Pojam prava Evropske unije

Pravo koje proizilazi iz Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcinisanju Evropske unije, te Ugovora o Evropskoj zajednici za atomsku energiju zajedniki se naziva pravo Evropske unije. Ono obu vata sve pravne norme, sadr!ane u Osnivakim ugovorima ili koje su donesene na osnovu Osnivaki ugovora. Ukupnost ti pravni normi naziva se jo" i pravnom tekovinom Evropske unije, koja se na francuskom naziva acquis communautaire. Prije stupanja na snagu Lisabonskog ugovora koristio se izraz pravo Evropske zajednice, ili izraz komunitarno pravo koji potie od engleske rijei community to znai zajednica. ako danas Evropska zajednica vie ne postoji , nestala je i potreba za razlikovanjem prava !ajednice od prava Evropske unije, pa se koristi jedinstveni pojam" pravo Evropske unije.

#zvori prava Evropske unije

#zvore prava Evropske unije ine Osnivaki ugovori i drugi ugovori koje su izme$u sebe zakljuile dr!ave lanice, akti institucija Evropske unije koji se donose na osnovu takvi ugovora %ukljuuju&i i me$unarodne ugovore', praksa (uda pravde i op"ta naela prava EU. #zvore prava Unije mogu&e je podjeliti na primarne i sekundarne. Primarni izvori su akti koje su, bez posredovanja institucija Unije, pri vatile dr!ave lanice. #o su$ %govori o osnivanju evropski& zajednica i Evropske unije, izmjene i dopune navedeni& ugovora, naprimjer %govor iz 'ice, protokoli koji su pridodati navedenim ugovorima, ugovori o pristupanju novi& dr(ava lanica. )erzija *snivaki& ugovora koje je trenutno na snazi jeste ona koja je nastala stupanjem na snagu %govora iz Lisabona, a to su %govor o Evropskoj uniji i %govor o +unkcionisanju Evropske unije. (ekundarni izvori prava su akti koju nastali zakonodavnom aktivno"&u institucija EU. ,akle, osnovna razlika izme-u pirmarni& i sekundarni& izvora je da prve stvaraju dr(ave lanice, dok sekundarne izvore stvaraju institucije E% i oni proizilaze iz *snivaki& ugovora. U sekundarno pravo ubrajaju se uredbe, direktive i odluke, kao obavezuju&i akti, i preporuke i mi"ljenja kao neobavezuju&i akti. ) !a razliku od uredbe koja ima optu va(nost i koja je obavezna u svim svojim elementima i koja se direktno primjenjuje u svakoj dr(avi lanici, upustvo obavezuje dr(avu lanicu kojoj je upu.eno u pogledu rezultata koje je potrebno posti.i, dok se nacionalnim organima ostavlja da izabru +ormu i sredstva izvrenja. *dluka je obavezuju.a u svim svojim elementima, ali samo za subjekta kojem je upu.ena. Preporuke i miljenja nisu obavezuju.a. ,vije osnovne i ujedno najva(nije karakteristike prava Evropske unije jesu naelo direktne primjene i naelo nadre$enosti %supremacije'. /ije je o naelima koja je
0

1lan 233, %govora o +unkcionisanju E%.

4ud pravde ustanovio u dva sluaja iz esdeseti& godina. % sluaju Van Gend en Loos2 4ud je odredbama %govora priznao direktno dejstvo, smatraju.i i gra-ane dr(ava lanica subjektima prava E%. ,akle, pravo Evropske unije se neposredno primjenjuje u unutranje pravne poredke dr(ava lanica, stvaraju.i utu(iva prava za gra-ane. % sluaju Costa v ENEL3 4ud je ustanovio naelo suprematije 5 nadre-enosti prava %nije nad nacionalnim pravom. *acionalni sudija je u obavezi da uskrati primjenu nacionalnog prava i obezbjedi puno dejstvo prava Unije, ukoliko je ono u suprotnosti sa nacionalnim pravom. ). +irektno dejstvo prava Evropske unije ,irektno dejstvo prava Evropske unije ustanovljeno je odlukom 4uda pravde u sluaju Van Gend en Loos, pa je stoga potrebno objasniti o emu se radilo u tom predmetu. 6olandski uvoznik )an 7end en Loos, prilikom uvoza jednog proizvoda iz 'jemake u 6olandiju, platio je carinu u iznosu od 38 vrijednosti robe. ,o te godine carina je iznosila 98, ali su je u me-uvremenu &olandske vlasti pove.ale za :8. 6olandski uvoznik smatrao je da mu je carina napla.ena protivpravno, jer &olandske vlasti nisu smjele pove.ati iznos carine. *n se obratio &olandskom sudu pozivaju.i se na lan 02 %govora o Evropskoj ekonomskoj zajednici u kome se ka(e od stupanja na snagu ovog Ugovora, drave lanice nee poveavati e!uso"ne carine na uvo#$% 6olandski upravni sud postavo je pitanje 4udu pravde da li lan 02 %govora o EE! ima direktno dejstvo, u smislu da dr(avljani dr(ava lanica mogu na osnovu tog lana od nacionalnog sudije tra(iti zatitu prava koja iz njega proizilaze. % svom odgovoru 4ud pravde je prvo poao od toga da je cilj %govora o EE! da se uspostavi zajedniko tr(ite ije se +unkcionisanje direktno tie gra-ana !ajednice, to podrazumjeva da taj ugovor predstavlja vie od sporazuma koji stvara samo uzajamne obaveze izme-u dr(ava ugovornica. !ajednica ;danas %nija< predstavlja novi pravni poredak me-unarodnog prava, u korist koga su dr(ave ograniile u odre-enim oblastima svoja suverena prava, i iji subjekti nisu samo dr(ave lanice nego i nji&ovi dr(avljani. Prema tome, smatrao je 4ud, komunitarno pravo ;danas pravo %nije<, nezavisno od zakonodavstva dr(ava lanica, uz to to stvara obaveze za pojedince, tako-e uspostavlja prava koja postaju dio nji&ove pravne batine. 'a kraju 4ud je zakljuio da lan 02 zaista stvara subjektivna prava za uvoznike. #akvo svojstvo normi prava %nije kasnije je dobilo naziv direktno dejstvo. Ovaj pojam se upotrebljava kako bi izrazio da norma prava Unije mo!e stvoriti subjektivno pravo direktno za privatna lica , fizika i pravna, koje je ostvarivo pred sudovima u dr!avama lanicama. ,irektno dejstvo se kao naelo prava E% razvijalo kroz kasniju sudsku praksu koja je potvrdila da ne samo %govor, ve. i sve druge norme prava %nije mogu imati direktno dejstvo. =ora se raditi o pravno obavezuju.im normama koje moraju zadovoljiti odre-ene uslove za direktno dejstvo, u koje spadaju ne samo norme %govora, ve. i sekundarni izvori prava, tjs. akti koje usvajaju institucije " prvenstveno u +ormi uredbi, direktiva i odluka, ili, pak o me-unarodnim ugovorima koje je %nija sklopila sa tre.im

2 :

4luaj 2>?>2, @0A>BC ED/ 0. 4luaj >?>B, @0A>BC, ED/ 939, 9A:.

dr(avama ili me-unarodnim organizacijama. ,a bi proizvela direktno dejstvo norma prava %nije mora biti, jasna, precizna i bezuslovna.B ).). -ertikalno i orizontalno direktno dejstvo % praksi 4uda pravde, a u vezi sa direktnim dejstvom prava %nije, iskristalisale su se dvije vrste pravni& odnosa 5 vertikalni i &orizontalni. )ertikalni je odnos u kojem pojedinac tvrdi da na osnovu neke norme prava %nije u(iva neko subjektivno pravo u odnosu na dr(avu. 6orizontalni je onaj odnos u kojem pojedinac tvrdi da u(iva subjektivno pravo u odnosu na drugog pojedinca, koji u odnosu na njega na osnovu prava %nije ima korelativnu obavezu. % svojoj praksi 4ud je priznao direktno verikalno dejstvo svim normama prava %nije, i primarnim i sekundarnim. ada je u pitanju &orizontalno direktno dejstvo, 4ud je odbio da prizna direktno dejstvo upustvima 5 direktivama. #o znai da se na direktive pojedinac ne mo(e pred sudom pozvati protiv drugog pojedinca ;&orizontalno direktno dejstvo<, ak ni tada kada su odredbe direktive potpuno jasne i bezuslovne.9 Pojedinac se na odredbe direktive mo(e pozvati jedino protiv dr(ave lanice ;vertikalno direktno dejstvo<. ,akle, izuzimaju.i direktive, 4ud je svim ostalim normama prava %nije priznao direktno vertikalno i &orizontalno dejstvo. 4ud je normama *snivaki& ugovora priznao direktno &orizontalno dejstvo. ao primjer ugovorne norme kojoj je 4ud priznao direktno &orizontalno dejstvo obino se uzima lan 09E %govora o +unkcionisanju Evropske unije. 'aime, u sluaju &e'renne ((>, 4ud pravde je odredbama lana 00A ;danas 09E< %govora o Evropskoj zajednici, koje zabranjuju diskriminaciju po osnovu pola, priznao direktno dejstvo. 4tujardesa, g-a ,e+renne tu(ila je biveg poslodavca, avio kompaniju 4abenu, za naknadu tete koja se sastoji u razlici izme-u plate koju je primala ona i muki stujart. 7-a ,e+renne se pozvala na navedeni lan, a pred 4udom pravde se postavilo pitanje da li se +izika i pravna lica mogu pozivati direktno na lanove %govoraa. ,rugim rijeima da li navedeni lan ima direktno &orizontalno dejstvo. *dgovor 4uda pravde bio je potvrdan. *dredbe lana 00A ;09E< imaju direktno &orizontalno dejstvo. .. *adre$enost %supremacija' prava Evropske unije ako paralarelno sa normom prava %nije mo(e postojati i nacionalna norma ija sadr(ina mo(e nekada biti suprotna evropskoj normi pitanje koje se neminovno otvara jeste koja norma .e se u tom sluaju primjeniti, nacionalna ili evropska. *vako pitanje postavilo se 4udu pravde jo davne 0A>B. godine u jednom od njegovi& prvi& sluajeva
B 9

)idi sluaj Van Gend en Loos, 2>?>2 @0A>BC ED/ 0. 4ud je naveo nekoliko argumenata u prilog negiranja &orizontalnog dejstva direktiva. Prvo lan 233 %govora pominje da direktive samo obavezuju dr(ave lanice, a ne i gra-ane E%. ,rugo, dr(ava ne mo(e od privatni& lica za&tjevati da ispune obaveze predvi-ene direktivom koju svojim propustom ona nije u odre-enom roku implementirala u unutranji pravni poredak. #re.e, priznavanjem direktnog &orizontalnog dejstva direktivama naruila bi se razlika izme-u nji& i uredbi kao sekundarni& akata %nije. *vakvo rezonovanje 4uda nailo je na brojne kritike pravni& komentatora i analitiara, vidi vie o tome kod P. Draig, de Furca, EU La), *G+ord, 2HHE, str. 23:"239, I. ,as&Jood, Krom )an ,uyn to =angold via =ars&all /educing ,irect E++ect to IbsurdityL, 2HH>"HE, A Dambridge M.F. Eur. Legal 4tudies 30, str. 33, sluaj =ars&all 092?3B 0A3> ED/ E2:. > 4luaj B:?E9 Ga"rielle &e'renne v *a"ena, @0AE>C ED/ B99.

Costa v ENEL$ ,avaju.i prednost odredbama %govora u odnosu na nacionalno pravo 4ud je izjavio$ (# svega navedenog slijedi da pravo +oje proi#ila#i i# Ugovora, ne#avisnog i#vora prava, ne "i oglo, #"og svoje pose"ne i orginalne prirode, "iti #a jenjeno do ai #a+ons+i odred"a a "e# o"#ira na to +a+o su one 'or ulisane, a da pri to ne i#gu"i +ara+ter prava ,ajednice te da se prito ne dovede u pitanju pravni osnov ,ajednice$% 'adre-enost 5 suprematija prava %nije nad nacionalnim pravom nije nikada bila izriito propisana *snivakim ugovorima. 1ak ni poslednji Lisabonski ugovor ne propisuje izriito nadre-enost prava %nije.E =e-utim, %govoru iz Lisabona pridodato je =iljenje 4avjeta ministara iz kojeg jasno proizilazi da pravo %nije ima primat nad nacionalnim pravom. % =iljenju se izme-u ostalog ka(e da injenica da naelo nadre-enosti ne.e biti ukljueno u budu.i ugovor, ni na koji nain ne utie na postojanje tog naela niti na postoje.u sudsku praksu 4uda pravde. /umaenjem presude (uda u sluaju Costa v ENEL mo!e se zakljuiti da je pravo EU nadre$eno svim normama nacionalnog prava, pa ak i ustavnim . % navedenoj presudi 4ud istie da su norme prava %nije nadre-ene normama nacionalnog prava "e# o"#ira na to +a+o su one 'or ulisane%$ Npak, navedeno rezonovanjue 4uda pravde nailo je ve. EH"ti& godina na otpor dr(ava lanica i nji&ovi& ustavni& sudova, posebno 4aveznog ustavnog suda 'jemake, koji smatra da se naelo nadre-enosti prava %nije ne odnosi na nacionalne ustave. % novije vrijeme postignuta je neka vrsta kompromisa u kojem dr(ave lanice zadr(avaju minimalnu diskreciju u ure-enju najva(niji& ustavni& pitanja, to je podvrgnuto sudskom nadzoru 4uda pravde.3 4uprematiju prava %nije 4ud je potvrdio i u sluaju *i ent-al ((., u kojem je izjavio da je nacionalni sudija u sluaju sukoba nacionalne norme sa evropskom, u obavezi da uskrati primjenu nacionalne i obezbjedi puno djestvo evropskoj normi. 'acionalna norma ostaje i dalje postoje.a, validna norma koju .e drugi nacionalni sud u drugom predmetu i dalje mo.i primjeniti. 'acionalni sudija ne mo(e navedenu nacionalnu normu ponititi ili ukinuti, on je samo du(an da uskrati njenu primjenu u predmetu koji se vodi pred njim. Kormulacijom da nacionalni sud nije u obavezi da #a-tjeva ili prie+a pret-odno u+idanje ta+ve odred"e #a+onodavni ili ne+i drugi ustavni sredstvi a%, 4ud pravde je oigledno stao na stanovite da direktno dejstvo pravu Evropske unije mora biti u mogu.nosti dati svaki nacionalni sud. +rugim rijeima, ne mora nacionalni sud prvo da saeka da Ustavni sud dr!ave lanice ukine ili proglasi neva!e&om nacionalnu normu, da bi potom on primjenio evropsku normu. 'aela direktnog dejstva i nadre-enosti prava Evropske unije priznata su u svim dr(avama lanicama E%. 0iteratura1 2. 3o"uti&, Osnovi prava Evropske unije, 2eograd, .445, str. .)6,7448 /. 9apeta, (. :odin, Osnove prava Europske unije, ;agreb, .4)4, str. )4,.<.

4uprematija prava E% bila je jedino izriito navedena u %stavu E%, koji na(alost nikada nije stupio na snagu 5 propali re+erendumi u Krancuskoj i 6olandiji. 3 )idi sluaj D":>?H2 / ega, 2HHB ED/ A>HA, navedeno prema #. Oapeta, 4. /odin, op. cit., str. 93. A 4luaj *i ent-al (0 H>?EE @0AE3C ED/ >B:.