovu kojih je doneo odreene zakljuke: Rimljanima 8:9 A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh Boij u vama ivi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije njegov. 2. Kornianima 3:17 A Gospod je Duh: a gdje je Duh ondje je sloboda. Galaanima 4:6 I budui da ste sinovi, posla Bog Duha sina svojega u srca vaa, koji vie: Ava oe! Jovan 14:18 Neu vas ostaviti sirotne; doi u k vama. Jovan 14:23 Isus odgovori i ree mu: ko ima ljubav k meni, drae rije moju; i otac moj imae ljubav k njemu: i k njemu emo doi, i u njega emo se staniti. Da li nam stvarno ovi tektovi kau da je Sveti Duh samo prisutnost Hrista ili Oca u nae srce i da tree lice Boanstva, Sveti Duh, zapravo nije zasebna osoba i nije niko drugi do Hrista ili Oca, ili Hrista i Oca zajedno? Da bi smo ovo razumeli, dovoljno je samo pogledati kako Biblija govori o Isusu Hristu i Njegovoj slubi na ovoj zemlji. To e nam na kraju pomoi da shvatimo ove tekstove. Kada je Filip pitao Isusa da im Isus Hristos pokae Oca, Isus mu kae poznate rei koji vidje mene, vidje Oca (Jovan 14:9).Da li je Isus tom prilikom rekao da je on Otac? Veina od nas e rei da nije. Naalost, ima ljudi koji na osnovu ovih, kao i nekih drugih tekstova zakljuuju da su Hristos i Otac jedna te ista osoba.Taj pravac shvatanja Boanstva se zove modalizam. Oni

12

poistoveuju Oca, Sina i Svetoga Duha sa jednom te istom osobom. Konano, zar ovaj tekst ne dokazuje da kada neko gleda u Hrista, zapravo vidi Oca? Nije li onda Hristos zaista Otac? Pa ipak, da li moemo tu Hristovu izjavu tako da protumaimo. Ne postoje li mnogi drugi tektovi koji jasno naznaavaju da se radi o dve osobe? Na drugim mestima Isus kae Jer sioh s neba ne da inim volju svoju, nego volju oca koji me posla. (Jovan 6:38). Isto tako Isus kae: Ja ne mogu nita initi sam od sebe; kako ujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne traim volje svoje nego volju oca koji me je poslao. (Jovan 5:30). Ovi tekstovi ne samo to nam jasno govore o razliitim Boanskim osobama, nego ovde nalazimo takoe i Boanski princip slube koji se odraava unutar samoga Boanstva, gde svaka osoba boanstva uzdie drugu osobu. Da li to znai da time to Hristos ne ini svoju volju nego samo Oevu, Hristos gubi svoju linost jer sve to je radio, radio je da proslavi Oca i sve to je inio bilo je ono to od Oca dobija? Da li to znai da je u sutini Hristos isto to i Bog Otac kako su neki zakljuili? Da li to isto znai da Hristos nema neku vanost za na ivot poto je samo govorio ono to je od Oca? Svakako ne. To samo pokazuje princip Boanske slube oveku. Isus je tolako potpuno radio ono to je od Oca, da je sa pravom mogao da kae Filipu koji vidje mene, vidje Oca. Iako je Isus iveo na ovoj zemlji sa ciljem da uzdigne i proslavi Oca, (Ja tebe proslavih na zemlji: posao svrih koji si mi dao da radim. Jovan 17:4), jo uvek je On zasebna linost koja na kraju krajeva, u svom vlastitom pravu poseduje sve Boanske atribute dostojne oboavanja. U konanom zbroju, iako je Hristos samo predstavljao Oca, on je jo uvek na Spasitelj i za nas hriane predstavlja centar naega spasenja. Prihvatiti Hrista, je imati ivot veni. Kako onda primeniti ovaj princip na Svetoga Duha. Istina je da tekstovi koje smo gore naveli, govore o Hristovom Duhu i Bojem duhu. Istina je da je Isus obeao da e On sam, a i Otac, doi i nastaniti se u oveku koji dri Njegove rei. Ali, kako e se to desiti? Preko Predstavnika Isusa Hrista i Oca, Duha Svetoga. Kao to je Hristos iveo da bi predstavio Oca, tako i Sveti Duh ivi da predstavi Oca i Sina u nama. Isus je rekao za Svetoga Duha.: A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu; jer nee od sebe govoriti, nego e govoriti to uje, i javie vam to e biti unapredak. On e me proslaviti, jer e od mojega uzeti, i javie vam (Jovan 16:13,14). Prema Hristovim reima, Sveti Duh nee od sebe govoriti. Zar nas to ne podsea na Hristove rei Ja ne mogu nita initi sam od sebe? Sveti Duh je tu da nas uputi na naeg Spasitelja Isusa Hrista koji je centralna linost Boanstva u naem spasenju, kao to je Hristos upuivao samo na Oca. Ko ne prihvati Hrista kao Spasitelja, nema spasenja. Ko Hrista prihvati, ima ivot veni. Zato Sveti Duh u potpunosti usmerava svoju slubu na otkrivanje Hrista u naem ivotu. On samo govori i upuuje na Hrista kao to je sam Hristos rekao za Duha jer e od mojega uzeti, i javie vam. Sveti Duh isto tako upuuje i na Oca jer u planu spasenja, Otac je taj koji je na tronu i upravlja ljudskom istorijom do konanog uspostavljanja Hristovog carstva koje e veno trajati. Meutim, da li zato to Sveti Duh ne govori o sebi nego samo o Ocu i Sinu, kao to je Sin samo govorio o Ocu, znai da Sveti Duh nije zasebna Boanska linost? Svakako ne. Biblija nas ui da je sveti Duh Boansko lice i prema tome, u svom vlastitom pravu poseduje sve Boanske atribute

13

dostojne oboavanja isto kao i Otac i Sin. Sveti Duh tako savreno predstavlja Hrista u naem ivotu da kao to je Isus s pravom reko da koji vidje mene, vidje Oca, tako i za duha u nama se moe rei da ko ima Duha Svetoga, ima Hrista. Zato se onda Sveti Duh, naziva Boji Duh ili Hristov Duh? To je jednostvno nain na koji se Biblija obraa Boanskim osobama. Isus Hristos je Boji Sin isto kao to je Sveti Duh Hristov Duh. Hristos predstavlja Oca, zato je Sin Boji. Sveti Duh predstavlja Hrista, zato je Duh Hristov. Apostol Pavle kae za Isusa Hrista da je On Hristos Boij (1. Korinanima 3:23). Da li taj stih negira Hrista kao zasebnu linost Boanstva? Sigurno ne. Zato bi onda izraz Duh Hristov (Rimljanima 8:9), bio dokaz da Sveti Duh nije zasebna linost kao Sin? Ovaj nain biblijskog izraavanja o Boanskim linostima pokazuje da je Boanstvo tako jedinstveno da boanska lica u svakom trenutku predstavljaju jedan drugoga nerazdvojivim jedinstvom jednog Boga. Konano, kao to Sveti Duh svedoi naem srcu za Hrista, i mi smo pozvani da budemo Hristovi svedoci. Isus je rekao A vi ste svjedoci ovome. (Luka 24:48). Apostol Pavle ide tako daleko da kae da smo mi poslanica Hristova koja je zapisana u srcima naima a koju poznaju i itaju svi ljudi (2. Korinanima 3:3,4). To svakako ne znai da smo mi literalni hristosi koji smo zapisani u srcima ljudi, koje oni mogu itati, nego da kao svedoci Hristovi, inimo isti posao za druge koji Sveti Duh ini u nama, predstavljamo Isusa Hrista i njegov ivot drugima.

'zjave (len )ajt o Svetome Duhu * krivo i +ravo tumaenje

Sve ono to smo rekli u vezi dobrog naina prouavanja Biblije po pitanju odreene tematike, vai i za itanje i prouavanje spisa Elen Vajt u vezi odreenog predmeta. Sa druge strane, njeni tekstovi koji se itaju i citiraju kao podrka neemu, se kao i u sluaju sa Biblijom, mogu vaditi iz konteksta, podravajui naa shvatanja koje elimo potvrditi. Potovanje konteksta, kao i potovanje sklada celokupnog dela duha prorotva je od presudnog znaaja ukoliko elimo da shvatimo pravilno ta je Elena Vajt pisala. Osim toga, kao i u sluaju Biblije, ne zaboravimo da je Elena Vajt njen najbolji tuma kao to je to i sama rekla: Sama svedoanstva e biti klju koji e objasniti date poruke, kao to pismo objanjava pismo.(The testimonies themselves will be the key that will explain the messages given, as scripture is explained by scripture (Selected Messages, Vol. 1, p. 42). U kontekstu ove diskusije o tome da li je Sveti Duh nita drugo nego Hristova linost ili Njegov duh, pogledajmo jo jednom gore spomenutu skriptu i citate Elene Vajt koji su dati kao oni koji navodno potvruju autorovo shvatanje Svetog Duha da je to samo Hristov ivot ili Njegov duh (http://cdn.istinaotrojstvu.com/wp-content/uploads/sites/2/2014/01/Ko-je-trece-licebozanstva.pdf): "Dodeljivanje Duha je dodeljivanje ivota Hristovog." (enja Vekova 805.3)

14

"Sveti Duh je Uteitelj, kao lino prisustvo Hrista u dui."( Rivju i Herald, 29. Novembar, 1892 par. 3 ) "Hrist je izjavio da e nakon Njegovog vaznesenja poslati Uteitelja svojoj Crkvi, kao Njegov krunski poklon, koji je trebao da zauzme Njegovo mesto.Taj Uteitelj je Sveti Duh - dua Njegovog ivota..." (Rivju i Herald, 19. Maj, 1904 par. 1 ) Ovde vidimo kako prorok naziva Duha sa "ivot", "lino prisustvo" i kao "dua njegovog ivota". To je ivot i lino prisustvo Hrista. U sledeoj izjavi itamo; "Duhom e Otac i Sin doi i nastaniti se u vama." (Biblijski Odjek, 15. Januar, 1893 par. 8 ) Ovde vidimo da je Duh lino prisustvo Oca i Sina. Mogli bismo citirati i mnotvo drugih tekstova, ali iz ovih vidimo savrenu meusobnu doslednost, kao i u Svetom Pismu, sto je jo vanije. Ako bismo tumaili termin "tree lice Boanstva" u smislu da "ono" predstavlja neko tree odvojeno, nezavisno Boansko bie, nazvano "Bog Sveti Duh", tada bi sve prethodne izjave, kao i mnogi biblijski tekstovi izgubili svoju doslednost. Tada bi Duh Prorotva bio kontradiktoran sam sebi. (strana 5) Autor ovde sa pravom zakljuuje da ako je Sveti Duh Hristov ivot ili Hristova dua, onda bi stvarno pomisao da je Sveti Duh tree, nezavisno Boansko bie bila kontradikcija onome to je Elena Vajt napisala. Ali, da li je autorov zakljuak stvarno to to Elena Vajt kae u tim citatima? Hajde odmah da primenimo pravila vezana uz prouavanje odreenih tekstova. Pogledajmo prvo kontekst onoga to je izjavljeno, a onda vidimo kako se tumaenje odreenih tekstova uklapa u celokupnost onoga to je sama Elena Vajt napsala o Svetome Duhu na drugim mestima.U sluaju Elen Vajt, jedan dodatan korak je neophodan, a to je pitanje kako se njene izjave uklapaju u ono to Sveto Pismo kae. Mi smo ve ranije videli ta o ovoj teimi ui Sveto Pismo, pa emo ovde videti da li je Elena Vajt u skladu sa time. U sluaju teksta iz enje vekova koji je ovaj autor citirao: "Dodeljivanje Duha je dodeljivanje ivota Hristovog.", dovljno je pogledati kontekst ove reenice da bi se videlo da ona ne znai ono to je autor hteo da kae da znai, da je Sveti Duh navodno samo Hristov ivot. Ceo tekst glasi: Sveti Duh je dah duhovnog ivota u dui. Dodeljivanje Duha je dodeljivanje Hristovog ivota. To proima primaoca Hristovim osobinama. Samo oni koji su tako poueni od Boga, oni koji poseduju unutranje delovanje Duha, i u ijem ivotu je manifestiran Hristov-ivot, e stajati kao ljudi predstavnici, koji e sluiti u korist crkve. (The Holy Spirit is the breath of spiritual life in the soul. The impartation of the Spirit is the impartation of the life of Christ. It imbues the receiver with the attributes of Christ. Only those who are thus taught of God, those who possess the inward working of the Spirit, and in whose life the Christ-life is manifested, are to stand as representative men, to minister in behalf of the church. DA 805.3)

15

Vrlo je jasno iz ovog citata da je Duh Sveti onaj koji ini u naem ivotu da se manifestira Hristov ivot, a ne da je Sveti Duh Hristov ivot kako je autor zakljuio. Hristov ivot se oituje kroz Hristove osobine koji Sveti Duh razvija u ovekovom ivotu. Samo unutranje delovanje Duha Svetoga u oveku proizvodi Hristove atribute koji ine Hristov ivot u njemu. Sasvim je pogreno zakljuiti da je Sveti Duh samo Hristov ivot koji se manifestuje u naem ivotu. Uzmimo jo jedan drugi navedeni citat i proverimo njegov kontekst. Radi se o citatu: "Hrist je izjavio da e nakon Njegovog vaznesenja poslati Uteitelja svojoj Crkvi, kao Njegov krunski poklon, koji je trebao da zauzme Njegovo mesto. Taj Uteitelj je Sveti Duh - dua Njegovog ivota..." Da li je taan zakljuak na osnovu ove izjave za Svetog Duha da je On dua Njegovog (Isusovog) ivota. To bi zapravo oznaavalo Hristovu duu kao neki odvojeni entitet koji e On dati svojim uenicima? Da li je to opet primer primenjivanja paganskog dualistikog shvatanja ljudske prirode na Boansku prorodu Hrista? Svakako ne. To bi bilo suprotno svemu to Biblija i Elena Vajt ue po pitanju prirode oveka, uenje koje je jedno od stubova adventistike doktrine. Razmatrajui dalje gore citiran tekst, vidimo da je citat preseen u pola reenice a da nam drugi njen deo daje klju razumevanja izjave da je Sveti Duh dua Njegovog (Isusovog) ivota. Ne zaboravimo da je kontekst jako vaan za razumevanje teksta. Ovde e se to pokazati kao presudan elemenat za razumevanje ovoga to je Elena Vajt rekla: "Hristos je izjavio da e nakon Njegovog vaznesenja poslati Uteitelja svojoj Crkvi, kao Njegov krunski poklon, koji je trebao da zauzme Njegovo mesto.Taj Uteitelj je Sveti Duh - dua Njegovog ivota, efektivnost njegove crkve, svetlo i ivot sveta. Sa svojim Duhom Hristos alje silu pomirenja i snagu koja uklanja greh."(Christ declared that after his ascension, he would send to his church, as his crowning gift, the Comforter, who was to take his place. This Comforter is the Holy Spirit,--the soul of his life, the efficacy of his church, the light and life of the world. With his Spirit Christ sends a reconciling influence and a power that takes away sin. RH, May 19, 1904par. 1). Ovde se radi o jednostavnoj istini da je Sveti Duh bio pokreta Hristovog javnog rada jer sve to je Hristos radio, bilo je pod kontrolom Svetoga Duha, ba onako kako treba da bude u naem ivotu. Sveti Duh jeste bio dua Hristovog ivota u tom smislu da je on bio glavna motorna sila Hristove javne slube, a ne neka dua u dualistikom shvatanju oveka gde su telo i dua odvojeni entiteti. Osim toga, Duh Sveti nije samo Hristov ivot nego kako kae ovaj tekst, on je i ivot sveta jer donosi ivot i spasenje svetu, kao to je i sila Hristove crkve i njene efikasne slube. Osim toga, ta nam neposredni kontekst ovog teksta kae? Upravo tu nalazimo jednu od najjasnijih izjava Elene Vajt to se tie linosti Svetoga Duha: Duh je bio dat kao inioc preporoenja i bez toga bi Hristova rtva bila bez koristi. Mo zla je jaala vekovima a potinjenost oveka tom sotonskom ropstvu je bila zapanjujua. ovek moe da se odupre i pobedi greh jedino monim delovanjem treeg lica Boanstva, koje e doi sa neizmenjenom silom u punini boanske moi.(The Spirit was given as a regenerating agency, and without this the sacrifice of Christ would have been of no avail. The power of evil had been strengthening for

16

centuries, and the submission of man to this satanic captivity was amazing. Sin could be resisted and overcome only through the mighty agency of the third person of the Godhead, who would come with no modified energy, but in the fulness of divine power.RH, May 19, 1904 par. 3) Ovde je jasno da Elena Vajt uporeuje Duha Svetoga sa druga dva lica Boanstva, jer ako je Otac prvo lice a Hristos drugo, onda po tom istom principu razdvojenih linosti i Sveti duh je tree, nezavisno lice Boanstva. Kakva je svrha uopte pominjati tree lice ako je to samo Isus Hristos koji je ve drugo lice Boanstva? Poto smo videli iz konteksta ta Elena Vajt kae, sada je na redu da proverimo tumaenja ovih citata sa svime onim to je ona pisala o ovome? Prvo pogledajmo da li se ideja da je Sveti Duh samo Hristov ivot slae sa onim to Elena Vajt stvarno pie o Hristovoj dui, o Njegovom ivotu. Da li je Hristova dua stvarno neki entitet koji je odvojen od Hrista? Autor skripte je na osnovu gornjih citata Elene Vajt zakljuio: Ovde vidimo kako prorok naziva Duha sa "ivot", "lino prisustvo" i kao "dua njegovog ivota". To je ivot i lino prisustvo Hrista. Da li se taj zakljuak slae sa ostalim citatima Elene Vajt? Pogledajmo sledei citat: Isus je rekao Mariji: ne dohvataj se do mene, jer se jo ne vratih k ocu svojemu. Kada je zatvorio svoje oi na krstu, Hristova dua nije odjednom otila na nebo kao to mnogi veruju, jer kako bi Njegove rei bile istinite jer se jo ne vratih k ocu svojemu? Hristov duh je spavao u grobu sa Njegovim telom, i nije se uzneo na nebo da tamo odri nezavisnu egzistenciju, i da gleda dole na uenike koji su oplakivali i pomazivali telo iz kojeg se duh uzneo. Sve to je podrazumevalo ivot i inteligenciju Isusa, je ostalo u grobu, a kada je ustao, to je bilo kao celovito bie; On nije trebao da pozove duh sa neba. On je imao snagu da poloi svoj ivot i da ga podigne ponovo. (Jesus said to Mary, Touch Me not; for I am not yet ascended to My Father. When He closed His eyes in death upon the cross, the soul of Christ did not go at once to heaven, as many believe, or how could His words be trueI am not yet ascended to My Father? The spirit of Jesus slept in the tomb with His body, and did not wing its way to heaven, there to maintain a separate existence, and to look down upon the mourning disciples embalming the body from which it had taken flight. All that comprised the life and intelligence of Jesus remained with His body in the sepulcher; and when He came forth it was as a whole being; He did not have to summon His spirit from heaven. He had power to lay down His life and to take it up again.5 Bible Commentary, 1150-1151.) Zapazimo ono to Elena Vajt kae ovde. Hristova dua se nije vinula u nebo i Njegov duh nije imalo neku nezavisnu egzistenciju, nego je Hristos kao celovito bie, njegov ivot, njegov um, inteligencija, sve je ostalo u grobu na poinku. Isus je umro u svojoj ljudskoj prorodi a koja prema biblijskom uenju nije ono to ui dualistiko shvatanje o razdvojenosti due/duha i tela. Osim toga, Hristos je vaskrsao kao celovito bie, ideja koja je sasvim suprotna dualistikom shvatanju oveka kao spoja besmrtne due i tela. Kako se to slae sa onim to autor navedene skripte tvrdi a to je da je Sveti Duh Hristov ivot, njegova dua koju e Hristos navodno poslati uenicima? Da li to znai da je Sveti Duh, tree lice Boanstva umro kada je Hristos umro? Samo pitanje zvui udno!

17

Autor skripte ide toliko daleko u svojim nebiblijskim spekulacijama da kada govori o Svetom Duhu kao o treem licu Boanstva, onna osnovu tog njegovog predhodnog zakljuka,tvrdi da je tree lice Boanstva o kome pie Elena Vajt boansko-ljudska priroda Sina Boijeg. On to zakljuuje na osnovu dodatnih citata od Elene Vajt: "Delo otkupljenja je nazvano tajnom, kojom je vena pravednost dovedena do svakog koji veruje. Ljudska rasa ivei u posledicama greha bila je u neprijateljstvu prema Bogu. Hrist, neprocenjivim i tako bolnim procesom, tajanstvenim kako anelima, tako i ljudima prisvojio je oveanstvo. Skrivajui Njegovu boanstvenost, ostavljajui po strani Njegovu slavu, bio je roen kao beba u Vitlejemu. U ljudskom telu, iveo je Zakon Boji kako bi mogao osuditi greh u telu i da posvedoi nebeskim razumnim biima da je Boji Zakon namenjen za ivot sa ciljem da obezbedi mir, sreu i veno dobro svima koji ele biti posluni. (Rukopis 29, 1899). (7 Biblijski Komentar 915.3 ) Dragi prijatelji, da li moete da vidite, pre pojave greha imali ste Oca i Sina, nakon okonanja ere greha imate ponovo Oca i Sina, Samo Njih dvojica! Zbog greha, Sin Boji postao je ljudsko bie. Boanstvo sada ima novo lice (osoba) koje ranije nikad nije postojalo! Primetite ta sestra Vajt, kao prorok govori; "Hrist, neprocenjivim i tako bolnim procesom, tajanstvenim kako anelima, tako i ljudima, prisvojio je oveanstvo." (Rukopis 29, 1899) Primetite kako je taj postupak bio jednako tajanstven kako anelima, tako i ljudima. Bio je tajanstven, jer je bio nepoznat! Mogli biste rei kako su aneli posmatrali jednu potpuno novu osobu! Bila je to tajna za sve njih. Mihailo, njihov boanski Zapovednik, postao je ljudsko bie, roen kao bespomona beba u Vitlejemu. Sin Boji postao je Sin oveiji! Obratite panju na izjavu; "On e napustiti svu svoju slavu na Nebu, pojaviti se na zemlji kao ovek, poniziti sebe kao ovek, upoznati se Svojim sopstvenim iskustvima sa svim moguim iskuenjima kojima e ovek biti iskuavan, kako bi znao kako da utei sve one koji bi mogli biti iskuani. (Pria o Otkupljenju 43.1 ) Ovo je tree lice Boanstva, boansko-ljudska priroda Sina Boijeg. Takav ivot je manifestovan kako bi unitio dela avolska.Nakon vaskrsenja, sva punina ovakvog ivota bie dostupna palom ljudskom rodu. Ovo je zaista tree lice, trei ivot! Pre pojave greha imali ste Boga Oca i boanskog Sina Bojeg (sjaj Njegove slave) i prilikom utelovljenja takoe imate boansko-ljudsku prirodu Hrista. Kada greh bude uniten i kada Sin "preda carstvo Bogu i Ocu" (1.Korinanima 15,24.) .. "A kad mu sve pokori, onda e se i sam Sin pokoriti onome koji mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu." (1.Korinanima 15,28.)

18

Zato nikad neete moi itati o "treem licu" ili o "triju" ili nekom slinom terminu koje postoji na Nebesima ili na zemlji u kome prebiva pravednost. Greh e biti uniten! I mono delovanje "treeg lica" Boanstva vie nee biti neophodno! (strana 15,16). Zapazimo njegove zakljuke: Ovo je tree lice Boanstva, Boansko-ljudska priroda Sina Boijeg Pre pojave greha imali ste Boga Oca i boanskog Sina Bojeg (sjaj Njegove slave) Tree lice Boanstva je nastalo prilikom utelovljenja takoe imate boansko-ljudsku prirodu Hrista. Boanstvo sada ima novo lice (osoba) koje ranije nikad nije postojalo! Greh e biti uniten! I mono delovanje "treeg lica" Boanstva vie nee biti neophodno!

Prema njemu, tree lice Boanstva nije oduvek postojalo. To je samo Hristova boanskoljudska priroda, prema tome nastala utelovljenjem, i to je ono to e Hristos dati svojim sledbenicima kao Svetoga Duha. Nakon unitenja greha, vie nee postojati ni tree lice Boanstva, Svetog Duha. Kako se ovi njegovi zakljuci uklapaju sa onim to Elena Vajt kae o treem licu Boanstva, Svetome Duhu? Ovo ne samo da se suproti onome to je Isus govorio o Svetome Duhu nego se suproti i onome to Elena Vajt pie o treem licu Boanstva jasno naglaavajui njegovu venost. Autor kae da tree lice Boanstva, obeani Sveti Duh, nije postojao pre Hristovog utelovljenja niti e postojati nakon nestanka greha. ta Elena Vajt kae: Boanstvo je bilo pokrenuto saaljenjem prema oveanstvu i Otac, Sin i Sveti Duh su dali sebe radi izvrenja plana otkupljenja. Da bi u potpunosti sproveli ovaj plan, bilo je odlueno da e Hristos, jedinorodni Boji Sin, dati Sebe kao ponudu za greh. Koja mera moe da izmeri dubinu ove ljubavi?(The Godhead was stirred with pity for the race, and the Father, the Son, and the Holy Spirit gave themselves to the working out of the plan of redemption. In order to fully carry out this plan, it was decided that Christ, the only begotten Son of God, should give Himself an offering for sin. What line can measure the depth of this love? AUCR, April 1, 1901 par. 10) U gornjem citatu vdimo da je Sveti Duh uestvovao u pravljenju plana spasenja i u odluci da Isus Hristos bude rtva za greh. Oito je Sveti Duh postojao pre utelovljenja. ta dalje Elena Vajt kae o venosti Boanstva: Veno Boanstvo Otac, Sin i Sveti Duh je ukljueno u delo potrebno da osigura ljudske sledbenike udruujui nebeske sile sa ljudskim da bi ovek mogao kroz nebesku efekasnost postati sudeonik u boanskoj prirodi i da radi zajedno sa Hristom. (The eternal Godhead--the Father, the Son, and the Holy Ghost--is involved in the action required to make assurance to the human agent, . . . confederating the heavenly powers with the human that man may become, through heavenly efficiency, partakers of the divine nature and workers together with Christ. UL 148) Veni nebeski velikodostojnici Bog, Hristos i Sveti Duh naoruavi ih [uenike] neim vie od smrtne enerigije e krenuti sa njima na posao i osvedoiti svet o

19

grehu. (The eternal heavenly dignitariesGod, and Christ, and the Holy Spiritarming them [the disciples] with more than mortal energy, . .would advance with them to the work and convince the world of sin. Evang., 616, 1901) Jasno je iz ovih citata da je Veno Boanstvo, Otac, Sin i Sveti Duh oduvek postojalo a ne kao to autor tvrdi da je tree lice Boanstva, Sveti Duh koga je Isus obeao da e poslati svojim uenicima, osoba koja je nastala tek prilikom utelovljenja Hrista i da e nestati kada nestane i greha. Vrlo je mogue da autor skripte odvaja Svetog Duha, treeg lice Boanstva o kome govori Elena Vajt, od Svetoga Duha o kojem se govori u Starom zavetu, mislei specifino da je to samo Boji Duh kao zasebni duh od Hristovog obeanog Duha. Meutim, to bi opet bila spekulacija o dva Sveta Duha. Po tom pitanju autor je vrlo nejasan. Niko ne moe da ospori da se Sveti Duh opisuje u Starom Zavetu. Na osnovu ega on zakljuuje da Sveti Duh, tree lice Boanstva, koga Elena vajt spominje, nastaje Hristovim utelovljenjem i da e nestati kada nestane i greha? Jedno takvo uenje je suprotno svemu to je Elena Vajt ikada pisala o Svetome Duhu. Naravno, suproti se i svemu to Biblija pie o Njemu. Kako moe nestati jedan odvenih nebeskih velikodostojnika? Elena Vajt na drugom mestu jasno kae da je Sveti Duh i pre utelovljenja delovao na srca ljudi: Pre ovoga, Duh je bio na svetu. Od samog poetka dela iskupljenja, On je uticao na ljudska srca. Ali dok je Hristos bio na zemlji, uenici nisu eleli drugog pomonika. Sve dok nisu bili lieni njegove prisutonsti oni nisu osetili potrebu za Duhom i onda bi on doao.(Before this the Spirit had been in the world; from the very beginning of the work of redemption He had been moving upon mens hearts. But while Christ was on earth, the disciples had desired no other helper. Not until they were deprived of His presence would they feel their need of the Spirit, and then He would come.Desire of Ages, 669) Isti Duh koga e uenici dobiti nakon Hristovog uznesenja, je bio Duh koji je radio na ljudskim srcima jo pre Hristovog utelovljenja. Kako se zakljuak autora gore spomenute skripte da je Sveti Duh koga e Isus poslati svojim uenicima, samo Hristov ivot koji je nastao utelovljenjem, slae sa onim to pie Elena Vajt? Kada se njegov zakljuak usporedi sa svime to je Elena Vajt napisala o Svetom Duhu, treem licu Boanstva, jasno je da je on doneo pogrene zakljuke. Osim toga, Duh je ekao da se odviju dogaaji oko Hristovog raspea i uznesenja da bi mogao da doe u svoj svojoj punini: Ali, vreme [nakon Hristovog vaznesenja] je sada dolo. Duh je ekao Hristovo raspee, uskrsenje, i vaznesenje. Deset dana su uenici upuivali svoje molbe za izlivanje Duha a i Hristos na nebu je dodao svoje posredovanje. Za ovo je bila prilika Njegovog vaznesenja i inauguracije koja je bila slavlje na nebu. On se uzneo na visine i zaplenio plen, i sada je traio dar Duha da bi mogao da ga izlije na svoje uenike. (But the time [after Christs ascension] had now come. The Spirit had been waiting for the crucifixion, resurrection, and ascension of Christ. For ten days the disciples offered their petitions for the outpouring of the Spirit, and Christ in heaven

20

added His intercession. This was the occasion of His ascension and inauguration, a jubilee in heaven. He had ascended on high, leading captivity captive, and He now claimed the gift of the Spirit, that He might pour it out upon His disciples. ST, December 1, 1898 par. 5) Evo jo nekoliko dodatnih citata Elen Vajt koji govore da je sveti Duh osoba u istom rangu kao i druge dve osobe Boanstva: Uteitelj koga je Hristos obeao da poalje nakon to se uzneo na nebo, je Duh u svoj punini Boanstva, objavljujui mo boanske blagodati svima koji primaju i veruju u Hrista kao linog Spasitelja. Postoje tri ive linosti nebeskog tria; u ime ovih triju velikih sila Oca, Sina i Svetoga Duha oni koji primaju Hrista kroz ivu veru su krteni, a ove sile e saraivati sa poslunim podanicima neba u njihovom naporu da ive novi ivot u Hristu. (The Comforter that Christ promised to send after He ascended to heaven, is the Spirit in all the fullness of the Godhead, making manifest the power of divine grace to all who receive and believe in Christ as a personal Saviour. There are three living persons of the heavenly trio; in the name of these three great powers the Father, the Son, and the Holy Spirit those who receive Christ by living faith are baptized, and these powers will co-operate with the obedient subjects of heaven in their efforts to live the new life in Christ.Special Testimonies, Series B, No. 7, p. 63 Evangelism, 615, 1905) Kada ste se predali Hristu, zavetovali ste se u prisutnosti Oca, Sina i Svetoga Duha tri nebeska, velika i lina Velikodostojnika. (When you gave yourself to Christ, you made a pledge in the presence of the Father, the Son, and the Holy Spirit--the three great personal Dignitaries of heaven. "Hold fast" to this pledge.7BC 959.) Otac i Sin imaju razliite, zasebne linosti, ali isto tako i Sveti Duh iako nama oliava Hrista, jo uvek je zasebna linost. Svaka od tri linosti je zasebna: ovim Spisima o Bogu i Hristu se govori kao dve zasebne linosti, svaka od njih delujui u svojoj individualnosti. (In this Scripture God and Christ are spoken of as two distinct personalities, each acting in their own individuality.MR760 18.2)
"U Sveti

Duh je Uteitelj, u Hristovo ime. On oliava Hrista, a ipak je zasebna linost. ("The Holy Spirit is the Comforter, in Christ's name. He personifies Christ, yet is a distinct personality.20MR 324).

Tri zasebna predstavnitva, Otac, Sin i Sveti Duh, rade zajedno za ljudski rod.(Three distinct agencies, the Father, the Son, and the Holy Ghost, work together for human beings.- Manuscript 27a, 1900.) Svi ovi tekstovi nam daju jasnu sliku ta je Elena Vajt pisala po pitanju Svetoga Duha, i svako nae tumaenje onoga to je ona pisala se treba uklapati u tu skladnu celinu.

Nejasni ,itati (lene )ajt u vezi Duha svetoga

21

Kao to smo videli i u sluaju Biblije, tako i kod Elene Vajt moemo nai pojedine izjave o Svetome Duhu koji na neki nain dovode do razliitog zakljuka. ta raditi sa takvim citatima. Pravilo je isto kao to smo rekli i za Biblijske tekstove. Umesto da na osnovu toga pravimo udne teorije koje se suprote svemu onome to je ona pisala o tome (setimo se izreke jedna lasta ne ini prolee ili iznimka ne ini pravilo), moemo pokuati da bolje razumemo takav tekst. Kao i u sluaju Biblije, prvo treba da pogledamo kontekst. Nije dovljno samo kontekst tog teksta u njenim spisima, nego treba pogledati i istorijski. Pitajmo se pitanja kao to su Kada je neto napisano?, Kome je neto napisano?, Zato je neto napisano? itd.Budimo istrajni u istraivanju.Ono to danas ne razumemo, razumeemo moda sutra. Dodatna pomo je poznavanje engleskog jezika. Moda je ovde dobro napomenuti da se ponekad ire vesti kako slubeni prevodi nisu dosledni engleskom originalu. Dobija se ideja da se namerno loe prevodi neto da bi se neka poenta naglasila. Namerno loe prevoenje je nepotena radnja. Meutim, svi oni koji su se bavili prevoenjem ne samo usputno, nego profesionalno, znaju da postoje prevodi koji su vie literalni od drugih i da to nije pitanje potenja, nego pitanje izbora da li u prevodu da se bude vie literalan ili vie knjievni blizak duhu jezika na koji se neto prevodi. Ponekad kada se neto prevede i kada lektori nekog jezika obrade tekst da bi izgledao knjievno bolji, moe se izgubiti ona otrina literalnog prevoda. Ovo nije samo sluaj sa prevodima spisa Elene Vajt, nego i sa Biblijom. Zato i imamo tolike prevode Biblije. Postoje prevodi koji su ve literalni od drugih, i obino su oni zanimljivi za one koji ele dublje da prouavaju neki biblijski tekst. Pa ipak, mnogi e vie voleti prevode koji vie odgovaraju knjievnom jeziku prevedenog jezika jer je laki za itanje i shvatanje generalnih ideja. U svakom sluaju, ozbiljni biblijski istraiva e uvek pogledati to je mogue vie prevoda da bi dobio jasniju sliku ta originalan tekst kae. U sluaju Elene Vajt, takva opcija nije uvek mogua, ali je dobro znati da je to jedan od stvarnih problema svakog prevedenog teksta. Drugi problem je taan prevod odreenih kljunih rei. Na primer, u diskusiji oko Trojstva, prirode Hrista i Svetoga Duha, postoji jedna re koju Elena Vajt koristi da oznai zasebnost svih triju linosti Boanstva. Ona koristi englesku re distinct. Svako ko se imalo bavio prevodom, zna da jedna re moe da ima vie znaenja. Kada prevodimo, pitanje je koju emo re od tih znaenja izabrati. U veini sluajeva, pravo znaenje e se izvui iz konteksta. Meutim, esto trebamo da znamo zato je Elena Vajt izabrala tu re a ne neku drugu koja ima slino znaenje. Ovo je vano naroito ako ona uvek iznova koristi ba tu re da objasni neki koncept. Treba se pitati ta je htela da naglasi koritenjem te iste rei. Pa tako, kada pogledamo renik, za re distinct vidimo da renik daje vie re: razliit, poseban, zaseban, jasan, vidljiv, izrazit, odreen, razgovetan, pojedini, nesumnjivi oit (Englesko hrvatski ili srpski rjenik, Rudolf Filipovi, Zagreb 1989). Moda nam izgleda da je ovo previe rei, ali u raznim situacijama ova re moe da znai bilo koju od ovih rei. Moda je iskuenje da izaberemo samo prvo znaenje iz renika, ali to je svakako pogreno jer prvo navedeno znaenje ne znai i najbolje u kontekstu u kome nalazimo tu re. Ako pogledamo engleski renik i on nam daje isto tako vie znaenja ove rei distinguished, marked, separate, not identical, different, individual, so separated as not to be confounded (http://www.webster-dictionary.org)

22

Gledajui I na i engleski renik, moda e nam biti jasnije zato Elen Vajt koristi ovu re. Ona je ne koristi da kae da su osobe Boanstva razliite iako je mogue to znaenje, ali njena upotreba ove rei ne eli da to kae jer za to postoji jasnija engleska re, different. injenica da koristi re distinct je iz razloga to je to bio njen odgovor na problem shvatanja jedinstva Oca i Sina. Neki su na osnovu Biblije i to to Biblija pie o jedinstvu Oca i Sina, zakljuili da je to jedna te ista osoba. Njen naglasak dakle nije na razlici dve boanske osobe, jer ona ne eli da se suproti Bibliji po tom pitanju, nego je njen naglasak na zasebnosti tih dveju boanskih osoba u smislu da se ne radi o jednoj te istoj osobi. Ona jednostavno eli da kae da nemamo samo jednu osobu, nego dve, bez obzira koliko su oni jedno i savreno oslikavaju jedna drugu. Zato na primer ovaj prevod "U ovim Spisima o Bogu i Hristu se govori kao dve zasebne linosti, svaka od njih delujui u svojoj individualnosti,bi svakako bio bolji prevod od "U ovim Spisima o Bogu i Hristu se govori kao dve razliite linosti, svaka od njih delujui u svojoj individualnosti. (In this Scripture God and Christ are spoken of as two distinct personalities, each acting in their own individuality.MR760 18.2). I jedan i drugi prevod, znajui ta Elena Vajt eli da kae, bi znaili itsto, ali prvi je malo precizniji. Isto tako, Elena Vajt za Duha Svetoga kae: Sveti Duh je Uteitelj, u Hristovo ime. On oliava Hrista, a ipak je zasebna linost." ("The Holy Spirit is the Comforter, in Christ's name. He personifies Christ, yet is a distinct personality.20MR 324). Dakle, iako nam se ini da je sasvim isti kao Hristos, jo uvek je zasebna linost a ne jedna te ista. Sada nam je jasno da Sveti Duh oliava ili personificira Hrista tako dobro da moe da izgleda kao da je jedna te ista osoba. Pa ipak, ona naglaava da je Svetii Duh zasebna linost. Kada uzmemo sve ovo u obzir to smo do sada rekli, ak i ako neto potpuno ne razumemo od onoga to Elena Vajt pie na nekom mestu, jo uvek moemo da budemo otvoreni o tome i ne pokuavamo da zaobiemo tekstove samo zato to su nerazumljivi ili naizgled se ne uklapaju u nae verovanje. Mi emo ovde otvoreno pogledati neke takve citate i dati objanjenje koje izgleda logino i koje se ne suproti celini onoga to je Elena Vajt pisala o Svetome Duhu a koje potuje ove principe pravilnog tumaenja koje smo naveli. Najgore to moemo da uradimo je da metodom dokazivanja tekstom ("proof-texting"), pokuamo da dokaemo neto to mi mislimo da je istina ali to Elena Vajt ne ui. Zato je vrlo vano potovati kontekst, tekstualni kao i istrojski, da bi videli ta neto znai. Kao primer loe interpretacije onoga to Elena Vajt ui, moemo da uzmemo jedan primer iz spisa Elene Vajt.Ako uzmemo primer iste hrane i pitanje svinjskog mesa, 1858.godine je Elen Vajt pisala u 1. Svesci svedoanstva na strani 206 da pitanje svinjetine nije pitanje vernosti Bogu. Isto tako je napisala da ako Bog zahteva da se ne jede svinjetina, On e to objaviti svom narodu. Ako sada neko uzme taj citat i sa njime pone da dokazuje da je Elena Vajt odobravala jedenje svinjetine, mi emo se svi sloiti da se mora pogledati istorijski kontekst kada je to ona napisala. Bog joj je tek 1863 dao veliku viziju o zdravlju, tako da je kasnije 1868. godine, ona napisala da je izriita Boja naredba da se ne jede svinjsko meso. Ovo je oiti primer kako se mora paziti na istorijski kontekst njenih spisa. Ne znai da ona nije bila prorok 1858. godine i da to to je napisala te godine nije bilo pod Bojim nadahnuem. Naglasak te godine je bio na tome da crkva treba ostati u jedinstvu. Crkva nije jo bila spremna za vest o istoj hrani, a Bog je kroz njene poruke eleo da sauva jedinstvo crkve da kada bude

23

vreme dolo, ta vest se moe objaviti.Vie je nego oito da ako neko uzima njenu izjavu iz 1858.godine o istoj hrani, i insistira na tome kao na stavu Elene Vajt po pitanju ishrane, da e to biti pogrena interpretacija onoga to je ona po tom pitanju pisala. Na isti nain treba biti paljiv kada se itaju i tekstovi o Svetom Duhu, jer postoje njene generalne izjave o Svetome duhu naroito ono to je ranije pisala, pre vesti iz 1888.godine a postoje i specifine izjave gde ona pie detaljnije o Svetogom Duhu, kao to je to knjiga enja vekova. Svakako da postoji razliita teina koju dajemo tim citatima. Postoji jedan citat Elene Vajt, koga je autor gore spomenute skripte samo delimino citirao, a koji moe da zbuni kada se ita: Odenut u ljudsko oblije, Hrist nije mogao lino biti svuda u isto vreme; zbog toga je bilo za njihovo sveukupno dobro da ih On napusti i ode kod Oca, i poalje im Svetog Duha da bude Njegov naslednik na Zemlji. Sveti Duh je On[Hristos] lino lien ljudske linosti i prema tome nezavisan.On e predstaviti sebe prisustvom na svim mestima svojim Svetim Duhom, kao Sveprisutan. ("Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally; therefore it was altogether for their advantage that He should leave them, go to His father, and send the Holy Spirit to be His successor on earth. The Holy Spirit is Himself divested of the personality of humanity and independent thereof. He would represent Himself as present in all places by His Holy Spirit, as the Omnipresent.Objavljeni Rukopisi, No 1084, Letter 119, 1895). Ovaj se citat esto navodi kao krunski dokaz da Sveti Duh nije niko drugi do Hristos lino jer navodno nema sumnje da Elena Vajt to eli da kae u ovom citatu. Ali, da li stvarno ona eli to da kae to neki tvrde? Primenimo principe pravilnog istraivanja pa pogledajmo odakle je ovaj citat uzet i ta je bila namera Elene Vajt da kae sa ovim tekstom. Nama je svima poznato da je Elena Vajt pisala mnoga pisma direktnih poruka odreenim osobama. Kasnije, u pripremi svojih knjiga ili lanaka, ona bi uzimala te poruke, bilo cele ili delimine, ponekada izbacujui imena i ostale privatne delove pisma. Ponekada je neto menjala u tim porukama da bi odgovaralo onome to odreena knjiga ili lanak eli da naglasi. Nekada je potrebno da se za neki problematian citat znaju okolnosti pod kojima je on napisan jer nam taj istorijski kontekst moe pomoi oko njegovog razumevanja. Ovaj citat o kome diskutiramo, zapravo nikada nije bio namenjen za javno izdavanje nego je bio deo jednog privatnog pisma koje je Elena Vajt 1895.godine poslala svome sinu Edsonu. Pa ipak, taj citat je prepoznatljiv u knjizi enja vekova koja je izdata 3 godine kasnije, 1898.godine. Meutim, tu je taj citat malo preureen da jasnije odraava ono to je Elena Vajt htela njime da kae. Oito je da tekst iz pisma nije bio jasan i da je mogao dovesti do pogrenih zakljuaka, kao to to vidimo. U ovom tekstu u enji vekova je paljivo naznaena razlika Hrista i Duha Svetoga kao njegovog Predstvanka. Meutim, oni koji se protive uenje o Trojstvu vie vole da ukazuju na tekst iz privatnog pisma koji je donekle zbunjujui, i vie vole da ostanu zbunjeni njime, nego da proue taj isti tekst preureen i razjanjen od same Elene Vajt. Dakle, enja vekova,knjiga koja je izdata kasnije je u neku ruku tumaenje same Elene Vajt i onoga to je ranije napisala u privatnom pismu. Ovaj citat ne ini nikakvu zabunu po pitanju

24

Svetog Duha i Hrista niti daje utisak da je Sveti Duh niko drugi nego Hristov ivot ili Njegov duh: "Sveti Duh je Hristov Predstavnik, ali lien ljudske prirode, i prema tome nezavisan. Odeven u ljudsku prirodu, Hristos nije mogao biti lino na svakom mestu. Prema tome, za njih je bilo bolje da ode Ocu i poalje Duha da bude Njegov Naslednik na Zemlji. Tada niko nee imati nikakvu prednost koju mu donosi prebivalite ili lini dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi e moi da pristupe Spasitelju. U ovom smislu On e im biti blii nego da se nije vazneo na Nebo." ("The Holy Spirit is Christ's representative, but divested of the personality of humanity, and independent thereof. Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally. Therefore it was for their interest that He should go to the Father, and send the Spirit to be His successor on earth. No one could then have any advantage because of his location or his personal contact with Christ. By the Spirit the Saviour would be accessible to all. In this sense He would be nearer to them than if He had not ascended on high. - The Desire of Ages, p. 669.) Koje zakljuke moemo doneti iz ovog teksta? Sveti Duh je Hristov Predstavnik Sveti Duh nije ogranien ljudskom prirodom i prema tome nezavisanje Sveti Duh je Hristov Naslednik na Zemlji Spasitelj je dostupan posredstvom Duha

Kako uopte moemo na osnovu ovoga ita drugo i zakljuiti o Svetome Duhu osim da je On Hristov Predstavnik i Naslednik, a ne Hristos lino kao to neki kau? Osim toga, ovakvo tumaenje se sasvim slae sa ostlim citatima koje je Elena Vajt napisala o Duhu Svetome, i sa onim to nam Biblija o tome govori. Jedan drugi citat, ili grupa citata koja se esto koristi, je opis Elene Vajt nekih scena na nebu pre pada u greh. Glavna primedba je izraena u gore napomenutoj skripti gde autor kae: I zato je onda napisala kako je pre pobune na Nebu Lucifer bio prvi sledei po asti odmah nakon Oca i Sina?(4 Biblijski Komentar 1163, Vera Kojom ivim 67.) Sigurno bi, da je Sveti Duh tree bie, bio odmah kao sledei poastvovani pored Oca i Sina?! Nakon pada u greh, ona pie kako je aneo Gavrilo postavljen kao sledei po asti odmah do dragog Sina Boijeg.(enja Vekova 99.TA 241.3) Ponovo, nigde se ne spominje tree bie koje se zove Duh Sveti. Da li moete da vidite obrazac koji se ponavlja? Da li shvatate da, ukoliko je Elen Vajt verovala u Boga Duha Svetog, i da je to ono to je ona mislila pod terminom "tree lice", tada bi ona taj i neke sline termine dosledno koristila i u svim ostalim podrujima vezanih za Oca i Njegovog Sina. Ne moete rei kako je to jedan preutni argument, jer ako Boiji prorok konkretno svedoi za Sina kako je On"jedino bie koje je bilo jedno sa Bogom" to onda znai da nije postojalo nijedno drugo bie! Trebalo bi okriviti Elen Vajt sa istim obrazloenjem ako je ispala nedosledna?! Nije preutni argument za rei kako jedan aneo moze biti sledei po asti odmah do dragog Boijeg Sina, ako je Duh Sveti navodno taj trei ko-jednaki ravnopravni

25

lan Boanstva. Zapravo, bilo bi bogohuljenje postaviti jednog anela, koji je stvoreno bie, ispred jednog Boanskog bia. Bilo bi na isti nain bogohulno postaviti anela Gavrila odmah do Boga Oca, ispred Sina Boijeg. To"tree lice" je nekako misteriozno odsutno sa Neba pre pojave greha, kao i na novoj zemlji nakon okonanja ere greha. Zapravo to tree lice je odsutno od vremena Luciferove pobune na Nebu. Razmislite o tome kako je nastao"rat na Nebu", sva nebeska bia su ukljuena, Mihajlo i Njegovi aneli se bore protiv sotone i njegovih anela. Bog Otac saziva kompletno sve vojske nebeske da se okupe pred Njim kako bi postavio i proglasio svog Sina da bude jedno zajedno sa Njim ("da bude jednak-ravnopravan sa Njim"). I tada, u tako sutinski vanim trenucima tamo nedostaje "neko" ko bi trebalo navodno da bude ravnopravan lan Boanstva?! Proitajte ove rei sestre Vajt; "Postoje neki koji mogu da simpatiu one koji su u krivu. Sotona je imao svoje simpatizere na Nebu i odveo je jednu treinu anela za sobom. Bog i Hrist i nebeski aneli bili su na jednoj strani, a sotona na drugoj."( 3T 328.1 ) Prijatelji, glavni razlog zato "tree lice" nedostaje na jednom takvom Saboru jeste zato to ono ne postoji! Jedino bie, ono neko tree, koje eli biti ravnopravni lan Svetog Sabora Oca i Sina jeste Lucifer, sotona. Proitajte prva poglavlja knjiga "Rani spisi", "Pria o otkupljenju" i "Patrijarsi i proroci" i primetiete da je ono to je izazvalo pobunu na Nebu bilo upravo zavist Lucifera zbog poloaja i statusa Sina Boijega. Lucifer i njegovi sledbenici,"pobunili su se protiv autoriteta Sina Boijeg". Tako da ukoliko Bog jeste"trojstvo" i da postoji to"tree lice" na Nebu, zar ne bi"tree lice" bilo cilj Luciferovih albi protiv Sina? Vidite, Lucifer je ciljao na Onog koji je bio sledei po asti do Oca na prestolu. Nije postojao niko drugi na njegovom putu; ve smo napomenuli da je Lucifer bio sledei po asti, odmah do dragog Sina Boijega. (strana 8,9). Zapazimo logiku koju autor koristi. On kae da poto se ne spominje Duh sveti, glavni razlog tome zato "tree lice" nedostaje na jednom takvom Saboru jeste zato to ono ne postoji! Pretpostavimo da se i mi kao autor skripte pitamo gde je to tree lice? Ja bih rekao, nita nije neobino da postavimo to pitanje. Pretpostavimo da dugo traimo odgovor na to isto pitanje, i da nikako ne moemo da ga pronaemo. Da li nam to daje slobodu da zakljuujemo kako je razlog nespominjanja treeg lica, Svetog Duha, na tom saboru zato to ono ne postoji! Na osnovu ega smo mogli da donesemo takav zakljuak? Samo na osnovu nae pretpostavke i nae nesposobnosti da naemo neki odgovor. Svakako, to nismo uradili na osnovu onga to smo proitali kod Elene Vajt. Gde Elena Vajt pie da tree lice Boanstva nije postojalo? Nigde takav citat ne moe da se pronae ali zato moemo da pronaemo da je to lice veno. Ali, da stvar bude jo gora po onoga koji je dao ovaj zakljuak, taj zakljuak se sasvim protivi onome to Elena vajt na drugome mestu govori o tri Boanske linosti. Ona tvrdi da su tri Boanske osobe vene. Mi smo ve citirali ove tekstove o venosti Svetoga Duha, ali ponovimo ih ovde u kontekstu ove diskusije:

26

Veni nebeski velikodostojnici Bog, Hristos i Sveti Duh naoruavi ih [uenike] neim viim od smrtne energije e krenuti sa njima na posao i osvedoiti svet o grehu. (The eternal heavenly dignitariesGod, and Christ, and the Holy Spiritarming them [the disciples] with more than mortal energy, . .would advance with them to the work and convince the world of sin. Evang., 616, 1901) Veno Boanstvo Otac, Sin i Sveti Duh je ukljueno u delo potrebno da osigura ljudske sledbenike udruujui nebeske sile sa ljudskim da bi ovek mogao kroz nebesku efikasnost postati sudeonik u boanskoj prirodi i da radi zajedno sa Hristom. (The eternal Godhead--the Father, the Son, and the Holy Ghost--is involved in the action required to make assurance to the human agent, . . . confederating the heavenly powers with the human that man may become, through heavenly efficiency, partakers of the divine nature and workers together with Christ. UL 148) Ako su tri boanske osobe vene, Veni nebeski velikodostojnici Bog, Hristos i Sveti Duh, i ako su svrstane u isti rang Velikodostojnika, na osnovu ega autor moe da zakljui da trea osoba nije postojala sve dok se Hristos nije utelovio? Poto nigde takva izjava Elene Vajt ne postoji, a s obzirom da postoji suprotna izjava koja govori da je trea osoba vena isto kao i prve dve, onda slobodno moemo da kaemo, da u nedostatku razumevanja odreenih tekstova koji ne pominju Svetog Duha, autor je napravio pogrean zakljuak koji se suproti svemu onome to Elena Vajt pie o Svetome Duhu, tamo gde pie o Njemu. Sve u svemu, ovo je primer kada u nedostatku razumevanja, bolje je nebaviti se spekulacijama i donositi zakljuke koji su kontradiktorni onome to Elen Vajt pie. Zato bi neko donosio zakljuke da Sveti Duh nije postojao kada Elena Vajt nije nikada neto tako napisala? Da li onda moemo da damo neko razumno objanjenje zato Elena Vajt ne pominje Svetog Duha kada govori o ovim nebeskim scenama koje autor spominje? Prvo, kako je Elena Vajt uopte mogla da zna o tim scenama koje je opisivala? Jer nikad prorotvo ne bi od ovjeije volje, nego naueni od svetoga Duha govorie sveti Boiji ljudi. (2. Petrova 1:21). Znai, Sveti Duh joj je to otkrio.Odakle to Sveti Duh zna? A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu; jer nee od sebe govoriti, nego e govoriti to uje (Jovan 16:13). Ko je bio svedok ovih scena koje je Elena Vajt opisivala i ko je to verno preneo Eleni Vajt to je tamo uo i video? Sveti Duh, svakako. Ako je On vean, kao to smo videli da jeste, On je bio prisutan u tim scenama i zato moe da svedoi o njima. U ostalom, Biblija kae da nama je Bog otkrio Duhom svojijem; jer Duh sve ispituje, i dubine Boije. (1. Korinanima 2:10). Moda ovo moe da izgleda kao pojednostavljeni odgovor koji nam nee delovati kompletno i zadovoljavajue na navedene problematine citate, ali jo uvek je ovo objanjenje u skladu sa svime to pie u Bibliji i kod Elene Vajt. Ako ve neto zakljuujemo, uverimo se da je to podrano od Biblije i drugih tekstova Elene Vajt. Bolje je u nedostatku argumenata ostati sa deliminim objanjenjem nego sa pogrenim. Drugo, ako pogledamo neke od tih citata, videemo da nema nita to govori protiv venosti Svetog Duha kao treeg lica Boanstva. Pogledajmo dva teksta koje autor navodi kao dokaze da tree lice Boanstva nije postojalo:

27

Sotona, voa palih anela, jednom je imao uzvienu poziciju na nebu. On je bio po asti sledei do Hrista. (Satan, the chief of the fallen angels, once had an exalted position in heaven. He was next in honor to Christ.4BC 1163). Spasitelj pria o Gavrilu u Otkrivenju da je aneo koji je stajao u asti sledei do Sina Bojega(Of Gabriel the Saviour speaks in the Revelationthat the angel who stands next in honor to the Son of GodDA 99.TA 241) Ovi citati samo daju izjavu koliko su Lucifer i Gavrilo nakon njega, imali uzvieni poloaj. Tree lice Boanstva, Sveti Duh nije neko koga treba povezivati sa navodnim treem mestom na nebu. Ovde se uopte ne govori o Boanstvu i tri Boanske linosti ili nekom rangiranju Boanskih linosti i stvorenih bia. Razlika izmeu Boga i stvorenog bia kao to su Lucifer ili Gavrilo je tako velika da rei da po nekom nebeskom rangu imamo prvo Oca, zatim Sina a zatim Lucifera ili Gavrila je u neku ruku hula na Boga jer se stvorenja usporeuju sa Stvoriteljom. Ovo to je Elena Vajt napisala sigurno nije lista nebeskog rangiranja u kome se Stvoritelj uvrtava sa stvorenjem da bi Bog i Hrist zauzeli prvo i drugo mesto, a Lucifer tree. To bi bila besmislica jer kako se uopte mogu stvorenja rangirati sa Boanstvom. Ono to ona pie je da su Lucifer i Gavrilo imali najvei mogui poloaj koje stvoreno bie moe da ima. Sa druge strane, samo Boanstvo, Otac, Sin i Sveti Duh su izvan bilo kakvog rangiranja u usporeenju sa stvorenjima. Razlog zato Elena Vajt ovde spominje Hrista je zato to iako je On Bog, Hristos je ponizio sam sebe (Filibljanima 2:6,7) i On je Jagnje koje je zaklano od postanja svijeta. (Otkrivenje 13:8). Sotona je bio najuzvieniji od svih stvorenja. Hristos je ipak bio iznad Sotone ali ne kao sledei rang, nego kao veni Bog, rang koji se ne moe usporediti sa nijednim rangom stvorenih bia. Elena Vajt nigde ne pominje Lucifera i Gavrila kao tree lice bilo kakvog nebeskog tria. Sa druge strane, autor skripte pravi neki trio Boga, Hrista i Lucifera, kasnije Gavrila. Nama nije jasno na osnovu ega on to radi. Citate koje je naveo kao podrku tome nita ne odgovore o tome. Pogledajmo jo jedan citat koji moe da izgleda zbunjujue kao da Hristos stvarno kae da e On lino biti prisutan ali nevidljiv: Uenicima je bila misterija kako e se njima Hristos manifestirati, a ipak biti nevidljiv svetu. Nisu mogli da shvate Hristove rei u njihovom duhovnom smislu. Oni su razmiljali o spoljnoj, vidljivoj manifestaciji. Nisu mogli da shvate injenicu da mogu da imaju Hristovu prisutnost sa njima, a ipak da je On nevidljiv svetu. Oni nisu razumeli znaenje duhovne manifestacije.(That Christ should manifest Himself to them, and yet be invisible to the world, was a mystery to the disciples. They could not understand the words of Christ in their spiritual sense. They were thinking of the outward, visible manifestation. They could not take in the fact that they could have the presence of Christ with them, and yet He be unseen by the world. They did not understand the meaning of a spiritual manifestation.SW, September 13, 1898 par. 2) Ovaj gornji citat, kada se ovako ita, sam za sebe, stvarno govori o Hristovoj nevidljivoj, duhovnoj manifestaciji. Izgleda kao da e On stvarno doi ali na jedan nevidljivi nain.

28

Meutim, kao i u mnogim sluajevima, dovljno je da se pogleda u kontekst ovog citata da bi se videlo ta on tano misli sa ovim tekstom. Kako e to Hristos nevidljivo da se manifestira svojim uenicima? Objanjenje se nalazi odmah u sledea dva pasosa: Veliki Uitelj eleo da uenicima prui to je mogue vee ohrabrenje, jer e biti estoko iskuani. Ali je bilo teko za njih da shvate Njegove rei. Oni su jo uvek trebali da naue o duhovnom ivotu koji bi im dao duhovnu snagu koju su trebali. Obeanje Uteitelja je predstavljalo bogatu istinu za njih. To im je dalo sigurnost da ne trebaju da izgube veru ni u najteim prilikama. Sveti Duh koji je poslan u Hristovo ime e ih nauiti o svemu, i podsetiti ih na sve. Sveti Duh e biti Hristov predstavnik, Advokat koji neprestano moli za palu rasu. On se moli da duhovna sila moe da im se da, da kroz silu, moniju od svih neprijatelja Boga i oveka, oni mogu da budu osposobljeni da pobede njihove duhovne neprijatelje. (The great Teacher longed to give the disciples all the encouragement and comfort possible; for they were to be sorely tried. But it was difficult for them to comprehend His words. They had yet to learn of that spiritual life that could give them the spiritual power they needed. The promise of a Comforter presented a rich truth to them. It assured them that they should not lose their faith under the most trying circumstances. The Holy Spirit sent in the name of Christ was to teach them all things, and bring all things to their remembrance. The Holy Spirit was to be the representative of Christ, the Advocate who is constantly pleading for the fallen race. He pleads that spiritual power may be given them, that by the power, mightier than all the enemies of God and man, they may be able to overcome their spiritual foes. SW, September 13, 1898 par. 3,4) Vidimo da Elena Vajt sama objanjava kako e Hristos nevidljivo doi svojim uenicima. To e biti kroz svoga predstavnika Duha Svetoga. Predstavnik predstavlja nekoga. Da je Hristos doao sam, on nebi bio predstavnik nego On sam. Ali, Uteitelj koji dolazi je Hristov predstavnik. Duh dolazi u Hristovo ime i na taj nain, to je isto kao da je i sam Hristos sa njim. Nema sumnje da je tree lice Boanstva, Sveti Duh, kao to i sama re kae tree a ne drugo lice. Kao i u svim sluajevima, ako se citati ili stihovi zasebno itaju, bez provere svega sto pie u kontekstu citata, kao i u sagledavanju celokupnog iznoenja onoga to Elen Vajt pie po odreenoj tematici, onda se mogu doneti svakakvi zakljuci. Nije udo da se na osnovu spisa Elene Vajt dokazuju mnoge udne teorije. ak je to bio sluaj i u njeno vreme kada je dr. Kelog (Kellogg) citirao Elenu Vajt da podri svoj panteizam. Ali, ako pravilno tumaimo tekstove, koristei pravilno metode tumaenja kao to smo ih ovde izneli, doi emo do onoga to je Elena Vajt uila a to se ni u kojem sluaju ne suproti biblijskom uenju. Konano, ne zaboravimo sutinu slube Duha Svetoga, radi ega i govorimo i prouavamo o Njemu. Ono to je zadatak Duha Svetoga da u nama uradi je da se u nama samima, u naem karakteru, razvije slika Isusa Hrista. Zato Sveti Duh svedoi o Hristu, tj.on svojom silom utie na nas da se u nama pojave crte Hristovog karaktera. To je taj Hristov ivot koji e se pojaviti u nama ako dozvolimo Svetom Duhu da uradi svoj posao: Bilo da ivimo ili da umiremo, mi smo Gospodnji. Njegov Duh nas ini da smo kao Isus Hristos u temperamentu i naravi, i mi drugima predstavljamo Hrista. Kada

29

Hristos prebiva u dui, ta injenica se ne moe sakriti jer je On kao izvor vode koji tee u veni ivot. Mi ne moemo a da ne predstavljamo Hristovu slinost u naem karakteru, a nae rei, nae ponaanje, proizvode u drugima duboku, trajnu i sve veu ljubav za Isusa. Mi manifestiramo da smo u skladu sa slikom Isusa Hrista. (Whether we live or die, we are the Lords. His Spirit makes us like Jesus Christ in temper, and disposition, and we represent Christ to others. When Christ is abiding in the soul the fact cannot be hid; for He is like a well of water springing up into everlasting life. We can but represent the likeness of Christ in our character, and our words, our deportment, produces in others a deep, abiding, increasing love for Jesus, and we make manifest . . . that we are conformed to the image of Jesus Christ. OFC 36)

-akljuak
Ono to Biblija ui o Svetome Duhu je osnova onoga to adventistika crkva veruje po pitanju linosti Svetoga Duha. Sveti Duh je tree lice nebeskog Boanstva, Trojstva. On je zasebna linost a ne neka druga linost Hrista ili Oca. Isto kao to su Otac i Sin zasebne linosti ali su jedno Boanstvo delei sve Boanske atribute, isto je i Sveti Duh deo nebeskog Boanstva. Prouavanje tekstova, naroito onoga to je Hristos otkrio o svom Nasledniku i Predstavniku Duhu Svetom, nam otkrivaju jasnu sliku o linosti Svetoga Duha. Isti stav po pitanju Svetoga Duha vidimo i u spisima Elene Vajt. Ona pie dosta o Svetome Duhu, naroito u knjizi enja vekova i u kasnijem periodu, i uvek je dosledna da se radi o zasebnoj osobi, treem licu Boanstva. Boanstvo je veno, Otac, Sin i Sveti duh, a venost je osnovni atribut Boga. Isto tako smo videli kako je pravilan nain istraivanja Biblije i spisa Elene Vajt jedini nain da se razume ta Biblija ui i ta Elena Vajt ui to se nikada ne suproti Bibliji. Videli smo kako sleenje pogrenog metoda prouavanja, takozvanog dokazivanja tekstom ("proof-texting"), gde se izabiraju odreeni tekstovi da podre ovo ili ono miljenje, uglavnom dovodi do pogrenih zakljuaka, inei da Biblija i spisi Elene Vajt naizgled podravaju odreeno verovanje iako u stvarnosti to nije tako. Ovaj problem krivog tumaenja je bio poznat jo u vreme apostola, naroito kada se radilo o temama koje su teoloki izazovne, za ta je Petar rekao da neke poslanice imaju neke stvari teke razumjeti, koje nenaueni i neutvreni izvru, kao i ostala pisma, na svoju pogibao. (2. Petrova 3:16). Pa ipak, Hristos je Crkvi poslao Duha Svetoga, koji svojim darovima, ini da ima onih koji e razumeti i voditi crkvu u pravom uenju: 1. Korinanima 12:11 A ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdjeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe.

30

1.Korinanima 12:28 I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, tree uitelje, a potom udotvorce, onda darove iscjeljivanja, pomaganja, upravljanja, razline jezike. 1. Korinanima 12:29 Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi uitelji? Eda li su svi udotvorci?

31