Sanitarna deponija

Sutinsko reenje pri projektovanju I izgradnji sanitarnih deponija sastoji se u spreavanju prodiranja procednih voda iz tela deponije u okolno zemljite odnosno u podzemne i povrinske vode putem ugradnje nepropusnih slojeva po dnu i obodu deponije. Preko nepropusne podloge se ugrauje cevna drenaa za sakupljanje procednih voda i njihovo odvoenje do sistema za preiavanje. aterjali koji se koriste pri izradi nepropusnih slojeva I odvodnih sistema mogu biti !prirodni! ili !sintetiki!. Sintetiki materijali ukljuuju najee geomembrane od polietilena a mogu biti i neki drugi slini proizvodi. "a izradu prirodnih zaptivnih slojeva najee se koriste glina i bentonit# dok se za izradu odvodnih slojeva najee koriste pesak i ljunak. Pokazalo se da su neki sintetiki materjali otporniji na hemijski uticaj od prirodnih materjala $%isinger and &udzik# '()(*# ali njihova dugorona izdrljivost jo nije u potpunosti dokazana. Prikupljene procedne vode potrebno je odgovarajuim tretmanima preistiti da bi se mogle bezbedno ispustit u vodotoke. Metode za tretman procednih voda ukljuuju korienje aerisanih laguna# isparavanje# reverznu osmozu# +lokulaciju# adsorpciju i anaerobnu digestiju ,glavnom jedan od ovih postupaka sam nije dovoljno e+ikasan za dostizanje potrebnih standarda kvaliteta voda# zbog ega se koristi kombinovanje navedenih metoda. noge od ovih metoda su skupe# tako da je veoma korisna primena metoda za smanjenja koliina procednih voda. Iz tog razloga# veoma je korisno i reenje sa odvoenjem prikupljenih procednih voda na gradski sistem za preiavanje komunalnih otpadnih voda# ili ubrzavanje reakcija unutar deponija u cilju dostizanja metanogenih uslova ubrzanja razgradnje zagaenja $-eker# '().*. Metode za ubrzavanje reakcija su: dodavanje bakterija ubrizgavanjem otpadnog mulja ; dodavanje rastvora za razblaivanje radi podizanja nivoa p/ vrednosti# i stvaranja uslova pogodnih za razvoj metanogenih bakterija0 poveanje vlanosti unutar otpada0 smanjenje kompaktnosti otpada0 ukljuenje delimino kompostiranih slojeva0 dodatak hranljivih materija0 i recirkulacija procednih voda $Stegmann and Spendlin# '().0 1ossu et al# '().0 2euschner# '().*.,potreba recirkulacije procednih voda pokazala je prednosti u pogledu razvijanja metanogenih uslova i ubrzanja razgradnje zagaenja $-oari and ancini# '().*.

1.Projektovanje i izgradnja sanitarnih deponija sa kompletnom izolacijom

3ao I kod prethodnog reenja I u ovom sluaju se projektuju I grade nepropusni slojevi za spreavanje prodiranja procednih voda u okolni teren# meutim obavezno se u toku eksploatacije svakodnevo obavlja prekrivanje deponovanog smea inertnim materijalom a na kraju se deponija prekriva nepropusnim slojem $nepropusnom geomembranom* preko koga se nanosi inertni a zatim i humusni materijal cela deponija zatravljuje.

'

Prekrivanjem deponija u toku eksploatacije koristi se primarno zaustavljanje emisija gasova# ispiranja ili razbacivanja otpada sa lokacije# i za spreavanja pojave ptica# insekata ili sisara# kao moguih uzronika zaraze. Pokrivanje moe biti korisno i za kontrolu koliine vode koja ulazi na deponiju# i time# koliine stvorenih procednih voda. 4agib pokrivanja# vrsta i gustina zemljita utie na koliinu voda koja ulazi unutar otpada. Voda se delimino zadraava unutar pokrivnog sloja inertnog materijala i postepeno isparava tako da debljina sloja pokrivke utie na koliine voda koja eventualno dopre do otpada i formirale procedne zaga ene vode. Proceene zagaene vode kod ovog reenja se ne odvode na s5stem za preiavanje ve se u toku eksploatacije pre konanog zatvaranja drenanim sistemom dovode do ahte iz koje se prepumpavaju na deponiju to ubrzava razgradnju zagaenja# kako je to napred navedeno. !ada se deponija konano prekrije nepropusnim slojem i sme"e potpuno izoluje tada se procedne vode na ovim deponijama ne mogu formirati jer je deponovano sme"e potpuno izolovano . Poto process razgradnje deponovanog smea nije kompletno zavren pre konanog prekrivanja i izolacije smea kod ovog reenja neophodnna je ugradnja biotrnova za evakuaciju gasova koji se pojavljuju pri razgradnji smea# kako je to napred opisano. 3od veih deponija gde se oekuje velika koliina emisije gasova esto se ide na reenje sa kontrolisanim postupkom prikupljanja gasova i njihovo korienje za proizvodnju energije.

#.$zbor lokacije za deponiju

6ko pravimo sanitarnu deponiju onda moramo planirati da nam ta deponija ima ivotni vek minimum 78 godina. oramo odabrati pogodno mesto za izgradnju deponije# i da reguliemo sve propise. 9 oramo nabaviti urbanistiku dokumentaciju za izgradnju deponije 9 &eponija mora da bude locirana u uvalama# ili ravnim terenima koji su bez tekuih i stagnirajuih voda. 9 &eponije se mogu locirati i na terenima sa klizitima pod uslovom da se preduzmu sve mere sanacije klizita 9 I jedan od najvanijih +atora kod lokacije deponije jested a ona bude locirana na vodonepropusnom sloju# koja se osigurava sa vieslojnom vodoizolacionom oblogom# radi zatite ivotne sredine.

%. &daljenost lokacije od naseljenih i putnih infrastruktura

2okacija deponije treba biti dovoljno udaljena i to: 9 vie od '#; km od uorenog naselja i naselja zbijenog tipa ili 9 vie od <88 m od naselja# ako je to naselje zatieno geomor+olokim tvorevinama ili vetakim zaklonom , vezi putne in+rastrukture# lokacija deponije i pristupni put moraju da zadovolje sledee: = &a se lokacija deponije planira izvan zatitnog pojasa javnih puteva $magistralni i regionalni* na rastojanju od najmanje <8 m#

= =

&a se povezivanje deponije sa javnim putem planira uz maksimalno korienje umskih puteva i da se prikljuci tih puteva na javne puteve urede u saglasnosti sa kategorijom puta# &a se svi ostali umski putevi preusmere na predvieni prikljuak.

'.Potrebna povr(ina zemlji(ta

>eliina povrine zemljita za deponiju de+inie se u skladu sa postojeim propisima# a zavisi od karakteristika i koliine vrstih otpadaka koje produkuje odreeni grad i koje je potrebno deponovati. Potreban kapacitet deponije odreuje i mogua gustina sabijanja otpada# odnosno gustina sabijenog otpada i prekrivnog materijala# debljina slojeva prekrivnog materijala i planski $ili minimalni# zakonski de+inisan* period eksploatacije deponije. Prema dosadanjim iskustvima rauna se da je za 1000 t otpada godinje# potrebna povrina prostora od 0,02 - 0,05 ha. "a lokaciju deponije poeljno je izabrati takvu# kod koje e se na to manjoj povrini kompleksa postii to vei kapacitet# odnosno dui vek eksploatacije. )a proraun potrebne povr(ine zemlji(ta imamo odgovaraju"e formule.

>dep C

@ pm @ ko D A ko A pm

>dep 9 potrebna zapremina za odlaganje vrstog otpada $m?* @ko 9 teina komunalnih vrstih otpadaka $t* @pm 9 teina prekrivnog materijala $t* Ako 9 srednja gustina sabijenih komunalnih vrstih otpadaka $tBm?* Apm 9 gustina zbijenog prekrivnog materijala $tBm?*. >depC $@koBAko D @pmBApm* D $@ioBAio D @pmBApm* >dep 9 potrebna zapremina za sanitarno deponovanje vrstog otpada $m?* @ko 9 teina komunalnih vrstih otpadaka $t* @io 9 teina inertnih industrijskih vrstih otpadaka $t* @pm 9 teina prekrivnog materijala $t* Ako 9 srednja gustina sabijenih komunalnoh vrstih otpadaka $tBm?* C 8#E tBm? Aio 9 srednja gustina sabijenih inertnih industrijskih vrstih otpadaka $tBm?* C 8#E tBm? Apm 9 gustina zbijenog prekrivnog materijala $tBm?* C '#E. $tBm?*
&nevna koliina komunalnog vrstog otpada koja se u proseku sakupi na poduju optina Inija# Irig# Fuma# Sremski 3arlovci# Gid i Stara Pazova je usvojena .;.)(. tonBgod# ili 7() tone dnevno komunalnog otpada i slinog industrijskog $generisanje komunalnog otpada je svaki dan tj ?EE dana# ali skupljanje otpada je ?

proseno 7;; radnih dana jer komunalna preduzee i deponija ne rade subotom i nedeljom# praznicima ili u tim danima rade sa jako smanjenim intezitetom. !ako je dnevna koliina otpada 7() tBdan to ini ((? m? nesabijenog odnosno ?.7#; m? sabijenog otpada kompaktorom dnevno.

*a godi(njem nivou #++ , %-#.+ m% / 0'.01-m%

Potrebna koliina inertnog materijala je ako se uzima standardno od 8#7 m i gustina 8#. $tBm?* nesabijen i sabijen '#E. $tBm?*. "a dnevno prekrivanje je potrebno 12 m3 inertnog materijala. @odinje je 7;; dana H '7 m? C ?8E8 m? sabijenog inertnog materijala godinje# odnosno ; m? rasute zemlje dnevno odnosno '7.; m?. Sabijanjem otpada koliko se mesta moze u(tedeti na sanitarnim deponijama Industrijski i komunalni otpad sabijen m? godinje Prekrivn i materijal sabijen m? god.

Fedni broj ' 7 ? < ; '( ukupno za 78 god.

@odina 788(

(<(). 787)

?8EE

3umulativna zapremina deponije m? ()8;? '(E'8E 7(<';( ?(77'7 <(87E; ')E?88. '(E'8E8

Statistika otpadnih materija koje se dnevno izdvajaju

vrsta otpada teinski udeo iskustveni podaci o I izdvajanja na postrojenju za separaciju 3oliine koje e se izdvojiti tonBdan '?#. '#) '8#) '7#( 8#) '#7)

papir i karton staklo PJ% polietilen ostala plastika metali tekstil organski otpad ostalo

;#.EI )8I '#;7I <8I <#;;I )8I .#7'I E8I 8#<)I E8I '#<<I ?8I ?#;;I .;#8'I 8#<(I ukupno '88#88I &nevna koliina koja e ostati nakon

7;E#.

<

izdvajanja

+.&slovi prikljuenja deponije na saobra"ajnu mreu

&eponija otpadnih materijala kao sanitarno9tehniki ureeni prostor# na kome se odlae vrst gradski otpad pre poetka eksploatacije# odnosno deponovanja smea# mora se povezati sa gradskim prostorom odgovarajuom drumskom saobraajnicom. , tom smislu# zavisno od poloaja lokacije u odnosu na putnu mreu podruja# mogu se koristiti postojei putevi iBilii dograditi pristupni putevi do lokacije. Jlementi pristupnog puta u horizontalnom planu# vertikalnom planu i poprenom pro+ilu# odreuju se u skladu sa obimom rada na deponiji tj. brojem# veliinom i teinom vozila koja se koriste za manipulaciju sa otpadom. Prohodnost pristupnog puta mora biti obezbeena u svim vremenskim uslovima

+.1.$zgradnja infrastructure koja je potrebna za rad deponije2

Portirnice i kolska vaga &ezobarijere9kade za dezin+ekciju ,pravne zgrade# prostor za smetaj radnika# specijalizovane radionice# prijemni objekat# laboratorije# ostave alata# vatrogasno spremite %ra+ostanica Plato za razvrstavanje dopremljenog otpada Ktkriveni plato za privremeno odlaganje baliranog korisnog smea Plato za graevinski otpad Plato za privremeno odlaganje# razvrstavanje i sladitenje kabastog kunog otpada Plato za privremeno odlaganje# razvrstavanje i sladitenje saobraajnih sredstava Povrine za privremeno odlaganje# usitnjavanje i kompostiranje biorazgradljivog otpada i privremeno skladitenje komposta

Faznim metodama otpad se sortira i deponuje na odreena mesta koja su za to predvidjena na deponijam. aterjali koji mogu da se recikliraju one se pakuju i odnose na reciklu.6 materije koje se mogu kompostirati one se odnose u kompostane i tamo se priprema kompost koji se kasnije moze koristiti za prihranjivanje biljki umesto korisenja mineralnih ubriva. etalni otpad koji se moze reciklirati i dalje upotrebljavati on se odlae isto na posebno odreeno mesto odakle se prenosi u topionice ili u druga preduzea koja se bave reciklom te vrste materjala. Krgansko smee koje se ne moe dalje upotrebljavati ide na trajno odlaganje na deponiju# gde se kompaktiranjem odlae radi produenja veka trajanja deponije. 3ada se nakupi odredjena koliina otpada onda se ugradjuju biotrnovi koji slue za odvoenje deponijskih gasova za dalju upotrebu .&ali e se gas koristiti za proizvodnju elektrine energije ili za grejanje staklenika ili domainstava to je ve odluka uprave deponije.i koju opremu nabavljaju.

Imamo metode inseneracije to je spaljivanje otpada na veoma visokim temperaturama ali metoda bas i nije toliko preporuljiva jel ima veoma veliku zagaujuu mo Livotne sredine jer se spaljivanjem materija dolazi do stvaranjavelike koliine ugljen dioksida $1K7* koji je glavni uzronik stvaranja e+ekta staklene bate na nasoj planeti.

3. 4pcije upravljanja otpadom

3oncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da naje+ektivnije reenje za ivotnu sredinu esto jeste smanjenje stvaranja otpada. eutim# tamo gde dalje smanjenje nije praktino# proizvodi i materijali mogu biti iskorieni ponovo# bilo za istu ili razliitu namenu. ,koliko ta mogunost ne postoji# otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili kompostiranje# ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajue reenje# otpad treba odloiti na deponiju. Poreenje i izbor pre+eriranih opcija tretmana i odlaganja otpada unutar odrive strategije upravljanja otpadom moraju biti sainjeni na realnoj osnovi. Kbim raspoloivih opcija tretmana je irok i ukljuuje: Mreciklau i ponovnu upotrebu dela otpada dobijenog iz razliitih izvora Mkompostiranje Manaerobnu digestiju Minsineraciju Mdeponovanje. 3.1. Smanjenje otpada na izvoru >lada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. "a razliku od drugih opcija u hijerarhiji otpada# redukcija otpada nije opcija koja se moe odabrati u nedostatku drugih. K redukciji se mora razmiljati svaki put kada se donosi odluka o korienju resursa. Fedukcija mora biti osmiljena od projektovanja# preko izrade# do transporta# ambalae i prodaje proizvoda. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda koji daju minimalni otpad. 3.#. Ponovna upotreba 4eki proizvodi su speci+ino dizajnirani da budu korieni vie puta. ,voenjem propisa o ambalai u J,# postoji podsticaj proizvo aima da razmotre primenu ambalae za viestruku upotrebu. , drugim sluajevima# proizvodi se mogu preraditi za iste ili sline namene. Ponovna upotreba plastinih kesa ili staklenih tegli# esti su primeri. Postoje dobri razlozi za ponovno korienje proizvoda: M,tede u energiji i sirovinama MSmanjenje trokova odlaganja MSmanjenje trokova i za trgovce i potroa9e. >eoma je vaan i broj ponovnih upotreba predmeta# odnosno ivotni vek proizvoda. 3.%. 5eciklaa Praktino je nemogue dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa znaajnija u domenu industrijskog otpada ili u domenu komunalnog E

otpada# budui da se# i u jednom I u drugom sluaju# na taj nain# ostvaruju izuzetno znaajni tehniki# ekoloki i ekonomski e+ekti. Svakako najznaajniji od njih su: drastino smanjenje koliina industrijskog I komunalnog otpada koje se moraju konano odloiti na sanitarna odlagalita# ime se vek korienja postojeih deponija praktino udvostruuje# bar kada je re o komunalnom vrstom otpadu# i znaajno usporavanje procesa iscrpljivanja prirodnih sirovinskih resursa. >e na osnovu ovih nekoliko navedenih e+ekata reciklae moe se prosuditi koliki je njen znaaj za ve pominjanu neophodnu radikalnu promenu pristupa reavanju ekolokih problema danas i u kojoj meri je njena dosledna primena neizbena# ukoliko se eli krenuti putem praktine realizacije modela industrijskog ekosistema# to objektivno predstavlja preduslov za dalji opstanak ljudskog drutva i za njegov dalji drutveno9ekonomski progres.,voenje reciklae u naseljima i gradovima poinje odlukom lokalnih vlasti da se reciklabilni delovi komunalnog otpada ne odlau vie na sanitarna odlagalita# nego da se izdvajaju i koriste kao sekundarne sirovine. ,koliko se sami graani odlue za separaciju korisnih +rakcija otpada na mestu njegovog nastajanja# potrebna su nova vozila za prikupljanje i prevoz otpada# sa posebnim odelenjima za staru hartiju# konzerve# staklenu ambalau# plastiku i druge reciklabilne komponente otpada. &alje sortiranje i kompaktiranje ovih materijala obavlja se u centralnoj stanici za reciklau# odakle ih preuzimaju kupci# koji ih koriste kao sekundarne sirovine. >ani uslovi koji utiu na odluku o iskoriavanju ili uklanjanju otpadaka su: poveani zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpadaka# to ima za posledicu vee trokove uklanjanja Mprimena principa zaraunavanja stvarnih trokova uklanjanja otpada zagaivau razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka iskoriavanja otpadaka razrada metoda prognoziranja# radi procene razvoja trita sirovina $razvoj potronje# ponude# rizik snabdevanja# razvoj cena* Fazlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpadaka su viestruki: saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja onoga ime se raspolae stroi propisi o zatiti ivotne sredine oteavaju uklanjanje otpadaka# pa je neophodno da se reciklaom smanji obim otpadaka koji ide na deponiju tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama. 3.'. !ompostiranje 3ompostiranje se de+inie kao brzo# ali delimino# razlaganje vlane# vrste organske materije# prvenstveno otpadaka od hrane#pomou aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. 3ao proizvod dobija se koristan materijal# slian humusu# koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo. Sve do '(E8. godine u svetu nije bilo veih postrojenja za kompostiranje# ali ih je danas# relativno# veliki broj. %eorijski gledano# prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost# koja treba da rezultira u vraanju izvesnog dela uloenih sredstava0 prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene

transporta nisu tako velike. Sa druge strane# ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja# trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano# a i skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. 3ompostiranje se pokazalo kao higijenska obrada smea. 2arve insekata i patogeni organizmi bivaju razoreni ako se otpad koji se kompostira periodino mea# tako da svaki njegov deo# bar za izvesno vreme# boravi u zoni vie temperature. Kbzirom na &irektivu o deponijama J, i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije# kompostiranje je dobilo na znaaju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. 3.+. 6naerobna digestija Fazlaganje organskog dela vrstih otpadaka u gasove sa metanom moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne +ermentacije. ,prkos znaajnim ogranienjima# bioloke metode za preradu vrstih i opasnih otpadaka stalno privlae panju. Fazne vrste mikroorganizama mogu da uklanjaju i pretvaraju neke organske materije u bezopasne# ak upotrebljive nusproizvode# kao to je metan. vrsti otpaci iz nekih gradova i mulj iz postrojenja za preradu otpadnih voda# prerauju se u posebnim kadama u kojima relativno brzo dolazi do anaerobnog mikrobiolokog razlaganja iz kojeg nastaje koristan gas 9 metan.6naerobna +ermentacija moe se porediti sa situacijom u movarama i drugim slinim vodenim oblastima gde nastaje metan. etan se sakuplja i koristi kao izvor energije# u svim kontrolisanim tehnikama +ermentacije otpada konani proizvod koji se emituje u atmos+eru je 1K7. Posle +ermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru# ostatak +ermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. 4a taj nain je konani rezultat +ermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Proces razlaganja konvertuje organsku +rakciju u biogas# kompost i vodu. Proizvodnja biogasa je '?89';8 m? po toni otpada u zavisnosti od sastava organske materije. -iogas je ekoloko gorivo sa toplotnom moi od E9. kNhBm?. oe biti upotrebljen za proizvodnju elektrine energije preko seta generatora ili kao gorivo za vozila.

3.3. 4tpad kao gorivo

3.3.1. $nsineracija otpada Spaljivanje otpadaka se primenjuje u cilju smanjivanja njihove koliine i iskorienja dobijene energije. Prve pei za spaljivanje otpadaka# koje su istovremeno koristile dobijenu energiju# pojavile su se u drugoj polovini '(. veka. Spaljivanjem otpadaka# raspoloiva hemijska energija# de+inisana toplotnom moi# prevodi se u +iziku energiju dimnih gasova# de+inisanu temperaturom gasova. Postrojenja za spaljivanje vrstog komunalnog otpada sa iskorienjem toplote su po svojim karakteristikama slina termoelektranama i toplanama. Insineracija je znaajan i koristan nain redukcije otpada do (8I. eutim# kapitalni I operativni trokovi za moderan insinerator# koji radi u skladu sa emisionim ogranienjima# su visoki# generalno mnogo vii od trokova za odlaganje otpada na sanitarne deponije. ,koliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom# tada insineracija sa iskorienjem energije treba da bude potpuni )

i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u sledeih nekoliko godina. Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju# ponovnu upotrebu i reciklau. 3ada je insineracija sa iskorienjem energije najprakti nija opcija za ivotnu sredinu# neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplote i energije u cilju poveanja e+ikasnosti procesa. Insineracija otpada je jedna od tehniki najrazvijenijih opcija upravljanja otpadom koja je raspoloiva danas. 3.3.#. 6lternativna goriva 4eki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju korienje otpada visoke kalori ne moi umesto konvencionlanog goriva. 4ajei primer je proizvodnja cementa# gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja u pei obezbeuju potpuno sagorevanje otpada0 visoko bazni uslovi u pei uklanjaju kisele gasove i metale iz struje gasa# a pepeo se zadrava u klinkeru. , ovom sluaju# korist po ivotnu sredinu ide zajedno sa smanjenjem trokova za gorivo cementne industrije. %ipini otpad koji se spaljuje u ovim procesima ukljuuje komunalni otpad# gume i utroene rastvarae. Integralna prevencija i kontrola zagaenja daje granice do kojih se u procesu primarno gorivo moe zameniti otpadom. &irektiva J, o spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granice emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. 3.-. *ove tehnologije tretmana otpada sa iskori("enjem energije ,koliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom# neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. 4ove tehologije# ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa ostalim opcijama# takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. 4eke od ovih opcija su sledee: Piroliza 3od ovog tretmana organski otpad se zagreva u odsustvu vazduha u cilju dobijanja smee gasovitih i tenih goriva# nusproizvod je vrsti inertni ostatak. 7asifikacija Kvaj tretman otpada odnosi se na zagrevanje otpada koji sadri ugljenik u prisustvu vazduha ili pare radi dobijanja gorivih gasova. %ehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja i zahteva industrijska postrojenja. Plazma Insineracija komunalnog otpada smanjujezapreminu otpada za oko (8I. eutim# postoji i dodatni otpad koji nastaje usled preiavanja dimnih gasova koji su kontaminirani i zahtevaju tretman. Kvo ukljuuje dodatak krea# kao i aktivnog uglja za apsorpciju dioksina# a sve je praeno i sakupljanjem leteeg pepela. Kko ?8

I kapitalnih trokova kod konvencionalnog postrojenja za insineraciju se odnosi na sistema za preiavanje dimnih gasova. Kstaci od tretmana gasa se smatraju opasnim otpadom. Fazvijeni su alternativni sistemi tretmana# kao to je plazma proces $energija osloboenja elektrinim pranjenjem u inertnoj atmos+eri*. Kvim procesom temperatura otpada dostie ?9'8.888 O1# pretvarajui organski materijal u gas bogat vodonikom i inertni amor+ni ostatak. @as je pogodan za dobijanje elektrine energije. Kvakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u primeni. 3.1. 4dlaganje otpada na deponije Kdlaganje otpada na sanitarne deponije predstavlja samo jedan deo u kompleksnom procesu upravljanja vrstim otpadom koji obuhvata tretiranje otpada od nastanka do konanog odlaganja +inalnog ostatka na deponiju. Sanitarne deponije predstavljaju odabrano mesto za odlaganje otpada# kao to su prirodna ili vetaka ulegnua# jarkovi# ili posipanje po ravnom zemljitu# gde se odreenim tehnolokim postupcima otpad kompaktira do najmanje praktine zapremine i pokriva slojem zemlje ili drugog inertnog materijala na sistematian i sanitaran nain. Pre nego to se pone sa ovakvim radom# mora se odabrati# pregledati i pripremiti teren koji e se koristiti. Potom se moraju izgraditi putevi# izvriti odgovarajua drenaa i odabrati odgovarajua oprema. Pedan od najvanijih zadataka +unkcije odlaganja# jeste planiranje naina korienja rekultivisanog zemljita. nogi sportski tereni# parkovi i otvorena skladita izgraeni su na mestima gde se nekad nalazila deponija. Planiranje treba vriti vrlo paljivo# kako ne bi dolo do gradnje iznad mesta gde se odvija razlaganje organskih materija. Planiranje mora da se izvede pre popunjavanja# tako da mesta gde e se podizati zgrade budu popunjena samo zemljom. Sanitarne deponije su aktuelne u svakoj kombinaciji# kad je u upotrebi i neki oblik tretmana vrstih otpadaka# jer uvek postoji jedan deo otpadaka koji se mora odloiti deponovanjem. 4ekontrolisana smetlita se moraju napustiti uz nunu sanaciju ili sanirati pa iskoristiti za dalje odlaganje putem deponovanja# to je est sluaj u praksi. Sve to zahteva poznavanje niza razliitih pojmova# postupaka i aktivnosti# koji treba da omogue pravilno planiranje# projektovanje# izvoenje# eksploatisanje i +inansiranje deponija i kontrolu njihovog uticaja na ivotnu sredinu. Sanitarna deponija je raspoloivo zemljite za odlaganje vrstog otpada na kojem se inenjerske metode odlaganja koriste na nain na koji su opasnosti po ivotnu sredinu smanjene. Kdlaganje vrstog otpada se vri u tankim slojevima# kompaktiranjem do najmanje praktine zapremine# i primenom I kompaktiranjem pokrivnog materijala na kraju svakog operativnog dana. 3ljuni principi sanitarne deponije ukljuuju: primenu dnevnog pokrivaa zatitu povrinskih i podzemnih voda od procednih voda (fi trata! iz deponije kontro u deponijskog gasa "za#ranu otvorenog (nekontro isanog! pa jenja otpada.

'8

Izgradnja sanitarnih deponija vrstih otpadnih materija podrazumeva aktivnosti u vie +aza kod kojih je neophodno potovati odreeni redosled. ,glavnom se proces odvija u etiri +aze:
'. odreivanje $izbor* lokacije $terensko9istraivaki postupak* 7. utvrivanje lokacije $kroz prostorno9urbanistiku dokumentaciju* i izrada uslova za njeno privoenje nameni . ?izrada dokumentacije za izvoenje $tehnika dokumentacija* M <. izgradnja deponije. Svaka od ovih +aza podlee speci+inim zakonskim i strunim uslovima# kao i speci+inoj proceduri obezbeenja podataka# iznalaenja optimalnih reenja i revizije svake +azeposebno. -. )atvaranje deponije Popunjena deponija se mora rekultivisati i uklopiti u postojeu kon+iguraciju okolnog terena# tako da dobijena povrina odgovara prethodnoj nameni okolnog prostora $ume# njive i sl.* ili da se izvri namena u druge svrhe $koristi kao parkovska povrina ili povrina za sportske aktivnosti*. 1. 5ekultivacija deponuje Kdredi Se namena depoije kada se zatvara 4apravi se projektna dokumentacja za rekultivaciju# sa hortikulturom u skladu sa ambijentalnim pejzaQom i preteno sa autohtonim biljnim kulturama.

''