Primena i nain izvoenja zelenih krovova

1.0. Uvod
1.1. Predmet istraivanja

Nikada nije bilo vie interesovanja za ekoloki uticaj koje zgrade imaju nego to je danas. Zgrade su jedan od najveih potroaa prirodnih resursa i dobrim delom odgovorne za emisiju tetnih gasova koji utiu na promenu klime. U SAD -u zgrade emituju 39% od ukupne koliine emisije CO2. Na zgrade odpadne i 40% od ukupne koliine svetskih sirovina. Zbog ovog je proteklih decenija sve aktuel nija i popularnija ideja o takozvanoj samoodrivoj tehnologiji zgrada. Jedan od veoma starih metoda koji poboljava samoodrivost je zakopavanje arhitekture ili njeno prikrivanje tankim slojem vegetacije. Sloj zemlje slui kao izolacija i dozvoljava prirodi da povrati svoje mesto na datoj lokaciji. Dovoenje prirode u gradske centre omoguava rastereenje od vetakog okruenja u kome se nalazimo. Arhitekti sada sarauju sa strunjacima u stvaranju samoodrivih zgrada. Tehnologija sada nudi arhitektama ekoloki ispravne materijale. Dolazi ak i do toga da se stil i estetika stavljaju u drugi plan zarad samoodrivosti. Predmet ovog istraivanja je primena i struktura zelenih krovova. U prvoj etapi govoriemo o nainu postavljanja ovih krovova , kao i o njihovoj strukturi, a u drugoj emo objasniti njegove pogodnosti. 1.2. Cilj istraivanja

Zeleni krovovi se praktikuju u velikom broju zemalja, od skoro i u urbanim sredinama, gde se koriste specifine, otpornije biljke, sa specijalnom tehnikom drenae na krovu, slojem protiv irenja korena biljaka, kao i drugim potrebnim slojevima. Oplemenjivanjem betonskih krovova zelenilom, pored toga to reavaju neke probleme urbanih sredina, stvaraju koristan i estetski pogodan prostor, nadoknauju izgubljenu prirodu, ublauju fluktuacije temperatura i samim tim produuju rok trajanja krovne izolacije. U nekim zemljama kao to je Nemaka, Kanada i Japan su uvedeni zakoni koji obavezuju izgradnju zelenih krovova u nove zgrade. Analiziranjem zelenih krovova cilj nam je da ukaemo na njihove prednosti, dokaemo da su ekonomski isplativiji i time podignemo ekoloku savest graana.

1.3.

Metodologija rada

Analizom zelenih krovova, davanjem konkretnih primera i statistikih podataka pokazaemo njihovu primenu, strukturu, nain izvoenja, prednosti i nedostatke, kao i odravanje ovih krovova.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

2.0. O zelenim krovovima

2.1. Termin zeleni krov

Zeleni krov je krov zgrade koja je delimino ili u potpunosti pokriven bujnom vegetacijom, zasaenom preko hidroizolacione membrane. Takoe moe da ukljuuje i dodatne slojeve, kao to su koren barijera i sistemi za odvodnjavanje i navodnjavanje. Korienje termina zeleni se odnosi na rastui ekoloki trend, a ne na krovove koji su samo obojeni zeleno ili na krovove sa zelenim crepom. Kontejner bate na krovovima, gde se biljke odravaju u saksijama, generalno se ne smatraju zelenim krovovima, iako je to oblast rasprave. Sl. 1. Izgled tradicionalnog zelenog krova na Farskim ostrvima Termin zeleni krov se takoe moe koristiti da biste oznaili krovove koji koriste neki oblik zelene tehnologije, kao to su hladni krov(cool roof), krov sa solarnim kolektorima termalnim i fotonaponskih modula. Zeleni krovovi se takoe nazivaju eko-krovovi, vegetativni krovovi i ivi krovovi. 2.2. Primena zelenih krovova Zeleni krovovi se intezivnije grade u SAD-u u poslednjih 10 godina, a u Evropi u poslednjih 40 godina. Koncept zelenih krovova pretstavlja zaista retku pojavu u savremenoj ekonomiji: stvaranje novih trita za postojee proizvode i usluge. Nove poslovne mogunosti su privukle kompanije iz raznih grana industrije. Sl. 2. Izgled zelenog krova u ikagu Hipotetiki govorei ako bi zgrade iznenada iznikle iz zemlje poput peuraka, njihovi krovovi bi bili prekriveni slojem zemljita i biljaka. To naravno nije nain na koji ljudi grade svoje zgrade. Umesto toga mi uklonimo zemlju, izdignemo strukturu i poklopimo je obinim krovom koji se vrlo brzo zanemari. Moe se rei da su krovovi u svakom gradu na ovoj planeti neki vid pustinje napravljene ljudskom rukom, stim to je u ovom sluaju ta pustinja ivo stanite. Istina je jo otrija. Gradske krovne povrine su nalik paklu- beivotni prostor bitumenskih povrina, otrih temepraturnih kontrasta i jakih vetrova.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

ivi ili zeleni krovovi nisu novina. Oni su bili uobiajeni na kuama u severnoj Evropi i na kuama amerikih prerija, ali u poslednjih nekoliko decenija arhitekte, graditelji i gradski planeri irom sveta su poeli da se okreu zelenim krovovima, na samo zbog njihove lepote, ve i zbog praktinosti, njihove sposobnosti da ublae ivotne krajnosti koje su zajednike za konvencionalne krovove. Sl. 3. Tradicionalne kue Vikinga Postavlja se pitanje zato se nije oduvek ovako gradilo? Tehnologija je samo delimino razlog. Vodootporne membrane sada olakavaju posao projektovanja zelenih krovova sa svojom mogunou zadravanja vode za navodnjavanje, dozvoljavaju odvodnjavanje, podravaju rastuu vegetaciju i otporni su na pritisak korenja. U nekim mestima kao to je Portland u dravi Oregon, SAD, graditelji se ohrabruju da koriste tehnologiju zelenih krovova smanjivanjem taksi i drugim podsticajima. U drugim, kao to su Nemaka, vajcarska i Austija zeleni krovovi su na pogodnim terenima obavezni zakonom. Istraivai, poput Maurina Konelija koji vodi laboratoriju za zelene krovove na Brtanskom Kolumbija Institutu Tehnologije istrauju praktine koristi koje zeleni krovovi nude i pokuavaju da poboljaju njihove osobine. Jo jedan faktor koji je doveo do irenja zelenih krovova je i promena vienja samog grada. Vie nije mudro, praktino ni etiki posmatrati grad kao antitezu prirode. Pronalaenje naina da se priroda dovede u gradove, ak i po cenu da priroda postane vie urbanizovana, bi ih uinila boljim za ivot i to ne samo za ljude. ivi krovovi nas podseaju kolika je moderatorska snaga prirodnih biolokih sistema. Tokom leta, dnevna temeperatura na obinim asfaltnim krovovima moe biti neverovatno visoka, dostiui iznad 65 i tako doprinosei efektu urbanog toplog ostrva pojava da je temperatura u gradovima znatno via nego u okolini grada. Na zelenim krovovima meavina zemljita i vegetacija koja na njoj raste deluju kao izolacija, a temperatura varira veoma malo, ne vie nego to bi varirala u parku ili bati, smanjujui tako trokove zagrevanja i hlaenja u zgradi na kojoj se nalazi i do 20 procenata. Kada kia padne na obine krovove, ona se sliva niz gradske vetake litice i kanjone do kanalizacionih odvoda neupijena i nefiltrirana. Zeleni krov radi na nain na koji radi i livada. Upija vodu, filtrira je, usporava je, ak i zadrava odreenu koliinu za kasniju upotrebu. Ovo pomae da se smanji rizik od preplavljivanja kanalizacionih kanala, produava ivot gradskih drenanih sistema i vraa istiju vodu u okolne vododelnice. London, na primer, oekuje da e u budunosti imati problem sa plavljenjem ulica, i zbog toga grad razmatra kako bi upotreba zelenih krovova mogla da otkloni ovu pretnju.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

Grad Njujork ulae milione dolara kako bi spreio problem izli vanja kanalizacije. Do skora su reenja bila vezana za izgradnju velikih podzemnih rezerovoara. Meutim, korienjem samo prirordnih osobina tla i vegetacije zeleni krovovi zadravaju 50-75% kinice koja padne na njih, olakavajui tako pritisak na kanalizacionu mreu pritom nudei razne dodatne ekoloke, estetske i socijalne povoljnosti. Studija u Torontu ja pokazala da zeleni krovovi nude viestruke povoljnosti pritom nudei efikasnija reenja sa manjim trokovima od bilo koje druge tehnike upravljanja atmosferskim padavinama. Pozelenjavanjem svega 6% krovova u gradu po ceni od 45.5 milona dolara Toronto bi mogao da zadri istu koliinu kinice kao sa pomonim rezervoarima ija cena bi iznosila 60 miliona dolara. Pritom bi zeleni krovovi doprineli smanjenju toplote, utedi energije itd. Sl. 4. Predvieni izgled Njujorka u narednih 8 godina Iako prosena cena izgradnje zelenog krova moe biti dva do tri puta vea od izgradnje obinog krova, on je ispltativiji na duge staze u mnogome zahvaljujui velikoj utedi energije. Imaju vie namena, kao to su apsorbcija kinice, izolacija, stvaranje stanita za biljni i ivotinjski svet, pomau da se snizi temperatura gradskog vazduha. Vegetacija takoe titi krov od ultraljubiastog zraenja, produujui time njegov vek trajanja. ivi krov, ipak nije samo bioloka alternativa mrtvom krovu. On zahteva sasvim drugaiji nain razmiljanja. Standardizovani ivi krovovi su bolji od uobiajenih krovova, ali mogue je izgraditi ive krovove koji su jo vie ekoloki korisni. Cilj nekih istraivaa sada je da nau nain za izgradnju zelenih krovova koji su ekoloki i socijalno povoljni u pogledu: to manje tetni po okolinu i dostupni to veem broju ljudi.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

3.0. Podela zelenih krovova

Sl. 5. Izgled intezivnih I ekstezivnih zelenih krovova Postoji vie razliitih podela zelenih krovova po razliitim kriterijumima. Ona najustaljenija je podela prema vegetaciji koja na njima raste pa se oni dele na intezivne i ekstezivne zelene krovove. Intezivni krovovi su deblji i mogu podrati vie razliitih vrsta biljaka, ali su tee i zehtevaju vie odravanja. Ekstenzivni krovovi su pokriveni tanjim slojem vegetacije i laki su od intezivnih zelenih krovova. Optereenje intezivnog tipa zelenog krova iznosi 290 do 970 kg/m 2, a ekstezivnog tipa od 70 do 170 kg/m 2 to je od 4 do 5 puta manje. Osnovna razlika u teini intenzivnog i ekstenzivnog zelenog krova je u supstratu i konstruktivnim elementima, dok vegetacija utie u manjoj meri. Mnogo je jednostavnije i isplativije da unapred, pre postavljanja krovne konstrukcije, znamo da e se na graevini nai odreeni tip zelenog krova, jer e u tom sluaju krovna konstrukcija biti prilagoena u pogledu nosivosti za taj tip zelenog krova. Ukoliko imamo ve postavljenu krovnu konstrukciju, dolazi do ogranienja po pitanju tipa ozelenjavanja. U sluaju da elimo da postavimo zeleni krov vee teine na krovnu konstrukciju kojoj ne odgovara ovaj tip ozelenjavanja, onda moramo ojaati krovnu konstrukciju. To se izvodi dodavanjem podupiraa, stubova i greda za ta su zadueni graevinski strunjaci. Stabilnost ivica krova postie se postavljanjem okvira ili podizanjem zidnog venca atike, a najtee elemente zelenih krovova treba obavezno smestiti na mesta noseih stubova.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

Najvei problem pri postavljanju zelenog krova, kada su u pitanju krovne konstrukcije pod nagibom takozvani kosi krovovi, predstavlja klizanje. Bez dodatne stabilizacije, neracionalno je projektovati zeleni krov na kosinama veim od 1:6 17% . Problem sa klizanjem moe se reiti na vie naina i to:

postavljanjem pragova horizontalno postavljanje letvi postavljanjem mree sa vegetacijom u ovom sluaju vegetacija moe biti i na nagibima od 7:12 (58%).

3.1. Ekstenzivni zeleni krovovi

Ekstenzivni zeleni krovovi su lagani vegetativni krovni pokrivai otporni na suu na kojima je posaenja trava, mahovina i livadsko cvee. Ovi krovovi zahtevaju vrlo malo ili nimalo navodnjavanja, ubrenja ili odravanja nakon postavljanja. Vrsta biljaka pogodne za ekstezivne krovove su one poreklom uglavnom sa mesta sa suvim ili polu suvim uslovima za uzgajanje trave ili sa kamenitih povrina kao to je alpsko okruenje. Kao metod preivljavanja ekstremnih uslova ove biljke su razvile posebne mehanizme kao to su organi za skladitenje vode, deblju povrinu lista, povrinske dlaice, usko lie itd. Minimalna dubina sloja tla je od 5 do 7.5 cm to je dovoljno da podri manje biljne zajednice. Generalno, ekstezivni krovovi se mogu instalirati na krovovima sa padom do 33%, a mogu se instalirati i na ve postojeim strukturama uz malo, ili ee bez, dodatne strukturalne podrke. Prosena teina potpuno zasienog ekstezivnog krova je 17 funti po kvadratnoj stopi to je u balansu sa teinom ljunka koji se nalazi kao zatita na obinim ravnim krovovima. Ovi krovovi nisu namenjeni za odmor i releksaciju, ili da podnesu teinu ljudi, ve grmova ili drvea. Ekstenzivni krovovi su jeftiniji zbog jednoslojne ili dvoslojne konstrukcije. Ova kua koja se nalazi u Kaliforniji je vieporodini objekat projektovan tako da svaki stan ima svoju krovnu terasu sa zelenim krovom. Nalazi se na brdu gde se terase spajaju sa padinama, tako da zeleni krov predstavlja integralnu celinu sa okolinom. Pored izolacione funkcije i tednje energije, ovaj krov stimulie stanita lokalnih ivotinja sa brda na kome se nalazi objekat. Sl. 6. Izgled kue sa zelenim krovom u Kaliforniji

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

Ninjang tehnoloki fakultet u Singapuru je reprezantativni primer intezivnog zelenog krova. Ovaj krov se prostire na dve celine od kote terena do poslednje etae objekta tako da je dostupan studentima. Pored nje gove estetske vrednosti, slui i kao toplotna izolacija i za skupljanje kinice za navodnjavanje.

Sl. 7. Izgled zelenog krova Ninjang fakulteta u Singapuru Celebrity Solstice je najvei putniki brod koji je napravljen u Nemakoj i treba da pone da plovi 2012. godine. Pored korienja ekolokih rashladnih tenosti i 216 solarnih panela koje dodaju malo energije u celokupan elektrini sistem broda, ovaj brod na krovu ima postavljen teren za putting golf i boanje koji je uradjen kao zeleni krov sa ukupnom povrinom 1.500m. Sl. 8. Izgled krova broda Celebrity Solstice 3.2. Intezivni zeleni krovovi Intezivni zeleni krovovi su bogato dizajnirani krovni pejzai, kao to su krovne bate ili krovovi podzemnih ili nadzemnih garaa, koji su namenjeni za ljudsku interakciju i kao takvi moraju biti projektovani u skladu sa zahtevima optereenja. Intezivni zeleni krovovi se mogu razlikovati od popularnih krovnih vrt kontejnera ispunjenih biljkama po kontinualnom sloj sistemu zelenih krovova. U idealnom sluaju, ovi zeleni krovovi imaju relativno ravne povrine (1 1.5%) ili sa blagim nagibom krova do 3%.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

Razliiti tipovi rastuih medija i dubina dozvoljavaju iroki izbor biljaka, ukljuujui i cvetno bunje i drvee. Tipina dubina tla poinje od 15 do 20 cm i moe dostii i 4.5 m, pa i vie. Ograniavajui faktori u ovom sluaju su optereenje krova i budet klijenta. Putevi, terasa, vodene fontane, jezerca i drugi arhitektonski oblici rezultiraju lepim i dinaminim prostorom. U zavisnosti od izbora biljaka mogu biti potrebne dodatne cisterne za sakupljanje vode, navodnjavanje, filtracija i odravanje takoe mogu biti potrebni, kao to je sluaj i kod obine bate. Dodatne slojeve kao to su zatitne barijere i epovi za zadravanje vode su obino ukljueni u dizajn. Zbog veeg broja slojeva i zahteva samog krova intezivni zeleni krovovi su dosta skuplji. S obzirom da je na intezivnim zelenim krovovima omoguen pristup ljudima mora da se prilikom projektovanja vodi rauna o bezbednosti korisnika. Svako zna da je vrtni prostor u gradu neto naroito kad su u pitanju vrtovi na krovovima zgrada kao to je na primer intezivni zeleni krov u Njujorku. Ovaj krov karakterie bujna vegetacija, kao i vegetativna fasada. Pored svoje funkcije utede, njegova estetika je dovela do toga da su neke od ovih bata postale polu-privatne ili potpuno javne.

Sl. 9. Izgled zelenog krova na Menhetnu Carnegie Mellon fakultet za ekologiju i zatitu ivotne sredine u Pitsburgu se fokusira na praktinu primenu sistema o kojima se ui, kao to su reciklaa, smanjenje potronje energije i zeleni krovovi. Studenti se angauju radi integrisanja ovakvih sistema na samom kampusu i ovaj zeleni krov sa intresantnim bojama cvea i oblicima je rezultat njihovog rada. Sl. 10. Izgled zelenog krova Carnegie Mellon(gore), poligona Subaru zgrade(dole) Subaru zgrada, pored administrativnih kancelarija ima i prodajni salon gde su izloeni svi najnoviji modeli ovog proizvoaa. Zbog nedostatka prostora u Singapuru sa 4,5 miliona stanovnika na samo 655 km, arhitekte su se setili inovativnog reenja - da naprave test poligon na krovu. Prostor je ureen sa vodenim elementima, fontanama, palmama, tropskim biljkama, ljunkom, pa posle nekog vremena se zaboravi da je test poligon

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

smeten na 13 spratu zgrade. Ovaj intenzivan zeleni krov je izgraen 2005 . godine na prostoru od 1,300 m. Subaru menadmentu se toliko svidela ideja o ozelenjavanju krovova da e 2012. godine ponuditi tritu Subaru Forester model sa unikatnom opcijom zelenog krova na samom automobilu.

4.0. Struktura zelenih krovova

Vegetacioni sloj lo (rastui medij)

Filter sloj Drenani sloj Vodootporna membrana Krovna konstrukcija

Sl. 11. Prikaz slojeva zelenih krovova Zeleni krov poinje sa hidroizolacionim slojem. Kod postojeih krovova,postojee hidroizolacije (asfalt zoster, katran, ljunak itd) se mogu koristiti. Za novu izgradnju, se obino koriste jednoslojne membrane, kao to su EPDM (etilen -propilen-dien monomera guma koja se obino koristi kod ribnjaka) ili TPO (termoplastini poliolefin ekoloki i reciklabilni krovni proizvod, uglavnom se koristi na velikim komercijalnim zgradama). EPDM i TPO se brzo instaliraju i deluju odbojno na korenje, spreavajui korenje biljaka da ugrozi hidroizolaciju. Iznad hidroizolacionog sloja su slojevi za odvodnjavanje, zadravanje vode i filter slojevi. Ovi slojevi takoe deluju kao koren barijere. to je jo vanije, oni pomau upravljanju koliinom vode koja se zadrala na krovu i da obezbeuju da rastui medij ne zaepi drenani sloj i spere. Ako drenani i izolacioni sloj nisu dobro postavljeni, moe vrlo lako doi do niza neeljenih efekata i propadanja krovne konstrukcije.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

10

Sledei sloj je rastui medij odnosno tlo. To je obino lagana, prilagoena smea, sastavljena uglavnom od kamena, vulkanskog kamena, perlita, sa samo 10% do 20% organskog sadraja kao to su treset i kompost, jer one oksiduju pri emu se poveava kiselost zemljita. Ako postoje u tlu moraju biti razloene . Cilj je da se postigne balans izmeu tla koji e odrati biljke . ali nee biti toliko teko da zahteva preteranu podrku strukture objekta.

Vodootporna membrana

Drenani sloj

Filter sloj Sl. 12. Pojedinani slojevi zelenog krova

Tlo sa vegetativnim slojem

Konano, na red dolaze biljke. One su odabrane tako da odgovaraju sastavu i dubini rastueg medija. Za plitke, lake krovove, meavina seduma i drugih slinih sorti su tipine. Ove sone biljke sa plitkim korenom dobro uspevaju u suvim uslovima (zahtevaju manje odravanja) i na loem zemljitu. Sa dubinom krovova, selekcija biljaka se moe proiriti tako da ukljui razne trave, divlje cvee, ak i neko bilje i povre.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

11

Zeleni krovovi takoe zahtevaju i izolaciju. Ona moe biti postavljena izmeu krovnih konstrukcija (kao kod tipinog krova), ili iznad hidroizolacionog sloja. Instaliranje zelenih krovova se vri na dva naina. Prvi, biljke i zemljite se donose na krov, nakon ega se odvija saenje vegetacije u tlo iznad vodootporne membrane. Druga opcija podrazumeva montane kvadrate sa rastuim medijem i biljkama koje su ve zasaene i nikle. Kvadrati se podiu na krov obino kranom ili transportnim trakama. Korienje montanih kvadrata (blokova) je atraktivna alternativa, jer se blokovi mogu lako ukloniti ako doe do curenja ili ako se javi neki drugi problem sa odravanjem. I ekstenzivni i intenzivni zeleni krovovi mogu biti konstruisani kao inverzni krovovi gde izolacione table omoguavaju poveanu zatitu hidroizolacije. Nagibe krovne ravni i odvode kod intezivnih zelenih krovova treba tako projektovati da se izbegne dugorona potopljenost izolacionih tabli kao i konstantno akumuliranje vode u drenanom sloju. Ekstenzivni krov sa drenaom 1. ekstenzivni travnjak - vegetacija 2. sloj tla debljine 80-100 mm 3. sloj za odvajanje-filtraciju 4. drenani sloj 5. tkanina (npr. polipropilenska) 110140 g/m2 6. izolaciona tabla 7. bitumenska hidroizolaciona traka 8. betonska tavanica Jednoslojni ekstenzivni zeleni krov 1. ekstenzivni travnjak - vegetacija 2. drenani sloj vegetacije debljine 80 100 mm 3. tkanina (npr. polipropilenska) 110140 g/m2 4. izolacona tabla 5. bitumenska hidroizolaciona traka 6. betonska tavanica Sl 13. Prikaz slojeva ekstezivnog zelenog krova

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

12

Intenzivni zeleni krov 1. vegetacija 2. drenirani sloj tla debljine 200 mm 3. sloj za odvajanje-filtraciju 4. drenani sloj 5. tkanina (npr. polipropilenska) 110-140 g/m2 6. Izolaciona tatbla 7. bitumenska hidroizolaciona traka 8. betonska tavanica Sl 14. Prikaz slojeva intezivnog zelenog krova

5.0. Vegetacija zelenih krovova

Vrste biljaka koje se mogu gajiti na zelenim krovovima zavise od nekoliko faktora: klime, izlaganja Suncu, zahteva za vodom, stanje zemljita itd. To su iste stvari na koje treba obratiti panju prilikom saenja tradicionalnog vrta. Kod zelenih krovova, dodatni faktor je dubina zemljita odnosno rastui medij na krovu. Neke biljke mogu dobro da uspevaju u plitkom zemljitu, a neke zahtevaju veu dubinu zbog korena. Na zelenim krovovima dublje zemljite znai vie teine, to dalje znai da je potrebna jaa struktura da podri krov. Sve ove faktore treba uzeti u obzir u toku faze dizajniranja novog zelenog krova: Koje biljke biste eleli da vidite na krovu? Koliko zemljita je onda potrebno? I koliko treba da bude jaka struktura koja e nositi tu teinu tla? Za instalaciju na ve postojeem krovu, proces bi mogao da ide u obrnutom smeru: Koliku teinu moe nositi moj krov? Koliko tla to znai mogu da imam? Koje vrste biljaka dobro uspevaju u ovim uslovima? Osnovni uslovi koje treba da ispuni vegetacija na krovu su:

da obezbedi dobru pokrovnost i vezivanje tla da ima sposobnost samoobnavljanja da vremenom popuni delove ogolele od sue da preivi ekstremna temperaturna kolebanja uz pretpostavku najjaih mrazeva i sue.

Najee kategorije biljnih vrsta koje se koriste su: mahovine, paprati i liajevi, lukovice, jednogodinje vrste, perene, sukulentne biljke, biljke jastuastih formi ili pokrivai tla, veliki broj livadskih vrsta brdsko-planinskog tipa. Za bogatstvo boja moemo koristiti i brojne niskorastue vrste rodova Achillea, Anthemis, Aster, Solidago, Leuchantemum i drugih trava.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

13

Anthemis

Solidago gigantea

Achillea Millefolium

Leuchantemum

Anthemis tinctoria

Aster ericoide

Sl. 15. Biljne vrste vegetacije zelenog krova Izbor biljnih vrsta za zelene krovove je veoma vaan kako trokovi odravanja ne bi bili neracionalni, a pun kapacitet krova bio iskorien stalnim zelenilom. LEED standard u SAD za sve zelene povrine preporuuje korienje to veeg broja autohtonih vrsta biljaka: one ne zahtevaju posebnu negu nije potrebno dodatno presaivanje, dohrana supstrata i sl. najee nema potrebe za zalivanjem smanjena potronja vode, nije potrebno instalirati ureaje za kontrolu vlage i irigacione sisteme.

Biljke pogodne za 5 cm rastueg medija Na plitkim zelenim krovovima, rastui medij je obino prilino neorganski. To se radi kako bi se smanjila ukupna teina. Kao rezultat toga, biljke pogodne za ovu vrstu krova su izdrljive sorte, sa plitkim korenom koje mogu da preive u loim, suvim uslovima. Ove vrste krovova se esto koriste na nepristupanim mestima, tako da prednost imaju biljke koje su lake za odravanje. Sedum i delosperma (ledena biljka) su sline sorte. Sline su po tome to zadravaju vodu tokom suvih p erioda. Kao rezultat toga, zeleni krov koji se uglavnom sastoji od sedum vrste obino moe da preivi 2 do 3

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

14

nedelje bez navodnjavanja. Seduma ima u raznim bojama lia i vea i zri u razliito doba godine.

Sl. 16. Biljke pogodne za 5 cm rastueg medija Biljke pogodne za 10 cm rastueg medija Sa dubljim slojem zemljita omoguen je iri spektar biljnih vrsta koje se mogu upotrebiti. Vie vrsta trava, bilja i divljeg cvea se moe gajiti na zemljitu ove dubine.

Sl. 17. Biljke pogodne za 10 cm rastueg medija Biljke pogodne za 15 cm rastueg medija Sa slojem od 15 cm jo je vei broj biljnih vrsta koje se mogu iskoristiti. Razne vrste trava, astera, kolumbina su pogodne za tlo ove dubine. Razliite vrste nude raznolike boje, tako da je mogue formirati zanimljive raznobojne pejzae.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

15

Sl. 18. Biljke pogodne za 15 cm rastueg medija

6.0. Odravanje zelenih krovova

U poslednjih nekoliko godina popularnost zelenih krovova je porasla. To je dovelo do medijske ekspanzije to je za posledicu imalo dezinformacije koje su plasirane javnosti. Neke od njih su da nije potrebno nikakvo zalivanje niti bilo koji vid odravanja. Ovakve dezinformacije predstavljaju veliki problem profesionalcima koji se bave zelenim krovovima, da objasne javnosti ta su ustvari zeleni krovovi. Kao to je gore napomenuto nijedna biljka na planeti ne bi mogla da preivi bez vode. Vaan aspekt dobrog projektovanja zelenog krova je pravilno rasporeivanje vode na krovu. Meutim, dovoenje vode na krov je samo pola posla. Drugi deo je pravilno zalivanje. Treba voditi rauna i o koliini vode kojom se zalivaju biljke, jer biljke mogu stradati ne samo zbog slabog, ve i od preteranog zalivanja. Sl. 19. Odravanje zelenih krovova Pored zalivanja zeleni krovovi zahtevaju i ubrenje. ubrenje bi trebalo da bude uestalije tokom prve 3 do 5 godina. Nakon tog perioda ubrenje se obavlja po potrebi na odreenim delovima gde je to potrebno. Problem pri odravanju zelenih krovova predstavlja i korov. Ukoliko se ne vodi rauna o njemu on moe vrlo negativno da utie na druge biljne vrste. Veina korova je agresivna i moe oduzeti vodu i hranljive materije drugim biljkama i uguiti ih. Pored toga koren korova moe da oteti vodootpornu membranu. Stoga je jako vano da se

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

16

korov na vreme ukloni. Korienje hemijskih sredstava za otklanjanje korova se ne preporuuje zbog opasnosti koje oni mogu imati po okolinu. Na zelenim krovovima obino se nalazi vie vrsta biljaka. Meutim, neke vrste su jae od drugih i one mogu potisnuti one slabije. esto se moe desiti da priroda ima drugaije vienje stvari od onog ko ureuje zeleni krov. Ako se na krovu gaji 6 vrsta biljaka, zbog gore pomenute pojave, u roku od 5 godina na krovu e ostati samo nekoliko vrsta. Takoe se deava da neke vrste dobro uspevaju na jednom delu krova dok na drugom ne uspevaju tako dobro, onda je potrebno odreeno vr eme za eksperimentisanjem kako bi se dolo do dobrog balansa i rasporeda biljaka.

7.0.

Pogodnosti zelenih krovova

Zeleni krovovi su ne samo vizuelni napredak u odnosu na tradicionalne ravne ili krovove sa nagibom, oni takoe pruaju mnoge ekoloke prednosti. Pravilno postavljen zeleni krov traje due od neozelenjenog, proizvodei uz to dodatne ekonomske povoljnosti koje se manifestuju smanjenjem trokova za odvoenje padavinskih voda i smanjenjem potronje energije. Istraivanja sprovedena u Evropi 2003. godine pokazuju da su zeleni krovovi, gledano sa ekonomske strane, veoma isplativa investicija, jer je ivotni vek ozelenjenog krova dvostruko vei u odnosu na iv otni vek konvencionalnog krova. Smanjeni trokovi za grejanje i hlaenje Studije pokazuju da bi moglo da se sauva do 75% trokova za hlaenje i 25% trokova grejanja sa zelenim krovom. Slojevi biljaka i rastueg materijala ne samo da nudi dadatne izolacije strukturi koja se nalazi ispod, ve disanje biljaka aktivno hladi vazduh, pomaui pri tom da se ublai efekat urbanog toplotnog ostrva. Kada je spoljanja temepratura 25 do 30 , ljunak na krovu moe dostii od 60 do 80 . Zeleni krovovi ostaju na istoj temperaturi kao i okolni vazduh, a sobe pod zelenim krovom e generalno imati 3-4 manju temperaturu od toga. Uteda novca za energiju koja se utroi za rashladne sisteme leti i grejne sisteme zimi, zavisi od klime, veliine zgrade i tipa zelenog krova koji se na njoj nalazi. Svako sniavanje temperature za 0,5C moe redukovati koliinu elektrine energije za 8%. Istraivanja koja su sprovedena u Kanadi, na krovu jednospratne zgrade, pokazala su da krov zgrade prekriven travom, sa 10cm supstrata (zemljita za zasad), redukuje 25% potreba za hlaenjem tokom leta u odnosu na zgrade sa neozelenjenim krovom. Poveani vek trajanja krovova Smanjena temperaturna varijacija i odsustvo UV zraenja znai da se hidroizolacija nee otetiti tokom vremena, kao to bi to bio sluaj na tipinom krovu. Sa zelenim krovovima krovne membrane traju dva do tri puta due. Amerika istraivanja 2002. godine pokazuju da je izgradnja 1m konvencionalnog krova iznosila od 4 do 8,5$. Pri izgradnji krovnog sistema po nioj ceni, vek trajanja se procenjuje na 15-20 godina, a pri skupljoj varijanti iznosi 30-50 godina. Sa druge strane 1m ekstenzivnog zelenog krova iznosio je 10-20$, a

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

17

intenzivnog 20-40$, pri emu se vek trajanja ovog krovnog sistema procenjuje na ak 50-100 godina. Smanjenje i filtriranje kinice Zeleni krov e zadrati 50-75% atmosferskih padavina. Svaka padavina se filtrira kroz biljke i zemljite, pa se tako odlae i smanjuje njeno sprovoenje u kanalizacionu mreu ime se spreava preplavljivanje kanalizacione mree. Proces filtriranja znaajno smanjuje zagaivae prisutne u padavinama. Zeleni krovovi kao zatita od buke Buka ima iritirajue dejstvo na oveka i postepeno moe dovesti do smanjenja koncentracije, zamora, ubrzanog pulsa, pa ak i do povienog krvnog pritiska. Biljke i supstrat mogu biti upotrebljeni da izoluju zvuk. Zvuni talasi, koje i proizvode maine, saobraaj ili avioni, mogu biti apsorbovani ili odbijeni. Supstrat blokira nie, dok biljke blokiraju vie zvune frekvencije. Ovakva uloga biljaka dobro je poznata i ve se dugo primenjuje u ureenju gradova npr. oko prometnih saobraajnica i sl. Zeleni krov, sa 12cm supstrata, moe da redukuje zvuk do 40dB, dok 20cm debeo supstrat redukuje zvuk do 46-50dB. Ove pogodnosti se mogu menjati u zavisnosti od tipa ili dizajna sistema zelenih krovova (intezivno ili ekstenzivno ozelenjena krovna povrina). Postoje brojni primeri krovnog ozelenjavanja ija je glavna funkcija smanjenje buke. Jedan od njih je zeleni krov postavljen na aerodromskoj zgradi u Frankfurtu. Inae, aerodrom u Frankfurtu predstavlja najvei i najprometniji aerodrom u Evropi, a samim tim je i mesto jakog izvora buke. Na aerodromskoj zgradi postavljen je zeleni krov ekstenzivnog tipa sa supstratom debljine 10cm. Merenja zvuka pre i posle njegovog postavljanja pokazala su da je u aerodromskoj zgradi dolo do redukcije zvuka za najmanje 5dB. Sl. 20. Aerodrom u Frankfurtu, zeleni krov zatita od buke Estetske prednosti zelenih krovova Estetska funkcija je dovoljan razlog za formiranje zelenog krova, jer kao efekat oplemenjivanja gradskog pejzaa umnogome utie na poboljanje kvaliteta ivota u urbanim uslovima. Ozelenjene krovne povrine pozitivno utiu na zadovoljenje esetskih potreba ljudi koji su zaposleni u objektima koji gledaju na zelene krovove zgrada. Istraivanja pokazuju da osobe koje su radile u prostorijama sa pri sutnim biljkama ili sa pogledom na zelenu povrinu imaju 12% veu produktivnost od osoba koje su isti posao obavljale u prostorijama bez ikakvog kontakta sa biljkama.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

18

Odgajanje zdrave hrane Krovne povrine pretvorene u krovne bate svakako imaju viestruku namenu, a proizvodnja hrane na njima se pokazuje kao praktian nain korienja koji je svakako i ekonomski isplativ. Adekvatan primer je ozelenjena krovna povrina hotela Fairmont u Vankuveru, u Kanadi. Krovna povrina je pretvorena u krovnu batu u kojoj se gaji povre, cvee i aromatino bilje. Krovna bata u potpunosti obezbeuje potrebe hotela za ovim vrstama namirnica i na taj nain hotel ostvaruje utedu od 20.000 do 30.000 kanadskih dolara. Zeleni krov pretvoren u batu zauzima povrinu od 195m sa slojem supstrata od 45cm dubine. Sl. 21. Hotel Fairmont u Vankuveru

8.0. Zakljuak
Iz dana u dan sve vie se primeuju efekti globalnog zagrevanja. Emisije tetnih gasova se ne smanjuju u onoj meri u kojoj bi trebalo i u kojoj je to neophodno. Ukoliko se ovakav trend zagaenja nastavi posledice mogu biti pogubne. Zbog toga je od izuzetne vanosti da se to pre i to otrije krene ka merama koje bi poboljale situaciju i koje bi vratile prirodu u gradska jezgra. Zeleni krovovi se nameu kao logino reenje. Praktini su, imaju pregrt prednosti u odnosu na obine krovove. Jedina mana ovih krovova je neto via cena izgradnje, meutim taj viak datog novca se vrlo brzo isplati kroz utede na gotovo svim poljima funkcionisanja zgrade. Kopenhagen je iz tih razloga uveo zakon koji obavezuje da sve nove zgrade iji je nagib krovova manji od 30 stepeni, moraju biti zeleni krovovi, a to se tie s tarih zgrada drava obezbeuje i finansijsku pomo za preureenje obinog krova u zeleni. U svetu zeleni ravni krovovi su zakonski obavezni samo jo u Torontu. Nadam se da e Srbija ulaganjem u zelene krovove krenuti koracima svetskih zemalja. Zeleni krovovi su nesumljivo budunost arhitekture i dobro je znati da se savest o tome u svetu polako die na jedan vii nivo.

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

19

9.0. Literatura
1. GREEN (Architecture Now!), Philip Jodidio, Taschen 2009, Italy 2. Green Roof Construction and Maintenance, Kelly Luckett,LEED AP, The McGrawHill Companies, Inc., 2009 3. The Green Studio Handbook, Alison G.Kwok and Walter T. Grondzik, Elsevier Inc., 2007 Web izvori: 1. http://en.wikipedia.org/ 2. http://nationalgeographic.com/ 3. http://www.greenroofs.com/ 4. http://www.greenrooftech.com.au/ 5. http://www.greenroofs.org/ 6. http://greengarage.ca/ 7. www.safeguardeurope.com/ 8. http://www.solutionsforlandscaping.com/ 9. http://green-roofing.co.uk/ 10. http://www.buildmagazin.com/ 11. http://www.descon.co.rs/ 12. http://www.archdaily.com/ 13. http://ecoist.rs/ 14. http://gorannecin.rs/ 15. http://sh.wikipedia.org/ 16. http://www.zeleni-krovovi.com/ 17. http://www.efikasnost.com/ 18. http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/ 19. http://www.gradjevinarstvo.rs/ 20. http://building.dow.com/

Primena i nain izvoenja zelenih krovova

20

SADRAJ

1. Uvod...1 1.1. Predmet istraivanja .......1 1.2. Cilj istraivanja......1 1.3. Metodologija rada.....1 2. Karakteristike zelenih krovova...2 2.1. Termin zeleni krov.2 2.2. Primena zelenih krovova ...2 3. Podela zelenih krovova...5 3.1. Ekstenzivni zeleni krovovi..6 3.2. Intezivni zeleni krovovi....7 4. Struktura zelenih krovova...9 5. Vegetacija zelenih krovova...12 6. Odravanje zelenih krovova.15 7. Pogodnosti zelenih krovova.16 8. Zakljuak..18 9. Literatura..19