STARA GRKA

ATIKA Utvreno je da je Atika bila centar mikenske kulture. Stanovnitvo Atike se preteno bavilo poljoprivredom, a manje zanatstvom i trgovinom. Uzgajali su ito, izvozili su ulje. Najvaniji izvor za istoriju Atike je Aristotelov Atinski ustav. Drugi izvori su: erodotova istorija !ukiditova istorija peloponeski" ratova #lutar" $iodor sa sicilije Aristotelov Atnski ustav

Drutveno ureenje - eupatridi % zemljoposednicka aristokratija - geomori % seljaci zemljoradnici - demiurzi % zanatlije - meteci % stranci Drzavno uredjenje - $evetorica ar"onta birani su na godinu dana iz redova eupatrida - Ar"ont polemar"- obavljao je vojne poslove - Ar"ont bazileus- obavljao je religiozne poslove - Aeropag- ve&e stareina- reavao je najve&i broj sudski" sporova i u njega su ulazili bivi ar"onti Dogaaji u sedmom veku p. n. e. - '(). god.p.n.e. % *ilonova zavera - *ilon je bio pripadnik atinski" eupatrida, pokuao je da zauzme akropolj i prigrabi vlast samo za sebe, ali je njegova zavera otkrivena i uguena. Drakonovi zakoni +vi zakoni su bili beleenje obi,ajni" normi, koje su se do tada ,uvale u usmenoj tradiciji kao obi,ajno pravo $rakonovi zakoni- prvi popis atinski" zakonodavni" obi,aja i prvo pisano zakonodavstvo u Atini. Smatra se da su bili toliko strogi da je postojao izraz da su pisani krvlju

So onovo zakonodavstvo - -.(.god.p.n.e. Solon je izabran za ar"onta i u tom periodu sproveo odreene re/orme. - Sisa"tean 0skidanje tereta1 %ukidanje duni,kog ropstva. - Atina % robovi su bili uglavnom iz redova stranaca.

Solon je uveo testament- do tada imovina ,oveka koji nije imao naslednika prelazila je posle njegove smrti na njegov rod 0/ratria1 Solonova podela stanovnitva prema visini pri"oda bez obzira na poreklo. #entakosimedini, konjanici, zeugiti, teti. Narodna skuptina- 2klesija. 3e&e od ()) lica-4ule. #lutar" % biogra/ija Solonova.

So!ija na "or"a pos e So ona #edieji- zemljoposedni,ka aristokratija- voa 5ikurg $ijakrije- sitni zemljoposednici- voa #izistrat #aralije % obalski nosa,i i mornari- voa 6egakle

#izistratova tiranija - 7zvor- Aristotelov atinski ustav - -').god.p.n.e. #izistrat je uz pomo& odreda batinaa uspeo da zauzme akropolj. - 5ikurg i 6egakle su ukinuli njegovu tiraniju. - #izistrat se oenio 6egaklovom &erkom i uz njegovu pomo& ponovo se domogao vlasti. - 8aveo je sudove po demama i pove&ao je graevinsku delatnost. - 7zgraen je "ram boginje Atine na akropolju i "ram boga 8evsa i Apolona pitijskog. - 7zgraen je vodovod, a ,itava Atika je prekrivena mreom puteva. #izistratova spo jna po itika +svojio je grad Sigej, u !rakiji je imao rudnik #angeju i zauzeo poluostrvo erzones tra,ki. -9:.god.p.n.e umire #izistrat. Nasledili su ga sinovi ipija i ipar". Ali je organizovana zavera i ubijen je ipar". ipija podrku za tiransku vlast trai u #ersiji. Spartanci su proterali ipiju iz atine.

K istenovo zakonodavstvo *listen je uveo novu teritorijalnu podelu na ;) teritorijalni" /ila, koje su se dalje delile na tritije, a tritije su se dalje delile na deme Ukinuto je ve&e od ()) lica i uvedeno ve&e od -)) lica *listen je uveo ostrakizam- proterivanje sumljivi" lica putem narodnog glasanja. Uveo je vojni kolegijum od ;) stratega na ,ijem ,elu je bio Ar"ont #olemar". Nisu imali pravo da odlu,uju o sudskim sporovima.

$metnost - $iplonske vaze, crne /igure na crvenoj podlozi

<ovek i kentaur iz olimpije :-).god.p.n.e. !ronoac iz olimpije- dar bogovima :-).god.p.n.e. erin "ram -)).god.p.n.e. Apolonovo svetilite u del/ima bilo je riznica gr,ki" drava

Gr%ko & #ersijski ratovi - #o,etkom estog veka vode&u ulogu imala je Sparta, sem Argolide sve #eloponeske drave ulazile su u sastav peloponeskog saveza. - #ersijska drava na istoku je oja,ala za vreme vladavine dinastije A"emenida. - *ir 7 0--.--9.1 #ersiji su pripali gradovi 2lama, 6edije i #artije. *renuo je na zapad i prva drava koja mu se nala na putu bila je 5idija na ,elu sa *rezom. - *ir je uspeo da osvoji sve gr,ke maloazijske gradove na obali zapadnog dela 6ale azije= 6ilet, 2/es, ios, 5ezbos, Samos i alikarnas. - *ir je osvajaju&i ove gradove izaao na egejsko more i pribliio se gr,koj. - *ir ->. g.p.n.e osvaja 3avilon. - +vi maloazijski gradovi bili su kulturo i ekonomski bogati, a najzna,ajniji je 6ilet, gde su se proizvodile tkanine 0&ilimi1, a svilene tkanine su uvoene iz 2gipta, a *orint je proizvodio keramiku. - *ambiz 0-9.--9>1 je nasledio *ira osvojio je 2gipat, ?enikiju 0priobalna drava, imala je jaku mornaricu1. - $arije 7 0-99-(@'1 dolazi posle *ambiza, ,itava oblast #ersijske drave bila je podeljena na dvadeset satrapija, na ,elu su bili satrapi, koji su bili podreeni vladaru. - Sve satrapije su bile u obavezi da pla&aju porez, sa izuzetkom persije, posredni,ku ulogu trgovine prebacio je u ?enikiju, zato to mu je bila potrebna njena mornarica. - Alavni povod gr,ko-persijski" ratova jeste ustanak maloazijski" gradova. - $o nemira &e do&i na ostrvu Naksosu -))B(.. g.p.n.e, pristalice demokratije uklonile su aristokratsku vlast, a #ersijanci su postavili svoje ljude da upravljaju 6iletom, to je dovelo do izbijanja nemira. - Aristagora koga su postavili #ersijanci nagovorio i" je da napadnu ostrvo Naksos, ali su bili poraeni, zatim je sam napao Naksos i podigao ustanak protiv persije. - !ome se suprotstavio geogra/ ekatej iz 6ileta. - Aristagora je predao vlast i uputio se u Spartu da trai pomo& ali pomo& nije dobio. - Nakon toga se uputio u Atinu i tamo je dobio eljenu pomo& - (.@ g.p.n.e dolo je do sukoba izmeu miletski" ustanika i persijanaca u gradu Sardu. Atinjani su se vratili u Atinu, voa ustanka je postao istija, i (.( g. #ersijanci su izvrili napad na 6ilet 0bitka kod 5ade1 - Ar,ka /lota je poraena i persijanci su zauzeli 6ilet i oplja,kali ga, nakon tog poraza #ersija je uspostavila vlast u maloazijskim gradovima, a Atinjani su poradili na svojoj zatiti, zbog mogu&eg napada #ersije, postojala je grupacija 0predvoena !emistoklom1 koja se zalagala za ja,anje atinske /lote, a druga grupacija sa 6iltijadom na ,elu se zalagala za ja,anje kopnene vojske, jer su smatrali da je jedino ona mogla da zatiti zemlju. #ostojala je i grupa koja je bila naklonjena persijancima, tu grupu je ,inila porodica Alkmenoida.

*leon je smatrao da &e ve&u popularnost ste&i ako povede rat protiv #ersije, 0osvojio je Argos1 erodot navodi da je *leon izvrio samoubistvo, ali se takoe smatra da je ubijen $arije je pripremao po"od na Ar,ku +n je u maloazijskim gradovima ukinuo tiraniju i uveo demokratiju $arije je na ovaj po"od poslao 6aradonija (.9 g. #repreka na koju su naili bio je atoski rt kod koga je persijska /lota potpuno unitena, a kopnena vojska je u sukobu sa !ra,anima izgubila dosta vojnika, to i" je primoralo na povla,enje $arije je uputio poslanike u Atinu i Spartu i traio pokornost, meutim poslanici su ubijeni. $arije je postavio dvojicu vojskovoa $artisa i Arta/erma. Nji" dvojica su dobili zadatak da persijsku vojsku prebace do ostrva 2ubeje. erodot navodi da je persijsku vojsku ,inilo ')) trijera i 9))->)) ))) peaka i ;)))) konjanika. !iranin "ipija je predloio da se iskrcaju na (9km od maratona. Sparta u tom trenutku nije "tela da pomogne Atinjanima. Atinski" vojnika je po erodotu bilo ;) ))) bitka se odigrala ;> septembra (.) g. Na inicijativu 6iltijada, Atinjani su prvi krenuli u napad. 6iltijad je razvuko gr,ku vojsku i oslabio njen centar, a krila gr,ke vojske bila su znatno ja,a od krila persijske vojske to je prouzrokovalo poraz #ersijanaca. (@' g. Ce izbio ustanak u 2giptu, a u meuvremenu umire $arije i njega nasleuje *serks. *serks je uguio ustanak i sredio prilike u vavilonu (@) g. *serks priprema po"od na eladu. #ersijanci su zauzeli= !esaliju i 4eotiju, dok je Argos ostao neutralan, na taj na,in del/sko proro,ite se nalo pod vla&u #ersije. 4roj persijski" vojnika daje erodot, on navodi da je persijska vojska brojala milion vojnika erodot takoe navodi da su #ersijanci prokopali atoski rt, radi bezbednog prolaska /lote. ?lota je bila stacionirana u ?okeji. Atinjani oduzimaju vlast devetorici ar"onata, a nji"ovu vlast prenose na stratege, koji su birani iz redova /ila, vode&eg meu stratezima bira narodna skuptina u atini Spartanci su ipak pomogli atinjanima, zbog stra"a probijanja #ersije do #eloponeza Ar,ke dravice su na sastanku u okolini *orinta na korintskoj prevlaci (@) g odlu,ile da prekinu meusobne sukobe, tada vode&u ulogu protiv #ersije preuzima Sparta Savezni,ke trupe zuzele su poloaj kod termopilskog klanca, bitka na moru se zavrila nereeno, a bitka na kopnu se zavrila porazom Spartanaca, ,ime je #ersiji bio otvoren put do Atine. Stanovnitvo Atine je po,elo da naputa grad, #ersijanci su zatim spalili Atinu *od Salamine se odigrala bitka 9@ septembra (@) g. u kojoj je persijska /lota bila unitena, #ersijskom vojskom je komandovao 6aradonije.

Slede&e godine persijska vojska se ponovo spremala da napadne Atiku, da bi ubedile Spartu da se sukobi sa #ersijom, njeni saveznici su zapretili da &e je ostaviti. +dlu,uju&a bitka se odigrala kod #lateje (:. g. 3oa grka je bio #ausanija a persijanaca 6aradonije. Snage su bile skoro izjedna,ene, ali "oplitska /ormacija je nadja,ala persijsku /ormaciju i dovela do poraza #ersijanaca i pogibije 6aradonija U ovoj bitci persijska vojska je unitena. (:. g. +digrala se pomorska bitka kod rta 6ikale u kojoj je persijska /lota potpuno unitena.

Atinski pomorski savez izvori za ovaj period su= !ukiditovo delo peloponeski rat od :: do ;;:, poglavlja i #ausanijin !emistokle, od ;9@ do ;>@ poglavlja. 7storija sveta, deveta knjiga od >: poglavlja pa nadalje- $iodor sicilijski. #lutar"- uporedne biogra/ije= !emistokla, Aristida, *imona i #erikla. Aristotelov atinski ustav i #seudo-*seno/ontov ustav. #eriod od (:). g. do izbijanja peloponeskog rata naziva se #entakontaetijapedesetogodinjica zatija pred ponovni sukob. <itava teritorija elade bila je osloboena persijske vlasti ali nisu bili osloboeni svi eleni. 3e&i deo bitaka odigrao se na moru. Atina &e biti za nastavak borbe protiv persije, dok spartu borba protiv persije bie nije interesovala atina je ratovala pod izgovorom da eli da oslobodi sve "elene persijske vlasti odnosno maloazijske gradove dobila je pomo& od lezbosa, samosa i lemnosa u borbi protiv persije drugi sukob izmeu atine i sparte usledio je (:..god. kada je atina pristupila izgradnji dugi" bedema izmeu atine i luke pirej duge bedeme su za vreme rata sruili persijanci tome su se spartanci usprotivili pod izgovorom da bi persijanci ukoliko bi osvojili atinu u njoj stvorili bazu u osnovi sukoba bilo je to to je u sparti vladala atistokratija a u atini demokratija pausanija je bio spartanac koji je imitirao persijance i koji je planirao da preuzme vlast u sparti zbog ,ega je smenjen i umesto njega je postavljen dorkid sparta (:@ izlazi iz saveza gr,ki" dravica (:: preostale gr,ke dravice sastale su se na delosu gde su odlu,ile da se ovaj savez mora odrati, i tako nastaje delski savez Atina je u savezu preuzela vode&u ulogu, odlu,ivala je o vanim poslovima, donela je odluku da sve ,lanice moraju pla&ati /oros za vojnu opremu i brodove 3isinu /orosa odreivali su atinski stratezi 6iltijadovom sinu polo je za rukom da protera persijance, zauzeli su ostrvo skiros

('. dolo je do bitke koja se odigrala na u&u reke eurimedonta, persijanci su poraeni i na kopnu i na moru U persiji je dolo do zavere, i na vlast dolazi artakserks #ersijanci su skroz potisnuti iz male azije 6aloazijski gradovi su postali novi ,lanovi delskog saveza Atina je preuzela vode&u ulogu dok su ostali imali podreen poloaj Na naksosu &e do&i do pobune protiv atinjana, ali atinjani uspevaju da ugue pobunu posle ,ega je naksos morao svu svoju /lotu da preda atini ('- dolo je do pobune na tasosu $o pobune na tasosu je dolo zato to stanovnici nisu "teli da se odreknu rudnika zlata Atinjani su uguili pobunu, iste godine su se pobunili robovi u sparti Atinjani spartancima alju garnizon vojske, ali je bio slab pa su ga spartanci vratili i sami uguili pobunu <lanice delskog saveza su juni kikladi, ostrvo eubeja, jonski gradovi 0milet i e/es1 ostrva na maloazijskoj obali sve do rodosa, gradovi na "elespontu i propontidi, karski i lidijski gradovi 7zuzetak su bili "ios, lezbos i samos (-> riznica sa ostrva delos prelazi u atinu i time je ozna,en po,etak postojanja atinskog pomorskog saveza +d tog novca su podizali "ramove, kipove itd. +peracije izmeu gr,ke i persije okon,ane su kalijinim mirom ((..god. Sve ,lanice atinskog pomorskog saveza sem atine bile su u loem poloaju zbog ,ega &e mnoge od nji" stati na stranu sparte U atini su ve&inu stanovnitva ,inili robovi Svi punoletni slobodni graani su u,estvovali u narodnoj skuptini Cedan od voa demokrata bio je perikle, on je nastavio proces demokratizacije Solon je ukinuo podelu graanstva prema rodu *listen je podelio stanovnitvo po /ilama Slede&i koji &e nastaviti sa podelama bio je temitokle, koji je bio za ja,anje pomorski" snaga !emistoklovu zamisao ja,anja mornarice pri"vatio je i perikle, podatke o periklu dobijamo iz plutra"ovi" dela Uvedeno je biranje graana kockom za izvravanje odreeni" dravni" /unkcija Uvedeno je pla&anje dnevnica onima koji obavljaju dravne /unkcije, to do tada nije bio obi,aj #ostignuto je da su se za ar"onte mogli birati i pripadnici nii" klasa, ali izbor stratega ostaje isti. Co jedan zakon koji je donet, a koji se ti,e graanski" prava je zakon po kome su graanska prava imali samo graani kojima su i otac i majka atinjani Uveden je organ desetorice stratega, /unkcija stratega bila je vana kada je dravi pretila opasnost od spolja $a bi svi koji su u,estvovali u narodnoj skuptini imali pregled na zakonski predlog tekstovi predloga isticani su na nekom javnom mestu 3e&e od -)) lica donosilo je odluku dali &e neki zakon biti usvojen ili ne Narodna skuptina se sastajala na brdu niksu

#ropileji 0ulaz u akropolj1, partenon, ere"tejon izgraeni su za vreme perikala 0zlatno doba atine1 Atina je teila da utvrdi granice na istamskoj prevlaci, da bi obezbedila prolaz ka peloponezu *orint je bio protivnik atine zato to su se nji"ovi interesi na moru sukobljavali Atina se pribliila megari i sa njom uspostavila dobre odnose, koji nisu dugo trajali Atinjani su neke od gr,ki" dravica na silu uklju,ivale u savez, to je dovelo do sukoba gr,ki" dravica (('B- g.p.n.e dolo je do sklapanja tridesetogodinjeg mira izmeu atine i sparte, kojim su se one obavezale da ne&e napadati jedna drugu % ovaj mir nije bio dugog veka

#'()#)*'SKI RAT +,-./,0, g.p.n.e1 - izvori za peloponeski rat su= tukiditovo delo peloponeski rat do (;;., uzrok izbijanja rata u prvoj knjizi plutar"ovog dela nikija i alkibijad, kseno/ontovo delo "elenska ili gr,ka istorija obu"vata i period od (;;, vaan izvor su i aristo/anove komedije vitezovi, oblakinje, abe, ene u narodnoj skuptini - takodje vaan izvor predstavlja i aristotelov atinski ustav - snaga sparte bila je u njenoj peadiji, iako je imala >)) triera nije mogla da parira atini na moru - poloaj robova koji su se pobunili u sparti se znatno pogorao, a iz atine je 9)))) robova pobeglo u dekeleju - ,lanice peloponeskog saveza nisu pla&ale porez kao ,lanice atinskog pomorskog saveza - sve drave peloponeza sem argosa i a"aje ulazili su u peloponeski savez povodi za iz"ijanje rata - grci su kolonizovali mnoge teritorije, tako je kolonija korinta bila korkira 0kr/1, a kolonije korkire je bio grad dra,. U dra,u demokrate su svrgle oligar"e sa vlasti, oligarsi su prebegli u korkiru, korkirani nisu "teli da pomognu oligarsima da se vrate na vlast pa su se oligarsi obratili kotintu, pomo& korinta oligarsima dovela je do sukoba izmeu korinta i korkire u koji se umeala i atina pomau&i korkiri - potideja je stara korintska kolonija na "alkidikiju, atinjani su u,vrstili svoj poloaj na poluostrvu izgradivi am/ipolj, dolo je do sukoba izmeu potideje i atine, atina upu&uje ultimatum potideji da porui zidove ali potideja na to ne pristaje i atinjani pristupaju opsadi - megarska pse/izma je uredba kojom su atinjani zbog gupljenja poloaja na istamskoj prevlaci kaznili megaru tako to su zatvorene sve luke i megarska roba se nije nigde primala ni izvozila tj. 6egara nije mogla da odrava trgova,ke veze preko atinske luke niti je mogla svoje proizvode da iznese na pijace - sparta je uputila ultimatum atini da ne bi dolo do rata a glavne odredbe ultimatuma su= da se atina odrekne atinskog pomorskog saveza i da oslobode tj. daju svim "elenima nji"ovu autonomiju

AR2IDA3)4 RAT - na strani atinskog pomorskog saveza bili su gradovi i oblasti = "elesponta, juni deo trakije, tesalija, akarnanija "alkidi,ka poluostrva, naopaktus, ostrva u jonskom moru, ke/alonija, maloazijski gradovi - na strani peloponeskog saveza bio je peloponez sem a"aje i argolide, beotija, i kasnije makedonija - na samom po,etku rata simpatije su bile na strani sparte

ar5idamov rat - rat po,inje (>;god.p.n.e. raspoloenje gr,kog sveta u tom trenutku je bilo na strani sparte - peloponeski rat se odlikuje porastom pro/esionalizma koji se ogledao u razdvajanju /unkcija - jo jedna karakteristika je pojava odreda najamnika- ())god. 7stori,ar kseno/ont je predvodio ;)))) grka kako bi na istoku pomogli princu kiru u borbi za presto novine u toku pe oponeskog rata potisnuta je teka naoruana peadija 0"opliti1 i dolazi do upotrebe lake naoruani" vojnika 0peltasta1 nakon bitke kod deliona (9(god. 3ojskovoe samostalno donose odluke na bojnom polju bez ovla&enja politi,ki" tela javljaju se opsade utvenja, to dovodi do razvoja utvrenja strategija spartanaca se sastojala od upada na teritoriju atike i plja,kanja i pustoenja njene teritorije strategija atinjana bila je izbegavanje kopneni" bitaka i iscrpljivanje protivnika

strategija u pe oponeskom ratu - periklova strategija bila je da se celokupno ati,ko stanovnitvo povu,e unutar zidina grada i luke pirej i da tu stanovnitvo bude snabdeveno "ranom - atina je imala velika nov,ana sredstva, dok sparta koja i" nije imala nije mogla da obezbedi vie ljudstva za intenzivnije ratovanje ar5idamov rat - (>; i (>)gpd. Sptartanci upadaju na teritoriju atike i plja,kaju je - Atinska /lota je dobila zadatak da izvri blokadu peloponeza i prekine trgovinske veze sparte i korinta, kao i korinta i sicilije odakle se sparta snabdevala itom - Atinjanima su prili tesalski polisi i korintske kolonije ke/alonija zakintos, kralj odrisa i makedonski kralj, kasnije makedonski kralj prelazi na stranu sparte #erik ova smrt i opsada p ateje - (9.god. 7zbija kuga u atini - #erikle umire od kuge - 3ode&u ulogu preuzima nikija voa umerenije struje krupni" robovlasnika

7sti,e se kleon % voa radikalnije struje koja je bila za o,uvanje i proirenje atinskog pomorskog saveza $olo je do borbe demosa i oligar"a na ostrvu lezbosu i korkiri, pobedu su odnele demokrate uz pomo& atine

Da ji tok rata - atinjani su uveli vanredni porez sis/oru koji je bio namenjen potrebama rata jer je dravna blagajna bila sasvim ispranjena - (9'god. *opnena bitka kod solija % pobeda atinjana - 7skrcavanje atinske /lote kod rta pila - +dred spartanski" "oplita ostao je zarobljen na ostrvu s/akteriji - (9(god. 4itka kod delija- pobeda beo&ana- poraz atinjana Ratna opera!ija u trakiji - barsida spartanski vojskovoa odlu,io je da doe do "alkidi,ki" gradova koji su obe&ali da &e podignuti opti ustanak protiv tiranije atine - (99god. 4itka kod am/ipolja, atinjani su poraeni, ali su poginuli i barsida i kleon, a tukidit strateg atinske mornarice je smenjen i prognan iz atine - (9;god. Sklopljen je nikijin mir na -) god, koji nije zadovoljio nijednu od zara&eni" strana. - *orint, megara, beotija su bile nezadovoljne ovim mirom, zbog toga to su izgubile svoje kolonije - 8nalo se da nikijin mir ne moe biti trajan iperbol se isti,e i postaje voa atinjana - 8bog atinske pomo&i ustanicima protiv persijanaca persijanci su pruili nov,anu pomo& sparti SI6I(I7A*SKA 'KS#'DI6I7A DR$GA 8A9A RATA +,:./,.-god1 nikijinim mirom atini su trebali da budu vra&eni Am/ipolj i #ankt, ali spartanci nisu am/ipolj predali atinjanima v& su ga ostavili njegovim stanovnicima saveznici sparte= beotija, korint, megara i elida su odbijali da priznaju nikijin mir na peloponezu je u argu, elidi i mantineji uspostavljeno demokratsko ureenje arg i teba su bili neutralni uz atinu u tom trenutku staju= arg, elida i mantineja, ali to stanje &e se ubrzo promeniti na stranu sparte staju= beotija, megara i korint

#romene u atini - alkibijad dolazi na ,elo demokrata umesto "iperbola - alkibijad je bio pod starateljstvom perikla, a snaan uticaj na njega takoe je imao sokrat - (;@god atinjani napadaju epidaur - Avgusta (;@ god odigrala se bitka kod mantineje % spartanci su odneli pobedu nad atinsko-argivsko-mantinejskim trupama - Arg se priklonio sparti, tada ovom savezu prilazi i makedonski kralj perdika

Sukob nikije, alkibijada i "iperbola razreen je ostrakizmom, ostrakovan je "iperbol

*astavak ratni5 opera!ija - (;' god atinjani napadaju spartansku koloniju ostrvo melos - Spartanci na ovaj napad odgovaraju otpo,injanjem ratni" operacija u sadejstvu sa korintom protiv atine #o5od na si!i iju - u leontini gradu na siciliji izbio je sukob izmeu demokrata i oligar"a, demokrate trae pomo& atine, meutim ostaju bez pomo&i - segesta grad na siciliji sukobljava se sa gradom selinuntom % selinunt podrava sirakuza - na zapad je iz atine upu&ena ekspedicija pod vostvom nikije, alkibijada i lama"a - (;- god krenula je /lota iz atine ka siciliji i zaustavila se kod grada regija - U meuvremenu atinska skuptina osudila je alkibijada na smrt, zbog ,ega on bei na peloponez i priklanja se sparti, on &e imati odlu,uju&u ulogu u sukobu izmeu atine i sparte Da ji tok opera!ija - nikija i lama" su doli do isto,ne obale sicilije, do katane i sporadi,no su napali sirakuzu - (;( god atinjani opsedaju grad, meutim spartanci uspeli da u grad ubace odred od >))) vojnika - #oginuo lama" - > i : septembra bitka kod sirakuze % atinska /lota unitena - U sicilijanskoj ekspediciji atina izgubila veliki broj vojnika i oko 9)) brodova % to je ujedno bio i prvi poraz atinjana na moru - +ligarsi pokuavaju da iskoriste situaciju #os ednja ;aza rata - Alkibijad savetuje spartancima da zauzmu demu dekeleju, jer se nalazila na putu prema eubeji, vanom atinskom savezniku - 8ima (;( god. % spartanski kralj agis zauzima dekeleju u koju je pobeglo 9)))) "elota - U atini zamire zanatska proizvodnja, kao i poljoprivredna proizvodnja, atina se jedino preko luke pirej snabdevala "ranom - Sparta se odlu,ila da pridobije atinske saveznike - #obuna atinski" saveznika u joniji, ostrvo "ios - Spartanci obezbedili pomo& persijski" satrapa tisa/erna, u joniji i /ranabaza na "elespontu - $olazi do /inansijske re/orme u atini % ukinut je /oros i uvedena carina, u visini od -D od ukupne vrednosti poljoprivredni" proizvoda koji se uvoze ili izvoze pomorskim putem - #obuna demokrata na ostrvu samos i nji"ova pobeda, atinjani su se u,vrstili i na "iosu i lezbosu

#okuaj o igar5a da zav adaju atinom i u azak persije u rat na strani sparte - oligarsi su u atini /ormirali magistraturu probule, u ,iji sastav ulaze najstariji graani i to iz redova oligar"a - sparta je persiji obe&ala ,itavu joniju, ako joj ova za uzvrat da novac potreban za izdravanje /lote - alkibijad je u toku pregovora sa persijancima izazvao sumnju spartanaca, zbog ,ega je prebegao tisa/ernu, i odlu,io da uz njegovu pomo& uspostavi oligar"ijski poredak u atini ) igar5ijski prevrat ,.. godine - lisandar predvodi delegaciju koja je u atini traila da se ukine demokratija i uspostave prijateljski odnosi sa tisa/ernom - atinski demos je pristao na to samo ako se u atinu vrati alkibijad - skuptina se odravala na kolonu - broj ,lanova probule se pove&ao sa ;)) na ()) lica sva politi,ka prava imalo je -))) najbogatiji" graana-"oplita - vladavina umereni" oligar"a- oni su ,inili skuptinu - probula je sazivala narodnu skuptinu - pobeda ekstremni" oligar"a, vre teror i nastoje da sklope mir sa spartom Da ji tok rata - ustanak na ostrvu eubeji poljuljao je poloaj ekstremni" oligar"a, koje je sa vlasti uklonio voa umereni" oligar"a teramen - umesto bule od ()) lica sva politi,ka prava ubudu&e su imali imu&ni graani nji" -)))- umereni" oligar"a - po"od na ostrvo samos- alkibijad izabran za stratega - bos/or i "elespont su drali atinjani i preko ovi" prolaza uvozili su ito i ribu kojima su snabdevali svoj grad - peloponeani pokuali da zauzmu ove prolaze - (;; god. 4itka kod kinoseme 0kinosemate1 % atinska /lota nanela poraz peloponeanima. - 4itke kod abidosa i kizika- atinjani odneli pobede nad peloponeanima - Atinska blagajna ispranjena - !eti-vesla,i, mornari - 8bog nedostatka novca u dravnim blagajnama, armije su postajale vlasnitvo pojedinaca koji su mogli da i" izdravaju ,ime su one postajale najamni,ke vojske - Atinjani su zadrali moreuze ka crnom moru i to i" je o"rabrilo da nastave rat sa spartom - #omorske bitke kod abidosa i kizika oznacile su pobedu atinjana to im je oja,alo poloaj - !eti su nastojali da promene oligar"ijski reim - *leo/ont- voa demosa ukinuo je skuptinu od -))) i vratio periklov ustav - Spartanci trae mir i nude atinjanima dekeleju u zamenu za pilu- ali atinjani na to ne pristaju - Alkibijad se vra&a u atinu

#ersijanci pruaju nov,anu pomo& sparti zbog stra"a od atinske prevlasti na moru 5isandar- voa spartanaca ()'.god. pomorska bitka kod notija- atinska /lota poraena Alkibijad naputa atinu i ide u trakiju ()' god. 4itka kod arginutski" ostrva 0blizu lezbosa1- pobeda atinjana <inilo se da su pobede naizmeni,ne meutim nije bilo tako #resudna bitka odigrala se kod egospotana- poraz atine, atinska /lota unitena 5isandar je pre bitke traio pomo& persijskog kralja 5isandar je atinu napao s mora dok su je sa kopna napadali spartanski kraljevi agis i pausanija *ako je lisandar prolazio kroz gradove tako je svud zavodio oligar"iju i obra,unavao se sa demokratama Atinjani su pristali na teke uslove mira Easpao se atinski pomorski savez #orueni su dugi bedemi i bedemi pireja, predata je cela atinska /lota Atinjani su morali da postanu saveznici sparte 6aloazijski gradovi pripali su persijskim satrapima

4 adavina tridesetori!e tirana - vladaju samovoljno 0 ekstremni oligar"ijski sistem1 - postavljaju i" spartanci - kritija, voa ekstremni" oligar"a - teramen, voa umereni" oligar"a - pogubljen je veliki broj demokrata ali i imu&ni" graana ,ija je imovina prisvojena - trasibul predvodi atinski demos u borbi protiv spartanaca - pobeda demosa- ponovo uspostavljen demokratski ustav - posle ovog rata sparta postaje novi "egemon u "elenskom svetu.

3i an 4idenovi< =>,.