Bankarsko i Berzansko Pravo

1.POJAM BANKE U NAEM PRAVU I PRAVU EU Banka je naznaajnija finansijska organizacija koja se bavi prikupljanjem slobodnih novanih sredstava od privrede i stanovnitva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredite zainteresovanim licima (fizikim i pravnim) i dr. Usluge Definicije ekonomske teorije obino odre uju banku kao preduze!e koje u razliitim oblicima preuzima tu novac koji dalje pozajmljuje tre!im licima radi ostvarivanja dobiti na razlici kamata. "ormalno pravne definicije odre uju banku kao pravno lice koje se mo#e osnovati samo uz saglasnost nadle#nog organa preko definisanja izvedenog iz predmeta poslovanja pa do formalizovanog pristupa gde se unapred odre uju karakteristike banke. $a zakon% Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u &' koje ima dozvolu za rad $B' i obavlja depozitne i kreditne poslove( a mo#e obavljati i druge poslove. Direktiva )U **+*,-+)). odre uje banke kao finansijske institucije koje se bave kreditnim i depozitnim poslovima. /zraz 0public1 se odnosi na pribavljanje kapitala 2.VRSTE BANAKA 2snovna podela banaka u svakom bankarskom sistemu je podela na% 3. centralne (emisione) 4. poslovne (komercijalne) )misione banke su centralne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje. $jihova uloga je da emituju novac kao i da reguliu koliinu novca u opticaju. 2ne utvr uju i vode monetarnu i kreditnu politiku( staraju se o likvidnosti poslovnih banaka i vre nadzor nad njihovim poslovanjem( a obavljaju i druge poslove utvr ene zakonom. 5oslovne banke se bave zakljuivanjem i izvravanjem bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. ' obzirom na karakter poslova kojima se bave ove banke se naje!e dele na% opte (univerzalne) hipotekarne zalo#ne depozitne za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova Banke se mogu javiti i u organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma( holding banke i drugim pravno doputenim organizacionim oblicima. 3.DELATNOST BANAKA (OPTA PRAVILA I ZABRANA POVREDE KONKURENCIJE) Delatnosti koje obavlja banka odre ene su zakonom. (6akon o bankama) 7psolutni bankarski poslovi su poslovi koje mo#e obavljati samo banka( dok je drugim pravnim i fizikim licima obavljanje takvih poslova zabranjeno% primanje depozita davanje kredita izdavanje platnih kartica &elativni bankarski poslovi su oni poslovi koje mogu obavljati banke ali mogu ih obavljati i drugi subjekti8 polaganje (davanje) depozita uzimanje kredita devizni( devizno9valutni i menjaki poslovi poslovi platnog prometa poslovi sa :2; (izdavanje :2;( poslovi kastodi banke) brokersko9dilerski poslovi

izdavanje garancija( avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovina( prodaja i naplata potra#ivanja (faktoring( forfeting i dr.) poslovi zastupanja u osiguranju poslovi za koje je ovla!ena zakonom druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslovima( a u skladu sa osnivakim aktom i statutom banke $avedene bankarske poslove banke mogu obavljati na osnovu dozvole za rad( u skladu sa registrovanom delatno!u. Banka je du#na da svoju delatnost obavlja tako da ne povre uje konkurenciju na tr#itu. 5ovredom konkurencije u smislu 6akona o zatiti konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizikih lica koje oni preduzimaju odnosno donose u cilju poslovanja na jedinstenom tr#itu 'rbije( a pri tom naruavaju ravnopravnost drugih subjekata. 6akon o bankama predvi a da je banci zabranjeno da% 3. zakljuuje sporazume kojima se bitno spreava( ograniava ili naruava konkurencija 4. zloupotrebljava dominantan polo#aj <. sprovodi koncentraciju kojom se bitno spreava( ograniava ili naruava konkurencija i to naroito da je sprovodi stvaranjem odnosno jaanjem dominantnog polo#aja na finansijskom tr#itu $B' sprovodi mere u skladu sa zakonom. =o#e se tra#iti i miljenje organizacije nadle#ne za zatitu konkurencije. $B' daje saglasnost na koncentraciju. 2na donosi posebne akte. 4.POSLOVNO IME I SEDITA BANKE Banka ima svoje poslovno ime (firmu) kao va#an element njene pravne individualizacije. 5oslovno ime je ime pod kojim banka posluje (6akon o privrednim drutvima > akcionarsko( privredno drutvo). $aziv banka je zati!eni naziv koji mogu u svome imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom doputeno (lat. banca > sto( klupa na kome su srednjovekovni italijanski trgovci menjai obavljali svoje menjake i druge bankarske poslove) $oviji propisi sadr#e odredbe kojima su definisani pojam banke i pravo kori!enja naziva banka. U naem pravu taj naziv mogu koristiti samo organizacije koje se po zakonu organizovane kao banke( dok je drugim finansijskim organizacijama i drugim privrednim subjektima to zabranjeno. $ovim 6akonom o bankama pravo na kori!enje naziva nije samo pravo( ve i obaveza. 'edite banke je mesto iz kog se upravlja poslovima banke kao akcionarskog drutva. 2dre uje se osnivakim aktom banke. ;a#e pravila kao za sedite privrednog drutva. 5.BANKE KAO SUBJEKTI BANKARSKOG PRAVA Banke su osnovni i najva#niji subjekt bankarskog prava( ali ne i jedini. Druge finansijske organizacije se bave odre enim bankarskim poslovima. 6akonom o bankama se ne reguliu druge finansijske organizacije (ranije( 6akon o bankama i drugim finansijskim organizacijama). U bankarskom sistemu &' one vie ne postoje. U roku od godinu dana stupanja na snagu 6akona o bankama sve dotadanje finansijske organizacije moraju da se usklade sa odredbama novog zakona( imaju obavezu da se transformiu u banku (ako ispune uslove za osnivanje banke)( da se pripoje drugoj banci ili prestanu sa radom. ?riterijum kategorizacije( obavljanje odre enih bankarskih poslova je merilo za identifikaciju i svrstavanje drugih finansijskih organizacija u subjekte bankarskog prava. Uz banke i druge finansijske organizacije( u bankarstvu se javljaju i razne njihove asocijacije. $eke imaju dobitni karakter i imaju isti polo#aj kao banke i druge finansijske organizacije (bankarski konzorcijumi( pulovi). 6akon o bankama &' dozvoljava da se banka organizuje kao bankarska grupa ili kao bankarski holding. 'ubjekti bankarskog prava i druga lica u finansijskom sektoru% drutva za osiguranje( pokrovitelji emisije :2;( drutva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima( brokersko9dilerska drutva( privredna drutva koja obavljaju poslove finansijskog lizinga i dr. (bankarske poslove obavljaju u vidu zanimanja odnosno registrovane delatnosti) $edobtni tip jesu strukovna udru#enja banaka.

' druge strane naspram banaka i drugih finansijskih organizacija stoje klijenti. 2ni su subjekti bankarskog prava u irem smislu rei. 6.NACIONALNI PRAVNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA / > 67?2$/ (najva#niji izvori bankarskog prava) 6akon o bankama (4--@)regulie pravni polo#aj banke. 6akon o obligacionim odnosima (3A*,) regulie zakljuivanje i izvravanje bankarskih poslova. 6akon o privrednim drutvima (4--B) regulie osnivanje privrednih drutava. 2stali zakoni% 6akon o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje( 6akon o osiguranju depozita( 6akon o $B'( 6akon o platnom prometu( 6akon o spreavanju pranja novca( 6akon o tr#itu :2; i drugih finansijskih instrumenata( 6akon o preuzimanju akcionarskih drutava( 6akon o menici( 6akon o eku( 6akon o deviznom poslovanju( 6akon o kreditnim poslovima sa inostranstvom. // > 52D67?2$'?/ 7?C/ 2ni reguliu organizaciono9statusna pitanja i pitanja re#ima obavljanja delatnosti. /// > B7$?7&'?/ 2B/D7E/ Bankarski obiaji su znaajni izvori autonomnog bankarskog prava. 2biaji mogu biti nacionalnog i me unarodnog prava. /; > 25FC/ U'G2;/ 52'G2;7$E7 2pte uslove poslovanja stvaraju banke( a jo e!e udru#enja banaka u jednoj zemlji. ; > C/5'?/ / "2&=UG7&$/ UH2;2&/ 'koro svi ugovori su tipski i formularni( stvaraju ih same banke i njihove asocijacije. 'U5'/D/E7&$/ /6;2&/ B7$?7&'?2H 5&7;7 pravila privrednog (poslovnog i gra anskog) prava .IZVORI PRAVA U EU &azvoj )U se odvijao u etapama. $ajpre su bile osnovane )vropska ekonomska zajednica( )vropska zajednica za ugalj i elik i )vropska zajednica za atomsku energiju. "uzija ovih zajednica je rezultirala stvaranjem )vropske zajednice( a zatim i )U. 6ajednica se obavezala odredbama &imskog ugovora da !e osnovni cilj ujedinjenja biti uspostavljanje zajednike trgovine i ekonomske i monetarne unije. Eedinstvenom regulativom se na jedinstven nain preure uje postoje!a nacionalna bankarska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu )U. $isu stavljeni van snage niti ukinuti postoje!i nacionalni zakoni i drugi propisi ve! se isti me usobno harmonizuju. Unutar )U stvorio se koherentan zaseban pravni sistem koji je odvojen i razliit od me unarodnog sistema prava. Direktive )U su osnovni pravni akti jedinstvene pravne regulative evropskog jedinstvenog tr#ita. 2dredbe ovih direktiva su inkorporirane u nacionalne zakone lanica )U% 3. direktiva saveta )U **+*,-+)). o uskla enosti ekonomskih( pravnih( upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja bankarske i dilersko9brokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija 4. direktiva saveta )U ,I+@33+)JH o liberalizaciji slobodnog kretanja kapitala i uskla enosti pravnih i upravnih akata koji se odnose na oficijelne uesnike (2H7J9e) u transakcijama kapitalom i :2;( kao i oblasti zajednikih ulaganja <. direktiva saveta )U ,@+@<I+)JH o knjigovodstvu( zavrnom raunu i konsolidovanom bilansu banaka i drugih finansijskih institucija B. direktiva saveta )U ,A+@B@+)). o uskla enosti ekonomskih( pravnih( upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja bankarske i dilersko9brokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija I. direktiva saveta )U ,A+@B*+)). o koeficijentu solventnosti banaka i drugih finansijskih institucija @. direktiva saveta )U A3+<-,+)). o spreavanju kori!enja finansijskih sistema u svrhu pranja novca *. direktiva saveta )U A@+<+)). o adekvatnosti kapitala za investicione i kreditne institucije ,. direktiva saveta )U 4---+34+). koja regulie pravila poslovanja za banke A. direktiva saveta )U 4--3+4B+). o reorganizaciji i prestanku kreditnih institucija

6ahvaljuju!i implementaciji ovih direktiva bankarska delatnost je na nacionalnom nivou ograniena samo na kreditno9depozitnu funkciju( dok bankarska delatnost na svim drugim finansijskim tr#itima( a pre svega na tr#itu novca( deviza i kapitala postala nadnacionalna i jedinstvena. !.BAZELSKI KOMITET I BAZELSKI SPORAZUM I " II Bazelski komitet za bankarski nadzor je ?omitet organa kontrole nad bankama( koji su osnovali guverneri centralnih banaka Hrupe 3- (H93-) zemalja 3A*I. godine. 2bino se sastajeu Banci za me unarodna poravnanja u Bazelu (B/')( gde se nalazi njegov sekretarijat. B/' je banka u vlasnitvu centralnih banaka kojima pru#a usluge i njene prostorije se esto koriste za me unarodne sastanke finansijskih zvaninika. Bazelski komitet je osnovan u cilju objedinjenja bankarske regulative velikih finansijskih centara koji je nastao kao odgovor na globalizaciju bankarskih aktivnosti. .iljevi Bazelskog komiteta su% 3. promovisanje i unapre enje stabilnosti finansijskog sistema 4. sigurnost poslovanja banaka <. minimalni standardi kapitala B. konzistentnost supervizije (opti principi supervizije) 5reporuke ovog ?omiteta nisu bila u poetku pisana pravila koja bi predstavljala pravila zvanine pravne institucije( one su bile materijal koji je davao iroke smernice za politiku koju organi nadzora u svakoj zemlji mogu da koriste za utvr ivanje politike kontrole koju primenjuju. ;e!ina preporuka Bazelskog komiteta pretoena i pravno formalizovana kroz direktive )U. $eki materijali koji se donose na sednicama Bazelskog komiteta( kao to je Dogovor o kapitalu (.apital 7ccord) i ?ljuni principi (.ore 5rinciples)( sainjeni su sa oekivanjem da ih organi nadzora irom sveta dosledno primenjuju. Da bi se unapredila konzistentnost u primeni $ovog 'porazuma irom sveta( Bazelski komitet za bankarski nadzor je formirao Hrupu za primenu sporazuma (7/H) i Hrupu za kapital (.C"). 'porazum !e se dogra ivati i posle primene Bazela // da bi se od#ao korak s razvojem novih tr#ita i napredak u praksi upravljanja kapitalom. Hrupa za kapital je odgovorna za razmatranje sutinskih izmena $ovog sporazuma i njegove interpretacije( a Hrupa za primenu sporazuma je zadu#ena za razmenu informacija izme u nacionalnih kontrolora o poteko!ama u praktinoj primeni Bazela // i o strategijama koje oni primenjuju da reavaju ova pitanja. $eophodna je bliska saradnja ove dve grupe. #.OSNIVA$I I OSNIVA$KI KAPITAL BANKE Banka se u naem pravu osniva samo u organizacionoj formi akcionarskog drutva. 2snivai banke mogu biti pravna i fizika lica. 5ored doma!ih( u ulozi osnivaa se mogu javiti i strana pravna i fizika lica( uz potovanje principa uzajamnosti (reciprociteta). 5rvenstveno se ceni bonitet osnivaa. 6a doma!a i strana pravna lica ocenjuje se profitna( finansijska i operativna stabilnost( poslovna reputacija a za fizika lica se ocenjuje imovinsko stanje i poslovna reputacija. 2snivai mogu pristupiti osnivanju samo sopstvenim novanim sredstvima to podrazumeva da se ona ne sastoje od pozajmljenih novanih sredstava. 2baveza je osnivaa da u postupku dobijanja dozvole za osnivanje banke( ukoliko do e do promene podataka koji se dostavljaju( odmah i bez odlaganja obavesti $arodnu banku i da joj odmah dostavi nove podatke. =inimalan iznos novanog dela osnivakog kapitala( poetan osnovni kapital banke kao akcionarskog drutva( ne mo#e biti manji od 3-.---.--- evra u dinarskoj protivvrednosti( prema zvaninom srednjem kursu na dan uplate. $enovani deo uloga osnivaa se izra#ava u novcu na osnovu procene. (6akon o privrednim drutvima) 6a osnivaki kapital( kao poetni osnovni kapital banke( va#i princip ouvanja vrednosti osnovnog kapitala. 2snivai banke ne mogu povlaiti sredstva ulo#ena u osnivaki kapital banke. 1%.OSNIVA$KI AKT I STATUT BANKE

2snivanje banke zapoinje donoenjem osnivakog akta banke. Donoenjem ovog akta banka jo ne nastaje kao pravno lice( ona !e to postati tek upisom u registar. Banka je u postupku osnivanja i nalazi se u stanju 0preddrutva1. 2snivakim aktom se ure uju najznaajnija pitanja za samo osnivanje( ali i za organizaciju i poslovanje banke. 6akon > obavezna sadr#ina akta o osnivanju banke% 3. poslovno ime i sedite pravnog lica osnivaa banke( odnosno ime i prebivalite fizikog lica osnivaa banke 4. poslovno ime i sedite banke <. iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u novanom i nenovanom obliku( kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu B. rok do kog su osnivai banke du#ni da uplate novana sredstva( odnosno nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke I. prava( obaveze i odgovornosti osnivaa banke @. broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja( vrste i klase akcija koje je banka ovla!ena da izda( kao i prava iz akcija svake klase *. poslove koje banka obavlja ,. nain pokri!a gubitka banke A. nain reavanja sporova izme u osnivaa banke 3-. prava osnivaa banke u sluaju statusnih promena 33. ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem banke Dodatni elementi ulaze u fakultativnu sadr#inu akta o osnivanju. 5ored akta o osnivanju banka mora imati i statut. 'tatut je opti akt kojim se detaljno ure uje pravni status banke( njena organizacija( upravljanje i poslovanje. 'labije je pravne snage od akta o osnivanju( statut je nakon osnivanja praktino najva#niji opti akt za rad i poslovanje banke. 'tatut banke > obavezna sadr#ina% 3. organizaciju i nain poslovanja banke 4. pitanja o kojima odluuje skuptina banke <. pitanja o kojima odluuju drugi organi banke( sastav i postupak odluivanja ovih organa( kao i mandat lanova tih organa B. mere i odgovornost organa banke za obezbe enje likvidnosti i solventnosti banke I. prava( obaveze i odgovornost lanova upravnog i izvrnog odbora banke i drugih lica sa posebnim ovla!enjima i odgovornostima utvr enih statutom banke @. ovla!enje za potpisivanje i zastupanje banke *. nain vrenja unutranje kontrole i unutranje revizije banke ,. podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i nain postupanja s tim podacima i ispravama 'tatut mo#e ukljuiti i druge elemente i oni predstavljaju fakultativnu sadr#inu. 11.POSTUPAK OSNIVANJA BANKE 5ostupak osnivanja banke se odvija pred $arodnom bankom. $a postupak osnivanja banke primenjuju se odredbe zakona kojim se ure uje opti upravni postupak. $arodna banka u postupku osnivanja odluuje reenjem koje je konano. 5rotiv donetog reenja mo#e se voditi upravni spor( ali tu#ba protiv ovog reenja ne mo#e spreiti niti odlo#iti njegovo izvrenje. 5ostupak osnivanja banke se odvija u dve faze. 5rva faza je podnoenje zahteva za preliminarno odobrenje i on se naziva postupak za preliminarno odobrenje za osnivanje banke. Druga faza je postupak za dobijanje dozvole za rad. 2ba postupka se vode samostalno i u svakom se donosi od strane $arodne banke posebno reenje( kojim se odobrava( odnosno odbija ili odbacuje podneti zahtev za svaku fazu postupka. 12.POSTUPAK ZA PRELIMINARNO ODOBRENJE ZA OSNIVANJE BANKE $akon zakljuenja ugovora o osnivanju( osnivai banke podnose $arodnoj banci zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke( uz koji prila#u% 3. podatke o osnivaima banke( iznosu njihovih uloga i broju( vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiu 4. osnivaki akt i predlog statuta banke <. izjavu da !e novani deo osnivakog kapitala uplatiti na privremeni raun kod $B'

B. izjavu da !e nenovana sredstva preneti u osnivaki kapital banke I. podatke o svim licima koja !e imati ue!e u banci i o osnovu tog ue!a @. imena predlo#enih lanova upravnog i izvrnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji( iskustvu i poslovnoj reputaciji *. predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke ,. predlog procedura za upravljanje rizicima i za unutranju kontrolu banke A. dokaz da je nadle#no regulatorno telo dr#ave porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora ue!e u osnivanju banke u &epublici 'rbiji ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te dr#ave ako se banka osniva kao zavisno drutvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole( odnosno nadzora ovog regulatornog tela 3-. dokaze o ispunjenosti posebnih uslova ako je osniva banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole odnosno nadzornog tela dr#ave porekla $arodna banka mo#e zahtevati da joj osnivai banke dostave i druge podatke i dokumente. $arodna banka je du#na da u roku od A- dana od prijema urednog zahteva( oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost za dobijanje reenja o davanju preliminarnog odobrenja za osnivanje banke. 2 zahtevu za dobijanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke guverner $arodne banke donosi reenje koje je konano. 2vim reenjem podneti zahtev se mo#e odbiti( odbaciti odnosno odobriti. Ukoliko se u navedenom postupku utvrdi da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi potrebni za osnivanje banke( done!e se reenje kojim se odbija zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke. $arodna banka uvek !e odbiti zahtev osnivaa ako u ovom postupku utvrdi da% 3. osnivaki akt i predlo#eni statut banke nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima 4. predlo#eni lan upravnog ili izvrnog odbora banke nema odgovaraju!e kvalifikacije ili iskustvo( odnosno dobru poslovnu reputaciju <. lice koje bi steklo ue!e u banci ne ispunjava uslove za to sticanje B. predlo#eni program aktivnosti banke( plan poslovne politike i procedure za upravljanje rizicima i za unutranju kontrolu nisu odgovaraju!i I. vlasnika i upravljaka struktura banke ne omogu!ava efektivnu kontrolu boniteta zakonitosti poslovanja banke ili odgovaraju!u spoljnu odnosno unutranju reviziju u banci @. struktura bankarske grupe iji bi lan postala banka nije transparentna ili ne omogu!ava nesmetano vrenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ove grupe ili odgovaraju!u spoljnu odnosno unutranju reviziju 2snivai kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbijen ili odbaen ili je dato preliminarno odobrenje prestalo da va#i ne mogu ponovo podneti ovaj zahtev u roku od jedne godine od dana odbacivanje ili odbijanja tog zahteva( odnosno prestanka va#enja preliminarnog odobrenja. ?ada se u postupku utvrdi da su svi zakonski uslovi za osnivanje banke ispunjeni guverner $arodne banke donosi reenje kojim se usvaja zahtev osnivaa i daje preliminarno odobrenje za osnivanje. 5osle prijema obavetenja $arodna banka razmatra ponovno ispunjenost ali sada naknadno dostavljenih podataka i ukinu!e re#enje o davanju preliminarnog odobrenja ako vie nisu ispunjeni uslovi za davanje tog odobrenja. 2snivai banke su du#ni da najkasnije u roku od @- dana od dana dobijanja reenja o davanju preliminarnog odobrenja( $arodnoj banci podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke. U sluaju da osnivai banke zahtev za izdavanje dozvole ne podnesu u roku od @- dana( preliminarno odobrenje prestaje da va#i. 5ostupak osnivanja banke u svojoj prvoj fazi traje relativno dugo (A-K@- dana) i zahteva od osnivaa dodatno anga#ovanje za drugu fazu postupka( podnoenje zahteva za dobijanje dozvole za rad. 6bog toga je zakonodavac omogu!io da nakon dobijanja preliminarnog odobrenja a pre upisa u registar privrednih subjekata osnivai mogu( u ime banke u osnivanju obavljati pojedine poslove. U periodu do dobijanja dozvole za rad mogu se obavljati samo poslovi koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis u registar.

13.DOZVOLA ZA RAD $akon zavretka prve faze postupka osnivanja banke i dobijanje reenja o davanju preliminarnog odobrenja( osnivai banke moraju u roku od @- dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja da $arodnoj banci podnesu zahtev za dobijanje dozvole za rad banke. Ujedno sa podnetim zahtevom osnivai banke su obavezni da dostave% 3. dokaz o uplati novanog dela osnivakog kapitala( kao i dokaz o prenosu nenovanih sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava 4. dokaze o tome da su obezbedili% odgovaraju!i poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke( da taj prostor ispunjava zakonom utvr#ene uslove to se tie tehnike opremljenosti( zatite na radu i zatite i unapre enja #ivotne sredine( kao i da taj prostor i ta oprema omogu!i pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vrenje kontrolne funkcije $arodne banke <. dokaz o tome da su anga#ovali spoljnog revizora banke sa liste $arodne banke B. podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke 2 zahtevu $arodna banka odluuje u roku od <- dana od prijema urednog zahteva. Huverner $arodne banke donosi reenje o izdavanju dozvole i ono se objavljuje u 0'lu#benom glasniku &'1. Ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za dobijanje dozvole za rad( $arodna banka 'rbije donosi reenje kojim mo#e da odbaci ili odbije zahtev za izdavanje dozvole. 2snivai( pravna i fizika lica koja nisu uspela sa zahtevom za dobijanje dozvole za rad( ne mogu ponovno podneti zahtev za preliminarno odobrenje osnivanja banke u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva. 14.OSNIVA$KA SKUPTINA I UPIS U REGISTAR 2snivaka skuptina banke mo#e se odr#ati tek po prijemu reenja $arodne banke o izdavanju dozvole za rad banke. 2d trenutka prijema ovog reenja osnivaka skuptina banke se mora odr#ati najdocnije u roku od narednih <- dana. 2snivaku skuptinu ine osnivai banke( a svoje pravo glasa na osnivakoj skuptini osvaruju srazmerno visini svog uloga. $a osnivakoj skuptini banke donosi se statut banke( bira predsednik i lanovi upravnog i izvrnog odbora banke( usvajaju programi aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi se odluka o prvom izdavanju akcija. 2dluke o ovim pitanjima se donose dvotre!inskom ve!inom glasova osnivaa. 2snivai banke du#ni su da akte usvojene na osnivakoj skuptini dostave na saglasnost $B' i roku od I dana od dana njihovog usvajanja. $arodna banka potom odluuje o davanju saglasnosti na navedene akte i to u roku od @- dana od njihovog prijema. $akon dobijanja reenja od $arodne banke osnivai podnose prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata. Upisom banka stie svojstvo pravnog lica. 5rijavu za upis u registar osnivai su du#ni podneti u roku od <- dana od dana dobijanja saglasnosti na akte usvojene na osnivakoj skuptini. Uz prijavu za upis u registar privrednih subjekata osnivai banke( odnosno lice koje su oni ovlastili( podnose% 3. dokaz o identitetu osnivaa 4. ugovor o osnivanju banke i statut <. dokaz da osnivai banke sredstva u nenovanom obliku prenose u osnivaki kapital banke B. procenu ovla!enog procenjivaa nenovanog uloga osnivaa I. druge isprave u skladu sa propisima o upisu u registar privrednih subjekata 5ored navedenih dokumenata prila#u se i% 3. reenje o izdavanju dozvole za rad 4. saglasnost $arodne banke na Ugovor o osnivanju i statut <. miljenje na odluku o imenovanju direktora odnosno v.d. banke koje daje $arodna banka

U registar privrednih subjekata mora se upisati i svako pove!anje i svako smanjenje akcionarskog kapitala i to u roku od 3- dana od nastanka promene. U svoj naziv koji u registar privrednih subjekata upisuje( banka mo#e da unese elemente koji detaljnije oznaavaju poslove kojima se bavi( depozitna( hipotekarna( zalo#na banka. 5o zavretku procesa registracije nadle#ni organ za registraciju privrednih subjekata donosi &eenje o upisu banke u registar privrednih subjekata. 2snivai banke su du#ni da u roku od I dana od prijema reenja isto dostave $arodnoj banci. 15.O KAPITALU BANKE UOPTE 6a poslovanje banke kao depozitno9kreditne institucije( od izuzetnog znaaja je kapital s kojim ona raspola#e( delom njen sopstveni a delom kapital kojim ona raspola#e na osnovu ugovora sa njenim klijentima. ?apital banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala. 5ored toga $B' mo#e da propie i druge oblike kapitala. 5rema zakonu( banka je du#na da odr#ava propisani iznos kapitala radi stabilnog i sigurnog poslovanja( odnosno radi ispunjenja obaveza poveriocima. Cokom svog poslovanja banka je du#na da obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 3-.---.--- evra prema zvaninom srednjem kursu. $ain izraunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke izraunava se prema metodologiji koju propisuje $arodna banka. 16.PRAVILA O KAPITALU PREMA ME&UNARODNIM STANDARDIMA ?apital banke se definie kroz prizmu adekvatnosti kapitala. =e unarodni standardi adekvatnosti kapitala nastali su radom Bazelskog komiteta za bankarski nadzor. 5otreba uvo enja ujednaenosti nivoa kapitala banaka na me unarodnom planu proizala je iz bankarske krize ,-9 ih godina prolog veka. Bazelski komitet za bankarski nadzor je 3A,,. godine doneo akt pod nazivom 0Basel .apital 7ccord1( poznat kao Bazel /. 6emlje lanice Bazelskog komiteta o bankarskom nadzoru 3A,,. usaglasile su metodu obezbe ivanja adekvatnosti kapitala banaka. U obliavanju pravila veliku ulogu je odigrala )vropska zajednica. Basel .apital 7ccord je donesen kao preporuka Bazelskog komiteta( a unutar )6 standardi koji se odnose na kapital dobili su pravnu formu kroz niz Direktiva. 5ostoji niz pitanja na koja ni Direktive ni Bazel / nisu dali jasan odgovor. 2ve nedoreenosti u donetoj regulativi mogle bi izvriti pritisak kroz zahtev banaka da se reguliu u nacionalnim zakonodavstvima. Bazel / i )vropska direktiva prihvatile su stopu od ,L za adekvatnost kapitala( kao stopu optere!enja kapitala pri izlo#enosti rizicima. ?apital se definie kao jedinstvo dva njegova dela. 5rvi deo ini osnovni kapital (akcionarski kapital koji se sastoji od stalnog kapitala akcionara i predstavljenih rezervi koje se stvaraju ili odr#avaju na osnovu rezervisanja zadr#ane zarade i drugih vikova. Drugi deo kapitala ini dodatni kapital koji se sastoji od upla!enog dela akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke( njihovih premija( rezervi za opte bankarske rizike i subordiniranih obaveza. &azvoj bankarskog poslovanja i novi zahtevi za upravljanje rizikom( zahtevali su revidiranje dotadanjeg sporazuma. U junu 3AAA. godine Bazelski komitet je objavio predlog za zamenu 'porazuma iz 3A,,. godine( pod nazivom $ovi Bazelski 'porazum o kapitalu (Bazel //). &azlog za donoenje novog sporazuma bila je potreba za vie fleksibilnosti i osetljivosti za rizik. 5aralelna primena starog i $ovog sporazuma za procenu adekvatnosti kapitala poinje januara 4--@. godine( a kompletna primena $ovog 'porazuma poinje 4--*. godine u zemljama lanicama( a ostale zemlje mogu i kasnije. 'truktura $ovog sporazuma je postavljena na tri osnovna stuba koji zajedno ine funkcionalnu celinu. Bazel // se sastoji od slede!ih stubova. / stub > zahtev za minimalnim kapitalom (minimum capital reMuirement) // stub > proces pregleda kontrole (supervisorN revieO process) /// stub > tr#ina disciplina (market discipline)

'tubovi jedan drugog pojaavaju i zajedno treba da doprinesu sigurnosti i zdravlju finansijskog sistema. 1 .KAPITAL BANKE PREMA ZOB ?apital banke prema odredbama 62B ine osnovni i dopunski kapital( kao i drugi oblici kapitala koje propie $arodna banka. 2snovni kapital banke ine% upla!eni deo akcionarskog kapitala po osnovu obinih i prioritetnih akcija( osim prioritetno kumulativnih akcija emisiona premija po osnovu obinih i prioritetnih akcija banke( osim prioritetnih kumulativnih akcija sve vrste rezervi banke koje su formirane na teret dobiti nakon njenog oporezivanja( izuzev rezervi iz dobiti za procenjene gubitke koji nastaju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki deo neraspore ene dobiti iz ranijih godina i iz teku!e godine po godinjem raunu banke za koji je skuptina banke odluila da !e biti raspore en i okviru osnovnog kapitala Dopunski kapital banke ine% upla!eni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke deo revalorizovane rezerve koji se odnosi na osnovna sredstva i ue!e u kapitalu banke rezerva iz dobiti za opte bankarske rizike subordinirane obaveze Banka je du#na da u svom poslovanju obezbedi kapital banke uvek bude u visini koja nije manje od dinarske protivvrednosti 3-.---.--- evra prema zvaninom srednjem kursu. 2snovni kapital ima dvojaku funkciju. 5rva je da predstavlja sredstva za poslovanje banke( a druga da predstavlja svojevrsni garantni fond za poverioce. Banka je du#na da radi stabilnog i sigurnog poslovanja( odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima( pokazatelj adekvatnosti odr#ava na propisanom nivou. 5okazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos izme u kapitala i rizine aktive banke. &izina aktiva banke je zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomno#enih ponderima kreditnog i tr#inog rizika. $arodna banka mo#e odrediti da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude ve!i od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke( utvrdi da su vrsta i stepen rizika kojima se banka u poslovanju izla#e ve!i od dozvoljenih. 6abrana( odnosno ogranienja u pogledu raspodele dobiti( nastaju uvek kada banka% 3. svoju likvidnost ne odr#ava u skladu sa propisima $B' 4. zbog te raspodele ne bi mogla da odr#ava svoju likvidnost u skladu sa propisima $B' <. nije otklonila slabosti i nedostatke koje joj je nalo#ila $B' u vezi sa nepravilnim iskazivanjem poslovnih promena i drugih doga aja( a koji mogu uticati na bilans uspeha B. nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti I. $B' to odredi svojom korektivnom merom 1!.POSEBNA PRAVILA O STICANJU AKCIJA BANKE 7kcionari kao lanovi banke na osnovu svojih uloga stiu odgovaraju!e akcije banke (pravila vezana za :2;( 6akon o privrednim drutvima). $itav je svaki pravni posao iji je predmet davanje kredita( avansa( jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija te banke( lica koje u njoj ima ue!e ili podre enog drutva te banke( kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbe enim na ovaj nain. 'va lica( doma!a i strana( pravna i fizika koja #ele da steknu akcije sa pravom glasa koje im donose glasaka prava poev od IL moraju prethodno podneti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje $arodne banke. $arodna banka donosi reenje o davanju saglasnosti u roku od @- dana od dana podnoenja urednog zahteva. 5od sticaocem se smatra ne samo neposredni sticalac ve! i sva lica koja su sa njim povezana imovinskim i upravljakim vezama.

U postupku dobijanja saglasnosti $arodne banke ukoliko ne ispunjavaju propisanje uslove( odnosno prestanu da ispunjavaju uslove( $arodna banka !e doneti reenje kojim se njihov zahtev odbija odnosno ukida doneto reenje. ?ako bi se vrila kontrola sticanja akcija sa pravom glasom( banka je du#na da najmanje jednom godinje( kao i na njen zahtev( obavetava $arodnu banku o identitetu svih lica koja imaju ue!a u banci. 1#'2%.STICANJE SOPSTVENI( AKCIJA 'opstvene akcije su akcije iji je vlasnik samo akcionarsko drutvo koje ih je izdalo. 2ne nisu posebna vrsta ili klasa akcija nego je tu re o bilo kojoj vrsti ili klasi akcija iji je imalac samo akcionarsko drutvo koje ih je izdalo. 5ri ure ivanju re#ima sopstvenih akcija moraju se potovati dva osnovna naela akcionarskog drutva i to naelo da se u drutvo mora uneti ceo upisani osnovni kapital i naelo ouvanja vrednosti osnovnog kapitala. U praksi se deava da drutvo otkupljuje sopstvene akcije iz razloga odr#avanja sopstvenog kapitala( skoro redovno to znai da drutvo ima poteko!e u poslovanju i na taj nain se blokira deo kapitala. &e#im sticanja sopstvenih akcija restriktivno je utvr en i u 6akonu o bankama. Banka ne mo#e sticati sopstvene akcije upisom. Ca zabrana naelno va#i i za naknadno sticanje sopstvenih akcija na sekundarnom tr#itu( osim u izuzetnim sluajevima. 'opstvene akcije banka mo#e sticati samo sredstvima iz dobiti banke. 6a sticanje sopstvenih akcija banke je du#na da prethodno pribavi saglasnost $arodne banke. Banka je du#na da otu i sopstvene akcije u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja( a ako to u navedenom roku ne uini( du#na je da sopstvene akcije povue i poniti. Co va#i za sve sopstvene akcije bez obzira na nain sticanja. 21.O RIZICIMA UOPTE &izik je injenica ija realizacija ima direktan ili indirektan uticaj na rezultate i celokupni polo#aj subjekata koji su mu izlo#eni. &izik na finansijskom tr#itu u fokusu banke odvojen je od rizika sa kojima se banka svakodnevno u svom poslovanju suoava (kreditni rizik( rizik likvidnosti( tr#ini rizik). 'istem rizika je postao stvarnost( odra#ava se banke( na cene( na celokupnu ekonomiju( a meri i iskazuje razliitim pokazateljima. 'a aspekta rizika banke svaka neizvesna injenica u bankarskom poslovanju predstavlja rizik. &izik mo#emo odrediti kao verovatno!u gubitaka (smanjenje dobiti) nastalu kao rezultat dejstva neizvesnih doga aja u poslovanju banke. 'pecifinost delatnosti banaka zahteva da se odnos prema riziku postavi kao skup aktivnosti koje su zajednike prema svakom njegovom pojavnom obliku. Co su% 5rocena rizika (verovatno!a da !e nastati( mogu!a veliina) Hrupisanje rizika radi njegove objektivne procene ?ontrola rizika (izbegavanje rizika( zadr#avanje rizika) 5renos rizika 2siguranje rizika 5rema 6akonu o bankama &' banke se obavezuju da identifikuju( mere i procenjuju rizike kojima su izlo#ene u svom poslovanju i da upravljaju tim rizicima (posebna organizaciona jedinica). 7kti koji definiu i odre uju navedene procedure imaju obaveznu sad#inu u kojoj se nalaze% 3. odredbe kojima se obezbe uje funkcionalna i organizaciona odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke 4. procedure za identifikovanje( merenje i procenu rizika <. procedure za upravljanje rizicima B. procedure kojima se obezbe uje kontrola i dosledna primena svih unutranjih procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima I. procedure za redovno izvetavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju rizicima

10

22.RIZIK LIKVIDNOSTI I KREDITNI RIZIK 2dr#avanje likvidnosti je propisano kao zakonska obaveza banke. 'matra se da je banka nelikvidna ako nema dovoljno novanih sredstava da svoje dospele obaveze izmiri u utvr enim rokovima. &izik likvidnosti je rizik mogu!nosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava dospele obaveze. Banka je obavezna da svojom imovinom i obavezama upravlja na nain koji !e omogu!iti da u svakom momentu ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava svoje obaveze (solventnost) 'vaka banka mora imati adekvatne sisteme za merenje( pra!enje i kontrolisanje rizika likvidnosti. $ajznaajniji bankarski posao je kredit. 5rivredni subjekti i gra ani se velikim delom koriste kreditima u zadovoljavanju svojih potreba. U funkciji kreditiranja se nalazi novac koji je banka primila na osnovu bankarskog novanog depozita i uloga na tednju i novac koji se kod banke nalazi kra!e ili du#e vreme za potrebe platnog prometa. 7nga#ovana kreditna sredstva podle#u kreditnom riziku. ?reditni rizik se definie kao rizik mogu!nosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvrenja obaveza du#nika prema banci. ?reditni rizik je rizik da potra#ivanja ne mogu biti realizovana na dan dospe!a po njihovoj punoj knjigovodstvenoj vrednosti. 2n izra#ava privremenu ili trajnu nemogu!nost du#nika da u ugovorenom roku ispuni obavezu ili je u tom roku samo delimino ispuni. ?reditni rizik se naje!e odnosi na zajmove( ali se javlja i kod drugih kreditnih instrumenata (hartija od vrednosti). &azvijena tr#ita pru#aju savrenije metode analize rizika i posebne institucije se bave tom analizom te stvaraju i ve!e mogu!nosti zatite od rizika. 5rema zakonu o bankama postoji obaveza banaka da kreditni rizik identifikuju( mere i procenjuju prema kreditnoj sposobnosti du#nika i njegovoj urednosti u izvravanju obaveza prema banci( kao i prema kvalitetu instrumenata obezbe enja potra#ivanja banke. 5ored navedene obaveze( banka mora da obrauna i izdvoji rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilasnih stavki. 23.KAMATNI) DEVIZNI I OPERATIVNI RIZICI Uvo enje promenljive kamatne stope( fluktuiraju!eg deviznog kursa( stvorilo je uslove za inflaciju i to su faktori koji su doprineli stvaranju neizvesnijeg i rizinijeg okru#enja. 5oslovanje banke se suoilo sa potpuno novim rizicima > rizik kamatne stope( rizik deviznog kursa( vanbilansni rizik i dr. &izik kamatne stope odra#ava neizvesnost u pogledu prihoda banke zbog eventualnih promena kamatne stope. 5romene kamatne stope direktno utiu na prihode i trokove banke( sve banke su neminovno izlo#ene ovoj vrsti rizika. Devizni rizik postaje dominantan rizik prevenstveno u oblasti me unarodne razmene. Devizni rizik je rizik od promene u imovini( prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva. Dejstvu ovog rizika su izlo#eni svi subjekti jednog drutva. Banka treba aktima da propie politike i procedure koje !e omogu!iti identifikovanje i upravljanje ovim rizicima. 5ored ovih rizika banka je u svom poslovanju izlo#ena i tr#inom riziku( riziku zemlje porekla i dr. 2perativni rizik je mogu!nost nastanka negativnog efekta na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih( neodgovaraju!ih unutranjih procedura i procesa neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima kao i usled nepredvidivih eksternih doga aja. 24.RIZICI IZLO*ENOSTI BANKE Banka je du#na da se pridr#ava pravila obuhva!enim rizikom izlo#enosti banke. &izik izlo#enosti banke se odnosi na izlo#enost banke jednom licu ili na grupu povezanih lica i na lica povezana sa bankom. 5ovezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od slede!ih uslova%

11

3. da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica povezana tako da jedno od njih ima ue!e u drugom pravnom licu 4. da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica me u kojima ne postoji odnos me usobnog ue!a( povezana tako da postoji mogu!nost da se usled pogoranja ili poboljanja finansijskog polo#aja jednog lica pogora ili pobolja finansijski polo#aj drugog ili drugih lica a $B' proceni da postoji i mogu!nost prenosa gubitka( dobiti ili kreditne sposobnosti <. da su pravno i fiziko lice povezani tako da je fiziko lice punomo!nik pravnog lica B. da su dva ili vie pravnih i fizikih lica povezana tako da je fiziko lice lan upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica I. da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica povezana tako da su lanovi porodice fizikog lica lanovi upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica @. da su lanovi porodice fizikih lica koja su lanovi upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovla!enjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno lanovi upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovla!enjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica /zlo#enost banke prema jednom licu je ukupan iznos potra#ivanja i vanbilasnih stavki koji se donosi na to lice ili grupu povezanih lica. ;elikom izlo#eno!u banke smatra se kredit odnosno drugo potra#ivanje i garancija koji su dati jednom licu odnosno grupi povezanih lica koji je ve!i od 3-L kapitala banke. (najve!a > 4IL) U okviru rizika izlo#enosti banke pored izlo#enosti jednom licu ili grupi povezanih lica zakon regulie izlo#enost banke prema licima povezanim sa bankom. U taj krug lica spadaju% 3. lanovi bankarske grupe u kojoj je banka 4. lanovi upravnog i izrnog odbora banke( lanovi organa upravljanja i rukovo enja lana bankarske grupe u kojoj je banka( zaposleni u banci( kao i lanovi porodice tih lica <. lica sa ue!em u banci i licima koja su lanovi bankarske grupe u kojoj je banka( kao i lanovi porodice ovih lica B. pravna lica u kojima lica iz bankarske grupe u kojoj banka odnosno lanovi organa banke imaju kontrolno ue!e Ukupan iznos velikih izlo#enosti banke zbirno ne mo#e biti manji od B--L niti ve!i od ,--L kapitala banke. 25.RAZVOJ ODNOSA KLIJENT + BANKA Ubrzan privredni razvoj( jaanje subjekata koji su uestvovali u privrednom razvoju( pove!ao je broj klijenata i otvorio nove zadatke banke u gradnji odnosa sa klijentima. U poetku to je bio odnos koji se gradio na depozitno9kreditnoj relaciji( da bi dosegao nivo koji se temelji na potpunom poverenju klijenta u banku u pogledu njenih mogu!nosti da se stara o novcu klijenta koji se nalazi kod nje u depozitu. 2vi odnosi su se dalje razvijali u pravcu razvijenih i razu enih konsultantskih i bankarsko uslu#nih delatnosti. $a odnos banke i klijenta uicala u i kretanja i aktivnosti na finansijskom tr#itu uopte. 5rotiv pranja novca( konvencija U$ poznata pod nazivom 0Beka konvencija1 prihva!ena 3A,,. godine. ;eliki znaaj za uvo enje procedura i standarda u banke kao mere u borbi protiv pojave pranja novca dao je i Bazel /. 'avet evropske zajednice doneo je posebnu direktivu u cilju zatite finansijskog sistema od pojave pranja novca 3AA3. godine. 2vi pravni okviri za borbu protiv pranja novca kasnije i protiv finansiranja terorizma( znaili su nove odnose i nova pravila u odnosu klijent > banka. 26.KLIJENT I NJEGOV ODNOS SA BANKOM U odnosu klijent > banka( pod klijentom se podrazumevaju sva lica koja su po osnovu razliitih usluga banke u odnosu sa bankom. ?lijenti banke su mnogovrsni( druge banke ili druge finansijske organizacije( drugi privredni subjekti( privredna drutva( fizika lica i sl.

12

?lijenti banke se mogu odrediti prema razliitim kriterijumima zavisno od vrste poslova koje sklapaju sa bankom( zavisno od svog pravnog statusa( sedita odnosno prebivalita klijenata u odnosu na sedite banke i dr. 6akon o bankama% ?lijent je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje se obratilo bance radi lakeg kori!enja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala. 2snovna karakteristika odnosa banke sa klijentom je da je to ugovorni odnos. 2n nastaje( razvija se i prestaje u skladu sa saglasno!u volja koje obe strane ugovorno reguliu. ;rsta ugovornog odnosa odre uje ovaj odnos. 6bog raznovrsnosti usluga koje banka nudi i velikog broja klijenata( ovaj odnos se gradi na osnovu unapred utvr enih pravila za svaki od eventualnih ugovornih odnosa koji bi mogao nastati. 2pti uslovi poslovanja su izraz naela slobode ugovaranja( a radi ujednaavanja i standardizovanja sopstvenog poslovanja veoma su znaajni. Cipski i formularni ugovori ubrzavaju poslovanje. ?lijenti imaju izbor prihvatanja uslova (bazirani prete#no na interesu banke). 5ored ugovornih obaveza koja banka mora ispuniti( zakonom su utvr ene druge obaveze prema klijentu% zatita klijenata obaveza objavljivanja optih uslova poslovanja jedinstven nain obrauna i objavljivanja trokova obavetavanje klijenata 2 .ZATITA KLIJENTA 6atita klijenta prema 6akonu o bankama &' ure ena je sa dva aspekta. 5rvi se odnosi na pravo klijenta banke da pristupa svim podacima na koje ima pravo povodom zakljuenog ugovora sa bankom i u skladu sa optim pravilima poslovanja banke. 'voje pravo ostvaruje putem zahteva za pristup dokumentima i banka je du#na da takav zahtev usvoji i klijentu obezbedi pristup. Drugi aspekt je ure en tako da banka slobodno odluuje o izboru klijenta( odnosno sa kojim klijentom !e zakljuiti ugovor. 'vojim pravom izbora banka titi svoje poslovanje i ve! postoje!e klijente. $arodna banka je ovla!ena da propie bli#e uslove i nain ostvarivanja procedure utvr ivanja prihvatljivosti klijenata. Huverner $arodne banke je doneo 2dluku o minimalnoj sadr#ini procedure 0Upoznaj svog klijenta1. 2dluka je doneta radi otklanjanja rizika koji mo#e nastati kao posledica neuskla enosti poslovanja banke sa propisima kojima se ure uju spreavanje pranja novca i spreavanje finansiranja terorizma. 2!.BANKARSKA TAJNA) RAZVOJ I PRIRODA Banka je du#na da se u svom poslovanju pridr#ava pravila o bankarskoj tajni. Bankarska tajna je nastala kad i banka. 've do prve polovine prolog veka( bankarska tajna se smatrala moralnom( ne zakonskom obavezom banke. Bankarski obiaji postavili su pravila postupanja banke prema podacima koje dobija od klijenta. &azvoj i modernizacija finansijskog tr#ita dovelo je do novog poimanja bankarske tajne. Come je doprinelo nekoliko argumenata. 5rvo > komercijalizacije podataka koji smatrani bankarskom tajnom. 5odaci o visini depozita( broju klijenata( visini kreditne zadu#enosti imaju svoju ekonomsku tr#inu vrednost. ' druge strane osnov za uspostavljanje pravila bankarske tajne su interesi pojedinaca( pravo na zatitu pojedinaca i njihove linosti. 6atita podataka klijenata ima temelj u pravu pojedinca na nezavisnost i integritet sopstvene linosti. ' tre!e strane veoma je va#no naglasiti znaaj javnog interesa. 2n se kre!e izme u zahteva tr#ita i slobodnog protoka informacija kojima se ono koristi i interesa pojedinca da podaci o njegovom finansijskom stanju i poslovanju ostanu van dometa drugih. /ntegritet tr#ita se naruava( manipulacijom i zloupotrebom bankarske tajne od strane nesavesnih pojedinaca. =e unarodne institucije su prepoznale potrebu regulisanja pravila koja se odnose na tajnost podataka. =e unarodni instrumenti nalaze odgovor u zakonodavstvima u kojima je

13

bankarska tajna regulisana nacionalnim pravima. Dr#ave su u obavezi da u svojoj legislativi obezbede podre enost pravila bankarske tajne u nekim sluajevima (ukoliko je to u interesu zajednice( u cilju prevencije tetnih finansijskih delovanja). 2#.BANKARSKA TAJNA I OSLOBO&ENJE OD OBAVEZA NJENOG $UVANJA Banka mora objaviti koje podatke i dokumente smatra bankarskom tajnom i odgovorna je za postupanje podacima koje je na taj nain zatitila. Banka mora regulisati bankarsku tajnu u okviru koji je utvr en nacionalnim pravom ili u sluaju da nema posebnih odredaba regulisanje se vri posebnim aktom banke koji mora potovati principe koje se na me unarodnom nivou uvedeni kao obaveza. 2slobo enje banke od uvanja bankarske tajne odnosno mogu!nost da otkrije podatke koji se smatraju bankarskom tajnom mo#e nastati% 3. u sluaju kad je na to zakon obavezuje 4. u sluaju kada je ustanovljena obaveza saoptavanja podataka javnosti <. u sluaju kada je u interesu banke da se neki tajni podaci saopte B. uz odobrenje klijenta U ovim sluajevima( banka je u obavezi da podatke saopti i ne odgovara za povredu pravila o bankarskoj tajni. 3%.BANKARSKA TAJNA PREMA ZAKONU O BANKAMA SRBIJE &anijim 6akonom o bankama( bankarska tajna nije bila celovito ure ena ve! samo u vidu tajnosti depozita i tajnosti rauna. $ovijim zakonom o bankama( bankarska tajna je uvedena kao obaveza u poslovanju banke. Bankarska tajna se definie kao poslovna tajna i utvr uje se polje njene primene na% 3. podatke koji su poznati banci a odnose se na line podatke( finansijsko stanje i transakcije( kao i na vlasnitvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke 4. podatke o stanju i prometu na individualnim depozitnim raunima <. drugi podaci do kojih banka do e u poslovanju s klijentima obaveza uvanja bankarske tajne se odnosi kako na samu banku( tako i na njene zaposlene( i na sva lica koja uestvuju u korporativnom upravljanju bankom( lanovi njenih organa( akcionari i druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima koji se smatraju bankarskom tajnom. $e mogu ih saoptavati tre!im licima niti ih koristiti protivno interesu banke i njenih klijenata( niti mogu tre!im licima obezbediti pristup tim podacima. 2baveza uvanja bankarske tajne ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup podacima. Banka mo#e podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saoptiti tre!im licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta. Banka mo#e biti osobo ena obaveze uvanja bankarske tajne u odre enim sluajevima. Bankarskom tajnom se ne smatra% 3. javni podaci i podaci koji su zainteresovanim licima sa opravdanim interesom dostupni iz drugih izvora 4. konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinanog klijenta <. podaci o akcionarima banke i visini njihovog ue!a u akcionarskom kapitalu banke( kao i podaci o drugim licima sa ue!em u banci i podaci o tom ue!u( bez obzira na to da li su oni klijenti banke B. podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci 31.BANKARSKI GODINJI IZVETAJI I REVIZIJA (ZAJEDNI$KI PRINCIPI U REVIZIJI BANAKA) 5ostoje!i rizici me unarodnog okru#enja u radu banaka te povezanost sa drugim finansijskim institucijama kao i potencijalna opasnost od kolapsa sistema uslovili su poseban odnos prema kontroli rada i poslovanja banaka. Banke su obavezane da o svom poslovanju vode uobiajene finansijske izvetaje i posebne evidencije (izvetaje o visini kapitala( likvidnosti( deviznih i drugih rizika( bilanse). 2bavezane su da za svoje izvetaje( na kraju svake poslovne godine obezbede reviziju.

14

6bog ujednaavanja naina kontrole i lakeg razumevanja finansijskih izvetaja banaka( Bazelski komitet je obezbedio smernice i ustanovio standarde koje nadzorne supervizorske vlasti u svakoj zemlji mogu dosledno primenjivati u svojoj praksi. Uspostavljanjem principa bankarske kontrole( stvorio se standard za valjano( razborito upravljanje i kontrolu banaka. 2ni stvaraju uslove za postizanje objektivnosti i mogu!nosti za pore enje bankarskih sistema u zemljama koje usvoje ove principe. Dlanovi Bazelskog komiteta pojedinano sra uju u procenama bankarskih sistema ali procenama uglavnom rukovode ==" i 'vetska banka. )vropska zajednica je radi dosledne primene Bazela // donela Direktivu o kontroli na konsolidovanoj osnovi. 6akonom o bankama 'rbije su u skladu sa navedenim principima uvedene obaveze vo enja finansijske evidencije i izvetavanje $arodne banke. 32.,INANSIJSKI IZVETAJI I IZVETAVANJA NARODNE BANKE I REVIZIJA 6akonska obaveza banka je vodi poslovne knjige i raunovodstvenu evidenciju. 5odaci koje sadr#e godinji finansijski izvetaji moraju biti istiniti i da objektivno odra#avaju poslovanje banke i njeno finansijsko stanje. /zvetaji moraju biti pripremljeni u obliku i po sadr#aju koji propisuju pravila o raunovodstvu i reviziji a u skladu sa svim podzakonskim aktima koje donosi $arodna banka. Banka ima zakonsku obavezu da pripremi i podnese izvetaje $arodnoj banci. 2vi izvetaji imaju propisanu sadr#inu i podaci koji su u njima odnose se na upravljanje bankom( poslovanje organizacionih struktura( planirane poslovne aktivnosti( likvidnost( solventnost i profitabilnost banke i njenih podre enih drutava. &evizija u bankama se vri u dva nivoa. 5rvi nivo je interna revizija( a drugi nivo je revizija od strane spoljnjeg revizora. 6akon navodi sluajeve u kojima se zahteva posebna revizija. /nterna revizija se organizuje kao posebna organizaciona jedinica u okviru banke. 2snovni zadaci interne revizije su % 3. ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutranjih kontrola banke i funkcije kontrole uskla enosti poslovanja banke 4. obezbedi da se rizici na odgovaraju!i nain identifikuju i kontroliu <. utvr uje slabosti u poslovanju banke i njenih zaposlenih kao i sluajeve neizvrenja obaveza i prekoraenja ovla!enja i priprema predloga za otklanjanje tih slabosti( kao i preporuke za njihovo spreavanje B. odr#ava sastanke sa upravnim odborom banke( kao i odborom za pra!enje poslovanja banke I. redovno priprema izvetaje o aktivnostima unutranje revizije i dostavlja ih upravnom odboru banke kao i odboru za pra!enje poslovanja banke 2snovni principi na kojima se zasniva interna kontrola% 3. princip trajnosti > svaka banka treba da ima trajnu funkciju interne revizije( kontinuirano srazmerno veliini banke i prirodi njenih delatnosti 4. princip nezavisnosti > mora biti nezavisna od aktivnosti koje se ispituju i nezavisna u odnosu na svakodnevni proces interne kontrole( da sprovodi svoje zadatke sa objektivno!u i nepristrasno!u <. princip nepristrasnosti > objektivno i nepristrasno( bez predrasuda i bez uplitanja sa strane B. princip profesionalne kompetencije > strunost i znanje u skladu sa zadacima revizije( bar jedan zaposlen o ovoj organizacionoj jedinici mora da ima zvanja koja su utvr ena zakonom 2ni imaju pravo da bez ogranienja vre nadzor nad poslovanjem banke i da uestvuju na sednicama upravnog odbora i njenih odbora. 2rganizaciona jedinica interne revizije izvetaje o svom radu podnosi odboru za pra!enje poslovanja banke upravnom odboru banke ( a izvetaje o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli. 33.SPOLJNA I POSEBNA REVIZIJA

15

'poljna revizija je kontrola poslovanja banke od strane revizora koji je u posebnom postupku imenovan. Banke su obavezne da za reviziju svojih finansijskih izvetaja anga#uju spoljnog revizora. /zbor i imenovanje spoljnog revizora odnosno preduze!a za reviziju vri se izborom sa liste revizora koju objavljuje $arodna banka. 5osle izbora spoljnog revizora sa navedene liste( banke na sednici nadle#nog organa donose reenje kojim imenuju spoljnog revizora i o tome roku od 3I dana od dana imenovanja obavetavaju $arodnu banku. Gice koje rukovodi revizijom banke i potpisuje izvetaj spoljnog revizora mora imati najvie profesionalno zvanje u oblasti revizije i tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije i mora biti nezavisno od banke. 'poljni revizor ne mo#e biti lice iji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini bio ve!i od polovine njegovih ukupnih prihoda. 6a revizora ne mo#e biti imenovano lice koje je obavilo tri revizije finansijskih izvetaja kod te banke( niti lice koje predlo#eno za spoljnjeg revizora ve! vri konsultantske usluge za tu banku. &evizija na konsolidovanoj osnovi je obavezna za bankarsku grupu. 'poljni revizor daje upravnom i izvrnom odboru banke kao i $arodnoj banci( miljenje o efikasnosti funkcionisanja unutranje revizije( sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutranjih kontrola. ?od statusnih promena( spajanja( podele i pripajanja banke postoji obaveza spoljnje revizije i podnoenja izvetaja $arodnoj banci. Banka ima obavezu da $arodnoj banci dostavi pojedinane finansijske izvetaje sa izvetajem spoljnog revizora za prethodnu godinu u roku od 34- dana od zavretka poslovne godine. 7ko $arodna banka utvrdi da revizija nije izvrena u skladu sa zakonom ne!e prihvatiti izvetaj i zahteva!e da drugi spoljni revizor ponovo izvri reviziju o troku banke. $arodna banka mo#e da zahteva posebnu reviziju banke i lana bankarske grupe ako su njihovi izvetaji netani ili su zakljuili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu tetu. Crokove posebne revizije snosi banka. 34.UPRAVLJANJE BANKOM OD STRANE AKCIONARA I ORGANI BANKE 2snivai odnosno akcionari upravljaju bankom preko skuptine banke. 7kcionari svoja upravljaka prava u skuptini banke mogu ostvarivati neposredno ili preko svog zastupnika odnosno punomo!nika. 'tatutom banke se akcionarima koji imaju 3L ili vie akcija sa pravom glasa mora omogu!iti neposredno vrenje prava glasa. ;ie akcionara mogu ovlastiti jednog punomo!nika da ih zastupa na skuptini banke. =ali akcionari se mogu udru#iti i preko zajednikog zastupnika uesvovati u odluivanju na skuptini banke. 2rgani banke su% skuptina upravni odbor izvrni odbor drugi odbori odbor za pra!enje poslovanja banke (odbor za reviziju) kreditni odbor odbor za upravljanje aktivom i pasivom U banci se mogu obrazovati i drugi odbori i tela( ako se njihovo obrazovanje predvidi statutom banke (njihove nadle#nosti i odgovornosti). Banka podnosi $arodnoj banci zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje lana upravnog odbora i zahtev mo#e biti odbijen ukoliko je prelo#eno lice za lana upravnog odbora% 3. lice koje je na dan pokretanja steajnog postupka( odnosno oduzimanja dozvole za rad ili est meseci pre tog dana bilo ovla!eno za predstavljanje i zastupanje odnosno lan organa upravljanja i nadzora banke protiv koje je pokrenut steajni postupak ili kojoj je oduzeta dozvola za rad( osim ako su protekle tri godine od otvaranja steajnog postupka( odnosno oduzimanja dozvole za rad

16

4. lan bilo kog organa upravljanja druge banke <. pravnosna#no osu eno za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosna#no osu eno za krivino delo protiv prava po osnovu rada( imovine( privrede( ustavnog ure enja i bezbednosti &epublike 'rbije( dr#avnih organa( pravosu a( pravnog saobra!aja i slu#bene du#nosti( odnosno drugo ka#njivo delo koje ga ini nepodobnim za obavljanje te funkcije )ventualni izbor izvren protivno ovoj zakonskoh zabrani je nitav i ne proizvodi pravna dejstva. &adi izbegavanja sukoba interesa( zakonom je propisana obaveza lanova upravnog i izvrnog odbora banke da u roku od mesec dana od dana stupanja na du#nost dostave upravnom odboru banke pismenu izjavu koja sadr#i podatke o% 3. imovinskim pravima tih lica i lanova njihovih porodica ija tr#ina vrednost prelazi 3-.--evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom srednjem kursu na dan procene vrednosti ovih prava 4. pravnom licu u kome lica daju izjavu ili lanovi njihovih porodica uestvuju u organima upravljanja ili rukovo enja ili imaju ue!e u tom pravnom licu( odnosno status ortaka ili komplementara 35.SKUPTINA 'kuptina banke je organ akcionara. $ju ine osnivai odnosno akcionari banke koji imaju akcije sa pravom upravljanja. 'tatutom se mo#e utvrditi da u radu skuptine mogu uestvovati samo akcionari koji odre en broj akcija. =ali akcionari > zajedniki zastupnik. 'kuptina banke ima slede!e nadle#nosti po zakonu% 3. usvaja poslovnu politiku i strategiju banke 4. donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osnivakog akta i statuta banke <. usvaja godinji raun banke i odluuje o upotrebi i raspore ivanju ostvarene dobiti( odnosno pokri!u gubitaka B. odluuje o pove!anju kapitala banke( odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili druga pravna lica( kao i visini ulaganja u osnovna sredstva banke I. imenuje i razreava predsednika i lanove upravnog odbora banke @. odre uje naknadu lanovima upravnog odbora banke *. odluuje o statusnim promenama i prestanku rada banke ,. odluuje o sticanju steajne( odnosno likvidacione mase banke u steaju( odnosno likvidaciji A. imenuje i razreava spoljnog revizora 3-. donosi poslovnik o svom radu i odluuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom banke 'kuptina banke ima svoje redovno zasedanje koje se odr#ava najmanje jednom godinje( na nain predvi ene statutom. $a postupak sazivanja( obavetavanja i rada redovnog zasedanja skuptine banke primenjuju se odredbe 6akona o privrednim drutvima. 6akonom o bankama predvi eni su sluajevi u kojima se obavezno saziva vanredna sednica skuptine banke. $arodna banka se obavetava o odr#avanju sednice skuptine banke u roku i na nain koji je predvi en za akcionare banke i njen predstavnik mo#e prisustvovati sednici skuptine banke i obra!ati se akcionarima na sednici. 36.UPRAVNI ODBOR Upravni i izvrni odbor su organi upravljanja u banci. Dlanovi upravnog odbora mogu se birati iz reda osnivaa banke odnosno akcionara ali i iz reda nezavisnih lica. Upravni odbor se sastoji iz najmanje pet lanova od kojih je najmanje jedna treina lanova mora biti iz reda nezavisnih lica. $ezavisnim od banke se smatra lice koje nema direktno ili indirektno vlasnitvo ni u banci ni u lanu bankarske grupe u kojoj je ta banka.

17

Dlanovi upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovaraju!e kvalifikacije( a najmanje tri lana upravnog odbora banke moraju imati odgovaraju!e iskustvo iz oblasti finansija. 6akon zahteva da najmanje jedan lan upravnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalite na teritoriji &'. Dlan upravnog odbora ne mo#e biti lan izvrnog odbora banke. Upravni odbor banke% 3. saziva sednice skuptine banke 4. priprema za skuptinu banke predloge odluka i odgovoran je za sprovo enje tih odluka <. donosi izme u dve sednice skuptine banke( akte kojima se sprovodi poslovna politika banke B. utvr uje opte uslove poslovanja banke( kao i njihove izmene i dopune I. bira i razreava predsednika i lanove izvrnog odbora banke @. bira i razreava lanove odbora banke *. utvr uje iznose do kojih izvrni odbor mo#e odluivati o plasmanima i zadu#ivanju banke i odluuje o plasmanima i zadu#ivanjima preko tih iznosa ,. daje prethodnu saglasnost za izlo#enost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 3-L( odnosno za pove!anje ove izlo#enosti preko 4-L kapitala banke A. nadzire rad izvrnog odbora banke 3-. usvaja program i plan unutranje revizije banke 33. uspostavlja sistem unutranjih kontrola 34. utvr uje procedure za identifikovanje( merenje i procenu rizika i za upravljanje rizicima 3<. razmatra izvetaje spoljne i unutranje revizije 3B. usvaja tromesene i godinje izvetaje izvrnog odbora banke o poslovanju banke i skuptini banke podnosti usvojeni godinji izvetaj na konano usvajanje 3I. donosi poslovnike o svom radu i radu izvrnog odbora 3@. obavetava $B' i druge nadle#ne organe o utvr enim nepravilnostima 3*. obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke Upravni odbor banke je odgovoran za poslovanje banke u skladu sa zakonom( propisima i aktima $B'( kao i aktima i drugim procedurama koje utvrde organi banke. Upravni odbor banke odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci i za nadzor nad tim sistemom. 3 .IZVRNI ODBOR /zvrni odbor banke je operativni organ upravljanja i banke su u skladu sa novim korporativnim organizovanjem akcionarskih drutava prilagodili svoju organizaciju i organe. /zvrni odbor ine najmanje dva lana ukljuuju!i i predsednika. 5redsesdnik izvrnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. 5ri preduzimanju pravnih radnji u ime i za raun banke( predsednik izvrnog odbora je du#an da obezbedi potpis jednog lana tog odbora. Dlanovi izvrnog odbora banke su u radnom odnosu u banci na neodre eno vreme s punim radnim vremenom. Dlanovi izvrnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovaraju!e kvalifikacije. $ajmanje jedan lan izvrnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalite na teritoriji &'( a svi lanovi izvrnog odbora moraju imati boravite na teritoriji &'. /zvrni odbor banke organizuje poslovanje banke i vri dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u banci. /zvrni odbor banke% 3. izvrava odluke skuptine banke i upravnog odbora banke 4. obezbe uje zakonitost rada banke <. odluuje o plasmanima i zadu#ivanju banke do iznosa koji utvrdi upravni odbor banke B. odluuje o svakom pove!anju izlo#enosti banke prema licu povezanom s bankom i o tome obavetava upravni odbor banke I. primenjuje poslovnu strategiju banke @. identifikuje i meri rizike kojima je banka izlo#ena u svom poslovanju i primenjuje princip upravljanja rizicima koje odobri upravni odbor banke

18

*. utvr uje organizacionu strukturu banke koja odgovara strategiji banke ,. primenjuje procedure nadzora nad aktivnostima banke( redovno ocenjuje njihov kvalitet i ako je to potrebno poboljava ih( u skladu sa poslovnom politikom banke A. obezbe uje da svi zaposleni budu upoznati sa propisima i drugim aktima banke kojima se ure uju njihove radne obaveze 3-. obezbe uje sigurnost i redovno pra!enje sistema informacione tehnologije 33. obezbe uje sigurnost i redovno pra!enje sistema trezorskog poslovanja 34. informie upravni odbor banke o svim postupanjima koja nisu u skladu sa propisima i drugim aktima banke 3<. bez odlaganja informie upravni odbor banke i $B' o svakom pogoranju finansiskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoranja( kao i o drugim injenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke 3B. odluuje o svim pitanjima koja nisu u nadle#nosti skuptine banke i upravnog odbora banke 3I. najmanje jednom u toku poslovnog tromeseja podnosi upravnom odboru banke pregled poslovnih aktivnosti( bilans stanja i bilans uspeha 3!.ODBORI BANKE Banka je du#na da obrazuje i tri obavezna odbora. Co su% odbor za pra!enje poslovanja banke (odbor za reviziju) kreditni odbor odbor za upravljanje aktivom i pasivom 2dbor za pra!enje poslovanja banke ine najmanje tri lana od kojih su najmanje dva lanovi upravnog odbora koji imaju odgovaraju!e iskustvo iz oblasti finansija. $ajmanje jedan lan odbora za pra!enje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od banke. 2dbor za pra!enje poslovanja banke poma#e upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvrnog odbora banke i zaposlenih u banci. 2dbor za pra!enje poslovanja banke du#an je da% 3. analizira godinje izvetaje i druge finansijske izvetaje koji se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje 4. analizira i usvaja predloge politika i procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutranjih kontrola koje se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje <. analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovo enje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima i sprovo enje sistema unutranjih kontrola B. najmanje jednom meseno izvetava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvr enim nepravilnostima( kao i da predla#e nain na koji !e se otkloniti te nepravilnosti( odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovo enje sistema unutranjih kontrola I. na predlog upravnog ili izvrnog odbora banke ili spoljnog revizora banke razmatra ulaganja i aktivnosti banke @. upravnom odboru i skuptini banke predla#e spoljnog revizora banke *. razmatra sa spoljnim revizorom banke godinje revizije finansijskih izvetaja banke ,. predla#e upravnom odboru banke da se odre ena pitanja u vezi sa spoljnom i unutranjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skuptine A. donosi poslovnik o svom radu ?ad utvrdi druge nepravilnosti u poslovanju banke odbor za pra!enje poslovanja banke obavezno predla#e upravnom odboru banke da otkloni uoene nepravilnosti( kao i da zaka#e vanredno zasedanje skuptine banke u sluaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati te#e posledice na poslovanje banke. Dlanovi odbora za pra!enje poslovanja sastaju se najmanje jednom meseno( a najmanje jednom u tri meseca se sastaju u seditu banke. $ovim 6akonom o bankama( kreditni odbor postaje obavezan organ. ?reditni organ odluuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvr enim aktima banke.

19

2dbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izlo#enost banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potra#ivanja i vanbilansnih stavki( predla#e mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti( a obavlja i druge poslove utvr ene aktima banke. 3#.UNUTRANJA KONTROLA &adi kontinuiranog pra!enja i merenja rizika koji bi negativno mogli uticati na ostvarivanje poslovnih ciljeva banke i stvaranja uslova za objektivno i nezavisno vrenje zadataka unutranje revizije( banka organizuje unutranju kontrolu. 5rincip poslovnosti i urednog poslovanja zahtevaju posebnu odgovornost organa upravljanja bankom u ovom segmentu. 2dgovornost za vrenje unutranje kontrole nad poslovanjem banke imaju lanovi upravnog i izvrnog odbora. 5oslovni unutranje kontrole se organizuju kroz dve zasebne jedinice% organizaciona jedinica kontrole uskla enosti poslovanja banke i organizaciona jedinica unutranje revizije. &ukovodioce obe ove organizacione jedinice imenuje i razreava upravni odbor. 2rganizaciona jedinica za kontrolu uskla enosti rizika( odnosno njen rukovodilac odgovoran je za identifikaciju i pra!enje rizika uskla enosti poslovanja banke i za upravljanje tim rizikom( koji posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i finansijskih gubitaka( kao i reputacioni rizik( 2rganizaciona jedinica u ijem je delokrugu unutranja kontrola ima zadatak da upravnom odboru banke pru#a nezavisno i objektivno miljenje o pitanjima koja su predmet revizije( da obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapre enje postoje!eg sistema unutranjih kontrola i poslovanja banke i da upravnom odboru banke pru#a pomo! u ostvarivanju njegovih ciljeva. 2be navedene organizacione jedinice obavezne su da podnesu godinji izvetaj. 4%.O KONTROLNOJ ,UNKCIJI NARODNE BANKE UOPTE 5oslovni neuspeh jedne banke mo#e ugroziti celokupan bankarski sistem u zemlji( centralna banka( shodno svom polo#aju preuzela je kontrolnu funkciju ($B'). $B' vri kontrolu ue!a odnosno sticanja vlasnitva nad akcijama sa pravom upravljanja u banci( kontrolu bonitetai zakonitosti poslovanja banke i bankarske grupe te donosi mere za uklanjanje nezakonitosti i nepravilsnosti u poslovanju. 41.KONTROLA U$E-A (STICANJE VLASNITVA) 'ticanje akcija banke sa pravom upravljanja nalazi se pod kontrolom $arodne banke. 'va zainteresovana lica koja #ele ste!i vlasnitvo u banci od IL pa navie( moraju prethodno podneti zahtev $arodnoj banci za dobijanje saglasnosti. 2 zahtevu $arodna banka odluuje u roku od @- dana od dana podnoenja zahteva. $arodna banka !e uvek odbiti zahtev za davanje saglasnosti za sticanje vlasnitva ako finansijsko stanje( lica i njegova poslovna reputacija nisu odgovaraju!i( odnosno ukoliko ne ispunjava uslove koje $arodna banka propisuje za davanje saglasnosti. 2baveza podnosioca zahteva za davanje saglasnosti za sticanje vlasnitva je da obavesti $B' o sticanju vlasnitva za koje je data ova saglasnost u roku od 3I dana od dana tog sticanja. Ukoliko lice bez prethodne saglasnosti $B' stekne direktno ili indirektno vlasnitvo u banci preko IL( $B' nalo#i!e tom licu da otu i vlasnitvo( odnosno zabrani!e mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasaka prava u banci i utie na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke. Ukoliko se vlasnitvo ne otu i na nain i u roku koji je utvrdila $arodna banka( pravni posao na osnovu koga je steeno to vlasnitvo nitav je. 7ko narodna banka donese reenje kojim ukida datu saglasnost( zabrani!e licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasnitva da posredno ili neposredno ostvaruje glasaka prava u banci i da utie na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke( a mo#e mu nalo#iti i da otu i to vlasnitvo ili se ponitavaju. Gice mo#e i bez saglasnosti $B' ste!i vlasnitvo ve!e od IL na osnovu nasle ivanja( pravnim sledbenitvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca. Gice koje je na taj nain steklo vlasnitvo ne mo#e vriti nikakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasnitvo ili na poslovnu politiku te banke( niti mo#e ostvarivati glasaka prava po

20

osnovu tog vlasnitva dok ne dobije saglasnost $B' na to sticanje. U roku od <- dana od dana sticanja treba da podnesu zahtev za to sticanje. Ukoliko narodna banka odbije saglasnost za sticanje vlasnitva( licu !e biti nalo#eno da otu i vlasnitvo. 7ko to ne uini( banka je du#na da poniti akcije na teret svog akcionarskog kapitala. Banka je du#na najmanje jednom godinje( ili na zahtev $arodne banke obavesti o identitetu svih lica koja imaju ue!e u banci. 42.KONTROLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA BANKE $bs vri kontrolu boniteta i poslovanja banke posredno i neposredno. 5osredna kontrola se vri kontrolom izvetaja i druge dokumentacije koju je banka obavezna da dostavlja $arodnoj banci( kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima $arodna banka raspola#e. $eposredna kontrola se vri od strane zaposlenih u $arodnoj banci neposrednim uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke. Banka je du#na da ovla!enim licima $B' omogu!i da kontrolu njenog poslovanja izvre u seditu banke i svim njenim organizacionim delovima. 2vla!ena lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumentaciju( u pisanoj i elektronskoj formi( kao i da im se radi vrenja kontrole raunarskih programa( omogu!i pristup sistemu baze podataka koji banka koristi. Banka je du#na da imenuje svog predstavnika koji !e ovla!enim licima pru#iti svuneophodnu pomo! da nesmetano vre kontrolu. 5o izvrenoj kontroli( ovla!ena lica sainjavaju zapisnik( koji se dostavlja banci te na njega mo#e dati primedbe u roku od 3I dana od dana kad joj je zapisnik dostavljen. ?ada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi injenino stanje bitno razliito od onog navedenog u zapisniku( sainjava se dopuna zapisnika o kontroli. $B' done!e zakljuak o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvr ene nepravilnosti ili su utvr ene manje znaajne nepravilnosti( ili ako banka u propisanom roku ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli odnosno dopune tog zapisnika ili deo tih nalaza. 43.MERE ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI I NEZAKONITOSTI $arodna banka nadzire zakonitost poslovanja banka i ukoliko neposrednom kontrolom utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama zakona( opisima $arodne banke i drugim propisima kao i standardima opreznog bankarskog poslovanja( odnosno na drugi nain koji ugro#ava njen bonitet( $arodna banka !e prema toj banci preduzeti jednu od slede!ih mera% 3. uputiti pismenu opomenu 4. uputiti nalogodavno pismo <. izre!i naloge i mere za otklanjanje utvr enih nepravilnosti B. uvesti prinudnu upravu I. oduzeti joj dozvolu za rad o sprovo enju navedenih mera donosi reenje (diskreciona ocena). $B' nezavisno od preduzete mere mo#e izre!i novanu kaznu. 5ored preduzimanja mere za otklanjanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu( narodna banka donosi posebne korektivne mere za sluaj da je kapital banke ni#i od propisanog. 7ko je banka potkapitalizovana( bez odlaganja obavetava $arodnu banku sa obrazlo#enjem i razlozima zbog kojih je banka potkapitalizovana. 5otkapitalizovana banka od momenta saznanja da je potkapitalizovana ne mo#e% 3. zapoeti novu vrstu posla bez saglasnosti $B' 4. pove!ati rizinu aktivu bez saglasnosti $B' <. ispla!ivati dividende ili vriti raspodelu kapitala u bilo kom obliku znatno potkapitalizovana banka je banka iji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za tre!inu ili vie ni#i od propisanog. 6natno potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je znatno podkapitalizovana ne mo#e obavljati slede!e aktivnosti% 3. primati nove depozite 4. pla!ati na depozite kamatne stope koje su iznad prosenih tr#inih

21

<. pove!avati plate ili druge vidove naknada za rad ili ispla!ivati bonuse lanovima upravnog i izvrnog odbora B. bez saglasnosti $B' zakljuivati pravne poslove s povezanim licima( odnosno preduzimati pravne radnje u korist povezanih lica ili lica povezanih sa tim licima 44.ORGANIZACIONI DELOVI BANKE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU 'tatutom banke se ure uje unutranja organizacija banke. =ogu se predvideti organizacioni delovi banke sa ve!im ili manjim obimom organizacione samostalnosti. Co mogu biti glavne filijale( filijale( poslovnice i drugi organizacioni delovi. 5ored filijala i drugih organizacionih delova( banke mogu osnivati i svoja predstavnitva u inostranstvu( kao to i strane banke mogu imati svoje filijale i predstavnitva u naoj zemlji. U sluaju da banka donese odluku da #eli da otvori filijalu ili predstavnitvo u inostranstvu mora se obratiti $arodnoj banci sa zahtevom za dobijanje saglasnosti na odluku o otvaranju filijale ili predstavnitva u inostranstvu. Banka je du#na da podnese izvetaj o poslovanju filijale ili predstavnitva u inostranstvu i da je bez odlaganja obavesti o svim promenama koje se odnose na njihove aktivnosti. Ukoliko ne ispunjava utvr ene uslove ili tokom rada prestane da ih ispunjava mo#e se oduzeti data saglasnost za otvaranje filijale ili predstavnitva od strane $arodne banke. 45.OTVARANJE PREDSTAVNITVA STRANE BANKE U REPUBLICI SRBIJI $a teritoriji &' se mogu otvarati predstavnitva stranih banaka. Da bi se predstavnitvo mogu registrovati neophodno je da se dobije reenje $arodne banke kojim se daje saglasnost za njegovo otvaranje. 6a dobijanje saglasnosti strana banka mora ispuniti sve uslove koji su zakonom propisani. Uz zahtev za dobijanje saglasnosti za otvaranje predstavnitva( neophodno je da strana banka dostavi% 3. potvrdu regulatornog tela dr#ave porekla da strana banka ima dozvolu za rad i potrebno ovla!enje za otvaranje predstavnitva u &' ili dokaz da takvo ovla!enje nije potrebno prema propisima te dr#ave 4. podatke o imenu( pravnom statusu i seditu strane banke <. kopiju osnivakog akta strane banke B. podatke o finansijskom stanju strane banke I. odluku nadle#nog organa strane banke o otvaranju predstavnitva @. odluku o imenovanju lica odgovornog za rad predstavnitva strane banke i ovla!enje za to lice *. predlo#eno ime i sedite predstavnitva strane banke ,. predlo#ene aktivnosti i program rada predstavnitva strane banke A. podaci o rukovodstvu predstavnitva strane banke 3-. overena izjava strane banke kojoj potvr uje da preuzima obaveze koje proisteknu iz poslovanja njenog predstavnitva 5redstavnitvo strane banke ne mo#e se baviti depozitnim( kreditnim i drugim poslovima koji predstavnitvu nisu dozvoljeni. $arodna banka oduze!e stranoj banci saglasnost za otvaranje predstavnitva ako% 3. stranoj banci dozvola za rad prestane da va#i u dr#avi porekla 4. predstavnitvo strane banke obavlja poslove koji propisima nisu dozvoljeni predstavnitvu <. strana banka podnese zahtev za brisanje predstavnitva strane banke iz registra $arodna banka vodi registre datih saglasnosti za otvaranje filijala( drugih organizacionih lika i predstavnitava banaka u inostranstvu( kao i predstavnitva stranih banaka u &epublici 'rbiji. 46.UDRU*ENJE BANAKA Banke mogu radi unapre enja sopstvenog poslovanja i uskla ivanja svoje delatnosti osnivati udru#enja. Udru#enje se osniva ugovorom o osnivanju. 2bavezni elementi ovog ugovora po zakonu su% 3. naziv( delatnost i sedite udru#enja

22

4. zastupanje udru#enja i odgovornost u pravnom prometu <. prestanak rada udru#enja B. nain upravljanja udru#enjem I. druga pitanja znaajna za osnivanje udru#enja banaka udru#enje banaka ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u registar. Udru#enje banaka je du#no da dostavi $B' ugovor o osnivanju( kao i druge akte udru#enja i sporazume koje udru#enje zakljuuje s bankama. 5ri zakljuivanju ovih sporazuma banka mora paziti da ne zakljui sporazum s drugom bankom ili sa udru#enjem banaka koji bi mogao da povredi konkurenciju. 4 '4!.PRESTANAK RADA BANKE Banka prestaje sa radom u sluaju da joj $arodna banka oduzme dozvolu za rad ili kada odluku o dobrovoljnom prestanku rada. $arodna banka u zakonom odre enim uslovima je ovla!ena da banci oduzme dozvolu za rad. Dozvolu za rad oduzima svojim reenjem guverner narodne banke. $arodna banka !e oduzeti dozvolu za rad kada% 3. utvrdi da je banka kritino potkapitalizovana 4. banka $B' ne omogu!i da izvri kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja <. banka @ meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita( osim ako joj je to nalo#eno korektivnom merom $B' kad $B' oduzme banci dozvolu za rad odmah donosi reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka( odnosno reenje o likvidaciji banke u skladu sa zakonom kojim se ure uju steaj i likvidacija banaka. &eenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka nad bankom donosi se samo kada su obaveze te banke ve!e od njene imovine. $a osnovu odluke skuptine banke o prestanku rada banke( banka podnosi zahtev $arodnoj banci za davanje saglasnosti na sprovo enje postupka dobrovoljne likvidacije po odredbama zakona kojim se ure uje steaj i likvidacija banaka. II DEO +BANKARSKI POSLOVI 1. P./01 23.4.50 . 6.4706.1 89:.;"<2 Ugovor o novanom depozitu je(prema zakonu(ugovor kojim se banka obavezuje da primi a deponent da polo#i odre eni novani iznos.Depozitni poslovi su najstariji bankarski poslovi.Banke preko njih skupljaju slobodna novana sredstva od privrednih subjekata(gra ana / na taj nain stvaraju podlogu za poduzimanje drugih poslova(naroito kreditnih.U bankarske novane depozite se ubrajaju ugovor o novanom depozitu i ugovor o ulogu na tednju.6a ugovor o novanom depozitu je bitno da deponent polo#i kod banke odre eni novani iznos.5olaganje novca se sastoji u polaganju novanog iznosa banci uz istovremeni prenos prava raspolaganja novcem da deponenta na banku.2vim ugovorom se ne prenosi samo dr#avina ve! / svojina na novcu koji je predmet ugovora.5renosom prava raspolaganja deponent gubi svojinu u novcu a stie potra#ivanje prema banci na isti novani iznos uve!an za kamatu.5redmet depozita pa ovom ugovoru je novac(/ mo#e biti gotov novac ili #iralni novac.Uplatu novca vri deponent ili drugo lice u skladu sa ugovorom.2snovna svrha ugovora je da omogu!i banci da privremeno raspola#e slobodnim novanim sredstvima svojih klijenata.Co je naroito izra#eno kod oroenih novanih depozita / depozita sa namenom(dok se kod nenamenskih depozita po vi enju banka mo#e raspolagati novcem ali mora uvek vratiti celokupnu deponovanu sumu. 2. P50460 :5"5.80 23.4.50 . 6.4706.1 89:.;"<2 5ostoje razlicita miljenja o pravnoj prirodi.5o jednom sutina ovog ugovora je zajam odnosno kredit koji deponent daje banci.U prilog ovom stavu se istie da deponent prenosi a banka stie pravo raspolaganja odnosno pravo svojine na deponovanom novcu.?od klasinog depozita u vidu gra anskopravnog ugovora o ostavi do takvog prenosa svojine ne dolazi.2stavoprimac je du#an da deponovanu stvar uva / pod ugovorenim uslovima vrati(bez mogu!nosti da se njome koristi.5o drugom shvatanju ugovor o novanom depozitu je ugovor depozitnog karaktera.2vde se radi o nepravom iregularnom depozitu gde ostavoprimac mo#e da koristi deponovane stvari

23

bez ikakve tete po interse deponenta.2vakva shvatanja govore o tome da ugovor o novanom depozitu pokazuje brojne specifinosti koje dovode u sumnju mogu!nost njegovog svo enja na modalitet ugovora o zajmu odnosno ugovora o ostavi.?od ugovora o novanom depozitu ne postoji volja deponenta da odobri kredit kredit odnosno zajam banci(ve! da dr#i novac na sigurnom mestu u banci. 3. V5=<9 23.4.50 . >06?05=?.1 6.4706.1 89:.;"<2 ' obzirom na vremensku dimenziju u raspolaganju deponovanim novcem mogu se razlikovati depoziti po vi enju i oroeni depoziti.?od depozita po vi enju deponent mo#e u svakom trenutku raspolagati svim deponovanim sredstvima .6bog toga sredstva depozita po vi enju banka mora koristiti na taj nain da u svakom trenutku mo#e ispuniti zahteve deponenta.?od oroenih depozita banka ima pravo da u roku koji je odre en ugvorom raspola#e deponovanim novcem.Cek po proteku roka deponent mo#e zahtevati isplatu ili pravo na raspolaganjem novcem.'redstva dobijena po oroenom depozitu su povoljnija za banku jer omogu!uju nesmetano kori!enje pri davanju kredita i u drugim aktivnostima banke.6bog toga mnogo ve!i znaaj imaju oroeni depoziti.Ugovori se mogu podeliti na ugovore sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.?od ugovora sa otkaznim rokom deponent mo#e raspolagati deponovanim sredstvima tek po protoku otkaznog roka(a do tada sa novcem raspola#e banka.Ugovaranje otkaznog roka je moguce kod depozita po vi enju i kod oroenih depozita.?od ugovora o novanom depozitu bez otkaznog roka deponent mo#e raspolagati novcem u svakom trenutku kod depozita po vi enju ili u svako trenutku po isteku vremena oroenja kod oroenih depozita.=ogu biti namenski i nenamenski.?od namenskih ugovora banka novac koristi samo za ugovorom odre enju nameru(dok kod nenamenskih banka mo#e koristiti deponovani novac u bilo koje svrhe. 4. Z0?@/2796/9 " A.510 23.4.50 . >06?05=?.1 6.4706.1 89:.;"<2 U naem pravu ugovor se smatra zakljuenim kada se banka obave#e da primi a deponent da polo#i odre eni novani novani iznos.=o#e se zakljuiti da se radi o konsesualnom ugovoru.6a njegov nastanak nije potrebno ispunjenje nikakve forme(nastaje saglasno!u volja deponenta i banke o sadr#ini ugovora./ako neformalan ugovor se zakljuuje u pismenoj fomi po unapred pripremljenim formularima.Cako e je uobiajeno da banka izda deponentu odre enu pismenu ispravu o zakljuenom ugovoru.Ugovor o novanom depozitu nije realan ugovor(za nastajanje ugovora je dovoljna saglasnost volja(nije neophodno polaganje odre enog novanog iznosa. 5. O>049;9 >06?9 "; 23.4.50 . >06?05=?.1 6.4706.1 89:.;"<2 2snovne obaveze banke su% a) 2baveze vra!anja novanog iznosa > Baka je du#na da po uslovima koji su predvi eni ugovorom da deponentu na njegov zahtev vrati isti novani iznos koji je po osnovu ugovora primio.?od ugovora sa oroenim depozitom i ugovora sa otkaznim rokom banka je du#na da svoju obavezu izvri po isteku roka na koji je oroen odnosno po isteku otkaznog roka(dok u drugim sluajevima banka je du#na da svoju obavezu izvri na prvi zahtev deponenta. b) 2baveza otvaranja i vo enja rauna novanog depozita > U naem pravu se smatra redovnom obavezom.U korist i na teret tog rauna banka je du#na da upisuje sva potra#ivanja i dugovanja koja proizilaze iz poslova koje banka ima sa deponentom i iz poslova koje deponent ima sa tre!im licem. Upisivanjem potra#ivanja i dugovanja u korist i na teret rauna novanog depozita nastalih iz poslovanja banke i deponenta je jednostavno jer se radi o me usobnim odnosima tih subjekata po istom ili po razliitim poslovima.7ko se radi o potra#ivanjima i dugovanjima koja su nastala u poslovanju deponenta sa tre!im licem banka ima obavezu upisa potra#ivanja i dugovanja u korist i na teret rauna novanog depozita ali ona to ini za raun svog deponenta.&aun novanog depozita mo#e biti sa optom i sa posabnom namenom( to zavisi od karaktera ugovora o bankarskom novanom depozitu.5ravi se razlika izme u teku!eg rauna i rauna preko kog deponent posluje( ugovorom o navanom

24

depozitu banka pla!a kamatu za deponovana sredstva dok se kod ugovora o teku!em raunu to ne deava. c) 2baveza izvravanja deponentovih naloga9 Banka je du#na da izvrava sve deponentove naloge na koje se ugovorom obavezala.$ajva#niji su pri tom nalozi deponenta koji se tiu raspolaganjem sredstvima na raunu novanog depozita.5o osnovu naloga deponenta banka vri isplate sa ovog rauna u granicama raspolo#ivih sredstava( ali tako e banka mo#e da dobije naloge za pla!anje sa rauna to bi dovelo raun u pasivu.U tom sluaju(ako ugovorom nije drugaije predvi eno(banka nije du#na da takav nalog izvri odnosno ona je du#na da ga izvri samo do iznosa raspolo#ivih sredstava na raunu.'uprotna pretpostavka bi izjednaila raun novanog depozita sa teku!im.U naem pravu zakonom je ure eno mesto pla!anja po osnovu rauna novanog depozita.7ko ugovorne strane nisu drugaije odredile nalozi za uplatu i isplatu sa rauna depozita se moraju uputiti u sedite banke kod koje je raun otvoren. d) 2baveza obavetavanja9 Co znai da banka mora izvestiti deponenta o svakoj uplati na raun i svakoj isplati sa njega( bez obzira o kakvim se uplatama+isplatama radilo.Banka je du#na da na kraju svake godine dostavi deponentu izvetaj o stanju rauna. e) 2baveza pla!anja kamate9 ?ako se ugovor o bankarskom novanom depozitu javlja kao privredni posao banina je obaveza da pla!a naknadu za kori!enje tu eg novca tj. $aknadu za prenos prava raspolaganja tim novcem za odre eni vremenski period.Banka je po zakonskoj pretpostavci du#na da plati deponentu kamatu na deponovana sredstva.;isina kamate je predvi ena ugovorom(a ugovorom mo#e biti predvi eno i banino oslobo enje ove obaveze. 6. P5040 >06?9 "; 23.4.50 . >06?05=?.1 6.4706.1 89:.;"<2 Banka ima% a) 5ravo raspolaganja deponovanim novcem9 2snovno pravo banke i zbog toga ona zakljuuje ugovor o novanom depozitu.2vom pravu banke odgovara obaveza deponenta da na osnovu zakljuenog ugovora stavi banci na raspolaganje odre eni novani iznos.5ri ostvarenju prava raspolaganja deponovanim novcem banka je ograniena u pogledu roka u kome mo#e raspolagati novcem i namene u koju ga mo#e koristiti. b) 5ravo na pokri!e i kamatu za sluaj negativnog salda na raunu9 7ko se na osnovu izvravanja deponentovih naloga na raunu iska#e negativan saldo banka ima pravo da od deponenta zahteva pokri!e. 6a iznos prekoraen po raunu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu. . P@250@"<9< 507260 6.4706.3 89:.;"<0 'a istom bankom deponent mo#e zakljuiti vie ugovora o bankarskom novanom depozitu i na osnovu njih mo#e da otvori vie rauna. 2tvaranje vie rauna je mogu!e i na osnovu ugovora. Bez obzira na broj zakljuenih ugovora svaki raun novanog depozita je samostalan tj. pravno nezavisan od drugog. Co znai da po jednom raunu mo#e postojati negativan saldo a da je na drugim saldo pozitivan.Uslovi kori!enja sredstava na svako raunu mogu biti razliiti( zavisno od odredaba ugovora. 'amostalnost svakog rauna ne iskljuuje mogu!nost kompenzacije potra#ivanja izme u banaka i deponenta po razliitim raunima pod uslovom da su potra#ivanja i protivpotra#ivanja konpenzibilna i da mogu!nost kompenzacije nije iskljuena ugovorom. !. P./01 23.4.50 . 2@.32 60 B<986/2 5od ugovorom o ulogu na tednju se porazumeva takav ugovor kojim banka (druga ovla!ena finansijska organizacija) stie pravo raspolaganja novanim sredstvima ulo#enim na tednju ( uz obavezu da ta sredstva ( zajedno sa kamatom( vrati ulagau na njegov zahtev.5o svom karakteru ugovor o ulogu na tednju predsavlja posebnu vrstu ugovora o novanom depozitu.2vim ugovorom se prikupljaju slobodna novana sredstva od strane banaka( sa ciljem da se dalje

25

koriste za kreditne i druge bankarske poslove.&azlike izme u ugovora o ulogu na tednju i ugovora o bankarskom novanom depozitu postoje u pogledu subjekta. 5rikupljanje tednih uloga i zakljuivanjem ugovora na tednju mogu se baviti ne samo banke ve! i druge finansijske organizacije (potanska tedionica(tedno9kreditne zadruge( i dr.finansijske organizacije). ' druge strane ulaga kod ugovora o ulogu na tednju mo#e biti samo fiziko lice ali ne i privredni subjekti i druga pravna lica.6a razliku od ugovora o bankarskom novanom depozitu kod koga se otvara raun novanog depozita preko koga se registruju uplate i isplate po nalogu i za raun deponenta( kod ugovora o ulogu na tednju stanje sredstava ulagaa prati se na drugi nain( uz upotrebu posebne pismene isprave9tedne knji#ice zbog ega kod ove vrste ugovora ne mo#e do!i do pasivnog salda.?od ugovora o ulogu na tednju uvek se ulagau izdaje tedna knji#ica kao posebna pismena isprava sa svojstvima kvalifikovanog legitimacionog papira ( koja ima va#nu ulogu u ostvarivanju prava ulagaa. ?od ugovora o bankarskom novanom depozitu(slina isprava se ne daje ve! se za novane depozite preko jedne godine izdaje sertifikat o deponovanim sredstvima. #. ,.510 23.4.50 . 2@.32 60 B<986/2 6a zakljuenje ugovora o ulogu na tednju u naem pravu nije propisana nikakva forma.' obzirom na opte pravilo da su svi ugovori konsesualni( ako nije predvi ene neka druga forma(u naoj teoriji se smatra da je ugovor neformalan.$a ovu kvalifikaciju ne utie injenica da se pri zakljuenju ovog ugovora uvek izdaje knji#ica kao posebna pismena(jer ona ne predstavlja ugovor ve! dokaz o njegovom postojanju.Ugovor o ulogu na tednju se zakljuuje pismeno na unapred pripremljenim formularima banaka.U naoj teoriji ugovor o bankarskom novanom depozitu se smatra realnim ugovorom.2vakvim ugovorom za ulagaa se ne stvara obaveza kakav je sluaj kod bankarskog novanog depozita.Ugovor nastaje u trenutku kada je polo#en ulog na tednju a ne kada je ostvarena saglasnost ugovornih strana. 1%. V5=<9 23.4.50 . 2@.32 60 B<986/2 =ogu biti oroeni i po vi enju.6a oroene je karakteristino da je prenos prava raspolaganja novcem na banku utvr en za tano odre eni vremenski period u kome ulaga ne mo#e zahtevati vra!anje ulo#enog novca.?lauzula oroenosti se unosi u tednu knji#icu.?od neoroenih ugovora ulaga mo#e zahtevati isplatu ulo#enog novca u svakom trenutku.Cakodje ugovori mogu biti sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.2tkazni rok se javlja kod neoroenog tednog ugovora ali se mo#e javiti i kod oroenog.Ugovori o ulogu na tednju mogu biti nenamenski(sto je redovan sluaj ali se ugovorom mo#e utvrditi i namenski karakter uloga na tednju(namenska tednja za stambenu izgradnju) 11. <9860 ?6/"C"D0 Ftedna knji#ica je pismena izjava koju izdaje banka ulagau u koju se unose uplate i podizanje novca po ugovoru o ulogu na tednju./ma dvojaku funkciju.' jedne strane ona predstavlja dokaz o postojanju i visini uloga na tednju.U nasem pravu upis u tednju knji#icu potvr eni peatom banke i potpisom ovla!enog lica su iskljuivi dokaz o uplatama i podizanju novca u odnosu banka9ulaga.' druge strane ona ima legitimacioni karakter.'a njom se ulaga legitimie pred bankom kao ovla!eni korisnik usluga na tednju.5oto ima legitimaciona svojstva ona ovla!uje njenog imaoca da zahteva isplatu kod druge poslovne jedinice iste banke ili ak kod druge korespodentne banke.Ftedna knji#ica se smatra legitimacionim papirom po svojoj pravnoj prirodi a u nekim pravima i kao prava :2;.(rekta hartija).Ftednja knji#ica naje!e glasi na ime a mo#e i na donosioca.7ko glasi na ime tada se pri uplatama i podizanjima novca koristi samo to lice ili lice koje ono ovlasti kao svog punomo!nika.7ko glasi na donosioca svaki njen posrednik se smatra ovla!enim posrednikom(dok se eventualno suprotno ne doka#e.5ostoje i tedne knji#ice na ifru kod kojih se donosilac pored posedovanja tedne knji#ice dodatno legitimie tajnom ifrom. 12. O>049;9 " :5040 >06?9 "; 23.4.50 . 2@.32 60 B<986/2 U najva#nije obaveze banaka spadaju% a) 2baveza izdavanja tedne knji#ice > nastaje u trenutku zakljuenja ugovora o ulogu na tednju jer je pretpostavka za ostvarenje prava ulagaa.Banka ili druga fin. institucija je du#na da izda tednu knji#icuna dinare ili na stranu valutu.

26

b) 2baveza primanja uplata i vrenja isplata 9 obaveza koju banka ima sve vreme trajanja ugovora.Banka je du#na da primi svaku uplatu bez ogranienja 2baveza isplate je ograniena visinom sredstava na raunu uloga na tednju.2va obaeza je uvek pra!ena upisivanjem uplata i isplata i tednu knji#icu. c) 2baveza pla!anja kamate > je obaveza koju banka ima na osnovu prenosa prava kori!enja ulo#enog novca na nju.?amata se obraunava jednom godinje(<3.34. za prethodnu godinu)po stopama koje su odre ene propisima odnosno ugovorima.;isina kamatne stope zavisi od toga da li se radi o ulogu po vi enju ili o oroenom tednom ulogu. d) 2baveza uvanja podataka o ulogu kao poslovne tajne > je obaveza koju banka ima praktino kod svih bankarskih poslova ali je kod tednih uloga posebno znaajna. 2snovno pravo banke je pravo na raspolaganje sredstvima uloga.Co pravo je neogranieno kod oroenih uloga do isteka roka a kod uloga po vi enju je ogranieno jaim pravom ulagaa da zahteva isplatu sredstava svog uloga(pa zato banka mora raspolagati odre enim sredstvima za isplate po zahtevima ulagaa. 13. P./01 23.4.50 . 89:.6.406/2 E05<"/0 .8 45986.=<" Ugovor se u naem pravu definie kao ugovor kojim se banka obavezuje da !e uz naknadu preuzeti hartije od vrednosti radi uvanja i vrenja prava i obaveza koje su u vezi sa tim zahtevaju.2va vrsta ugovora pripada ugovorima o nenovanim depozitima gde su predmet depozita u prolosti bile stvari od vrednosti(zlato(nakit(slikr....) a kasnije iskljucivo :2;.?od ugovora o deponovanju :2; je izra#ena zatita intersa deponenta./z ugovora proizilaze 4 funkcije.5re svega(banka preuzima obavezu uvanja :2;(depozina funkcija).2vo je osnovna obaveza i ostvauje se kod svih ugovora o deponovanju :2;.Banka redovno preuzima i obavezu vrenja prava i obaveza po deponovanim :2;(uslu#na funkcija).Ugovaranjem druge obaveze deponenti stiu sigurnost u pogledu realizovanja svojih prava jer se sada profesionalno o tome brine banka.5redmet ugovora mogu biti sve :2; ali se smatra da su posebno pogodne one hartije koje se lako prenose.Ugovor o deponovanju :2; se razlikuje od drugih depozitnih ugovora po predmetu depozita(sto kod njega banka preuzima i obavezu vrenja prava i obaveza po :2; i sto kod ove vrste ugovora banka ima pravo na proviziju. 14. V5=<9 23.4.50 . 89:.6.406/2 E05<"/0 .8 45986.=<" =ogu se javljati kao ugovori sa obavezom uvanja i ugovori sa obavezom uvanja i vrenja prava iz :2;. =ogu biti otvoreni i zatvoreni. ?od ugovora sa otvorenim depozitom Banka preuzima :2; i upoznaje se sa brojem i karakterom svake deponovane hartije. 5o prestanku ugovora banka vra!a hartije u stanju i broju kako je to ugovorom odre eno. ?od zatvorenog depozita deponent predaje banci :2; u zatvorenom i zapea!enom omotu. 7ko vra!a omot u istom stanju( banka ne odgovara za sadr#aj omota( niti za stanje hartije u njemu. Banka je du#na da po isteku ugovora vrati hartije u istom zapea!enom omotu( u istom stanju u kome ih je primila. Deponent ne mo#e u zatvorenom omotu deponovati stvari koje banka ne prima u depozitu( ako to uradi nadokna uje tetu banci. ' obzirom na predmet depozita ugovori se dele na ugovore sa zbirnim (skupnim) depozitom i ugovore sa pojedinanim depozitom. ?od pojedinanog depozita ugovor se zakljuuje sa jednim deponentom. ?od zbirnog depozita banka prima u depozit istovrsne :2; razliitih deponenata. 15. P50460 :5"5.80 23.4.50 . 89:.6.406/2 E05<"/0 .8 45986.=<" Ugovor o deponovanju :2; pokazuje odre ene slinosti sa ugovorom o ostavi.?od ovih ugovora obaveza uvanja :2; kao predmet depozita je osnovna funkcija obaveza banke.7ko banka ne preduzima druge obaveze onda se zaista ugovor o deponovanju :2; moze posmatrati kao vrsta ugovora o ostavi./ u tom sluaju banka ima pravo na proviziju za uvanje.?ada se banka ugovorom obave#e ne samo na uvanje ve! i na rukovo enje :2;(ugovor o deponovanju :2; se ne mo#e svoditi na podvrstu ugovora o ostavi.U tom sluaju se mo#e govoriti da dolazi do spoja elemenata iz ugovora o ostavi(u pogledu obaveze uvanja) i ugovora o nalogu(u pogledu obaveza vrenja prava i obaveza iz deponovanih hartija).?ako je ugovorom o deponovanju :2; mogu!e je predvideti i da !e banka vriti prava i obaveze u svoje ime i za svoj raun(ovaj ugovor po svom karakteru mo#e biti i ugovor o eskontu odnosno ugovor o pravom

27

faktoringu.6bog brojnih specifinosti koje ima ugovor o deponovanju :2; opravdano ga je tretirati kao svojevrstan ugovor bankarskog prava. 16. Z0?@/2796/9 " A.510 23.4.50 . 89:.6.406/2 E05<"/0 .8 45986.=<" 6a zakljuenje ugovora nije u naem pravu propisana nikakva forma(ugovor nastaje obinom saglasno!u volja mada se u praksi zakljuuje u pismenoj formi.Ugovor nije realan mada se bez preuzimanja :2; od strane banke nije mogu!e izvriti ugovor(jer se ne ostvaruje ni obaveza uvanja ni obaveza vrenja prava od strane banke./z zakona proizilazi da se zakljuenjem ugovora banka obavezuje da preuzme :2; to znai da se ugovor smatra zakljuenim i pre predaje odnosno preuzimanja :2;.5oto za dejstvo ugovora neophodno preuzimanje :2; od strane banke( postavlja se pitanje pravnog karaktera preuzimanja. 2dgovor na pitanje zavisi od karaktera ugovora. 7ko se :2; deponuju u zatvorenom depozitu preuzimanje se sastoji od obinog prijema zapea!enog omota. ?od otvorenog depozita preuzimanje obinim prijemom( se vri kod :2; na donosioca. U ostalim sluajevima koji dominiraju preuzimanje se vri posebnim pravnim poslom. 7ko je re o vrenju prava i obaveza iz hartija u ime i za raun deponenta( kod :2; po naredbi preuzimanje se sastoji u unoenju punomo!nikog indosamenta u svaku :2;. 7ko banka prava i obaveze vri u svoje ime i za svoj raun ili u svoje ime i za tu raun( preuzimanje se sastoji u prenosu hartije po naredbi svojinskom indosamentom( a kod hartije na ime( koja se ne mo#e preneti indosamentom preuzimanje se vri cesijom. 1 . O>049;9 >06?9 "; 23.4.50 . 89:.6.406/2 E05<"/0 .8 45986.=<" Banka ima slede!e obaveze% a) 2baveza uvanja deponovanih :2;9 obaveza postoji i kad se ne ugovori. 'utina ove obaveze je u obezbe ivanju sigurnosti deponovanih hartija od bilo kakvog rizika.'matra se da je banka obavezu ispunila( ako po prestanku ugovora ili na zahtev deponenta vrati hartije u istom stanju u kom ih je primila. b) ;renje prava i obaveza iz deponovanih hartija od vrednosti > obaveza se redovno javlja iako nije neophodna za postojanje ugovora. 'misao velike ve!ine ovih ugovora( nije u prostom uvanju :2;( ve! u omogu!avanju banke da rukuje tim hartijama. $a ovaj nain imalac hartija se osloba a brige o vrenju prava i obaveza po hartijama( anga#uju!i za to finansijskog strunjaka( koji svojim znanjem( poslovnim vezama mo#e bolje da zatiti interese imaoca :2;. ?ada je ova obaveza ugovorene( banka je du#na da vri sva prava po deponovanim partijama koja su utvr ena. 7ko prava nisu ugovorom utvr ena( banka ima obavezu da preduzima radnje kojima se prava iz hartije ostvaruju. 5rava iz :2; banka vri za raun deponenta. 2na istupa kao punomo!nik /li komisionar zavisno od odredbe ugovora. 5ri vrenju prava iz :2; mogu nastati slo#eni pravni odnosi. 6bog toga je neophodna stalna saradnja izme u banke i deponenta. Banka je du#na da vri prava iz deponovanih hartija u skladu sa ugovorom( po nalogu deponenta i po pravilima koja va#e za urednog finansijskog strunjaka. 7ko ostvaruje svoju obavezu na ovaj nain( banka nije odgovorna za neostvarenje nekog prava iz hartije( u protivno ako ne vri prava na ugovoren nain u skladu sa nalogom deponenta banka !e biti obavezna da deponentu nadoknadi svu tetu koju mu je nainila. c) 2baveze naplate dospelih potra#ivanja9 je pretpostavljena obaveza( ako ugovorom drugaije nije odre eno. Banka je po osnovu ove obaveze du#na da naplati glavnicu( tj. 2snovnu sumu na koju :2; glasi. 5ored toga( banka je du#na da redovno napla!uje periodina potra#ivanja( kao to su kamate i dividende. U pogledu vremena naplate( osnovno je pravilo da banka potra#ivanja napla!uje u trenutku njihove dospelosti. d) 2baveza stavljanja na raspolaganje napla!enih suma je nastavak prethodne obaveze. Banka je du#na da deponentu stavi na rapspolaganje sve napla!ene sume. 2vo stavljanje na raspolaganje( mo#e biti dvojako. 7ko deponent ima raun novanog depozita kod banke( banka napla!ene sume stavlja na raspolaganje( tako to ih upisuje u korist tog rauna. Ukoliko deponent nema takav raun( stavljanje na

28

raspolaganje napla!enih suma se vri obavetavanjem deponenta o napla!enim sumama i isplatom tih suma na njegov prvi zahtev. e) 2baveza obavetavanja o zahtevima tre!ih lica je obaveza koja traje sve vreme trajanja ugovora. 6ahtevi tre!ih lica mogu biti razliiti( na primer da tre!a lica pola#u pravo na samu hartiju( kao to je mogu!e i da iska#u druge stvarno9pravne ili obligacione zahteve u vezi sa deponovanim hartijama. 2 svim zatevima tre!ih lica( banka je du#na da obavesti deponenta odmah i u celini( u protivnom bi bila obavezna da nadokandi tetu( koja je nastala zbog proputanja obavetavanja. f) 2baveza vra!anja :2;9 je obaveza koje banka ostavruje( na isteku ugovora o deponovanju :2;. Banka je du#na da deponovane hartije vrati na zahtev svakog deponenta u svako doba. 2snovno pravilo je da je baka du#na da vrati ono to je primila. Co znai da je kod zatvorenog depozita du#na da vrati zapea!eni omot sa deponovanim hartijama u neizmenjenom spoljnom stanju dok kod otvorenog depozita( je du#na da varti iste hartije koje je primila. ' obzirom na vrenje prava i obaveza po hartiji spoljni izgled mo#e biti izmenjen( hartija mo#e biti akceptirana( avalirana( a mogu i nedostajati odre eni delovi koji su poslu#ili pri naplati potra#ivanja. ;a#no je korektivno pravilo( prema kome banina obaveza vra!anja mo#e biti izvrena i pla!anjem odgovaraju!e sume novca bez vra!anja same :2;. 2vo pravilo va#i kada je pri naplati hartije od vrednosti neophodno preneti tu hartiju na isplatioca. :2; se vra!aju iskljuivo deponentu( odnosno njegovim pravnim sledbenicima i licma koja on ovalsti. Cre!im licima banka ne bi smela da vrati :2; ak i ako i same hartije proizilazi da su tre!a lica njihovi imaoci. Banka je du#na da vrati hartije onome od koha ih je dobila( a tre!e lice treba s tim licem u redovnom sporu da razrei pitanje svojine u pogledu hartije. 1!. P5040 >06?9 "; 23.4.50 . 89:.6.406/2 E05<"/0 .8 45986.=<" 2snovna prava su% a) 5ravo na nadoknadu (proviziju) > pravo postoji kod svih vrsta ugovora. ;isina provizije zavisi od karaktera ugovora. 7ko uz obavezu uvanja preuzima i obavezu vrenja( prava iz hartija( provizija je via. ;isina provizije se odre uje ugovorom u skladu sa optim uslovima poslovne politike banke. b) 5ravo zadr#avanja :2;9 Banka mo#e koristiti sve dok joj deponent ne isplati proviziju za izvrene obaveze iz ugovora. 2d prava zadr#avanja :2; treba razlikovati pravo upotrebe hartija( koje banka mora uvek imati da bi mogla ostavriti obavezu vrenja prava po hartijama. 1#. P./01 23.4.50 . =9A2 Ugovor o sefu je takav ugovor kojim se banka obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sef na odre eni vremenski period( a korisnik se obavezuje da za to plati banci odre enu naknadu. 5o svom karakteru ugovor je dvostrano obavezan. Banka se obavezuje da korisniku omogu!i nesmetano kori!enje sefa u roku koji je zgovorom odre en( korisnik mp#e sef koristiti prema svom naho enju( za vreme / nain koji mu odgovara.Eedino ogranienje koje mora potovati je ono utvr eno zakonom( baninim optim uslovima poslovanja / ugovorom. U sef se ne smeju stavljati stvari koje su opasne pos am sef( za druge korisnike sefova / za banku. ?od ugovora o sefu banka ne prima stvari korisnika sefa u deposit ve! se jedino obavezuje da osigura sef od svih rizika / omogu!i korisniku iskljuivo pravo kori!enja sefa. 'ef je posebno obezbe en / numerisan proctor u vidu kasete( faha( pregratka u trezorima banke( koji ona stavlja na upotrebu zainteresovanim licma uz nadoknadu. 'efovi su obezbe eni od rizika kra e( po#ara( neovla!enog kori!enja( ime se korisniku pru#a dodatna sigurnost( koju kod depozitnih poslova nema. 'efovi se koriste za uvanje stvari ve!e vrednosti( kao to su nakit( :2;( zlato itd. Cehniki posmatrano upotreba sefa se ostvaruje na taj nain to banka po zakljuenom ugovoru daje klju od sefa korisniku( a ovaj kad to #eli( stavlja u sef odre ene predmete( zakljuava sef / klju zadr#ava radi ponovnog otvaranja.Danas se koriste sefovi sa dva kljua( s tim da je jedan u posedu banke( a drugi je kod korisnika. 2%. Z0?@/2796/9 " A.510 23.4.50 . =9A2

29

6a zakljuenje ugovora ne postoji nikakva forma( ugovor se zakljuuje prostom saglasnou volja( mada se u praksi redovno zakljuuje u pismenoj formi( na osnovu u napred pripremljenog formulara banke. Ugovor nije realan( jer za njegov nastanak / dejstvo nije bitan momenat stavljanja klijentovih predmeta u sef. Bitni elementi ovog ugovora su% oznaenje sefa koji se iznajmljuje( vreme iznajmljivanja sefa / nadoknada koju je klijent du#an da plati. 21. P50460 :5"5.80 23.4.50 . =9A2 Ugovor osefu je specifina vrsta ugovora( sa nizom osobina( koje ne nalazimo kod drugih bankarskih poslova. 2vaj ugovor se smatra svojevrsnim ugovorom bankarskog prava. 7ko bi se po principu slinosti pokualo odrediti gra ansko9pravna priroda ugovora( najvie bi slinosti imao sa ugovorom o najmu odre enog prostora.5ostoje miljenja da se ugovor o sefu mo#e kvalifikovati kao ugovor o depozitu( kao / miljenje da je ovaj ugovor sastavljen od elemenata ugovora o zakupu / ugovora o depozitu. 2va shvatanja se teko prihvataju. 6a ugovor o depozitu je karakteristino da ostavoprimac preuzima stvari koje cine predmet ugovora / da te stvari uva u skladu sa ugovorom dok kod ugovora o sefu banka ne preuzima nikakve stvari niti obavezu uvanja stvari.Banka se obavezuje da ustupi deo svog prostora / obezbe enje samo tog prostora ali ne / uvanje stvari u njemu. 22. O>049;9 >06?9 "; 23.4.50 . =9A2 2baveze banke su% a) 2bavezu stavljanja sefa na upotrebu > banka ostvaruje davanjem kljua od sefa korisniku.Banka je du#na da korisniku da na upotrebu sef u ugovorenom stanju i to stanje da odr#ava tokom trajanja ugovora.?orisnik upotrebljava sef po naho enju(a banka je du#na da mu to omogu!i. b) 2bavezu obezbe enja > posebno je va#na i naglaena obaveza kod ove vrste ugovora.?orisnikov osnovni motiv kod ugovora o sefu je da ima iskljuivo pravo kori!enja sefa(da predmet sefa bude nepoznat drugima(i da bude to je mogu!e vie obezbe en od svih rizika.'ef mora biti obezbe en od rizika kra e(po#ara i otvaranja od strane neovla!enog lica.7ko bi sef bio otvoren(obijen ili ako bi predmeti u njemu izgoreli banka bi odgovarala korisniku za tetu. c) 2baveza obezbe enja iskljuivosti pristupa sefu > Banka mora svoju obavezu obezbe enja i nadzora nad trezorskim prostorijom i samim sefom vriti tako da pristup sefu ima korisnik ili lice koje on posebno ovlasti.2vu obavezu banka ostvaruje tako to korisniku daje jedan klju a drugi razliit od prvog zadr#ava za sebe.Da bi korisnik mogao da pristupi sefu potrebno je legitimisanje(koje mo#e biti razliito a naje!e se korisnik legtimie potpisom(propusnicom ili saoptavanjem ifre. 23. P5040 >06?9 "; 23.4.50 . =9A2 2snovna prava banke% a) 5ravo na naknadu(proviziju) > Banka mo#e ostvariti u svim sluajevima.7ko naknada nije ugovorena banka ima pravo na uobiajenu nadoknadu.&edovno se ugovara periodino(obino pla!anje naknade za kori!enje sefa. b) 6alo#no pravo > na predmetima u sefu banka ima samo u sluaju da korisnik nije izmirio svoju dospelu obavezu pla!anja naknade.Banka ima u tom sluaju prvenstveno pravo naplate svog potra#ivanje iz na enog novanog resursa u sefu ili iz ostvarenog prodajom drugih predmeta na enih u sefu. 24. P59=<060? 23.4.50 . =9A2 Ugovor mo#e prestati na 4 naina%prestanak ugovora na osnovu raskida i na osnovu isteka vremena.Da raskida ugovora mo#e do!i ako ugovorne strane ne izvravaju svoje obaveze.Banka mo#e izjaviti raskid ugovora ako korisnik ne plati samo jedan obrok naknade po dospelosti.Da bi raskinula ugovor banka mora uputiti opomenu preporuenim pismom dati mu rok za ispunjenje od mesec dana.7ko u tom roku korisnik ne ispuni svoju obavezu(banka mo#e rakinuti ugovor i zahtevati od korisnika da isprazni sef i da joj pred klju.7k to korisnik to ne uradi(banka mo#e zahtevati da se sef otvori putem suda na tro#ak korisnika i da se na ene stvari stave u sudski depozit ili banci na uvanje.5ravo na raskid ugovora ima i korisnik ako banka ne izvrava

30

ugovorne obaveze(i to ako ne omogu!ava korisniku nesmetanu upotrebu sefa u skladu sa ugovorom.Ugovor o sefu mo#e prestati i istekom vremena.7ko je zakljuen na odre enjo vreme nakon isteka vemena on prestaje da va#i otkazom od jedne ugovorne strane. 7ko prestane istekom vremena( a korisnik nije izvrio obavezu pla!anja( banka ima pravo da otvori sef sudskim putem i naplati potra#ivanja iz vrednosti predmeta (sefa). 25. P./01 23.4.50 . <9?2F91 507262 Ugovor o bankarskom teku!em raunu je u naem pravu takav ugovor( kojim se banka obavezuje da nekom licu (korisniku) otvori poseban raun i da preko njega prima uplate i vri isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita. 6a opti tip ugovora o teku!em raunu je karakteristino da predstavlja takav sporazum dva lica po kome se u njihovim me usobnim pravnim odnosima ne!e vriti posebna pla!anja za svaku pojedinanu obavezu( ve! !e se sva me usobna dugovanja i potra#ivanja unositi u poseban raun (kontokorent) i prebijati( tako da !e se u ore enom roku samo strana kod koje se iska#e negativni saldo namiriti tako obraunati dug na nain predvi en ugovorom. Ugovor o bankarskom teku!em raunu je razliit od ugovora o novanom depozitu. 2snovni smisao ugovora o bankarskom teku!em raunu je u tome da banin klijent deponuje kod banke odre en iznos novca( na nju prenese prvao raspolaganja tim novcem s pravom povra!aja iznosa deponovanog novca.Ugovor o bankarskom teku!em raunu je izuzetno njaajan bankarski posao. 5reko njega se omogu!ava i ubrzava platni promet( to je od koristi za dr#avu i banine klijente. 26. V5=<9 23.4.50 . <9?2F91 507262 =ogu se razlikovati ugovor o teku!em raunu u u#em smislu i ugovor o #iro9raunu. $ajva#nija razlika izme u ova dva ugovora je uz prirodi salda.kod ugovora o teku!em raunu u u#em smislu( banka preuzima obavezu izvrenja korisnikovih naloga ne samo do nivoa raspolo#ivih sredstava na raunu ve! i preko toga. 5rema tome( saldo mo#e biti pozitivan i negativan. ?od ugovora o #iro9raunu banka preuzima samo obavezu izvravanja naloga do iznosa raspolo#ivih sredstava na #iro9raunu. 'aldo mo#e biti pozitivan ili bar na nuli. ?orisnici #iro9rauna mogu biti pravna i fizika lica. 5reduze!a i drugi privredni subjekti dr#e svoja sredstva na #iro9raunima i sva bezgotovinska pla!anja vre prenosom sa svog rauna na raun drugih subjekata.Hra ani koji ostvaruju prihode za isporuenu robu ili izvrene usluge dr#avnim organima( du#ni su da sa bankom sklope ugovor o #iro9raunu( preko koga im se ispla!uju prihodi. Ugovori o teku!em raunu se mogu deliti na ugovore sa otkaznim i bez otkaznog roka. ?od ugovora sa otkaznim rokom( korisnik ne mo#e raspolagati u svakom trenutku saldom na teku!em raunu( dok kod ugovora o teku!em raunu bez otkaznog roka( mo#e raspolagati sa celokupnim saldom na raunu. 2 . P50460 :5"5.80 23.4.50 . <9?2F91 507262 Ugovor o teku!em raunu je posebna vrsta bankarskih ugovora u naem pravu. 5ostoje dva shvatanja o gra ansko9pravnoj prirodi ugovora o teku!em raunu. 5rema prvom( ovaj ugovor je po svojoj pravnoj prirodi ugovor o depozitu. 5rema drugom ovaj ugovor je ugovor o nalogu. 5ostoje miljenja koja tretiraju ugovor o teku!em raunu kao slo#en ugovor( sastavljen od elemenata ugovora o depozitu / o nalogu. 'vo enje ugovora o bankarskom teku!em raunu na ugovor o depozitu ima osnovnu slabost to ne razreava pitanje funkcionisanja teku!eg rauna u sluaju negativnog salda. ?od ugovora o teku!em raunu( postoje specifina pravila zbog kojih se ovaj ugovor posmatra kao poseban( svojevrstan ugovor bankarskog prava. 2!. Z0?@/2796/9 " A.510 23.4.50 . <9?2F91 507262 6a zakljuenje ugovora po teku!em raunu neophodna je pismena forma. "orma je konstitutivna( to znai da eventualni drugaiji sporazum stranaka u pogledu forme ugovora nema pravno dejstvo. 5ri zakljuivanju ugovora o teku!em raunu koriste se u napred pripremljeni formulari ugovora koje banke sainjavaju prema svojim optim uslovima poslovanja. Caj formular potpisuje druga ugovorna strana. Ugovor nije realan tj. 6a zakljuenje ugovora nije neophodno da korisnik rauna polo#io kod banke odre eni iznos sredstava. U nekim zemljma ugovor o bankarskom teku!em raunu je neformalnog karaktera( ali zbog slo#enosti pravnih odnosa koji se javljaju( opravdava se propisivanje obavezne pismene forme.

31

2#. O>049;9 >06?9 "; 23.4.50 . <9?2F91 507262 $a osnovu ugovora banka preuzima slede!e obaveze% a) 2baveze otvaranja teku!eg rauna > ispunjenje ove obaveze je ujedno pretpostavka za izvravanje svih drugih prava / obaveza po ugovoru. 'vaki teku!i raun ima svoj broj koji se unosi u ugovor (npr. /zdavanje legitimacione isprave sa brojem rauna)8 b) 5rimanje uplata i vrenje isplata9 je svakako najva#nija obaveza zbog koje dolazi do zakljuenje ugovora.$ovana sredstva na teku!em raunu ostvaruju se uplatama od strane korisnika rauna i naplatama novanih iznosa izvrenih na njegov raun. Banka je du#na da primi svaku uplatu i nije ovla!ena da ispituje osnov te uplate. U bankarskoj praksi sve uplate u korist nekog teku!eg rauna se nazivaju rimesama. $a osnovu naloga banka je du#na da vri sva pla!anja sa rauna na koja se obavezala ugovorom. 5la!anja mogu biti gotovinska ili virmanska zavisno od ugovora. $alozi za pla!anje sa teku!eg rauna mogu imati opti i pojedinaan karakter. ?od pla!anja koja se redovno javljaju u odre enim vremenskim periodima( korisnik obino daje opti nalog za isplatu( dok kod pojedinanog naloga banka vri isplatu na osnovu konkretnog naloga korisnika. 7ko je korisnik ovlastio neko lice da raspola#e sredstvima na teku!em raunu( mora o tome obavestiti banku koja je ovla!ena da kontrolie punomo! tog lica.U sluaju da kod iste banke korisnik ima vie teku!ih rauna( a ktivni i pasivni saldo po ovim ra!unima se me usobno prebijaju( to znai da ovi rauni nisu pravno samostalni( kao to je to sluaj kod postojanja vie ugovora novanog depozita8 c) 2baveza izvravanja naloga korisnika > je obaveza koja se odnosi na naloge kkorisnika u vezi sa disponiranjem sredstvima na teku!em raunu tako i na druge naloge u vezi sa izvravanjem obaveza koje je banka preuzela ugovorom. U pogledu mesta izvravanja naloga va#i pravilo( da banka naloge izvrava u mestu gtde ima poslovnu jedinicu( a ako te jedinice nema( ona to mo#e uiniti preko druke korenspodentne banke8 d) Dostavljanje izvoda > je veoma va#na obaveza banke( koja omogu!uje korisniku stalan uvid u saldo po teku!em raunu. /zvod sa naznaenjem salda( banka je du#na da dostavi posle sveka promene salda. /zvod mora sadr#ati raniji sldo( promenu i novi saldo.?orisnik ima pravo kontrole isplate i uplata po teku!em raunu. 6bog toga izvod koji banka daje korisnik mora odobriti. 2d trenutka odobrenja izvoda( izvod je merodavan za obe strane. 3%. P5040 >06?9 "; 23.4.50 . <9?2F91 507262 2snovna prava banke po ugovoro o teku!em raunu su% a) 5ravo na proviziju9 banka zaraunava proviziju za izvrene usluge( koje su obuhva!ene ugovorom. ;isina provizije se odre uje ugovorom u skladu sa optim aktima banke. 5o pravili provizija se napla!uje pri izvrenju svakog naloga( ali se mo#e i drugaije ugovoriti8 b) 5ravo na naplatu posebnih trokova > banka ima po samom zakonu. 2va nadoknada se odnosi samo na posebne( ali ne i na redovne trokove( poto su oni uraunati u proviziju. 5osebni trokovi su oni koje je banka imala u izvravanju naloga korisnika( a koji se( prema redovnom toku stvari( ne mogu smatrati neophodnim za izvravanje obaveza. Banka je ovla!ena da svoja potre#ivanja u vezi sa provizijok i naplatom posebnih trokova upie u svoju korist u teku!i raun( ukoliko ugovorom nije drugaije predvi en28 c) 5ravo raspolaganja sredstvima > 2vim pravom banka se mo#e koristiti samo u sluaju pozitivnog salda po teku!em raunu(s tim da je njeno pravo slabije od prava korisnika da tim sredstvima u svako vreme raspola#e. 31. P./01 " ;6070/ 23.4.50 . ?598"<2 ?redit je( uz pla!anja( najstariji i najznaajniji bankarski posao.=nogobrojne definicije kredita i ugovora o kreditu smatraju se nezadovaljavaju!im . Uopteno se mo#e re!i da se ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana (kreditor) obavezuje da !e drugoj strani (debitor( du#nik) staviti na raspolaganje odre enu sumu novca ili da !e za nju preuzeti odgovornost prema tre!em licu( dok se duga strana obavezuje da !e dobijenu sumu koristiti u skladu sa ugovorom i da !e po proteku odre enog vremena vratiti s kamatom( a u sluaju preuzimanja odgovornosti prema tra!em licu( da !e platiti proviziju. U 6akonu o obligacionim odnosima( ugovor o kreditu se odre ujekao ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje

32

odre eni iznos novanih sredstava( na odre eno ili neodre eno vreme( za neku ili bez utvr ene namene( a korisnik se obavezuje da banci pla!a kamatu i dobijen novac vrati u vreme i na nain kako je utvr eno ugovorom.2va definicija odnosi se samo na naovane kredite( dok krediti odgovornosti( kod kojih banka ne ustupa korisniku svoja novana sredstva( ve! mu daje na raspolaganje svoju odgovornost( svoj kredibilitet( ime olakava dolazak do gotovog novca ili omogu!uje ispunjenje novane obaveze prema tre!im licima bez upotrebe gotovog novca( nije ovom definicijom obuhva!ena.

32. V5=<9 ?598"<0 =ogu biti novani krediti i krediti odgovornosti. ' obzirom na namenu krediti se dele na namenske i nenamenske. ?od namenskih korisnik upotrebljava kredit samo za ugovorom utvr enu namenu (investicioni krediti( potroaki krediti i td.). $enamenski krediti se koriste u bilo koju svrhu( to zavisi od potrebe korisnika. 5rema vremenskom kriterijumu mogu!e je razlikovati kredite na odre eno i na neodre eno vreme. ?rediti na neodre eno vreme se retko javljaju( i to obino u formi revolving kredita. 6avisno od du#ine vremena nakon koga se kredit vra!a razlikuju se kratkoroni (do jedne godine)( srednjoroni (do pet godina) i dugoroni (preko pet godina) krediti. =ogu biti gotovinski i bezgotovinski krediti.?od gotovinskih( korisniku se ispla!uje kreditna suma u gotovom novcu( dok se kod bezgotovinskih vri prenos kreditne sume na raun korisnika.5ostoje razliita sredstva obezbe enja u pogledu vra!anja kredita i ona mogu biti realna i lina. ?redit se mo#e obezbediti zalo#nim pravom na pokretnim stvarima( na :2; (kredit u zalogu) ili nepokretnostima (hipotekarni kredit). 2baveza korisnika kredita se pojaava obavezom jemca ili avaliste po menici (avalni kredit) garanta (kredit uz bankarsku garanciju) i sl. 33. P50460 :5"5.80 23.4.50 . ?598"<2 5ravna priroda ugovora o kreditu je u prirodi sporna. U stranoj literaturi sre!u se shvatanja po kojima je ugovor o kreditu po svojoj pravnoj prirodi zajam.2va shvatanja su danas dobrim delom naputena.Ugovor o kreditu se istorijski posmatrano razvio iz ugovora o zajmu(ali danas predstavlja samostalan(imenovan ugovor koji se po svojim karakteristikama razlikuje od ugovora iz koga je nastao.&azlikuje se po subjektima(jer se kod ugovora o zajmu kao ugovorne strane javljaju pravna i fizika lica(dok se kod ugovora o kreditu javljaju banka( kao specijalizovana finansijska organizacija( i njen klijent. U vezi sa pravnom prirodom ugovora o kreditu( posebno je sporno pitanje da li ugovor nastaje ve! u trenutku postizanja saglasnosti volja ugovornih strana (konsesualna teorija) ili tek u trenutku predaje novca korisniku kredita (realna teorija). U naem pravu je prihva!ena konsesualna teorija. 5rema drugim miljnjima ugovor o kreditu je poseban specifian ugovor koji se ne mo#e svesti ni na jedan drugi imenovani ugovor( dok tre!i smatraju da pravnu prirodu ugovora o kreditu nije mogu!e utvrditi( ve! se mogu uoiti pravne prirode pojedinih vrsta ugovora o kreditu. 34. Z0?@/2796/9 " A.510 23.4.50 . ?598"<2 6a zakljuenje ugovora o kreditu u naem oravu se zahteva pismena forma( to je i razumljivo s obzirom na slo#enost pravnih odnosa koji se javljaju. Ugovor nije realan( odnosno za njegov nastanak nije neophodan prenos novca na korisnika kredita. 5o osnovu zakljuenog ugovora( korisnik ima pravo samo da zahteva( a banka obavezu da izvri prenos kreditne sume. 5ismena forma mo#e biti zadovoljena na nekoliko naina( ali se naje!e ugovor o kreditu zakljuuje na osnovu unapred pripremljenih formulara ugovora( uz primenu optih uslova poslovanja banke.5o zakonu o obligacionim odnosima bitni elementi ugovora o kreditu se% 3) /znos kredita > izra#ava se u dinarima ili u stranoj valuti( kada je to u skladu sa deviznim propisima 4) Uslovi davanja kredita > predstavljaju okolnosti pod kojima se kredit daje kao to su rok( nain prenosa kreditnog iznosa( da li kredit ima revolving karakter ili ne i td.8

33

<) Uslovi kori!enja kredita > posebno ih je va#no precizirati kod namenskih kredita( ali i kod ne namenskih kredita je va#no utvrditi kada i na koji nain korisnik mo#e upotrebiti odobrena kreditna sredstva8 B) Uslovi vra!anja kredita > banka je posebno zainteresovana da se utvrde uslovi vra!anja( kao to su rokovi vra!anja( pitanje da li se vra!a u celini ili u ratama( visina kamate i sl. Ugovor o kreditu mo#e sadr#ati i druge elemente koji su znaajni za ugovorne strane( s obzirom na vrstu kredita koji je odabran.

35. O>049;9 >06?9 "; 23.4.50 . ?598"<2 Banka ima slede!e obaveze% a) 2baveze stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa > osnovna obaveza banke koja nastaje ve! u trenutku zakljuenja ugovora( ali se uslovi njene realizacije utvr uju ugovorom. 'tavljanje na raspolaganje kreditnog iznosa mo#e se izvriti isplatom( prenosom na raun korisnika( davanjem eka ili kreditnog pisma korisniku( pla!anjem za raun korisnika tre!im licima i td. 5renosom novane sume odobrenog kredita na korisnika na njega prelazi i pravo raspolaganja novca. b) 2baveza izvravanja drugih radnji kreditnog karaktera > javlja se kod pojedinih vrsta( a posebno kod kredita odgovornosti. 2snovna obaveza banke ne mora da se izrazi u davanju odre ene novane sume( ve! mo#e biti izra#ena u obavezi akceptiranja( avaliranja( eskontovanja :2; i dr. 2vakve obaveze i kad su osnovne i kad su sporedne( moraju biti precizirane ugovorom. 36. P5040 >06?9 "; 23.4.50 . ?598"<2 5rava banke po osnovu ugovora o kreditu su % a) 5rava na povra!aj kreditnog iznosa > osnovne obaveze gde se ugovorom utvr uju rokovi i nain izvravanja ove obaveze od strane korisnika. b) 5ravo na kamatu > pretpostavlja se i kad nije ugovoreno( poto se radi o bankarskom poslu( koji se obavlja profesionalno( u vidu delatnosti. ?amata je cena upotrebe kredita( koja u sebi sadr#i naknadu za uslugu( trokove i naknadu za rizik posla. ;isina kamate se izra#ava kroz kamatnu stopu( a visina kamatne stope se utvr uje ugovorom u skladu sa zakonom i drugim propisima. c) 5ravo na sredstva obezbe enja > banka ima kad je takvo sredstvo ugovoreno i tada banka ima pravo da izvrenje svojih obavza uslovi dobijanjem dogovorenog sredstva obezbe enja (zaloga( garancija( menica( hipoteka i td.) d) 5ravo kontrole upotrebe kredita > banka ima kod namenskih kredita i ako korisnik dobijena sredstva koristi protivno ugovoru( baka mo#e raskinuti ugovor na tetu korisnika. 3 . P59=<060? 23.4.50 . ?598"<2 =o#e prestati na razliite naine( prestaje redovno vra!anjem kredita u skladu sa ugovorom( ali mo#e prestati i na druge uobiajene naine. 5ored uobiajenih naina( za ugovor o kreditu su karakteristina dva naina prestanka i to% otkazom davaoca kredita i odustankom korisnika kredita. Banka mo#e otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka( ako je kredit koriten u suprotnosti sa njegovom namenom. 5ravo banci se priznaje zbog toga to je korisnik kredita izigrao banino poverenje i izvrio povredu ugovora. Banka ne daje nikakav otkazni rok. 7 korisnik je obavezan da odmah vrati ceo iznos kredita. U naem pravu banka mo#e otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka u sluaju insolventnosti korisnika( ak i kad ona nije utvr ena sudskom odlukom( kao i u sluaju prestanka pravnog lica( ili smrti korisnika( ako bi u toj situaciji davalac kredita doao u nepovoljan polo#aj. 2vo pravilo slu#i ua zatitu interesa banke( ali je kri!enje prava na otkaz ugovora od strane banke uslovljeno injenicom da okolnosti koje su nastupile dovode banu u nepovoljan polo#aj. U naem pravu je predvi eno i pravo korisnika da u odre enim situacijama odustane od ugovora. ?orisnik mo#e uvek odustati od ugovora( a ko jo nije poeo sa kori!enjem kredita( korisnik mo#e vratiti kredit i pre roka odre enog za

34

vra!anje( ali je du#an da unapred obavesti banku. U oba prethodna sluaja korisnik je du#an da banci nadoknadi tetu( ako je zbog odustanka od ugovora( odnosno vra!anja kredita pre vremena( teta nastupila. U sluaju vra!anja kredita pre ugovorenog roka( banka ne mo#e da rauna kamatu za vreme od dana vra!anja kredita do dana kada je po ugovoru kradit trebalo da bude vra!en. 3!. UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE (ARTIJA OD VREDNOSTI 2vim ugovorom banka odobrava kredit u odre enom iznosu na osnovu zaloge :2; koje pripadaju korisniku ili tre!em licu koje na to pristane. 2vo je posebna vrsta opteg lombardnog kredita s tim da predmet zaloge ine iskljuivo :2;.:artija na kojoj je konstruisano zalo#no pravo se predaje banci s klauzulom o prenosu.Banka se na osnovu ovog ugovora obavezuje da stavi korisniku na raspolagnje odre enu sumu novca i da mu vrati hartije po otplati kredita(a korisnik se obavezuje da proda hartije sa zalo#nom klauzulom(da plati kamatu i da vrati kreditni iznos.7ko korisnik ne vrati kreditni iznos na vreme(banka mo#e realizovati svojr zalo#no pravo prodajom :2;(bez odobrenja suda.uz obino obavetenje korisnika. 3#. AKCEPNI KREDIT Ugovorom o akceptnom kreditu banka se obavezuje da !e akceptirati menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao(ime kao akceptant(prihvata da menicu isplati o njenoj dospelosti. 7kceptni kredit je tipian kredit odgovornosti(dakle kredit za koji banka ne ustupa klijentu svoja novana sredstva(ve! mu stavlja na raspolaganje svoju odgovornost(kredibilitet ime mu olakava da do e do gotovog novca ili mu omogu!ava da ispuni novane obaveze bez upotrebe novca.?ad do e do naplate menice(banka ne anga#uje svoja novana sredstva(ve! ispla!uje od sredstava svog klijenta. 7kceptni kredit se koristi umesto novanih kredita za pokrivanje srednjoronih potreba za novanim sredstvima.'matra se da upotreba ovog kredita ima smisla samo ako se potreba za novanim sredstvima javlja na period od najmanje tri meseca. $aje!e se akceptnim kreditom zadovoljavaju potrebe privrede za obrtnim sredstvima(obino za kupovinu ve!e koliine sirovina i repromaterijala)(posebno za privredne grane sa sezonskim karakteristikama.Creba re!i da banke odobravaju akceptne kredite relativno retko(po pravilu samo klijentima u koje na osnovu viegodinje poslovne saradnje(imaju puno poverenje. 4%. RAMBUSNI KREDIT &ambusni kredit je vrsta akceptnog kredita koji banka odobrava uvozniku za pla!enje vrednosti uvezene robe(na osnovu pokri!a u robnim dokumentima. ?od ovog kredita uvoznik daje nalog svojoj banci da mu sama ili preko korespodentne banke u tre!oj zemlji odobri rambusni kredit na taj nain to !e akceptirati uvoznikovo menicu vuenu na nju.7kceptiranu menicu rambusna banka upla!uje banci izvoznika s nalogom da je preda izvozniku tek poto od njega primi sva predvi ena robna i druga dokumenta kojim potvr uje otpremu ugovorene robe./zvoznik menicu mo#e eskontovati(njome pla!ati ili je naplatiti o dospelosti.5re dospelosti akceptirane menice uvoznik odnosno njegova banka dostavlja rambusnoj banci pokri!e za isplatu menine sume(a banka prenosi na njega primljena dokumenta.Bankarska provizija kod ovog kredita nije velika(s obzirom na neznatnost rizika kojima se banka pri pru#anju ove usluge izla#e. 41. AVALNI)ESKONTNI I LOMBARDNI KREDIT 7valni kredit je kratkoroni kredit odgovornosti(slian akceptnom(ali se od njega razlikuje po tome to banka avalira(a ne akceptira)menicu koju je izdao klijent. )skontni kredit spada u naje!e kori!ene kratkorone bankarske kredite.'utina ovog kredita sastoji se u tome to klijent prodaje banci svoja nedospela potra#ivanja po menici(a banka mu ispla!uje nominalni iznos potra#ivanja umanjen za diskont.Banka mo#e takva potra#ivanja dalje prodati pre njegove dospelosti (reeskont) kod druge(esto centralne banke(a mo#e ih naplatiti po dospelosti.

35

Gombardni kredit je kredit koji banka odobrava klijentu na bazi zaloge pokretne stvari.7ko klijent ne vrati kreditnu sumu i kamatu u ugovorenom predvi enom roku banka je ovla!ena da se namiri iz predmeta zaloge. 42. REVOLVING KREDITI &evolving krediti(lat.revolvere9obrtati(okretati(obnavljati) su vrsta novanih kredita koji se mogu viekratno koristiti u utvr enom vremenskom roku i do utvr enog limita.'pecifinost je to se oni obnavljaju tj.nakon vra!anja kredita korisnik stie pravo da pod istim uslovima kredit ponovo koristi(do utvr enog limita sve do isteka ugovorenog roka.Broj obnavljanja kredita je po pravilu unapred ugovoren.2vaj kredit je kratkoronog karaktera.Eavljaju se ponekad i dvostruki revolving krediti kod kojih je istovremeno svaka strana i davalac i korisnik kredita.

43. VINKULACIONI KREDITI ;inkulacioni kredit (lat.vinkulare9vezati) je vrsta kredita koji banka odobrava prodavcu(izvozniku ) na bazi robe koja slu#i kao sredstvo obezbe enja.;inakulacioni kredit se koristi pri izvozu robe koja se transportuje suvozemnim putem. $a osnovu zakljuenog ugovora o vinakulacionom kreditu banka stavlja odmah na raspolaganje prodavcu robe(kao korisniku kredita(odre enu sumu novca(po pravilu manju od prodajne cene robe pod uslovom da joj prodava preda duplikat tovarnog lista i druge ugovorom predvi ene dokumente.U tovarnom listu je vinakulaciona banka oznaena kao poiljalac robe(a kao primalac je oznaena korespodentna banka ili pediter u zemlji uvoznika.2d napla!enog iznosa koji dobije od korespodentne banke(vinakulaciona banka za sebe zadr#ava deo sume na ime povra!aju kreditnog iznosa(a preostli iznos ispla!uje prodavcu.6a izvrenu uslugu vinakulaciona banka ima pravo na proviziju i naknadu trokova. 44. KREDITNA KARTA $a osnovu kreditne karte kao posebne isprave(njen imalac mo#e da kupuje robu i dobija usluge od odre enih preduze!a(a pri tome ne mora da plati ni gotovinski ni ekom./malac kreditne karte koristi kredit(jer za kupljenu robu odnosno dobijenu uslugu pla!a naknadno. ?reditna karta je pismena isprava na osnovu koje njen imalac mo#e da kupuje robu ili da koristi usluge odre enih preduze!a bez pla!anja u gotovini.Dve vrste kreditnih karti% 3.obine9potroake kreditne karte9javljaju se dva uesnika izdavalac kreditne karte i imalac(korisnik) tzv.dvostrani sistem./malac je mo#e koristiti samo u filijalama izdavaoca ili u izdvojenim poslovnim mestima. 4.univerzalne kreditne karte9javljaju se tri strane%izdavalac kreditne karte(imalac kreditne karte i tzv.ugovoreno preduze!e. 5ri izdavanju kreditne karte izdavalac redovno ispituje kreditnu i plate#nu sposobnost lica koje #eli da postane imalac kreditne karte./malac mo#e biti fiziko i pravno lice.?arta se izdaje na odre eno vreme(naje!e na godinu dana) i imalac karte pla!a jednokratnu naknadu pri dobijanju kreditne karte kao o odre eni godinji iznos naknade za kori!enje sisteme kreditne karte.?reditnu kartu imalac mo#e koristiti bez ogranienja. U poslu kreditne karte javljaju se tri vrste pravnih odnosa% a)odnos izme u izdavaoca kreditne karte i ugovornog preduze!a( b)odnos izme u izdavaoca i imaoca kreditne karte( c) odnos izme u imaoca kreditne karte i ugovornog preduze!a 54. BANKARSKA DOZNAKA Bankarska doznaka je najjednostavniji instrument izvravanja pla!anja prema poveriocu.'utina doznake se sastoji u tome to banka du#nika(po nalogu svog komitenta(neposredno ili preko korespodentne banke ispla!uje nekom pravnom ili fizikom licu odre enu sumu novca. 2na se zbog svoje jednostavnosti(brzine i malih trokova kao i neznatne banine provizije(pokazuje kao najpogodniji instrument kod svih pla!anja gde je rizik neostvarivanja nekog privrednog interesa nalogodavca nepostoje!i ili zanemarljivo mali.Upotrebljva se za pla!anja po nerobnim transakcijama(za pla!anje avansa(za dostavljanje pokri!a drugoj banci i sl.?oristi se i

36

za robna pla!anja(posebno za pla!anje cene kod ugovora o prodaji(posebno u me unarodnom prometu. Bankarska doznaka sadr#i u sebi nekoliko pravnih odnosa.5rvi nastaje izme u banke i njenog klijenta.5rihvatanjem klijntivog naloga banka zapravo zakljuuje ugovor o nalogu koji njoj stvara obavezu izvravanja naloga(a nalogodavcu obavezu pla!anja trokova i provizije.Drugi pravni odnos nastaje izme u dve banke(doznane i isplatne) kao ugovor o nalogu ali je pravno nezavusan od odnosa nalogodavac9doznana banka. Eavlja se vie vrsta bankarskih doznaka% 9nostro i loro doznake 9bezuslovna i uslovna doznaka 9robna i nerobna doznaka 9slobodne i klirinke doznake 55. DOKUMENTARNI INKASO'POJAM I PRIVREDNA ULOGA ' obzirom na nain na koji se pojedina potra#ivanja napla!uju(kao i s obzirom na njihov karakter(opti bankarski posao naplate(bankarski inkaso) se deli na dve osnovne vrste i to% a)na obini(jednostavni(prost) inkaso b)dokumentarni inkaso 5od dokumentarnim inkasom se podrazumeva naplata potra#ivanja nastalih iz ugovornih odnosa uz istovremenu predaju komercijalnih (robnih) ili finansijskih dokumenata trasatu(du#niku iz osnovnog posla).7ko se radi o naplati finansijskih dokumenata koje prate komercijalni dokumenti(kao i komercijalnih dokumenata koje ne prate finansijski dokumenti u pitanju je Pdokumentarni inkasoQ 2snovna privredna funkcija dokumentarnog inkasa je u tome da ugovornim stranama omogu!i efikasan nain pla!anja.5rime!eno je da se inkaso poslovi u posebno velikom broju javljaju u vreme velikih privrednih i politikih kriza kada poverioci nisu sigurni da !e naplatiti svoja potra#ivanja pa se nadaju da !e banke svojim znanjem(poslovnim vezama i ugledom naplatu lake i br#e izvriti.2bino se istie da se pla!anje putem dokumentarnog inkasa vri samo u sluajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju pa prodava ne sumnja u savesnost i plate#nu sposobnost kupca. 2snovna funkcija dokumentarnog inkasa je kako se vidi njegova plate#na funkcija(on mo#e poslu#iti i kao sredstvo obezbe enja jedino onda kada kupac do isporuene robe mo#e do!i samo na osnovu dokumenata koje je prethodno pla!anjem kupoprodajne cene(iskupio od inkaso banke. 56. DOKUMENTARNI INKASO'U$ESNICI U POSLU I PRIRODA NJI(OVI( ME&USOBNI( ODNOSA U poslu dokumentarnog inkasa postoje najmanje tri lica i to% 3.nalogodavac za izvrenje inkasa 4.banka koja prima nalog i vri posao naplate <.trasat9 lice od koga se naplata vri U bankarskoj praksu(posebno u spoljnotrgovinskom poslovanju imamo etiri uesnika%nalogodavca(banku koja prima nalog(banku koja vri naplatu i trasata. U poslu dokumantarnog inkasa je pri pravnom razmatranju odnosa izme u uesnikaRu poslu potrebno razlikovati situaciju u kojoj dostavna banka vri i naplatu potra#ivanja(od situacije u kojoj naplatu vri posebna(inkaso banka. 2dnos izme u nalogodavca i dostavne banke se zasniva na nalogu koji je banin klijent(nalogodavac izdao(a banka prihvatila.$a taj nain je sklopljen ugovor na osnovu koga se dostavna banka obavezala da !e uz nagradu anga#ovati drugu banku koja !e naplatiti potra#ivanja od trasata uz istovremenu predaju dokumenata. 2dnos izme u dostavne banke i inkaso banke se uspostavlja na bazi novog naloga koji dostavna banka upu!uje inkaso banci(a ova ga prihvata.$ovi nalog je po sadr#ini identian sa prvim nalogom koji je nalogodavac dao dostavnoj banci(ali je pravno od njega nezavisan.5rihvatanjem naloga inkaso banka se obavezuje da !e primljena dokumenta podneti trasatu na pla!anje(primiti

37

predvi enu inidbu trasata i preduzimati druge potrebne pravne radnje u ime i za raun svog nalogodavca. $alogodavac i inkaso banka se po pravilu ne nalaze neposredno u pravnom odnosu(jer nezavisnost drugog ugovornog odnosa(inkaso banka9dostavna banka) upu!uje na to da svoja prava i obaveze inkaso banka ostvaruje samo prema dostavnoj banci. 2dnos trasata prema drugim uesnicima inkaso posla je kvalitativno drugaiji.5rema nalogodavcu trasat je u pravnom odnosu po osnovu glavnog posla(ijom realizacijom je postao du#nik za novanu inidbu.6bog toga se njihivi me usobni odnosi reguliu iskljuivo prema osnovnom ugovoru.Crasat je du#an da prihvati pla!anje putem dokumantarnog inkasa jedino ako je takav nain pla!anja predvi en u finansijskoj klauzuli osnovnog ugovora.

5 . DOKUMENTARNI INKASO'IZDAVANJE INKASO NALOGA)PREZENTACIJA I PREDAJA DOKUMENATA 9/zdavanje inkaso naloga Ugovor o dokumentarnom inkasu iako mandatne prirode zakljuuje se se u praksi pismenim putem.Do zakljuenja ugovora dolazi prihvatanjem naloga koji pismenoj formi nalogodavac predaje svojoj banci.$eophodno je da nalog bude precizan i jasan to se obezbe uje izdavanjem naloga sa unapred pripremljenim bankarskim formularima.U lanu B b Eednoobraznih pravila iz 3AAI.godine precizno su navedeni elementi koje mora da sadr#i nalog Pinstrukcija za inkasoQ(kako se pod tim pravilima nalog naziva./zdavanje naloga i predaja dokumenata imaju za cilj da se inkaso banka legitimie pred trasatom kao lice ovla!eno za naplatu potra#ivanja. 95rezentacija dokumenata 'va dokumenta inkaso banka prezentira trasatu u onom obliku u kojem je dobila od nalogodavca.Banka nije du#na da ispita oblik i ispravnost dokumenata i njihovih priloga.5rema prihva!enom stavu u praksi(koji je prihva!en u Eednoobraznim pravilima(banka treba jedino da utvrdi da li dokumenti po izgledu odgovaraju instrukcijama(tj.da li po vrsti i broju dokumenata odgovaraju podacima navedenim u nalogu(odnosno propratnom pismu.5ravi interes za kontrolu dokumenata ima samo trasat(pa se s tim u vezi postavlja pitanje da li banka mo#e vriti kontrolu dokumenata za trasata. 2snovno pravilo je da prezentaciju dokumenata treba izvriti trasatu odnosno njegovom pomo!niku.Dokumenata treba prezentirati trasatu i kada se on nalazi u steaju.Fto se tie rokova u kojima je banka du#na da trastau prezentira dokumente razlikujemo dve situacije% 3.ako su dokumenti plativi po vi enju9banka ih mora prezentirati bez odlaganja 4.ako nisu plativi po vi enju9treba razlikovati da li se tr#i akcept ili ne.7ko se tr#i akcept.dokumenta moraju biti podneta radi pribavljanja akcepta(tako e Pbez odlaganjaQ.Ukoliko se akcept ne tr#i ili je ve! dobijen prezentacija za naplatu se mora izvriti Pnajkasnije na dan dospelostiQ. 95redaja dokumenata 6avisno od trasatove inidbe postoje tri osnovna naina predaje dokumenata% a)predaja dokumenta uz pla!anje(D+5) Banka predaje trsatu dokumenta i istovremeno od njega napla!uje ceo iznos potra#ivanja u skladu sa primljenim nalogom.$aplata se vri 4B h po prezentaciji(odnosno narednog radnog dana po prezentaciji.Dokumenta se predaju tek po naplati celog iznosa(izuzev kada je posebnim nalogom predvi eno da !e se dokumenta predati i uz deliminu naplatu. b)predaja dokumenata uz akcept(D+7) /nkaso banka podnosi menicu plativu na odre eno vreme po vi enju trasatu na akcept uz istovremenu predaju dokumenata.2vakvim nalogom pla!anja prodava u stvari kreditira kupca(jer mu predajom dokumenata uz akcept omogu!ava preuzimanje robe pre pla!anja kupovne cene. c)predaja dokumenta uz ispunjenje drugih inidbi9 od strane trasata koja ne znae pla!anje i akcept se javlja retko.7ko se ta inidba sastoji u pismenom obe!anju pla!anja inkaso banci(preporuuje se da se tekst takve izjave unapred predvidi nalogom.7ko trasat odbije pla!anje(akceptiranje(odnosno izvrenje druge inidbe(inkaso banka !e tada postupiti prema

38

uputstvima koja postoje u propratnom pismu.$a kraju posla inkaso banka je du#na da dostavnoj banci poalje izvetaj o naplati(odnosno akceptiranju zajedno sa napla!enim iznosom i drugim dokumentima./zvetaj se alje i u sluaju nepla!anja(odnosno neakceptiranja. 5!. DOKUMENTARNI INKASO'ODGOVORNOST BANKE ?ako je ranije pokazano banka je du#na da savesno(struno(kao dobar privrednik ispuni obaveze koje je preuzela.Ce obaveze su% a)postupanje u skladu sa prihva!enim nalogom kao i sa naknadno datim instrukcijama( b)uruivanje dokumenata trasatu lino ili preko druge banke c)istovremena naplata potra#ivanja na nain kako je to nalogom predvi eno d)podnoenje rauna i predaja napla!enog iznosa 7ko neku svoju obavezu banaka ne izvri na nain kako je ugovoreno(odnosno Eednoobraznim pravilima predvi eno(odgovara komitentu za svu tetu koja je time nastala.Banka ne odgovara ako je do prekida njenog rada po odre enom inkaso poslu do e zbog trajkova(lokauta(pobuna(gra anskih nemira(ustanaka(ratova(vie sile ili bilo kog drugog razloga izvan njene kontrole.2dgovornost banke je iskljuena i za tete koje nastaju usled zakanjenja ili gubitka poruka(pisama ili dokumenata ili zbog greaka nastalih pri prenosu putem kablograma(telegrama i sl. 7ko u realizaciji naloga nastanu situacije za koje ne postoje instrukcije u nalogu(banka je du#na da tra#i naknadna uputstva. 2snovno pravilo da u pogledu robe za koju je trasat odbio da iskupi dokumenta(banka ne snosi nikakvu odgovornost.5ostoje izuzetci%Banka !e biti du#na da posle odbijanja iskupa dokumenata da se stara o robi tj.da je uskladiti ili povratno isporui prodavcu ako je ugovorom o dokumentarnom inkasu predvi eno de !e se roba slati na adresu banke(a ne trasata.?ao drugo.da preuzme odgovaraju!e mere u pogledu osiguranja robe posle odbijanja iskupa dokumenata. 6a svoj rad banke imaju pravo na proviziju i naknadu nu#nih i korisnih trokova. 5#.POJAM I PRIVREDNA ,UNKCIJA AKREDITIVA 7kreditivom koji nastaje prihvatanjem zahteva nalogodavca za njegovo otvaranje(banka se obavezuje da !e korisniku akreditiva isplatiti odre enu novanu svotu(ako do odre enog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva. 2bino se smatra da se pla!anjem putem dokumentarnog akreditiva najbolje tite interesi obeju ugovornih strana kog prodaje.5ri realizaciji posla prodaje prodavac je siguran da robu ne!e uzalud isporuiti(ve! da !e ona svakako biti preuzeta od strane kupca.' druge strane(kupac je siguran da preuzimanjem dokumenata onemogu!avaeventualno drugaije disponiranje robom od strane prodavca(od onog koje je ugovoreno./pak i dokumentarni akreditiv ima slabe strane.?upac kog akreditiva nema mogu!nosti da prethodno utvrdi urednost isporuke jer i ovde do robe dolazi tek po preuzimanju robnih dokumenata uz istovremeno pla!anje. ;eliku ulogu imaju i me unarodni dokumentarni akreditivi.5od me unarodnim dokumentarnim akreditivom u smislu lana 4 Eednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive =e unarodne trgovinske komore u 5arizu(trba razumeti svako utanaenje(bez obzira na naziv i opis(po kome neka banka na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog komitenta ili za svoj sopstveni raun treba da izvri pla!anje nekom tre!em licu ili po njegovom nalogu ili treba da plati ili akceptira menicu vuenu od korisnika ili ovla!uje neku drugu banku da izvri takvo pla!anje ili da akceptira i da plati takvu menicu ili ovla!uje drugu banku da negocira uz podnoenje ore enih dokumenata(pod uslovom da su u skladu sa odredbama i uslova akreditiva.?ada su(me utim(prilike na me unarodnom tr#itu nesigurnije(napla!ivanja novanih potra#ivanja neizvesnija i rizinija(izvoznici po pravilu(pribegavaju dokumentarnom akreditivu(budu!i da sigurnost naplate tada izbija u prvi plan(bez obzira na dodatni postupak i trokove. 6%.U$ESNICI U POSLU DOKUMENTARNOG AKREDITIVA I PRAVNI ODNOSI IZME&U NJI( U poslu dokumentarnog akreditiva uestvuju najmanje tri lica% 9nalogodavac za otvaranje akreditiva( 9akreditivna banka(

39

9korisnik akreditiva( ali se u me unarodnoj poslovnoj praksi po pravilu sre!u i druge banke(naje!e u zemlji korisnika akreditiva. $alogodavac(po pravilu kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca(po pravilu prodavca) koji se time javlja kao korisnik akreditiva.Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka(s tim da se u najjednostavnijem akreditivnom poslu(mo#e javiti u ulozi isplatne banke.Uz akreditivnu banku mogu se anga#ovati za izvrenje akreditiva i druge(njoj korespodentne banke.2ve banke se naje!e javljaju u ulozi aviziraju!e(notificiraju!e ili konfirmiraju!e banke. 97viziraju!a banka je posrednika banka koja po nalogu akreditivne banke obavetava korisnika da je za njega otvoren akreditiv(ali sama ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume.. 9?onfirmiraju!a(potvr uju!a)banka preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da !e mu po prezentaciji dokumenata isplatiti akreditivnu sumu. Dokumentarni akreditiv je slo#en bankarski posao(koji ini vie me usobno nezavisnih pravnih odnosa izme u pomenutih uesnika u ovom poslu% a)odnos nalogodavca i akreditivne banke b)odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva c)odnos korespodentnih banaka i korisnika d)pravni odnoso izme u banaka e)odnos izme u nalogodavca i korisnika akreditiva 61. ODNOS NALOGODAVCA I AKREDITIVNE BANKE 2dnos nalogodavca i akreditivne banke je odnos ugovorenog karaktera koji nastaje baninim prihvatom naloga komitenta za otvaranje akreditiva.$a ovaj nain nastao ugovor se naziva ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva. $alog za otvaranje akreditiva izdaje kupac(odnosno drugi du#nik po novanoj obavezi) i upu!uje ga svojoj poslovnoj banci s kojom ima po pravilu trajnu poslovnu saradnju.$alog ima karakter ponude za zakljuenje ugovora.?ada banka prihvati nalog(pna je time zakljuila sa svojim klijentom ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.$alogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci. Ugovorom se nalogodavac obavezuje da za izvrenu uslugu banci plati proviziju i nadoknadi joj trokove(a banka se obavezuje da !e saglasno dobijenom nalogu(ili preko korespodentne banke(korisnika akreditiva obavestiti o ptvaranju akreditiva i platiti mu akreditivnu sumu(po prijemu dokumenata i njegovog ispitivanja u skladu sa nalogom. 62.ODNOS AKREDITIVNE BANKE I KORISNIKA AKREDITIVA /zvravaju!i svoju osnovnu obavezu iz ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva(akreditivna banka obavetava korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvorila akreditiv(naznaavaju!i sve njegove elemente kao i uslove za realizaciju. 2d trenutka prijema obavetenja o otvaranju akreditiva(izme u korisnika akreditiva i akreditivne banke nastaje neposredan i samostalan odnos. 2d trenutka prijema obavetenja od strane korisnika akreditivna banka preuzima pravnu obavezu(a korisnik stie pravno ovlatenje(da od banke zahteva isplatu garantne sume(na nain i pod uslovima kako je utvr eno u obavetenju.2baveza banke prema korisniku odre ena je iskljuivo sadr#ajem obavetenja. ?orisnik mo#e zahtevati isplatu akreditvne sume prema uslovima iz obavetenja i prinudnim putem(a da se prethodno nije sa zahtevom obratio nalogodavcu.' druge strane(obaveza banke je uslovna(to znai da korisnik pri realizaciji svog prava na naplatu akreditivne sume mora podneti banci sva predvi ena dokumenta i ispuniti i druge uslove predvi ene obavetenjem o otvaranju akreditiva. 63. ODNOS KORESPODENTNI( BANAKA I KORISNIKA 7ko se korespodentna banka javlja u ulozi konfirmiraju!e (potvr uju!e) banke tada se za njen odnos prema korisniku akreditiva mogu(mutatis mutandis primeniti pravila koja va#e za odnos akreditivne banke i korisnika.Davanjem obavetenja korisniku o tome da je akreditiv

40

otvoren i od nje potvr en(konfirmiraju!a banka preuzima novu(samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku. ?ada se( me utim(korespodentna banka javlja u ulozi aviziraju!e banke tada ne nastaje poseban(samostalan odnos izme u nje i korisnika.7viziraju!a banka(istupaju!i kao punomo!nik akreditivne banke samo upu!uje obavetenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist.?orisnik svoj zahtev mo#e ostvariti samo prema akreditivnoj banci.Dak i kada se aviziraju!a banka javlja u ulozi isplatne banke(ona to ne ini po sopstvenoj obavezi prema korisniku(ve! u izvravanju obaveze preme akreiditvnoj banci kao svom nalogodavcu. 64. PRAVNI ODNOSI IZME&U BANAKA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA 5o svom pravnom karakteru ti odnosi predstavljuju posebne vrste ugovora o nalogu(ija sadr#ina se ure uje na osnovu uloge koju u celom akreditivnom poslu korespodentna banka treba da odigra. 7ko se ona javljau ulozi aviziraju!e banke(tada !e se prihvatanjem naloga akreditivne banke(obavezati na pru#anje usliga u pogledu obavetavanja korisnika i eventualno isplate akreditivne sume korisniku(odnosno na pru#anje drugih usluga.U odnosu prema korisniku(aviziraju!a banka se javlja kao zastupnik akreditivne banke. 7ko se pak korespodentna banka javlja u ulozi konfirmiraju!e banke(tada se prihvatanjem naloga akreditivne banke(obavezuje ne samo da !e korisniku poslati obavetenje o otvaranju akreidtiva(ve! da !e i potvrdom akreditiva(prema korisniku preuzeti samostalnu i neposrednu obavezu isplate akreditivne sume.U odnosu prema korisniku konfirmiraju!a banka deluje kao komisionar(u svoje ime(a za raun akreditivne banke. ?orespodentne banke kada se javljaju u ulozi isplatne banke dobijaju po svojoj prirodi id skreditivne banke novano pokri!e. 65. ODNOS IZME&U NALOGODAVCA I KORISNIKA AKREDITIVA 2vaj odnos se zasniva na osnovnom poslu i nije akreditivne prirode.Ugovorom o prodaji se u tzv.Qakreditivnoj klauzuliQ ili Pfinansijskoj klauzuliQ predvi a da !e se za primljenu robu ili izvrenu uslugu platiti u formi dokumentarnog akreditiva.?upac preuzima obavezu da !e kod naznaene odnosno odgovaraju!e banke otvoriti akreditiv prema uslovima navedenim u akreditivnoj klauzuli osnovnog ugovora.7ko on to ne uini(ili po otvaranju akreditiva ne do e do isplate akreditivne sume krivicom nalogodavca i anga#ovanjem banaka(bi!e odgovoran za neizvrenje svoje ugovorne obaveze(tj.pla!anje cene robe odnosno usluge. 66.VRSTE DOKUMENTARNOG AKREDITIVA Dokumantarni akreditiv mo#e biti opoziv i neopoziv. 6a opoziv akreditiv je karakteristino da ne vezuje banku prema korisniku(pa ga ona mo#e u svakom trenutku izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavcu ili po sopstvenoj inicijativi(ako je to u interesu nalogodavca. $eopoziv dokumentarni akreditiv sadr#i samostalnu i neposednu obavezu banke prema korisniku.2va obaveza se ne mo#e opozvati niti na drugi nain unititi ili izmeniti(osim sporazumom svih zainteresovanih strana. 9$eopozivi dokumentarni akreditivi se mogu javiti i u formi notificiranih(aviziranih) i konfirmiranih(potvr enih) akreditiva. 9Dokumentarni akreditivi mogu biti prenosivi i neorenosivi. 7kreditiv prema 6akonu o obligacionim odnosima se mo#e preneti na bazi izriitih uputstava(samo banka koja ga otvara i to samo jedanput(ukoliko nije suprotno ugovoreno. U '7D9u se javljaju stand by akreditivi koji se ne realizuju redovno ve! samo u sluaju da se cena iz osnovnog posla ne plati na ugovoreni nain. 6 . OBAVEZA BANKE DA OBAVESTI KORISNIKA O OTVARANJU AKREDITIVA $a osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva banka preuzima obavezu da !e otvoriti dokumentarni akreditiv u korisr korisnika i da !e ga o tome obavestiti.?ako da trenutka notifikacije tj.slanja obavetenja korisniku o otvaranju akreditiva(akreditivna banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom(to je ona za izvravanje obaveze otvaranje akreditiva i obavetavanja korisnika o tome odgovorna samo nalogodavcu(ali ne i korisniku.

41

6a tetu koja je nastala zbog netanog obavetavanja korisnika o sadr#ini otvorenog akreditiva(banka !e biti odgovorna korisniku i nalogodavcu. 6!. OBAVEZA ISPITIVANJA PREZENTIRANI( DOKUMENATA I ISPUNJENOSTI DRUGI( USLOVA IZ AKREDITIVA 2vu obavezu prema nalogodavcu banka preuzima trenutkom zakljuenja ugovora o otvaranju akreditiva(a prema korisniku u trenutku slanja obavetenja o njegovom otvaranju.5rilikom ispitivanja dokumenata banka deluje po naelu akreditivne strogosti(tj.ispituje ih strogo u granicama primljenog naloga(s ciljem da utvrdi da li su podneta dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Uskla enost dokumenata po svom izgledu sa odredbama i uslovima akreditivna banka !e utvrditi kori!enjem pravila me unarodne standardne bankarske prakse.Banka #eli da ima posla samo sa onim injenicama koje se nalaze u njenom vidokrugu(tzv.Qbankarski horizontQ).Banina obaveza ispitivanja dokumenata se svodi na ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva.Da li su dokumenta formalno u skladu sa akreditivnim uslovima ili nisu(sudi!e se po njihovom spoljanjem izgledu. Banka !e u sluaju njihovog prihvatanja biti oslobo ena odgovornosti za formu(potpunost(tanost(autentinost(falsifikat ili pravni znaaj kod dokumenta. 7ko su dokumenta naizgled uredna tj.razumnom pa#njom finansijskog strunjaka se ne mo#e utvrditi njihova neuskla enost sa uslovima i odredbama akreditiva(banka ne mo#e biti odgovorna zbog njihovog prihvatanja. Banka ispituje da li su podneta dokumenta adekvatna(me usobno usaglaena(potpuna i uredna. 'vi dokumenti koji se koriste pri realizaciji me unarodnog dokumentarnog akreditiva mogu se grupisati u etiri osnovne grupe% 3.transportna dokumenta 4.dokumenta iz osiguranja <.trgovake fakture B.ostala dokumenta predvi ena akreditivom(skladinica(certifikat kontrolne organizacije(uverenje o poreklu robe itd.) Banka je du#na jo da ispita ispunjenost drugih uslova(npr.da li se radi o neopozivom ili opozivom akreditivu(da utvrdi da li su dokumenta podneta u roku va#enja akreditiva i sl. 6#. OBAVEZA BANKE NA PLA-ANJE)AKCEPTIRANJA ILI NEGOCIRANJA UZ PREUZIMANJE DOKUMENATA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA ?ada nakon ispitivanja utvrdi da podneta dokumenta po izgledu odgovaraju odredbama i uslovima akreditiva(kao i kada utvrdi da su ispunjeni svi drugi uslovi za izvravanje njene obaveze(banka !e zavosno od okolnosti konkretnog akreditiva biti du#na da% 9odmah plati akreditivni iznos9ako je akreditivom tako predvi eno8 9ili da plati u odre enom roku9ako je akreditivom predvi eno odgo eno pla!anje8 9ili da akceptira menicu izdatu od korisnika i vuenu na nju(nalogodavca ili nekog drugog trasata(s tim da menicu ispla!uje o dospelosti9ako se radi o akceptivnom akreditivu8 9ili da izvri negociranje(tj.da plati bez prava na regres preme trasantu ili savesnom imaocu(menicu po vi enju ili na rok(vuenu od korisnika na nalogodavca ili nekog drugog trasata9 ako se radi o negocijacionom akreditivu. ?ada akreditivna banka smatra da podneta dokumenta nisu po izgledu u slkadu sa odredbama i uslovima akreditiva(mora da odlui asmo na osnovu dokumenta(da li !e preuzeti takva dokumenta ili !e ih odbiti(uz stavljanje prigovora da nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.7ko akreditivanbakna odlui da takva dokumenta odbije(u obavetenju mora naznaiti zbog kojih odstupanja je odbila da primi dokumenta. Banka koja u odnosu sa korisnikom(mo#e odluiti da honorie i dokumenta koja nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.5ri tome mogu nastati dve situacije%Banka mo#e tra#iti od svog nalogodavca odobrenje za odstupanje od uslova i odredaba akreditiva.?ada(me utim odobrenje za odstupanje nije dobijeno(ili nije ni tra#eno(tada honorisanje dokumenata ide na rizik banke koja ih je primila.Bnka koja je odstupila od uslova i odredaba akreditiva pri honorisanju dokumenata izla#e se riziku da nalogodavac ne prihvati odstupanje(da odbijr davanje pokri!a(ili da zahteva povra!aj pokri!a(ako ga je ranije dao.

42

%.OBAVEZA BANKE NA PREDAJU (ONORISANI( DOKUMENATA I OBAVEZA IZVRAVANJA NALOGA I INSTRUKCIJA NALOGODAVCA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA $akon honorisanja(banka je du#na da preda dokumenta svome nalogodavcu.?ada je akreditivna banka istovremeno i isplatna(predaje dokumenta odmah nalogodavcu po akreditivu.7ko je dokumenta honorisala korespodentna banka(du#na je da ih preda akreditivnoj banci(a ova nalogodavcu. 7kreditivna banka je du#na da se pridr#ava naloga i uputstava nalogodavca(ikljuuju!i i npr.ona koja nisu u saglasnosti sa funkcijom dokumentarnog akreditiva(ako ih je prihvatio prilikom zakljuenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditva. Banke ne preuzimaju nikakvu obavezu ili odgovornost za posledice zakanjenja ili gubitka prilikom prenoenjabilo kakvih saoptenja(pisama ili dokumenata(kao ni za greke izopaenja pri prenosu ili prevo enju(pa zadr#avaju za sebe pravo da uslove akreditiva prenesu bez prevo enja.Bnke se osloba aju od odgovornosti za posledice koje mogu nastati zbog prekida njihovog rada izazvanog viom silom(politikim rizicima ili drugim uzrocima van njihive kontrole. 1. POJAM BANKARSKE GARANCIJE Bankarskom garancijom banka se obavezuje da korisniku garancije isplati odre enu sumu novca ukoliko banin kljient ne izmiri svoje ugovorne obaveze. "unkcija bankarske garancije je pokrivanje razliitih rizika kada se odre eni posao ne razvija normalno. Bankarskim garancijama se ostvaruje vii stepen sigurnosti poverilaca(to znaajno utie na stabilizaciju odnosa na me unarodnom tr#itu(jer se smatra da banke (kao oprezni i struni privrednici(ne!e preuzimati obaveze za koje ne postoje maksimalni uslovi pokri!a protiv svih rizika. Bankarska garancija ne anga#uje materijalna sredstva(niti ograniava njihov promet zato je ona pogodnije sredstvo od stvarnih obezbe enja. 2.PRAVNI ODNOSI KOJI SE JAVLJAJU U POSLU BANKARSKE GARANCIJE Bankarsku garanciju je najispravnije posmatrati kao slo#en posao u okviru kojeg postoji nekoliko pravnih odnosa.Ci osnovni odnosi su% a)odnos nalogodavca i banke garanta b)odnos banke i korisnika garancije c)odnos nalogodavca za izdavanje garancije i njenog korisnika a)2dnos izme u nalogodavca za davanje garancije i banke garanta se zasniva baninim prihvatanjem nalogodavevog naloga za davanje garancije.$alogodavac je du#nik iz osnovnog posla(ija se inidba #eli pojaati garantom obavezom banke.Banka se obavezuje da u skladu sa prihva!enim nalogom da garanciju korisniku kao i da na njegov poziv izvri isplatu garantne sume( u sluaju nastupanja garancijom predvi enih okolnosti.$alogodavac se obavezuje da za izvrenu uslugu isplati banci odre enu naknadu u vidu njene provizije. b)2dnos izme u banke garanta i korisnika garancije nastaje prihvatanjem garantne obaveze banke od strane korisnika i po svom karakteru je jednostrano obavezan i za razliku od bankarskog jemstva(neakcesoran(tj.potuuno pravno samostalan u odnosu na osnovni posao.Banka se obavezuje da pod garancijom predvi enim uslovima isplati odgovaraju!u sumu novca korisniku(bez intervencije suda.2baveza banke je uvek izra#ena u novcu.?ada nastupe uslovi korisnik mo#e realizovati garanciju unutar roka njenog va#enja.?ada se ispune uslovi korisnik mo#e garanciju realizovait uglavnom na dva naina% 9dobrovoljnom isplatom garantne sume od strane banke garanta 9prinudnom naplatom preko suda c)2dnos nalogodavca i korisnika po garanciji ne predstavlja odnos garantne prirode.$alogodavac i korisnik su ugovorne strane iz osnovnog posla(pri emu je nalogodavac du#nik(a korisnik poverilac za odre enu inidbu. 3.VRSTE BANKARSKI( GARANCIJA

43

1.Bankarska garancija za vraanje avansa se naje!e javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit.Banka du#nika se obavezuje da !e korisniku bankarske garancije isplatiti ukupan iznos datog avansa(ako du#nik ne ispuni(odnosno neuredno ispuni obavezu i ne vrati primljeni avans. 2.Licitaciona bankarska garancija >banka garan obavezuje se da !e investitoru platiti odre eni novani iznos u sluaju da uesnik u licitaciji izmeni ili opozove svoju ponudu za vreme trajanja licitacije ili odbije da zakljui ugovor(saglasno ponudi koju je na licitaciji stavio i koju je investitor prihvatio. 3.Bankarska garancija za dobro izvrenje posla >banka se obavezuje da !e na zahtev korisnika i pod predvi enim uslovima isplatiti odre enu sumu novca u sluaju da njen klijent ne ispuni ili neuredno ispuni svoje obaveze iz ugovora o prodaji ili iz ugovora o nekoj privrednoj usluzi. 4. stale vrste bankarski! garancija 9?onosmanska bankarska garancija omogu!uje brodaru predavanje robe primaocu i kada ovaj u tom trenutku nije u posedu svojih potrebnih dokumenata. "/ndirektne bankarske garancije 95otvr ene bankarske garancije 9?ontra9garancije 9Bankarske supergarancije Drugi kriterijum podele% 've garancije delimo na apstraktne i kauzalne. &azlikujemo pokrivene i nepokrivene. U me unarodnom prometu mogu se podeliti na nostro i loro garancije. 4.BANKARSKO JEMSTVO I DRUGI INSTRUMENTI OBEZBE&ENJA PLA-ANJA 2d personalnih sredstava obezbe enja ve!u va#nost imaju bankarska i menina jemstva(solidarnost du#nika(ugovorna kazna i penali. Banakrskim jemstvom se uglavnom zadovoljavaju iste privredne potrebe kao i bankarskom garancijom(budu!i da se kod ovog oblika obezbe enja banka obavezuje da plati odre enu sumu novca poveriocu za sluaj da du#nik svoju obavezu ne ispuni.Bankarsko jemstvo mo#e da pokrije samo rizik plate#ne sposobnosti du#nika(pa je znatno slabije sredstvo obezbe enja od bankarskr garancije.Bankarsko jemstvo se javlja kao pogodno sredstvo obezbe enja samo u sluajevima kada je bitno ouvanje kauzalnosti i pravne vezanosti sredstava obezbe enja sa osnovnim poslom. 5ored personalnih(u bankarskim ugovorima se koriste realna sredstva obezbe enja(kao to su zaloga pokretnih stvari i hartija od vrednosti(hipoteka(pravo pridr#aja(gotovinski depo i druga.

BERZA I DEO
1. N0D".60@6" ";4.5" >95;06=?.3 :5040 $ajva#niji nacionalni izvori berzanskog prava su zakoni. U pojedinim pravnim sistemima se donose posebni zakoni o berzi( dok se u drugim odredbe o berzi nalaze u okviru trgovakih zakona. 7nalizom postoje!ih propisa uoavaju se tri sistema zakonskog regulisanja berzi% romanski( anglosaksonski i germanski. &omanski sistem odlikuje regulisanje berzi u okviru trgovake kodifikacije. 7nglosaksonski sistem odlikuje se regulisanjem putem posebnih zakona i to sistemom vie posebnih zakona koji reguliu celovitu oblast berzi i njihovog rada. Hermanski sistem se sastoji u tome da u nacionalnom pravnom sistemu( pored opteg gra anskog i trgovakog zakona postoji i specijalni zakon o berzama. 5ored zakona i podzakonskih akata od velikog znaaja za berzansko pravo su i opti akti berze koje ona samostalno donosi u cilju ure ivanja odnosa koji su za nju znaajni. 2vi pravni izvori sadr#e detaljna pravila o organizaciji berze( njenom poslovanju i samim berzanskim poslovima. Co su% statuti berzi( pravilnici o radu berzi i berzanski obiaji i uzanse. 2. R0;4./ " 2=@.4" =<40506/0 /98"6=<4969 5932@0<"49 A"60="/=?.3 <5C"B<0 EU

44

$ova regulativa na nadnacionalnom nivou je odra#avala etiri osnovne slobode u okviru zajednikog tr#ita i to slobodno kretanje ljudi( roba( usluga i kapitala. 15rvom bankarskom direktivomS uvedeni su novi termini za subjekte koji se bave finansijskim uslugama. 5rava i obaveze svih investitora > ulagaa novca i kapitala u svim zemljama )U ravnopravno su zati!eni( a berzanska delatnost i ukupna finansijska trgovina objedinjeni evropskom regulativom. Cime se( jedinstvenom regulativom( preure uje postoje!a nacionalna berzanska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu )U. 3. I=<.5"/=?" 50;4./ >95;9 4. P./01 >95;9 U pravnoj teoriji berza se definie kao 1od dr#ave doputena priredba koja se redovno odr#ava radi zakljuivanja ugovora o prodaji robe( :2;( deviza( valuta i privatnih diskonta koji nisu prisutni i koje mogu pose!ivati samo trgovci ili njihovi pomo!nici1. 5oto su berze ne samo organizovana tr#ita ve! istovremeno i pravne insitucije( definicija bi trebalo da sadr#i i taj insitucionalni element. 6ato berzu treba definisati kao posebno ure enu tr#inu instituciju u kojoj se na redovnim sastancima ovla!enih lica prodaje roba( :2;( devize i valute. Berza je posebno ure ena tr#ina institucija. 5romet u okviru berze se ostvaruje na redovnim berzanskim sastancima. 5ravo ue!a u trgovini na berzi imaju samo ovla!ena lica. $a berzama se prodaju samo robe( :2;( devize i valute koje su podobne za berzanski promet. $iko ko nije dobio dozvolu za rad berze u skladu sa zakonom ne mo#e biti upisan u sudski registar i ne mo#e u pravnom prometu koristiti naziv berze( niti rei izvedenog znaenja. 5. V5=<9 >95;" 5rema karakteru predmeta dele se na % opte i specijalizovane. $a optim berzama se ostvaruje promet kako :2;( deviza i valuta( tako i promet robe. $a specijalizovanoj berzi se ostvaruje promet samo jednom vrstom berzanskog materijala. 2ne mogu biti robne i finansijske. 5rema nainu nastanka dele se na % spontane i na zakonu zasnovane. ?arakteristika spontanih je da su prvo nastajale berze a tek kasnije su iz postoje!ih pravila doneta i usvajana pravila koja su pretoena u zakone. Berze nastale na osnovu zakona su karakteristine za zemlje koje su imale manje razvijenu privredu i tr#ite( a naroito nerazvijeno tr#ite efekata. 5o prirodi polo#aja dele se na % javnopravne i privatnopravne. Eavnopravne osniva dr#ava. 5rivatnopravne osnivaju lica koja obezbe uju sredstva za osnivanje i rad ovih berzi. 5rema cilju poslovanja dele se na % profitne i neprofitne. 5rofitne imaju za cilj podelu profita. ?od neprofitnih berzi( lanovi berze svoju dobit ostvaruju naplatom provizije od zakljuenih poslova. 6. O=6"406/9 >95;" Berza i organizator vanberzanskog tr#ita se mogu osnovati samo u organizacionoj formi drutva kapitala. Uslov za obavljanje delatnosti organizovanja trgovine :2; i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tr#itu je prethodno dobijena dozvola ?omisije za rad berze. 2snivai finansijske berze mogu biti dr#ava( fizika i pravna lica( kako doma!a tako i strana. ?ontrolu podobnosti osnivaa vri ?omisija za :2; prema utvr enim kriterijumima. ?ontrola se sprovodi za sva lica koja nameravaju da steknu kvalifikovano ue!e( odnosno akcije sa pravom glasa tako da njihovo ue!e u kapitalu berze dostigne( pre e ili padne ispod IL( 3-L( 3IL( 4-L( <<L ili I-L od ukupnog broja glasova u skuptini berze. Berza je du#na da najmanje jednom godinje dostavi ?omisiji podatke o licima koja poseduju kvalifikovano ue!e( kao i podatke o njihovom procentualnom ue!u u kapitalu berze. =inimalni iznos novanog dela osnovnog kapitala berze iznosi milion evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Berza mora imati najmanje tri lica koja su zaposlena na neodre eno vreme( a koja imaju polo#en brokerski ispit pod dodatnim uslovom da ranije nisu pravosna#no osu ivana niti da im je oduzimana dozvola za obavljanje brokerskih poslova. . P.=<2:0? .=6"406/0 >95;" 5oetak osnivanja berze poinje sainjenjem osnivakog akta. 5rilikom osnivanja berze osnivai me usobno zakljuuju Ugovor o osnivanju( ija sadr#ina proizilazi iz karaktera ovog ugovora. Ugovor o osnivanju berze kao organizatora tr#ita sadr#i slede!e elemente% naziv i sedite berze8

45

naziv i sedite osnivaa berze8 predmet poslovanja berze8 osnovni kapital berze izra#en u novcu8 broj akcija i njihovu nominalnu vrednost8 broj svake vrste i klase akcija koje su upisane i izdate8 identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge8 pojedinani ulog svakog od osnivaa8 prava( obaveze i odgovornosti osnivaa za rad berze...........$a osnivanje berze( u ogledu osnivakog akta i njegove sadr#ine va#e odredbe 6akona o privrednim drutvima. !. O5306" >95;9 ?ao akcionarsko drutvo berza ima svoje organe upravljanja % skuptina( upravni odbor( nadzorni odbor i direktor. 'vi navedeni organi se na berzi obavezno obrazuju( bez obzira na broj zaposlenih u berzi. U berzi se obrazuje arbitra#a( kao poseban organ za reavanje sporova izme u uesnika na berzi po poslovima zakljuenim na berzi. 5ostupak pred arbitra#om je jednostepen( a odluka arbitra#e je konana. Gistu arbitara utvr uje skuptina berze. 6a lanove arbitra#e ne mogu biti birani lanovi upravnog i nadzornog odbora i direktor berze. Dlanovi komisije za listing i kotaciju :2; imenuju se od strane upravnog odbora berze. #. U:5040 >95;9 6a lana uprave berze mo#e biti birano lice koje je dobilo saglasnost ?omisije za svoje imenovanje. Gica koja se predla#u za izbor u upravu berze moraju ispuniti zakonom propisane uslove. 2ni se odnose na lina svojstva lica i prevazila#enje sukoba interesa. Uslovi koji se odnose na lina svojstva predlo#enih lica dele se na dve grupe. 5rva grupa uslova se odnose na krivinu odgovornost budu!ih lanova uprave. Druga grupa uslova odnosi se na radno iskustvo predlo#enih lica za upravu berze. Dlan uprave berze ne mo#e biti lice koje je lan uprave % drugog organizatora tr#ita ili njegov zaposleni( brokersko9dilerskog drutva ili ovla!ene banke( banke sa kojom berza ima zakljuen ugovor( povezanih lica. 6aposleni na berzi ne mogu biti lanovi uprave( niti zaposleni kod brokersko > dilerskih drutava( banaka ili izdavalaca :2; ijim se :2; trguje na toj berzi. 1%. $@06.4" >95;9 Dlanovi berze su brokersko 9 dilerska drutva i ovla!ene banke. Dlanstvo u berzi se stie prijemom. 2vaj prijem se vri na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Berza je po zakonu du#na da primi u lanstvo brokersko 9 dilersko drutvo( odnosno ovla!enu banku( ako ispunjavaju uslove za sticanje svojstva lana berze utvr ene njenim statutom. Dlan berze ima odgovaraju!e obaveze i du#nosti od kojih su najva#nije % da se pridr#ava svih akata berze( da savesno obavlja poslove na berzi( da ne zloupotrebljava informacije koje nisu dostupne svim uesnicima na berzi( da o prispelom nalogu klijenta ili o sopstevnom nalogu odmah obavesti berzu( da izvrenje naloga klijenta odlo#i do isteka roka koji berza propisuje svojim pravilima poslovanja... Berza ima pravo da vri nadzor nad radom svojih lanova u pogledu poslova koji su zakljueni na berzi. 11. D9@0<6.=< >95;9 "inansijska berza se bavi organizovanjem trgovine :2; i finansijskim derivatima. Delatnost organizovanja trgovine ovim hartijama obuhvata slede!e poslove% organizovanje javne ponude :2; i povezivanje ponude i tra#nje :2;8 objavljivanje informacije o ponudi( tra#nji i tr#inoj ceni :2; i drugih podataka znaajnih za trgovinu :2;8 utvr ivanje i objavljivanje kursnih lista :2;8 objavljivanje drugih poslova u skladu sa zakonom. 5oslove trgovine :2; na berzi obavljaju lanovi berze. 5ored lanova berze( :2; na berzi mogu trgovati &epublika i $arodna banka. 12. P./01 >95;06=?.3 <5C"B<0 $a berzanskom tr#itu mo#e se trgovati samo :2; i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze. Ukljuivanje :2; na berzansko tr#ite berza vri na zahtev izdavaoca hartija( ako su ispunjeni uslovi za prijem na listing berze utvr eni pravilnikom o listingu i kotaciji. Gistu izdavaoca kao i vrstu :2; za koje je donela reenje o prijemu na listing berze( berza javno objavljuje i to u roku od dva dana od dana donoenja reenja. $a berzanskom tr#itu se mo#e trgovati i inostranim :2; ako su primljene na listing i kotaciju na berzi pod uslovima utvr enim zakonom i aktima berze.

46

13. O<:.7"6/06/9 <53.4"69 60 >95;" " ?25=60 @"=<0 2d trenutka objavljivanja reenja o prijemu na listing berze( :2; se mo#e na berzi otpoeti trgovati. Crgovina :2; i drugim finansijskim instrumentima se ostvaruje na osnovu kursne liste koju berza utvr uje. 2vu listu je berza du#na da dostavi svakog dana ?omisiji za :2;. ?ursna lista je izvetaj berze koji mora sadr#ati podatke o :2; i drugim finansijskim instrumentima kojima se trgovalo tog dana( koliinama( cenama i promenama cena. Berza je du#na da svakodnevno u najmanje dva dnevna lista koja se prodaju na celoj teritoriji zemlje( kao i u prostorijama berze( objavi kursnu listu :2; kojima se trgovalo na berzi. 14. P5"4591960 .>2=<040 <53.4"69 " "=?@/2796/9 E05<"/0 .8 45986.=<" 5od odre enim uslovima trgovina na berzi odre enim :2; se mo#e obustaviti. Co obustavljanje je mogu!e u dva sluaja. 5rvi je sluaj ako je trgovina tim hartijama izazvala poreme!aj na tr#itu( a drugi ako je to potrebno radi zatite interesa investitora. U svakom sluaju( privremena obustava traje samo do ponovnog uspostavljanja uslova za nastanak trgovine a najdu#e est meseci od dana donoenja reenja berze o privremenoj obustavi trgovine. 5ored privremenog obustavljanja trgovine mogu!e je i iskljuenje sa listinga :2; odre enog izdavaoca( odnosno :2; odre ene klase ili serije istog izdavaoca. 15. I6A.51"=06/9 60 >95;" 5rema zakonu berza je du#na da ?omisiji za :2; dostavlja% podatke o trgovini :2; > svakodnevno( na kraju radnog dana8 podatke o prijemu u lanstvo(odbijanju prijema i prestanku lanstva8 podatke o prijemu na listing berze( odbijanju prijema i iskljuenju :2; sa listinga berze8 godinji raun( sa izvetajem revizora i godinji izvetaj o poslovanju8 mesene izvetaje o poslovanju8 podatke o svakoj promeni u vezi sa ispunjenjem uslova propisanih za obavljanje delatnosti za koje je dobijena dozvola za rad8 druge podatke i informacije. 5rema zakonu berza je du#na da organizuje takav informacioni sistem kojim se obezbe uje % da svi uesnici u trgovini :2; mogu istovremeno( ravnopravno i pod jednakim uslovima davati i prihvatati naloge za kupovinu i prodaju :2; na berzi8 da svi uesnici u trgovini :2; na berzi imaju u istom trenutku jednak pristup informacijama o :2; kojima se obavlja trgovina. 16. N08;.5 608 :.=@.406/91 >95;9 $adzor nad poslovanjem berze vri ?omisija za :2; i ona to radi najmanje dva puta godinje. U postupku nadzora( ovla!eno lice ?omisije za :2; mo#e% 3) pregledati akte( poslovne knjige( izvode s rauna i druge dokumente berze 4) zahtevati informacije o pojedinim pitanjima znaajnim za poslovanje berze 2 izvrenom nadzoru nad zakonito!u poslovanja berze sastavlja se zapisnik. ?omisija mo#e da preduzme i jednu ili vie mera kojima se% oduzima saglasnost na odluku o izboru8 daje nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu odre enim :2;8 daje nalog berzi da privremeno obustavi rad u trajanju do tri meseca8 daje nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa rauna berze8 daje nalog za privremenu zabranu isplate naknada lanovima organa uprave berze i zaposlenima8 izrie javnu opomenu8 oduzima dozvolu za rad berze8 preduzima i druge mere u skladu sa ovim zakonom i svojim aktima. 1 . P59=<060? >95;9 ?ada nastupe odre ene injenice i okolnosti( ?omisija za :2; oduzima berzi dozvolu za rad. Do oduzimanja dozvole za rad berzi dolazi u slede!im sluajevima i to% ako svoju delatnost ne obavlja du#e od est meseci8 ako je dozvola za rad pribavljena na osnovu neistinitih podataka8 ako ne obavlja poslove u vezi sa :2; i drugim finansijskim instrumentima u skladu sa zakonom8 ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad8 ako prekri obavezu zabrane manipulacije........ $akon oduzimanja dozvole za rad berzi( ?omisija za :2; je du#na da pokrene postupak njene likvidacije( odnosno steaja( u skladu sa zakonom. Berza prestaje i ako tako odlui skuptina berze. /movina koja preostane u steajnom postupku deli se akcionarima( odnosno lanovima berze srazmerno njihovom ue!u u osnovnom kapitalu berze.

47

1!. P./01 " 2=@.4" .=6"406/0 .5306";0<.50 406>95;06=?.3 <5C"B<0 2rganizator vanberzanskog tr#ita se definie kao pravno lice koje je organizovano u formi drutva kapitala( kao akcionarsko drutvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine :2; i drugim finansijskim instrumentima na vanberzanskom tr#itu. ?ao osniva vanberzanskog tr#ita mo#e se pojaviti &epublika( doma!e i strano( pravno i fiziko lice. Uslovi za osnivanje odnose se na kapital( kadrove( prostor i tehnike uslove. $a vanberzansko tr#ite se ukljuuju :2; i drugi finansijski instrumenti koji ne ispunjavaju uslove za berzansko tr#ite. Ukljuenje poinje podnoenjem zahteva izdavaoca za prelazak sa jednog na drugo organizovano tr#ite. Uslov je da su hartije u celini upla!ene i da mogu biti predmet javne ponude na organizovanom tr#itu. 1#. Z0>5060 106":2@0D"/9 5od zabranom manipulacije se smatra radnja stvaranja neistinite slike o tr#itu :2;( kao i preduzimanje radnji na organizovanom tr#itu iskljuivo radi% 3) pove!anja cene odre enih :2; i drugih finansijskih instrumenata i podsticanja drugih investitora da kupe te hartije 4) smanjenja cena odre enih :2; i drugih finansijskih instrumenata i podsticanja investitora na prodaju tih hartija <) stvaranja privida u pogledu obima prometa :2; Gice koje vri radnje zabrane manipulacije du#no je da nadoknadi tetu koju je tom radnjom izazvalo. 7ko je u manipulaciji uestvovalo vie lica( oni odgovaraju kao solidarni du#nici. 'vi uesnici na organizovanom tr#itu su du#ni da odmah obaveste ?omisiju o mogu!im( odnosno uoenim manipulacijama na tr#itu. 2%. Z0>5060 B"596/0 69"=<"6"<"E "6A.510D"/0 Firenje neistinitih informacija stvara privid o injenicama i okolnostima koje utiu ili mogu uticati na cenu :2;( na uesnike( na stanje ili kretanje na tr#itu :2;( s namerom da se jedno ili vie lica podstaknu na to da zakljue ili ne zakljue ugovore o prometu :2;( ili da ostvare( odnosno uzdr#e se od ostvarivanja prava koja su u vezi sa :2;. 2dgovornost za tetu koja nastane zbog irenja neistinitih informacija je zakonski regulisana na isti nain kao i odgovornost za tetu nastalu manipulacijom. 21. O3506"796/9 ;0 ;0:.=@969 6aposleni na berzi ne mogu biti lanovi organa upravljanja( niti zaposleni kod brokersko9dilerskog drutva( banaka ili izdavalaca :2; ijim se :2; obavlja trgovina na berzi. 2va zabrana traje najvie est meseci od dana prestanka radnog ili ugovornog odnosa( ako je to predvi eno ugovorom o radu. 6aposleni i lanovi uprave i nadzornog odbora berze su% 3) du#ni da kao poslovnu tajnu uvaju podatke o prometu :2; i drugih finansijskih instrumenata koji nisu javno objavljeni 4) ne smeju davati savete o trgovini :2; i ulaganju u :2;( niti miljenje o povoljnosti ili nepovoljnosti trgovine :2; <) ne smeju davati savete na izbor brokersko 9 dilerskih drutava i ovla!enih banaka 22. O>049;0 .5306";0<.50 <5C"B<0 60 ";49B<0406/9 K.1"="/9 ;0 E05<"/9 .8 45986.=<" 5rema zakonu( berza i organizator vanberzanskog tr#ita du#ni su da ?omisiji za :2; dostavljaju% 3) podatke o trgovini :2; i drugim finansijskim instrumentima > svakodnevno( na kraju radnog dana 4) podatke o prijemu u lanstvo( odbijanju prijema i prestanku lanstva > u roku od tri dana od dana prijema( odbijanja ili prestanka <) podatke o prijemu na listing berze B) godinji raun( sa izvetajem revizora i godinji izvetaj o poslovanju I) mesene izvetaje o poslovanju @) mesene izvetaje o izvrenom nadzoru *) druge podatke i informacije.......... 23. T53.4"60 =<068058";.406"1 A"606="/=?"1 895"40<"10 60 >95;" " 406 .5306";.406.3 <5C"B<0

48

"inansijski derivati su finansijski instrumenti ija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora. 5redmet ugovora se standardizuje po% vrsti (akcije( obveznice( strana valuta( odre ena vrsta robe....)( koliini( kvalitetu. "inansijski derivati su fjuers ugovori i opcijski ugovori. "juers ugovori se dele na% fjuers ugovore sa isporukom i fjuers ugovore bez isporuke. "inansijskim derivatima mo#e se trgovati i van berze( ali samo u slede!im sluajevima% ako se ponuda za kupovinu( odnosno prodaju vri bez javnog oglaavanja8 ako su ugovorne strane &epublika 'rbija( $arodna banka ili profesionalni investitori8 ako se( s obzirom na vrstu finansijskog derivata( njime mo#e trgovati i van berze. 24. Z6070/ >95;06=?"E :.=5986"?0 'va lica koja imaju trajni ili trenutni interes za kupovinu ili prodaju :2; moraju se obratiti ovla!enim uesnicima na organizovanom tr#itu :2; i jedino tako mogu zakljuiti posao na ovom tr#itu. 6naaj ovla!enih uesnika na organizovanom tr#itu :2; je u posrednikoj ulozi koja im je dodeljena. 5osredovanje u finansijskim transakcijama je osnovna delatnost ovla!enih uesnika koja je otvorena prema najirem krugu korisnika. ?ao ovla!eni uesnici na organizovanom tr#itu :2; javljaju se% brokersko > dilerska drutva( ovla!ene banke i kastodi banke. 25. B5.?95=?. 8"@95=?. 852B<4. + :./01 Brokersko > dilersko drutvo je pravno lice( organizovano kao akcionarsko drutvo koje delatnost obavlja na organizovanom tr#itu :2; u skladu sa tim zakonom. 6a obavljanje delatnosti ovog drutva neophodna je dozvola za obavljanje tih delatnosti na organizovanom tr#itu :2;( koju daje ?omisija za :2;. 2 izdatim dozvolama ?omisija za :2; vodi odgovaraju!i registar. BDD mo#e osnovati pravno i fiziko lice. 'va lica koja #ele da steknu vlasnitvo( odnosno broj glasova u skuptini drutva preko IL moraju prethodno dobiti saglasnost ?omisije za :2;. 26. U=@.4" >5.?95=?. 8"@95=?.3 852B<40 ;0 .>04@/06/9 89@0<6.=<" 6akonom je propisan minimalan iznos novanog kapitala koji BDD mora da ima. /znos tog dela osnovnog kapitala zavisi od karaktera delatnosti drutva. Cako novani deo osnovnog kapitala BBD ne mo#e biti manji od% 3) I-.--- evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje brokerskih poslova i poslova investicionog savetnika 4) 3--.--- evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje dilerskih poslova <) 4--.--- evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje poslova market > mejkera( portfolio menad#era i poslova agenta emisije B) <--.--- evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje poslova pokrovitelja emisije Da bi moglo da obavlja zakonom predvi ene poslove( BDD mora ispunjavati i uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljenosti( kaoi tehnike opremljenosti. 2 . D.;4.@0 ;0 .>04@/06/9 89@0<6.=<" >5.?95=?. ' 8"@95=?.3 82B<40 Da bi BDD moglo da obavlja svoju delatnost mora imati dozvolu za rad koju daje ?omisija za :2; na osnovu njegovog zahteva( odnosno njenih osnivaa. 5ri osnivanju BDD( za davanje dozvole za rad se prila#e% ugovor o osnivanju BDD8 izvod iz registara privrednih subjekata za pravna lica8 dokaz da je nadle#no regulatorno telo dr#ave porekla odobrilo stranom pravnom licu ue!e u osnivanju BDD u &epublici8 podaci o lanovima uprave BDD8 dokaz da !e BDD imati najmanje jedno lice zaposleno na neodre eno vreme sa dozvolom za obavljanje poslova za koje se registruje. ?omisija za :2; donosi reenje o davanju dozvole za obavljanje delatnosti kada utvrdi da su ispunjeni svi potrebni uslovi za njeno obavljanje. 2na je obavezna da donese &eenje o davanju dozvole za obavljanje delatnosti BDD u roku od <- dana od dana prijema zahteva. 2!. Z0B<"<0 .8 5";"?0 .>04@/06/0 89@0<6.=<" BDD " 089?40<6.=< ?0:"<0@0 5ropisi kojima se pokrivaju rizici obavljanja delatnosti BDD se odnose na adekvatnost kapitala drutva( na izlo#enost riziku( na rezerve drutva za opte i posebne rezerve( kao i na likvidnost

49

drutva. 2 ispunjavanju zahteva iz ovih propisa drutvo je du#no da obavetava ?omisiju za :2;. ?apital BDD mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je potreban da bi se obezbedilo pokri!e mogu!ih gubitaka zbog rizika kojima je BDD izlo#eno u svom poslovanju s obzirom na vrstu delatnosti i vrednost poslova koje obavlja. ?apital BDD potreban za obavljanje delatnosti za koju je dobilo dozvolu izraunava se na nain koji utvrdi ?omisija. 2#. I;@.C96.=< 5";"?2 BDD /zlo#enost riziku BDD prema jednom licu( odnosno prema vie povezanih lica jeste zbir svih potra#ivanja i uslovnih potra#ivanja prema tom licu( odnosno licima( vrednosti ulaganja u :2; tog lica i vrednosti udela BDD u tom licu. /zlo#enost riziku BDD prema jednom licu( odnosno prema vie povezanih lica ne sme prelaziti 4IL kapitala BDD. 7ko BDD pre e najve!u dozvoljenu izlo#enost zbog spajanja dva pravna lica( odnosno iz drugih razloga na koje ne mo#e uticati( du#no je da o tome odmah obavesti ?omisiju i prilo#i opis mera koje !e preduzeti radi uskla ivanja nastalog stepena izlo#enosti. /znos svih velikih izlo#enosti riziku BDD ne sme pre!i ,--L visine kapitala BDD. 3%. R9;9549 ;0 .:B<9 5";"?9 " :.=9>69 59;9549) @"?4"86.=< " 608;.5 608 5";"?.1 BDD Brokersko 9 dilersko drutvo mo#e obrazovati rezerve za opte rizike namenjene pokri!u eventualnih gubitaka zbog rizika koji proizilaze iz celokupnog njegovog poslovanja. BDD je du#no da obrazuje posebne rezerve s obzirom na posebne rizike iz pojedinanih poslova( odnosno vrste poslova koje obavlja. 5osebnim rezervama smatraju se i rezerve koje BDD obrazuje s obzirom na poseban rizik naplativosti potra#ivanja po osnovu garancije za potra#ivanja klijenata u sluaju drugog BDD. BDD je du#no da radi zatite od rizika likvidnosti utvrdi i sprovodi politiku urednog upravljanja likvidno!u( koja obuhvata % planiranje oekivanih priliva i odliva novanih sredstava8 redovno pra!enje likvidnosti8 preuzimanje odgovaraju!ih mera za spreavanje( odnosno otklanjanje uzroka nelikvidnosti. U cilju stalne kontrole rizika BDD je obavezno da ?omisiji dostavlja mesene izvetaje s podacima o kapitalu( izlo#enosti riziku i likvidnosti. 31. U:"= 2 593"=<05 BDD) :5.1960 60;"40 " =98"B<0 " ;0>5060 2:.<59>9 60;"40 BDD je du#no da( u roku od <- dana od dana prijema odluke o davanju dozvole za obavljanje delatnosti BDD i reenja o davanju prethodne saglasnosti za izbor( odnosno imenovanje lana uprave BDD( podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Ukoliko zahtev za upis BDD u registar privrednih subjekata ne bude podnet u propisanom roku( ?omisija donosi reenje o ponitavanju dozvole za obavljanje delatnosti i brie to BDD iz registra. 5re upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata( BDD ne sme da otpone da obavlja delatnost za koju je dobilo dozvolu za rad. BDD je du#no da( pre podnoenja prijave za upis u registar privrednih subjekata promene( naziva( sedita ili adrese( obavesti ?omisiju o promeni koju vri. Uz obavetenje o promeni sedita ili adrese( BDD prila#e dokaz da ispunjava uslove tehnike opremljenosti. 5ravno lice koje nije dobilo dozvolu za obavljanje delatnosti BDD u skladu sa zakonom( kao ni preduzetnik( ne mogu biti upisani u registar privrednih subjekata i ne mogu koristiti u pravnom prometu naziv BDD( broker( investicioni savetnik ili portfolio menad#er( niti rei izvedenog znaenja( osim ako je to propisano posebnim zakonom. 32. O:B<" 0?<" BDD " 2:5040 BDD 5rema zakonu( pravilima poslovanja BDD ure uju se naroito% vrste poslova koje obavlja BDD i uslovi i nain njihovog obavljanja8 vrste naloga klijenata( nain i redosled njihovog izvrenja8 me usobna prava i obaveze BDD i njegovih klijenata8 druga pitanja o radu BDD. $a izmenu statuta i pravila poslovanja BDD je du#no da od ?omisije za :2; pribavi prethodnu saglasnost. U svom poslovanju BDD mo#e da napla!uje svoje usluge iskljuivo prema tarifama utvr enim pravilnikom o tarifi( koji se obavezno dostavlja pre njegove primene ?omisiji :2;. 5rema zakonu lanovi uprave BDD mogu biti samo lica% koja su struno osposobljena8 koja imaju iskustvo od najmanje < godine u vo enju poslova iz delatnosti BDD8 koja nisu pravosna#no osu ivana za krivina dela protiv povrede i jedinstva finansijskog tr#ita( radnih odnosa( privrede( imovine.......... 33. N079@0 :.=@.406/0 BDD

50

5rvo naelo je naelo ravnopravnosti klijenata. 5od jednakim uslovima BDD ne mo#e razliito tretirati svoje klijente. Drugo naelo je naelo dominacije interesa klijenta. BDD ne mo#e svoje interese stavljati ispred interesa klijenata( pa je du#no da klijenta upozna s mogu!im sukobima njegovog interesa sa interesima tog drutva( odnosno interesima drugih klijenata BDD. Cre!e naelo je naelo transparentnosti poslovanja. BDD je du#no da u prostorijama u kojima obavlja rad sa strankama omogu!i uvid u pravila poslovanja. Detvrto naelo je naelo uvanja tajnosti podataka. /zuzetno( podaci iz poslovanja se mogu saoptavati i stavljati na uvid tre!im licima samo% na osnovu pismenog odobrenja klijenta8 prilikom nadzora zakonitosti poslovanja8 na osnovu naloga suda. 5eto naelo je naelo ouvanja stabilnosti organizovanog tr#ita. BDD ne mo#e( po zakonu( obavljati poslove sa :2; koji bi ugrozili stabilnost organizovanog tr#ita. 34. U3.4.5 . 19G2=.>6"1 .86.="10 BDD " ?@"/960<0 =e usobni odnosi izme u BDD i klijenta se ure uju ugovorom koji se zakljuuje u pisanom obliku. 6akon propisuje da se u ovaj ugovor obavezno unosi odredba da su pravila poslovanja BDD sastavni deo tog ugovora( kao i izjava klijenta da su mu pre zakljuenja ugovora bila dostupna pravila poslovanja i da je upoznat sa nihovim sadr#ajem. 5ored zakljuenog ugovora BDD sainjava i posebnu izjavu. 2no je du#no upoznati klijenta sa mogu!im rizicima koji mogu nastati trgovinom odre enim hartijama. 2blik i forma izjave o upozorenju propisani su od strane ?omisije :2;. Ugovor sadr#i i odredbu da je sastavni deo ugovora izjava klijenta da je upoznat sa pravilnikom i tarifnikom BDD. 35. N0@.;" ?@"/96<0 ;0 ?2:.4"62 " :5.80/2 (OV 6akonom je propisano vie pravila u vezi sa izvravanjem dobijenih naloga. Cako je drutvo du#no da% naloge klijenata izvrava onako kako oni glase i odmah im se steknu uslovi za njihovo izvrenje8 vodi posebnu knjigu naloga( u koju se upisuju nalozi klijenata8 naloge klijenata prima samo u poslovnim prostorijama u svom seditu8 naloge klijenata za kupovinu( odnosno prodaju :2; izvrava po redosledu utvr enom pravilima poslovanja BDD8 najkasnije narednog radnog dana od dana prijema naloga izda klijentu potvrdu o prijemu naloga8 na zahtev klijenta izda overeni izvod iz knjige naloga svih poslova koji se odnose na realizovane naloge klijenata. BDD je du#no da dobijene naloge upisuje u knjigu naloga i to na nain koji onemogu!ava naknadne izmene unetih podataka. 36. N.4706" 50726 BBD " ?@"/96<0 5rema zakonu( BDD je du#no da kod ovla!ene banke( odnosno banke > lana .entralnog registra :2; ili kod .entralnog registra :2; otvori novani raun klijenta i svoj novani raun. 'redstva koja se nalaze na novanom raunu klijenta BDD mo#e da koristi samo za pla!anje obaveza na osnovu naloga klijenata. Ca sredstva nisu vlasnitvo BDD i ne ulaze u njegovu imovinu( ne mogu se ukljuiti u likvidacionu ili steenu masu niti koristiti za pla!anje obaveza BDD prema tre!im licima. 2baveza klijenta pre davanja naloga brokeru ili dileru je% da ima otvoren vlasniki raun :2; kod .entralnog registra8 da ima otvoren novani raun8 da ovlasti BDD da vri prenos i upis prava na :2; i da vri isplate i uplate povodom raspolaganja :2;. 3 . V.G96/9 507260 (OV ;o enje rauna :2; se vri na osnovu ugovora koji BDD zakljuuje sa klijentom. Ugovorom o vo enju rauna :2;( BDD se obavezuje da !e kod .entralnog registra :2; otvoriti raun :2; za klijenta i na tom raunu( u ime i za raun klijenta( voditi stanje :2; i izvravati naloge za prenos prava iz :2; izme u rauna imalaca kod .entralnog registra :2;( a klijent se obavezuje da !e za to platiti proviziju. :2; koje se nalaze na vlasnikom raunu( BDD mo#e koristiti samo na osnovu naloga klijenta. 5oto BDD ima i raune svojih :2;( du#no je da raune svojih :2; vodi odvojeno od rauna :2; svojih klijenata. BDD je du#no da vodi rauna da na vlasnikom raunu klijenta ima dovoljno sredstava na dan saldiranja. 3!. U3.4.5 . 2:504@/06/2 (OV 2vim ugovorom BDD se obavezuje da !e( u svoje ime a za raun klijenta( novana sredstva klijenta ulagati u :2;( odnosno da !e primiti na upravljanje :2; klijenta( a klijent se obavezuje da !e za to platiti proviziju. 7ko se ovakav ugovor zakljui( BDD je du#no da kod .entralnog

51

registra :2; otvori i vodi poseban raun za klijenta( tzv. &aun upravljanja. Ugovorom o upravljanju :2; se po zakonu ure uju slede!a pitanja% iznos novanih saredstava8 politika ulaganja u :2;8 uslovi pod kojima klijent :2; poverava na upravljanje BDD8 visina provizije i osnovica za obraun i naplatu provizije8 druga me usobna prava i obaveze. $ovana sredstva klijenta BDD mo#e ulagati u :2; samo u skladu sa ugovorom zakljuenim sa klijentom. 3#. O86.= >5.?95=?.'8"@95=?.3 852B<40 :5910 K.1"="/" ;0 (OV U izvravanju svoje obaveze izvetavanja( BDD du#no je da ?omisiji za :2; dostavlja% godinji raun sa izvetajem revizora i godinji izvetaj o poslovanju8 mesene izvetaje o poslovanju8 podatke o svakoj promeni propisanih uslova za obavljanje delatnosti za koje je dobijena dozvola za rad8 druge podatke i informacije po zahtevu ?omisije za :2;. 5rilikom nadzora ovla!eno lice ?omisije za :2; mo#e% pregledati akte( poslovne knjige( izvode sa rauna8 zahtevati informacije o pojedinim pitanjima znaajnim za poslovanje BDD. 2 utvr enom stanju se sastavlja zapisnik. 4%. P59=<060? .>04@/06/0 89@0<6.=<" Dozvolu za obavljanje delatnosti ?omisija za :2; oduzima BDD% ako delatnost za koju mu je data dozvola ne obavlja du#e od tri meseca8 ako je dozvola za obavljanje delatnosti pribavljena na osnovu neistinitih podataka8 ako poslove u vezi sa :2; ne obavlja u skladu sa ovim zakonom8 ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti8 ako prekri obavezu zabrane manipulacije8 ako ne ispunjava uslove za poslovanje u skladu sa odredbama ovog zakona o otklanjanju rizika8 ako se ne pridr#ava odluke o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti8 ako u roku utvr enom aktom ?omisije za :2; ne postupi po nalogu za otklanjanje utvr enih nezakonitosti( odnosno nepravilnosti. 7ko BDD oduzme dozvolu za rad( ?omisija za :2; po slu#benoj du#nosti pokre!e postupak likvidacije( odnosno steaja u skladu sa zakonom. 41. O4@0BF96/9 >06?9 5ored BDD poslove posredovanja na tr#itu :2; mogu obavljati i ovla!ene banke. Banka mo#e obavljati delatnosti BDD( ako dobije prethodnu saglasnost $B' i dozvolu ?omisije za :2; za obavljanje te delatnosti. 2ve delatnosti ovla!ena banka obavlja pod uslovom% da za to ima poseban organizacioni tim8 da ima otvoren poseban poslovni raun8 da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju i podatke o poslovanju tog organizacionog dela8 da ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehnike opremljenosti za obavljanje tih delatnosti. $a ovla!ene banke se shodno primenjuju zakonska pravila koja se odnose na BDD. 42. K0=<.8" >06?9 ?astodi banka obavlja slede!e poslove% otvara i vodi raune :2; kod .entralnog registra :2; u ime i za raun zakonitih imalaca > svojih klijenata8 otvara i vodi raune :2; kod .entralnog registra :2; u ime kastodi banke a za raun zakonitih imalaca > svojih klijenata8 izvrava naloge za prenos prava iz :2; i naloge za upis prava tre!ih lica na :2; i stara se o prenosu prava iz tih hartija8 napla!uje potra#ivanja od izdavalaca po osnovu dospelih :2;( kamata i dividendi za raun zakonitih imalaca tih hartija8 pru#a usluge pozajmljivanja :2;8 obavetava akcionare o godinjim skuptinama akcionarskih drutava i zastupa ih na tim skuptinama8 stara se o izvravanju poreskih obaveza zakonitih imalaca :2; koji su njeni klijenti8 druge poslove u skladu sa ovim zakonom i pravilima poslovanja kastodi banke. 43. D.;4.@0 ;0 .>04@/06/9 89@0<6.=<" ?0=<.8" >06?9 Da bi kastodi banka mogla da obavlja svoju delatnost mora biti lan .entralnog registra :2; i imati poseban organizacioni deo koji je tehniki i kadrovski osposobljen za obavljanje poslova kastodi banke. ?astodi banka mo#e obavljati delatnost ako dobije dozvolu za rad od ?omisije za :2;. 2va banka donosi pravila poslovanja sa :2; organizacionog dela na koje saglasnost daje ?omisija za :2;. Uz zahtev ?omisiji :2; prila#e se% statut banke8 dokaz da je banka lan .entralnog registra8 pravila poslovanja kastodi banke8 dokaz da banka ima poseban organizacioni deo za obavljanje poslova kastodi banke8 dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke8 dokaz da banka ispunjava uslov tehnike opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke. ?astodi banka mora

52

pored navedenih da ispunjava i uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehnike opremljenosti za obavljanje delatnosti kastodi banke. 2ve uslove bli#e odre uje ?omisija :2; svojim aktima. 44. P504"@0 :.=@.406/0 " ;0?@/2796/9 23.4.50 ?.8 ?0=<.8" >06?9 ?astodi banka donosi pravila poslovanja sa :2; i podnosi ih ?omisiji :2; na saglasnost. 5ravilima poslovanja kastodi banke se ure uju% vrste poslova koje ona obavlja8 vrste naloga klijenata i nain njihovog izvrenja8 nain postupanja sa :2; i novanim sredstvima klijenta8 prava i obaveze kastodi banke i njenih klijenata. 6aposleni i lanovi uprave du#ni su da kao poslovnu tajnu uvaju podatke o stanju i prometu na raunima :2; klijenata( kao i druge podatke za koje su saznali u obavljanju poslova kastodi banke. /zuzetno( ovi podaci se mogu saoptavati i stavljati na uvid tre!im licima% na osnovu pismenog odobrenja klijenta8 prilikom nadzora zakonitosti poslovanja koji vri ovla!eno lice ?omisije za :2;8 na osnovu naloga suda( odnosno nadle#nog organa uprave. 45. O859G96/9 :./01 E05<"/0 .8 45986.=<" :artija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen davalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. 2vako definisan pojam :2; jasno ukazuje da je :2; uvek pismena isprava( da sadr#i pismenu dozvolu izdavaoca i da se navedena pisana obaveza uvek mora ispuniti njenom zakonitom imaocu. 6bog razliitosti :2; i njihovih svojstava ovako data definicija ne obuhvata sva bitna svojstva hartija te zbog ovih nemogu!nosti pokazuje odr ene nedostatke% definicija ne ukazuje na vrstu i prirodu obaveze izdavaoca :2;8 ovom definicijom se ne ukazuje na mogu!nost da obaveza sadr#ana u hartiji mo#e davati ovla!enja imaocu hartija koja istovremeno nisu i neposredna obaveza izdavaoca :2;8 nedovoljno je istaknut visok stepen formalnosti kome su povinovane :2;8 nije istaknuto naelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na :2; ne mo#e ostvariti na drugi nain( nego jedino upotrebom :2;. 46. B"<69 ?050?<95"=<"?9 E05<"/0 .8 45986.=<" Bitne karakteristike( odnosno osobine koje su sadr#ane kod svih :2; su% :2; moraju biti uvek u obliku pismene isprave8 u hartiji mora biti konstatovano neko imovinsko materijalno pravo8 pravo koje je konstatovano u hartiji ne mo#e se prenositi bez istovremenog prenosa i posedovanja :2;. Bitni elementi koje mora sadr#ati :2; su% 3) oznaenje vrste :2; 4) firma( odnosno naziv i sedite( odnosno ime i prebivalite izdavaoca :2; <) firma( odnosno naziv ili ime lica koje( odnosno po ijoj naredbi :2; glasi ili oznaenje da :2;glasi na donosioca B) tano oznaena obaveza izdavaoca koja proizilazi iz :2; I) mesto i datum izdavanja :2;( odnosno faksimil potpisa izdavaoca :2; koja se izdaje u seriji 4 . V5=<9 E05<"/0 .8 45986.=<" :2; na naem pravnom podruju smatraju se% menica( ek( akcije( obveznice( blagajniki zapisi( dr#avni zapisi( komercijalni zapisi( certifikat( skladinica( prenosivi tovarni list( teretnica. 5odela u odnosu na odre enje imaoca prava iz :2;% :2; na ime( :2; po naredbi( :2; na donosioca( alternativne :2;( meovite :2;. 5odela prema prirodi inkorporisanog prava% obligaciono 9 pravne :2;( stvarno 9 pravne :2;( hartije sa pravom ue!a. 5rema stepenu povezanosti sa osnovnim poslom% apstraktne :2;( kauzalne :2;. 5odela prema nainu nastanka prava% konstitutivne :2;( deklarativne :2;. 5odela prema karakteru potra#ivanja% novane :2;( robne:2;. 5odela prema roku dospelosti% kratkorone :2;( dugorone :2;. 5odela prema nainu izdavanja% :2; koje se izdaju pojedinano( :2; koje izdaju u seriji 4!. O859G96/9 :./10 (OV :.8.>6"E ;0 <53.4"62 60 9A9?<6"1 >95;010 =noge :2; koje se izdaju nisu predmet trgovine na organizovanom ili vanberzanskom tr#itu. :artije koje se ne ukljuuju na tr#ite su% polise osiguranja osiguravaju!ih drutava8 :2; koje se

53

izdaju povodom prometa robe i usluga8 druge isprave o dugu( novanom depozitu ili tednji8 izvedene i druge finansijske instrumente8 udele u ortakom komanditnom i drutvu sa ogranienom odgovorno!u8 du#nike :2; iji je izdavalac &epublika i $arodna banka 'rbije. Danas hartije se nalaze na raunima :2; koji se vode kod .entralnog registra. 2ni mogu biti emisioni (raun svih :2;)( vlasniki (raun pojedinanog vlasnika :2;) ili trgovaki rauni (deo vlasnikog rauna na koji se prenosi onaj broj :2; koji vlasnik iznosi na prodaju). 4#. (05<"/9 .8 45986.=<" ?0. 9@9?<5.6=?" 8.?2196< 6akon definie hartije koje se izdaju( prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu .entralnog registra. :2; prema 6akonu o tr#itu :2; sadr#e% 3) oznaku vrste :2; 4) oznaku klase( odnosno serije :2; <) naziv( sedite i matini broj izdavaoca :2; B) naziv( sedite i matini broj pravnog lica I) nominalnu vrednost celokupne emisije :2; @) nominalnu vrednost :2; *) opis prava i obaveza koje :2; sadr#i i nain njihovog ostvarenja ,) datum izdavanja( odnosno upisa :2; u .entralni registar 5%. O=6.469 45=<9 E05<"/0 60 60D".60@6.1 <5C"B<2 've hartije kojima se trguje nastaju u postupku javne ponude. Eavna ponuda :2; je javni poziv upu!en neodre enom broju nepoznatih lica da izvre upis i uplatu :2; u postupku primarne javne ponude ili da kupe :2; u sekundarnoj javnoj ponudi. 5redmet javne ponude na organizoavnom tr#itu mogu biti slede!e :2;% akcije > :2; koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva8 du#nike :2;8 varanti > :2; koje imaocu daju pravo na kupovinu( odnosno prodaju :2; i drugih finansijskih instrumenata( odre enog dana( odnosno u odre enom periodu( po unapred odre enoj ili odredivoj ceni8 depozitne potvrde > :2; koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu( a koje predstavljaju doma!i ekvivalent inostranih akcija ili obveznica. 51. ,26?D"/0 " 2@.30 D96<50@6.3 593"=<50 6bog uvo enja( u svim nacionalnim tr#itima( obaveze upisa emitovanih :2; i njihovih vlasnika esto je polo#aj institucije centralnog registra proglaavan monopolskim i otvarao niz polemika i pitanja vezanih za njihov status i strukturu kapitala. 5oslednjih decenija uoena je tendencija ujednaavanja i harmonizacije finansijskih tr#ita pa samim tim se prenela i na organizaciju centralnih registara osnovanih u okviru nacionalnih tr#ita. 5risutna je potreba ujedinjavanja nacionalnih registara u regionalne a potom i u me unarodne organizacije. 'utina integracije centralnih registara je uvo enje zakonske regulative koja je ujednaena i temelji se na prihva!enim me unarodnim standardima. 2snovni zadatak svih zemalja lanica regionalnih pa potom i irih organizacija je da svoju zakonsku regulativu usklade sa datim standardima. 2snovne mere koje ine korak ka sutinskoj integraciji jesu% harmonizacija zakonske regulative8 zatita investitora8 tr#ina stabilnost i efikasnost8 informacioni sistemi i informaciona infrastruktura8 finansijska integracija. 52. P./01 .=6"406/9 " 2:"= 2 593"=<05 CR .entralni registar je akcionarsko drutvo koje obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima :2; i drugih finansijskih instrumenata i o pravima iz tih hartija( zatim o pravima tre!ih lica na :2; i drugim finansijskih instrumentima i o tim licima( kao i poslove kliringa i saldiranja :2; i kliringa i saldiranja novanih obaveza i potra#ivanja nastalih po osnovu poslova sa :2; i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. 2snivanje centralnog registra vezano je za emitovanje obveznica po osnovu obaveze izmirenja dugova stare devizne tednje gra ana za koje je bila potrebna evidencija. $ovani deo osnovnog kapitala .entralnog registra ne mo#e biti manji od I-.--- T u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem kursu $B' na dan uplate. 'redstva za rad .entralnog registra obezbe uju se iz naknada za obavljanje poslova kao i iz drugih izvora( u skladu sa zakonom. .entralni registar je du#an da( u roku od * dana od dana

54

prijema reenja o upisu u registar privrednih dubjekata( ?omisiji dostavi izvod iz upisa u registar privrednih subjekata. 53. D9@0<6.=< D96<50@6.3 593"=<50 5rete#na delatnost .entralnog registra je kliring i saldiranje obaveza i potra#ivanja u :2; i novcu nastalih na osnovu zakljuenih poslova sa :2;. 5ored ove obavlja i% vo enje registra :2;8 vo enje evidencija :2; na raunima izdavaoca8 vo enje i evidencija :2; i drugih rauna u skladu sa zakonom lanova .entralnog registra i njihovih klijenata8 upis prava tre!ih lica na :2;8 uvanje materijalizovanih :2;8 vo enje novanih rauna lanova .entralnog registra8 uknji#avanje materijalizovanih :2; u dematerijalizovanoj formi8 kliring i saldiranje obaveza i potra#ivanja u :2; i novcu nastalih na osnovu zakljuenih poslova sa :2; i utvr ivanje stanja obaveza i potra#ivanja lanova .entralnog registra8 kliring i saldiranje inostranih :2; kojima se trguje u &epublici8 prenos :2; na raune lanova .entralnog registra i zakonitih imalaca tih hartija8 poslove u vezi sa korporativnim radnjama8 druge poslove u vezi sa :2;................ 54. P5046" :.@.C0/ K.1"="/9 ;0 (OV Da bi regulatorna tela odnosno komisije za :2; mogle da vre svoju funkciju na tr#itu :2; pri njihovom regulisanju mora se potovati naelo njihove samostalnosti. 2no u sebi sadr#i institucionalnu( personalnu i finansijsku samostalnost. /nstitucionalna samostalnost podrazumeva da se komisija za :2; osniva kao samostalna i nezavisna organizacija u skladu sa zakonom i tano utvr enim nadle#nostima. 5ersonalna samostalnost samo je logian nastavak osnivanja ove organizacije kao samostalne i nezavisne. 2na znai da u vrenju svojih ovla!enja slu#benici i funkcioneri ove organizacije imaju slobodu( odnosno da ne mogu biti izlo#eni pritiscima niti uticajima bilo koje vrste. Ukoliko se komisija za :2; postavi kao organizacija sa institucioanlnom i personalnom samostalno!u( da bi ona zaista mogla da ih ostvari( neophodno je obezbediti i njenu finansijsku samostalnost. 2vaj vid samostalnosti se ogleda u tome da komisija za :2; mora obezbediti sredstva za svoje funkcionisanje kroz prihode koje sama ostvari. 55. N08@9C6.=< K.1"="/9 ;0 (OV ;renjem poslova u okviru utvr enih nadle#nosti komisija za :2; ostvaruje svoje funkcije. 2ne se ostvaruju kroz optu podelu nadle#nosti na regulatornu nadle#nost( kontrolnu( nadle#nost u oblasti zatite investitora i nadle#nosti u okviru stalnog unapre enja i usavravanja tr#ita :2;. 'voju regulatornu nadle#nost komisija ostvaruje vrenjem poslova kojima doprinosi regulisanju i ure enju tr#ita :2;. U okviru svoje regulatorne nadle#nosti to su slede!i poslovi% donosi akte radi sprovo enja ovog zakona8 odobrava izdavanje :2; sa i bez javne ponude8 odobrava pravnim licima status profesionalnih investitora u skladu sa zakonom i svojim aktom8 daje dozvole za rad i saglasnosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ure uje osnivanje i poslovanje investicionih fondova8 daje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko > dilerskog drutva u skladu sa ovim zakonom8 vodi registre u skladu sa zakonom( zakonom kojim se ure uje preuzimanje akcionarskih drutava i zakonom kojim se ure uju investicioni fondovi8 utvr uje nain dokumentacije za ovla!ene uesnike koji posluju sa :2;. U ostvarivanju kontrolne funkcije komisija za :2; vri poslove kojima kontrolie poslovanje pravnih lica sa :2;( kontrolu poslovanja berzi i berzanskih posrednika. U okviru vrenja nadle#nosti kontrole ?omisija obavlja slede!e poslove% vri nadzor nad poslovanjem brokersko > dilerskih drutava( berzi( organizatora vanberzanskog tr#ita...8zahteva informacije od svih ovla!enih uesnika i organizatora tr#ita i njihovih revizora8 organizuje( preduzima i kontrolie sprovo enje mera kojima se obezbe uje efikasno funkcionisanje organizovanog tr#ita i zatita investitora... ?omisija u okviru svoje nadle#nosti sprovodi i zatitu investitora te u tom cilju vri slede!e poslove% organizuje( preduzima i kontrolie sprovo enje mera kojima se obezbe uje efikasno funkcionisanje organizovanog tr#ita i zatita investitora8 utvr uje kriterijume koje moraju ispuniti informacioni sistemi ovla!enih uesnika koji posluju sa :2;8 utvr uje nain uvanja dokumentacije za ovla!ene uesnike koji posluju sa :2;8 prati stanje i kretanje na organizovanom tr#itu i preduzima mere za otklanjanje poreme!aja na tom tr#itu. 56. K.6<5.@60 A26?D"/0 ?.1"="/0 ;0 (OV

55

5od vrenjem nadzora podrazumeva se nadzor nad poslovanjem% brokersko > dilerskih drutava8 berzi i organizatora vanberzanskog tr#ita8 .entralnog registra :2;8 ovla!enih banaka8 kastodi banaka8 izdavalaca :2;8 investitora i profesionalnih investitora8 javnih drutava8 drutava za upravljanje investicionim fondovima u smislu odredaba 6akona o investicionim fondovima8 sticalaca i uesnika u postupku preuzimanja8 drugih lica u delu poslova koje oni obavljaju na organizovanom tr#itu. ?ontrolnu funkciju ?omisija za :2; vri posredno i neposredno. 5osrednu kontrolu vri uvidom i kontrolom izvetaja i dokumentacije i ostalih podataka koje su subjekti nadzora obavezni voditi ili ?omisiji dostavljati. $eposrednu kontrolu ?omisija vri preko svojih zaposlenih odnosno( ovla!enih lica ?omisije > inspektora. $eposredna kontrola se sprovodi neposrednim nadzorom u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno( poslovno( upravljaki ili kapitalno povezan( uvidom u akte( poslovne knjige( izvode sa rauna( korespodencije i druge dokumente.

II DEO
1. S:9D"A"76.=<" ;0?@/27"406/0 >95;06=?"E :.=@.40 6akljuivanje berzanskih poslova karakteriu brojne specifinosti( koje proizilaze iz berzanskiog naina trgovine. Berzanske poslove ne zakljuuju kupac i prodavac neposredno( ve! to za njih rade berzanski posrednici. 2ni to ine naje!e kao komisionari( ali i kao agenti( posrednici ili kao nalogoprimci po ugovoru o nalogu. 5ored toga berzanski poslovi se mogu zakljuiti samo na berzanskom sastanku. Cime su ujedno na poseban nain odre eni i mesto i vreme zakljuenja berzanskih poslova. Berzanski poslovi se mogu zakljuiti samo u propisanom postupku( uz ue!e ovla!enih lica berze( kao institucije. 'pecifinosti se iskazuju i u pogledu forme. ?omitenti (prodavci i kupci berzanskog materijala) daju berzanskim posrednicima naloge po pravilu u pismenoj formi. 6akljuivanje i izvravanje berzanskih poslova se ure uje zakonom( statutom i pravilima berze( kao i berzanskim uzansama. 2. B95;06=?" 60@.3 6akljuenju berzanskog posla prethodi davanje naloga potencijalnog kupca( odnosno prodavca berzanskom posredniku. $alozi se naje!e daju u pismenoj formi. Berzanski posrednici( posebno banke( obino imaju unapred pripremljene naloge( koje stavljaju svojim komitentima (nalogodavcima) na raspolaganje. 5rihvatanjem naloga banka( odnosno drugi berzanski posrednik zakljuuju sa komitentom ugovor kojim prihvataju izvrenje naloga. 6avisno od toga da li komitent #eli da kupi ili proda tr#ini materijal( berzanski nalog mo#e biti kupovni ili prodajni. ' obzirom na granice slobode ugovaranja( berzanski nalog mo#e biti limitiran ili nelimitiran. Gimitirani nalog postoji ako je komitent odredio cenu ispod koje (kod prodajnog naloga)( odnosno iznad koje (kod kupovnog naloga) berzanski posrednik ne sme zakljuiti berzanski posao. $elimitirani (slobodni) nalog je nalog kod kojeg nema limita. Berzanski nalozi mogu biti i 1vezaniS u tom smislu da se od strane istog komitenta kupovni i prodajni nalozi mogu izvriti samo povezano. 3. I;45B96/9 >95;06=?"E :.=@.40 3) /zvrenje posla komitenta sa berzanskim posrednikom ?omisioni ili drugi ugovor koji je na osnovu naloga komitenta zakljuen izme u njega i berzanskog posrednika se izvrava izvravanjem tog naloga( tj. zakljuenjem ugovora o kupovini ili prodaji tr#inog materijala. 4) /zvrenje berzanskog posla kupovine odnosno prodaje Berzanski posao kupovine odnosno prodaje berzanskog materijala se izvrava u skladu sa pravilima berze i berzanskim uzansama( a u optim okvirima zakona i statuta berze. 2vaj posao se izvrava prema pravilima koji va#e za ugovor o prodaji( uz specifinosti koje proizilaze iz berzanskog karaktera tog ugovora. Ce specifinosti se tiu vremena( mesta i naina izvrenja. 4. P5.1:<6" >95;06=?" :.=@.4"

56

5romptni berzanski posao je posao koji se ispunjava istog dana u kome je zakljuen ili u jednom od narednih dana od dana zakljuenja (obino u narednih pet dana) u skladu sa pravilima( odnosno uzansama berze. U robnim transakcijama promptni berzanski poslovi se oznaavaju kao efektivni ili loko poslovi. U berzanskoj trgovini :2; promptni poslovi se nazivaju kasa poslovi. U berzanskoj trgovini devizama i :2; (efektima) u anglosaksonskim zemljama promptni poslovi se nazivaju spot deliverN poslovi. 5. P./01 " 45=<9 <951"6=?.3 :.=@0 5od terminskim poslom se podrazumeva berzanski posao koji se ispunjava u nekom kasnijem trenutku (terminu) u odnosu na trenutak njegovog zakljuenja. ;reme izvrenja terminskih poslova je u odnosu na trenutak zakljuenja( pomereno na neki budu!i vremenski termin. Cerminski poslovi se na berzama u anglosaksonskim zemljama nazivaju future deliverN poslovi. Dele se na dve osnovne grupe% 1) $45=<" (>9;2=@.46") <951"6=?" :.=@.4" > sadr#e bezuslovnu obavezu prodavca da isporui robu( :2;( devize ili drugi tr#ini materijal u utvr enom terminu 2) U=@.46" <951"6=?" :.=@.4" > kod njih nije u trenutku zakljuenja ugovora izvesno da li !e se oni zaista izvriti ili ne 6. $45=<" <951"6=?" :.=0. ' .=6.46" <": Dvrsti terminski poslovi se smatraju klasinim terminskim poslovima i naje!e se javljaju u robnim terminskim transakcijama. ?od ovog posla radi se o prodajnom ugovoru kod koga su obaveze ugovornih strana( isporuka predmeta ugovora s jedne i prijem isporuke i pla!anje kupovne cene s druge strane pomereni na jedan odre eni kasniji termin u odnosu na termin zakljuenja ugovora. Dan ispunjenja obaveza( najmanja koliina i kod robe dodatno najni#i kvalitet( utvr uju se prema berzanskim uzansama. $a taj nain se obezbe uje visok nivo standardizacije ugovora koji se zakljuuju na berzi. 2vi poslovi su poslovi visokog rizika( ali istovremeno i poslovi velikih poslovnih ansi. . P.=9>6" <":.4" 745=<"E <951"6=?"E :.=@.40 (60 869462 "=:.52?2 " :5.@.630D".6") $ajva#niji od ovih poslova su% 1) T951"6=?" :.=@.4" 60 869462 "=:.52?2 > to su poslovi kod kojih kupac ili prodavac mogu u svakom trenutku za vreme trajanja posla (tj. od trenutka zakljuenja ugovora do ugovorenog termina za njegovo izvrenje) zahtevati isporuku( odnosno prijem isporuke 2) P5.@.630D".6" :.=@.4" (59:.5<6" " 89:.5<6" :.=@.4") + kod ovih poslova ugovorne strane mogu da likvidacioni dan pomere za neki drugi kasniji termin8 kod reportnih poslova kupac( koji je pekulisao a la !ausse( pronalazi tzv. reportera koji je naje!e banka( koji preuzima predmet ugovora do slede!eg likvidacionog termina po tzv. likvidacionom kursu uz( trokovni dodatak8 kod deportnih poslova je situacija obrnuta8 ako se oekivanja prodavca koji je pekulisao a la baisse nisu otvorila on mora prona!i deportera koji !e mu do novog likvidacionog termina pozajmiti predmet ugovora !. P./01 .:D"/=?.3 :.=@0 2pcijski posao karakterie nekoliko bitnih elemenata. 5rvo( opcijski ugovor je po svome karakteru terminski posao( jer se njime ugovara prodaja tr#inog materijala na termin. Drugo( opcijskim ugovorom jedna ugovorna strana stie pravo da proda ili kupi predmet opcije. 2na to svoje pravo mo#e( ali i ne mora iskoristiti. Cre!e( ovo pravo izbora( da li !e koristiti pravo da proda ili kupi predmet opcije( ugovorna strana u iju korist je ono ugovoreno mo#e koristiti svakog radnog dana od trenutka zakljuenja ugovora do trenutka isteka ugovorenog roka. Detvrto( druga ugovorna strana je du#na da prihvati izbor strane koja ima pravo opcije. 2pcijski ugovor mo#e biti kupovni i prodajni. #. P50460 :5"5.80 .:D"/=?.3 :.=@0

57

' jedne strane opcijski posao se mo#e posmatrati kao slo#en posao koji se sastoji iz dva ugovora( bez obzira to se oba ugovora zakljuuju izme u istih lica( a povodom mogu!e prodaje odr enog tr#inog materijala. 5rvi ugovor je ugovor o kupovini prava opcije kao takvog. Caj ugovor se javlja i kao prethodni ugovor u odnosu na ugovor o prodaji tr#inog materijala na koji se pravo opcije odnosi. Drugi ugovor je ugovor o prodaji tr#inog materijala na koji se pravo opcije odnosi. Caj ugovor je po svojoj prirodi ugovor o prodaji robe( efekata( deviza ili drugog tr#inog materijala i to je ugovor sa uslovom i rokom. ' druge strane( mogu!e je posmatrati opcijski posao i kao jedinstveni ugovor o prodaji tr#inog materijala( koji se od drugih ugovora o prodaji tr#inog materijala razlikuje po tome to je zakljuen pod odlo#nim uslovom i rokom. 1%. K2:.46" .:D"/=?" 23.4.5 (?2:.460 .:D"/0) ?upovni opcijski ugovor se zasniva na ugovaranju kupovne opcije. Ugovorni partneri kod ovog ugovora su kupac i prodavac. )konomski gledano( kupovni opcijski posao se sastoji iz dva dela. 5rvi deo je kupovina kupovne opcije kao takve. &adi se zapravo o kupovini samog opcijskog prava( odnosno prava da se izvrenje tog ugovora ne tra#i. ?upac opcije mo#e u svakom trenutku zahtevati predaju (isporuku) predmeta prodaje po ceni koja je tim ugovorom unapred odre ena (bazina cena). Drugi deo opcijskog posla je izvrenje ugovora o prodaji tr#inog materijala( koji se ponekad naziva i izvrnim ugovorom. Do izvrenja ovog ugovora dolazi samo u sluaju da kupac opcije svoje pravo iskoristi na taj nain da zahteva ispunjenje ugovora. 2d trenutka kada imalac prava opcije zatra#i ispunjenje ugovora( svaka ugovorna strana mora ispuniti svoje ugovorne obaveze( onako kako je to opcijskim ugovorom predvi eno. 11. P5.80/6" .:D"/=?" 23.4.5 (:5.80/60 .:D"/0) 5rodajni opcijski ugovor se zasniva na prodajnoj opciji. ?ao ugovorne strane ovde se javljaju prodavac i kupac. 5rodajni opcijski ugovor se kao i kupovni sastoji iz dva dela. 5rvi deo je opcijski ugovor kao takav. ?upac prodajne opcije stie pravo da u periodu va#enja opcije zahteva od kupca tr#inog materijala da primi predmet ugovora i da plati ugovorenu bazinu kupovnu cenu. Drugi deo prodajnog opcijskog posla je izvrenje ugovora o prodaji tr#inog materijala. 7ko pravo opcije njegov imalac iskoristi na taj nain da zahteva od druge strane ispunjenje ugovora( tada je druga strana( kao kupac tr#inog materijala( obavezna da predmet ugovora primi i da za njega plati ugovorenu bazinu cenu. 12. S<5088@9 'traddle se pojavljuje najvie na engleskim berzama i na amerikim robnim berzama. Co je kombinacija kupovne i prodajne opcije. 5redmet( koliina i opcijski period su identini. ?upac opcije stie pravo da za vreme trajanja opcijskog perioda koristi ili kupovnu ili prodajnu opciju. 2snovno oekivanje kupca opcije kod straddle posla je da !e tokom opcijskog perioda do!i do ve!ih kolebanja kursa za tr#ini materijal koji ini predmet ugovora. 5rodavac naprotiv oekuje da !e kurs za vreme opcijskog perioda biti relativno stabilan. 7ko se takva njegova oekivanja ostvare( njemu !e ostati opcijska premija( bez obaveze da robu( :2; ili drugi predmet ugovora preda( odnosno isporui. 13. S:5908) =<50: " =<5": 'pread se razvio na amerikim berzama i predstavlja posebnu varijantu straddle posla. Bazina cena za kupovnu opciju je ve!a od dnevnog kursa za promptne poslove( dok je bazina cena za prodajnu opciju ispod tog kursa. ?od strap posla dolazi do kombinacije dveju kupovnih opcija sa jednom prodajnom. ?upac strap opcije rauna prevashodno sa rastu!im kursom( ali u svojoj proceni nije siguran. 7ko se njegove prognoze ostvare ima!e ansu da ostvari dvostruku dobit. U protivnom( ako do e do pada kursa( koristi!e svoju prodajnu opciju. ?od strip posla se jedna kupovna opcija kombinuje sa dve prodajne opcije. Co znai da kupac strip opcije rauna prevashodno sa padaju!im kursom( ali se osigurava i od porasta kursa jednom kupovnom opcijom. 7ko do pada kursa zaista dodje( ostvari!e na osnovu dve prodajne opcije dvostruku dobit( a u sluaju da do e do porasta kursa( koristi!e prodajnu opciju.

58

14. O>"769 (69:596.="49) " A263">"@69 (:596.="49) .:D"/9 2pcije mogu biti obine i fungibilne. ?od obinih opcija pravo opcije (izbora) se ne mo#e preneti na tre!e lice( dok je to kod fungibilnih (prenosivih) opcija mogu!e. 2bine opcije omogu!avaju pekulaciju samo u odnosu na bazinu cenu. Dobit ili gubitak u obinom opcijskom poslu zavisi samo od kretanja kursa na promptnom tr#itu u odnosu na bazinu cenu za ugovoreni predmet opcijskog ugovora. ?od fungibilnih opcija mo#e se pekulisati i sa cenom opcije kao takvom. / cena opcije je podlo#na tr#inim promenama i njena visina zavisi od vie faktora. 5re svega( ona zavisi od du#ine opcijskog perioda. Fto je opcijski period du#i( cena opcije je ve!a( jer su i anse za dobit ve!e. ?upac ove opcije pri prodaji prava opcije mo#e ostvariti pozitivnu razliku izme u cene opcije koju je sam platio i cene opcije koju ostvari pri prodaji prava opcije tre!em licu i na taj nain ostvariti dobit.

15. P591"/=?" :.=@.4" ' :./01 " :50460 :5"5.80 5remijski posao je berzanski posao kod kojeg je jedna ugovorna strana ovla!ena da odre enog dana pre dana ispunjenja ugovora pla!anjem ugovorene naknade odustane od ugovora. ?od ovih poslova pravo izbora se mo#e koristiti samo na 1premijski danS( tj. na dan kada se imaoci prava izbora moraju izjasniti da li !e zahtevati izvrenje ugovora ili !e pla!anjem premije odustati od njegovog izvrenja. Caj dan odre uju organi berze( esto za godinu dana unapred. 5remija se na taj dan pla!a samo ako imalac prava izbora odlui da se odustane od izvrenja ugovora. 16. K2:.460) :5.80/60 " 84.=<52?0 :591"/0 ?upovna premija je uporediva sa kupovnom opcijom. ?upac stie pravo da na premijski dan zahteva od prodavca predaju (isporuku) predmeta ugovora( po ugovornoj ceni( u koju je uraunata i naknada za pravo izbora. 7ko se na taj dan kupac odrekne ugovora( du#an je da istovremeno plati prodavcu premiju. 5rodajna premija pokazuje slinosti sa prodajnom opcijom. ?od premijskog ugovora sa prodajnom premijom prodavac stie pravo da na premijski dan zahteva od kupca prijem predmeta ugovora i pla!anje cene( u kom sluaju je naknada za pravo izbora uraunata u vrednost predmeta ugovora( ili da po svom izboru odustane od ugovora. 7ko odustane( prodavac !e biti du#an u istom danu da plati kupcu premiju. ?od dvostruke premije su prodajna i kupovna premija povezane. ;isina premije !e biti zbir vrednosti prodajne i kupovne premije. $a osnovu dvostruke premije kupac mo#e samo zahtevati ili predaju predmeta ugovora ili njegovo preuzimanje( ali ne istovremeno i jedno i drugo. 1 . S<9@0C6" :.=0. " H/.BH :.=@.4" ?od ovog premijskog posla se kombinuju kupovna i prodajna premija. ?upac stela#e na premijski dan ne mo#e da odustane od oba posla. 6a jedan od njih (kupovni premijski posao ili prodajni premijski posao) se mora opredeliti. ?urs po kome kupac mo#e zahtevati predaju (isporuku)( je vii od kursa po kome mo#e zahtevati prijem isporuke. 1Eo posloviS su sredina izme u vrstih i uslovljenih terminskih poslova. &adi se o kombinaciji jednog vrstog posla terminskim poslom sa pravom izbora( tako da na dan dospelosti imalac prava izbora mo#e da zahteva predaju (isporuku) jo tolike koliine predmeta ugovora( odnosno da od druge strane zahteva da primi jo toliku koliinu predmeta ugovora( u odnosu na ugovorenu koliinu. 5ravo na izbor unosi u ove poslove elemente premijskog posla.

59