SOCIOLOGIJA MULTIKULTURALNOSTI I INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE - neautorizovana skripta -

KULTURNI RELATIVIZAM I ETNOCENTRIZAM

Kulturni relativizam je naelo koje istie da se neka kultura, njene vrednosti, norme i obiaji ne mogu meriti objektivno na temelju nekih optih kriterijuma, nego iskljuivo na temelju njihove uloge u odreenom drutvenom i kulturnom sistemu. Kulturni sistemi mogu se vrednovati i ocenjivati samo u odnosu na vrednosti sa kojima su povezani, potrebe koje zadovoljavaju, oekivanja i moralne norme konkretne kulture. Isto tako, nemogue je analizirati i razumeti druge socijalne, psiholoke i etike enomene izvan konteksta njihove uloge u odreenom socijalnom i kulturnom sistemu. Kulturni relativizam pomogao je u protivljenju etnocentrizmu, ak i rasizmu. Kulturni relativizam je jedan pristup pitanju prirode i uloge vrednosti u kulturi. !aelo kulturnog relativizma najkrae bi se moglo odrediti na sledei nain" sudovi se zasnivaju na iskustvu, a svaka osoba tumai iskustvo u skladu sa svojom sopstvenom enkulturacijom. #edna od moralnih, ilozo skih i politikih posledica pojave pojma kulture bilo je stanovite kulturnog relativizma, koje je polazilo od pretpostavke da su naa verovanja, moral, obrasci, ponaanje, opa$anje sveta oko nas proizvodi kulture koje smo nauili kao lanovi zajednice u kojoj smo vaspitavani. %oto kultura tako duboko i iroko odreuje na pogled na svet sledi da ne mo$e-mo imati objektivnu osnovu za tvrdnju da je na pogled na svet bolji od nekog drugog, ili da se jedan mo$e koristiti kao merilo drugog. & tom smislu o kulturama se mo$e suditi samo u odnosu jedne prema drugoj, a znaenje odreenog verovanja i ponaanja mora se pre svega tumaiti u odnosu na njegov kulturni kontekst. %o relativistikim shvatanjima neka razumevanja emocija i drugih obrazaca ponaanja jedinstveno su vezana za odreenu kulturu, koja mogu biti neshvatljiva za posmatrae neke druge strane kulture. Istorija kulturnog relativizma zanimljiva je i zbog toga to su neki od najuglednijih antropologa u svetu, koji su prvobitno podr$avali principe kulturnog relativizma, u svojim kasnijim radovima zastupali i iznosili antirelativistike procene i stanovita. '$ord$ %iter (ardok, kada je bio vodea igura u komparativnim istra$ivanjima kulture u svetu napisao je da je besmislena relativistika ideja koju je )ut *enedikt obradila u svojoj knjizi Obrasci kulture. Kritika se odnosila na njene tvrdnje da kulturno verovanje nema znaenje osim u svom kontekstu, i da je +erskoviceva tvrdnja da svim kulturama mora pripadati jednak dignitet i potovanje, ,ne samo besmislica ve sentimentalna . besmislica-. /n je dodao da je apsurdno tvrditi da kanibalizmu, ropstvu, magijskoj terapiji i ubijanju starih pripadaju isti ,dignitet i validnost- kao sigurnosti za stare, nauenoj medicini i metalnim arte aktima. 0vi ljudi, insistirao je (ardok, vie cene zapadnu 1 tehnologiju i vie bi voleli da su u stanju da hrane svoju decu i stare nego da ih ubijaju. 2ntropolozi ne samo da nisu prihvatili ova antirelativistika gledita, uz vrlo malo 3 izuzetaka, ve se vrsto dr$e verovanja da kultura jeste i mora biti adaptivna. 4eze kulturnog relativizma podvrgli su otroj kritici i drugi antropolozi, na primer 'ejvid *idnej koji je doveo u pitanje mnoge njegove postavke. /n je isticao da su kulturni relativisti do te mere zaokupljeni ouvanjem ednikulturnih razlika da nisu esto uspevali
and Society, !e6 8ork, .9:;, <=>. .?;. 1 5. %. (urdock, , <=>. .?9. 3 %rema" @. +arison, 0. +antington, Kultura je vana, *eograd, 1AA?, str. 11?

5. %. (urdock, ,+o6 7ulture 7hanges-, Man, Culture,

1 proceniti vanost suprotne potrebe a ajedniki! jezgrom objektivnih kulturnih vrednosti. 0a$et *idnijev stav glasio bi" !e mo$e postojati uzajamno potovanje razlika ako ne postoje i zajednike vrednosti. %rema njemu, relativisti B+erskovic pre svegaC ne objanjavaju kako je teorijski mogue postojanje kulturnog relativizma bez etnocentrizma, s obzirom da kulturno uslovljavanje nu$no vodi lanove bilo kog drutva pre eriranju svog sopstvenog vrednosnog sistema.
'akle, prema postavkama relativista pred nama je alternativa" ili moramo prihvatiti doktrinu odreenih apsolutnih vrednosti ili negirati objektivne norme u korist istorijskog relativiteta i relativne valjanosti vrednosti. (eutim, u svom stavu da drutvo BkulturaC odreuje ideoloku perspektivu svojih lanova, pa da se prema tome ne mo$e uoiti zajedniki kriterijum u zajednikim vrednostima, oni previaju jedan va$an momenat. !aime, oveanstvo ima potencijalnu mogunost da razvija racionalnosti do najvieg stepena, pa je i racionalnost stoga univerzalno valjan ideal. 'akle, ispod oiglednih i upadljivih injenica kulturne relativnosti le$i jedan opti okvir jer kulture sadr$e samo razliite odgovore na esencijalno ista pitanja koja postavljaju ljudska biologija i optost ljudske situacije B0. Doli, "oja! vrijednosti u kulturnoj antropolo#ijiC.

/igledno je da su kulture osobene ali ipak sline i uporedive. 've ili vie kultura mogu imati veliki deo zajednikih sadr$aja i obrazaca, ali ipak postoji speci inost svake od njih. %ostoje univerzalne vrednosti, ali i relativistika autonomija kao va$ei princip. /be perspektive su istinite i va$ne, pa se izmeu njih ne s!e postavljati lana dile!a$ ili jedno ili dru#o.
%ored ovih aspekata kulturnog relativizma, moramo se pozabaviti i njegovim moralnim dimenzijama. 2ko je nain na koji se percipira svet proizvod kulture, onda su to jo vie verovanja, vrednosti i drutvene norme kojima se ovek rukovodi u svom ponaanju. %a na osnovu ega se ovek rukovodi u svom ponaanju. %a na osnovu ega onda mo$e tra$iti monopol nad moralnom istinom ili tvrditi da je otkrio superiorniji skup normi i vrednostiE %onaanje koje mo$e biti besmisleno, nezakonito i nemoralno u jednom drutvu mo$da je savreno racionalno i prihvatljivo u drugom. #edina razumna stvar je, ini se, suspregnuti svaki sud o $ivotu drugog drutva. 2li to nije tako jednostavno kao to izgleda. %rvo, odmah se ponovo sreemo sa problemom odreivanja kulturnih granica, to je naroito teko u dananjem svetu u kojem globalni obrasci, migracije i dijaspore stvaraju istinska multikulturna drutva. Kako da postupamo sa strancem u naoj sredini kad je njegova kultura moralno razliita od naeE !a kojoj taki segmenta odreene zajednice mogu polagati pravo na kulturnu posebnost koja zahteva autonomiju i potovanjeE 'a li se udbalski huligani ili teroristi mogu pozivati na zatitu svog kulturnog relativizmaE (oramo li se, u ime kulturnog relativizma uzdr$ati od suprotstavljanja drevnoj i tradicionalnoj kulturnoj praksi drugih za koju vidimo da tlai neki segment ili klasu tog drutvaE B#. (onagan, %. '$ast, Socijalna i kulturna antropolo#ija.C

/tkako su se poeli baviti primitivnim kulturama, antropolozi su utvrdili da su pripadnici primitivnih kultura ljudi kao i svi drugi, pa su se aktivno borili protiv etnocentrizma. 0hodno tome, antropolozi su poeli istra$ivati svaku kulturu samu za sebe, ispitujui zadovoljava li ta kultura potrebe i oekivanja svojih lanova ili ne. 2ko je, na primer, narod imao obiaj ljudskog $rtvovanja, antropolozi su ispitivali okolnosti koje su prema autohtonim vrednostima uinile prihvatljivim oduzimanje ljudskog $ivota. Ideja da treba prihvatiti sud o obiajima drugih naroda da bi se oni razumeli u okviru njihove sopstvene kulture, predstavlja plodotvorno iskustvo kulturnog relativizma. 0amo uz takav pristup mogue je izgraditi neiskrivljenu sliku o drugim narodima, ali i stei uvid u obiaje sopstvene zajednice. Koliko god bitan kao sredstvo istra$ivanja, kulturni relativizam ne tra$i da se zauvek uzdr$imo od prosuivanja, niti moramo braniti pravo nekog naroda da provodi

3 svoje obiaje, bez obzira koliko su neoprostivi. 4reba samo izbegavati preuranjeno pro? suivanje dok ne izgradimo ispravno shvatanje kulture koja nas zanima. %rimenjivanje kulturnog relativizma, uz naputanje svojih duboko ukorenjenih kulturnih verovanja i prouavanje neke situacije prema standardima druge kulture, mo$e biti propraeno i optereeno neizvesnou i osporavanjem. !e samo da mo$e biti teko posmatrati stvari iz jednog sasvim drugaijeg ugla, ve se ponekad mogu javiti problematina pitanja" da li kulturoloki relativizam znai da su svi obiaji i ponaanja podjednako zakonitiE 'a li po-stoje neki univerzalni standardi koje bi svi ljudi trebalo da sledeE %tnocentri a! je stav i uverenje da je sopstvena socijalna grupa, supkultura ili kultura superiornija u odnosu na druge grupe i kulture. & njemu se vrednost drugih kultura procenjuje u odnosu na sopstvene kulturne standarde, i u odnosu na njih smatra ih in eriornijim jer su razliiti. Ftnocentrizam predstavlja prepreku uva$avanju razliitosti i uopte potovanju stanovita drugih koji imaju razliite kulturne vrednosti i norme. /n ne uva$ava da je kulture ponekad izuzetno teko razumeti ako se posmatraju spolja. !e mogu se razumeti postupci i verovanja ako su odvojeni od irih kultura kojima pripadaju. 0vaka kultura mora se izuavati uz potovanje njenih speci inih znaenja i vrednosti. 0ociolozi i antropolozi su u svojim istra$ivanjima pokuavali da to je mogue vie izbegavaju etnocentrizam koji uvek znai procenjivanje Bi potcenjivanjeC drugih kultura kroz poreenje sa svojom sopstvenom kulturom. %oto se ljudske kulture tako mnogo razlikuju, ne iznenauje to to ljudi koji potiu iz jednog kulturnog miljea esto teko mogu da prihvate ideje ili ponaanja ljudi iz neke druge kulture. %rocesi rane enkulturacije pokazali su da etnocentrizam oznaava nain na koji veina pojedinaca do$ivljava svoju sopstvenu kulturu, nezavisno od toga da li verbalno izra$ava svoje oseanje ili ne. %o miljenju antropologa (elvila +erskovica, potrebno je razlikovati dve vrste etnocentrizma" lo&udni i dobro&udni' Gloudna vrsta etnocentrizma sadr$i verovanje u objektivne, apsolutne vrednosti i, prema tome, netoleranciju drugih obrazaca. 'obroudna vrsta sadr$i pre eriranje svog sopstvenog vrednosnog sistema, ali i uzajamno potovanje vrednosnih sistema drugih drutava.

H. +aviland, Kulturna antropolo#ija, Gagreb, 1AA?, str. :..

MULTIKULTURALIZAM I INTERKULTURALIZAM
%od multikulturalizmom se obino podrazumeva oblik kulturne politike, koncept : dru(tva )!ultikulturno dru(tvo* u koje! ravnopravno koe# istira vi(e kultura . 'evedesetih godina prolog veka veliki broj novih teorija naao je svoje mesto u okvirima multikulturalizma. /vakav nain razmiljanja a irmisao je razlike i suprotnosti i poeo je poklanjati dovoljno pa$nje marginalizovanim, manjinskim i opozicionim grupama koje su ranije bile iskljuene iz kulturnog dijaloga. ,(ultikulturalizam je takoe doveo do novih kulturolokih ratova, budui da su konzervativci branili zapadnu kulturu i njene Buglav-nomC muke i evropske kanone od ove multikulturalistike o anzive. 4ako su, napadajui multikulturalizam, konzervativci, BreCa irmisali monokulturalizam, to je dovelo ; do novog kruga intenzivnih teorijskih i kulturolokih ratova koji jo uvek traju.4ermin multikulturalizam se najee povezuje sa osiguranjem istih drutvenih i kulturnih mogunosti svim kulturama koje sainjavaju neku zemlju. /vaj koncept negira svaku njihovu hijerarhiju i vertikalni raspored. %rema nekim istra$ivaima, multikulturalizam je pristup kojim se de inie proces razmene, pre svega, kulturnih vrednosti i postignua. &sled iroke i vrlo duge upotrebe u smislu kulturnih raznolikosti, !ultikulturali a! je postao sastavni deo brojni+ kulturni+ i obra ovni+ politika, ali ujedno i sredstvo njihove provere i ocene u potovanju I osnovnih demokratskih prava na razliitost i njeno izra$avanje. (ultikulturalizam nije osnovni problem teorije kulture ve je u ,unkciji re(avanja praktini+ proble!a odreene kulturne politike. /vom konceptu se suprotstavlja koncepcija ,melting pota-, koja je oznaavala dugogodinju politiku asimilacije politikih manjina u 02'. Desto se stie pogrean utisak da je multikulturna koegzistencija jednostavna i bez ikakvih problema. #edna takva vizija uglavnom je samo vizija dekora, olklora, egzotike, slika jedne !ultikulturne idile koju stvaraju reklama, mediji i intelektualci, meu njima i etnolozi. 0hvatanja, koncepti i vizije ove vrste postuliraju multikulturalnost ,od dole-, koja nastaje uz neznatne intervencije ,od gore-, a mo$da i bez njih. %ri tom se, meutim, svesno pre-nebregava ili previa da je multikulturalnost jedan slo$en socijalni enomen koji uvek ide ruku pod ruku sa di erencijacijama i koji, opet, uslovljava napetosti i sukobe izmeu odgovarajuih kolektiva jednog drutva.
2ko je cilj da se izbegnu zastraivanja takvih napetosti i sukoba i mogua spirala nasilnih inova, onda -!ultikulturalnost. nikako ne s!e da bude prepu(tena sa!a sebi . 'inamika i krhka ravnote$a izmeu komponenata jednog interetnikog sistema u sklopu jednog nacionalnog dr$avnog saveza, mo$e da bude zajamena koliko institucionalnim toliko i svakodnevnim politikim posrednitvom, koje e obezbediti u drutvu neprestano ,pregovaranje- o priznavanju identitetaJ 0 obzirom na ovu injenicu, ini se da je tra#anje a jedno! op(tepri+va&eno! teorijo! !ultikulturalnosti posve ilu orno . )eklo bi se da je daleko

,(ultikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom su$ivotu razliitih etnikih i kulturnih grupa u okviru pluralistikog drutva. /snovna znaenja termina odnose se kako na ideologijuKdiskurs multikulturalizma tako i na politiku odnosno praksu multikulturalnosti. & oblasti politike multikulturalizam oznaava eksplicitnu dr$avnu politiku koja ima dva osnovna cilja" .C podr$avanje skladnih odnosa izmeu razliitih etnikih grupa, 1C de inisanje odnosa izmeu dr$ave i etnikih manjina. !eophodna pretpostavka multikulturnog drutva jeste zajednika graanska BcivicC kultura zasnovana na priznavanju osnovnih institucija pravnog i ekonomskog sistema, ali i prava na kulturnu razliitost B*. 0tojkovi, /dentitet i ko!unikacija, *eograd, 1AA1, str. I:C. ; '. Kelner, Medijska kultura, *eograd, 1AA?, str. ?.. I 0. 'ragojevi, ,(ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam" suprotstavljeni ili nadopunjujui koncepti-, u zborniku Kultura, etninost i identitet, Gagreb, .999, str. LA.

:
smislenije, bez obzira na skromnost moguih rezultata, uporeivati razne ,politike multikulturalizma-J BK. Mordano, O#ledi o interkulturnoj ko!unikacijiC.

(ultikulturalizam nije bio uvek popularan jer je umanjivao raznovrsnost speci inih kultura. /gromna imigracija i %rvi svetski rat poveali su strahovanje javnosti od stranaca. !eto kasnije pluralizam postaje obuhvatanje svega bez razlike, al a i omega politikog mi-ljenja.
Kostimiran u multikulturalizam on postaje opijum razoaranih intelektualaca, ideologija za doba bez ideologije. !ije u pitanju samo kulturni pluralizam. Ideja raznovrsnosti Bi njoj slini koncepti" pluralizam, razliitost, kulturni pluralizam i multikulturalizamC niti su netane niti negativne. )aznovrsnost karakterie prirodne izike i kulturne svetove N i, uglavnom, radujemo se raznovrsnosti a ne uni ormnostiJ %roblem nije u pre erenciji pluralizma nego u njegovom kultu. Oeti sabotira trezveno nadgledavanje stvarnosti time to pothranjuje ameriku zaljubljenost u kvantitet. %luralistiki $argon potpisuje osnovnu devizu, (to vi(e to bolje 0 vi(e stvari, pred!eta i kultura. (ultikulturalizam je oigledno bolji od monokulturalizmaP svet razlika ima vee adute od sveta jednolinosti. !o ta je tano multikulturalizamE Ideje multikulturalizma, kulturnog pluralizma i raznovrsnosti postaju neprikosnovene. /ne postaju blanko ekovi isplativi bilo ko!e u bilo koje! i nosu #ube&i s!isao i sadraj. !e samo da sugeriu politiku ve slu$e umesto politike. (eutim, ak i sa pridevima kao to su radikalan ili trans,or!ativan, koju to politiku oni oznaavajuE /sim volje da se u programu uje vi(e #laso1va, ili da u slu$bi vidimo nova lica, nikakva vizija ne pokree multikulturalizam. Desto korien izraz u multikulturalistikim raspravama, ukljuenost, inklu ivnost, su#eri(e kon,or!i a!. 'okument koji su sastavljali aktivisti za re ormu kolstva dr$ave !jujork, nosio je naslov "ro#ra! ukljuivanja. !amera da se vie ljudi ukljui u etablirano drutvo mo$e biti pohvalna, ali teko da je radikalna. %oklapanje multikulturalizma sa padom utopije, pokazatelj je iscrpljenosti politikog miljenja B). '$ekobi, Kraj utopijeC.

(ultikulturalisti vide sa!o kulturu i retko se bave ekono!ski! proble!i!a i imperativima, ne pitajui se kako kultura mo$e da opstane nezavisno od rada i proizvodnje bogatstva. Kulturu je nemogue razumeti bez uzimanja u obzir njenu upletenost u L ekonomsku realnost. (ultikulturalizam Bkulturni pluralizamC savremenih drutava, kao politika koja prvenstveno te$i ravnopravnom koegzistiranju kultura, gotovo je neostvarljiv bo# statinosti i previanja stvarne sutine ljudskih kontakata. 0 obzirom na to da je prepoznat kao statiki pristup, multikulturalizam podrazumeva da ve& uspostavljena +ijerar+ija kultura unutar neke e!lje ne !oe biti pro!enjena i trans,or!isana . I stoga naglasak nije na razmeni vrednosti i postignua meu kulturama ve upravo obrnuto" na njihovoj a(titi Bkoja varira od naela tzv. pozitivne diskriminacije, preko kulturne autonomije do manjinskih prava u naju$em smisluC. &prkos nekim nesumnjivim pozitivnim posledicama takve politike, ipak je uoeno da ona u prvoj azi dovodi do kulturne izolacije, ponekad do 9 getoizacije, dok na du$i rok vodi postupnoj asimilaciji. Interkulturalizam eliminie ovu statinost i pokazuje se kao politika okrenuta oveku. Gastupnici interkulturalizma smatraju da su sve kulture podjednako vredne i razvijaju ideju o njihovoj stalnoj interakciji.

,Fkonomska struktura drutva N nazovimo je industrijsko drutvo ili kapitalizma ili tr$ina ekonomija N stoji kao konstantaP malo je onih koji mogu da zamisle drugaiji ekonomski projekt. "re&utno sla#anje #ovori !no#o o !ultikulturali !u. Kulturna raznovrsnost nije animirana divergentnim politikim ili ekonomskim vizijamaJ 4ajna kulturne raznovrsnosti jeste njena politika i ekonomska uni ormnost. *udunost izgleda kao sadanjost sa vie opcija. (ultikulturalizam nagovetava smrt utopije- B). '$ekobi, Kraj utopijeC. 9 0. 'ragojevi, ,(ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam" suprotstavljeni ili nadopunjujui koncepti-, str. LA.

; (ultikulturalizam postavlja pitanje razliitosti mesta koje joj treba dodelitiP takoe postavlja pitanje da li ra liitost napada tradiciju , da li obogauje ili osiromaujeE )azliitost nije neka apstrakcija, ve pre svega jedna konkretna realnost, ljudski i drutveni proces" ,ona se ostvaruje kro ljude, praksu nji+ovo# svakodnevno# ivota , a otelotvorena je u istorijskim procesima. 0toga je nemogue posmatrati razliitost ako se nemaju u vidu promene i evolucija koje od tog pojma ine dina!iku kate#oriju. &tvrena u jednom trenutku i u jednom odreenom drutvu, svaka razliitost je istovremeno i rezultat .A i prolazno stanje-. & interpretaciji multikulturalizma postoji politiko i kulturolo(ko stanovite. & mnogim studijama na znaaju dobija drugo stanovite. %a$nja se usmerava na zahteve grupa koje nisu etniki, politiki i nacionalno zasnovane. 4o su pre novi socijalni pokreti koji se okupljaju oko zajednikih vrednosti, oko homogenizacije naina $ivljenja, oko oseanja identiteta, kolektivne pripadnosti ili oko zajednikog iskustva marginalizacije. & istra$ivanjima se govori o pluralistiko! i partikularistiko! multikulturalizmu. Gagovornici prve ideje zala$u se za bogatiju zajedniku kulturu, dok drugi smatraju da nikakva zajednika kultura nije mogua niti po$eljna. #edna druga podela insistira na razlikovanju interaktivno# i se#re#ativno# multikulturalizma. %o interaktivnom multikulturalizmu razliite kulture u odreenom drutvu imaju slobodu razvijanja i uzajamne komunikacije, to mo$e da dovede do meane kulture. /vaj multikulturalizam se poziva na !odel -!ultikulturno# #ra2anstva., koji se zasniva na tezi da su pojedinci i grupe slobodni da $ive unutar sopstvene kulture, ali i da budu slobodni da iz drugih .. kultura preuzmu sve to $ele i da na taj nain izgrade novu kulturu. 0egregativni multikulturalizam, slino partikularnom, ne doputa interakciju kultura koja bi mogla da dovede do meane kulture. %rema ovom tipu multikulturalizma, sve kulture su uzajamno odvojene i ravnopravne BjednakeC. ,& cilju osiguranja njenog ouvanja i razvijanja, svakoj kulturi se mora garantovati posebno postojanje bez opasnosti od meanja i gubljenja svoje posebnosti. %rema tome, odvojenost ovde ima za svrhu da sprei, kako dominaciju jedne kulture, tako i asimilaciju manjinske u veinsku dominantnu kulturu. %oto bi svako meanje u pravcu stvaranja novokonstruisane kulture ugrozilo manjinsku .1 slabiju kul-turu, ono se odbacuje kao orma kulturnog imperijalizma i dominacije.0vakoj kulturi su potrebne razne vrste uzajamnog delovanja, koje se zasnivaju na iroj plat ormi i mogunosti kolektivnog iskustva ljudi. %otrebno je da postoji neto zajedniko, kao to je tradicija, da bi kultura napredovala. & tom smislu, ra nolikost !oe biti i o!etaju&i inilac jer deli, usitnjava, napada tradiciju , podrivajui oseaj zajednikog cilja. 4ako se ala#anje a kulturni plurali a! opasno pribliava kulturno! relativi !u i kulturno! partikulari !u.

.A ..

2. 0emprini, Multikulturali a!, *eograd, .999, str. 9.

,)azumevanje pravih kulturnih razlika od vitalne je va$nosti za 2merikance, ali je to i izuzetno teko. Qelike i dugo zatvorene i ekonomski samodovoljne 0jedinjene 'r$ave nikada nisu bile prinuene da obrate pa$nju na strane kulture kao na pomo za pre$ivljavanje. 'onedavno, stav veine 2merikanaca, ukljuujui tu i veliki broj drutvenih naunika, bio je da je a!erika kultura univer alna i da e je prihvatiti polako sva drutva kako se budu modernizovala. & ovom stavu oni su po!e(ali institucije i kulturu. 0tvarno je istina da su mnoge zemlje irom planete preuzele od 0jedinjenih 'r$ava liberalni demokratski politiki sistem i tr$ino orijentisanu privredu. 2li amerika kultura nije samo zbir njenih politikih i ekonomskih institucija. 'ok je demokratska priroda amerikih institucija bitno uticala na njenu kulturu, ona je imala i drugih izvora kao to su religija i etni-citet. 3koliko se ne ra u!eju vlastiti kulturni koreni, jo( je tee s+vatiti nain na koji se jedna kultura ra likuje od dru#i+- BO. Oukujama, Sudar kultura, *eograd, .99I, str. 3.9C. .1 2. %avkovi, ,(ultikulturalizam kao uvod u rasparavanje dr$ave" sluaj #ugoslavije-, Sociolo(ki pre#led, 1 B.99LC, str. .:I. ,%redstava na koju asocira ovaj tip multikulturalizma je kultura s draguljima rasporeenim u mnotvu pregrada. 'a bi svaki sjao u svoj svojoj lepoti, mora da bude odvojen od ostalihP a ako bismo pomeali dva ili vie dragulja, onaj najvei i najsjajniji zasenio bi ostale- B istoC.

I Izgleda da je ,u$ivanje u $ivotu kulturnog pluralizma rezervisano samo za malobrojne. 4akav nain $ivota sigurno mo$e da se propoveda, ali niko!e ne !oe da se propi(eJ %otovanje prema drugima ostaje undamentalna potreba koja e biti primenjena makar i silomJ Kulturni pluralizam ne predstavlja toliko veliki prostor, koliko jednu .3 podmuklu movaru-. %reispitivanje tradicije mo$e se odvijati u skladu sa sopstvenim uvidima i dokazivanjem sopstvenog iskustva. !ova kulturna raznolikost predstavlja mnogo direktniji izazov tradicionalnoj kulturi. 2similacija se ne prihvata bez otpora. )anije se ona spremnije prihvatala u smislu tradicionalne akademske kultureP nastupanjem kulturnih raznolikosti, traganjem za vlastitim identitetom, mnoge grupe danas to odbijaju. Izuavanje kulture ne treba da se odvija izdvojeno, ve u ko!parativno! kontekstu ili u vezi sa drugim savremenim kulturama. Kultura se danas ne predstavlja u smislu ideala tradicionalne akademske kulture, ve u smislu ra nolikosti koja podstie toleranciju . 4o je prihvatljivija i realistinija vizija kulturnog identiteta, nezabele$ena u daljoj i bli$oj prolosti. %od interkulturalizmom se podrazumeva kulturna politika koja je us!erena pre!a interkulturno! dru(tvu, u koje! se vi(e kultura nala i u ,a i dijalo#a i tra#anja a novo! kulturno! sinte o!. Interkulturalizam, interkulturalistiko pro$imanje jeste nova mogunost i korak prema zbli$avanju i razumevanju razliitih ljudi i kultura. 0am izraz inter Blat. izmeuC upuuje na dinamiku i dijalog, dok izrazi !ultus4plures Blat. mnogo, mnogi, vie njihC impliciraju tek istovremeno postojanje vie elemenata, u ovom kontekstu N vie kultura. 4ermin nastaje usled kritika vezanih uz statiku karakteristiku multikulturnog pristupa. (ultikulturalizam je pokuaj de inisanja potencijalni+ dina!iki+ !e2uodnosa kao i uzajamnog uticaja razliitih kultura unutar jedne zemlje. Interkulturalizam se zala$e za jednaka prava i mogunosti dijaloga za sve kulturne grupe u dodiru" i autohtonih i onih imigrantskih, bilo veinskih ili manjinskih. &prkos tome to je osnovna svrha termina bila da oznai meuodnose razliitih kultura na nacionalnom, odnosno meunarodnom nivou, od druge polovine LA-ih godina njegovo znaenje se sve ubrzanije vezuje za meunarodni nivo i pro$imanje. !a tom nivou, interkulturalizmom se iskazuje dinamika bilateralnih i multilateralnih kulturnih odnosa u dugom vremenskom luku od prolosti do budunosti. Interkulturalizam je nastao kao svojevrsna kritika !ultikulturali !a i pokuava prevladati .? kulturni relativizam i statiki unkcionalizam. Interkulturalistiki koncept, meutim, tek tra$i naine prerastanja savremenog drutva iz multikulturnog u interkulturno. Kulturna raznolikost je sve vea i o njoj ne treba razmiljati kao o neemu to je samo po sebi dobro, ve pre kao o neophodnom sredstvu za ostvarenje cilja. %rerastanje multikulturnog stanja u proces zahteva razvijanje strategije interkulturalizma, koja nije samo cilj po sebi nego sredstvo za stvaranje jednakog izgleda za uspeh i opti!alno# ukljuivanja !anjinski+ kultura . Interkulturni pristup odreuje se mnogobrojnim obele$jima savremenog drutva i njegove budunosti" drutva su multikulturna, a intenzitet e se nastaviti zbog lakoe i porasta seljenjaP svaka kultura poseduje svoje speci,inosti dostojne po(tovanja , a koje su a priori jed-nako vredne i niim ne ugro$avaju jedna druguP multikulturalnost je mogui izvor obogaivanja Bnovim vrednostimaC celog drutva. 'a bi multikulturalnost postala istinska stvarnost, potrebno je podstai pro$imanje kultura, priznajui svakoj njen sopstveni .: identitet.

.3 .?

). 'arendor , ,& movari kulturnog pluralizma-, Knjievnost .1K.99?.

0. 'ragojevi, ,(ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam" suprotstavljeni ili nadopunjujui koncepti-, .999, <=>. L1. .: #. Dai-Kumpes, #. Kumpes, ,Interkulturalizam i interakcija migranata-, Kulturni radnik 3 B.99AC, <=>. 3?N 3:. Qideti i" '. Kokovi, ,Kulturni identitet i interkulturno obrazovanje-, "eda#o(ka stvarnost 3N? B.99IC.

L Interkulturna ideja bila bi ostvarljiva ukoliko bi svi uesnici imali podjednako zanimanje za nju. Interkulturalizam je ostvarljiv ako se razvija kao praksa proizala iz $ivota drutvenih zajednica, stvarne okrenutosti ljudi!a i nji+ovi! potreba!a , a ne kao projekat ,zatite i ouvanja, umirivanja- manjina, iji pripadnici poinju iskazivati svoje duboke ljudske potrebe Bza ukorenjenou, sigurnou, prihvaenou, dostojanstvom i vrednou linosti i kultureC. Interkulturalizam ne postaje stvarnost kao spoj dobre volje intelektualne manjine i poziva u pomo manjinskih grupa, ve kao stvarni nain ivota ajednice. Interkulturno drutvo pretpostavlja pomeranje interkulturalizma sa margine drutvenog $ivota u sredite drutvenog delovanja. Istinsko interkulturno drutvo stvara uslove za smanjivanje bilo kakve dominacije i represije. & njemu se snaga jedinstva ne brani potiskivanjem interesa manjine, bez obzira o kakvoj manjini je re. Interkulturalizam naglaava meudelovanje, iskljuujui pri tom stapanja i podreenost. !jegova pretpostavka je ko!unikativna i sociokulturna inte#racija . %rosvetiteljski duh kulture, po kome delotvorna manjina treba da kultivie veinu, o!eta delotvornost interkulturno# koncepta . 'ominantne evropske kulture su inicirale interkulturalizam sa osnovnom namerom da se ovaj proces (iri vaspitanje! i prosve&ivanje!. !eki novi integracijski procesi ponovo u prvi plan postavljaju pitanje koliko su dananje dr$ave-nacije spremne za otvorene kulturne kontakte, bez bojazni za svoj identitet. Fvropske dr$ave jo uvek unkcioniu kao vrsto strukturisane i integrisane dr$ave-nacije. /ne brane nacionalni-dr$avni interes, jer se plae naruavanja ravnote$e. !acionalni sistemi obrazovanja, mediji i jedinstvena tr$ita te$e homogenizaciji drutvenog i kulturnog $ivota kroz celine, iji su okviri, u najmanju ruku, nacionalni. 'okle god postoje mani estacije koje prerastaju u spektakularne i pompezne izlive nacionalistikih emocija, teko da se mo$e poverovati u kraj ,dr$ave-nacije-, u njeno opte slabljenje. *ez obzira to se u mnogim istra-$ivanjima tvrdi da su tvorevini ,dr$ava-nacija- odbrojani dani, da je njen suverenitet u opadanju pod pritiskom transnacionalnih veza, jo uvek je prisutna konzervativnost tog kon-glomerata, njegovih dominantnih kulturnih grupa koje i dalje ljubomorno uvaju svoju ,istu- kulturu.

KULTURNI PLURALIZAM I TRANSKULTURALIZAM

%o svom izvornom znaenju termin kulturni pluralizam je slian multikulturalizmu. Kulturni pluralizam podrazumeva kulturnu heterogenost u kojoj etnike i druge grupe i manjine odr$avaju i neguju svoj kulturni identitet u okviru drutva. 4o je stanovite da u nekom drutvu treba zadr$avati njegove kulturne razliitosti sve dok se one ne sukobljavaju sa temeljnim vrednostima i normama dominantne kulture. 4o stanovite takoe istie predno-sti, bogatstvo i raznolikosti, harmoniju i meusobno razumevanje, saradnju razliitih kulturnih grupa umesto pokuaja njihove asimilacije.
Ga razliku od multikulturalizma on nije bio vodee naelo neke nacionalne politike ve jedan od principa kulturne politike &!F07/-a i to u periodu dok je ova meunarodna organizacija bila usmerena na probleme zemalja 4reeg sveta. /ve su se N kao bive kolonije upravo suoavale sa problemima stvaranja nacije Bto su njihove bive metropole okonale jo u .9. vekuC. Gato je terminom kulturni pluralizam oznaavan ravnopravan, tolerantan i otvoren odnos izmeu nacionalnih kultura, a ne kultura koje postoje na subnacionalnom nivou za ta je rezervisan termin multikulturalizam. &toliko ima osnove za tvrdnju da je kulturni pluralizam problem zemalja u razvoju dok se razvijene zemlje sueljavaju sa izazovima multikulturalizma B*. 0tojkovi, /dentitet i ko!unikacijaC.

Kulturni pluralizam jedna je od osnovnih vrednosti savremenih, demokratskih, razvijenih drutava, i podrazumeva i omoguava sve ostale oblike pluralizma. /pti okvir kulturnog pluralizma pretpostavlja strogo pridr$avanje demokratskih naela, pravila i procedura. %ored toga, njime se svaka kultura posmatra kao dinamika celina koja je takoe obele$ena pluralistikim karakterom Brazliitou stavova, vrednosti i obrazaca ponaanjaC. %otovanje kulturnog pluralizma savremenih drutava predstavlja kluni indikator njihovog ukupnog razvoja. 0 obzirom na taj indikator ona mogu biti ukljuena u meunarodnu zajednicu. /va verzija kulturnog pluralizma nije u suprotnosti sa univerzalizmom. 4eoretiari kulture se ne dele samo na dva tipa" one koji veruju da je sve prihvatljivo Bradikalni .; relativistiC i one koji veruju da samo jedna stvar prolazi B,uni ormistiki univerzalisti-C. Kako je za razdoblje pojave novih demokratija najva$niji proces uspostavljanje demokratskog poretka, pridr$avanje demokratskih pravila i procedura procenjuje se upravo s obzirom na postojanje ili odsutnost (iroko s+va&eno# poj!a plurali acije . 4eoretiari iz podruja politikih i ekonomskih nauka pokuali su taj proces bli$e odrediti, pa su ga sveli na .I postupak uvoenja takozvanih ,triju pluralizama-. %onajpre ,plurali a! vlasni(tva- kojim se treba izjednaiti pozicija privatnog i dr$avnog, odnosno javnog vlasnitva. Gatim , plurali a! tri(ta-, putem kojeg e se upravo putem tr$ita regulisati cene svih proizvoda i usluga. !a kraju, politiki plurali a! Bustanovljen u viepolitikom partijskom sistemuC, putem koga e biti utemeljene sve demokratske procedure, kontrola politike vlasti unutar drutva, kao uticaj graana na ukupnu s eru vlasti. ,*itna implikacija mondoloki postav-ljenog kulturnog pluralizma je kulturni relativizam, to jest stanovite da razliite kulture razvijaju svoje jedinstvene naine $ivota koji samo proizvoljno mogu biti mereni jednim

.;

,#a vrsto verujem u RuniverzalizamS ali onaj tip univerzalizma u koji ja verujem je Runiverzalizam bez uni- ormnostiS a to me ini pluralistom. 'rugaije reeno, ja verujem da postoje univerzalno obavezujue vrednosti ali da ih ima veoma mnogo Bnpr. pravda, dobroinstvo, samostalnost, $rtvovanje, sloboda, lojalnost, svetost, obavezaC. Qerujem da su ti objektivni vredni ciljevi $ivota raznoliki, heterogeni, nesvodljivi na neki ajedniki i!enitelj, kao (to su korist ili adovoljstvo i da su inherentno meusobno sukobljeni. Qerujem da se sve dobre stvari u $ivotu ne mogu istovremeno dovesti do maksimuma. #a verujem da se, kad doe do promene istinskih vrednosti, uvek ine nagodbe, zbog ega postoje razliite vrednosne tradicije Btj. kultureC i zbog ega nijedna kulturna tradicija nije bila u stanju da potuje sve to je dobro- B@. F. +arison, 0. +antington, Kultura je vana, str. 1IAN1I.C. .I 0. 'ragojevi, ,(ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam" suprotstavljeni ili nadopunjujui koncepti-, .999, str. L;.

.A zajednikim standardom. & osnovi ovog stanovita je jedna verzija uenja o vrednosnom pluralizmu, uenja da su vrednosti meusobno nesa!erljive i da otuda ne postoji zajednika .L mera zahvaljujui kojoj bi se kon likt ovih nesvodivo razliitih vrednosti razreio.- /snovna slabost kulturno# plurali !a lei u nje#ovoj +olistikoj us!erenosti P kulturni pluralizam ne polazi prvenstveno od zatite pojedinih ili mnogih kultura kao posebnih entiteta, ve insistira na mehanizmima i oblicima zatite, odnosno negovanja kulturne pluralnosti. 4ermin transkulturalizam posebno je dobio na znaaju pod uticajem procesa globalizacije. 4aj proces je uslovljen prvenstveno poveanjem broja agencija i institucija, po-veanjem globalnih oblika komuniciranja, jednoobraznog globalnog vremena, razvojem globalnog takmienja i nagrada, razvojem standardnog poimanja prava oveka i graanina. /vaj koncept smatra da kulturno stvaralatvo odreuju vrednosti koje nisu vezane iskljuivo za jednu posebnu kulturu, ve da uvek reprezentuje i prenosi vrednosti koje svoje te!elje i!aju u evropskoj tradiciji i i!aju univer alnu vrednost . 'odatno znaenje ovog termina oznaava tendenciju da se on ve$e uz nastanak i brzo irenje tzv. transnacionalnih kultura ali i transnacionalne kulturne orijentacije. I u jednom i u drugom sluaju kulturni akteri u svome delovanju us!ereni su preko nacionalni+ #ranica i to pre!a vrlo veliki! kulturni! tri(ti!a N evropskim odnosno globalnim. & isto vreme termin se koristi kako bi oznaio tendenciju, naroito unutar evropske kulturne proizvodnje, u kojoj sve vie gubi na va$nosti tzv. nacionalna crta pojedinih umetnikih dela ili kulturnih proizvoda, kao i njihova primarna vrednost, a sve vie prete$e recepcijska otvorenost i komunikativnost.

MULTIKULTURNO ILI INTERKULTURNO OBRAZOVANJE

%od multikulturalizmom se obino podrazumeva oblik kulturne politike, koncept dru(tva )!ultikulturno dru(tvo* u koje! ravnopravno koe# istira vi(e kultura, a pod interkulturalizmom kulturna politika koja je us!erena pre!a interkulturno! dru(tvu, u koje! se vi(e kultura nala i u ,a i dijalo#a i tra#anja a novo! kulturno! sinte o!' %oslednjih godina razvila se velika rasprava o multikulturalizmu kao naelu da u svakom drutvu istovremeno postoje razne kulturne grupe naspram kojih nijedan kulturni oblik ne!a le#iti!nost da se uspostavi kao do!inantna kultura . /datle nu$nost utvrivanja pravila su$ivota tih grupa na osnovu apsolutne jednakosti i uzajamnog priznavanja. Qidljivi su razlozi zbog kojih se taj problem tako sna$no pojavio u drutvu kao to je ameriko koje se, s jedne strane, temelji na ustavu izvorno nadahnutom liberalnodemokratskim principima prosvetiteljske tradicije, a s druge ga strane karakterie visok stepen heterogenosti jer ga stvaraju drutvene grupe razliitog etniko-kulturnog porekla. /pravdana namera da se do kraja sprovedu naela jednakosti i jednakih mogunosti bez diskriminacije vezana su za pol, rasu, etniko poreklo, religiju, obrazovanje, itd. 'anas u 02' rasprava o multikulturalizmu zauzela je sredinje mesto koje nikada ranije nije .9 poznavala stvarajui socio-kulturnu i politiku dinamiku iji je ishod teko predvideti.

.L .9

0. 'ivjak, 5acija, kultura i #ra2anstvo, *eograd, 1AA1, str. .A?.

'ananje nastojanje 02' da se na svakom univerzitetu osigura jednako obrazovanje o razliitim kulturama Bamerikoj, a ro-amerikoj, azijskoj, itd.C jo je povezano sa prosvetiteljskim i u krajnjoj analizi utopistikim konceptom enciklopedije kao objedinjenog zbira svih saznanja. *ilo bi po$eljno, naprotiv, zamisliti mnotvo razliitih kulturnih sredita, pri emu bi svaki bio izraz neke posebne kulture, ili selekcije aspekata koje se smatraju znaajnim, ostavljajui pojedincima slobodan izbor meu raznim kulturnim mogunostima BpredlozimaC. 0vest raznih studijskih istra$ivakih centara o relativnoj i ogranienoj naravi vlastitog kulturnog predloga, jamila bi otvorenost za dijalog s drugim centrima i drugim kulturama. Krespi, O. B1AA;C. Sociolo#ija kulture' Gagreb" %olitika kultura. 0trana .;A.

.A

..

%o miljenju *rajana *erija, poznatog istra$ivaa multikulturnih procesa, termin -multikulturno obrazovanjeT pokriva dve obra ovne politike koje su dijametralno suprotne u svojim pretpostavkama i implikacijama. "rva je da bi deca trebalo da imaju jednak program, bez obzira na rasu ili etnicitet, rod ili seksualnu orijentaciju, verska uverenja ili bilo koju drugu karakteristiku. %rogram bi trebalo da bude multikulturan u tom smislu da treba da bude inkluzivan, uva$avajui prolost i sadanjost, situaciju svih tih grupa. 6ru#a politika odbija bilo kakvu ideju zajednikog programa. %osle odreene take mogue je da e bujanje kola sa -odvojenom klijentelomT i razliitim programima samo sebe jaati kako e se sve vie grupe u samoodbrani odvajati od -normalnih kolaT. -!ormalna decaT, -normalni ueniciT tada e $iveti u malim zatvorenim zajednicama po pravilu unutar kole i kolskog okruga okru$eni onima koji su iz ovog ili onog razloga 1A de inisani kao drugaiji. (ultikulturalizam se zala$e da istorijske injenice treba da budu prilagoene obrazovnim ciljevima. Ima istra$ivaa koji se ne sla$u sa stavom
,da decu u koli treba poduavati samo onim stvarima, za koje pretpostavljamo da bi mogli za njih imati po$eljne posledice Bkoje ulepavaju svet oko njihC. !apokon, neki ljudi BmultikulturalistiC danas negiraju mogunost utvrivanja objektivne istine uopte. 0ugerie se da svaka grupa za sebe konstituie samodovoljan univerzum diskursa. 'obar primer su a rocentristi, koji te$e restruktuirati kolske programe i pedagoke metode u skladu sa razumevanjem epistemologije i vrednosnog sistema temeljenog na 2 rici. 7ilj segregacije otvoreno zastupaju zagovornici kola temeljenih na rodu ili seksualnoj orijentaciji, zala$ui se za odvojene javne kole za deake i devojice, odnosno gej i lezbejske kole s -odgovarajuim promenama programa pedagogije i nastavnog osobljaT. %redla$e se dakle, da se svaka grupa treba obrazovati prema svom distinktivnom programu. 4akve predloge treba naravno 1. odbaciti.T /brazovanje se oigledno ne mo$e svesti na ,orgijanjeT u razlikama. &sled iroke i vrlo duge upotrebe u smislu kulturnih raznolikosti, multikulturalizam je postao sastavni deo brojnih kulturnih i obrazovnih politika, ali ujedno i sredstvo njihove provere i ocene u potovanju osnovnih demokratskih prava na razliitost i njeno izra$avanje. (ultikulturalizam nije osnovni problem teorije kulture, ve je u unkciji re(avanja praktini+ proble!a odreene kulturne i obrazovne politike. /vom konceptu se dugo vremena suprotstavljala koncepcija -melting pot-aT koja je oznaavala dugogodinju politiku asimilacije politikih manjina u 02'-u. Desto se stie pogrean utisak da se multikulturna koegzistencija odvija jednostavno i bez ikakvih problema. #edna takva vizija mo$e biti samo vizija dekora, olklora, egzotike, slika jedne !ultikulturne idile koju stvaraju reklama, mediji i intelektualci. Desto se svesno prenebregava ili previa da je multikulturalnost jedan slo$en socijalni enomen koji uvek ide ruku pod ruku sa podelama i koji, opet, uslovljava napetost i sukobe izmeu odgovarajuih kolektiviteta jednog drutva. (ultikulturno obrazovanje koje je utemeljeno zajednikim principima liberalne demokratije predstavlja manje novinu u obrazovanju, a vie prioritet odreenih nacija. (ultikulturni sadr$aj i iskustva postaju, po jednima, instrumenti razvoja i obrazovanja, pre svega. Multikulturno obrazovanje trebalo bi da bude i vor sna#e i ponosa' 0 druge strane, na njega se gleda kao na neto to unosi podele pa ak kao i na neto to ra ara vrednosti i uverenja koje grupe dr$e na okupu.

1A

*eri, *. B1AA;C. Kultura i jednakost 0 e#alitarna kritika !ultikulturali !a' , Gagreb" !aklada #esenski i 4urk. 0trana 1L:. 1. (esi, (. B1AA;C. Multikulturali a! 0 dru(tveni i teorijski i a ovi' Gagreb" Ukolska knjiga. 0trane .L9-.9A.

..

.1

(ultikulturalisti razmatraju kulturu i obrazovanje kao odvojene probleme i retko se bave ekonomskim problemima i imperativima, ne pitajui se kako ovi enomeni mogu nezavisno da opstanu od rada i ekonomske proizvodnje. Kulturu i obrazovanje nemogue je razumeti bez uzimanja u obzir njihove upletenosti u ekonomsku realnost. (ultikulturalizam Bkulturni pluralizamC savremenih drutava, kao politika koja prvenstveno te$i ravnopravnom koegzistiranju kultura, gotovo je neostvarljiv bo# statinosti i previanja stvarne sutine ljudskih kontakata. 'a bi se ova statinost prevazila, treba razvijati poseban pristup u obrazovanju i drugim kulturnim institucijama. Konkretna naela koja treba primenjivati u multikulturnom obrazovanju obuhvatala bi 11 sledee mere" .V 0ve omladinske kulturne grupe treba da se obrazuju, ukoliko njihovi roditelji to $ele, u kulturi svoje grupe. (eutim, svi bi oni takoe trebalo da se upoznaju sa istorijom i tradicijom svih kultura u zemlji kao to bi trebalo negovati i odnos potovanja prema njima. /biaji i prakse razliitih grupa, trebalo bi u granicama tolerancije da se priznaju kroz ,pravo i sva javna tela u drutvu-. 1V !eophodno je obratiti pa$nju na kulturu siromatva jer je, od sutinskog znaaja da se prekine ve a i !e2u siro!a(tva, neobra ovanosti i etnike pripadnosti' 0ve dok su izvesne etnike grupe previe zastupljene meu siromanima, loe obrazovanima, nekvali ikovanim ili polukvali ikovanim radnicima, u velikoj meri su podrivene mogunosti da se odneguje potovanje za kulturni identitet odreene grupe. 3V %otrebno je razvijati javnu podr(ku kulturni! i obra ovni! institucija!a Bdobrotvorne organizacije, biblioteke, muzeji, pozorite, muzike i umetnike grupeC. Kao i u obrazovanju i ovde se dr$avnom politikom vri raspodela javnih sredstava. (ultikulturalizam BliberalniC stoji na stanovitu da sve grupe dopuste svojim lanovima pristup adekvatnim mogunostima za sa!oinicijativu i sa!oi raavanje, uestvovanje u ekono!sko! ivotu dru(tva, i kulturi odreene zajednice. ,Gajednika posledica ovih naela je da liberalni multikulturalizam ne vodi ka naputanju zajednike kulture, ve naprotiv, ka pojavi zajednike kulture koja potuje sve grupe u 13 Gemlji i blagonaklona je prema njihovom prosperitetu./nterkulturali a! eliminie statinost multikulturalizma i pokazuje se kao politika okrenuta oveku. Gastupnici interkulturalizma smatraju da su sve kulture podjednako vredne i razvijaju ideju o njihovoj stalnoj interakciji. Interkulturalizam, interkulturalistiko pro$imanje jeste nova mogunost i korak prema zbli$avanju i razumevanju razliitih ljudi i kultura. 0am izraz inter Blat. izmeuC upuuje na dinamiku i dijalog, dok izrazi !ultus4plures Blat. mnogo, mnogi, vie njihC impliciraju tek istovremeno postojanje vie elemenata, u ovom kontekstu N vie kultura. Interkulturalistiki koncept, meutim, tek tra$i naine prerastanja savremenog drutva iz multikulturnog u interkulturno. Kulturna raznolikost je sve vea i o njoj ne treba razmiljati kao o neemu to je samo po sebi dobro, ve pre kao o neophodnom sredstvu za ostvarenje cilja. %rerastanje multikulturnog stanja u proces zahteva razvijanje strategije interkulturalizma, koja nije samo cilj po sebi nego sredstvo za stvaranje jednakog izgleda za uspeh i opti!alno# ukljuivanja !anjinski+ kultura' 0vakoj kulturi su potrebne razne vrste uzajamnog delovanja, koje se zasnivaju na iroj plat ormi i mogunosti kolektivnog iskustva ljudi. %otrebno je da postoji neto zajedniko, kao to je tradicija, da bi kultura napredovala. & tom smislu, ra nolikost !oe biti i o!etaju&i inilac jer deli, usitnjava, napada tradiciju, podrivajui oseaj zajednikog cilja. 4ako se

11 13

)az, '$. B1AA:C. %tika u javno! do!enu' %odgorica" 7I'. 0trana 1A9.
)az, '$. B1AA:C. /sto, strana 1.A.

.1

.3

ala#anje a kulturni plurali a! opasno pribliava kulturno! relativi !u i kulturno! partikulari !u' %ostoje istra$ivanja koja agrumentovano pokazuju da sa i a ovo! kulturne ra nolikosti treba da budu suoene sve institucije, ne sa!o obra ovne' 'elotvorno bavljenje ovim problemima, kad je re o obrazovanju, pretpostavlja ukljuivanje celine obra ovno# procesa Buenici, studenti, pro esori, administrativno osoblje itd.C. Interkulturna ideja bila bi ostvariva ukoliko bi svi uesnici i!ali podjednako interesovanje za nju. !e mo$e samo kola biti nosilac interkulturnog obrazovanja, a vaspitanje i obrazovanje jedini nain ostvarivanja interkulturalizma. 'osadanje pogreke ogledale su se u te$nji ,za zajednicom kao najmanjim zajednikim sadr$iocem u kojem se razlike toleriu, a ponekad zlovoljno prihvataju, a ne za ajednico! najve&e# ajedniko# sadrioca u koje! ra like obo#a&uju i vode ra u!evanju univer alni+ istina' & takvoj vrsti zajednice razliita odea, akcenti, muzika, navike, boja ko$e, kao i razliito predstavljanje sopstvene linosti, posmatraju se sa interesovanjem i radoznalou pre nego s odbojnou i sumnjom. & takvoj zajednici kulturne razlike posmatraju se ne kao dehumanizovani stereotipovi, ve kao ani!ljiva odstupanja koja poku(ava!o da ra u!e!o' 1? 4ime poveavamo i svoje razumevanje i svoju humanost.T %reispitivanje tradicije mo$e se, dakle, odvijati u skladu sa svojim sopstvenim uvidima i dokazivanjem sopstvenog iskustva. !ova kulturna raznolikost predstavlja mnogo direktniji izazov tradicionalnoj kulturi. Interkulturno obrazovanje podrazumeva upoznavanje sa drugim kulturama i njihovo prihvatanje bez predrasuda, to znai da je ovakvo obrazovanje namenjeno i manjinskim etnikim zajednicama i veinskom stanovnitvu. Interkulturno obrazovanje treba da doprinese ispunjavanju sledeih ciljeva" .V prevazila$enje socijalne nejednakosti i nejednakosti u obrazovanju, 1V razvijanje potovanja i tolerancije prema kulturnim razlikama meu ljudima, 3V pomaganje uenicima da usvoje znanje o meuetnikim odnosima i osnovama na kojima poivaju razliite kulture, a ne da se uenje zasniva na emocionalnim i klasnim 1: pretpostavkama. Interkulturno obrazovanje je svedoanstvo da se asi!ilacija ne pri+vata be otpora . )anije su pridolice spremno prihvatile asimilaciju u smislu tradicionalne akademske kultureP nastupanjem kulturnih raznolikosti, traganjem za vlastitim identitetom, mnoge grupe danas to odbijaju. Gato su potrebni novi naini a pre entiranje pitanja obra ovanja da se a!ke koje okruuju kulturnu ra nolikost ne bi ukorenile u nain na koji se ui' !astavu drutvenih nauka, ija je svrha da uopteno objasni ovekovo ponaanje, trebalo bi kritiki preispitati da bi se videlo da li to ona ini u kontekstu sa!o jedne odre2ene kulture' Izuavanje kulture ne treba da se odvija izdvojeno, ve komparativno. %otrebne su nove metode da bi se shvatilo kako nain na koji predajemo mo$e negativno da utie na nain na 1; koji pojedinci razliitog kulturnog porekla ue. Kultura se danas, oigledno, ne mo$e predstavljati u smislu ideala tradicionalne akademske kulture. Kulturna raznolikost podstie toleranciju, prihvatljiviju i realistiniju viziju kulturnog identiteta, nezabele$eno u daljoj i bliskoj prolosti. & jednom izvetaju o nastavi multikulturalizma koji nosi naslov 7edna nacija, !no#o naroda istie se da multikulturno obrazovanje ,ne samo to nije izvor rastakanja ve je potrebno i a kulturno dravlje, dru(tvenu stabilnost i ekono!sku budu&nost nacije8'

1? 1:

Qong, O. B.991C. 4raganje za zajednitvom. "re#led 1:L" ?:.

%etrovi, 2. i #anjetovi '. B1AA1C. Interkulturno obrazovanje u naim kolama. Gbornik" / a ovi de!okratije i (kola., *eograd" Institut za pedagoka istra$ivanja" .A3-.A?. 1; %etrovi, 2. i #anjetovi '. B1AA1C. /sto, str. ?3.

.3

.?

'a bi se ovi ciljevi postigli predla$e se da nastava drutvenih nauka treba da istakne sledee.

.V /d najni$ih razreda nastava drutvenih nauka treba da i!a u vidu #lobalnu perspektivu' %ostoji ,ova jedina zemljaT koja je zajedniki dom ljudskog roda. (igracije predstavljaju nau zajedniku istoriju i sudbinu. !arodi, kulture i materijalni resursi jesu univerzalno dobro bez obzira na sve raznolikosti. !aa osobenost le$i u brojnim nainima da se bude ovek, a na znaajni raspon kulturne i psihike raznolikosti u optekulturnom i biolokom jedinstvu. 1V'rutvene nauke, pored napora da se potuju i uva$avaju ra liiti pluralistiki ele!enti, posebnu pa$nju i dalje treba da poklanjaju ajedniki! vrednosti!a i tradicija!a' 3V !ovi naini istra$ivanja i zahtevi koji se poinju prihvatati imaju odreene posledice po samoobrazovanje. & nastavne planove moraju da se ukljue re ultati najsavre!eniji+ nauni+ istraivanja' /ni moraju biti otvoreni za sve relevantne podatke, novo znanje, nove perspektive. Istorija oveanstva treba da se posmatra kao neto to je u toku, esto suprotno i podlo$no razlikama, zasnovanim na suprotnim percepcijama i razliitim stavovima. ?V !u$no je razvijati participativni oblik obra ovanja, jer uenici $ele da sebe vide kao aktivne stvaraoce i nosioce u promenama u kulturi i drutvuP njima se mora pomoi da razviju obrasce i instrumente pomou kojih e rasuivati, analizirati, delovati i procenjivati. :V %rogrami bi trebalo da budu opredeljeni za uva$avanje i nastavak preispitivanja de!okratski+ vrednosti kao bitnih osnova za organizaciju drutva i kulture. %rimena demokratskih naela na drutvenu i obrazovnu organizaciju trebalo bi da se posmatra kao trajan proces koji ponekad uspeva, a ponekad propada, te stoga zahteva da se u njega stalno ula$e. ;V #edan od najva$nijih ciljeva obrazovanja, drutvenih nauka posebno, jeste ra voj intelektualno# !i(ljenja i kritiko# prosu2ivanja' /brazovanje i nastava drutvenih nauka ne bi trebalo da se odvijaju u vidu prenoenja in ormacija Bkola pamenjaC ve kroz kritiko preispitivanje ideja i dogaaja ukorenjenih u duhu vremena Bkola miljenjaC. 'rutvene nauke ne bi trebalo da se posmatraju kao nekakav dosadni (kolski dodatak koji se sastoji od uenja golih injenica koje se posle provere znanja zaboravljaju, ,ve kao jedan od najboljih naina da se ispria istorija oveanstvaT. 'olo se do saznanja da nastava drutvenih nauka kao jedinstvena zvanino odobrena pria vie nikome ne odgovara. 0vakako da i pitanja koja su izazvala i izazivaju podvajanja i podele u odreenoj zajednici treba ukljuiti u nastavne planove. &d$benici vie ne !o#u i ne s!eju biti u ,unkciji !ini!i iranja proble!a koji su postojali !e2u odre2eni! #rupa!a' & jednom uporednom istra$ivanju koje pokazuje miljenje nastavnika o ciljevima interkulturnog obrazovanja, dobijeni su zanimljivi rezultati. !astavnicima je ponueno -nekoliko najrelevantnijih ciljeva ijem ostvarivanju je interkulturno obrazovanje namenjeno i tra$eno je da ih rangiraju po znaajuT"

.?

.:

9anost ciljeva interkulturalno# obra ovanja

:;

7iljevi interkulturalnog obrazovanja )azumevanje kulture sopstvenog naroda %odsticanje razvoja nacionalnog identitetaW )azvijanje tolerancije u odnosu na razliitost drugih kultura i naroda 0ticanje znanja o kulturama drugih naroda )azvijanje kritikog miljenja o drutvenim procesima predrasuda 0uzbijanje o istoriji i kulturi drugih naroda W /vaj cilj nije ukljuen u belgijsko istra$ivanje.

0rbija i *osna )ang . 1 3 ? : ;

*elgija )ang ; . 1 3 .

Istra$ivanje je pokazalo znaajne razlike izmeu navedenih zemalja kad je u pitanju prioritet razvijanja svesti i znanja o sopstvenoj nacionalnoj pripadnosti i kulturi. /vaj argument je bio mnogo vie prisutan kod nastavnika u 0rbiji i *i+ nego kod belgijskih nastavnika. Kod njih je suzbijanje predrasuda bilo je rangirano najni$om ocenom, to je u suprotnosti sa miljenjem nastavnika u drugim zemljama koji ovaj cilj smatraju najva$nijim i daju mu prioritet. Dinioci kulture dobijaju na znaaju kao i stav da razlike meu grupama predstavljaju i vor bo#atstva, a ne proble! koji treba re(avati' /vakvom stanovitu mo$e doprineti interkulturalistiko obrazovanje koje treba podsticati.

1I

%etrovi, 2. i '. #anjetovi B1AA1C. /sto, strana ....

.:

.;

EKONOMIJA, RAD I MULTIKULTURALIZAM

.X (ultikulturalisti vide samo kulturu i retko se bave ekonomskim problemima i
imperativima, ne pitajui se kako kultura mo$e da opstane nezavisno od rada i proizvodnje bogatstva

1X Kulturu je nemogue razumeti bez uzimanje u obzir njene upletenosti u ekonomsku realnost 3X ?X :X ;X IX LX 9X
Fkonomska struktura drutva N nazvali je industrijsko drutvo ili kapitalizam ili tr$ina ekonomija N stoji kao konstanta

(alo je onih koji mogu da zamisle drugaiji ekonomski projekat %reutno slaganje govori mnogo o multikulturalizmu Kulturna raznovrsnost nije animirana divergentnim politikim ili ekonomskim vizijama 4ajna kulturne raznovrsnosti jeste njena politika i ekonomska uni ormnost *udunost izgleda kao sadanjost sa vie opcija (ultikulturalizam nagovetava smrt utopije B). '$ekobi, Kraj utopijeC

.AX 5lobalizacija svoje osnovne postulate nalazi u deklarativ !" #ala$a %& za multikulturalizam ..X 4o pretpostavlja razumevanje drugih kultura, naroda, tradicija, obiaja .1X Ipak, iza pozadine za deklarativno zalaganje ne stoji nita drugo osim $elje za pukim
'r!(iriva %e" $l!)al !$ tr*i(ta Bosvajanje pro ita na tuim teritorijamaC

.3X Gato se postavlja pitanje da li je multikulturno drutvo garant meusobnog uva$avanja kroz dijalog .?X /dgovor na ovo pitanje na $alost nije potvrdan .:X Ga 0lavoja Yi$eka, multikulturalizam je -la* a !tv!re !+t prema kulturi onog drugogT .;X /braanje drugom zapravo je samo la$na tolerancija BkriptotolerancijaC .IX /na u sebi sadr$i njegovo duboko neuva$avanje i neravnopravan polo$aj u kulturi onog %rvog i
jedinog u kulturi dovrenog poretka zapadne neoliberalne demokratije

.LX (ultikulturalizam prikriva da se ono drugo razmatra samo u okvirima e're"!+tive ra#like .9X #edinstvo u razlici koje proklamuje multikulturalizam zapravo odr$ava razlike kao prepreke i pretnje naim identitetima 1AX 5lavni problem multikulturalizma je taj to on te$i ka -radikalnoj depolitizacijiT 1.X (ultikulturalizam kao doktrina savremenog svetskog poretka $eli da prihvati drugog kao
kulturnu posebnost ije ostvarenje treba omoguiti

.;

.I .X 2li samo dotle, dok ne postane stvarni drugi koji ugro$ava moju sliku o njemu

1X 'ananja radna snaga je !ultikulturna" meavina ljudi iz mnogih razliitih kultura, entiteta i
razliitih stilova $ivota

3X 2ko organizacije $ele da se prilagode na ovu realnost, moraju bolje da shvate

multikulturalizam i njegov uticaj

?X 0a aspekta menad$menta, multikulturalizam je gledite koje ka$e da postoje razliite

kulturne pozadine i inioci koji su va$ni u organizacijama i da ljudi iz razliitih sredina mogu da koegzistiraju i napreduju unutar organizacije

:X /bino se multikulturalizam odnosi na kulturne inioce, kao to su" entitet, rasa, pol,
,i ika sposobnost, seksualna orijentacija, ali se ponekad dodaje i starost, kao i dru#i inioci ;X (ultikulturalizam je osnovna pre!isa amerikog drutva IX 4o je bila politika !ultikulturali !a i polazite za isticanje -politike ispravnostiT

LX Qerovanje da ljudi iz razliitih kultura i sredina mogu zajedno da rade, je osnova demokratije i amerikog naina $ivota 9X %itanje polova u multikulturalizmu je uvek aktuelno .AX )adna snaga se menja od stanja kada su dominirali mukarci, u stanje kada dolazi do izjednaavanja mukaraca i $ena ..X #o uvek postoje prepreke za $ene koje tra$e jednak tretman .1X Yene jo uvek dr$e pozicije ni$eg ranga, samo mali deo njih se nalazi u vrhovnom
rukovodstvu kompanija Bmukarci dr$e 9IZ najviih pozicija, a $ene dr$e manje od A,:Z najbolje plaenih izvrnih i direktorskih mesta u prvih .AAA kompanija u 02'C

.3X 'obiti zaposlenje je samo prvi korak za $ene Bi lanove manjinskih marginalnih grupa takoeC .?X *iti unapreen na mesto vieg ranga je veoma teko .:X -Si dr!" +takle !$ 'la,! aT je gledite koje ka$e da iako $ene i pripadnici manjina
mogu da se zaposle u organizacijama, oni imaju problema da napreduju, naroito na visoke polo$aje
napreduju, ali ne mogu da ih dosegnu

.;X /va meta ora oznaava kao da postoji nevidljiva barijeraP oni mogu da vide mogunosti da .IX Qelikim delom, donoenje odluke da se neko unapredi na vie rukovodee mesto, zavisi

od -neuhvatljivihT momenata kao to su N koliko se upravljaki tim osea komotno u drutvu te osobe .LX !ormalno je da se komotnije oseamo u drutvu onih koji imaju slina interesovanja i

.I

.L

naslea

.X !enamerno, ovaj -pla onT dometa se zadr$ava zato to se njime iskljuuju $ene iz
aktivnosti koje su po tradiciji bile isto muke, kao to su razgovori o sportu

1X -Sek+&al ! #l!+tavl%a %eT N sa aspekta radnog mesta, svako ne$eljeno seksualno

ponaanje koje mo$e da obuhvata npr" rei, gestove, glasove, pokrete ili iziko dodirivanjeP sugestivni pogledi, seksi vicevi ili pritisak da se dobije seksualna usluga
zlostavljanja"

3X Komisija za jednake mogunosti zapoljavanja, de inisala je dva tipa seksualnog ?X %rvi je nazvan quid pro quo i on se deava kada se tra$e ili zahtevaju seksualne usluge u
zamenu za opipljive bene icije Bnapredovanje, poveanje plate, gubitak posla ili nazadovanjeC

:X 'rugi tip zlostavljanja se naziva neprijateljsko okruenje N on je kompleksniji i zasniva

se na ne$eljenom seksualnom ponaanju, bilo izikom ili verbalnomP -nerazumno ometa radni uinak pojedincaT ;X /no stvara zastraujuu, neprijateljsku i uvredljivu atmos eru

IX Qrlo je teko opisati ta je -neprijateljsko okru$enjeT" osetljivost varira, jer ono to je za jednu
$enu uvredljivo ne mora da bude za druguP svaka $ena ima -meraT za to

LX 0tereotipija je la$an klasi ikatorski pojam uz koji je, po pravilu povezan snaan
e!ocionalni ose&aj svi2anja ili nesvi2anja, odobravanja ili neodobravanja

9X !ajraznovrsniji stereotipi Brasni, etniki, religijski itd.C, imaju svoje poreklo i uzrok u
nepoznavanju drugih kultura i naina $ivljenja, u odsustvu dijaloga i neprihvatanju raznolikosti
veine pod uticajem porodice Bporodinog autoritetaC i vaspitanja

.AX 0tereotipije su rezultat nekritike generalizacije odreenog iskustva i saobra$avanja miljenju ..X -Stere!ti'ira %eT N stereotip znai primenu pretpostavljene karakteristike neke grupe
ljudi Bonako kako ih odreuje pol ili rasa npr.C na nekog pojedinca koji pripada grupi ili klasi i koja mo$e, ali ne mora, da poseduje tu karakteristiku
simpli ikuju ili iskrive injenice

.1X 0tereotipi su verovanja koja su iroko prihvaena i koja imaju tendenciju da preterano .3X 0tereotipije oznaavaju ukalupljene, tipine i krute predstave [klietirana shvatanja
odreenih socijalnih objekata[ Bdrutveni sloj, etnika, verska ili rasna grupaC koja su veoma rasprostranjena i stiu se u procesu socijalizacije i vaspitanja
objektivno utemeljenje

.?X 0tereotipi su gotove predstave sa kojima se operie i komunicira a koje nemaju neko veliko .:X & istra$ivanjima i u svakodnevnom $ivotu je dokazano da se stereotipi e #a+ iva%& i a
kakvi" real i" te"el%i"a

.L

.9

.X 4o su pre [slike u naim glavama[ B@ipmanC koje nam pru$aju okvire za objanjenje i
klasikovanje dogaaja o kojima smo tek delimino obaveteni koje se uporno ponavljaju u svim relevantnim situacijama

1X 0tereotipije su sistem shvatanja koji utie na stvaranje krivi+ slika o ljudi!a i pojava!a oko nas i 3X 0tereotipije su relativno trajne i odr$avaju se u toku godina, ne samo kod pojedinacaP one se odr$avaju meu generacijama to je jo jedan dokaz da su otporne na promenu ?X 4ako npr. $ene moraju da se uzdignu iznad stereotipa materinstva i brige za decu :X (enad$eri su po tradiciji verovali da e $ene naputati posao da bi osnovale porodice, negirajui
tako ulaganje organizacija u njih

;X IX LX

!eki kritiari su se zalagali da kompanija uzme u obzir dve vrste $ena" one kojima karijera dolazi na prvo mesto i one koje su radne i porodine $ene

%redla$e se da za $ene kojima je karijera na prvom mestu, kompanije treba da" .C identi ikuju koje su to $ene

9X 1C ponude im iste vrste odgovornosti kao i mukarcima, ukljuujui premetanje i rukovodee polo$aje .AX 3C prihvate ih kao punopravne lanove tima i sluaju ih ..X ?C prihvate da e one prolaziti kroz vie stresova i potekoa nego njihove kolege mukarci .1X Ga $ene koje $ele da kombinuju posao i porodicu, treba da budu leksibilnije u odnosu slobode
da se ode na odsustvo

.3X /rganizacija treba da ponudi podrku porodicama, kao to je razumevanje potreba parova
gde su oboje zaposleni

.?X Kritiari smatraju da e ona organizacija koja istinski ceni razliitost i

multikulturalizam, obezbediti $enama da imaju iste mogunosti u ostvarivanju karijere kao mukarci izmeu rasnih, etnikih i manjinskih grupaP npr. a,riki a!erikanci, a ijski a!erikanci, +ispano BlatinoC a!erikanci, itd. ta znai raditi u polikulturnom okru$enju, gde je njihovo kulturno naslee bilo potcenjeno
malo lanova organizacije je moglo da doe do vrha

.:X -Ra+e i et i-ke "a %i e & "&ltik&lt&rali#"&. N postoje mnoge kulturne razlike

.;X &nutar samih ovih grupacija postoje ogromne razlike N lanovi ovih grupa su iskusili .IX Kad je u pitanju -put do vrhaT, iako 3AZ populacije 2merikanaca ine rasne manjine, veoma .LX & .: tipino velikih korporacija, svega LZ srednjih menad$era i 1Z starijih menad$era ine ljudi obojene ko$e .9X %rimer pro esionalnog sporta je jo bolji" u pro esionalnom sportu gde su se navodno
.9

1A istakli a riki amerikanci, oni ine I1Z koarkaa, ali samo ..Z vrhunskih trenera

.X & udbalu, oni ine ;AZ igraa, ali svega IZ vodeih treneraP u bejzbolu oni ine .LZ igraa i
LZ menad$era

1X Ganimljivo je da su udbalske ekipe danas najee multikulturne, ali to i%e +l&-a% +a

&'rava"a kl&)!va k!%& a%-e(/e -i e 0-i+te &'rave.

3X Predra+&de pokazuju da se nai sudovi i naa miljenja o nekom dogaaju ili ljudima ili
odnosima stvaraju pre rasuivanja, pre nego to smo neke procese i odnose ispitali sluajevima i tamo gde bi se ovek takvom postupku najmanje nadao verovanje koje stavlja neku osobu ili predmet u nepovoljan polo$aj

?X (i na taj nain nazivamo miljenje koje nije naeP to inimo u mnogobrojnim :X %redrasuda je neistinito shvatanje koje nije lako razlikovati od stereotipijaP ona je ;X )azlika izmeu predrasude i stereotipije ogleda se u tome to predrasuda uvek
podrazumeva ne#ativan pa ak i neprijateljski stav, dok se to ne mo$e rei za stereotipiju
elastinije

IX 0 druge strane, predrasude su mnogo otpornije na pro!enu za razliku od stereotipija koje su LX )azlika se takoe ogleda u akciono! obrascu i uticaju predrasudaP predrasude postaju ee
determinante stvarne aktivnosti i ponaanja nego stereotipije +tra1a, 're#ira i !d)!% !+ti

9X %redrasude, pojedincima i itavim grupama pripisuju takva svojstva koja pobuuju !+e/a %e .AX 0plet ovakvih zabluda ormira determinante i iskustvo koje iskljuuje suoavanje sa
injenicama koje ovim grupama idu u prilog

..X @judi se lake sete primera koji opravdavaju predrasude, a te$e se odriu promena koje bi mogle da ih ukinu .1X 0ocijalni psiholozi su objasnili da se nije lako osloboditi predrasuda .3X I kad to $elite, mnogo je lak(e 'r!"e iti i telekt&al a &vere %a e$! d&)!k! &+a2e a
!+e/a %a

.?X !pr. mnogi su priznali da iako vie nemaju predrasuda prema crncima, ipak imaju oseanje gaenja kad se sa njima rukuju .:X /seanje je deo zaostavtine koju su prihvatili kao deca u svojim porodicama .;X @judi poriu rasizam, iako je njihovo ponaanje rasistiko, jo uvek -opivenoT
predrasudama

.IX !pr. predrasude su postale oigledne u sluaju belca, glavnog menad$era N koji je verovao da nema predrasuda, ali je odbio crnca koji se prijavio na posao, tobo$e ne zbog boje njegove ko$e nego zbog [neodgovarajueg obrazovanja i iskustva[ za tu vrstu posla, dok je zaposlio belca sa slinim kvali ikacijama .LX %redrasude se mogu videti i po izdanim [bakiima[ koji se daju belcima, dok se isto
1A

1. previa ako je u pitanju crnac ili hispanoamerikanac

.X %ored etnikih predrasuda, koje su najee, postoje i druge Bsocijalne predrasude,

predrasude u vezi sa polom i uzrastomC

1X 3X ?X

Kod nas, da bi ste npr. bili rukovodilac, morate biti u zrelijim godinama koje naginju gerontolokim

#avno mnjenje nema poverenja u mladog lidera i rukovodilaca Kod nas jo uvek postoji obrazac voe sa [belom bradom-

:X 4o je stereotipija koja je duboko uvre$ena i vodi u predrasudu da je [savet mudrih[

ustvari [savet starijih-P (udrost se ne poistoveuje sa mladou, duhom aktivista, smislom za inovacije ;X 've vrste aktora utiu na irenje predrasuda" .. dr&(tve !3ek! !"+ki i k&lt&r iP 1. '+i1!l!(ki ,akt!ri. .- & prvu spadaju nejednakosti i eksploatacija, takmienje i kon likti meu grupama, kultura i vaspitanje 1- & drugu grupu inioca BpsiholokiC spada vezanost za grupu, sklonost ka neopravdanim uoptavanjima, agresivnost itd.

1X -Ra#like & #arada"aT N oznaavaju raskorak izmeu mogunosti za zaradu kod radnika
slinog obrazovanja, ali razliite rase mestu

3X )azlozi za razliku u zaradama slu$e kao indikator da diskriminacija jo uvek postoji na radnom ?X -Si dr!" r!tira%&/i1 vrataT N oznaava kratk! #adr*ava %e a '!+l& koje se npr.
deava kada manjine mogu da uu u redove organizacije, ali se ne zadr$avaju, jer se nelagodno oseaju u njenoj sredini
svoje zaposlenje i zapoinju samostalno poslovanje Bnaroito $eneC

:X /ni oseaju i imaju saznanje da postoji mala ansa za napredovanjem i jednostavno naputaju ;X -Star!+tT N uprkos starenju radne snage, mnogi menad$eri i dalje ne pridaju dovoljnu
vrednost starijim radnicima Btiranija mladostiC, iako su restrikcije u vezi sa obavezom odlaska u penziju ubla$ene IX Izmeu .99A-.991. $albe u vezi sa predrasudama o starosti su se uveale za 3AZ

LX -Sek+&al a !ri%e ta4i%aT N prisustvo homoseksualaca na poslu postavlja mnoga pitanja za razvoj multikulturnog radnog mestaP pogotovo danas kada se vie e kri%e +ek+&al a !ri%e ta4i%a, ve se otvoreno iskazuje Biako su svesni da bi isticanje seksualne orijentacije moglo da ugrozi njihovo zaposlenjeC 9X !e postoji jaka -socijalna mimikrijaT kada je u pitanju ova orijentacija Bdanas postoje
homoseksualni brakovi koji obezbeuju -bene icije branim drugovimaTC

.AX !eke organizacije na Gapadu prave grupne seanse da se razbije +o!o,obija time to se
pru$a mogunost zaposlenima da izraze svoja oseanja, ukljuujui i neprijateljstvo u vezi sa homoseksualnou

1.

11

.X %ostojanje ovakvih radionica i seansi mo$e da bude problematino, poto su mnogi ljudi
protiv homoseksualizma iz verskih razloga

1X %ru$aju se takoe in ormacije o ovoj pojavi u nastojanju da se otkloni strah zasnovan na

mitovima i stereotipimaP danas menad$eri u 02'-u masovno pohaaju ovakve radionice 3X 2)5&(F!4I G2 &%)2Q@#2!#F K&@4&)!/( )2G!/@IK/U\& ?X U'ravl%a %e ra#li-it!(/& i "&ltik&lt&rali#"!" veoma je bitno za uspeh organizacije :X Ga to se navode sledei argumenti

;X 2)5&(F!4 4)/UK2 N ako organizacije ne upravljaju dobro pitanjem

multikulturalizma, poveavaju se trokoviP kad $ene i manjine odu, organizacija ne dobija povraaj za ono to je ulo$ila u njih
mestu i troe energiju brinui o diskriminaciji i zlostavljanju

IX 2ko se multikulturalizmom ne upravlja dobro, onda se ljudi ne oseaju udobno na radnom LX 2)5&(F!4 !2*2QKF )F0&)02 N kompanije koje izlaze na kraj sa multikulturalizmom,
imaju prednost nad drugim kompanijama prilikom zapoljavanja

9X 2)5&(F!4 (2)KF4I!52 N one organizacije koje dobro upravljaju multikulturnim

pitanjima, imaju uvide u tr$ita koja se sastoje od manjinskih grupa i $enaP oni obraaju pa$nju na kulturne momente koji imaju uticaj na muterijinu odluku o kupovini
sredina "!$& )iti kreativ i%e od grupa sa homogenim nasleem

.AX 2)5&(F!4 K)F24IQ!/04I I )FU2Q2!#2 %)/*@F(2 N grupe ljudi iz razliitih kulturnih ..X 'a bi se ovo ostvarilo, lanovi tima moraju da postanu svesni da postoje razlike, ali i
jezgro zajednikih verovanja

.1X 2rgument reavanja problema N heterogenost grupa koje odluuju i reavaju probleme potencijalno dovodi do boljih odluka kroz niz perspektiva i kompletniju kritiku analizu problema .3X 2)5&(F!4 O@FK0I*I@!/5 0I04F(2 N sposobnost za upravljanje razliitou poveava prilagodljivost i leksibilnost neke organizacije .?X /vaj argument oznaava da je sistem manje odreen i manje standardizovan .:X 'a bi se ovo postiglo, organizacija mora da preispita prevazienu politiku i procedure koje su se
javljale kad multikulturalizam nije bio velika briga u organizacijama

11

13
Will Kymlicka:

Multikulturalno #ra2anstvo 0 <iberalna teorija !anjinski+ prava . Gagreb" #esenski i 4urk, 1AA3. 7ilj" ,da identi iciram neke kljune pojmove i naela koje valja uzeti u obzir te da tako razjasnim osnovne elemente liberalnog pristupa manjinskim pravima- B;C. Gbog realnih problema, ,tradicionalna naela ljudskih prava treba nadopuniti odreenom teorijom manjinskih prava- B..C. ,@iberalna teorija manjinskih prava stoga mora objasniti kako manjinska prava koegzistiraju s ljudskim pravima te kako su manjinska prava ograniena naelima individualne slobode, demokracije i socijalne pravde.- B.1C ,/no to odlikuje liberalnu teoriju manjinskih prava upravo je to to prihvaa neke izvanjske zatite za etnike skupine i nacionalne manjine, ali je vrlo skeptina prema unutranjim ogranienjima.- B.?C %o Kimliki, liberalni teoretiari, makar i implicitno, prihvataju ,da su kulture ili nacije temeljne jedinice liberalne politike teorije- B.3IC. ,Kako bi liberali trebali odgovoriti na neliberalne kultureE . . . 7ilj liberala ne bi trebao biti da razori neliberalne nacije, nego prije da ih nastoji liberalizirati.- B.3L-9C 'va obrasca kulturne raznolikosti B.9C"

.- nacionalne manjine, 1- etnike skupine BgrupeC.

Kulturu Bpa tako i multikulturalnoC Kimlika upotrebljava kao ,sinonim za naciju ili narod, tj. kao meugeneracijsku zajednicu, manje ili vie institucionalno dovrenu, koja zauzima 1L datu teritoriju ili postojbinu i koja deli neki poseban jezik ili povest- B3AC. ,5raanske- i ,etnike- nacije B3;-?AC. 4ri oblika grupno-di erenciranih prava B?.-:.C"

.- prava na samoupravuP 1- polietnika pravaP 3- prava na specijalnu predstavljenost.

%rava na samoupravu i polietnika prava mogu se upotrebiti za ograniavanje prava pripadnika manjinske grupe B:L i daljeC. (eutim, ,zaokret prema jednoj SmultikulturalnijojS javnoj politici gotovo je u potpunosti 19 bio stvar prihvaanja odreenih izvanjskih zatita, a ne unutranjih oranienja- B;?C. 4ermin Skolektivna pravaS ,ne uspeva razluiti unutranja ogranienja od izvanjskih zatita. !o jo je dublji problem to navodi na la$nu dihotomiju s individualnim pravima.- B;IC

1L 19

,... nacionalne skupine, kako ja upotrebljavam taj termin, nisu de inirane rasom ili porijeklom.- B3;C

,Qeina zahteva etnikih i nacionalnih skupina za grupno-speci ina prava u zapadnim demokracijama zahtevi su za izvanjskim zatitama.- B;?C

13

1?

Kimlika smatra da je etniko buenje ,u biti stvar samoidentiteta i samoizra$avanja i nije povezano sa zahtevima za o$ivljavanjem ili stvaranjem zasebnog institucionalnog $ivotaB99C. Sloboda i kultura B...-.::C %olazi od ideje da je ideal slobode utemeljen u autonomiji neke nacionalne skupine i tvrdi da ,potivanje manjinskih prava mo$e poveati slobodu pojedinaca jer je sloboda usko povezana s kulturom i o njoj ovisna- B..1C. Kimlika speci ikuje pojam kulture koji koristi kao ,socijetalnu kulturu-, to jest kulturu ,koja svojim pripadnicima osigurava smislene naine $ivota u punome rasponu ljudskih aktivnosti-P te socijetalne kulture ,ne obuhvaaju samo zajednike uspomene i vrednosti, 3A nego i zajednike institucije i prakse- B..3C. 0ocijetalne kulture kao kontekst izbora B.11-?C ,... imati uverenje o vrednosti neke prakse ponajpre je stvar razumevanja znaenja koja im je pridala naa kultura.- B.11C ,Kulture su vredne, ne u sebi i po sebi, nego zbog toga to samo time to imaju pristup nekoj socijetalnoj kulturi ljudi imaju pristup nekom rasponu smislenih opcija.- B.11-3C Kimlika smatra da je ,sloboda izbora ovisna o socijalnim praksama, kulturnim znaenjima i zajednikom jeziku. !aa sposobnost da oblikujemo i revidiramo neku koncepciju dobra usko je vezana uz nau pripadnost nekoj socijetalnoj kulturi, budui da je kontekst individualnog izbora raspon opcija koje nam prenosi naa kultura. /dluivanje o tome kako emo voditi svoj $ivot ponajpre je stvar istra$ivanja mogunosti koje nam stavlja na raspolaganje naa kultura.- B.L3C (eutim, da bi se obezbedio taj kontekst, ,manjinskim kulturama u multinacionalnim dr$avama mo$e biti potrebna zatita od ekonomskih i politikih odluka veinske kultureB.L3C. "ravednost i !anjinska prava B.:;-.L9C ,'r$ava neminovno proiruje odreene kulturne identitete te time zakida druge.- B.:IC &prkos tome, ,istinska jednakost ne zahteva identino postupanje, nego, pre, di erencijalno postupanje radi uva$avanja di erencijalnih potreba- B.;:C. ,0ve dok postojee politike podupiru jezik, kulturu i identitet dominantnih nacija i etnikih skupina, postoji argument jednakosti koji e zahtevati preduzimanje odreenih napora kako bi se, putem samouprave i polietnikih prava, slina potpora pru$ila i manjinskim skupinama.- B.;LC =olerancija i njene #ranice B1.9-1?LC 'va undamentalna ogranienja manjinskih prava, koja potiu od liberalnih naela" .. ,... liberalna koncepcija manjinskih prava nee opravdati Bosim pod izvanrednim okolnostimaC Sunutranja ogranienjaS, to jest zahtev neke manjinske kulture za ograniavanje temeljnih graanskih ili politikih sloboda njenih vlastitih pripadnika.- B1.9C
3A

,Qeina je analitiara nacionalizma zakljuila kako je bitna znaajka nacija to to su one Ssvepro$imajue kultureS, Sobuhvatne kultureS ili Sorganizacijske kultureS.- B..LC

1?

1: 1. ,Izvanjske su zatite legitimne samo ukoliko proiruju jednakost meu skupinama, ispravljajui zapostavljenost ili ranjivost koju trpe pripadnici neke konkretne skupine.- B11AC

,@iberalna tolerancija titi pravo pojedinaca na disidentstvo od svoje skupine, kao i pravo skupina da ih dr$ava ne progoni.- B11LC Spone koje veu B1?9-1IIC
0tabilnost savremenih demokratija ne zavisi samo od pravednosti njenih temeljnih institucija, nego i od odlika i stavova njenih graana, a pre svega od njihovog oseaja identiteta"

,... zajednike vrednosti nisu dovoljne za socijalno jedinstvo. . . . Dini se da je sastojak koji nedostaje N ideja ajedniko# identiteta.- B1I.C ,@judi iz razliitih nacionalnih skupina delie privr$enost iroj dr$avi samo ako je shvataju kao kontekst unutar kojeg se njihov nacionalni identitet neguje, a ne zapostavlja.- B1I3C

1:

1;
Iris Marion Young:

"ravednost i politika ra like Gagreb" #esenski i 4urk, 1AA:. Iris #ang zagovara i sledi ,opu ideju pravednosti koja proizilazi iz pojma komunikativne etike-P ta ideja ,odbacuje naglasak na obrasce raspodele i premeta ga na probleme procesa sudelovanja u donoenju odluka i politikom promiljanju. 'a bi norma bila pravedna, svako ko je potuje mora u naelu imati punopravan glas u raspravi o njoj i mora se njom moi svojevoljno slo$iti. 'a bi drutveno stanje bilo pravedno, mora omoguiti svakom pojedincu da zadovolji svoje potrebe i ostvari svoju slobodu. %rema tome, pravednost zahteva da svima bude omogueno da izraze svoje potrebe.- B?;C @iberalna teorija pojedince tretira kao vlasnike i potroae pravednosti. ,'odavanje slike ljudi kao initelja i aktera poma$e uklanjanju raspodelne paradigme. Kao initelji i akteri, mi $elimo promicati mnoge druge vrednosti . . . osim pravedne raspodele dobara" uenje i korienje ispunjavajuih i neogranienih vetina u drutveno priznatim situacijamaP sudelovanje u osnivanju i upravljanju institucijama i dobijanje priznanja za to sudelovanjeP igru i komunikaciju s drugim pojedincima i izra$avanje naih iskustava, oseaja i stanovita o drutvenom $ivotu u kontekstima u kojima nas drugi mogu sasluati. . . . (euti, unutar teorijskog okvira raspodelne paradigme, te se vrednosti zanemaruju i ne propituju se institucionalni uveti koji ih potiu.- B:AC
,'rutvena se pravednost odnosi na stupanj do kojeg drutvo sadr$i i podupire institucionalne uslove potrebne za ostvarenje tih vrednosti. Qrednosti sadr$ane u kvalitetnom $ivotu se svesti na dve vrlo opte" B.C razvijanje i upotreba naih sposobnosti i izra$avanje naeg iskustva i B1C sudelovanje u odluivanju o naim postupcima i uslovima u kojim delujemo. . . . 4e dve opte vrednosti poklapaju se s dva drutvena uslova koja de iniu pravednost" ugnjetavanjem Binstitucionalnim koenjem samostalnog razvitka pojedincaC i dominacijom Binstitucionalnim ograniavanjem samostalne de inicije pojedincaC.- B:AC

&gnjetavanje" izrabljivanje, marginalizacija, nemo, kulturni imperijalizam, nasilje B:? i daljeC.

1;

1I
Tejlor, arls i dr.:

Multikulturali a! 0 ispitivanje politike pri nanja' !ovi 0ad" 7entar za multikulturalnost, 1AA3. Gahtevi multikulturalizma se, po miljenju ovog autora, uveliko grade na ve prihvaenim principima politike jednakog potovanja. )azjanjavajui temelje te politike, dovodi se u pitanje i problematizuje sam multikulturalizam. 0avremena multikulturna drutva nisu istorijski izuzeci, jer su i mnoga predmoderna drutva bila sainjena od dve ili vie razliitih kulturnih zajednica. #edan od bitnih aspekata i problema u savremenim raspravama o multikulturalizmu, u velikoj meri se tie ,nametanja nekih kultura drugima N sa podrazumevanom superiornou koja ovlauje ovo nametanjeB;.C. & sreditu tih problema, kako ih 4ejlor razumeva, jeste pitanje pri nanja, odnosno politike pri nanja' 3. !jegovo polazite je pretpostavka da su nai identiteti odre2eni priznanjem . Ga bolje razumevanje ove pozicije, mo$emo naglasiti da priznanje nije samo puko ,uzimanje u obzirneije egzistencije. Gahtev koji 4ejlor iznosi je neophodnost priznanja jednaki+ vrednosti razliitih kultura" ,dakle, ne samo da ih pustimo da pre$ive, nego da priznamo njihovu vrednost- B;.C. /n je pokuao da iz ilozo sko-istorijske perspektive razjasni genezu koncepta pri nanja i naglasi kljune probleme koji se postavljaju pred liberalnu teoriju drutva. Kakav smisao nosi ovaj zahtev i zato je problem politike pri nanja va$an u kontekstu savremenih multikulturalnih drutavaE 've bitne drutveno-istorijske promene su nametnule neizbe$no bavljenje identitetima i priznavanjem. %rva je ,kolaps drutvenih hijerarhija- koje su bile temeljene na asti B ancien r>#i!eC, kada su drutvene privilegije i ,opte priznanje- bili ugraeni u socijalno izvedeni identitet ,posredstvom same injenice da je bio baziran na socijalnim kategorijama koje je svako uzimao zdravo za gotovo- B?AC. & predmodernim drutvima ljudi nisu govorili o ,identitetu- i ,priznanju- na nain na koji mi to inimo danas, ne zbog toga ,to nisu imali Bono to mi zovemoC identitet, ili zbog toga to nisu zavisili od priznanja, nego zato to su ovi pojmovi tada bili i previe neproblematini da bi kao takvi bili tematizovani- B?AC. Gahvaljujui asti, odnosno privilegijama koje su u$ivale manjine Bna raun veineC, potrebe za javnim priznavanjem jednostavno, nije bilo. 0a druge strane, va$nost pri nanja dolazi do izra$aja sa novim razumevanjem individualnog identiteta, krajem .L. veka. 4ejlor ga identi ikuje kroz ideal ,autentinosti-. %re tog vremena, to je kljuno, niko nije smatrao da razlike meu ljudima imaju tako va$an i dubok ,moralni znaaj-. & pitanju je novo poimanje po kojem su ,ljudska bia obdarena moralnim smislom-. (oralnost se ,tra$i duboko u nama samima, a ne izvan nas-. !asuprot pojmu asti, javlja se moderni pojam di#niteta BdostojanstvaC, koji postaje dobro na koje svi ljudi imaju pravo. !ajva$niji mislilac koji je razvio centralne ideje graanskog dostojanstva i univerzalistiki shvaenog priznanja je Yan-Yak )uso. /n je, smatra 4ejlor, centralna igura ,unutar procesa nastajanja modernog diskursa autentinosti- B?AC, kao otar kritiar hijerarhijske asti Bpr>,>rencesC. 4ejlor je svojom ,dijalokom teorijom identiteta- u elaboraciji svog koncepta pri navanja, ukazao na strukturalnu vezu izmeu ,napretka- individualizma i problema, odnosno zahteva koje postavlja multikulturalizam. 4ime se na kratko vraamo na ideju od koje 4ejlor i polazi u svom konceptu N ideju da kolektivni identiteti nisu drutveno predodreeni i unapred dati, ve da se ormiraju u ,otvorenom dijalogu-. 4a ideja politici
3.

%ojam priznanja Bengl. to reco#ni e, imenica reco#nitionC ima irok spektar znaenja koji nije mogue u potpunosti prevesti na srpski jezik. Qideti 4ejlor i dr, 1AA3" ;..

1I

1L

priznanja daje legitimitet, jer postoji iroko prihvaeno uverenje da je na identitet, bitnim delom, oblikovan priznavanjem ili nepriznavanjem Btj. ,iskrivljenim- priznavanjemC od strane ,znaajnih drugih-. /vakvo shvatanje, odnosno premisu da je uskraivanje priznanja orma ugnjetavanja, takoe nalazimo u osnovi savremenih eministikih pristupa, ali i diskusija o rasnim odnosima i multikulturalizmu. I dalje, ta bi politika jednakog priznavanja znaila i ta mo$e da znai u javnoj s,eriE /na je dobila dva razliita znaenja, koja su povezana sa dve ,velike promene- N promene od ,asti ka dostojanstvu- i promene u razvoju modernog pojma identiteta. Gahvaljujui prvoj promeni, ona je postala politika univer ali !a N koja naglaava ,jednako dostojanstvo- svih graana, odnosno ideju da razliita prava i povlastice treba da budu dostupni svima. & pitanju je dakle, princip jednakosti graana. !asuprot tome, zahvaljujui drugoj promeni N u s eri identiteta N potencirana je politika razliitosti. I ova ideja ima svoju ,univerzalistiku bazu- odnosno princip da svako treba da ,bude priznat u svom jedinstvenom identitetu- B?3C. & osnovi ovoga zahteva prisutan je princip univer alne jednakosti N upravo zato jer ,ona tra$i da damo priznanje i status neemu to nije univerzalno- B?3C. 0vako ima identitet i zbog toga smo du$ni da tom identitetu poklonimo odreenu pa$nju, tj. da ga priznamo kao osoben, poseban. %olitika razliitosti, po 4ejlorovom shvatanju ,organski izrasta- iz politike univerzalnog dostojanstva, zahvaljujui onim ,pomeranjima- gde novo razumevanje drutvenog polo$aja pojedinaca daje radikalno novo znaenje starom principu. Iako obe ove ,politike- imaju zajedniki koren, kako ih vidi 4ejlor, one sa druge strane znaajno divergiraju. 4emelj njihove razlike izlazi na videlo kada postavimo pitanje za ta obe strane zahtevaju priznanje" u prvom sluaju su izvesna univer alna prava, dok je u drugom to partikularni identitet' Kod politike jednako# dostojanstva , ono to je istaknuto kao vrednost jeste univerzalni ljudski potencijal, dakle odreena ,sposobnost- koju svi ljudi imaju. 0am taj potencijal, a ne to koliko ga je neko uspeo ,razviti- jeste u osnovi zahteva da svaka osoba zavreuje potovanje. Kod politike ra liitosti, kako smo ve napomenuli, osnova potovanja takoe je univerzalni potencijal N onaj potencijal ormiranja sopstvenog, individualnog identiteta BkultureC. /ve dve varijante politike, iako su dakle obe utemeljene u pojmu jednakog potovanja, dolaze u kon likt. Ga prvu, princip jednakog potovanja podrazumeva da ljude tretiramo na nain koji je ,slep za razlike-. Ga drugu opet, podrazumeva se da treba da razvijamo i priznajemo partikularitete] Gamerka koju politika ra liitosti upuuje politici jednako# dostojanstva je da ona negira identitet, jer svrstava sve ljude u homogeni kalup. 4akoe se tvrdi da je prividno ,neutralan- kalup, odnosno skup ,principa slepih-za-di erenciju politike jednakog dostojanstva ustvari odraz jedne hegemonistike kulture- B?;C. Konsekventno tome, zajednice koje su ,slepe-za-razlike- ne samo da potiskuju identitete nego su na izvestan nain po sebi izuzetno diskriminatorne. /ptu$be koje, po 4ejloru upuuju najradikalnije orme politike ra liitosti jeste da su i sama ,slepa-za-razlike- liberalna drutva odrazi posebnih kultura, odnosno esto partikularizmi koji se maskiraju u univerzalno. /dreene orme ,liberalizma- koje tra$e jednakost prava ravnomerno rasporeenih na sve svoje graane, naile su na kritike radikalnih zastupnika politike ra liitosti, kao nesposobne da odgovore upravo tom izazovu N priznanju razliitosti. Dinjenica je, smatra 4ejlor, da postoje neki oblici liberalizma koji imaju ogranieno priznanje posebnih kulturnih identiteta, jer se koncepcija po kojoj bi se ,standardna lista- prava mogla razliito primeniti u razliitim drutvenim i kulturnim kontekstima, smatra neprihvatljivom. /vde dolazimo do zaista jednog problematinog aspekta, odnosno implikacija koje 4ejlorov koncept pri nanja otvara u pogledu njegove adekvatnosti i eventualne ,primenljivosti- na javnu s eru u razvijenim BneoCliberalnim drutvima na Gapadu. 4ejlor smatra da se ovakvo ,restriktivno- reinterpretiranje jednakih prava ne mora smatrati jedinim moguim i izla$e ovaj problem u kontekstu kanadskog sluaja, gde je ovo 1L

19

pitanje odigralo vrlo bitnu ulogu i izazvalo mnoge politike kontroverze. !jegovo stanovite bli$e je onom koje se oznaava kao ,komunitarijansko- i koje se suprotstavlja ,proceduralnom- liberalizmu. 4ejlor smatra da liberalizam ne treba Bi ne mo$eC da pola$e pravo na ,kulturnu neutralnost-. ,%roceduralni modeli- liberalizma zasnovani su na uni ormnoj primeni pravila i relativno podozrivi prema ,kolektivnim svrhama-, odnosno idejama o tome ta ini dobar $ivot. & temelju takvog oblika liberalizma nalaze se i veoma duboke ilozo ske pretpostavke koje potiu jo od Imanuela Kanta. &koliko liberalno drutvo ostaje neutralno po pitanju ,sadr$ine dobrog $ivota- i ograniava se na to da osigura da se graani meusobno odnose na pravedan nain B ,airlyC i da dr$ava bude neutralna spram svih graana, ono ne mo$e odgovoriti na potrebe zajednica sa ,kolektivnim ciljevima- kakav je u 4ejlorovom izlaganju primer Kvebeka. 2 za upravu Kvebeka, smatra 4ejlor, ,va$i da je opstanak i razvoj rancuske kulture neko dobro- B:IC. %roceduralni liberalizam ne mo$e da odgovori na potrebe politika koje imaju za cilj opstanak kulture, jer u ovom konkretnom sluaju BKvebekaC, radi se o politici zajednice koja $eli da odr$i rancuski jezik Bpa time i kulturni identitetC ne samo za one koji bi ga eventualno hteli izabrati i usvojiti, ve ima za cilj da osigura njegovo odr$anje u budunosti zajednice koja e koristiti prednosti mogunosti upotrebe tog jezika. & pitanju je dakle, $elja za ouvanjem kulture za budue narataje, kulture koja se smatra imanentno znaajnom i vrednom N po sebi. /vakvim presedanom direktno se ukazuje na izazove sa kojima se liberalno drutvo suoava, u okolnostima multikulturalnosti. & pitanju su dva naizgled nespojiva modela liberalnog drutva. /tpori koji postoje prema ,posebnoj zajednici- BKvebekC smatra 4ejlor, posledica su irenja ideja o proceduralnoj, neutralnoj koncepciji liberalizma koji je ve prisutan u anglo onoj Kanadi. %rihvatanje cilja da se Kvebek promovie kao ,posebna zajednica- bilo bi u sutini prihvatanje modela na kojem je ova zajednica utemeljena, odnosno njihovog ,kolektivnog cilja-. 4ejlor se posveuje ovom sluaju jer smatra da on dobro ilustruje undamentalna pitanja i probleme sa kojima se susreu i sa kojima e se tek susretati liberalna drutva u ijem okrilju postoji vie od jedne zajednice koja je svesna svog kulturnog identiteta i te$i kulturalnom opstanku. )igidnosti ,proceduralnog liberalizma- na taj nain postaju problematine i neprihvatljive. !asuprot njima, da istaknemo jo jednom, neophodno je razvijati onaj model liberalnog drutva u kojem inte#ritet kultura ima va$no mesto. #edan od problema koji je 4ejlor otvorio je da li kulturni opstanak odreene zajednice mo$e biti priznat kao legitiman cilj i da li e ,kolektivni ciljevi- Bkao to je sluaj u KvebekuC, biti doputeni u okvirima legislativnih procedura i veinskih socijalnih politika liberalnih drutava. 4akoe, zahtev koji je postavljen i koji 4ejlor brani, jeste da treba priznati jednaku vrednost razliitih kultura N odnosno, ne samo dozvoliti njihov opstanak u okviru odreenih multikulturnih okolnosti, ve priznati njihovu imanentnu vrednost' /n smatra da je ovaj zahtev u izvesnom smislu ve delatan, iako jo uvek nedovoljno ormulisan. !ovina koju je ovaj istorijski primer u Kanadi doneo jeste eksplicitno postavljeno pitanje pri nanja, u obliku zahteva za ouvanjem kulturnog identiteta jedne zajednice. 2ko se usvoji ova pretpostavka, onda se logino mo$e braniti njena univer ali acija, odnosno ideja da kao to svi treba da imaju graanska prava i jednako pravo glasa Bu ,proceduralnom liberalizmu-C N bez obzira na rasu i kulturu, ,tako svi treba da u$ivaju pravo na pretpostavku da njihova tradicionalna kultura ima vrednost- B;?C.

19