Moris Nikol

Novi ovek
Tumaenje nekih Hristovih parabola i uda

Beograef, 2010.

SADRAJ

I II

Jezik parabola O iskuenju u Jevaneljima

III Venanje u Kani IV O Dobru iznad Istine udo u banji Vitezda Dobri Samarieanin Radnici u vinogradu V VI O ispravnosti u Jevaneljima O mudrosti u Jevaneljima

VII Simon Petaru Jevaneljima VIII O molitvi u Jevaneljima

Uvod
Neophodnost istrajavanja u molitvi Neophodnost iskrenosti u molitvi Odgovor na molitvu Zahtev u molitvi IX X XI Beseda na gori Vera Carstvo nebesko

XII Juda Iskariotski Prilog

Citati su preuzeti iz Biblije i to: Novi zavjet Gospoda naeg Isusa Hrista, izdanje Svetog arhijerejskog sinoda SPC, prevod - Komisija Svetog arihijerejskog sinoda SPC Stari zavet, prevod -ura Danii Zahvaljujemo se svima koji su uestvovali u pripremanju ove knjige za tampu: g. Slobodanu Stojiljkoviu iz ikaga, koji je doneo ovu knjigu u Srbiju g-i Vesni Golakovi Jovanovi, koja je lektorisala prevod ove knjige Posebno se zahvaljujemo predstavnicima Fondacije g. Morisa Nikola na ustupljenim pravima za prevod njegovih knjiga, za podruje Republike Srbije Prevodioci

GLAVA PRVA

JEZIK PARABOLA

PRVI DEO Svi sveti spisi imaju spoljno i unutranje znaenje. U pozadini rei, iza doslovnog, krije se itava oblast drugaijih znaenja; jo jedan oblik razumevanja. Prema tradiciji, ovek je bio nekada u dodiru sa tim unutranjim znanjem i skrivenim znaenjem. Postoje mnoge prie u Starom zavetu koje znanje prenose reima sa znaenjem potpuno razliitim od doslovnog. Pria o Nojevom kovegu, pria o faraonovom slugi i pekaru, pria o Vavilonskoj kuli, pria o Jakovu i Isavu i tanjiru supe i mnoge druge, sadre psiholoko znaenje koje je duboko skriveno iza doslovnog. U tom smislu se i koristi veliki broj parabola u Jevaneljima. Shvaene doslovno, rea u svom izvornom obliku kao da se odnose ba na vinograde, gazde, sluge, sinove rasipnike, ulje, vodu i vino, seme i sejae, zemlju i mnoge druge stvari. To je nivo njihovog doslovnog znaenja. Jezik parabola je teko razumljiv, kao to je, uostalom, teko razumljiv i jezik svih svetih spisa. Na nivou doslovnog razumevanja, i Stari i Novi zavet su puni, ne samo protivurenosti, nego i grubih i odbojnih znaenja. Postavlja se pitanje: zato su ti, takozvani sveti spisi, oblikovani u varljivoj formi? Zbog ega nije jasno iskazano ono to se mislilo? Ako pria o tome kako je Jakov odglumio Isava, ili pria o Vavilonskoj kuli ili o Nojevom kovegu napravljenom na tri sprata, nije bukvalna istina nego ima drugaije, skriveno 5

znaenje, zato ono nije oigiedno? Zato u Jevaneljima moraju da se koriste parabole? Zato se ne saoptava direktno ono to se misli? I, ako se neko ko razmilja na ovaj nain, bude upitao zato pria o Stvaranju u Postanju, koja se nesumnjivo ne moe uzeti doslovce, znai neto drugo, neto sasvim drugo u odnosu na doslovno znaenje rei, mogao bi ispravno zakljuiti da takozvani sveti spisi nisu nita drugo do promiljeno sainjena obmana oveanstva. Ako sve ove prie, alegorije, mitovi, metafore i parabole u Svetom pismu imaju u vidu neto drugo, zato od samog poetka ne moe jasno da se iznese njihovo znaenje tako da svima bude razumljivo? Zbog ega to zavijanje u veo tajne? emu cela ta tajnovitost, prikrivenost? U osnovi svih svetih spisa lei ideja koja treba da prenese ono znaenje rei koje je vie" od doslovnog i iju istinitost ovek mora da vidi iz svoje unutranjosti. Ovaj vii, tajni, prikriveni ili ezoterijski smisao dat rea'ma i misaonim slikama koje se obino koriste, moe se pojmiti jedino razumevanjem i upravo tu i lei prva tekoa u prenoenju vieg" znaenja. Nivo ovekovog bukvalnog razumevanja ne podudara se obavezno sa nivoom njegovog psiholokog razumevanja. Razumeti doslovce je jedno, razumeti psiholoki, drugo. Uzmimo neke primere. Ako se zapovest: "Ne ubij" uzme doslovno, psiholoko znaenje je: "Ne ubij u srcu". Prvo znaenje je doslovno, a drugo psiholoko, i dato je u knjizi koja se zove Levitska (trea knjiga Mojsijeva). Ako se pak zapovest: "Ne ini preljubu", shvati bukvalno, onda se njen psiholoki smisao, koji je mnogo vii od ovog, odnosi na potpadanje pod uticaj raznih doktrina, raznih uenja. Zbog toga se esto pominje da se narod kurva sa drugim bogovima, i slino. Dalje, bukvalno znaenje zapovesti: "Ne kradi" oigledno je, ali je psiholoko znaenje mnogo dublje. Krasti, psiholoki znai misliti da sve ini sam, sopstvenim snagama, ne shvatajui da ti ne zna ko si ili kako misli ili osea, ili ak kako se kree. To znai uzimanje svega zdravo za gotovo i pripisivanje sebi. Odnosi se na stav o neemu. Meutim, ako bi se oveku znaenje saoptilo direktno, on ne bi razumeo. Zbog toga ono i 6

jeste zamagljeno, jer da je izraeno u doslovnoj formi niko u njega ne bi poverovao, i bilo bi okarakterisano kao potpuna besmislica. Ideja ne bi bila razumljiva - tavie, bila bi shvaena kao smena. Vie" znanje, "vie" znaenje, ako doe u dodir sa uobiajenim nivoom razumevanja, inie se ili besmislenim, ili e biti pogreno shvaeno. Na taj nain bi postalo beskorisno, a moda i gore od toga. "Vie" znaenje moe biti dato samo onima koji su blizu pravilnog razumevanja. Ovo je jedan od razloga to svi sveti spisi, to jest spisi koji su osmiljeni da prenesu vie od doslovnog znaenja rei, moraju biti prekriveni spoljnim omotaem. Ne radi se o obmanjivanju Ijudi, ve o spreavanju da "vie" znaenje padne na pogreno mesto, na nii nivo, i time se uniti njegova finoa. Ljudi esto uobraavaju da mogu razumeti sve to im se kae. To je potpuno pogreno. Razvoj razumevanja, uvianje razliitosti, dug je proces. Zna se da mala deca ne mogu da ue o ivotu direktno zato to je njihovo razumevanje malo. I u skladu sa tim shvaeno je da u obinom ivotu postoje stvari, kao to su neke grane nauke, koje se ne mogu pravilno razumeti bez dugotrajne pripreme. Nije dovoljno biti samo obaveten o emu se radi. Cilj svetih spisa jeste da se prenese "vie" znaenje i vie" znanje putem rei obinog znanja kao polazne take. Parabole imaju tu ulogu. Cilj parabola je da daju vie" znaenje putem rei sa niim" znaenjem, s tim to to nekoga pokree na razmiljanje, a nekoga ne. Parabola je instrument izmiljen za ovu svrhu. Ona moe da utie na oveka tako da reaguje na doslovno znaenje, a moe ga navesti i da razmilja. Da ga pozove da sam razmilja o tome. ta god da ui, ovek najpre razumeva na svom uobiajenom, zemaijskom, prirodnom nivou. U cilju podizanja nivoa razumevanja, uenje mora prvo da padne do izvesne mere na ovaj nivo, da se stvori polazna osnova. Prirodno je da se za poetak ovek mora drati onog emu je uen. Meutim, parabola ima znaenje koje je skriveno iza njenog bukvalnog ili prirodnog znaenja. Promiljeno je sainjena da prvo padne na uobiajeni nivo uma, a ipak da radi u umu u pravcu podizanja tog nivoa shvatanja na drugu ravan. Sa ove take gledita, parabola je alatka preobraaja znaenja. 7

Kao to emo kasnije videti, ona je medijum koji povezuje n i i vii nivo u razvoju procesa razumevanja. DRUGI DEO Jevanelja govore uglavnom o moguoj unutranjoj evoluciji koja se naziva ponovno roenje". To je osnovna ideja. Zapoinjemo time to smatramo da unutranja evolucija znai razvoj razumevanja. Jevanelja ue da je ovek, ivei na zemlji, sposoban da podnese unutranju evoluciju ako doe u kontakt sa odreenim uenjem vezanim za tu temu. U torn smislu, Hrist je rekao: Ja sam put i istina i ivot...". (Jov. 14: 6) Unutranja evolucija je psiholoki proces. Postati osoba koja vie razume znai psiholoki se razviti. Razvoj se odvija u domenu misli, oseanja, delovanja i, ukratko, razumevanja. ovek je slika sopstvenog razumevanja. Ako elite da vidite kakav ovek jeste, a ne kakvim se predstavlja, pogledajte nivo njegovog razumevanja. U vezi sa tim, Jevanelja govore o realnoj psihologiji zasnovanoj na uenju da je ovek na zemlji sposoban za odreenu unutranju evoluciju razumevanja. Sva Jevanelja, od poetka do kraja, govore o toj moguoj evoluciji oveka. To su psiholoki dokumenti. Oni govore o psihologiji mogueg unutranjeg razvoja, to jest o tome ta ovek treba da misli, osea i ani u cilju dostizanja novog nivoa razumevanja. Jevanelja ne govore o ivotnim stvarima, osim indirektno, nego o centralnoj ideji - da je ovek iznutra jedno seme, sposobno za rast. ovek se poredi sa semenom koje je u stanju da na odreeni nain evoluira. Ovakav kakav jeste, ovek je nekompletan, nedovren. On moe da iznese svoju sopstvenu evoluciju, svoje sopstveno ispunjenje, kao individua. Ako ne eli to da radi, ne mora. Tada se on zove trava, to jest biva spaljen kao beskoristan. I, Jevanelja tome ue. Meutim, to uenje ne moe biti dato niti direktno niti se moe udenuti spolja, na silu. ovek mora poeti sam da ga razumeva pre nego to bude u stanju da ga primi. 8

Ne moete uiniti da bilo ko razumeva na silu, po zakonu. Ali zato ovo uenje ne moe biti dato direktno? Opet dolazimo do pitanja: zato "vie" znaenje ne moe jasno da se izrazi? Zato sva ta nerazumljivost? Zato sve te bajke? Zato sve te parabole? Svako ima spoljnu stranu koja se razvila iz kontakta sa ivotom i unutranju, koja ostaje zamagljena, neodreena, nerazvijena. Uenje o ponovnom roenju i unutranjoj evoluciji ne sme pasti samo na ovekovu spoljnu stranu - stranu koju je razvio ivot. Neki Ijudi dosegnu nivo na kome shvataju da ih ivot ne zadovoljava, nivo na kome oni istinski poinju da gledaju u drugim pravcima i tee razliitim ciljevima i pre nego to uju bilo kakvo uenje slino onom iz Jevanelja. Spoljnu stranu oveka uredio je ivotni zahtev i ona je u skladu sa njegovim poloajem i mogunostima. U nekom smislu ona je vetaka; ona je steena. Jedino unutranja, neuredena strana oveka moe da evoluira, kao seme koje samo nie, iz sebe. Zbog toga uenje o unutranjoj evoluciji mora biti oblikovano tako da ne pada samo na spoljnu stranu oveka. Ono mora prvo da padne tamo, ali mora biti i u stanju da prodre dublje i probudi samog oveka - unutranjeg, neureenog oveka. ovek evoluira kroz svoje dublje refleksije, a ne kroz svoju spoljnu, ivotom kontrolisanu stranu. On evoluira kroz duh svog individualnog razumevanja i kroz unutranji pristanak na ono to vidi kao istinito. Psiholoko znaenje relativno izfragmentiranog uenja zapisanog u Jevaneljima, odnosi se na ovu dublju, unutranju stranu svakog oveka. Kad bude shvatio da moe da evoluira samo kroz rast sopstvenog unutranjeg razumevanja, ovek e videti da je istinsko uenje o znaaju unutranje evolucije beskorisno ako pada samo na njegovu spoljnu stranu i ak izgleda kao velika glupost. U stvari, ono moe biti uniteno ako padne na pogreno mesto u njemu - na njegovu svetovnu, poslovnu stranu. U tom sluaju je uenje baeno pod noge. To je znaenje Hristove primedbe: "... niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim...". (Mat. 7: 6) Re "pogaziti" odnosi se na spoljnu, ivotnu stranu oveka, najniu stranu ovekovog razumevanja, stranu koja jedino veruje onom to ula pokazuju, stranu uma koja kao stopala dotie zemlju". Ta strana ne moe da primi 9

uenje o unutranjoj evoluciji zato to je okrenuta ka spolja, a ne ka unutra. Zbog toga ovek tom svojom stranom ne moe da razume fenomen ponovnog roenja. On, po prirodi stvari, ima jedno roenje. Meutim, celokupno ezoterijsko uenje govori da je ovek sposoban za drugo roenje. To ponovno ili drugo roenje pripada oveku u sebi, privatnom, tajnom, unutranjem oveku, ne oveku kakav izgleda da jeste u ivotu i kakav sam misli da jeste - uspean ovek, ovek koji se pretvara. Sve ovo poslednje odnosi se na spoljnog oveka, oveka kakvim se prikazuje, a ne oveka kakav jeste iznutra. Unutranji ovek je taj koji je na strani ponovnog roenja. Psiholoki gledano, prema uenju Jevanelja, ovek nije onakav kakvim se prikazuje, nego kakav jeste mnogo dublje. Ovo je jedan od razloga to Hrist napada fariseje. Napada ih zato to su pojave. Zato to se predstavljaju dobrim, pravednim, religioznim i slino. U napadima na fariseje, On napada onu stranu oveka koja se pretvara, koja odrava tu pojavnost zbog spoljnih vrednosti, straha, slave, oveka koji je u sebi moda pokvaren. Farisej, shvaeno psiholoki, jeste spoljna strana oveka koji se prikazuje dobrim, estitim.... To je ta strana nas samih. To je farisej u svakom oveku i to je psiholoko znaenje fariseja. Sve to je reeno u Jevaneljima, bilo da je dato u formi parabole, bilo u obliku uda ili predanja, ima psihoioko znaenje, znaenje koje se razlikuje od bukvalnog. Zato se psiholoko znaenje rei farisej odnosi ne na odreene Ijude koji su iveli nekad davno, nego na nas sada - na fariseja u nama, na osobu neiskrenu u sebi, koja ne moe da primi nikakvo stvarno i istinsko uenje, a da ga ne shvati kao priliku za korist, slavu ili nagradu. Kasnije emo mnogo dublje prbuiti znaenje pojma farisej u sebi.

10

TREI DEO Budui da sveti spisi sadre i bukvalno i psiholoko znaenje, proizilazi da um moe da ih primi na dvojak nain. To ne bi imalo nekog naroitog smisla kada ovek ne bi bio sposoban za dalji razvoj. Meutim, ovek jeste sposoban za dalju individualnu evoluciju i parabole zbog toga i postoje. "Sveta" ideja oveka, to jest ezoterijska ili unutranja ideja, jeste da on poseduje jedan neiskorien nivo razumevanja i da se njegov stvarni razvoj i sastoji u moguem dostizanju tog vieg nivoa. U tom smislu svi sveti spisi, pa i parabole, imaju dvojako znaenje, budui da sadre bukvalno znaenje projektovano za nivo oveka kakav jeste, ali i psiholoko, koje moe da dopre i do vieg nivoa, potencijalno prisutnog u oveku, nivoa koji moe da primi to znaenje. Parabola je izlivanje drevnog znaenja u kalup. U Jevaneljima, parabola je forma jednog zaboravljenog drevnog jezika. Postojalo je vreme kad je jezik parabola mogao da se razume. I taj jezik, jezik parabola, alegorije i uda, izgubljen je za dananje oveanstvo. Meutim, jo uvek ima izvora koji nam omoguuju da razumemo neto od ovih drevnih znaenja. Poto predmet parabole treba da povee "via" i "nia" znaenja, to moe da se shvati kao most izrneu dva nivoa, spona izmeu bukvalnog i psiholokog razumevanja. I kao to emo videti, jezik parabola je nekada bio dobro znan, i u njemu je to dvojako izraavanje bilo shvatano, a neke rea' i izrazi korieni namerno u razumljivom dvojakom smislu. Taj drevni jezik je stvarao vezu izmeu "vieg" i "nieg" znaenja ili, drugim reima, vezu izmeu vieg i nieg dela u oveku. Nae prvo roenje je evolucija elijskog sveta u ono to se zove ovek. Biti ponovo roen ili roditi se opet, znai evoluirati do "vie" psihologije, do vieg mogueg nivoa razumevanja. Ovo je najvii cilj zacrtan u uenjima svih drevnih svetih knjiga u kojima je ovek, psiholoki, predstavljan kao jedno nerazvijeno seme. To je ezoterijsko uenje. Ovaj nivo 11

moe jedino da se dostigne novim znanjem, oseanjem i primenom tih uenja; a znanje koje daje oveku tu mogunost, u Jevaneljima se ponekad zove Istina, a ponekad i Re. Ali, to nije uobiajena istina ili uobiajeno znanje. To je znanje o daljim koracima u razvoju. Pokuajmo sada da steknemo neke preliminarne uvide o ovom drevnom dvojakom jeziku parabola. Zaponimo prouavanje pitanjem "kako je Istina predstavljena"? U drevnom jeziku vidljive stvari kriju psiholoka znaenja. Spoljni ivot, registrovan ulima, transformie se u neki drugi nivo znaenja. Istina nije vidljiv predmet, ali je u ovom jeziku predstavljena vidljivim objektom. Parabola je puna vidljivih slika koje su delo ula. Meutim, svaka vidljiva slika predstavlja neto to pripada psiholokom nivou znaenja, koje se razlikuje od znaenja slike koja ga predstavlja. U Jevaneljima se re voda esto koristi. ta ova re znai u drevnom jeziku? U doslovnom smislu ta re oznaava fiziku supstancu koja se zove voda. Ali psiholoki, na viem nivou, ona ima drugaije znaenje. Voda ne oznaava samo vodu. Hrist, govorei Nikodimu o ponovnom roenju, kae da ovek mora da se rodi od vode i duha: "...ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije". (Jov. 3: 5) ta onda znai voda? Ona mora da ima neko drugo znaenje, psiholoko, odnosno "vie" znaenje. Moemo samo da nagaamo da li se "duh" odnosi na "volju", ili na "najunutranjiji", najstvamiji deo oveka. Moe se razumeti da biti ponovo roen ne znai bukvalno "opet biti u materici majke", kao to razmilja Nikodim koji vai za oveka sposobnog samo za doslovno razumevanje. ta god mislili o znaenju rei "duh", ne moemo ni zamisliti svojim uobiajenim nainom shvatanja ta znai "voda" na ovom drevnom dvojakom jeziku u kome ula prenose jedno drugaije, posebno znaenje. Kljua nema. Rei da ovek mora ponovo da se rodi iz fizike vode jeste oevidna glupost. ta onda psiholoki znai voda? Pomou nekih delova iz Biblije moemo proniknuti u to na ta se slika fizikog objekta odnosi na psiholokom nivou znaenja. Postoji puno primera za to. Uzmimo jedan iz Jevanelja. Hrist se obraa eni iz Samarije na bunaru i kae 12

da bi joj mogao dati "ivu vodu". Kad je dola po vodu iz bunara, Hrist joj ree: "Svaki ko pije od ove vode opet e oednjeti; A ko pije od vode koju u mu ja dati nee oednjeti dovijeka, nego voda koju u mu dati postae u njemu izvor vode koja tee u ivot vjeni". (Jov. 4:13-14) Oigledno je da se re voda" koristi u specifinom smislu, smislu koji pripada tom drevnom zaboravljenom jeziku. U Starom zavetu, u Knjizi o Jeremiji, kae se: "Jer dva zla uini moj narod: ostavie mene, izvor ive vode, i iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da dre vode". (Jeremija 2:13) ta je onda ova voda, ova iva voda? U drevnom jeziku voda oznaava Istinu. Ali to je specijalna vrsta Istine, specijalni oblik znanja zvani "iva Istina". A iva je zato to uenje, jednom kada se prihvati i primeni u praksi, ini oveka ivim iznutra. U ezoterijskom uenju, to jest u uenju o unutranjoj evoluciji, pod mrtvim se podrazumeva ovek koji ne zna nita o tome. To je znanje koje je istinito samo u odnosu na postizanje vieg nivoa unutranje evolucije predodreene oveku. Ovo je znanje o viem nivou, koje oveka vodi u tom pravcu. Ono se odnosi na sve to ovek mora da zna, misli, osea, razumeva i ini da bi dostigao naredni stepen razvoja. To nije spoljna istina, o spoljnim stvarima, spoljnim objektima, nego unutranja Istina, o njemu samom, o tome kakav je ovek iznutra i kako moe da promeni sebe. Zato je to i ezoterijska Istina (ezoterijsko znai unutranje), to jest Istina koja se odnosi na unutranji razvoj i novu organizaciju oveka koja ga vodi ka narednom koraku u stvarnoj evoluciji. Sve dok ne bude znao, uo i pratio uenje o tome, ovek ne moe da se promeni, ne moe da postane drugaiji, ne moe da evoluira i dostigne taj mogui vii nivo i ponovo se rodi. Ako misli da sam moe da spozna Istinu tog reda, onda je isti kao oni gore pomenuti, koji ostavie ivu vodu i iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu 13

da dre vode". Ideja je krajnje jednostavna. Uenje postoji, kao to je uvek i postojalo, i moe da vodi ka viem razvoju. Ovo uenje je realno psiholoko uenje koje se odnosi na oveka i mogu razvoj Novog oveka u njemu. ovek to ne moe da pokrene sam. On moe da napravi sebi "studence", ali oni ne dre vodu, to jest tu nema Istine. Kada nema Istine ovog reda, stanje oveka se ponekad uporeuje sa stanjem ei. "Siromahe i uboge, koji trae vode a nje nema, kojima se jezik osuio od ei,... " (Isaija 41: 17) lli, kad Ijudi slede pogrenu istinu, kae se da piju gorku vodu ili vodu koja ne moe da se pije, ili zagaenu vodu. Primenimo sad ovu ideju o vodi koja se u drevnom jeziku odnosi na Istinu, na jedno od Hristovih kazivanja, kako bismo shvatili razliku izmeu njenog psiholokog i bukvalnog znaenja. Hrist kae: "/ ako neko napoji jednoga od ovih malih samo aom studene vode u ime ueniko, zaista vam kaem, nee mu plata propasti". (Mat. 10:42) Ovde ovek koji shvata bukvalno misli da sve to treba uraditi, jeste da se da aa hladne vode detetu. Ali ako voda oznaava Istinu, onda se izraz "davanje hladne vode detetu" odnosi na prenoenje Istine, ali slabano. Ovde se izraz "jedan mali", ne odnosi bukvalno na dete nego na osobu sa malim razumevanjem. Takoe treba uoiti da za primanje Istine um mora biti kao pehar koji prima ono to se u njega sipa. Drugim reima, ovek mora biti spreman i eleti da bude uen, da bi se reklo da je njegov um kao pehar koji eka da primi vodu. Izraz "davanje ae vode" odnosi se i na primanje Istine i na prenoenje drugima. Sve ovo ne moe da se izrazi uobiajeno logiki, ali se moe razumeti psiholoki. A to i jeste cilj drevnog jezika koji smo poeli da izuavamo. 14

ETVRTI DEO U ezoterijskim spisima Starog i Novog zaveta koriene su i druge rei za Istinu. Voda nije jedini pojam koji se koristi da predstavi nivo Istine koji prouavamo. Kamen i vino su na drevnom jeziku takoe oslikavali ovaj oblik Istine, ali sa razliitim nivoima znaenja. Kamen predstavlja spoljnu i doslovnu formu ezoterijske Istine. Tu Istinu on predstavlja na jedan krut nain. Naime, Zapovesti su bile zapisivane na tablieama od kamena. Treba razumeti da se Istina o "vioj" evoluciji mora zasnivati na vrstom temelju, zbog onih koji nisu u stanju da vide bilo kakvo dublje znaenje. Uzmimo ukratko neobinu priu o Vavilonskoj kuli, zapisanoj u Postanju. Centralna ideja u toj prii odnosi se na oveka koji obinim razumevanjem pokuava da dosegne vii nivo razvoja. To je znaenje kule koju je sazidao ovek. Iz onog to je do sada reeno moe se razumeti da ako ovek kao jedinka ili oveanstvo kao celina eli da dosegne vii nivo, mora da spozna i sledi uenje koje se na to odnosi. ovek ne moe da doprinese sopstvenom rastu "razmatrajui materiju", to jest, ne moe ga analiziranje sopstvenih ideja, sopstvenih misli, dovesti do novog nivoa evolucije. Mora se pokoriti uenju. Njegovi napori treba da budu utemeljeni na Istini koja se prouava. To posebno znanje ili ezoterijska Istina, na svom najniem mogueg nivou razumevanja, zove se kamen. Videemo od ega je Vavilonska kula sazidana, u odnosu na ovo neophodno znanje koje se zove Istina. Materijal za gradnju nije bio kamen i naglaeno je da nije bio. On nije doao sa viseg nivoa oveka, to jest od onih koji su postali Novi ovek. Pria o Vavilonskoj kuli je neobina i ima malo znaenja ako je shvatamo doslovno. Poinje kazivanjem da su nekada davno, posle Nojevog kovega, svi Ijudi govorili isti jezik. ,,A bee na ceioj zemlji jedan jezik i jednake rei". (Postanje 11: 1) Dalje se kae da su doputovali ,,sa istoka" (tj. udaljili su se od 15

Istine) i doli do ravnice, pa poeli da razmiljaju o izgradnji kule da bi dosegnuli nebesa. Pria se ovako dalje nastavlja: "/ behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto krea. Posle rekoe: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj e vrh biti do neba, da steemo sebi ime...". (Postanje 11: 3,4) Uoljivo je da su oni doputovali sa istoka i da su raspolagali runo izraenom opekom, a ne kamenom, Istok predstavlja, na starom jeziku parabola, izvor ezoterijske Istine. Doli su do ravnice; to je silazak sa vieg nivoa; i poeli da razmiljaju kako mogu sami uiniti neto, nezavisno od poimanja Istine koju su stekli "na istoku". Tako su poeli da zidaju kulu; mislili su da mogu, ignoriui te ideje i misli, da dosegnu vii nivo, u Jevaneljima nazvan "nebesa". "Nebesa" oznaavaju vii nivo oveka, dok se "zemlja" odnosi na nivo obinog, prirodnog oveka. Poeli su da zidaju za sebe i, kako je naglaeno, ne samo da su koristili opeku umesto kamena, nego i smolu zemljanu (blato) umesto maltera. "Vii" nivo se ne moe razumeti "niim". oveka, koji je na "viern", ne moe da razume ovek na "niem" nivou. Ovakav kakav jeste, ovek ne moe da dosegne "vii" nivo bez sticanja znanja (zvanog Istina), koje ga do njega moe dovesti. U tom smislu, Kula je bila propast. udno je na koji nain ovaj drevni jezik postavlja stvari; zbog toga izgleda kao da je Bog iz Ijubornore rasejao Ijude po celoj zemlji. ovek mora da gleda dublje kako bi razumeo ovaj jezik. On je zgreio, a ne Bog. Pokuao je da se uzdigne svojim sopstvenim znanjem, ovde nazvanim "opeka" i "smola zemljana" i - zbog toga bio sruen. ,,A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei. A kad otidoe od istoka, naoe ravnicu u zemlji Senarskoj, i naselie se onde. Pa rekoe medu sobom: hajde da pravimo ploe i da ih u vatri peemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto krea. Posle rekoe: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj e vrh biti do neba, da steemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji. A Gospod side da vidi grad i kulu, to zidahu sinovi oveiji. I ree Gospod: gle, narod jedan, i jedan jezik u svih, i to poee raditi, i nee im smetati nita da ne urade to su naumili. Hajde da sidemo, i da im pometemo jezik 16

da ne razumeju jedan drugoga to govore. Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidae grada. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji." (Postanje 11: 1-9) Meutim, vrlo je teko razumeti drevni jezik ako ga shvatamo bukvalno. Moemo razumeti da, ako inenjer ne konstruie dobro neki deo za mainu ili ga naini od pogrenog materijala, ta maina nee biti dobra. On u tom sluaju moe da kae: "To je Boija kazna". To nije "Boija" kazna: to je pogrean "zahtev" i samim tim ni odziv nee biti u skladu sa oekivanjem. Odziv e biti u skladu sa kvalitetom njegovog zahteva. I to je taj "Bog" ili ako hoete "Univerzum", kojim se nauka bavi. Pogrean zahtev vodi ka pogrenom odzivu. U stvari, to i nije u sutini pogrean odziv nego ba pravi odziv na dati zahtev. Parabola o Vavilonskoj kuli je slika toga. ovek je napravio kulu od opeke i blata, umesto od kamena i maltera. A "Bog" je jednostavno rekao, to jest odziv na zahtev je glasio: "ovo ne moe biti". Pogledajmo sada druge primere o kamenu, kao izrazu koji u drevnom jeziku oznaava Istinu o razvoju u pravcu "vieg". Da bi dostigao vie stanje sebe, ovek mora da trai na pravi nain, a da bi to bilo tako, mora znati zbog ega trai. Hrist kae: "Trai i dae ti se". Ali sve dok ne saznamo neto o kamenu ili vodi iz ezoterijskog uenja, ne moemo znati zbog ega traimo. Hrist ne govori o traenju stvari iz ivota, nego o traenju pomoi za unutranji razvoj i razumevanje. Molitva ,,Oe na" sadri neke od zahteva. Ti zahtevi su u vezi sa ispravnim traenjem. Ali to emo prouiti kasnije. Sada emo razmotriti neobian dogaaj u vezi sa Hristovim preimenovanjem Simona. Simon znai "koji uje", ali je Hrist preimenovao Simona u Petar, to na grkom znai kamen. Naravno, sam Hrist predstavlja istinu o kojoj govorimo. Sebe naziva "Istinom". On je govorio o visokom nivou evolucije mogue za svakog pojedinanog oveka. Objanjavao je naine za njeno postizanje. Govorio je o ponovnom roenju. Preimenovanje Simona u Petar, odnosilo se na bukvalni aspekt njegovog uenja. Hrist ree Simonu: "A i ja tebi kaem da si 17

Petar, i na tome kamenu sazidau Crkvu svoju, i vrata pakla nee je nadvladati. I dau ti kljueve Carstva nebeskog..." (Mat. 16: 18-19) Simonu Petru su dati "kljuevi Carstva nebeskog". U psiholokom smislu, "nebesko" oznaava vii nivo razvoja, sutinski mogu za oveka. Meutim, Hrist je samo Petru, kao kamenu, dao kljueve. Zapisane na kamenu, zapovesti su takoe kljuevi. Ali, ako se shvate doslovno, one (zapovesti) nisu dovoljne. One su vidljive u psiholokom znaenju. Zapovesti sadre ogromno unutranje znaenje. Ezoterijska Istina u formi kamena nije dovoljno fleksibilna da bi vodila u bilo kakav realan unutranji razvoj. Ona mora da se razume, a ne samo da se slepo prati. U Postanju je reeno da je Jakov otkotrljao kamen sa izvora. Kamen na ulazu u izvor u drevnom jeziku znai da bukvalna Istina koi njeno psiholoko razumevanje. Kamen je sklonjen i stado napojeno, zato to je voda psiholoko znaenje bukvalne ezoterijske Istine nazvane kamen. Na ovaj nain moe se razumeti i sledei pasus: "Tada se podie Jakov i otide u zemlju istonu. I obazirui se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca leahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen bee studencu na vratima. Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studenca i pojahu stada". (Postanje 29:1-3) Kada kamen blokira izvor, to znai da su Ijudi shvatili ezoterijsku Istinu bukvalno, u smislu znaenja samih rei. Ljudi vole rituale. Oni "ne ubijaju" bukvalno, ali ne vide ni razlog da to ne ine u svojim sreima. Sam Hrist, koji je predstavljao ezoterijsku Istinu ili "Put" ili "Re", nazvan je "kamen koji odbacie zidari". Psalmopisac kae: "Kamen koji odbacie zidari, posta glava od ugla". (Psal. 118: 22) Ovo je neobina izjava. K6 su zidari? Graditelji ega? Ovog sveta? Naravno, Hristovo uenje je dolo u svet graen od nasilja, u svet u kome svako veruje da nasilje vodi neem boljem. Ali kada se Hrist naziva kamenom, to znai da je njegova osnova takva. Njegovo celokupno uenje trebalo je da transformie kamen u vodu i konano vodu u vino. Jevreji su 18

razumeli sve bukvalno, kao kamen. Hrist je transformisao bukvalno znaenje u psiholoko. Ovo je prikazano jednim od uda", koja su stvamo psiholoka, to jest predstavljeno je transformisanje bukvalnog znaenja u psiholoko. ovek koji je ogranien bukvalnim shvatanjem znaenja "vie" Istine, moe sebe unititi. Ovo moda objanjava zato neki religiozni Ijudi izgledaju kao da ih je kontakt sa religijom unitio i uinio gorim nego to inae ivot moe da uini Ijudima. To je prikazano u prii u petom poglavlju Jevanelja po Marku, u prii o oveku sa neistim duhom, koji je izlazio iz grobova, i o kome se govori da je sebe "kamenovao". Kamenje - to jest uzimanje "vie" Istine na bukvalan nain - odseca ga, ini ga neistim. A poto je Isus predstavljao "vie" razumevanje bukvalne Istine, ovek je zavapio: "ta hoe od mene, Isuse?" Isus ree: "Izii, duhu neisti, iz ovjeka". ovek predstavlja svoje sopstveno razumevanje i ono znai - realan ovek. Ali ovo je samo blagi bljesak znaenja ove parabole - uda. To znaenje se odnosi na odreeno stanje oveka s obzirom na vie" uenje. Poenta je da je ovek sebe "kamenovao", to jest uzimao je "viu" Istinu bukvalno i bio zbog toga neist. I njegova neistoa je morala da pree na svinje . Meutim, verovatno emo tek kasnije biti u stanju da razumemo neto vie u vezi sa ovim. Isus uvek predstavlja ne-bukvalno ili ne-ritualno razumevanje vie" Istine. Jevreji u Jevaneljima ne predstavljaju stvarne, bukvalne Ijude, nego odreeni nivo doslovnog razumevanja onoga to pripada "vioj" Istini. Jevrej je svako ko ne moe da pree sa ulnog na psiholoko shvatanje znaenja. Za Jevreje se kae da "kamenuju Hrista". Kad je Hrist rekao: "Ja i Otac smo jedno", reeno je - "Jevreji su uzeli kamenje opet da ga kamenuju", zato to su njihovi bukvalni umovi njegove rei shvatili kao huljenje. Unutranje znaenje je da Ijudi na nivou bukvalnog, a samim tim i ritualnog, spoljnog razumevanja, kamenuju svojim shvatanjem Ijude koji [ ... i iziavi duhovi neisti uoe u svinje". (Marko 5: 13)] Prim. prev. 19

su na nivou iznad njihovog. ovek koji sada razume sasvim drugaije, moe biti kamenovan onim to je jednom razumeo na bukvalan nain. I on moe uvek kamenovati drugog kroz svoje aktuelne, bukvalne rei, bez obzira na ono to stvarno misli. Zakonitost legalnih sudova jeste i mora da se bazira na kamenovanju, to jest na onom to se zapravo kae reima, a ne na onom to se zaista misli. PETI DEO Zaustavimo se na trenutak kod rei vino, koje metaforiki oslikava Istinu. Prouavaemo kasnije znaenje ezoterijske Istine kada ono dostigne fazu vina u ovekovom razumevanju. Za sada moramo razumeti da je kamen doslovno znaenje ezoterijske Istine, voda se odnosi na drugaiji nain razumevanja iste te Istine, a vino ima njenu najviu formu razumevanja. U udu zapisanom u drugom poglavlju Jevanelja po Jovanu, Hrist je pretvorio vodu u vino. Po ovom prikazu on je traio da sluge napune kamene sudove vodom i onda je pretvorio vodu u vino. To jest, predstavljena su tri stepena ovekovog odnosa prema Istini, a ovo znai, naravno, tri stepena razumevanja ezoterijske Istine. ESTI DEO Ideja o vinu logiki vodi do ideje o vinogradima koji proizvode vino. Pre nego to nastavimo potpunije prouavanje drevnog jezika parabola moramo obratiti panju na znaenje rei vinogradi i pokuati da dobijemo neku ideju o njihovom znaenju. Bie neophodno dalje razmatranje ove Istine koja se odnosi na ovekov unutranji razvoj i rast razumevanja. Ta Istina nije uobiajena istina. Ona je posejana na zemlji. Ova posebna vrsta Istine bila je predmet Hristovog uenja. U Besedi 20

na gori On je potpuno otvoreno govorio o nekim njenim aspektima. Ali je njene dublje aspekte zavio odeom parabole. ovek ne moe da izmisli Istinu za sebe. Videli smo da je to nagoveteno u prii o Vavilonskoj kuli kada je mislio da moe da dosegne Nebesa "opekom i blatom" umesto kamenom i malterom. "Via" Istina, to jednostavno znai Istina, koja vodi do "vieg" nivoa u evoluciji sebe, ne izranja iz ivota, ve dolazi od onih koji su ve dostigli taj "vii" nivo. Mnogi su ga dosegnuli. Nekolicinu je zabeleila i obina istorija. Ograniimo se na Hrista. On je poduavao toj "vioj" Istini. A o uspostavljanju tog posebnog nivoa Istine na zemlji govorio je mnogo koristei sliku vinograda. kolu tog uenja, baziranu na Istini ovog reda, on je nazivao vinograd iji je cilj raanje plodova. Ako ne raa, treba ga posei. Govorei o sebi kao o okotu, Hrist kae svojim uenicima: ,,Ja sam okot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moete initi nita". (Jovan 15:5.) Hrist se osvre na sledeu parabolu o vinogradima: Neko imaae smokvu posadenu u svom vinogradu, i dode da trai roda na njoj, i ne nade. Onda ree vinogradaru: Evo tri godine kako dolazim i traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Posijeci je! Zato i zemlju da slabi? A on dogovarajui ree mu: Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem dubrivo. Pa e moda roditi; ako li ne, posjei e je docnije". (Luka 13: 6-9.) Sa ove take gledita smatralo se da je ovek sposoban za izuzetan rast, specijalni unutranji razvoj, a "vinogradi" postoje da bi se taj razvoj uinio moguim. Naravno, to nisu bili pravi vinogradi. Bile su to kole uenja. emu su poduavale? One su pruale, pre svega, znanje koje bi, ako bi se praktikovalo, moglo da vodi do "vieg" nivoa razvoja koji je za oveka mogu. Te kole su uile oveka da je on individua, to jest jedinstven, i da moe dosegnuti to vie" stanje sebe, da je to njegov istinski cilj i da ga samo to moe najdublje zadovoljiti. 21

Zapoinjale su poduavanjem te Istine, odnosno znanjem o toj specijalnoj Istini, ali su usmeravale ka neem drugom. One vode od Istine do odreenog stanja u oveku u kome on vie ne deluje iz Istine koja ga je dovela u to stanje, nego iz samog tog stanja. To stanje se ponekad naziva Dobrom. Svaka Istina ima za cilj da vodi nekom stanju dobra.Ova ideja je pripadala izrazu vinograd". Vino je proizvedeno. ovek je poeo da deluje iz Dobra, a ne iz Istine, i na taj nain postao Novi ovek.

22

GLAVA DRUGA

O ISKUENJU U JEVANELJIMA

PRVI DEO Poto emo u narednoj glavi prouiti udo pretvaranja vode u vino, koje se svojim skrivenim, psiholokim znaenjem, odnosi na nivo koji je Isus dostigao u svojoj individualnoj evoluciji neposredno pre nego to je poeo sa poduavanjem, moda je dobro upoznati se i sa njegovim iskuenjima, kao i sa idejom iskuenja uopte, a sve u kontekstu Jevanelja. Ovde je neophodno shvatiti neto to se obino ne razume. A to to treba da razumeti jeste da je Isus morao da se podvrgne unutranjem odrastanju i evoluciji. On nije roen savren. Da se rodio savren, ne bi se izlagao iskuenjima ili prolazio kroz takvu patnju. Mnogi religiozni Ijudi gree to misle da je Hrist od samog poetka imao neku posebnu snagu kojom je mogao sve da postigne. Ali, jednom je i On sam pomenuo tekoe oko isceljivanja izvesnih oblika bolesti, rekavi da su ona mogua, ali uz prethodnu obaveznu veliku molitvu i post. Kasnije emo prouiti neke od tih primera, ali za sada moemo rei da su postojala najneobinija gledita o neogranienosti Hristovih moi na zemlji, toliko velikih da su se Ijudi ak pitali zato on, ako je Sin boiji, ne isceli sve bolesti i ne preobrati ceo svet? Ovo je ona vrsta argumenata koju Ijudi koriste kada kau - ako Bog postoji, zato na zemlji vladaju bol, bolest, patnja, rat, itd.? U ovakvim razmatranjima pogreno je samo polazite. Ne shvata se znaaj ivota na zemlji. U stvari, ne shvata se centralna ideja Jevanelja - ideja o individualnosti evolucije i ponovnog roenja.

23

Ponovimo rei koje su gore pomenute, sa ciljem da uinimo ovu glavu to jasnijom: Isus je morao da se podvrgne unutranjem rastu i evoluciji: Da poemo od toga. Isus nije roen savren, to jest nije roen kao ovek koji se u potpunosti razvio i evoluirao. Naprotiv, roen je nesavren, sa ciljem da ostvari tano odreen, davno predskazan zadatak. On je morao u kritinom razdoblju zemljine istorije ponovo da uspostavi vezu izmeu dva nivoa koja se u Jevaneljima nazivaju "zemlja" i "nebo", i bilo je neophodno da se to odigra u njemu samom praktino, da bi se ponovo otvorio put kojim uticaji sa vieg nivoa Univerzuma Totalnog bia (iji je kvalitet u rasponu od Boanskog do Apsolutnog) stiu na zemlju do oveanstva, i time uini moguim unutranji razvoj oveka, a takoe i postojanje neke vrste inteligentne kulture u odreenom vremenskom razdoblju ili istorijskom ciklusu. Isus se pita da li e "nai veru na zemlji" na vrhuncu tog razdoblja: "Ali Sin oveiji kada doe, hoe li nai veru na zemlji?" (Luka 18: 8) To su Hristove rea i one upuuju na sumnju da e na kraju tog ciklusa na zemlji biti vere. Isus je tada morao da spoji ono Ijudsko i boansko u sebi i na taj nain ponovo uspostavi vezu izmeu neba i zemlje. Morao je i da pretrpi sve tekoe koje prate unutranju evoluciju onog to je Ijudsko u njemu da bi se izloio uticajima vieg, to jest "boanskog" nivoa. Bio je prinuen da proe kroz sve stupnjeve te evolucije u sebi, kroz iskuenja i greke, dok ona nije bila upotpunjena kroz stalna unutranja iskuenja o kojima imamo samo nagovetaje. A sve ovo se odigrava tokom jednog dugog vremenskog razdoblja, o emu znamo samo poneto kroz uenje koje je objavio na kraju, a koje se zavrava poslednjim inom ponienja, takozvanom tragedijom raspea, i kroz nekoliko opisa iz najranijeg doba, ali nema nieg iz relativno dugog perioda izmeu. Tu je tiina. Ne znamo gde je Isus poduavan u tom periodu ili od koga je primao uputstva za konanu dramu koju je morao da odigra, a o emu je vest bila poslata Jovanu Krstitelju (koji Hrista nije znao iz vienja), kao i za predodreenu kulminaciju na koju se Isus pozivao na 24

mnogim mestima, pa i u udu o pretvaranju vode u vino, a kroz rei koje je bio prinuen da kae svojoj majci: "Jo nije doao moj as" (Jov. 2: 4) (On ne kae "majko", nego "eno"). Ipak, neki religiozni Ijudi misle da je Isus bio razapet zbog Pilata takorei sluajno. Ovakvo gledite je apsurdno. On je morao da odigra ulogu koja mu je dodeljena. Ta uloga je bila unapred odreena. U pominjanjima Isusovog najranijeg razvoja reeno je da je prednjaio u mudrosti i rastu. Napredovao je postepeno. U Luki je reeno: "A dijete rastijae i jaae duhom, punei se premudrosti, i blagodat Boija bijae na njemu". (Luka 2: 40) Luka, koji ga nikad nije video, opisuje ta je Isus, koji je tada imao dvanaest godina, rekao majci i ocu, kada su ga posle tri dana traenja nali u Hramu. Kada ga je majka upitala: "edo, to nam tako uini? Evo otac tvoj i ja traismo te s bolom" (Luka 2: 48). Isus joj je na to odgovorio: Zato ste me traili? Zar niste znaii da meni treba biti u onome to je Oca mojega?" (Luka 2: 49) Uoimo da je razlika izmeu "oca na zemlji" i "oca na nebesima" u stvari razlika izmeu ideje prvog, zemaljskog roenja - i drugog, "vieg" roenja koje je i bilo predmet Hristovog uenja. Oni koji su ga sluali u Hramu, jo kad je imao dvanaest godina, "divljahu se veoma njegovoj razboritosti i odgovorima". (Luka 2: 47) Isusovo napredovanje u razumevanju postalo je oigledno. Ali, jasno je i da je proteklo mnogo vremena pre nego to je uznapredovao do svog punog unutranjeg rasta i do postignua najvieg stepena razvoja, koji se u Jevaneljima naziva trenutak proslavljenja. Ovo konano ostvarenje njegove evolucije zapoelo je kada je Juda nestao u noi, odlazei da ga, kako je reeno - izda, i kada se Isus obratio svojim uenicima reima; "Sada se proslavi Sin oveiji". (Jov. 13: 31) Ali, ni tada to jo nije bilo postignuto, poto je oito morao da podnese jo dva veoma bolna iskuenja - iskuenje u Getsimaniji, gde se molio: "0e moj, ako je mogue, neka me mimoie aa ova, ali opet ne kako ja hou, nego kako ti" (Mat. 26: 39), i iskuenje na krstu, kada je uzviknuo: Boe moj, zato si me ostavio?" (Mat. 27: 46) Ovde se mora istai da je Hrist poeo sa poduavanjem neke tri 25

godine pre nego to je dostigao proslavijenje - svoju punu razvijenost. Zapitajmo se kako se ostvaruje unutranja evolucija? Potpuni unutranji razvoj mogu je samo kroz unutranje iskuenje. Tri puta je avo iskuavao Hrista, to je detaljno dato u Jevaneljima po Luki i Mateju, a vrlo saeto apostrofirano u Jevanelju po Marku, i to reima: "divlje zveri". Nita od ovoga nije pomenuto u Jevanelju po Jovanu, meutim, udo pretvaranja vode u vino predstavlja polaznu taku Isusovog uenja i anjenja uda. Prouimo za sada verziju o tri rana iskuavanja, kao to je dato u Jevanelju po Luki, kako bi se shvatilo da je Isus mogao da napreduje razvijajui se metodom iskuavanja i prolazei kroz razne stepene unutranjeg rasta pomou samosavlaivanja. Ali, da poemo prvo od koncepcije da se, kao to je reeno u Jevaneljima, oveanstvo u svom neprobuenom stanju - nalazi u moima zla, to je predstavljeno idejom da je ovek opsednut zlim dusima. To jest, ovek je u vlasti ravih raspoloenja, impulsa i misli koje su personifikovane zlim dusima, iji je cilj njegovo unitenje i unitenje cele Ijudske rase. Koncepcija Jevanelja se i bazira na tome da je ovek stalno pod uticajem zlih sila koje su u njemu, a ne van njega, i na koje on pristaje. Pristajanjem na te sile u sebi, spreava se progres u Ijudskom ivotu. Sile zla su u oveku, u samoj njegovoj prirodi, u njegovoj jakoj samoljubivosti, egoizmu, neznanju, gluposti, pakosti, sujeti, i naravno, u njegovim mislima zasnovanim na ulima i prihvatanju sveta onakvog kakvog ga vidi, to jest na spoljanjoj viziji sveta kao jedinoj realnosti. Svi ovi nedostaci, mane, zajedno se nazivaju avo, to je ime za svu ogromnu sveoptu snagu nerazumevanja u oveku, snagu pogrenog povezivanja svega. avo je zbir, skup svih ovih nedostataka, svih snaga nerazumevanja u oveku, i svega onog to proistie iz toga. Meutim, videemo jasnije ta se pod avolom podrazumeva kada ponemo da razumevamo ta iskuenje zaista znai. U vezi sa avolovim iskuavanjem Hrista opisanim u Jevanelju po Luki, reeno je da je Isus bio u pustinji etrdeset dana, "iskuavan od strane avola?". Broj etrdeset se pominje 26

u vezi sa Potopom, kada je kia padala etrdeset dana i noi, u alegorijskoj povezanosti sa Decom Izraela koja su lutala etrdeset godina u pustinji, a takoe je reeno i da je Mojsije postio etrdeset dana i noi pre nego to je primio Zapovesti zapisane na kamenim ploama. Po Luki, etrdeset dana u pustinji direktno je povezano sa idejom iskuenja: "Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana, i bi odveden Duhom u pustinju. I etrdeset dana kua ga davo, i ne jede nita u te dane; i kad se oni navrie, onda ogladnje". (Luka 4: 1,2) Sledi opis prvog iskuenja iz ovog perioda iskuavanja: "/ ree mu avo: Ako si Sin Boiji, reci ovome kamenu da postane hljeb". (Luka 4: 3) Osmotrimo ovo na jedan povran, bukvalan nain, odnosno na prvom nivou znaenja. Hrist je ogladneo, a avo mu predlae da pretvori kamen u hleb. "/ odgovori mu Isus govorei: Pisano je: Ne ivi ovek samo o hljebu."(Luka 4: 4) Na nivou doslovnog znaenja to je ba ono to nam i izgleda da jeste - fiziko iskuenje. Uoimo da je reeno kako je Isus bio u pustinji etrdeset dana i kako je "iskuavan od strane davola". Ako pretpostavimo da se pod pustinjom podrazumeva pustinja u fizikom smislu, kako to da nije nita konkretno reeno o Hristovom iskuavanju za sve to vreme? Moe se rei samo da je gladovao. Ali, u kontekstu unutranjeg razvoja, izraz pustinja se odnosi na stanje uma, opte unutranje stanje koje se moe bukvalno uporediti sa pustinjom; to je stanje u kome nema niega to vodi oveka, u kome se on vie ne nalazi u sebi bliskom okruenju i zbog toga i jeste u pustinji; stanje bede, zbunjenosti i tekoa, u kome je on radi provere u potpunosti preputen sebi samom i ne zna u kom pravcu da ide, a ne sme da ide u svom sopstvenom. Ovo samo po sebi jeste iskuenje, zato to sve vreme Isus osea glad za znaenjem. Zato bi ovek napustio blisko okruenje i otiao u 27

pustinju? On je gladan hleba, ali ne hleba u bukvalnom smislu, nego onog hleba za koji molimo u molitvi Oe na, hleba koji je pogreno tumaen kao "svakidanji" hleb; to jest gladan je usmerenja, onostranog hleba, a doslovce, hleba za sutra, u stvari znaenja, koja su potrebna za razvoj naih ivota, ali ne ivota kakvi su danas, nego kakvi bi mogli da postanu, hleba neophodnog da podri na razvoj, hleba za postizanje potrebnog nivoa razumevanja (Molitva Oe na je molitva vezana za unutranju evoluciju, a hleb za koji se moli u njoj jeste hleb koji je potreban za razumevanje tog procesa). Po ovome, iskuenje je nainiti hleh sam sebi, to jest drati se svojih sopstvenih ideja, sopstvene volje - ba kao to su graditelji Vavilonske kule koristili cigle i blato koje su sami napravili, umesto kamena i maltera. Mislili su da mogu izgraditi novi svet na osnovu sopstvenih ideja. Zato da se ovek ne osloni na sebe, a samim tim i na ivot, umesto to eka na neto to izgleda neizvesno? Po Mateju, Hristov odgovor na ovo pitanje glasi: "Ne ivi ovjek o samom hljebu, no o svakoj rijei koja izlazi iz usta Boijih". (Mat. 4: 4) Jasno je da avo trai od Hrista da sam napravi hleb, da olaka svoje stanje, to jest da ne eka Boiju Re. avo kae: "Ako si Sin Boiji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi". (Mat. 4: 3) Drugim reima, da nahrani sebe sopstvenim snagama i idejama. Ali misija Hristova, zapoeta odmah nakon iskuavanja u pustinji, nije bila u tome da sam proizvodi istinu i znaenje, nego da razume i prenese Istinu i znaenje Boije Rei, to jest viih uticaja. Provera se odnosila na njegovu sopstvenu volju u odnosu na volju vieg nivoa. Morao je da ini Boiju volju - ne svoju sopstvenu. On je bio prinuen da onaj nii, Ijudski nivo u sebi, podvrgne volji vieg, boanskog nivoa. Ljudski nivo je taj koji je izloen iskuenju, zato to je Isusa rodila Ijudska majka. Zamenjivanje "vieg" "niim" jeste negiranje oveka, jer on u tom sluaju pripisuje sebi ono to mu ne pripada. ovek je tada u iskuenju da kae: "Ja sam Bog", a ne "Bog je ja". Ako kae: "Ja sam Bog", on se sa Bogom identifikuje sa nieg nivoa. Ovo ga negira. Ako kae: Bog je ja", 28

on odustaje od svoje volje i prihvata Boiju volju kao svoje "Ja" i zato je ispod, mora da se pokorava Bogu, to jest viem nivou. Uoite da se avo obraa Hristu reima: "Ako si ti Sin Boiji..." i time prejudicira da Isus moe initi ta god eli, kao da je na nivou Boga. Sve to je bilo u Isusu. Desilo se u njemu. lako ovo iskuenje moe da se shvati i sasvim doslovno, kao prevazilaenje apetita, u ovom sluaju meutim, znaenje gladi lei daleko i duboko iza tog bukvalnog znaenja i tie se problema samoljublja i moi, kao i nasilja, problema koji su utemeljeni u Ijudskoj prirodi. Isus je imao u sebi Ijudsku prirodu koja je poticala od ene - njegove majke. Zadatak je bio da se ta priroda transformie. Ovo je sasvim oigledno u drugom iskuenju kojim je Hristu nuena mo nad pojavnim svetom. avo je predstavljen kako vodi Hrista ka "visokom mestu", prikazujui mu sva carstva sveta u trenutku. "l izvede ga avo na goru visoku i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta za tren oka. I ree mu avo: Tebi u dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome hou dajem je. Ti, dakle, ako se pokloni preda mnom, bie sva tvoja". (lluka 4: 5-7) Ovo iskuenje koje se odnosi na zemaljske moi i veliku sujetu, postoji u svakome. A to opet ukazuje na samoljublje. Ono podrazumeva uobiajenu Ijubav i posedovanje koje iz toga proistie. avo e darovati Hristu svet. Ljubav koja proistie iz moi i Ijubav koja proistie iz posedovanja, dve su strane samoljublja. Ovde je Ijudski nivo Hrista predstavljen njegovom izloenou ogromnom iskuenju shvatljivom sa stanovita Ijudske koristoljubivosti i posesivnosti. Iskuenje je prikazano tako da jasno izraava sledee: ceo svet je iznet Isusu "kao na dlanu", to jest u trenu, odjednom. Isus je prinuen da odgovori: "... jer je pisano: Gospodu Bogu svojemu klanjaj se, i njemu jedino slui". (Luka 4: 8) To jest, ne svetu i svetovnoj posesivnosti. Odgovor potie iz osnove razumevanja koja je ista kao i ona u vezi sa prvim iskuenjem. Fostoji neto to nije "od sveta", kao ni iz Ijubavi za posedovanjem. Postoji neto drugo to ovek mora da ima. Taj vii nivo, koji je i mogu za oveka i koji je ve u njemu, jeste pravac koji vodi ka odvraanju od elje 29

za moima i slavom. Meutim, ak i da ovek zna za taj pravac, pa i da je sasvim siguran u njega, stalno e biti iskuavan - i vie od toga. Da nije tako, Hrist ne bi bio iskuavan na ovaj nain. Njegova Ijudska strana uvek je bila izlagana tom iskuenju. Ovde se ne radi samo o ogromnom uticaju ula i trenutnih zahteva sopstvenog interesa i sujete, to treba razmotriti, nego o daleko suptilnijim idejama o mogunosti da se putem svetovnih stvari i spoljne moi i autoriteta pomogne oveanstvu da postane kralj na zemlji. Znamo da su uenici mislili kako Isus ima nameru da bude zemaljski kralj koji poseduje ceo svet, i da e im dati zemaljske nagrade. Oni su sa nieg nivoa razmiljali o "viim" stvarima. U prvom trenutku nisu mogli da shvate o emu je Isus govorio, jer dostizanje vieg, odnosno unutranjeg nivoa, nema nikakve veze sa niim, odnosno spoljnim nivoom avota. Treba se prisetiti da je put koji je Hrist morao da sledi oigledno vodio u neuspeh, sa stanovita spoljnog ivota, u spoljanju bespomonost, a i u smrt kakva je rezervisana samo za najgore kriminalce. Preostalo mu je samo nekoliko sledbenika. Izgledalo je kao da je sve bilo uzalud. Naravno, ne moemo oekivati da ovo razumemo dok ne shvatimo celokupnu ideju o dva nivoa. O ovome emo govoriti malo kasnije, a ovde emo samo napomenuti da se iskuenje u pravom smislu odnosi na ta dva nivoa, to jest na prelaz sa jednog nivoa na drugi. Da je Isus roen savren, bio bi izvan svih iskuenja. Ne bi predstavljao Novog oveka niti Put do njega. On je zbog toga sebe i zvao Put: "Ja sam Put". (Jov. 14: 6)

DRUGI DEO Na razne naine moemo biti iskuavani i na razne naine podlegati iskuenju. Sad emo govoriti o iskuenjima uopteno. Svako iskuenje (ako je stvarno) podrazumeva borbu izmeu dve stvari u oveku, a svaka tei da preuzme kontrolu. Ta borba je borba dualnosti. Uvek se odvija izmeu istinitog i 30

lanog, odnosno izmeu dobra i zla. Celokupna drama ovekovog unutranjeg ivota i njen ukupan ishod, ostvaren kroz ovekov unutranji razvoj, lei u unutranjem trvenju u pogledu toga ta je istina a ta la, odnosno ta je dobro a ta zlo. I zapravo, o tim stvarima ovek stalno razmilja i zapitkuje se unutar svog uma i srca. Um slui za razmijanje o tome ta je istinito, a srce slui za oseanje onog to je dobro. Razmotrimo prvo iskuenje u vezi sa istinom. Ono se zbiva unutar ovekovog intelektualnog ivota. Svako se vrsto dri onog to smatra da je istinito. Znanje samo po sebi nije istina, jer iako znamo mnogo stvari, mi ih ili ne smatramo obavezno istinitim, ili smo indiferentni u odnosu na njih. Ali, u okviru svega to znamo, ima stvari koje smatramo istinitim. To je naa lina Istina i ona pripada naem linom intelektualnom ivotu, jer znanje i istina pripadaju umu. Intelektualni ivot oveka nije nita drugo do ono to on veruje da je istina i kada se na to atakuje, on osea uznemirenost. to mu je vie stalo do injenice da je istina ono to veruje da je istina, vie e se oseati anksioznim ako se pojavi sumnja u to. Ovo je blago iskuenje, pri kome ovek mora da razmilja o svojim istinskim verovanjima i vrednostima i da se bori sa sopstvenim sumnjama. Morate razumeti da ovek ne moe biti iskuavan kroz ono to ne vrednuje. Moe da bude iskuavan samo u stvarima koje vrednuje. Znaaj iskuenja lei u ovekovom jaanju u okviru onog to smatra Istinom. Oigledna je ideja u Jevaneljima da ovek mora da vodi borbu unutar sebe. Jevanelja i jesu slika ovekovog razvoja i evolucije. Zahteva se unutranja borba, to jest, neophodna su iskuenja. Meutim, Ijude nekad vrea i Ijuti pomisao da moraju da se bore za istinu i prolaze kroz iskuenja u vezi sa tim. Ali, borba za znanje isto je toliko neophodna kao i borba sa sobom. Razmotrimo sada iskuenja koja su vezana za dobro. Ta iskuenja nisu intelektualna; ona su emocionalna. Pripadaju domenu u kome ovek "hoe", a ne domenu u kome "misli". Osnova onog to ovek hoe jeste ono to osea kao dobro. Svako hoe i deluje iz onoga to osea kao dobro, a sve to ovek hoe, pripada njegovom voljnom ivotu. Ako bi mu se 31

oduzelo sve ono to smatra dobrim, njegov voljni ivot bi prestao, a isto tako i kad bi mu se oduzelo ono to smatra istinom, njegov intelektualni ivot bi prestao. U Jevaneljima, sva Istina je povezana sa znanjima iz Hristovog uenja, a sve dobro je u vezi sa Boijom Ijubavlju i sa Ijubavlju prema blinjem. Sve to ovek voli - smatra dobrim, a iz onoga to smatra dobrim - on hoe i deluje. Ako voli samo sebe, onda je on ovek za koga je Bog njegovo sopstveno dobro, a sve ono to ne ide u prilog njegovom sopstvenom dobru, smatra loim. Razvoj volje ide kroz razvoj Ijubavi, a razvoj Ijubavi ide na raun samoljublja. Poto ovek moe da bude iskuavan intelektualno jedino kroz ono to smatra Istinom, onda, vezano za njegovu volju, jedino moe biti iskuavan kroz delovanje u vezi sa onim to voli. Poto su sva iskuenja u stvari povezana sa Istinom Rei, to jest sa uenjem Jevanelja, i sa Dobrim u Rei, iskuavanje dobrog (za razliku od iskuavanja u vezi sa Istinom) zapoinje tek kada ovek pone da prevazilazi nivo samoljublja i pree u podruje milosra ili Ijubavi prema blnjem, kroz oseaj postojanja Boga kao izvora Ijubavi. Iskuenja koja se tiu istine obavezno poinju mnogo pre iskuenja koja se odnose na dobro, ali ako u oveku nema nekog prirodnog milosra, iskuenja vezana za istinu tee e se prevazia. Istina mora da ue u oveka i poraste u njemu pre nego to on moe da promeni pravac svoje volje, to jest pre promene njegovog oseanja dobrog. Kada ovek pone da osea novo dobro koje u njega ulazi, desie se uzajamna smena dva oseanja dobra. Osetie borbu izmeu novog dobra i onog to je pre oseao kao dobro. Meutim, od tog trenutka bie u stanju da istraje na istini, ma koliko greio u odnosu na dobro. ovek je u stvarnosti izmeu dva nivoa, neg i vieg, i svako pravo iskuenje poinje jedino u ovakvoj situaciji, jer nii nivo ga privlai i on mora da nae put izmeu njih. U stvari, on se malo pridie pa onda pada nazad, kao pijanac u pokuaju da ustane. Meutim, ako iskuenje u vezi sa dobrim stvarno pone, bez obzira na trenutak zapoinjanja i ishod tog iskuenja, ovek ne sme da dozvoli da ikada posustane ili popusti uoenom napadu na istinu koje se dri. Ako to dozvoli, sa svakim neuspehom e izgubiti neto od oseaja istine. Bez obzira na to ko je ili ta radi, mora biti privren istini koju prima i oivljava u sebi. 32

TREI DEO U treem Hristovom iskuenju, avo se jo jednom javlja: "Ako si Sin Boiji...". Treba razumeti da je Hrist morao da se bori protiv svih oblika samoljublja i svih vrsta svetovnih Ijubavi, kao i onoga to iz svega toga proistie, Morao je da nadvlada sva oseanja sopstvene moi koja potiu sa nivoa oveka u njemu, tako to bi ih izloio uticaju vieg nivoa. Iskuenje u stvari ima veze sa odnosom nieg nivoa u oveku prema bilo kom moguem viem nivou. Treba imati na umu da je centralna ideja u Jevaneljima da ovek treba da pree iz "nieg" u "vie" stanje i da je to unutranja evolucija ili ponovno roenje. Poto je "Boija re" sredstvo koje je neophodno da se ostvari ta unutranja evolucija, sva intelektualna iskuenja se u Jevaneljima odnose na ovekove line misli o Istini Rei i istini ula, a sva emocionalna iskuenja su u vezi sa samoljubljem i Boijom Ijubavlju. Postoji naravno nesaglasnost izmeu nieg i vieg nivoa, ba kao to postoji i nesaglasnost izmeu semena i biljke. Moemo da kaemo da je seme sposobno za samostalni ivot i da je puno samoljublja, ili - moemio rei da je u stanju da se pokori ili odustane od samovolje i preda viim uticajima, koji su u potrazi za radom na semenu, a sa ciljem da ga transformiu u biljku. Tree iskuenje, opisano je po Luki ovako: "/ odvede ga u Jerusalim i postavi ga na krilo hrama, i ree mu: Ako si Sin Boiji, skoi odavde dolje. Jer je pisano da e anelima svojim zapovjediti za tebe da te sauvaju, i uzee te na ruke da se ne spotakne o kamen nogom svojom. I odgovarajui Isus ree mu: Kazano je: Ne kuaj Gospoda Boga svojega". (Luka 4: 9-12) Moe se razumeti da samoljublje znai oboavanje sebe. Sebi se moe pripisati i boanstvenost, i to se uistinu i ini. U stvari, "nie" zamilja da je "vie" i time iskuava Boga. Ono ne moe da oseti svoju sopstvenu nitavnost i uzdie sebe do

33

neba, a onda u zatrovanosti oboavanjem sebe, u zaluenosti iluzijom o sebi, u stanju je da pokua nemogue i uniti sebe. U vezi sa avolovim iskuavanjem Hrista, reeno je da je Hrist bio odveden duhom u pustinju. U Jevanelju po Luki, on "i bi odveden Duhom u pustinju. I etrdeset dana kua ga davo". (Luka 4: 12) U Jevanelju po Marku, ovo je izraeno jo snanije: "/ odmah ga Duh izvede u pustinju. I bi ondje dana etrdeset, kuan od satane, i bi sa zvjerinjem". (Marko 1: 12,13) U Jevanelju po Mateju: "Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga davo kua". (Mat. 4: 1) Iskuenja u pustinji, u svakom Jevanelju u kome su opisana, "slede" Jovanovo krtenje Isusa. Izgleda udno to to Hrist treba da bude voen u iskuenje jakim duhom unutranjeg prosvetljenja kojim je bio ispunjen. Ali Hrist je smatrao da ovek mora ponovo da se rodi od duha; a bez iskuenja nema transformacije. Duh je medijum koji povezuje "vie" sa "niim". Ono Ijudsko u Hristu mora|o je da bude transformisano i uzdignuto do boanskog nivoa. Poto je duh posrednik koji vue ono "nie" nizom transformacija ka viem", delatnost duha se sastoji u tome da vodi oveka u pustinju, tavie, u krajnju konfuziju - i izloi iskuenju svaki deli u njemu, tako da sve ono to nije od koristi za njegovu evoluciju ostaje za njim, a sve to moe da raste i razumeva, stoji ispred. avo u oveku predstavlja sve ono to ne moe da evoluira i sve to ne eli i mrzi ideju o unutranjem razvoju, sve ono to eli jedino da klevee i pogreno razumeva i ima svoj sopstveni put. Sve to mora postepeno da ostane iza oveka koji istrauje pravi unutranji razvoj i ne sme mu se (avolu) dozvoliti da zauzme prvo mesto u njemu i da ga kontrolie. U stvari, redosled stvari mora da se promeni u oveku, u smislu da ono to je prvo, postaje zadnje. U tom smislu se pominje da je Hrist rekao avolu: "Idi od mene, Satano". Jasno je da novi poredak stvari u oveku koji donosi iskuenja ne moe da se odigra odjednom, a u Jevanelju po Luki reeno je jo i da iskuenja Hristova nisu zavrena. Kae se, ".../ davo, otide od njega za neko vreme". (Luka 4:13)

34

GLAVA TREA

VENANJE U KANI

Ko se venavao? Nita nije reeno o mladi i mladoenji. Isus i njegova majka su oevidno spolja prikazani kao majka i sin; psiholoki shvaeno, radi se o unutranjem jedinstvu prirodnog i duhovnog u Isusu. Zato domain proslave ne shvata ta se deava? Zato je njegovo nerazumevanje bilo takvo da sluge nisu ni pokuale da ga obaveste, iako su mu u funkcionalnom smislu bile podreene? Odgovor je: zbog toga to se pojavio novi domain, gotovo tajno; obratite panju na to da novi domain nije progovorio ni re sa domainom proslave, koga moemo zvati stari domain. Kada ovek duboko promeni itavu svoju psihologiju, njegov bivi domain vie nije taj koji kontrolie, ve se pojavljuje drugi, moniji. Savladavajui ono to odslikava njegovu prirodnu stranu predstavljenu majkom, Isus dostie stanje u kome stari domain nema vie nikakvih moi, ak i ne zna ta se dogodilo. Isus nije doman proslave ali bivem domainu niko ne govori ta se deava. Svi ute. Nema suparnitva - samo tiina. Preobraaj koji se deava, naznaen je zapravo pretvaranjem vode u vino. Sve se odigralo bez nasilja. Ni u jednom Isusovom udu nikada nije bilo nasilja ili suparnitva. Umesto toga bila je tiina. Pilatu je rekao da on, Isus, moe ako je neophodno prizvati sile koje bi mogle dovesti do njegovog izbavljenja. Ali, nije ih prizvao. Nasilje raa nasilje. udan je tok misli koji vodi do uvida ta je gospodar u oveku i kako se to prevazilazi, ili jo bolje, kako se otrgnuti od toga. Ne treba govoriti nita to vodi sukobu i njegovom rasplamsavanju. ak je i Pilat bio u stanju da razume neto o Isusu; i domain proslave mogao je da uiva u dobrom vinu. Ali, kasnije bi, da su sluge objasnile udo domainu proslave, zasigurno nastala problematina situacija, a njegov autoritet osporen. 35

U Jevaneljima se mnogo govori o toj unutranjoj tiini koja ima veze sa promenom u oveku - tiina se zahteva: "da ne zna Ijevica tvoja ta ini desnica tvoja". (Matej 6: 3) ovek ne moe da prevazie zemaljski autoritet reagujui nasilno na njega. On moe da bude nasilan prema svom ocu. Koliko njih je odbacilo svoju dobru stranu nasilnim suprotstavljanjem autoritetu? Ali, vremenom, postajali bi ak ono to su oduvek mrzeli. Unutranja promena se ne ostvaruje na taj nain. Meutim, ovde, na ovoj simbolikoj svadbi, autoritet Isusove majke nije predstavljen u vidu reakcije nego kao izdavanje neke unutranje naredbe, ime znaaj nje same nije naruen, nego naprotiv, pravilno upotrebljen; ona je ta koja je omoguila da se desi udo, saoptavajui "slugama" da posluaju ta im Isus govori. A poto je on nasledio od nje Ijudsku, to jest prirodnu stranu, jasno je da je On, na ovom stepenu razvoja, tu svoju stranu doveo u ispravan odnos sa "viom", duhovnom stranom, i zbog toga je "ona" posluala "njega". Postoje uenja u kojima se ova "prirodna" strana smatra neim to u potpunosti treba prevazii i dozvoljena je samo duhovna misao koja je daleko iznad zemaljske. Ovakvo polovljenje oveka ne moe se smatrati usklaivanjem ili dovoenjem u harmoniju svih nota koje odzvanjaju naim biem. S obzirom na to ko mu je majka, Isus je roen kao ovek. Njegov zadatak bio je da povee oveka sa Bogom, prirodno sa duhovnim, a ne da razdvaja kao suprotnosti ono to nije ni najmanje suprotstavljeno, mada je razliitog nivoa i dimenzija. "Prirodna" strana oveka i ona vie unutranja, duhovna strana, mogu se predstaviti kao dva oblika ili dva prostora, gde se jedan otvara u drugom, ili dve visine, nia i via, ili dva grada, ili na mnogo drugih naina. Vizuelno zamiljanje samo po sebi ne znai mnogo. Smisao je vaan, tu lei znaenje. Vizuelna predstava u paraboli nije istovremeno i njeno znaenje. Rei koriene u paraboli nisu ono to parabola znai. Parabole su i neki snovi, ba kao i neki drevni mitovi i prie. U takvim parabolama, mitovima, snovima, bajkama, znaenje je ono to vodi; to je vano. Na prirodnom nivou uma parabola se razumeva doslovno, bez drugog znaenja. 36

Meutim, duhovno, psiholoko znaenje, ne moe se direktno preneti reima na taj uobiajeni, prirodni nivo. To je oduvek bio raziog postojanja drugaijeg jezika. Govorni jezik je razumljiv samo onima kojima je blizak, dok parabola u svojoj vizuelnoj manifestaciji moe biti razumljiva i Ijudima koji ne govore isti jezik. Postoje dva jezika i oni odgovaraju dvema dubinama razumevanja, to jest korespodentni su sa dva nivoa u oveku. Postoji re u ezoterijskom jeziku koja uvek ukazuje na to da je neki razvoj dovren. Ta re je "numeriki". Broj tri oznaava ispunjenje. U udu pretvaranja Vode u Vino, na poetku se kae da je treeg dana bila svadba. Poetak, sredina i kraj ine fazu razvoja potpunom. Zato broj tri na ezoterijskom jeziku predstavlja kraj neega i poetak neeg drugog. Kada je psiholoka faza dovrena, nova poinje. To je "trei dan". Staro je prolo - novo poinje. Odnosno, vii nivo postaje aktivan, a prethodni poinje da se pokorava tom novom, "viem" nivou. Broj tri je upotrebljen da predstavi situaciju kao u primeru kada je Isus treeg dana vaskrsnuo. U ezoterijskim, biblijskim knjigama brojni su primeri upotrebe broja tri. Jona je bio tri dana u trbuhu velike ribe. Petar se odrekao Hrista tri puta - to e rei potpuno. Hrist tri puta pita Petra da li ga voli? Smokva koja nije raala tri godine i koja je trebalo da bude poseena. Postoje mnogi drugi primeri upotrebe broja tri koji oznaava neko ispunjenje, bilo ispunjenje u smislu novog poetka, bilo ispunjenje kroz zavretak. Celo udo pretvaranja vode u vino predstavlja nivo koji je Isus dostigao razvojem svoje Ijudske strane. Dakle, ono poinje "treim danom": "/ u trei dan bi svadba u Kani Galilejskoj, i ondje bjee mati Isusova. A pozvan bjee i isus i uenici njegovi na svadbu. I kad nesta vina, ree mati isusova njemu: Nemaju vina. isus joj ree: ta hoe od mene, eno? Jo nije doao as moj. Ree mati njegova slugama: ta god vam ree uinite. A ondje bjee est kamenih sudova za vodu, postavljenih po obiaju judejskog oienja, koji hvatahu po dve ili po tri mere. I ree im Isus: Napunite sudove vodom. I napunie ih do vrha. I ree im 37

Isus: Zahvatite sad i nosite peharniku. I odnesoe. A kad okusi peharnik vino koje je postalo od vode, i ne znaae otkuda je, a sluge znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik enika. I ree mu: Svaki ovjek najprije dobro vino iznosi, a kada se opiju, onda loije; a ti si uvao dobro vino do sada. Ovim, u Kani Galilejskoj, uini Isus poetak znamenja, i pokaza slavu svoju; i vjerovae u njega uenici njegovi". (Jov. 2: 1-11) Uoljivo je prisustvo Isusove majke, koja predstavlja njegov prethodni nivo, nivo sa kojim je on jo uvek u kontaktu, ali mu vie nije blizak. Tom bivem nivou sebe, On se obraa reima: "ta hoe od mene, eno?". Da bi se razumeo takav "bahat" stav prema majci, potrebno je pogledati neke druge delove iz Jevanelja. Pretpostavimo da ovek dostigne nivo na kome je samosaaljenje, sve ono to je patetino u njemu uniteno. Mnogi Ijudi smatraju Hrista patetinom linou nemonim Hristom. Ovu predstavu o Hristu obino prati slika gnusnog zlostavljanja i raspea na krstu. Naravno, Jevanelja ukazuju na suprotno. Ona ukazuju da je Hrist promiljeno patio na Krstu. On je prorekao svoje raspee. Rekao je svojim uenicima da mora da iskusi ispunjenje svog kraja. lako se u Getsimaniji, u agoniji molio da ga mimoie ovakav kraj, nazivajui ga aom koju mora da ispije, dodao je "ali opet, ne kako ja hou, nego kako ti!" (Mat. 26: 39) Besmisleno je smatrati ga patetinom osobom. Sentimentalani Isus je izmiljotina. Ba obratno, zna se da je bio otar u svom ophoctenju sa drugima, da je mnoge i povredio, ali se zna i da je bio strog i prema sebi. U dogaaju sa Pilatom prikazano je da se mogao spasiti ako bi sproveo svoju volju. On kae Pilatu: "Ne bi imao vlasti nikakve nadamnom kada ti ne bi bilo dano odozgo''. ( J o v . 19:11) Promiljeno igra ulogu koja mu je dodeljena i odigrava je, jer to je cilj koji je morao da ispuni, na ta je u vie navrata i ukazivao. Uenici tada to nisu razumeli i tek kasnije, neki od njih su shvatili ideju celokupne Hristove drame odigrane uivo pred njima, zapravo drame neizbenog raspea "vieg" nivoa istine rukama onih koji su na niem nivou. Unitavanje psiholoke Istine obinom Istinom vena je drama Ijudskog ivota. 38

Isus ree svojoj majci: "ta hoe od mene, eno? Jo nije doao as moj". (Jov. 2: 4) Ovo ukazuje na to da bi On mogao biti uniten onim to "majka" predstavlja u Ijudskoj prirodi. Moramo se sasvim udaljiti od bilo kakvog bukvalnog smisla, ak i od bilo kakvog stvamog lika. Isus je dostigao onu taku u svojoj evoluciji i iskuenju na kojoj nivo "majka" jedva da ima bilo ta sa njim. Nivo koji je predstavljen izrazom "majka", on naziva enom. Ona vie nema snagu, odnosno ima je jo uvek, ali je podreena, Tada Isus pretvara vodu u vino i time daje prvi znak da je dostigao odreeni nivo unutranjeg razvoja. Ovde su povezane dve ideje - izdizanje sebe iznad nivoa "majka" i manifestacija moi koja je proistekla iz pretvaranja vode u vino. Jasno je iz prikaza svadbe, koji predstavlja psiholoki portret, da ak i kada je Isus dostigao ovo novo stanje u kome nema vie nita sa starim, to staro je i dalje u njegovoj neposrednoj blizini i moe da preuzme vlast. On ga kontrolie tako to "majka" razume da je poslunost neophodna. Zato ona nareuje "slugama" da posluaju Isusove naredbe. U Isusu su tako prikazana tri nivoa. Nii, koji je predstavljen "slugama" poslunim "majci", srednji, koji je predstavljen "majkom" i vii koji oslikava novo Isusovo stanje kome je "majka" posluna. Zamislimo ova tri nivoa kao tri horizontalne paralelne linije. Srednja linija e tada predstavljati posrednika izmeu najvie i najnie linije. Drugim reima, ukazano je na postojanje nekog odreenog reda meu nivoima - nii, srednji i vil. Ovo stanje koje je Isus postigao i time obeleio poetak svoje moi poduavanja, definisano je optim psiholokim opisom kroz formu svadbe, to jest kroz prikaz nekog unutranjeg jedinstva potpuno razliitog od uobiajenog jedinstva majka - sin, i njegovih posledica, pretvaranjem vode u vino. ta se u ovom psiholokom prikazu podrazumevalo pod idejom svadbe? Koji se Isusov deo sjedinio sa nekim drugim delom, sa rezultatom da voda postane vino, ime je dat prvi znak odvijanja njegove unutranje evolucije? U Bibliji, prve Istine, to jest zapovesti koje se tiu naeg postojanja i onog to 39

treba da inimo, pisane su kao to znamo na kamenim ploama. Ali, moramo se prisetiti da je u prenoenju tih Istina od Boga ka Mojsiju, oigledno neto krenuio naopako. Mojsije je bacio originalne ploe ("koje su delo Boije") i razbio ih saznavi da je njegov narod na Sinajskoj gori, u njegovom odsustvu, poeo da se klanja zlatnom teletu. "Tada se vrati Mojsije, i sie s gore sa dvije ploe svedoanstva u rukama svojim; i ploe behu pisane s obe strane, otud i odovud pisane. I behu ploe delo Boije, i pismo bee pismo Boije, urezano na ploama... I kada doe blizu logora, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploe, i razbi ih pod gorom". (Izlazak 32:15, 16,19) Tada je Bog zapovedio Mojsiju da sarn, svojim rukama, napravi dve ploe od kamena. "/ isklesa Mojsije dve ploe od kamena kao to su bile prve". (Izlazak 34: 4) Sve Istine koje dolaze od onih koji su na daleko viem nivou razumevanja nego tni, ne mogu nam biti direktno prenesene. Nemamo ime da ih primimo; mi moemo da primamo samo svojim nivoom razumevanja Istine, poznatim argumentima, formama i tako dalje. "Via" Istina se zbog toga doprema do nas u obliku "nie", "krute", bukvalne Istine. Odrasli se obraaju deci. Nemogue je preneti pravo znaenje. Ba kao to je Deset zapovesti trebalo da se nalaze na kamenim tablicama kako bi Sinovi Izraela bili u mogunosti da ih prime, tako Je ve postojea Istina, voda, prema opisu u ovoj paraboli, sipana u est kamenih pehara za vodu, onih koji se koriste "za jevrejska obredna proienja". Ovo nagovetava da je Istina bila utemeljena u starim jevrejskim verovanjima i obiajima. U drevnim alegorijama est je broj koji se odnosi na Stvaranje ili, u drugim nivoima vrednovanja, broj koji oznaava pripreme za bilo koje postignue. est dana u nedelji pripremamo se za sabat; jevrejski sluga mora da slui est godina pre nego to postane slobodan; vinograd mora biti orezivan est godina; zemlja mora biti obraivana est godina, ali sedma je uvek bila "vreme svetog odmora za zemlju" - takav je zakon dat Mojsiju. Slino tome, postojalo je est stepenika do 40

Solomonovog trona. Tako se ovih est kamenih pehara za vodu odnosi na pripremni period u toku kojeg je istina bila primana kao voda i zadravana u umovima Jevreja u formi koja je bila u skladu sa njihovom drevnom verom, predodreena za transformaciju Hristovim dolaskom. Sada, u ovoj paraboli, voda posle sipanja u kamene krage postaje vino. Podsetimo se onog to je ve reeno o ova tri nivoa Istine - kamen, voda, vino. Kamen predstavlja doslovnu Istinu i moemo jasno razumeti da se ta uzastopna transformacija znaenja odnosi na tri razliita nivoa Istine. Ono to smo nauili u krilu svoje majke moe biti Istina, ali ona nije naa sopstvena, ak i ako smo je usvojili. Bog je duh: "majka" to nije. Autoritet jo uvek nije unutranji nego dolazi spolja. Reeno je negde da je Isus poduavao kao neko ko ima autoritet. Ali, ak i ovo vienje istine o Istini nije dovoljno i ovde se nije samo na to mislilo. Mislilo se na dublji nivo - da moramo tragati za reju Dobro kako bismo doli do ideje o znaenju. Kamen, voda, vino, tri su nivoa Istine, ali gde moemo pronai neku re uporedivu sa rei Dobro? Nalazimo je na kraju ovog snanog prikaza. Domain proslave, probajui vodu koja je postala vino primeuje, kao io je to obiaj na svim svadbama, da se dobro vino iznosi prvo, a loije na kraju. On kae doslovce: "A kad okusi peharnik vino koje je postalo od vode, i ne znadae otkuda je, a sluge znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik enika. I ree mu: Svaki ovjek najprije dobro vino iznosi, a kada se opiju, onda loije; a ti si uvao dobro vino do sada". (Jov. 2:9,10) "Majka" je rekla slugama da posluaju "Hrista". Uoimo da su i sluge i "majka" znali za naredbu da se voda sipa u prazne kamene krage. Oni su imali pristup vodi, to jest delu Isusa koji je bio na tom nivou razumevanja. On je koristio taj nii nivo, ali ne direktno. Koristio ga je preko posrednog, srednjeg nivoa, zvanog "majka". Ovde nailazimo na pravu psihologiju, na neto davno izgubljeno. Meutim, ceo um mora biti odvojen od ula, od nivoa doslovnog znaenja, da bi se uhvatio samo jedan 41

odbljesak sjaja skrivenog psiholokog znaenja pri ovom prvom signalu Isusovog unutranjeg razvoja koji je zabeleen u obliku slikovitog prikaza, neopipljivo. Ako ove slike znae ono to doslovno predstavljaju, zato je onda Isus pretvorio oko 120 galona vode u vino? I to jo u malom selu kakvo je bila Kana u Galileji; kakva besmislica. Prosto je nemogue da je toliko vode udom bilo pretvoreno u vino do kraja seoskog slavlja; ravno oko 600 litara. Meutim, upravo preko uvida da znaenje ne moe biti doslovno, moemo zapoeti sa traganjem za drugaijim znaenjem, znaeenjem koje je psiholoko. Prikazivanje psiholokog znaenja posredstvom fizikih slika kao u crtanim filmovima je jedno; meutim, prihvatanje psiholokog znaenja u obliku fizikog je obrnut proces koji se stalno javlja u svakom pokuaju prenoenja "vieg" znaenja.Tako se razapinjanje Hrista uvek shvata kao unitenje psiholokog znaenja koje su izvrili oni koji mogu da razumeju samo doslovno znaenje, znaenje zasnovano na ulima. Um zasnovan na ulima veruje da hleb i vino koji se koriste u svetom obredu podseanja na Tajnu veeru, treba shvatiti doslovno. Ali, bukvalni nivo razumevanja ovih "viih" stvari nas unitava i tako je vekovima. ovek moe doslovno razumeti zapovest: "Ne ubij" i kao takvu je ispunjavati. Ali, ako shvata dublje i razume da svojim mislima i oseanjima moe ubijati psihiki druge po ceo dan, prei e na drugi nivo razumevanja ove zapovesti i ostvarie njeno punije ili dublje znaenje. Tada ono to je primio spolja poinje da prodire u njega i to znaenje doivljava unutranju transformaciju, kao to je u poetku pretvaranje kamena u vodu, a na kraju, kad shvati da je Dobro sadrano u ovoj zapovesti i tako stekne samilost koja potie od Dobrote, i pretvaranje vode u vino. Preko ovog uvida, on e se razviti u sebi - u svom razumevanju. Individualna evolucija je mogua jedino transformacijom razumevanja, transformacijom ovekovog bia i onog to hoe, i nikako drugaije. ovek nije fiziki. U jevaneljskom smislu mogu je samo individualni psiholoki razvoj. Kada ovek bude shvatio da ono emu je uen ima vrednost obine zapovesti ili spoljanje istine, kada se njegova emocionalna strana razvije 42

do nivoa znanja Istine koje ima, tako da eli da ini iz sopstvene volje, oseanja i usaglaenosti, on tada postaje druga vrsta oveka, postaje ovek koji se razvija, ovek koji dostie stanje koje sada shvatamo kao vino, postaje Novi ovek.
***

Jedno od najdubljih ezoterijskih uenja bavi se jedinstvom dve strane oveka. U ezoterijskom uenju Grka, iji je predstavnik Sokrat, ta ideja se provlai kroz celokupno prikazivanje oveka kao simbol nedovrenosti stvaranja mogueg "vieg" stanja u njemu. Platon ove dve strane naziva Znanje i Bie. Rekao je: "Istinski Ijubitelj znanja uvek tei za biem". A onda ponovo kae: "Kada ona (dua) poiva na onom to blista istinom i biem, ona razume i zna i vidi se da ima razum. ...ovo, to tada dodeljuje istinitost stvarima koje su poznate i mo znanja znalcu, jeste ono to bih ja eleo da nazovete idejom dobra... Za dobro se moe rei ne samo da moe biti tvorac znanja svih poznatih stvari, ve i njihovog bia i sutine". (Republic, 508, 509) ovek mora imati bie da bi ispravno znao. kolovanje bia i kolovanje znanja bile su najvee teme u Platonovim kasnijim knjigama. Kako odgajati Ijude na pravi nain i kako i u koje vreme im dati znanje; to je bio problem kojim se neprestano bavio. Dati znanje "neplodnom" tipu Ijudi, znanje koje oni mogu samo zloupotrebiti, bilo je prvo to je Platon jasno video kao veliku opasnost. Otvoriti znanje svega svima, za njega je bio zloin. Jasno je video da mnogi uenici moraju biti iskuavani spram karaktera i bia, pre nego to postanu spremni za uenje. U stvari, doao je do zakljuka da se svako ko eli da stie veliko znanje mora podvrgnuti raznim vebama i disciplinama ivota, pre nego to stigne u doba koje vie nije mladost. U ezoterijskim kolama na koje nailazimo u tragovima u drevnoj literaturi, za kandidata su postojale mnoge, veoma stroge pripreme pre nego to mu je bilo dozvoljeno da primi ezoterijsko znanje. Morao je najponiznije da slui godinama, da bude predmet uvreda koje su bile test za njegovo bie. Ako bi proao uspeno ove testove i u sebi razvio snagu i strpljenje, bilo bi mu dozvoljeno da dobije neko znanje. Ali, ako to ne bi bio sluaj, ako bi saaljevao sebe, 43

alio se, ako bi bivao slab u svorn biu, lagao, ako bi bio pakostan, iskoricavao druge, bivao ogoren, ako bi mislio da je bolji od drugih, nikakvo znanje ne bi dobio. Dakle, njegovo bie bilo je testirano pre nego to mu je dato znanje. Danas je ova situacija potpuno drugaija. Svakome se daje znanje bez razlike, uz brojnu atraktivnu iiteraturu, bez ideje o razvoju bia kao primarnog faktora. Da bi ovek primio "vie" znanje, mora imati kvalitetno bie, kako bi stvorio so u sebi. Ako uzmemo da je znanje hlor, a bie natrijum, tada, ukoliko ovek nema u sebi dovoljno natrijuma koji bi se sjedinio sa hlororn koji dotie spolja, nee u sebi imati soli. Hlor ga u tom sluaju truje. Znanje koje se prima bez dobre osnove, o eemu Jevanelja esto govore, moe da stvori samo otrov za Svet. Takvo sticanje znanja moe doneti jedino loe rezultate. Ali misterija je jo dublja. Ezoterijsko uenje o znanju i biu odnosi se na injenicu da se znanje ne moe razumeti ukoliko ne postoji odgovarajua razvoj bia. ovek moe mnogo zna, a da u isto vreme ne razume nita, zato to njegovo bie nije doraslo njegovom znanju. Kao posledica toga, nikakvo unutranje jedinstvo izmeu njegovog bia i njegovog znanja nije mogue. Danas sreemo ogroman broj knjiga koje su pune znanja, ali bez razumevanja. Vidimo da naune injenice daju najlolja objanjenja. ovek slabog bia a velikog znanja moe jedino objaviti besmislen materijal koji nikuda ne vodi. A pored toga, samo komplikuje stvari i ini ih nerazumljivim. I tako, savremena nauka sve previe komplikuje, a to oigledno ne vodi nikuda. Bezbroj naunika pie naune radove koje niko ne razume, ak ni oni sami. Raziog tome je priroda znanja koje vie nije razumljivo zato to se bie ne uzima u obzir. Ezoterija je uvek uzimala u obzir prirodu znanja. Oduvek se podrazumevalo da znanje treba da vodi razumevanju, a da je razumevanje mogue jedino uz odgovaraju razvoj bia. To je najdublja ideja u Ijudskoj psihologiji o uspostavljanju jedinstva koje dovodi do unutranje evolucije. Ovaj brak, ili jedinstvo, oznaava sjedinjavanje znanja i bia jedne osobe i vodi unutranjem razvoju. Parabola o 44

pretvaranju vode u vino govori o tome. Ona oznaava da je Hrist sjedinio svoje znanje sa Dobrom svog bia. Njegovo znanje i dobrota njegovog bia postali su jedno. Ponovimo ono to je ve reeno, kada Domain proslave govori o dobrom vinu i da Dobro dolazi na kraju. Pre svega, ovek mora biti nauen Istini ili znanju, a onda Dobrota toga dolazi kasnije. U stvari, Dobro mora prethoditi znanju, ali o tome emo kasnije. Ono to je Dobro jeste pre svake Istine, ali povremeno nam izgleda da znanje dolazi prvo. Krajnji cilj u ivotu je Dobro. Ako kaemo da je na vrhu svega Dobro, onda je ono ispred svega i samim tim prvo na skali, ali nam ponekad izgleda kao da znanje dolazi prvo. Svo znanje treba da vodi Dobru. Zbog toga je Dobro prvo na skali, iako naim ulima, koja su pod uticajem vremena i vide samo popreni presek celog postojanja koji nazivamo sadanji trenutak, to izgleda obmuto.

Za uporednu ideju vidi Prilog.

45

GLAVA ETVRTA

O DOBRU IZNAD ISTINE

PRVl DEO U Jevaneljima je u nekoliko navrata zabeleeno da je Hrist vreao fariseje naruavanjem obiaja Sabata. To je ove posebno Ijutilo. Po osnovu svojih verskih zakona i normi smatrali su da je zabranjeno ak i "dobro" initi na Sabat. Re farisej odnosi se na unutranje stanje oveka koji, da bi se pokazao, postupa samo u skladu sa spoljanjim zakonima i zabranama i osea se zaslunim u ouvanju istih, a to je u suprotnosti sa situacijom kada ovek dela istinski iz onog to je dobro. U Jevaneljima je ovo ilustrovano kroz razne dogaaje kao to je npr. sluaj Dobrog Samarianina koji se saalio na ranjenog oveka koga su napali razbojnici, dok su ga svetenik i Levit zaobili i preii na drugu stranu. Ova osobina fariseja je posebno uoljiva kada za osnovu svog delovanja koriste stav u vezi sa krenjem zakona koji se tie rada na Sabat. Jednom prilikom, na Sabat, u sinagogi, Hrist je iscelio oveka koji je imao osuenu desnu ruku. Spominje se ba desna ruka zato to u drevnom jeziku parabola ona simbolizuje mo da se ini i to ba da se ini dobro. Ova slika se koristi da predstavi same fariseje; njihova mo da ine dobro - osuila se. Pre nego to je iscelio oveka, Hrist je pogledao okolo i rekao svim prisutnima: Zapitau vas: ta treba u subotu; dobro initi ili zlo initi?" Stav fariseja bio je da se verski zakon mora striktno potovati. Ovde je uoljivo da Hrist ne govori o Istini ve o Dobru. ta dolazi prvo? Iz citata Jevanelja po Luki sledi:

46

"A dogodi se i u drugu subotu da on ue u sinagogu i uae, i bjee ondje ovjek kome desna ruka bjee suha. Motrahu pak na njega knjievnici i fariseji nee li u subotu iscijeliti, da bi nali optubu protiv njega. A on znaae pomisli njihove, i ree ovjeku koji imae suhu ruku: Ustani i stani na sredinu! A on podigavi se stade. A Isus im ree: Zapitau vas: ta treba u subotu: dobro initi ili zlo initi? Duu spasiti ili pogubiti? A oni utahu. I pogledavi na sve njih, ree mu: Prul ruku svoju. A on uini tako; i ruka mu posta zdrava kao i druga. A oni se napunie bezumlja, i govorahu meu sobom ta bi uinili Isusu". (Luka 6: 6-11) Jasno je da ovaj dogaaj afirmie postupanje iz onog to je Dobro. Hrist postavlja ono to je Dobro iznad onog to je Istina. Prema farisejima, Istina je Mojsijev zakon i zapovesti koje, uzete doslovno, zabranjuju rad na Sabat: "... est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao..." (5 Moj. 5: 13,14) i stavljaju Istinu iznad Dobra. ta ovde moramo razumeti? ta lei u osnovi ove prie? Znamo iz istorije da su sve religijske nesuglasice i progoni stvar doktrine, to jest posledica su samo onoga to je Istina, iskljuivo onoga to je plod znanja i miljenja. Da je sav Ijudski rod milostiv, da svi postupaju iz Dobra, ne bi se javljale onolike rasprave i proganjanja. Kada bi svako voleo svog blinjeg kao sebe, istinitom Ijubavlju prema Bogu kao izvoru vrhovnog Dobra, niko ne bi ubijao ili krao ili lano svedoio i slino. U stvari, Mojsijevih deset boijih zapovesti, deset zapovesti zapisanih na kamenim pioama, ne bi imale nikakav znaaj. Meutim, onima koji su iveli prema zakonu i nisu nita razumevali, sve to je zapisano bilo je vanije od nekog prikrivenog znaenja. Da je ovek u potpunosti dobar, ne bi ni bilo potrebe za zakonima ili zapovestima, niti bi bilo potrebe za uenjem bilo kakvih Istina, ili za sticanjem znanja. On ne bi mogao da ubije, jer bi iz Dobra znao da je to nemogue uiniti. Kako moe da ini Dobro svom blinjem ubijajua ga? Kako moe da mu ini Dobro potkradajui ga? Poslednjih pet zapovesti su uenje o Dobru. Cilj sveukupnog znanja je samo jedno: "ta je Dobro?". Ne 47

postoji drugi cilj ili smisao znanja osim Dobra. Ali, to je danas izgubljeno iz vida i Ijudi veruju da je znanje samo sebi cilj. To je pogreno. Svo znanje treba da vodi Dobru. Kom cilju danas isto znanje vodi oveanstvo? Ako se sada zapitamo zato je Istina uopte neophodna, odgovor je da je to zbog toga to ovek nije dobar, to jest nivo Dobra u njemu je veorna nizak. I, postoji samo jedan nain da se podigne nivo Dobra u oveku. Jedino spoznajom Istine o boljem Dobru. Da bi se uzdigao, ovek mora da se ui Istini. Kakvoj Istini? On mora biti poduavan i mora da naui i sprovodi znanje o Istini koja pripada "viem" Dobru, a ne nivou Dobra koji u njemu postoji. Jer, u svakoj osobi postoji izvestan nivo Dobra. Novi nivo Dobra ovek prvo mora da dosegne znanjem. Kroz izuavanje ili saznavanje, to jest kroz uenje o Istini kako dostii vii nivo Dobra; ako iskreno pokuava da postupa iz tog uenja i uvia kakvu vrednost i znaenje to uenje ima za njega, on dostie novi nivo Dobra, to jest novi nivo sebe. Kada dostigne nivo na kojem Dobro svega to je nauio kroz znanje postaje aktivno, on ne mora vie da se bake sa znanjem koje ga je dovelo do tog dostignutog nivoa. Kao gruba metafora moe posluiti primer oveka koji, penjui se na planinu, mora da iskoristi svoje znanje o penjanju. Kada stigne na vrh, vidi sve na nov nain. Vidi, sa visine koju je dosegao, novu povezanost svega i ne treba da misli vie o sredstvima koje je morao da upotrebi kako bi dotle stigao. Mojsijev zakon, ili bar deset zapovesti, jesu instrukcije koje dolaze iz Istine kako postii nivo Dobra", na kome (nivou), kao zapovesti, one nemaju dalji znaaj. Meutim, ako se shvate kao cilj, a ne kao sredstvo za postizanje cilja, postaju kamen spoticanja. U gore navedenom citatu Hrist govori iz Dobra, a ne iz doslovne Istine; a farisejii ga osuuju i mrze drei se upravo te doslovne Istine. Istina o viem nivou moe da se shvati kao Istina nivoa Dobra na kom sam ovek jeste - Istina njegovog sopstvenog nivoa. ovek tada vidi tu Istinu koja treba da ga sa nivoa Dobra na kome se nalazi dovede do vieg nivoa Dobra. Ako je njegov nivo Dobra sopstveni interes i samoljublje, on moe da iskrivi "viu" Istinu u skladu sa svojom sujetom, kao to 48

to inae svi i rade. To jest, moe potpuno izokrenuti njeno znaenje. Ono to se naziva Boijom Rei u Jevaneljima jeste Istina o tome ta je neophodno za dostizanje vieg nivoa Dobra - to jest ta je neophodno za unutranju evoluciju, jer potpuna unutranja evolucija predstavlja dostizanje "vieg" Dobra kroz znanje. Problem odnosa Istine i Dobra tako postaje jasniji. Novi nivo Dobra u oveku ne moe da se postigne direktno. On jedino moe da se postigne pomou instrukcija o nainu za njegovo dostizanje, a te instrukcije moraju imati formu Istine o tom viem nivou Dobra. To jest, ona mora doi, pre svega, u formi znanja koje ovek mora da stie i primenjuje na svoj ivot. Znanje o "viem" Dobru mora prvo da doe kao Uenje. Kada se to ispuni, kada ovek kroz znanje o Istini kako da dostigne v i i nivo Dobra, dosegne to novo Dobro, pokuavajui da ga ivi iskreno kroz sve svoje unutranje napore, tada se ova Istina ili znanje koje prvo dolazi, zamenjuje nastalim Dobrom; i od tada, Istina ili Znanje koje ga vode ka tom novom stanju, zauzimaju drugo mesto, jer su ispunili svoj zadatak vodia do vieg nivoa. Odnosno, ono to je bilo prvo postaje drugo, a ono to je bilo drugo postaje prvo. Deava se promena mesta. U poetku Istina zauzima mesto Dobra: a onda Dobro zauzima mesto Istine. Zapravo, est dana rada u postanju oveka i sedmi dan odmora predstavljaju est etapa u razvoju znanja i dostizanje samog Dobra, koje se naziva Sabat. Mnogo je toga i u Starom i u Novom zavetu reeno o promeni mesta u poretku stvari, odnosno o tome da je prvo poslednje, a poslednje prvo, da je upadljivo koliko to nije shvaeno, s obzirom na uticaj psihologije koja lei u osnovi stvarnog uenja o oveku i njegovoj unutranjoj evoluciji. Meutim, Ijudi se grevito dre za Istinu kao krajnji cilj i tako najlake oseaju svoje doktrinarne razlike, bilo religijske bilo politike. U Starom Zavetu, kao primer u kome Istina zauzima mesto Dobra, postoji neobina pria o Jakovu koji je glumio Isava, odnosno zauzeo je njegovo mesto. Jakov se preruava u Isava nosei kozje krzno na rukama i vratu jer je njegov brat bio rutav. On odlazi kod svog skoro potpuno slepog oca Isaka, nudei mu jelo od ulova, govorei: "Ja, Isav tvoj prvenac; uinio sam kako si mi rekao: digni se, posadi se da jede lov moj, pa da me blagoslovi dua tvoja". 49

(Postanje 27: 19) Isak mu je dao blagoslov koji je zapravo bio namenjen njegovom starijem sinu Isavu, Dobro je zaista prvo, jer samo je Bog, i jedini On, definisan kao Dobro. To znai prvoroeno. Ali, da bi se dostiglo Dobro, istina mora biti prva, i u tom smislu Jakov zauzima mesto Isava. Pogledajmo dalje neobinu priu o Faresu i Zari, Judinim blizancima, ije je roenje opisano na ovaj nain: "/ kad se poraae, jedno dete pomoli ruku, a babica uze i veza mu crven konac oko ruke govorei: Ovaj je prvi. Ali on uvue ruku, i gle izae brat njegov, a ona ree: Kako prodre? Prodiranje neka ti bude. I nadee mu ime Fares. A posle izae brat mu, kome oko ruke bee crveni konac, i nadee mu ime Zar". (Postanje 38: 28-30) Zato bi ovo bilo zabeleeno ako nema neko dublje znaenje? A opet, postoji udna pria o Josifovim blizancima, Manasiji, prvoroenom, i Jefremu, drugoroenom, koji su doneti Jakovu da ih blagoslovi: "Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a Izrailju s leve, Manasiju pak sebi s leve strane a Izrailju s desne; ...A Izrailj pruivi desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mlaem, a levu na glavu Manasiji, tako namjestivi ruke navla, ako i jeste Manasija bio prvenac." (Na taj nain je Jakov ukrstio ruke) "/ ree Josif ocu svom: Ne tako, oe; ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu. Ali otac njegov ne hte..." (Postanje48: 13,14,18,19) Ovo je ukrtanje ili promena mesta ruku. Ako shvatate da Istina mora da doe prva u svakom unutranjem razvoju i Dobro proistekne kao rezultat, a da tada Dobro dolazi prvo, a Istina biva druga, razumeete jedno od znaenja ovog ukrtanja ruku. Sve ove alegorije odnose se na sadanju psiholoku situaciju oveka na zemlji u odnosu na njegovu moguu evoluciju. ovek na zemlji sada vie ne moe biti uen Dobru direktno. Meutim, jo uvek je sposoban da bude poduavan Dobru preko znanja Istine.

50

DRUGl DEO Da li je oveanstvo ikad postupalo iz Dobra? Ve je pomenuta drevna alegorija u Postanju, u kojoj je reeno "A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei". To se odnosi na vreme kada je ovek postupao iz Dobra; jer jedino Dobro moe da iznedri zajedniki jezik ili saglasnost. Bilo je vreme kada Ijudi nisu postupali na osnovu teorija ispravnosti i pogrenosti, na osnovu razliatih ideja o Istini, iz razliitih doktrina, sa razliatih aspekata znanja. Delovalo se prvenstveno iz unutranjeg prepoznavanja onoga to je dobro. To je sve ujedinilo; jer Dobro je jedina snaga koja moe da ujedini. Sav sklad potie iz Dobra. Dok je Dobro bilo na prvom mestu, sve drugo nije bilo vano. ovek se mogao drati ovog ili onog stanovita, kako mu je najvie odgovaralo, ali stavljajui Boga na prvo mesto postizao je saglasnost sa svakim kome je Dobro prvo. Prikaz, da je oveanstvo jednom govorilo jednim jezikom, znai da je postojao nivo oveka na kome je Dobro bilo na prvom mestu i zbog ega su svi govorili zajednikim jezikom. Usledio je proces degeneracije predstavljen gradnjom Vavilonske kule, sa ciljem da se dosegnu Nebesa: "A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei. A kad otidoe od istoka, naoe ravnicu u zemlji senarskoj, i naselie se onde. Pa rekoe rnedu sobom: Hajde da pravimo ploe i da ih u vatri peemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto krea. Posle rekoe: Hajde da sazidamo kulu, kojoj e vrh biti do neba". (Postanje 11: 1-4) Onda sledi alegorijski prikaz situacije u kojoj su poeli pogreno da razumevaju jedni druge, a to je predstavljeno upotrebom razliitih jezika i kroz njihovo rasejanje. Prvi stih: "A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei", znai da je jednom na zemlji oveanstvo bilo na odreenom stepenu jedinstva, Drugi stih: "A kad otidoe od istoka, nadoe ravnicu u zemlji senarskoj, i naselie se onde", znai da su poeli da se udaljavaju od stanja jedinstva, to jest, 51

"otidoe od istoka". Oni su se udaljili od izvora stanja jedinstva i na taj nain spustili svoj nivo bia, to jest "naoe ravnicu i naselie se". Tada su poeli da izmiljaju sopstvena gledita, prestajui da budu i dalje u kontaktu sa izvorom, to jest "hajde da pravimo ploe (cigle)... i behu im ploe mesto kamena i smola mesto krea". Kamen, kao to smo ve videli, predstavlja Istinu. Oni vie nisu imali Istinu: "behu im ploe mesto kamena", to jest, neto to je napravio ovek umesto Boije Rei. Ploe umesto kamena. Izgubivi kamen, to jest istinski originalnu misao, oni su odluili da peku cigle i grade za sebe. Uzimali su zemljanu smolu umesto krea, to jest neto zlo umesto neeg dobrog. Reili su da sebi dignu kulu ak do neba, to jest da uzdignu sebe do nivoa Boga. Sve to se zasniva na samoljublju eli da uzdigne sebe, poto samoljublje tei samo da poseduje i ima mo nad svim. Ono eli da uzvisi sebe; otud predstava kule u gornjoj paraboli. Sve to je reeno, a i ono to sledi, govori da je ovek poeo da umilja kako je on sam izvor Dobra, a ne Bog. On je poinio spiritualni akt zvani kraa, na koji se odnosi osma zapovest: "Ne krad!". Pripisao je sebi ono to mu ne pripada i ono ega nije uzrok. Ta psiholoka kraa je nastavljena, sve dok danas nije dostigla zavidne razmere, tolike da Ijudi sebi preutno pripisuju sve, ak i ivot. A rezultat te originalne krae je da vie ne postoji zajedniki jezik. Zapoinje pometnja jezika. Deava se "jezika konfuzija". Nema vie zajednikog jezika, to jest, ovek je prestao da razumeva svog suseda jer nije vie bilo nikakve zajednike osnove razumevanja koju jedino moe da da zajednika percepcija Dobra. Jedinstvo je zamenjeno Vavilonom. Ovo je sadanje stanje stvari u svetu u kome ovek pripisuje sebi sve i nema nikakvu drukiju ideju o Univerzumu ili o znaaju oveanstva na zemlji. On pripisuje sebi um, misao, svesnost, oseanje, volju, ivot, i - u stvari, sve, iako jeste i mora da ostane nemoan da objasni bilo ta od navedenog. I njegovo jedino objanjenje Univerzuma danas jeste da je on nastao sluajno i da je njegovo postojanje bez znaaja.

52

UDO U BANJI VITEZDA

Ovo udo opisano je samo u Jevanelju po Jovanu. Jezik tog Jevanelja je emocionalan. To je vrlo neobino Jevanelje. Potpuno je pogreno ako pretpotstavimo da ga moemo razumeti proitava ga samo jednom ili dvaput Niko ne zna tano ko ga je zapravo napisao i kada. Portret Isusa Hrista, dat u ovom Jevanelju, razlikuje se od onog koji je dat u prva tri, tzv. sinoptika Jevanelja. Sinoptika su, ne zato to su pisana na osnovu oiglednih uvida, jer Luka i Marko nikad nisu videli Hrista, nego zato to se na nekakav nejasan nain nihove istorijske prie "podudaraju". Meutim, kada itamo Jevanelje po Jovanu, oigledno je da nema pokuaja da se zapis Hristovog sluenja na zemlji pretoi u progresivno istorijsko pripovedanje. Ko je bio taj Jovan ije ime je vezano za ovo Jevanelje? Kada je ono objavljeno? Niko ne moe zasigumo da da odgovor na ta pitanja. Da li je pisac ovog Jevanelja stvarno Jovan, onaj to je oslonjen na grudi Isusove, uenik koga je Hrist voleo? To je nemogue rea. Jezik ovog Jevanelja je neobian i, na izvestan nain, lik Isusa Hrista prikazuje se u neobinom svetlu. Takoe, u njemu je saopteno samo nekoliko uda, i poevi sa pretvaranjem Vode u Vino (to nije dato u drugim Jevaneljima), sva su vrlo neuobiajena. I podrobno su ispriana. Izmeu ostalog, odlikuju se i upotrebom jezika brojeva, to jest numerologije. Zaponimo razmatranjem prikaza uda koje je izveo Isus u banji Vitezdi. To udo, koje je dato samo ovde, jeste tree eudo saopteno po Jovanu, a kome je prethodilo pretvaranje Vode u Vino i Izleenje Noblemanovog sina na Kapernaumu. "Potom bjee praznik judejski, i izie Isus u Jerusalim. A u Jerusalimu kod Ovijih vrata postoji banja, koja se jevrejski zove Vitezda, i ima pet trijemova. U njima leae veliko mnotvo bolesnika, slijepih, hromih, suhih, koji ekahu da se voda zatalasa. Jer aneo Gospodnji povremeno silaae i uzburkavae vodu; i koji bi prvi uao poto se uzburka voda, 53

ozdravio bi, ma od kakve bolesti bolovao. A ondje bijae neki ovjek koji trideset i osam godina bjee bolestan. Kad vidje Isus ovoga gde lei, i razumje da je ve rnnogo godina bolestan, ree mu: Hoe li zdrav da bude? Odgovori mu bolesnik: Gospode, ovjeka nemam, da me spusti u banju kada se uzburka voda: a dok ja doem, drugi sie prije mene. Ree mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi! I odmah ozdravi ovjek, i uze odar svoj i hodae. A taj dan bjee subota. Tada govorahu Judejci iscijeljenom: Subota je, nije ti doputeno da nosi odar. On im odgovori: Koji me uini zdravim on mi ree: Uzmi odar svoj i hodi. A oni ga zapitae: Ko je taj ovjek koji ti ree: Uzmi odar svoj i hodi? A izlijeeni ne znaae ko je; jer se Isus bjee udaljio zbog mnogog naroda na onome mjestu. Potom ga nae Isus u hramu i ree mu: Eto postao si zdrav, vie ne grijei, da ti se to gore ne dogodi. ovjek otide i javi Judejcima da je Isus taj koji ga uini zdravim. I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahu da ga ubiju jer injae to u subotu." (Jovan 5: 1-16) Videete da je celo ovo udo podeljeno u dva dela. Prvi deo je samo udo, a drugi je reakcija Jevreja na udo. Meutim, prvi deo je opet podeljen na dva dela. Isus kae: "Hoe li zdrav da bude?" A onda: "Uzmi odar svoj i hodi". Pogledajmo sada ono to je izreeno pre nego to se udo desilo i shvatiemo, s obzirom na ulogu drevnog jezika parabola, da sve to to je reeno ima posebno znaenje. Mnotvo lei bolesno na mestu koje se naziva "ovija vrata" i u njemu je pet tremova. U ovih pet tremova lei mnogo "bolesnika, slepih, hromih, suhih". Ve znamo da u jeziku parabola rei bolestan, hrom, paralizovan itd., oznaavaju psiholoka stanja. U udima koja su data u Jevanelju po Jovanu, broj pet se pojavljuje opet u vezi sa enom Samariankom koja je imala pet mueva i kojoj se Hrist obratio na Izvoru. On joj je rekao da je imala pet mueva i da njen sadanji mu nije njen pravi mu: i tada joj je govorio o "ivoj vodi", to jest o ivoj Istini - koje, rekao je, ovek jednom kada se napije, nee vie oedneti. A ona tada ree: "Gospode, daj mi tu vodu da ne ednim i ne dolazim ovamo da zahvatam". (Jov. 4 : 1 5 ) Kada primamo uenje koje apsolutno nije od spoljnog sveta, to jest nije na bazi pet ula koja nam prikazuju 54

spoljni svet, svet ula - to se teko prihvata. ak iako se to desi, mi jo uvek ivimo veoma blizu pet ula, to jest, i dalje ostajemo u okvirima svih ideja koje pripadaju spoljnom svetu i koje su iskrivljene preko naih ula, a ne moemo da ih ne uzimamo kab realnost. ula nam daju oseaj vremena i prostora; mi razmiljarno u dimenzijama vremena i prostora i ne moemo da izaemo izvan okvira takvog razmiljanja, zasnovanog na uiima. Meutim, naa najdublja misao jeste izvan svakog vremena i prostora. Naa ordinama misao je, tako da kaem, ograniena u dimenzijama vremena i prostora i mi ne znamo kako da mislimo na nov nain, nezavisno od tih ulnih kategorija. ak i da pristanemo na ideju venosti, to nije povezano sa vremenom i prostorom, mi to ne moemo da shvatimo. ak i da saznamo o uenju koje je izvan kategorija vremena i prostora, ne moemo da uhvatimo njegovo tumaenje venosti, zato to nismo u stanju da razmiljamo u dimenzijama bezvremenosti i besprostornosti. Zbog toga smo stalno unutar tih pet predvorja ula, i mada znamo za drugu vrstu uenja i ak vidimo Istinu koju ono nosi, ipak ne moemo da se oslobodimo snage spoljnog sveta i njegove ulne realnosti. Ovde, dakle, lei mnotvo onih koji su uli kroz "ovija vrata" i ostali u predvorju pet ula. Bogalji su oni, koji nisu ni u jednom od ovih svetova. Oni su bolesni, slepi, sakati i osueni, zato to psiholoki ne mogu da se pokrenu ni u jednom smeru. Ipak, njihove oi su uprte u udesne vode u banji, koja se povremeno uskomea u ivotu i oni se izlee jedan po jedan, a prema svojoj sposobnosti da uu u banju nakon to je aneo uzburka. Banja, to jest vode, oznaava u jeziku parabola Istinu Rei. Svi ovi ijudi sakupljeni oko Istine Rei Boije ne mogu prodreti u nju na pravi nain. Suvie su blizu realnosti ivota, okrenuti vidljivim pojavama stvari, to jest mislima koje se baziraju na ulima. Mi smo kao mnotvo koje lei unutar pet predvorja u ovom udu, i eka da neto unese verovanje u njihov smisao ivijenja. Ovde su svi oni koji su prihvatili Istinu vieg reda, to zahteva novi nain razmiljanja, ali kojima je jo uvek blizak uobiajeni nain razmiljanja; oni su prihvatili Re, Istinu o unutranjoj evoluciji i ponovnom raanju, ali ne mogu to da urade. Oni su blizu prirodne Istine, a gledaju u duhovnu 55

Istinu i nalaze se izmeu dva njena nivoa, Istine na bazi pet ula i Istine na bazi Boije Rei. Zato je ovek u ovom udu predstavljen kao ovek koji lei u krevetu. Psiholoki gledano, ovek lei u svojim verovanjima i mislima. On obitava u Istini koju je primio, ali ne moe da se kree u njoj, to jest ne moe da je ivi i radi. Hrist kae: "Uzmi odar svoj i hodi'. Hrist ovde predstavlja onu mo koja moe biti data oveku da se kree, da ivi, da radi ono to on zna da je Istina. Isus uzima ulogu anela koji uzburkava vodu Istine i ini je ivom. Isus uvek predstavlja u udima snagu Dobra koje deluje na Istinu i ini je ivom. ovek moe da uini Istinu ivom jedino uvidom u njeno Dobro i, ako shvati da ga Dobro Istine ui, on spontano radi iz svoje volje. ovek je unutar sebe i Istina i voija. Kao Istina, ovek lagano deluje iz Istine. Meutim, ako vidi Dobro svoje Istine, on deluje iz svoje volje, zato to njegova volja prelazi odmah u ono to smatra Dobrom, a nerado u ono to vidi samo kao Istinu. Ceo ovek je Istina o sebi, sa voljotn koja prelazi u Dobro. Zbog toga u udu kod banje Vitezde, kada je upitan da li hoe da bude zdrav, ovek kae Isusu: "Gospode, ovjeka nemam, da me spusti u banju kada se uzburka voda: a dok ja doem, drugi sie prije mene". On opisuje svoju bolest koja ga psiholoki ini hromim, osakaenim i uvenulim. Uvek je suvie spor. On je uvek drugi, nikad prvi. ovek koji deluje samo iz Istine, deluje iz onog to je drugo u njemu. Kada bi delovao iz svoje volje, delovao bi iz onog to je prvo u njemu. Isus mu daje mo delovanja iz volje, to jest mo da se pokrene iz kreveta Istine u kome lei, da hoda i ini, i da je ivi. Isus ga izdvaja od sveta, od snage ula, i ani da vidi Istinu kojoj je uen na iv nain. Na taj nain, ovek biva izleen od svoje psiholoke bolesti - od blokade pristupa "vioj" Istini, iji je uzrok "nia" Istina. I sve to je uraeno na Sabat, to jest na dan koji jezikom parabola oznaava potpuno odvajanje od sveta i njegovih briga.

56

TREI DEO Rei Hrist i Isus imaju razliita znaenja u Jevaneljima. Moemo biti sasvim sigurni da svaka re koja se koristi u Jevaneljima ima posebno znaenje poteklo iz drevnog jezika parabola. Isus ima jedno, a Hrist drugo znaenje. Izraz Isus Hrist, upotrebljen je samo dvaput u Jevaneljima, i to je u oba sluaja uinio Jovan. U svim ostalim sluajevima, koriste se rei ili Isus ili Hrist. Re Hrist, odnosi se na Istinu u okviru Rei Boije, to jest Istinu koja moe da dovede oveka do unutranje evolucije. Re Isus, uvek se odnosi na Dobro istine. Dobro i Istina su sjedinjeni u Isusu Hristu. Po reima Jovana: "...a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista". (Jov. 1:17) Jovanovo Jevanelje napisano je iz Dobra, odnosno iz sjedinjenosti Dobra i Istine. Zbog ovoga su, na samom poetku Jovanovog Jevanelja, " blagodat i istina Isusa Hrista" suprotstavljeni Istini (Mojsijev zakon) koja je bila izraena kroz Jovana Krstitelja, i skoro odmah nakon toga sledi svadba u Kani Galilejskoj, sa udom pretvaranja Vode u Vino. U ovoj paraboli o oveku udesno izleenom u banji Vitezdi, kazano je da mu se Isus obratio. U stvari, oveku se iznutra obratilo Dobro znanja koje on sam ima u sebi. Sveobuhvatno uenje koje pripada viem nivou oveka, mora zapoeti iz dela Istine pre nego to Dobro toga moe da bude ostvareno. Ovde Isus deluje kao Dobro uenja o unutranjoj evoluciji, o evoluciji o kojoj ovek zna, zato to nije sasvim u spoljnom ivotu, nego je sa svojih pet ula odvojen od njegovog direktnog uticaja i istrajno gleda u udnovatu vodu koja ga lei. Isus daje oveku volju da ini ono to ve poznaje kao Istinu, osposobljavajui ga da vidi Dobro te Istine. I poto sva Istina, da bi bila Istina, mora voditi sopstvenom Dobru, a to se deava u fazama, korak po korak, sve dok razumevanje Istine ne dovede do krajnjeg Dobra Istine, kae se da Isus, predstavljajui konanu realizaciju Dobra Istine, lei na poslednji ili sedmi dan. Na taj nain Isus, predstavljajui Dobro uenja o Hristu, lei na Sabat. Jevreji su uvedeni svrsishodno, 57

iz mnogo razloga, a jedan je da oni predstavljaju narod koji dri samo do Istine, ne marei za Dobro kome ona vodi, Ovde se ne misli samo na Jevreje kao narod koji se doslovno pridravao Mojsijevih zakona. Ovo znai mnogo vie od toga. Oznaava one koji ne mogu da izau izvan znanja kao takvog i koji osporavaju i diskutuju iz Istine, iz doktrina i teorija, i ne mare za samo Dobro. Dobro (od) znanja, Dobro (od) Istine jeste faza koja se teko dostie. Ali kada je dostigne, ovek poinje da deluje iz poslednje faze Istine i prve faze Dobra, kada znaenje, unutarnji oseaj i povezanost svega emu je uen, korak po korak pree u realizaciju, a Istina se transformie u Dobro (od) nje same. ovek vie ne misli o fazama Istine koje su ga dovele do vieg nivoa Dobra - do te unutranje percepcije Dobra u sveukupnosti onog to je uio. Sada e on delati odmah kroz oseanje Dobra. Nee morati da konsultuje Istinu i da se podsea na nju. Ako Istina, ako znanje, ne vodi dobru ili njegovoj primeni, a to je istinski povezano, zbog ega treba uopte da istraujemo Istinu ili znanje? Znanje je neiscrpno sve dok ne dovede do cilja, a to je - Dobro. Dobro je vrhunac Istine. U tom smislu, Isus kao Dobro, stoji na vrhuncu Istine koja se tu pretvara u poimanje Dobra, i gde dolazi do njihovog istinskog sjedinjenja. I kao takav, On ani uvek uda koja transformiu Istinu u Dobro; lei hromost, sakatost, sasuenost, slepilo, to jest lei sve one koji stoje samo u Istini i nisu u stanju ni da zaponu sa uvidom da sva doktrina, sva Istina, svo znanje, moraju da vode Dobru da bi imali neko znaenje. Kad bi se pratilo samo znanje radi znanja, dolo bi do nerazumevanja, ne samo znaenja avota i sebe, nego i Univerzuma. Psiholoki shvaeno, Univerzum predstavlja i Istinu stvari i Dobro stvari. Kada ovek deluje iz oseanja Dobra bilo koje Istine koju zna, on deluje iz svoje volje - iz svoje elje, jer mi hoemo Dobro, a mislimo Istinu. U udu u banji Vitezdi, oseajui samo Istinu uenja izvan ivljenja u ovom svetu, ovek ne bi mogao da deluje prvenstveno iz svoje volje ili oseanja Dobra. On lei blizu ula, blizu bukvalnog znaenja Boije Rei. lako je gledao prema udesnom znaenju, bazenu koji su uzburkali aneli, nije 58

mogao to da shvati. On lei u Istini, ali ne moe da se kree uspravno u njoj. Isus, kao Dobro Istine u kojoj ovek lei, podie ga. ovek vidi Dobro u svemu onom to mu je bilo poznato samo kao Istina. I tada njegova volja, njegova elja, prelazi u sve to zna, i on poinje da ivi svoju Istinu kao Dobro. Istina je bila prva zato to mora tako da bude. ovek mora prvo da ui Istinu. Meutim, Dobro Istine prethodi Istini, jer sva Istina moe da proistekne jedino iz Dobra. Zbog toga je Istina u stvarnosti druga, a Dobro prvo. Ali u vremenu i prostoru ovek mora da naui sve u vezi sa pogrenim putem pre nego to opazi i dostigne njeno Dobro. ovek koji lei u Istini, sa aspekta banje Vitezde, stavljao je Istinu na prvo mesto i nastavljao tako da ini, ali je zbog toga bio uvek drugi, uvek suvie kasnio. Bio je drugi zato to je uzimao Istinu kao prvo. Isus ga je izleio - to predstavlja shvatanje Dobra Istine. Onda je ovek stavio Dobro kao prvo, a Istinu kao drugo i - bio izleen. udo se dovodi u vezu sa ovim dubokim pitanjem prvog i drugog i - promene tog redosleda. A promena redosleda stavlja Dobro na prvo, a Istinu na drugo mesto. Tada ovek postaje ceo, jer celovitost Istine lei u ostvarenju Dobra od nje same. udo konano oznaava da ovek, ma koliku Istinu znao, ne moe iz nje da deluje svojom voljom sve dok ne uvidi njeno Dobro, a to je zadnji stadijum Istine koji se zove Sabat, gde Dobro dolazi prvo. Zbog toga on ini greh bivajui samo u Istini i postavljajui Istinu na prvo mesto. On promauje put smatrajui Istinu za cilj. On stavlja Istinu na prvo mesto, a ne uzima je kao sredstvo za postizanje Dobra. Zato mu Isus kae: "Ne grei vie". Ovo na grkom znai: "Ne previaj putokaz (znak) vie". Sav "greh" (kako je prevedeno) na grkom znai prevideti putokaz (znak) i, u ovoj paraboli, odnosno u udu, previanje putokaza, to jest injenje "greha", odnosi se na stavljanje Istine na prvo mesto, a ne na uvianje da je ona sredstvo za postizanje cilja, a to je Dobro Istine, i praktikovanje Istine iz Dobra kome tei, a ne iz nje same kao doktrine i rituala. ovek koji deluje samo iz Istine, iz doktrine, iz rituala - ini greh, to jest time previa i celu ideju uenja o unutranjoj evoluciji, o ponovnom roenju, o preporodu. Promauje celu poentu Jevanelja. Razmislimo za trenutak o svima onima koji su, istorijski gledano, delovali iz 59

Istine bez Dobra. Uzmimo u obzir pri tom religijsku istoriju i horore i mrnje u tom smislu. A onda pomislimo da je stvarno znaenje greha - previanje putokaza. Isus je izleio oveka u banji Vitezdi (to znai Kua Milosra). Kad je Dobro na prvom mestu, ovek dela iz milosra i milosti. Tada je on ceo. Kada je ceo, ovek vie nikad ne previa putokaz (znak). Kad Isus odlazi od oveka koga je izleio, kae mu: "Eto postao si zdrav, vie ne grijei".

DOBRI SAMARIANIN
Do odreene mere svako trai Dobro, isto kao kada ovek dodaje jo uglja na vatru ako je hladno. On ne oekuje nikakvu nagradu osim Dobra od onoga to radi. Nita nije tee razumeti nego ta znai delovati iz Dobra u jevaneljskom smislu, iako je znaenje praktino i ne sentimentalno, ba kao i dodavanje uglja ako je hladno. Delovanje iz Istine, iz znanja, lako je razumeti. Ali Istina je sama po sebi nemilosrdna i oni koji deluju samo iz nje, najvie mogu da naude drugima. Bacimo pogled na Parabolu o Dobrom Samarianinu, koja je moda imala vei uticaj na oveanstvo nego bilo koja druga. Ona je najpoznatija. Moe se razumeti onako kako je napisana. U stvari, nijedna druga parabola nije postala opte poznata, kao ta. Ona govori o delovanju iz Dobra, a ne iz Istine. Jevrejin koga su povredili razbojnici, leao je na opasnom drumu izmeu Jerusalima i Jerihona. Tuda su proli jevrejski svetenik i Levit, a da mu nisu pomogli. Onda je naiao Samarianin, i mada Jevreji i Samariani nemaju nita zajedniko, on je stao i previo rane povreenom oveku. Ova parabola se nadovezuje na dogaaj u kome je pravnik, iskuavajui ga, upitao Hrista ta treba da radi da bi nasledio veni ivot. "/ gle, zakonik neki ustade i kuajui ga ree: Uitelju, ta mi treba initi da naslijedim ivot vjeni? A on mu ree: ta je 60

napisano u Zakonu? Kako ita? A on odgovarajui ree: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i blinjega svoga kao samoga sebe. A on mu ree: Pravo si odgovorio; to ini i ivee. A on, elei sebe da opravda, ree Isusu: A ko je blinji moj? A Isus odgovarajui ree: ovjek neki silaae iz Jerusalima u Jerihon, i zapade medu razbojnike, i ovi ga svukoe i rane mu zadadoe, pa odoe, a njega polumrtva ostavie. Sluajno pak silaae onim putem neki svetenik i vidjevi ga, proe. A tako i levit, kad je bio na onom mjestu, pristupivi, pogleda ga i prode. A Samarjanin neki putujui dode do njega, pa kad ga vidje saali mu se; I pristupivi zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivi ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega. I sutradan polazei izvadi dva dinara te dade gostioniaru, i ree mu: Pobrini se za njega, a to vie potroi ja u ti platiti kad se vratim. ta misli, dakle, koji je od one trojice bio blinji onome to bjee zapao meu razbojnike? A on ree: Onaj koji mu milost uini. A Isus mu ree: Idi, pa i ti ini tako". (Luka 10: 25-37) Delovanje iz saoseanja, delovanje iz milosra, jeste delovanje iz samog Dobra, a ne iz ideje o nagradi. Istina sama nema nita sa saoseanjem, nita sa milosrem. Najnemilosrdnija gnusna dela ine se u ime Istine. Jer Istina razdvojena od Dobra nema u sebi nieg realnog. Nema nieg realnog to bi je proverilo, nieg realnog sa im bi se ujedinila i dala bilo kakvo stvarno postojanje.

RADNICI U VINOGRADU
Hrist u vie navrata koristi sledeu reenicu: "Tako e biti posljednji prvi i prvi posljednji;". Ove rel izreene su na jednom mestu nakon to su uenici pokazali da je njihovo poimanje ideje o Carstvu nebeskom zemaljsko i u skladu sa stanjem stvari sa kojim su na zemaljski nain bili bliski. Hrist je govorio kako je teko bogatom oveku da ue u Carstvo 61

nebesko. On govori o tome kako je biti bogat u suprotnosti sa stanjem u kome se nalaze mala deca koja su nevina, jer jo nisu stekla lanu predstavu o sebi, Uenici su shvatili njegove rei bukvalno. Petar je uzviknuo: "Eto, mi smo ostavili sve i za tobom poli; ta e dakle nama biti?' (Mat. 19:27) I to je upravo pitanje koje svi Ijudi postavljaju i koje e uvek postavljati, a postavljaju ga oni koji jo uvek ne razumeju nita. "ta imamo od toga?", kau oni, kao da ve neto imaju, kao da su stvarno bogati. Hrist im odgovara na nivou njihovog razumevanja. On im obeava da e sesti na tron i suditi narodu Izraela. Ovo je reeno ironino, ali je ironija prekrila ono to je zapravo hteo da kae. On odgovara: "Zaista vam kaem da ete vi koji pooste za mnom, u novom ivotu, kada sjedne Sin ovjeiji na prijesto slave svoje, sjesti i sami na dvanaest prijestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih" (Mat. 19: 28). Onda dodaje kao zakasnelu misao: "Ali e mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi". (Mat. 19: 30) I odmah nastavlja da protivrei onom to je upravo rekao uenicima, zbog njihovog nerazumevanja ta je Carstvo nebesko i kakav treba da je ovek kako bi to postigao. U formi parabole, on im pokazuje kako sve zemaljske ideje o "biti prvi", o nagradama i o onom to se naziva pravda, prvenstvo, ne mogu da postoje na nivou razumevanja Carstva nebeskog: "Ali e mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi. Jer je Carstvo nebesko slino ovjeku domainu koji ujutru rano izide da najmi poslenike u vinograd svoj. I pogodivi se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj. I iziavi oko treeg asa, vidje druge gdje stoje na trgu besposleni. I njima ree: Idite i vi u vinograd moj, i to bude pravo dau vam. I oni otidoe. I opet izavi oko estoga i devetoga asa, uini tako. A oko jedanaestoga asa izavi, nade druge gde stoje besposleni i ree im: to stojite ovdje cijeli dan besposleni? Rekoe mu: Jer nas niko ne najmi. Ree im: Idite i vi u moj vinograd, i to bude pravo primiete. A kad bi uvee, ree gospodar vinograda pristavu svojemu: Dozovi poslenike i podaj im platu poevi od posljednjih do prvih. I doavi koji su oko jedanaestoga asa najmljeni, primie po dinar. A kada dooe 62

prvi, pomislie da e vie primiti, i primie i oni po dinar. I primivi roptahu na domaina. Govorei: Evo, ovi posljednji jedan as radie, pa ih izjednai s nama koji podnijesmo tegobu dana i egu. A on odgovarajui ree jednome od njih: Prijatelju, ne inim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hou i ovome posljednjemu da dam kao i tebi. Ili zar ja nisam vlastan u svome initi ta hou? Zar je oko tvoje zlo to sam ja dobar? Tako e biti posljednji prvi i prvi posljednji;". (Mat. 19:30-20:16) Ova parabola je stvarni odgovor na Petrovo pitanje: "ta e, dakle, nama biti?" Carstvo nebesko, kae Hrist, nije ono to vi mislite da jeste i nemogue je misliti o tome na bazi pitanja kakva je od toga vajda? To nije neto o emu moe da se pria u dimenziji nagrade, kako se to inae razume. Razmiljati o tome kao o mestu gde se oveku daje tron, mo i autoritet u odnosu na druge, kao o nagradi za ono od ega je odustao u ivotu, znai razmiljati o idejama koje sa ovim nemaju nikakve veze. Carstvo nebesko razlikuje se od svega to je zemaljsko, drugaije je od svega to oveku mogu da prue njegova ula, drugaije je od svega to ovek moe da zamisli. Neophodno je novo razumevanje, roeno iz ideja koje ovek na nivou "zemlje" nema. Zbog toga Hrist uporno nastavlja da govori - "Carstvo nebesko je kao..." A u svakoj paraboli je uvedena nova ideja, ideja koju niko na zemlji prirodno nema i o kojoj ne moe da razmiija. Da bi preao sa nivoa razumevanja koji se u Jevaneljima tehniki naziva "zemlja", na nivo poznat kao "nebesko", potrebno je da se promeni kompletna osnova ovekovog razumevanja. Meutim, dok ne doe do novih ideja, niko ne moe da promeni svoj nain razmiljanja jer razmilja na osnovu ideja koje sada ima. Niko ne moe da razmilja na nov naan sa svojim starim idejama. I tu ne moe da se desi nikakva promena uma (preobraaj), nikakvo "kajanje", ako ovekove ideje ostaju na nivou "zemlje", na nivou na kome se one (ideje) zasnivaju na "pojavnosti", na vienom. Da bi se razumelo bilo ta o Carstvu nebeskom, prvobitne ideje moraju da budu naputene, ili bolje, prevaziene. Dok ovek sa svojim prirodnim idejama moe da razume svet i njegova carstva, vii 63

nivo Carstva nebeskog - ne moe. On ak ne rnoe ni da zapone da razumeva neto iz te oblasti, jer nii nivo ne moe razumeti vil. ta je centralna ideja parabole o radnicima, koja je sasvim nova i neobina i nije u skladu sa naim prirodnim idejama? To je nepravednost u paraboli, koja napada na nivo razumevanja. U skladu sa naim standardima razmiljanja, onaj koji due radi, prirodno treba da ima veu nagradu. I nesumnjivo je da su neki uenici oseali isto, verujui da su oni ti koji su prvo pozvani da rade u vinogradu, koji je pak simbolizovao Hristovo uenje na zemlji. Uenje je najpre dato Jevrejima i uenicima pojedinano. Logino je bilo da uenici oekuju najveu nagradu. To je bila prirodna ideja. Ali da bi se razumelo psiholoko znaenje parabole, mora da se uhvati centralna ideja, jer parabola uvek sadri ideju koja nije prirodna i koja moe biti ak kontradiktorna bilo kojoj prirodnoj ideji. Lako je razumeti ideju o Carstvu nebeskom koju su imali uenici. Njihova ideja o tome je bila iznedrena iz ivota, a Hrist je to znao i obraao im se u dimenziji te ideje kad im je rekao da e sesti na tron i suditi drugima. Meutim, parabola koju im je dao ne moe da se vee za bilo koju prirodnu ideju. Nae prirodne ideje o pravdi i nepravdi su neke od najsnanijih ideja koje imamo. One nas pobuuju vie nego bilo ta drugo. Ljudsko stanovite je predstavljeno u paraboli u obliku radnika koji su prvi pozvani, koji su oekivali da e primiti vie i koji su gunali protiv domaina govorei: "Ovi posljednji jedan as radie, pa ih izjednai s nama koji podnijesmo tegobu dana i eg". Odgovor je: "Prijatelju, ne inim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar?" A oni bi besumnje kazali: "Da - ali mi nismo znali ta e se dogoditi. Ovo je ogromna nepravda". ta je klju ove parabole? On se nalazi u pasusima koji joj prethode i u samoj paraboli. Lei u definiciji o domainu u iji su vinograd radnici bili pozvani, i spoznaje se postepeno. Ko je domain koji je na elu dogaanja? Domain je Dobro. On je definisan sa: "Ja sam to dobro". Domain kae: "Zar ja nisam vlastan u svome initi ta hou? Zar je oko tvoje zlo to sam ja dobar?". U celoj paraboli re je o delanju iz ideje o Dobru, a ne 64

iz ideje o nagradi, Ako ovek dela iz samog Dobra, on ne trai nagradu, jer vie ne deluje iz samoljublja ili iz ideje o koristi. Postupanje iz Dobra ini sve koji tako rade - jednakim. Delanje iz vienja Dobra u onome to se radi ne moe da proizvede bilo kakvo oseanje suparnitva ili besa. Niti moe da stvori bilo kakvo oseanje oekivanja nagrade, jer postupanje iz Dobra je samo po sebi nagrada. Delanje iz vienja Dobra u onome to se radi nema nikakve veze sa duinom sluenja ili bilo kakvirn razdobljem, jer Dobro je iznad vremena. Bog je definisan kao Dobro, a On je van svakog vremena. Izvor Dobra je van vremena; u venosti. Parabola podrazumeva vrednosti koje imaju dimenziju venosti, a ne vremena. Ona nema nikakve veze sa naim uobiajenim idejama nastalim na osnovama vremena i venosti. U stihovima koji prethode ovoj paraboli bogati ovek dolazi Hristu i kae: "Uitelju blagi, koje dobro treba da uinim da imam ivot vjeni? A on mu ree: to me zove blagim? Niko nije blag osim jednog Boga". (Mat. 19: 1617) Jedino je Bog dobar. Nijedan ovek nije dobar. Sva dobra, sve to je dobro, dobra bilo ega, ta god da je to, jeste od Boga. Bogat ovek je bogat zato to osea da se dri svih zapovesti. On osea valjanost. On se osea pravednikom i samim tim bogatim, poto dela iz Istine sledei sve zapovesti; ipak, nnoda izgleda nesiguran zato to poinje da se pita o Dobru i kako da ini iz Dobra. "Koje dobro treba da uinim?" U jednom jevanelju je reeno da ga je Isus pogledao i da mu se ovaj omilio. Istina je prva, a Dobro je posle. Onda se redosled obrnuo i Dobro je dolo prvo, a Istina posle, kada ovek dela iz Dobra. Bogatom oveku je reeno da "proda" sve to ima i sledi Isusa. Da bi postupao iz Dobra umesto iz Istine, ovek mora da proda svo svoje oseanje "biti zasluan", svako pridavanje vanosti sebi, svaki oseaj da je dobar, svaki oseaj da je on prvi. Ako misli da je dobar, on e delati iz sebe samog, iz samoljublja, i to je razlog kazivanju da je jedino Bog dobar. U Jevanelju po Luki reeno je: "Niko nije blag osim jednoga Boga". (Luka 18: 19) Svo Dobro je od Boga, a ne od oveka. Ako ovek misli da je dobar, on e neizbeno traiti nagradu za sve to radi, jer e svako Dobro pripisivati sebi. On nee videti Dobro kao silu koja proima svaku stvar. Oseae da je inio 65

Dobro, posebno ako je odustao od neeg sa ciljem da postupa dobro. Bie kao Petar koji kae: "Eto, mi smo ostavili sve i za tobom poli; ta e, dakle, nama biti?". U razmiljanju o paraboli o radnicima, postaje jasno da uenici nisu razumeli ta se mislilo, jer nekoliko stihova kasnije, nakon to je parabola data i uenici je uli, oni postaju ozlojeeni zbog toga to je majka sinova Zevedejevih dola i upitala Isusa da li oni mogu sesti jedan sa desne, a drugi s njegove leve strane u Carstvu nebeskom? Oni jo uvek razmiljaju u dimenzijama nagrade i moi. Hrist doziva uenike i kae im: "Znate da knezovi naroda gospodare njima i velikai vladaju nad njima. Da ne bude tako meu vama; nego koji hoe da bude veliki medu vama, neka bude sluitelj. I koji hoe meu vama da bude prvi, neka vam bude sluga;". (Mat. 20: 25-27) On je ve dao objanjenje o tome ta to znai - to jest da, ako ovek pone da dela iz Dobra onoga to radi i iz Ijubavi prema samom Dobru, sluie Dobru i biti sluga Dobra, a sve ideje autoritarnosti, mesta i pozicije, i sve ideje o superiornosti, sva suparnitva, sav gnev i Ijubomora i sve Ijudske ideje o pravdi i nepravdi, postae nepostojee za njega. Poto Dobro nema lik, postupanje na osnovu vienja Dobra u onome to neko radi i to je zadovoljan zbog toga, znai postupanje izvan svega linog.

66

GLAVA PETA

O ISPRAVNOSTI U JEVANELJIMA

PRVI DEO Uzmimo iz Jevanelja neke primere Hristovog uenja o tome ta je potrebno uraditi kako bi se prilo blie viem nivou u oveku, a istovremeno, pokuajmo pronai znaenje za jednu ili dve fraze koje je Isus koristio i koje nam nisu u potpunosti jasne. On kae na jednom mestu: "Jer vam kaam da, ako ne bude pravda vaa vea nego pravda knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo nebesko". (Mat. 5: 20) Ovo je izjava koja ima jasno znaenje. ta ispravnost znai i ta se misli pod tim da neija ispravnost mora biti vea od one kod knjievnika i fariseja? U gornjem citatu izraz "vea nego" odnosi se na originalnu re prevazii", a to znai biti poseban i izuzetan. Ne radi se o tome da se ta vrsta ispravnosti, koja postoji kod knjievnika i fariseja - samo povea. ovek mora imati drugaiju i naroitu, ili posebnu vrstu ispravnosti, koja je iznad pomenute. U uobiajenom smislu, ispravan ovekje onaj koji se pridrava pravila i obiaja drutva u kome ivi. On se vlada ispravno, potujui zakone. Kod Jevreja, ispravnost je podrazumevala pridavanje znaaja svim, ak i najbeznaajnijim detaljima Levitskog zakona; u vezi sa svim ceremonijama, plaanjem poreza desetinom, spoljanjim proienjima i tako _____________________________ *Ispravnost - U prevodima svetih spisa, ova se re sree kao "pravednost" (prim.prev.) 67

dalje. Ova forma spoljanje ispravnosti bila je u vie navrata meta Hristovih napada. Sa stanovita Hristovog uenja, ona je predstavljala lanu ispravnost, jer se sprovodila samo "pred ljudima". Nije bilo drugog cilja osim prikazivanja sebe ispravnim u oima drugih Ijudi. Hrist kae: "Pazite da milostinju svoju ne inite pred Ijudima da vas oni vide: inae plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima. Kada, dakle, daje milostinju, ne trubi pred sobom, kao to ine licemjeri po sinagogama i po ulicama da ih Ijudi hvale. Zaista vam kaem: Primili su platu svoju. A ti kad ini milostinju, da ne zna Ijevica tvoja ta ini desnica tvoja. Da bi milostinja bila u tajnosti: i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratie ti". (Mat. 6: 1-4) U gornjem citatu Hrist govori da postupci u formi spoljanje ispravnosti zadravaju oveka tamo gde je - u sopstvenoj sujeti i divljenju samom sebi. Hrist je uio oveka kako se moe razviti, kako moe postati Novi ovek. Napadajui oblik ispravnosti knjievnika i fariseja, on napada onaj nivo oveka na kome se sve preduzima samo radi sticanja zasluga, a ne zbog toga to prosto treba da se preduzima. ovek opravdava sebe takvog spoljanjim radnjama i ponaanjem. Opravdavati sebe takvog znai predstavljati sebe ispravnim. U svakome postoji veoma sloen mentalni proces, neprekidno aktivan, ija je svrha da uini da se ovek oseea ispravnim, nedunim. I sve dok ne pone da stie savest, koja je bar malo dublja od one prilagoene spoljanjim obiajima i zakonima i koja odrava njegovu pojavnost, ili pak dok ne "izgubi ugled", oveku nije vano ta radi. On e opravdavati sebe da bi se njegova spoljanja ispravnost mogla odrati u oima sveta, to jest "pred Ijudima". Ovo ga stalno zadrava na istom nivou razvoja. Hrist osuuje ovu vrstu oseanja sopstvene ispravnosti. Cilj uenja u Jevaneljima jeste da uputi oveka da se razvija iznutra kako bi dosegao vii nivo. Zbog toga je reeno da ukoliko ispravnost nije drugaijeg reda kvaliteta u odnosu na onaj kod knjievnika i fariseja, ovek ne 68

moe dosegnuti vii nivo - Carstvo nebesko. Nebesa su uvek oznaavala to "vie" unutranje stanje, odnosno nivo koji bi ovek mogao da dostigne. Setite se da Jevanelja jedino i govore o moguem unutranjem razvoju oveka. Knjievnici i fariseji ne predstavljaju Ijude koji su iveli davno, nego dananje, ovovremene Ijude, na nivou na kome pripisuju sebi zaslugu za sve to su uinili, koji su oarani sobom i vole sebe iznad svega. U svom emotivnom razvoju poznaju samo "samoljublje", kao suprotnost "Ijubavi prema blinjem". "Samoljublje" ne podnosi druge Ijude. Istinski ceniti postojanje drugog nezavisno od tebe i onog to eli, znai izdii se iznad nivoa emotivnog stanja zvanog "samoljublje". ta onda znai to da ovekova ispravnost mora da prevazie ispravnost knjievnika i fariseja? To zavisi od onoga ime se ovek opravdava. Takoe e zavisiti i od toga ta ovek trai od ivota, to jest, koju vrstu Istine nastoji da sledi. Ako samo opravdava sebe u oima sveta, bie iznutra jedna vrsta oveka. Vrsta Istine kojoj ue Jevanelja jeste drugaija od one u svetu i od injenica dobijenih ulima. Uvek je bilo mnogo rasprava meu onima koji bi sasluali Hrista. U Jevanelju po Jovanu dat je primer: "/ bijahu o njemu mnoge prepirke u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego vara narod". (Jov. 7: 12) U sutini, Hrist je uspevao da naljuti veinu Ijudi koji su ga sluali. Njegove rei nisu bile samo udne, nego i prejake da bi bile prihvaene, i to je Ijude Ijutilo. Svako se Ijuti kada mu se oduzima ono ime sebe opravdava. Hrist je poduavao drugaijoj vrsti Istine, drugaijoj od one koja moe uiniti da se ovek osea ispravno u sebi. On je uio o prelazu sa jednog nivoa na drugi. Stalno je govorio o viem nivou koji je nazivao Carstvo nebesko; meutim, ak su i njegovi uenici mislili da govori o svetu i kraljevstvu na zemlji. Dakle, kada je Hrist govorio da Ijudska ispravnost mora biti drugaija od ispravnosti knjievnika i fariseja, zapravo je govorio ta ispravnost znai sa stanovita vieg nivoa i kako ovek treba da se vlada u odnosu na to. Aspekt vieg nivoa ne omoguuje vie oveku da se ponaa na isti nain, odnosno da trai nagrade i da se osea ispravnim 69

zbog toga, Mora razumeti da je sa stanovita Carstva nebeskog, sva njegova uobiajena ispravnost beskorisna i ne vodi niemu. Kada ovek primi uenje o unutranjoj evoluciji, ne moe sebe vie da opravdava kao to je to pre radio. U svetlu novog poretka Istine koju je nauio, on ne moe vie da se obmanjuje starim opravdavanjem sebe, onakvog kakav jeste. U prethodno navedenom citatu je reeno: "A ti kad ini milostinju, da ne zna Ijevica tvoja ta ini desnica tvoja". (Mat. 6: 3) Ovo to je reeno, odnosi se na drugaiju vrstu ispravnosti, preko koje je ulazak u Carstvo nebesko jedino mogu. ta to znai? U prethodnom stihu naglaeno je da ovek ne sme da daje milostinju kako bi bio "vien", kao to to rade knjievnici i fariseji. Milostinja je ono to ini iz milosna. Ona ne oznaava samo dobrotvomi in; ona oznaava unutranje pratanje, unutranje opratanje dugova drugima. U drevnom jeziku parabola, leva ruka oznaava zlo, a desna dobro. U paraboli "Odvajanje ovaca od jaradi", a po ispunjenju boijeg plana (a ne "na kraju sveta", kao to je to dato u nekim verzijama prevoda Jevanelja; a kod nas prevedeno kao "svretku vijeka"), reeno je da su ovce postavljene sa desne, a jarad s leve strane. U gore navedenom stihu "da ne zna Ijevica tvoja ta ini desnica tvoja", govori se o dva nivoa u oveku, ija se razliitost mora uiniti oiglednom. Uoite da ne smemo dozvoliti levoj ruci da zna ta ini desna, a ne i obrnuto. ovek je na svom uobiajenom nivou "grean" i to ovde znai da je potonuo u sopstveno samoljublje, tatinu i kreaciju ula. ula su svet. Desna ruka znai vii ili poetak vieg nivoa razumevanja. ovek ne sme da pobrka ova dva nivoa, to jest, kako stih kae - ne sme dozvoliti da njegova leva ruka zna o tome ta njegova desna ini. Leva ruka je nii nivo kojim vlada samoljublje. Ono to ovek ini sa vieg nivoa mora se drati podalje od neeg. U delima unutranjeg milosra, dok daje milostinju, ovek ne sme da deluje iz ideje o nagradi, jer ako tako radi ini to sa nivoa zvanog "knjievnici i fariseji", sa nivoa sveta, sa nieg nivoa. Da bi inio dobro on mora postupati izvan ovog nivoa, ne sme dopustiti da ini ono to je pre inio i s tim u vezi postao 70

predmet hvale i tako hranio svoju sujetu, samoljublje i ispravnost. I vie od toga, on ne sme ak ni da razmilja o onom to je inio ili da razgovara sa sobom o tome i estita sebi na sopstvenom plemenitom ponaanju, jer e, u protivnom, za to to je uinio oseati zaslunost, ak i ako niko za to ne zna. Pae na nii nivo u sebi. Poee da estita sebi, da odstupa u sopstvenu korist kao ranije. On mora da zna ta znai odrati tiinu - u sebi. Ne sme da razgovara sa sobom o tome ta ini. Ali, kao po pravilu, kada ovek uini bilo kakvo Dobro, udi da drugi to saznaju i tako ne moe da ouva tiinu, bilo u sebi, bilo pri komunikaciji sa drugima. On nastupa pred publikom i iznutra i spolja. Hrist govori, prvo, da ne nastupamo pred spoljnom publikom, a onda, da ne nastupamo ni pred unutranjom publikom, zvanom ovde "leva ruka" - to predstavlja nii ili ivotni nivo u oveku. Kada budemo razumeli sve to je u Jevaneljima reeno o moguem dostizanju vieg nivoa u oveku, znaenje "levog" i "desnog" postaje jasnije. "Levo" je nii, a "desno" vii nivo. ovek na niem nivou deluje iz leve ruke, osea zaslugu, i eli da opravda sebe svojim dobroiniteljskim delima i dobije nagradu. To je jedan oblik ispravnosti. Meutim, ovek koji polnje da deluje sa vieg nivoa, iz svoje desne ruke, ne trai nadoknadu, jer postupa iz onog to iznutra vidi kao Dobro i zarad samog Dobra, i na taj nain, ne traei nadoknadu ni iznutra ni spolja, ulazi u ispravnost koja je via od one kod "knjeevnika i fariseja". On ne govori drugima o onom to ini, niti govori sebi kako se dobro poneo. I prema spolja i prema unutra on je tih. Na ovo se mislilo frazom "ako ne bude pravda vaa vea nego pravda knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo nebesko"'. Ako ovekova ispravnost nije poveana u ovom smislu, on je neminovno ostao na niem nivou. Ovo uenje, vieno u svetlu postojanja nieg i vieg nivoa u oveku, postaje praktino u svom znaenju, kao to je to i znaenje leve i desne ruke. Isto tako, moda je mogue razumeti do izvesnog stepena ta se misli pod tim da neka druga ili skrivena" nagrada moe doi, a to je izraeno reenicom "... i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratie ti tajno"*. udno nerazumevanje znaenja ovih Isusovih rei moe se nai u autorizovanoj verziji Biblije gde je reeno: "... i Otac tvoj 71

koji vidi tajno, uzvratie ti javno"'*. (Mat. 6: 4) Oigledno je da pisari koji su preinaili rei u prevodu nisu imali nikakvu ideju o njihovom znaenju i da nisu mogli razumeti bilo kakav drugi razlog za tajno davanje "milostinje" izuzev potrebe za spoljnom nagradom i zarad oseanja zaslunosti i samozadovoljstva, te zbog toga nisu mogli izbei zakljuak da e milostinje uinjene tajno biti uzvraene javno. I moda bismo na ovom mestu mogli pokuati da shvatimo zato Ijudi tako esto, ne razumevajui da se u Jevaneljima govori o ponovnom roenju, roenju vieg nivoa u oveku, uzimaju sve to je u njima reeno, sa svog sopstvenog nivoa, i tako brkaju dva reda ili dva nivoa istine. Prihvatanje Jevanelja odvojeno od centralne ideje o ponovnom roenju, koja znai unutranju evoluciju i ukazuje na postojanje vieg nivoa, jeste nerazumevanje njihovog stvarnog znaenja. U tom sluaju, Ijudi samo misle o opravdavanju sebe sa stanovita sebe onakvih kakvi jesu i sveta koji poznaju, ne razumevajui da se trai drugo roenje njih samih, nova forma sebe, a ne prosto uveanje onoga to ve jesu. I uprkos injenici da Carstvo nebesko, to jest najvea' mogui nivo za oveka, za koji je reeno da je unutra, predstavlja predmet konanog postignua, oni misle da se to odnosi na neko stanje posle smrti, u budunosti, a ne stanje ostvarivo odmah, ili stanje kome stremimo u ovom ivotu na zemlji- novo stanje nas samih, koje zapravo postoji kao mogunost sada, kao neto iznad onog to je ovek, kao soba na sledeem spratu kue koja smo mi sami, o emu je mnogo nagovetaja dato u parabolama. Posledica tog nerazumevanja je da Ijudi ne mogu razdvojiti levu ruku od desne, a rezultat je da se sve to rade, odvija na niem nivou i poprima pogrean oblik; i to je esto uzrok apsurda, munih ili ak zlih primera iz religioznog ivota, koji nastaju usled pripisivanja onog to je "vie" onom "niem", kao i meanja ideja dva reda kvaliteta. To je kao ir koji uzima na sebe svo uenje o hrastu i zamilja da je hrast. Iz svega ovog se da razumeti da ovek ne moe nastaviti da opravdava sebe na uobiajeni nain, a da pri tom oekuje da postane drugaiji, Novi ovek. Oseanje sopstvene ispravnosti 72

mora da se menja, jer sve dok osea da je ispravan onakav kakav jeste, ovek se ne moe promeniti. Njegova celokupna ideja o tome ta znai biti ispravan mora da se menja, jer upravo to Ijudsko oseanje ispravnosti, biti ispravan (pravednik), jeste ono to im onemoguava promenu. Ljudi su zadovoljni sami sobom. Samo drugi gree, a oni sami - ne. I ba to oseanje da su ve ispravni i rade ispravno, odreuje njihove posebne oblike opravdavanja sebe samih. Odavde oni crpe svoje oseanje vrednosti i zaslunosti, i upravo se iz tog oseanja najlake uzrujavaju, najlake Ijute. Ima li ieg lakeg do Ijutiti se i optuivati? Takvo je stanje stvari. Izuzetna strogost jevaneljskog uenja treba da slomi to oseanje zaslunosti i ugodnosti na koje se svako javno ili tajno oslanja, a koje je uzrok Ijutnje i uvreenosti. U svetlu ideje Carstva nebeskog, u pogledu mogue unutranje evolucije, dosezanja ovog vieg nivoa, ovek mora doi do shvatanja da je onakav kakav jeste nitavan, i da sva njegova sujeta, koristoljublje, uobraenost, samopotovanje, samodopadanje, samozadovoljstvo, samoljublje i njegovo sveobuhvatno fantaziranje o sebi, jeste jedna obina iluzija. Zaista je jedino mogue razumeti da je cilj ovog strogog Hristovog uenja slamanje celokupne psihologije oveka onakvog kakvog ga je ivot nainio, oveka onakvog kakvim se on sam vidi, i uticanje na njega da razmilja, osea i deluje na nov nain, kako bi poeo da se kree ka viem nivou, prema drugom stanju u sebi, koje postoji kao mogunost. Jer, da bi se prelo sa jednog na drugi nivo, sa stanja ira na stanje drveta, sve mora biti preureeno i izmenjeno. Svi ovekovi uobiajeni odnosi sa razliitim delovima sebe, moraju biti izmenjeni. Ceo ovek mora biti promenjen. Zbog toga Hrist govori: "Nisam doao da donesem mir nego ma. Jer sam doao da rastavim ovjeka od oca njegovog i ker od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji ovjeku postae domai njegovi". (Mat, 10: 34-36) Ovo nema spoljanje, doslovno znaenje. Ukazuje se na unutranje uzdizanje, promenu u ovekovoj celokupnoj psihologiji, promenu svega to je u njemu "otac", "majka", 73

"erka", "snaja", "svekrva", i na taj nain - promenu svega to je u njemu psiholoko. Svi odnosi unutar njega moraju se promeniti, a to znai i sve njegove ideje o sebi, kao i njegovo celokupno oseanje sebe. ovekovo domainstvo predstavlja sve ono to je u njemu njegovo, ne njegovo telo, ve njegova psihologija, domainstvo svih razliitih strana njega. Sve ideje, sva stanovita koja su bila "otac" ili "majka" njegovih misli, svih pogleda i ubeenja i svih odnosa koji iz toga proizilaze, moraju se promeniti, s obzirom na ma koji predstavlja mo Istine vieg reda. Kada se susretne sa tim viim redom Istine, ovek vie ne moe biti u miru sa sobom kao pre toga. On mora razmiljati na nov nain, a niko ne moe da misli na nov nain dodajua samo malo naknadnog znanja onom to ve zna. ovek se u celosti mora promeniti, to jest, pre svega treba da se promeni ceo njegov um. Ova parabola odnosi se na poetnu taku u Hristovom uenju, na metanoju - na poetak ovekovog razmiljanja izvan onog uobiajenog, na razmiijanje o sebi, znaaju sebe i svom cilju, na potpuno nov nain. To nije kajanje, kao to je prevedeno, ve novo razmiljanje, izvan svega onog o emu je pre mislio. Na isti nain, ispravnost o kojoj Hrist govori i jeste izvan i iznad svega ime se ovek opravdavao i smatrao svojom ispravnou, svojom idejom o "biti ispravan". To je zaista meta-ispravnost.

DRUGI DEO U Besedi na gori, Hrist govori o povezanosti oveka sa nekim drugim nivoom ivota i o tome kako snaga ili blaenstvo sa tog, vieg nivoa, moe da stigne do oveka. U Blaenstvima, On na jednom mestu kae: "Blaeni gladni i edni pravde, jer e se nasititi". (Mat. 5: 6) Biti blagosloven znai postii blaenstvo. Ovo se odnosi na jedno stvarno stanje koje moe da se dostigne, a ne na neku apstraktnu vrlinu, beleku u neiju korist u nekom moralnom svedoanstvu. Grci su tu re koristili da opiu stanje bogova. U ovom citatu, glad i e za ispravnou 74

odnosi se na ispravnost koja nema podlogu u samoopravdavanju i koja ne uzima u obzir iskljuivo sebe i sopstveni cilj, Kako bi postigao tu ispravnost, ovek mora da "izgubi sebe", to jest ideje o sebi i svoje vrednovanje i koristoljublje. Prouimo znaenje dela citata koji se odnosi na ideju "izgubiti sebe". To se pominje u opisu dogaaja u kome se Hrist okrenuo ka Petru i nazvao ga kamenom spoticanja, jer je ovaj sve ono o emu se govorilo uvek uzimao u dimenziji zemaljskog dobra. Petar je meao sadraje raznih nivoa. On nije razumeo znaenje fraze "da ne zna Ijevica tvoja ta ini desnica tvoja". U svojoj glavi Istinu Hristovog uenja meao je sa "Ijudskim stvarima". Kada Hrist nagovetava uenicima svoju predstojeu smrt, Petar kae: "Boe sauvaj, Gospode! To nee biti od tebe!". Hrist mu na to odgovara: "ldi od mene, satanol Sablazan si mi, jer ne misli to je Boije nego to je Ijudsko". (Mat. 16: 22) Iz ovoga se vidi zato je Petar nazvan satanom. A nazire se i jedna od definicija Satane u Jevaneljima. To je meanje razliitih nivoa u razmiijanju - jer imati na umu, ovde znai misliti. Onda Hrist kae: "Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga; a ako ko izgubi ivot svoj mene radi, nai e ga". (Mat. 16: 24-25) "ivot" ovde oznaava "Duu". ovek mora da izgubi duu. Kada se kae da ovek mora izgubiti ivot, u pitanju je neto sloenije od fizikog umiranja. U Jevanelju po Jovanu, Hrist kae: "Od ove Ijubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje". (Jov. 15:13) U originalu Biblije nalazi se re "dua" a ne "ivot". ovek mora da poloi svoju duu - a to je savrena definicija svesne Ijubavi. On mora postaviti svoje prijatelje (na grkom, bukvalno one koje voli) iznad sebe ili umesto sebe. U ovom citatu Hrist objanjava ta to znai sa stanovita poslunosti u odnosu na uenje koje propoveda. Sluga, kae on, slui svog gospodara ne znajui pri tom ta gospodar namerava. Meutim, prijatelj je onaj koji razume i posluan je kroz razumevanje, te on kae: "Vi ste prijatelji moji". (Jov. 15: 14) Oni su njegovi prijatelji ako se pokoravaju redu Istine o kojoj je Hrist govorio. 75

Biti posluan (pokoravati se) znai postupati izvan sopstvenih interesa, stavljati neto izvan i iznad toga. ovek ne moe izgubiti uu ako na umu ima jedino Ijudske stvari. ovekova dua moe biti povezana ili sa niim ili sa viim nivoom. ovek mora izgubiti duu na niem nivou sebe ako hoe da je nae na viem. Jedino se razumevanjem dvojakog znaenja fraze "izgubiti duu" mogu shvatiti mnoge izreke o dui u Jevaneljima. Uzmimo, na primer, izraz: "Jer kakva je korist ovjeku ako zadobije sav svijet a dui svojoj naudi?" (Marko 8: 36) Pridobijanjem celog sveta, brigom samo oko Ijudskog, on (ovek) gubi svoju duu, vezano za mogui unutranji razvoj sebe. Treba zapamtiti da se u Jevaneljima sve odnosi na unutranju evoluciju koja vodi Carstvu nebeskom. Dua larve nije na nivou leptira i samim tim ona (larva) mora da izgubi duu larve da bi je ponovo nala. Ako ostane larva, ona spasava svoju duu kao larva, ali gubi duu u drugom smislu, to jest gubi mogunost transformacije i, identifikujui se sa tim to ve jeste, onemoguuje sebi da postane ono to bi mogla postati. I poto ovek ima mogunost transformacije, odnosno ponovnog roenja, njegova dua ima dvojaku mogunost postojanja. On je moe zadrati onakvu kakva jeste, ostajui kakav jeste, ali time gubi mogunost njenog stvarnog sudbinskog razvoja. S druge strane, moe je takvu kakva jeste izgubiti ako ne ostane takav kakav jeste, ali i ponovo je nai na nekom drugom nivou svog unutranjeg razvoja. Zbog ovoga, dua je potencijal. To jest, ona (dua) nije fiksirana (privrena), ona je istovremeno i ono to ovek jeste i ono to moe da postane. Re "dua", prevedena reju "ivot", kao u citatu koji glasi: "Od ove Ijubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje", korektno je prevedena ako pod reju "ivot" ne podrazumevamo fiziki, vitalni ivot, ivot tela, nego nivo na kome ovek jeste. Treba razumeti da ivot oveka nije spoljni ivot njegovog fizikog tela, nego sve ono to misli, eli i voli. To su ivot i dua oveka. Dua je slika ivota. Meutim, ovek moe da zapone da ivi drugaije u sebi. On moe zapoeti da misli drugaije, da osea drugaije, da eli drugaije i voli drugaije. To jest, moe se promeniti 76

njegov odnos prema sebi samom, ono za im je iao u svojirn mislima, na ta je pristajao u svojim eljama; ukratko, sve ono to je nekad mislio da je istina i pseao kao dobro, moe se promenitj. Ako se to desi, ovek ima drugaiji odnos prema sebi iznutra. ivot u njemu samom poinje da se menja. Hrist je na to mislio kad je govorio: "Nisam doao da donesem mir nego ma. Jer sam doao da rastavim ovjeka od oca njegovog... I neprijatelji ovjeku postae domai njegovi". (Mat. 10: 34-36) ovek koji kroz uenje o Rei, to jest kroz neki drugi red Istine, koji pripada viem nivou, poinje da razmilja i osea na nov nain i uvia svoj cilj i smisao na nov nain, ne moe vie da pristaje na ono to je prethodno mislio, oseao, eleo i ciljao, jer ono na ta ovek pristaje u sebi, ini njegov ivot i - to je njegova dua. Njegovo domainstvo, to jest on sam, mora pretrpeti prevrat. On vie ne moe biti u miru sa sobom. Mora izgubiti stari odnos sa sobom, a to znai da mora izgubiti duu, jer dua je ovekov ivot u celini, a ivot je ono sa im se u sebi vezuje, ono za ta veruje da je istina i pravda i na ta pristaje kao poeljno, ono emu slui u sebi, ta misli da je ispravno, ta osea da je dobro. Zbog toga je mogue razumeti da "poloiti ivot" znai prestati sa ivljenjem onako kako se ivelo do sada i zapoeti ivljenje na drugi nain, a ne fiziki umreti. Naprotiv, znai zapoeti iveti. Istovremeno, to znai da se dua mora izgubiti, jer drugaija transformacija nije mogua, imajui pri tom na umu da dua simbolizuje ono to ovek pripisuje sebi u svom umu i elji, i samim tim predstavlja njega samoga. Govorei uenicima o patnji koju su morali podneti kada su uili Re, Hrist je rekao: "Trpljenjem svojim spasavajte due svoje". (Luka 21: 19) Grka re za trpljenje je "ostati iza" i ona moe da se tumai kao "ne hrliti za eljama", zastati. Ovim se misli da ovek moe izgubiti duu na jednom nivou, a opet je nai na drugom, viem. Za sada, razumemo da dua u oveku potencijalno moe sopstvenom snagom biti povezana sa niim ili viim nivoima. Da bi ovek preao iz nieg u vii nivo sebe, njegova se dua mora promeniti u okviru onog to se odnosi na njega samog.

77

Ako ovek menja svoju poziciju u sebi, menja se i njegov odnos prema sebi, a samim tim i njegova dua doivijava promenu. Na osnovu svega ovoga, moemo poeti da razurnevamo da ovekova dua nije neto lepo to je ve gotovo, nego neto to se u njemu formira u skladu sa ivotom, i da je to zaista sav njegov ivot, slika svega onog to misli, osea i radi.

78

GLAVA ESTA

O MUDROSTi U JEVANELJIMA

U mnogim Hristovim parabolama i kazivanjima koriena je re mudrost. Na primer, Hrist jednom prilikom kae svojim uenicima: "Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi!". (Mat. 10: 16) "Bezazlen" znai "bezopasan", "koji ne pravi nikakvu tetu, uopte ne kodi", i nema moralistiko, sentimentalno zapadnjako znaenje, u smislu "ne znati nita"; ali, prosto je nemogue biti "mudar" i u isto vreme ne znati nita. Meutim, re "mudar" nije toliko adekvatna kao re "pametan" ili "praktino inteligentan". Grka re za to je (fronimos), to se u najranijem obliku koristilo kao "imati pravi oseaj", i tako biti priseban ili razborit. Hrist na jednom mestu kae: "Jer su sinovi ovog vijeka vjetiji od sinova svjetlosti u svome narataju" (Luka 16: 8), i ovaj pasus moda jasnije od drugih objanjava znaenje te rei. Svetovni Ijudi su na svoj nain ili na svom nivou, s obzirom na cilj, praktiniji, goropadniji, poslovniji, dovitljiviji i sa vie znanja u odnosu na taj cilj, nego "sinovi svjetlosti" u odnosu na svoj. Oni su prisebniji, i u svakodnevnim, ivotnim poslovima nisu naivni i glupi. Znati kako da se radi i uradi prava stvar u pravo vreme znai - biti fronimos. Setiete se da je "Neporoni upravitelj" (pogreno prevedeno kao Nepravedni upravitelj - Luka 16) bio nazvan "mudar" - to jest fronimos, koga je preporuio sam njegov gospodar, zato to je umeo da vidi ta treba da se radi u vrlo tekoj situaciji i da postupa sa velikom umnom prisebnou. Zbog toga re fronimos ima jako, praktino znaenje, znaenje koje podstie. Ona se koristi u Jevaneljima da definie pravu akciju inteligentnog oveka koji trai vii nivo sebe kroz unutranju evoluciju. Hrist govori o onima koji su 79

neupotrebljivi u tom smislu. Uporeuje ih sa solju koja je izgubila ukus i nije ak vie ni za ubrivo (gnojivo): "So je dobra, ali ako i so obljutavi, ime e se osoliti? Nije pogodna ni za zemlju ni za gnojivo, negoje prospu napolje". (Luka 14: 34,35) I ovde re prevedena sa "izgubiti svoj ukus, obljutaviti" znai bukvalno "ispasti budala". ivot je "gnojivo". Glupi Ijudi su oni koji zamiljaju da je sentimentalno verovanje u Jevanelja ono to im je potrebno. Oni su kao "glupi" ovek koji je gradio kuu na pesku i koji je suprotnost mudrom" oveku, opisanom kao fronimos, koji je gradio, to jest podizao za sebe kuu na kamenu, "/ ne pade; jer bjee utemeljena na kamenu". (Mat. 7: 25) Ovo znai da je ovek bio fronimos, zato to je sebe podizao na postojanom uenju o unutranjoj evoluciji, koja se u Jevaneljima naziva Re, i radio na izgradnji sebe, svoje sopstvene kue, kue sebe, upravo na toj osnovi. On je radio Re. Iz Nje je delovao. On je primenio na svoj ivot ono to je razumeo. Na taj nain je zasnovao sebe na kamenu Istine, a ne na nestabilnom pesku ivota. Razmotrimo u ovom smislu parabolu o deset devojaka, od kojih su pet bile mudre, fronimos, a drugih pet, nepromiljene ili luckaste. To je parabola o dostizanju vieg nivoa koji se zove Carstvo nebesko, putem unutranje evolucije. "Tada Tada e biti Carstvo nebesko, kao deset devojaka koje uzee svjetiljke svoje i izaoe izadoe u sretanje eniku. A pet njih bijahu mudre i pet lude*. Jer lude, uzevi svjetiljke svoje, ne uzee sa sobom ulja. A mudre uzee ulje u posudama sa svjetiljkama svojim. A budui enik odocni, zadrijemae sve, i pospae. A u ponoi stade vika: Evo enik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tada ustadoe sve devojke one i ukrasie svjetiljke svoje. A lude lude rekoe rekoe mudrima: Dajte nam od ulja vaega, jer se nae svjetiljke gase. A mudre odgovorie govorei: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi. A kad one one otidoe otidoeda dakupe, kupe, doe doe enik, enik, i spremne i spremne uoe udoe s njim s njim __________________________ Izraz "lude devojke", korien u citatima, u osnovnom tekstu prevoda zamenjen je izrazom "nepromiljene devojke". 80

na svadbu, i zatvorie se vrata. A poslije dooe i one druge devojke govorei: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajui ree im: Zaista vam kaem, ne poznajem vas. Straite, dakle, jer ne znate dana ni asa u koji e Sin oveiji doi."(Mat 25:1-13) Mudre devojke se razlikuju od nepromiljenih po tome to imaju ulje u svojim lampama. Treba uoiti da one odbijaju da daju svoje ulje drugima, govorei im da idu i kupe ga u ivotu. Sve one su imale lampe, ali je samo polovina imala ulje u njima i te su nazvane "pametnim" ili "ne-nepromiljenim". One su praktine. Shvatile su ta je potrebno da bi se dostigao vii nivo koji se ovde zove mladoenja. ta znai to to su imale ulja? One su te koje su, na osnovu Hristovog uenja, razumele neto to druge nisu i to je predstavljeno prisustvom ulja u lampama. Parabola mora biti potpuno izdignuta iznad svog bukvalnog znaenja. Lampa treba da da svetlost. Meutim, psiholoki, to ovde oznaava neto to moe da da svetlost, ali ne u fizikom smislu, nego u smislu jevaneljske svetlosti - svetlosti koja svetli u tami uma, svetlosti novog razumevanja koja dolazi od Rei. Hrist je doao da da svetlost Ijudskim biima koja su prikazana kao neko ko ivi u tami na zemlji. Oni fiziki ive u svetlosti sunca, ali to je tama u odnosu na ovu drugu svetlost, koja moe da se primi jedino razumevanjem. Hrist naziva sebe svetlou sveta. Mislio je na ovu drugu svetlost, koja moe da padne na um i osvetli razumevanje. Kada ovek ivi samo na osnovu svojih ula i jedini cilj mu je da prima prizor osvetljen suncem iz spoljnog ivota - on je u tami. Jovan kae da tama ne razume svetlost; nii nivo ne razume vii. Kada ovek postane svestan da je iznutra nekompletan i izgubljen, i da se pravo znaenje njegovog postojanja ogleda u podvrgavanju promenama, unutranjoj evoluciji i primanju novog razumevanja sebe i onoga to treba da preduzme, on ve poinje da vidi tu svetlost, to pravo znaenje njegovog stvaranja. Re govori o stvamom znaenju, o svetlosti. Hrist je govorio o Rei, i to je svetlost. Re je uenje o putu da se dostigne novi nivo na koji je ova svetlost baena, koja je preko i iznad oveka, ali istovremeno i unutar njega. Poto je Carstvo nebesko unutar 81

oveka, kontakt sa njim (carstvom) on moe da ostvari jedino unutar sebe. Put je dakle unutar njega, a ne van njega. I on moe doiveti bljeskove svesnosti, trenutke jednog potpuno novog znaenja, to ukazuje na postojanje vieg nivoa u njemu. To su trenuci te svetlosti. Meutim, da bi dosezao ovaj nivo permanentno, ovek mora biti uen ovoj Rei, i to uen pre svega na spoljni nain, putem ula. On je mora uti, ali to ne znai da je samo bukvalno uje, nego da pone da je razumeva, da uje svojim umom, da vrednuje, da razmilja o njenom znaenju kako bi ga obuhvatio svojom unutranjom svesnocu i da vidi sebe u okviru uenja koje Re nosi. Njegov um mora polako da se priprema za promenu, poto se via nivo razlikuje od nieg i misli koje pripadaju niem nivou nisu istog reda kao one na viem. Neto novo mora da se oformi u njegovom umu da bi primilo "svetlost"; zbog toga mora da doe postepeno do "razmiljanja na nov nain" (ili "kajanja", kako je to pogreno prevedeno). Ova postepena promena u razmiljanju formira "svetiijku" u njemu. Ona se formira na osnovu uenja Rei. Ali, svetiljka nije dovoljna sama po sebi. Ona ne moe sama da da svetlost, ali je neophodna kao prva faza unutranje evolucije. Druga faza, prema paraboli, jeste faza imanja ulja u svetiljki. Dakle, ono to on zna i vidi kao novu Istinu, mora i da primeni. Hristje rekao: "Svaki, dakle, koji slua ove rijei moje i izvruje ih, uporediu ga sa ovjekom mudrim... A svaki koji slua ove rijei moje i ne izvruje ih, bie slian ovjeku ludom...". (Mat. 7: 24,26) Ovde rei mudar i nepromiljen (lud) nose isti smisao kao u paraboli o mudrim i nepromiljenim (ludim) devojkama. Delati iz "unutranjeg", iz Hristovog uenja, zapoeti sa radom iz razumevanja unutranjeg znaenja, zapoeti sa praktinom primenom na sebi - znai biti mudar. To je inteligentno korienje Rei. To znai biti praktino pametan. I to daje ulje za svetiljku individualno. Meutim, Ijudi mogu da prihvate Istinu ovog vieg reda, a da ipak nastave da delaju samo sa nivoa ivota. Kad treba, oni iznutra ne uju novu Istinu, novo znanje koje su stekli, znanje koje dolazi sa vieg nivoa, nego nastavljaju da budu posluni 82

ivotu i Dobru koje on nosi. Oni imaju svetiljku, ali ne i ulje. Zato se nazivaju nepromiljenim, i moraju da ga kupe od onih koji ga prodaju. Ovo znaa da moraju stalno da pribavljaju tu vrstu ulja koja se dobija iz merodavnih aktivnosti u ivotu, a one su jedina vrsta Dobra koje oni vrednuju. Prodavci tog ulja jesu oni koji vam kau ta je merodavno, ta se najvie isplati. Postupanje iz koristi i zbog nagrade, tvori jednu vrstu ulja. Delanje iz uenja o Rei i znaenja proisteklog iz unutranjeg razumevanja, jeste delovanje sa nivoa vieg od onog koji pripada ivotu, i nita iz spoljnog ivota nee vas nagraditi za takvo postupanje. Nepromiljene device sa svetiljkama bez ulja, jesu one koje su intelektualno na jednom nivou Istine i znanja, to jeste vii nivo, ali ive i rade na nekom drugom nivou. One znaju jedno, a ive i rade neto drugo. U sutini, one izoptuju sebe iz Carstva nebeskog, iz mogunosti postizanja vieg nivoa, to je stvarno znaenje Carstva nebeskog. Nije tano da su njima vrata zatvorena. Vrata nisu zatvorena; one same sebi zatvaraju vrata. Vrsta ulja koju one dobijaju iz "kupovanja i prodavanja", merodavno ulje, nije ono koje se trai za ulaz u drugi nivo oveka. Za njih se kae da "nisu pametne". One nisu pametne zato to ne vide da se Hristovo uenje odnosi ba na njih i na vrstu Ijudi kao to su one. Ne samo da su prinuene da misle na nov nain kroz ideje Rei, nego moraju da postanu i druga vrsta Ijudi. One mogu znati i ak verovati u Istinu na viem nivou, a istovremeno iveti na drugom nivou, ne primenjujua tu Istinu na sebe. Problem je to njihovim stvarnim ivotima ne upravlja njihovo znanje. One znaju jedno, a hoe neto drugo. U ovoj paraboli, mudre devojke su one koje stvarno nastoje da ive na osnovu sopstvenog razumevanja onog emu su uene i traganja za njegovim Dobrom, praktinom primenom na sebi i sopstvenorn voljom. Nepromiljene devojke, s druge strane, znajui uenje, nastavljaju da trae svoje Dobro iz ivota, iz nagrada, iz reputacije, iz potrebe da se bude prvi, iz dobijanja viih i viih poloaja, iz potrebe da se izgleda moralniji od drugih, emu su dobro nauene, iz spoljnog konformizma u odnosu na zakone i socijalne standarde, dok su iznutra sasvim drugaije i samo su uzdrane zbog straha. To je jedino Dobro za koje znaju i njega moraju da prate. I poto se sve vrti oko 83

pitanja ta Ijudi vrednuju kao Dobro i iz ega jedino postupaju, njima je kazano da idu ka tome to smatraju Dobrom i dobiju bar tu vrstu ulja, jer to je jedino to mogu da urade. Reeno im je da idu onima koji kupuju i prodaju to Dobro. Nepromiljene devojke se vraaju. Ali i tada ih ne primaju, govorei im: "Zaista vam kaem, ne poznajem vas". (Mat. 25: 12) One ne umeju da postupaju iz Dobra van ivota, van nagrade u ivotu, u ime onog to vide kao Dobro u svetlu uenja o "vioj" Istini i Dobru. Na taj nain one blokiraju sebe, jer meaju dva razliita nivoa znanja sa dva razliita nivoa Dobra. Ako se paljivije osmotri ono to se smatra "Dobrom" u Jevaneljima, videe se na ta se mislilo. Svoditi uenje o "viem" oveku na nivo oveka kakav jeste, ako se slede ideje o tome ta je Dobro sa stanovita ivota i njegovih nagrada, njegovih koristi, njegovih vrednosti, njegovih insistiranja na reputaciji, spoljnoj manifestaciji itd., znai iskljuivanje sebe iz Carstva nebeskog, zbog toga to ovek, poinjui da dostie nivo Carstva nebeskog, ini Dobro ne zbog nekakve nagrade u ivotu, nego zbog onog "unutranjeg" to vidi kao Dobro u svetlu Istine Rei koja ga je uila. Nije korisno za bilo koga od nas da mislimo kako ve poznajemo ovu vrstu Dobra i da delujemo iz njega. Mi delujemo iz ivota i njegovog Dobra, kako znamo i umemo. Da bi bio hrianin, ovek mora da eli i radi ono emu je Hrist uio. Ako ne vidi Dobro u onome emu je uen, on nee iz toga delati. Bez obzira na to koliko znanja mu je dato i koliko je ono istinito, on nee postupati iz njega dok ne uvidi putem sopstvenog unutranjeg razumevanja da je ono poeljno i dobro, i dok ne pone da eli njegovo postojanje. ovek nije samo svoje razumevanje, nego i elja koja proistie iz njega, a to je ono to radi, i to je ceo ovek. Re, to jest psiholoko uenje u Jevaneljima, treba da uini oveka drugaijim, prvo u misli, a onda i u biu, kako bi postao Novi ovek. Samo znati o Rei i stvoriti ulje - ovekovo Dobro, iz potrebe za preimustvorn, intrigama i koristi od ivota, ne znai da se ima ulje koje pripada Hristovoj svetiljki. Delati iz Rei, delati iz uenja o unutranjoj evoluciji, iz vieg stanja oveka, zapoeti sa radom na vrlo malo stvari u svetlu Hristovih rei, a kroz 84

vienje njihovog znaenja i voljenje tih ideja, i biti sposoban da se one ele bez ikakve potrebe za nagradom, neto je sasvim drugo. Neko delo uinjeno iz elje za Istinom koja pripada tom redu uenja nazvanom Re, podii e oveka za trenutak daleko iznad njegovog uobiajenog nivoa. U takvom delu nema pogaanja, ne postavlja se pitanje "poto je?", "u ta ulazim?", i nema hvalisanja u vezi sa tim posle. Neto takvo, uraeno u najistijem delu ovekovog razumevanja, zbog toga to se vidi neophodnost i realnost, a samim tim i Dobro od toga, neto takvo uraeno iz unutranje volje, moe pokrenuti ono to je do tada bilo u tiini i nepokretno. Seme kree u ivot. ovek, na koga Re padne, poinje da se budi kao seme. Svetlost ulazi u tamu njegove unutranjosti. Istina je jedno, duh sasvim drugo, a ovek mora ponovo da se rodi iz vode i duha pre nego to postane Novi ovek. Voda je Istina, znanje i uenje o viem nivou, a duh - ovekova volja koja ga, prolazei kroz to znanje, uvianjem njegovog Dobra, njegove vrednosti, sjedinjuje sa njim. Nema te koliine spoljnog uenja koja moe da ostvari takav rezultat. ovek moe da ima svetiljku, ali e ulje za nju stvoriti samo kroz sopstvenu intimnu volju, samo kroz najdublje pristajanje, samo u tajnosti, kroz posluanje znanja koje je oformilo svetiljku u njemu. Jedino ovde je sve slobodno. I svako je upravo tu u prilici da se kroz unutranje delanje razvije.

85

GLAVA SEDMA

SIMON PETAR U JEVANELJIMA

Simon Petar je jedan od nekolicine Hristovih uenika o kojima se u Jevaneljima govori podrobnije. Njegov karakter je jasno ocrtan, i to postaje vidljivo ako se shvati unutranje znaenje onog to je o njemu kazano. A da bi se pojmilo to unutranje znaenje, neophodno je odreeno razumevanje jezika parabola. Petrovo pravo ime bilo je Simon. On i njegov brat Andrej bili su prvi koje je Hrist pozvao da mu budu uenici. Taj poziv je ovako opisan: "A hodei pokraj mora Galilejskog vidje Simona i Andreja brata njegova gdje bacaju mree u more; jer bijahu ribari. I ree im Isus: Hajdete za mnom, i uiniu vas da postanete lovci Ijudi. I odmah, ostavivi mree svoje, pooe za njim". (Marko 1:1618) Kasnije u rei neto o neobinom izrazu "lovci Ijudi" (koji love Ijude - prim. prev.). Treba spomenuti da je u Jevanelju po Luki naglaeno proroanstvo da e oni (Hristovi uenici) postati "lovci Ijudi". Sa ovim je povezana injenica da je nakon cele noi mukotrpnog rada na moru, bez ulova, Hrist naredio Simonu da baci mree u more gde su zatim ulovili "veliko mnotvo riba, te im se mrea poe cijepati". (Luka 5: 6) "/ ree Isus Simonu: Ne boj se, od sada e Ijude loviti." (Luka 5: 10) Jasno je iz opisa ovog dogaaja i jezika koji je u njemu korien, da postoji odreena analogija izmeu riba i Ijudi. Sledei dogaaj koji je zabeleen u Jevanelju po Marku jeste da je Isus leio majku Simonove ene. Ovaj sluaj, ma kako beznaajno izgledao, ima neko drugo znaenje: 86

"A tata Simonova leae u groznici; i odmah mu kazae za nju. I pristupivi podie je uzevi je za ruku, i pusti je groznica odmah, i sluae im". (Marko 1: 30,31) Sve to je zabeleeno u Hristovom uenju ima posebno znaenje. Nema reenice u Jevaneljima, ak ni jedne jedine rei, koja nema znaenje izvan doslovnog. Iz citata se vidi da Hrist "podie" Simonovu tatu, to jest ona je leala dole, a nakon toga -"sluae im". Ovo ima odreeno znaenje. "Leati dole" u jeziku parabola koristi se u smislu sklonosti mentalnom leanju, kao da smo usnili, a "ustati" ima znaenje poetka buenja u umu. Moemo ak naslutiti prirodu "groznice" koju je Simonova tata imala, a takoe i ta z n a i njeno isceljenje i prihvatanje Hristovog uenja. Meutim, sam dogaaj ima dublji smisao, koji u osnovi nema nikakve veze sa injenicom da je u pitanju ba Petrova tata, jer majka, otac, tata, tast, ene, muevi, braa i sestre i tako dalje, sve to psiholoki, na drevnom jeziku parabola, ukazuje zapravo na razne strane oveka, razne sklonosti, razliite unutranje odnose u sebi prema sebi, na razliite nivoe sebe. Na isti nain na jeziku parabola novoroena beba ili malo dete moe da predstavlja neto novo i vredno zaeto u oveku, kao to je novo razumevanje, novo oseanje ili novo miljenje - neto to se upravo zaelo u njemu, neto o ta se ne smemo ogreiti. Setite se da jezik parabola barata reima koje se odnose na predmete, fizike stvari iz prirodnog sveta vienog ulima, ali da je stvarno znaenje parabola koje pominju razne objekte, u stvari - psiholoke prirode, to jest, iznad nivoa bukvalnog znaenja. S tim u vezi, u Jevanelju po Marku, nakon to je naimenovao svojih dvanaest uenika, Isus "... nadjenu Simonu ime Petar". (Marko 3: 16) Na grkom je Petar (Petros), stena ili kamen. U Jevanelju po Mateju, dodavanje imena Petar je podrobnije opisano. Simon je priznao Hrista kao "Sina Boga ivoga" (Mat. 16:16), a Hrist mu odgovara:

87

"A i ja tebi kaem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidau Crkvu svoju, i vrata pakla nee je nadvladati. I dau ti kljueve Carstva nebeskoga". {Mat. 16:18,19) Petru su obeani kljuevi Carstva nebeskog, to ukazuje na to da je imao snagu da razume uenje koje je Hrist davao Ijudskom rodu na zemlji, o moguem ovekovom unutranjem razvoju do stanja zvanog nebesa, stanja mnogo drugaijeg od zemaljskog. Ali za sada, njegova mo je intelektualna, jer se kamen ili stena odnosi jedino na znanje - znanje istine kojoj je Hrist poduavao. On je mentalno adekvatan, ali za sada je njegovo verovanje u Hrista preko Hrista, a ne u njemu samom. U tom smislu, on se moe uporediti sa drugim nivoom, objanjenim u paraboli o sejau, gde su Ijudi koji su "posijani na kamenitim mjestima" (Marko 4:16), opisani kao oni koji Re Carstva, uenje o moguem unutranjem razvoju oveka, primaju sa entuzijazmom, ali koji se spotiu kada se pojavi stradanje, jer nemaju korena u sebi. Petar prihvata Re intelektualno i zato se oslanja na kamenito tlo. On to prima kao znanje. Ovo je potkrepljeno i injenicom da se Petar, koji je u Hristu video cara koji e stvoriti carstvo na zemlji, videvi kako ga odvode na raspee - odrekao Hrista. Uvek je prikazivan kao strastan, nasilan i neizgraen u svojim emocijama. On nije imao emocionalno razumevanje, iako je oigledno intelektualno shvatao uenje. Moete ga zamisliti kao plahovitog entuzijastu koji eljno slua sve to Hrist u tajnosti ui svoje uenike, pamti njegove rei, netrpeljiv je prema drugima i svom svojom emotivnom prirodom je vezan za postojeu vidljivu linost Hrista. Smatrao je sebe kadrim za venu lojalnost linosti Hrista. On je primio njegovo uenje na jednom nivou, ali ga moda nije video dovoljno duboko kao neki drugi. Prek, brz, intelektualno izvanredan, silovit, pun samoljublja, on je bio ovek koga je Hrist smatrao sposobnim da, nakon velike patnje, na kraju prihvati uenje iz sebe. Hrist ga je video kao oveka koji jo nema koren u sebi, ali je sposoban da ima veliku dubinu korena nakon to njegova priroda iskusi odreene udarce. Najvei udarac za njega, a i za ostale uenike, bilo je samo raspee. Zamislite kako su se oseali dok su prisustvovali 88

Hristovom odvoenju da umre najniom vrstom smrti - smrti namenjenoj samo kriminalcima. Koliko li je samo Hristovih sledbenika osetilo da ne moe postojati stvarna Istina ili znaenje u uenju koje su uli od uitelja koga je stigla takva sudbina? Poto Petar nije bio u stanju da vrednuje uenje nezavisno od linosti samog uitelja, jer, kao to je reeno, nije imao koren u sebi, nego je bio zavisan od "spoljanjeg", Hrist ga upozorava na nesposobnost da dosegne uenje nezavisno od linosti uitelja. To se deava prilikom Hristovog predskazanja sopstvene smrti: "Od tada poe Isus kazivati uenicima svojim da njemu valja ii u Jerusalim, i mnogo postradati od starjeina i prvosvetenika i knjievnika, i ubijen biti, i trei dan da e ustati. I uzevi ga Petar poe ga odvraati govorei: Boe sauvaj, Gospode! To nee biti od tebe! A on okrenuvi se ree Petru: Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misli to je Boije nego to je Ijudsko". (Mat. 16: 21-23) Treba razumeti da svi dogaaji koji se tiu Petra imaju svoje znaenje, s obzirom na tip linosti kakvu je on imao. Na neki nain bio je slian Nikodimu koji je mogao da veruje samo kad vidi uda i kome je Isus rekao da poenta uenja lei u ponovnom roenju iznutra, a ne u prihvatanju stvari koje su osvedoene ulima. lako je jasno da je Petar bio izliven u vei kalup nego Nikodim, ipak mu Isus izriito napominje da nema pravu veru. "Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas vije kao penicu. A ja se molih za tebe da vjera tvoja ne prestane; i ti, kada se obrati, utvrdi brau svoju. A on mu ree: Gospode, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt ii. A on ree: Kaem ti, Petre, nee danas zapjevati pijetao dok se triput ne odree da me poznaje."(Luka 22: 31-34) U Jevanelju po Jovanu ovaj dogaaj je predstavljen drugaije: Ree mu Simon Petar: Gospode, kuda ide? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne moe sada ii za mnom, ali e 89

poslije poi za mnom. Petar mu ree: Gospode, zato sad ne mogu ii za tobom? ivot svoj poloiu za tebe. Odgovori mu Isus: ivot li e svoj poloiti za mene? Zaista, zaista ti kaem: nee pijetao zapjevati dok me se triput ne odrekne". (Jov. 13: 36-38) Hrist predskazuje promenu u Petru kada kae: "ali e poslije poi za mnom". Petao oznaava buenje, a re triput, oznaava potpuno odricanje. Petar nije mogao da se probudi dok njegov emocionalni odnos prema linosti samog Hrista nije bio uniten. Kada je shvatio do koje mere moe da se odrekne Hrista, probudio se. Petao je zapevao. U Jevanelju po Luki je reeno da Petar "plakae gorko" (Luka 22: 62) kada je petao zapevao, a Hrist, okrenuvi se, "pogleda na njega". Zaplakao je jer je, u trenu, Hristovo uenje u njemu postalo emocionalno. Video je sebe u svetlu znanja kom je bio uen. Video je razliku izmeu onog to je znao i to je bio. Umesto da samo zna, poeo je da razumeva. Ali, pre nego to mu se ovo dogodilo, Petar je verovao jedino preko Hrista, a dokle god ovek veruje preko drugog oveka, on nema veru, jer veruje preko svojih ula, a ne kroz svoje unutranje razumevanje, to jest nema korena u njemu. Ako stvari krenu po zlu, on prestaje da veruje. A ovek koji veruje kao to je Petar verovao pre svog emocionalnog preporoda, moe jedino druge da odvrati od vere. Verovanje u nekoga strasno, silno, spreava Ijude da istinski razumevaju. Takva osoba koristi nasilno svoju Istinu, svoje znanje Istine, i na taj nain "odseca" sebe od mogunosti razumevanja druge osobe. Ovo se deava zato to je emocionalno stanje oveka koji ima samo Istinu i znanje, neadekvatno. On je pristalica. U njemu nema strpljenja. Ovo je jedno znaenje dogaaja u kome Petar odseca uvo slugi visokog svetenika: "A Simon Petar imae no, pa ga potee i udari slugu prvosvetenikovog, i odsijee mu desno uho. ... Tada ree Isus Petru: Stavi no u korice!". (Jov. 18:10,11) U drugom Jevanelju reeno je da Hrist "dohvativi se uha njegovog, iscijeli ga". (Luka 22: 51) Ma znai bitku Istine, a 90

uvo je u Jevaneljima uvek oznaavalo emocionalno razumevanje, kao u "Blaeni oni koji imaju ui da uju" i tako dalje, gde "ui" psiholoki oznaavaju mo emocionalnog sluanja. Isus je ukorio Petra rekavi mu da odloi ma, i iscelio oveku uvo. Znaenje navedenog se potpuno razlikuje od njegovog doslovnog, na ulima zasnovanog znaenja; i da bismo razumeli takve stvari, moramo se potpuno udaljiti od istorijski predstavljenih slika dogaaja koji se obelodanjuju. Takav opis je napravljen da predstavi psiholoko, a ne neko drugo znaenje. Celokupna drama Hrista predstavlja to neko drugo znaenje, a uklapanje u istorijski opis nainjeno je prema psiholokom znaenju. Meutim, jo dugo e biti teko u potpunosti izbei bukvalno, uobiajeno razmiijanje u vezi sa ovom materijom i otvoriti drugi nivo razumevanja. Petar je silovit ovek znanja, i u ovom sluaju ovek koji je uen Istini mogueg unutranjeg razvoja, ali prima je samo kao znanje i slui se tom logikom. Nita nije nemilosrdnije od upotrebe jedino logike Istine. Crkva je proganjala jedino iz Istine, na osnovu nekog osporavanog dela znanja, bez milosti. Kada ovek razmilja intelektualno, on misli logiki; emocionalno miljenje je psiholoko. ovek koji razmilja logiki nema milosti, poto nema razumevanja. On je ovek dogme. U nauci, on koristi svoje znanje radi ubijanja. Prisetimo se da je Hrist govorio da Ijubav prema Bogu i Ijubav prema blinjem odslikava celokupno uenje. On kae: "Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najvea zapovijest. A druga je kao i ova: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. O ovim dvjema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci". (Mat. 22: 37-40) Poto je Petar bio ovek od znanja i jo emotivno neprobuen, nije bio u stanju da oprata. Sposobnost opratanja dolazi kroz emocionalno sazrevanje. Jedino prolaskom kroz emocionalni razvoj, moemo postati sposobni da oprostimo dug drugima. Celokupan emocionalni razvoj znai izdignuti se iznad samoljublja i njegovih prodrljivih interesa i 91

razviti se do stanja "Ijubavi prema blinjem". Tipino je za Petra da pita Hrista:"Gospode, koliko puta, ako mi zgrijei brat moj, da mu oprostim? Do sedam li puta? Ree mu isus: Ne velim ti do sedam puta, nego sedamdeset puta sedam". (Mat. 18: 21,22) A onda Hrist sledeu parabolu upuuje Petru direktno: "Zato je Carstvo nebesko slino ovjeku caru, koji htjede da se prorauna sa siugama svojim. I kad se poe raunati, dovedoe mu jednoga dunika od deset hiljada talanata. I budui da on nemae ime vratiti, zapovijedi gospodar njegov da prodadu njega i enu njegovu i djecu i sve to imae, i da se naplati. No sluga taj pade i klanjae mu se govorei: Gospodaru, priekaj me, i sve u ti vratiti. A gospodar se saali na onoga slugu, i pusti ga i dug mu oprosti. A kad izide sluga taj, nae jednoga od svojih drugara koji mu bijae duan sto dinara, i uhvati ga i stade daviti govorei: Daj mi to si duan! Pade drugar njegov pred noge njegove i moljae ga govorei: Priekaj me, i sve u ti vratiti. A on ne htjede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne vrati dug. Vidjevi pak drugari njegovi taj dogadaj, oalostie se veoma, i otiavi, objasnie gospodaru svojemu sve to se dogodilo. Tada ga pozva gospodar njegov, i ree mu: Zli slugo, sav dug onaj oprostio sam ti, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja na te to se smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga muiteljima dok ne vrati sve to mu je dugovao. Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih sagrjeenja njihova". (Mat. 18: 23-35) Opratanje mora doi iz srca. To je emocionalni proces. Kada ovek ima u sebi Ijubav koja potie od dobrote, on ne sudi jedino na osnovu Ijubavi prema Istini. ovek Istine je ogoren i turoban. On sve posmatra logiki. A Istina nas samo ocenjuje i osuuje. Samo milost moe nai izlaz i to milosre mora otpoeti sa drugima: "/ oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim". (Mat. 6: 12), kazano je u molitvi Oe na. Petar je bio emocionalno silovit ovek. Njegove emocije su bile mehanike. Mehanika i svesna Ijubav se potpuno razlikuju. 92

U ivotu, Ijudi vole mehaniki. Ova mehanika Ijubav lako prelazi u mrnju i samim tim u negiranje. Svesna Ijubav ne. Mehanika Ijubav vodi u patnju, a svesna Ijubav nas isceljuje. Petrova Ijubav prema Hristu bila je mehanika, a ne svesna. Zbog toga je Hrist pokuavao da mu pokae prirodu Ijubavi. U odlomku koji neu navesti, dve razliate grke rei koriste se da izraze dve razliite vrste Ijubavi; mehaniku Ijubav i svesnu Ijubav; mada u prevodu nije napravljena razlika meu njima i re "Ijubav" se koristi da predstavi o b e . U obraanju Petru Isus dva puta koristi re "Ijubav", izraavajui svesnu Ijubav, ali Petar koristi re "Ijubav", koja se odnosi na uobiajenu, mehaniku Ijubav. U vezi sa ovim dogaajem istai u pomenutu razliku tumaenjem sledeeg citata: "Ree Isus Simonu Petru: Simone Jonin, Ijubi li me (svesno) vie nego ovi? Ree mu: Da, Gospode, ti zna da te volim (mehaniki). Ree mu: Napasaj jaganjce moje. Ree mu opet po drugi put: Simone Jonin, Ijubi li me (svesno)? Ree mu: Da, Gospode, ti zna da te volim (mehaniki). Ree mu: uvaj ovce moje. Ree mu trei put: Simone Jonin, voli li me (mehaniki)? Petar se oalosti to mu ree trei put: voli li me (mehaniki)? I ree mu: Gospode, ti sve zna, ti zna da te volim (mehaniki). Ree mu Isus: Napasaj ovce moje". (Jov. 2 1 : 15-17) Petar nije mogao da razume Hrista. U jednom dogaaju se govori kako je Petar hodao po vodi i kako je poeo da tone. Ovo je opisano u Mateju. Uenici su bili za vreme oluje u svom amcu i videvi Isusa kako hoda po vodi prema njima, uplale se. "A Isus im odmah ree govorei: Ne bojte se, ja sam, ne plaite se! A Petar odgovarajui ree mu: Gospode, ako si ti, reci mi da doem tebi po vodi. A on ree: Hodi! I iziavi iz lae, Petar idae po vodi da dode Isusu. No videi jak vjetar uplai se, i poevi tonuti, povika govorei: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruivi ruku uhvati ga, i ree mu: Malovjemi, zato posumnja?" (Mat. 14: 27-31) 93

Jasno je da ovaj odlomak svojim dubljim, ne bukvalnim smislom, ukazuje na to da je Petar imao malo ili nimalo vere. Vera potie iz unutranjeg uvianja Istine o stvarima, nezavisno od bilo kakve potvrde ula. Petar je verovao preko njemu vidljive linosti Hrista, a ne iz neega u sebi. Uenje koje mu je Hrist dao jo uvek nije bilo odvojeno od njegovog doivljaja samog Hrista, prema kome je oseao jaku lojalnost, tako da taj nivo unutar sebe, tehniki oznaen kao vera, on jo nije bio dostigao. Vera nije slepo verovanje, ve sopstveno vienje istinitosti stvari. Vera nije ni verovanje ulima. Vrsta Istine koju je Petar imao nije bila dovoljno vrsta da ga podri, jer njen izvor nije bio u njemu nego van njega; bio je u linosti njegovog uitelja. Zbog toga njegova Istina, koja se nije zasnivala na veri, nije mogla da ga podri. Voda se na jeziku parabola odnosi na odreenu vrstu Istine - ne na Istinu generalno, ili na Istinu kao izvor. Mojsije je izbio vodu iz stene. Voda je Istina koja se odnosi na oveka, u formi koja oznaava Istinu ili znanje o sebi, vezano za unutranji razvoj ili ponovno roenje. Ali, kao takva, ta Istina nije iva, to jest, nije "iva voda". Vera je ta koja ini takvu Istinu ivom: ili, bolje reeno, ovo je izvorno mesto vere razdvojene od ula; i ona (vera) se stvara na onoj strani, odnosno u onom delu oveka, kojim ne upravlja ogranieni spoljni instrument ula. U Petru su Znanje, Istina, jo uvek bili pogreno zasnovani. Nije video njihovo unutranje znaenje, imajui uvek oi revnosno uprte u spoljnog Hrista - voljenog Hrista koga su mu njegova ula otkrivala. Kada je od njega traeno da u sebi veruje ovoj Istini, nije uspeo. Takva Istina mu nije bila oslonac, osim na trenutak, i zbog toga mu je reeno da nema vere. On do tada zaista nije razumevao znaenje onoga emu je bio uen. Razumevanje je nastupilo kasnije. Pokuao je da hoda na osnovu svoje istine i potonuo, obraajui se za pomo Hristu. Spoljanji svet je imao vei uticaj na njega nego unutranji, to jest, spoljanje znaenje je bilo snanije od unutranjeg. Zbog toga unutranje znaenje nije moglo da ga podupre. im se tekoe pojave, im vetar dune i pojave se talasi, on ga gubi iz vida i tone. A sve ovo znai da su u njemu 94

samom, ivot i uenje Hrista bili pomeani i jo uvek nerazdvojeni. Zbog toga moemo videti iz prenosnog znaenja koje pripada dubljem jeziku parabola, da Petar, s obzirorn na primedbu Hrista da njegovo uenje nije od ovog sveta, jo uvek nije mogao pomou Istine koju je Hrist nudio, da se izdigne iznad Istine koja pripada ivotu. Promena u Petrovom emocionalnorn sazrevanju prikazana je u zavrnom dogaaju nakon Hristovog uskrsnua. Navedeno je da je Petar rekao drugim uenicima: "Idem da lovim ribu". Neki od uenika poli su sa njim i posle cele noi ribarenja nisu nita ulovili. "A kad ve nastade jutro, stajae Isus na obali, ali uenici ne poznae da je to Isus. A Isus im ree: Djeco, nemate Ii to za jelo? Odgovorie mu: Nemamo. A on im ree: Bacite mreu sa desne strane lae, i nai ete. Onda bacie, i ve je ne mogahu izvui od mnotva ribe. Onda onaj uenik, koga Ijubljae Isus, ree Petru: To je Gospod! A Simon Petar, kada u da je Gospod, opasa se ogrtaem, jer bjee nag, i baci se u more. A drugi uenici stigoe laicom, jer ne bijahu daleko od zemlje nego oko dvjesta lakata, vukui mreu sa ribom. im pak izioe na zemlju, vidjee oganj naloen i na njemu poloenu ribu, i hljeb. Isus im ree: Donesite od ribe to sada uhvatiste. A Simon Petar ue i izvue mreu na zemlju punu velikih riba, sto pedeset i tri; i od tolikoga mnotva ne prodrije se mrea. Ree im Isus: Hodite, objedujte. A nijedan od uenika ne smjede da ga upita: Ko si ti? znajui da je Gospod. Tada doe Isus, i uze hljeb i dade im, tako i ribu." (Jov. 21:4-13) Razne su ideje sadrane u ovom dogaaju. Iza spoljne forme lee mnoga znaenja. Razumeti ga doslovno, znai razumeti ga samo na jednom nivou. Moete li zamisliti da je tano sto pedeset tri ribe bilo ulovljeno? Moete li zamisliti zapis da je Petar bio nag i da se ogrnuo pre nego to se bacio u more i da to shvatite bukvalno? Zato zapisivati takvu trivijalnost, i uopte, takav neobian dogaaj? Petar se odrekao Hrista imajui samo verovanje; i tako siromaan u veri, prikazan je nag. Nedostajao mu je "ogrta vere" - prekriva uma koji 95

omoguava oveku da jasno razmilja van ula i da ivi nedimut dogaajima u svetu i ostane postojan u drugaijoj interpretaciji ivota. Zato je Petar bio nag. Ali, uvi od Jovana da je Hrist prisutan, on grabi ogrta vere koji je odbacio i prilazi ponovo Hristu. Meutim, glavno znaenje je da je, poto mu je pruena pomo, Petar postao sposoban da "lovi Ijude". U ranijem grkom orfikom religijskom uenju, postoji slina ideja o oveku kao ribi koju treba uhvatiti i izvui iz okeana. Sunce je, na primer, prikazano kako lovi oveka. Iza sveg nastajanja i postavljanja spoljnih formi religije u svetu, stoji irok, potpuno razvijen tok znanja, uvek isti i uvek sa istim ciljem, odnosno, unutranje oivljavanje i unutranji rast i razvoj oveka do vieg nivoa u njemu. Sline ideje, dolazei iz istog izvora, izbijaju na povrinu kroz razliita, vremenski odvojena razdoblja. Vekovima kasnije, u legendi o Svetom gralu pominjanom kao pehar Hristove krvi, koju je sakupio Josif iz Arimateje, pojavljuje se kralj ribar. Spasiti Ijude iz mora znai osloboditi ih sluenja prirodi, dovoditi ih do razumevanja drugaijeg, svesnijeg sveta, u kome moraju da naue da diu, koristei drugi kvalitet Istine. Petar je postao iovac Ijudi. On je ispunio Hristovo proroanstvo: "Od sada e Ijude loviti". (Luka 5: 10)

96

GLAVA OSMA

O MOLITVI U JEVANELJIMA

UVOD
Mnogo toga je u Jevaneljima dato u vezi sa molitvom i korisno je da se na osnovu toga iskristalie ono to je Hrist uio o znaenju i uslovima koji su neophodni da bi se dobio bilo kakav odgovor na molitvu. Molitva je usmerena ka neemu to je iznad oveka, to je na nivou viem od njega samog. Ve smo uoili da jezik parabola koji se koristi u Jevaneljima, prenosi znaenje sa vieg nivoa na nii. Molitva, pak, prenosi znaenje sa nieg nivoa na vii. Jedno je komunikacija usmerena od "nebeskog" ka "zemaljskom", a drugo pokuaj komunikacije zemaljskog" sa "nebeskim". Poto smo ve videli da postoje tekoe u komunikaciji "vieg" sa "niim", neemo biti iznenaeni kad shvatimo da postoje sline tekoe i u komunikaciji "nieg" sa "viim", Dva nivoa nisu u kontaktu. Podsetimo se da je u Jevaneljima centralna koncepcija oveka sadrana u injenici da je on nezavrena kreacija sposobna da dostigne vii nivo putem odreenog razvoja, koji mora zapoeti sopstvenim naporima, a da bi oni bili svrsishodni, ovek mora nauaiti kako da ih ini. U tom smislu, Jevanelja nisu nita drugo do serija instrukcija koje se odnose na mogu i jasan, prethodno utvreni psiholoki razvoj za koji je ovek sposoban i koji mu, ako zapone da izlae sebe zadatku ispunjenja tih instrukcija, otvara oi i ini da vidi u kom pravcu se nalazi znaenje svega toga. Podsetimo se takoe injenice da se dostizanje vieg, za oveka mogueg nivoa, u Jevaneljima naziva nebesko ili Carstvo nebesko, da je ono 97

unutar oveka kao mogunost njegovog unutranjeg razvoja ili ponovnog roenja, i da se ovek na nivou na kom jeste, kao jedna neprobuena stvorenost, jedan nezavreni eksperimentzove zemlja. To su dva nivoa, vii i nii, i meu njima postoje vrio velike razlike, velike kao to su velike razlike izmeu semena cveta i cveta. U tom smislu, komunikacija izmeu ta dva nivoa je teka. Hristova misija je bila u tome da premosti, da povee u oveku ta dva nivoa, nivo boanskog i nivo Ijudskog, ali o tome emo govoriti kasnije. I, moe se rea da dok se ta veza ne uspostavi tokom nekog vremenskog razdoblja, cela komunikacija sa "viim" ne funkcionie i ovek ostaje bez ideja ili uenja koje moe da ga uzdigne, to jest, on je preputen svojim instinktima, interesima, svojoj nasilnosti i ivotinjskim apetitima; ostaje bez ikakvih uticaja koji mogu da ga uzdignu iznad nivoa varvarizma.

NEOPHODNOST ISTRAJAVANJA U MOLITVI

U pogledu tekoa komunikacije izmeu nieg i vieg nivoa, mogue je razumeti da direktan kontakt sa Bogom nije lak, mada religiozni Ijudi obino veruju u suprotno. Oni esto misle da takvi kakvi su, mogu doi u kontakt sa viim nivoom, to jest sa Bogom. Ne shvataju da je za to potrebno da postanu drugaiji u odnosu na ono to su sada. Pogledajmo neka kazivanja u Jevaneljima, s obzirom na neophodnost istrajavanja u molitvi. Jedan od uenika pita Hrista kako da se moli. On kae: "Gospode naui nas moliti se, kao to i Jovan naui uenike svoje". (Luka 11:1) (Uzgred, ne postoji zapis o tome da je Jovan uao svoje uenike kako da se mole) Hrist odgovara: "Kada se motite govorite: Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dode carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. Hljeb na nasuni daj nam svaki dan; i 98

oprosti nam grijehe nae, jer i mi opratamo svakome duniku svojemu; i ne uvedi nas u iskuenje; nego nas izbavi od zloga". (Luka 11: 2-4) Obratite panju na to kako Hrist govori. On kae: "Koji od vas ima prijatelja i otide mu u pono i ree mu: Prijatelju, daj mi tri hljeba u zajam, jer mi doe prijatelj s puta i nemam ime da ga posluim. A on iznutra odgovarajui da ree: Nemoj me uznemiravati; ve su vrata zatvorena, i djeca su moja sa mnom u postelji; ne mogu ustati da ti dam. Kaem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato to mu je prijatelj, ali za njegovu bezonost ustae i dae koliko mu treba". (Luka 11:58) Hrist istie da je neophodna istrajnost i poredi to sa molbom koja je usmerena ka nekome ko je uje, ali se ne uzbuuje previe zbog toga, i uinie neto u vezi sa njom samo ako je onaj koji moli dovoljno istrajan; Hrist i ukazuje na to da se odgovor dobija putem besramne" upornosti, Re prevedena kao "bezonost" znai bukvalno "besramna" drskost. injenica da se na molitvu ne odgovara lako data je u narednom citatu: "Kaza im pak i priu kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, govorei: U nekome gradu bijae nekakav sudija koji se Boga ne bojae i Ijudi ne stiae. A u onome gradu bijae jedna udovica, i ona dolaae k njemu govorei: Odbrani me od suparnika mojega. I ne htjede zadugo. A najposlije ree u sebi: Ako se i ne bojim Boga i Ijudi ne stidim, no budui da mi dosauje ova udovica, odbraniu je, da mi jednako ne dolazi i ne dodijava". (Luka 18: 1-5) Povuena je paralela izmeu udovice koja moli za pravdu, sudije, koji deluje samo zato to je prisiljen na to kako ne bi imao problema, i oveka koji se moli Bogu, Sve ovo govori da se molitva ne usliava lako. Postoje prepreke. Pomo se ne dobija jednostavno. Hrist na mnogo mesta govori svojim uenicima da se neprestano mole, ali im ne kae i da e lako dobiti odgovor. Teko je dobiti odziv sa vieg nivoa na zahtev 99

koji dolazi sa nieg. Samo istrajnou i intenzitetom moe se prizvati odgovor sa vieg nivoa. Tekoa koja se pominje, jeste kao napor koji ovek savladava pri ustajanju iz kreveta, ili kao napor koji ulae svetovni sudija kada donosi presudu udovici. Hrist je uio da je stanje stvari u vezi sa molitvom i obijanjem pomoi na osnovu nje, slino onom koje postoji na zemlji; kao kad ovek trai pomo od Ijudi koji su nevoljni da je daju. Meutim, kad je molitva u pitanju, ne radi se o nevoljnosti, nego o tekoama koje postoje u prirodi stvari. Ono to je "nie" nije u kontaktu sa "viim". Shvatite ovo jasno - "nie" nije u direktnom kontaktu sa "viim". Bog i ovek nisu na istom nivou. Cela koncepcija nevidljivog aspekta Univerzuma ili duhovnog sveta sadranog u uenju Jevanelja jeste da postoje vii i nii nivoi, koji se meusobno razlikuju, i da postoji red u tome ta je iznad, a ta ispod. "Nie" nije u direktnom kontaktu sa "viim", kao to prizemlje kue nije u direktnom kontaktu sa najviim spratom. Da bi se stiglo do onog to je iznad, mnogo tekoa stoji na putu i one ine da sve to izgleda kao nevoljnost vieg nivoa da se odazove niem. Meutim, nije u pitanju nevoljnost, nego to tako izgleda Ijudskom umu i zato je u prethodnim poreenjima Hrist to ilustrovao u obliku kojim ukazuje na injenicu da je potreban ogroman napor kako bi se dobio bilo kakav odziv na molitvu. To je kao kad bi ovek koji se iskreno moli morao da baci neto uvis do odreene visine, jainom kojom se postie ta visina, i pre nego to je saekao da ga bilo ko uje ili da dobije bilo kakav odgovor, a pri tom ne uspevi da to uini, ne uspevi da pravilno postavi zahtev, ne uspevi da baci dovoljno visoko, pomislio da se uzalud molio nekome ko nije voljan da bilo ta uini, i na kraju, zbog toga postao maloduan. On mora da insistira. U molitvi, u cilju, u zahtevu, ovek mora da bude istrajan; mora da nastavlja uprkos nemanju odgovora. Mora da ima bestidnu drskost. Kao to Hrist kae, "on mora da moli neprestano, a ne da klone". Ovaj izraz, "da ne klone", u osnovi znaa "da se ne ponaa loe". On mora da moli neprestano, a ne da se ponaa loe u vezi sa svim tekoama koje prate molitvu.

100

NEOPHODNOST ISKRENOSTI U MOLITVI

Hrist ponekad govori o stanju iz koga se ovek moli. Beskorisno je ako se moli iz neodgovarajueg stanja i zbog toga ovek mora da posmatra sebe i vidi iz ega u sebi se moli, poto nikakva komunikacija sa vilm nivoom nije mogua kroz ono to je neiskreno ili lano u njemu. Samo ono to je iskreno i istinsko u oveku moe dotai vii nivo. Na primer, bilo kakav trag sujete ili uobraenosti ili arogancije, zaustavlja komunikaciju sa viim nivoom. U vezi sa tim, u Jevaneljima se mnogo govori o proiavanju emocija; jer najvea neistoa u oveku i ono to se stalno istie u parabolama i Hristovim kazivanjima, proistie iz oseanja potrebe "da sam u pravu", potrebe "da sam uvek adekvatan", potrebe "da imam korist od...", oseanja potrebe za "superiomou" itd. Sledea parabola govori o "...nekima koji bijahu uvjereni za sebe da su pravedni, a ostale nipodatavahu": (Luka 18: 9) "Dva ovjeka uoe u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljae se u sebi ovako: Boe, hvala ti to nisam kao ostali Ijudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dva puta u sedmici; dajem desetak od svega to steknem. A carinik izdaleka stajae, i ne htjede ni oiju uzdignuti nebu, nego se bijae u prsa svoja govorei: Boe, milostivi budi meni grjenome! Kaem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje ponizie se, a koji sebe ponizuje uzvisie se." (Luka 18:10-14) Da bi se molio, to jest da bi doao u dodir sa viim nivoom, ovek mora da prizna i oseti svoju nitavnost u odnosu na ono to je iznad njega. Mora istinski da vidi da je to tako, a ne samo da vidi kako je zemlja mala kada se pogleda u zvezde. Kada se osea "malim" na taj nain, radi se o fizikom oseaju; meutim, ovek mora psiholoki da se oseca "malim". Sve dok se ne oseti nitavnim, ovekova molitva je beskorisna, ba kao i 101

vlana ibica. ovek je ist u svom emocionalnom ivotu proporcionalno oseaju sopstvene nitavnosti, svesnosti svog znanja i sopstvene bespomonosti. Istu ideju zastupa Hrist kad govori o delovanju iz sebe, a ne iz sujete: "/ kada se moli Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskru ulica stoje i mole se da ih vide Ijudi. Zaista vam kaem: Primili su platu svoju. A ti kada se moi, udi u klijet svoju, i zatvorivi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti: i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratie tebf'. (Mat. 6: 5, 6) Izraz "...udi u klijet svoju, i zatvorivi vrata svoja...", znai ii pravo u sebe (sopstvenu kuu), u "najunutranjiji" prostor, zatvoriti vrata svemu spoljanjem i moliti iz tog unutranjeg sebe koji ne slui svetini, ili izmiljenom socijalnom mitu, ili tragau za nagradom i uspehom i spoljnim pohvalama. Mora se zaobii svako povezivanje sa sujetom ili matom. Samo unutranji ovek u oveku moe da dobije odgovor na molitvu i da komunicira sa viim nivoom. Spoljna, svetovna strana oveka, oveka koji se pretvara, nije u stanju da moli. Sve ovo je povezano sa pitanjem kako preneti poruke na vii nivo. To su praktine instrukcije o metodi prenosa, telepatije, a to je mogue jedino kroz stvarne emocije. Samo stvarne emocije mogu da prenose; samo su stvarne emocije telepatske. Lane emocije zasnovane na sujeti i mati ne mogu da prenesu. Da bi se dobio odgovor, molitva mora da bude odreenog kvaliteta. Mora da ispunjava odreene uslove, a jedan je da molitva potie iz apsolutno istog i istinskog emocionalnog stanja, jer u suprotnom, ne moe da stigne do odredita. Zbog toga ovek treba da oisti sebe od sebe tokom svog emocionalnog ivota, a to znai da treba da se razvije emocionalno. On mora poeti da voli svog suseda *. To je prva faza u emocionalnom razvoju kome nas ui Hrist. A koliko je to teko. Kako je teko ponaati se svesno u odnosu na druge ak i u odnosu na one za koje se smatra da su voljeni. Da li moete da kaete da volite izvan svog samoljublja? Samo __________________________ Ljubiti blinjeg svog 102

emocionalna stanja koja su izvan samoljublja i egocentrinosti, mogu biti u vezi sa neim izvan samog oveka. I najzad, moe se oekivati da emo jednom doi do razmiljanja o pitanju: Kako moemo putem sopstvenih emocija da komuniciramo sa drugim Ijudima? Preko njih zasad komuniciramo samo sa sobom. Zato poinjemo da uviamo zato se insistira na "voleti svog suseda".

ODGOVOR NA MOLITVU
U vezi sa molitvom Hrist govori: "Itite, i dae vam se". (Mat. 7: 7) Meutim, ovek mora da zna ta znai traiti (ititi). Molitva je sredstvo za dobijanje odgovora sa vieg nivoa Univerzuma tako da njegovi uticaji siu i uu trenutno u neto to je na niem nivou. Razmotrimo ta znai traiti (moliti). Gledajui ire, sam Univerzum je odgovor na zahtev (molitvu). Naunik radi verujui da e dobiti odgovor iz fizikog Univerzuma kao rezultat svog eksperimentisanja, teorija i napora, a to je struktura njegovog zahteva (molbe). To je jedan oblik molitve. On dobija odgovor ako nae pravi nain da trai (moli), to jest ako njegov zahtev poprimi pravi oblik. Meutim, potrebno je vreme i napor da se kroz razne nevolje nae pravi oblik tranje (molbe); i ne samo "besramna drskost", potreban je takoe i oseaj izvesnosti u odnosu na nepoznato - to jest vera. Na primer, naunik je svojim doslednim zahtevima otkrio i doveo u vezu sa Ijudskim ivotom elektro-magnetske sile i sile elektriciteta, koje pripadaju nekom drugom svetu - infrasvetu, svetu elektrona. To je odgovor na zahtev (traenje, molbu). U nekom smislu, radi se o komunikaciji sa drugim svetom. Mi opaamo da ivimo u gotovom Univerzumu velike kompleksnosti, vrlo udaljenom od naeg razumevanja, ali smo sigurni da e on odgovoriti na nae napore. Ovo je zaista na stav prema Univerzumu, koji ne preispitujemo. Sigurni smo da e nam se rezultat dati ukoliko pokuavamo da saznamo kako da neto napravimo. Kada kuvate hranu, dobijate rezultat tano 103

u skladu sa oblikom vaeg zahteva. Ako rezultati nisu onakvi kakve oekujete, dobijate pogrean odgovor, ne zato to je Univerzum u kvaru, nego zato to je oblik vaeg zahteva pogrean. Vi ne znate kako da traite ispravno i zato morate nauiti da kuvate bolje, to jest, kako da traite bolje. Tranja (molba) je zahtev. Kada ne bismo iveli u Univerzumu, vidljivom i nevidljivom, koji daje odgovore na prave zahteve (bez obzira na prirodu tih odgovora, dobru ili lou), ni naunik ni ovek koji moli za pomo ne bi mogli dobiti nikakav odgovor. U svakom sluaju, dobijanje odgovora nije uvek lako. Moraju biti ispunjeni odreeni uslovi. Molitva, koja je mogua u obliku zahteva ili molbe, ne sme biti mehanika ili obino ponavljanje, niti sadrati ideju da e "puno prie" dati rezultat; u molitvi je vaan kvalitet, a ne kvantitet. Prosto ponavljanje rei je beskorisno. Hrist je rekao: "A kad se molite, ne praznoslovite", (Mat. 7: 7) I kako smo ve videli, u molitvi se mora istrajavati. ovek mora da ima ideju o tome za ta moli, mora istrajavati u svom zahtevu i verovati da je mogue dobiti rezultat. I ba kao to naunik u svom posebnom obliku molitve prirodnom Univerzumu pravi zahtev u trenutku kada ima ideju da moe otkriti neto, osea da je to mogue i modifikuje svoj zahtev iznova i iznova probanjem, grekama i dovitljivou, sve dok ne dobije odgovor kroz nalaenje ispravnog zahteva, tako i ovek koji se molitvom obraa duhovnom Univerzumu mora imati veru, strpljenje, inteligenciju i snagu dovitljivosti. On mora da radi, i trudi se, i pravi izume u vezi sa svojim sopstvenim razvojem, poput naunika koji to isto ini u vezi sa svojim otkriima. Naunik e dobiti odgovor ako su stvari u skladu sa zahtevom, a isto e biti i sa ovekom koji moli, ako je njegov zahtev u skladu sa njim samim. Ali, on mora da poznaje sebe i da razume ta treba da trai? Moliti (traiti) neto to je nemogue ili traiti neto to e povrediti ovekajeste neispravno traenje.

104

ZAHTEV U MOLITVI
ta mi to traimo u molitvi? Kada su uenici pitali Hrista kako da se mole, On je formulisao molitvu na takav nain da sve uobiajene line elje budu iskljuene. Meutim, sve to je saopteno u Jevaneljima, povezano je sa dostizanjem vieg nivoa unutranje evolucije mogue za oveka, zvane Carstvo nebesko, i samim tim ne iznenauje injenica da molitva ima kvalitet koji nije "zemaljski". I s obzirom na svoj cilj, ona vie i ne bi mogla da bude lina. Molitva Oe na*, odnosi se na unutranji razvoj. Uvodna fraza oznaava vii nivo: "0e na, da se sveti ime tvoje; da doe carstvo tvoje". (Luka 11: 2) To jest, mogue je ustanovljenje relacije izmeu "vieg" i "nieg". Trai se veza izmeu "nebeskog" i "zemaljskog". Ovo je prvi zahtev i razumeete da to znai dostizanje odreenog emocionalnog stanja da bi se ove rei izgovorile sa nekim intenzitetom znaenja. U drugim verzijama stoji "Oe Na, Koji si na Nebesima", ovek mora da provede jedan minut, jean sat ili ceo ivot pre nego to emocionalno percipira znaenja tih rei koje otvaraju i koje moraju da budu izgovorene svesno. Onda dolazi zahtev za dnevnim hlebom, to ne znai bukvalno hleb, nego "sutinska" hrana. Znaenje originalne rei je nepoznato, ali njegova svrha je "duhovni" hleb, ili hrana koja pothranjuje razumevanje oveka u borbi za podizanje sebe na vii nivo. Zatim dolazi molba da nam se oprosti, kao to mi opratamo drugima, a to znai; da bismo dostigli vii nivo neophodno je pre svega apsolutno otpisati ono to smatramo dugom drugih prema nama, a zbog loeg ponaanja ili nedostatka uvaavanja. Ne opratati drugima predstavlja prepreku uzdizanju i dri nas prikovanim za "zemlju". Mi zatvaramo sebe, vezujemo se, zadravamo sebe tamo gde jesmo ako ne moemo da otpiemo dugove, a ako oprostimo drugima, i nama se oprataju brojne greke, neuspesi u rastu naeg razumevanja, to jest, u naem sveukupnom razvoju. _______________________________ * Oe na - Lord Preyer (prim. prev.) *U citatima - Hleb nasuni

105

Onda sledi neobian zahtev, da ne budemo dovedeni u iskuenje. Meutim, treba shvatiti da nijedan ovek ne moe podneti unutranju evoluciju i razvoj razumevanja bez iskuenja i da je priroda te vrste iskuenja drugaija od prirode onog to Ijudi uobiajeno smatraju iskuenjem i to povezuju sa telom i njegovim slabostima. Na primer, mi smo uvek u iskuenju da neto ne razumemo ili, pogreno razumemo. Kada ovek izvede sebe na put razvoja na koji je ukazano u Jevaneljima, poinje da biva iskuavan svim moguim sumnjama, nevericama i neobinim unutranjim tekoama u pogledu razumevanja onog kroz ta mora da proe, gde ga njegove Ijudske moi rezonovanja zasnovanog na ulnoj spoznaji ometaju, i samo uverenost da tamo ima neeg, samo ubeenost da put na kome se sada nalazi vodi negde, ukratko, samo njegova vera, moe da mu pomogne. Vera ne znai samo uverenost bez ikakvih ulnih dokaza, nego ubeenost u mogunosti pre nego to ih neko realizuje; i zato Hrist kae na jednom mestu: Sve to itete u svojoj moiitvi, vjerujte da ete primiti; i bie vam", (Marko 11: 24) Treba uvideti da neto ve morate imati pre nego to to primite; morate delovati kao da imate ono to jo nemate, i onda ete to imati. Ovo izgleda vrlo udno; ali, sve to je povezano sa uspostavijanjem veze sa viim nivoom i sve instrukcije koje se tiu prirode napora koji se zahteva, izgledaju udne. Razmiljajte na ovaj nain: nee li seme smatrati udnim instrukcije o postajanju cvetom? Ve sam prelaz sa jednog nivoa na poetak drugog, znai prolazak kroz vrlo teka iskuenja o kojima niko ko je zadovoljan sobom, nema pojma. Meutim, klju razumevanja molitve Oe na, lei u uvodnoj frazi. To je molitva o dostizanju vieg nivoa. "Moe li tvoje carstvo doi?" Mogu li ja da uem u Carstvo; moe li nebeska volja, volja vieg nivoa, da deluje na mene zemaljskog? Poslednji zahtev, da ne bude iskuavan suvie, van njegovih moi, tie se napora koje treba uloiti, jer mnogo toga stoji na putu i, kako je reeno u Starom zavetu, Bog se rve sa ovekom i hoe da ga nadvlada, i ak ubije. Pomenutim reima iskazana je borba ovekova za odlepljivanje od nivoa na kome jeste i za dostizanje novog. Izgleda kao da sve za ta se ovek moli i to eli, postaje neprijatelj koji se protivi svakom 106

uinjenom koraku. Ali, ako se setimo da dostignuti vis nivo oznaava transformaciju i ponovno roenje sebe, ideja postaje jasna. ovek, ovakav kakav jeste, ne moe dosegnuti vii nivo. On ne moe da prie Bogu, ovakav kakav je. Vii nivo je mea koja mu se suprotstavlja dok god je isti. Svi ovi zahtevi se tiu dostizanja drugog stanja sebe. Cela molitva Oe na, odnosi se na ostvarenje tog cilja. Ona se ne odnosi na ivot. Ta molitva prikazuje, ali saeto, isto ono to je reeno i u parabolama i uenju, da je sutina svega u dostizanju vieg nivoa, i da svaka molitva treba da bude takva; da ovek kad moli treba da misli prvenstveno na to; da trai, iznad svega, ono to je potrebno da bi se taj cilj postigao. Jer, taj cilj je najvii. Hrist je to ovako definisao: "Nego itite najprije Carstvo Boije" (Mat. 6: 33), to jest, traite najvii mogui nivo. To je ono to ovek mora stvarno da trai molitvom. I, poto je to glavni cilj, ovek koji moli treba da povee bilo koji nii cilj koji eli da ostvari sa ovim glavnim, a on je od najveeg znaaja za njega i vodi ga do najvieg mogueg nivoa do kojeg moe stii.

107

GLAVA DEVETA

BESEDA NA GORI

UVOD Uenje o misterijama Carstva nebeskog datog u Besedi na gori, ima svoje mesto koje se nalazi izmeu nivoa uenja Jovana Krstitelja i Hristovog nivoa uenja iznetog u parabolama. Oni oformljuju tri reda uenja na razliitim nivoima. Prvo i najvie spoljanje uenje je uenje Jovana Krstitelja, o emu nalazimo potvrdu u Jevanelju po Luki. Zatim, u nekom srednjem delu dolazi uenje u Besedi na gori, i konano, ono najskrivenije, unutranje uenje, izloeno u parabolama o Carstvu nebeskom. U ovoj glavi prvo emo razmotriti uenje Jovana Krstitelja koje je zapisano u Jevanelju po Luki 3, a onda i ono prikazano u Besedi na gori u okviru Jevanelja po Mateju i Jevanelju po Luki 6.

PRVl DEO Jedna od mnogih neobinih linosti koje se spominju u Jevaneljima jeste Jovan Krstitelj. O njemu se moda odreenije govori nego o drugima. Na primer, Hrist ga je definisao kao "vieg" od svih koje je rodila ena, ali je dodao i da je onaj "najmanji" u Carstvu nebeskom "vei" od njega. ta onda Jovan Krstitelj predstavlja? U emu je njegova uloga u Jevaneljima? I zato je njegovo uenje dato pre nego to se Hrist pojavio? Pogledajmo sad to uenje kako bismo ga mogli uporediti sa onim koje je dao Hrist u Besedi na gori. Jovan je 108

propovedao promenu uma (pokajanje) i Carstvo nebesko. Apelovao je; "Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko". (Mat, 3: 2) Meutim, da li je on imao ideju o prirodi unutranje promene koja mora da se desi u Ijudskom umu i u ovekovoj sveukupnosti, pre nego to se dostigne Carstvo? Oigledno ne, jer je i sam Hrist rekao da on (Jovan) nije od Carstva. Detalji uenja Jovana Krstitelja dati su u Luki 3. Tu je prikazano mnotvo koje mu dolazi na krtenje. Moramo ga zamisliti odevenog u grubu haljinu od koe, kako se obraa Ijudima sledeim otrim reima: "Porodi aspidini, ko vam kaza da bjeite od gnjeva koji ide? Rodite, dakle, plodove dostojne pokajanja, i ne poinjite govoriti u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kaem da Bog moe i od kamenja ovog podignuti decu Avraamu". (Luka 3: 7, 8) Obratimo panju na to da se Krstitelj obraa okupljenom narodu reima koje objanjavaju ta znai promena uma. On im kae da ne govore sebi da imaju Avraama "za svog oca". Poto ih je sve, bez razlike, iibao reima, Ijudi su ga zapitali ta bi trebalo da rade: "/ pitahu ga Ijudi govorei: ta emo, dakle, initi? A on odgovarajui ree im: Koji ima dvije haljine neka dade onome koji nema; i koji ima hrane neka ini isto tako. Dooe pak i carinici da ih krsti. I rekoe mu: Uitelju, ta emo initi? A on im ree: Ne inite nita vie nego to vam je naredeno. A pitahu ga i vojnici govorei: A ta emo mi initi? I ree im: Nikoga da ne zlostavljate niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom". (Luka 3:10-14) Uoimo da se pitanje ta initi?, postavlja tri puta. I mada je Jovan Krstitelj osetio neprimerenost svojih odgovora i svu nemo da im kae ta da ine, kao i odsustvo sopstvenog razumevanja u vezi sa tim ta znai Carstvo, a i ta je stvarna promena uma u vezi sa tim, on nastavlja da govori o tome kako neko drugi, daleko "vei" od njega, dolazi: / kako je narod iekivao (Hrista) svi pomiljahu u srcima svojim za Jovana: nije li on Hristos? Odgovarae Jovan svima 109

govorei: Ja vas krtavam vodom; ali ide za mnom jai od mene, kome ja nisam dostojan odrijeiti remena na obui njegovoj: On e vas krsititi Duhom Svetim i ognjem. I u njegovoj ruci je lopata, i oistie gumno svoje, i skupie penicu u itnicu svoju, a pljevu e saei ognjem neugasivim. I mnogo jo drugo tjeei ih, propovijedae narodu jevandelje". (Luka 3: 15-18) U Besedi na gori, Hrist poinje da govori svojim uenicima ne ta ovek da ini, nego ta da bude kako bi dostigao Carstvo nebesko. Beseda se otvara reima: "Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko". (Mat. 5: 3) Hrist govori o tome ta ovek mora da bude, ta pre svega mora da postane u sebi. ovek treba da postane drugaiji da bi dosegnuo Carstvo. Mora da doivi promenu uma, promenu u sebi i postane "siromaan u duhu" - a to ima svoje znaenje. Uporedimo ovo sa Krstiteljevim uenjem. Jovan ui spoljnim dunostima, graanskim dobrima - Hrist govori o unutranjoj transformaciji. Jovan grmi na one koji ga sluaju i kae im da se pokaju - Hrist govori ta ta unutranja promena, koja najpre mora da se pojavi, znal. Jovan im govori ta da ine - Hrist, ta da budu. Meutim, ovek kao to je Jovan Krstitelj, koji je bio na spoljnoj strani uenja Rei Boije, uenja o moguoj unutranjoj evoluciji oveka, ima tendenciju da uzima sve bukvalno. Re Boija se ne moe uzimati samo bukvalno, jer to je medijum koji je veza izmeu nivoa u oveku koji se zove "zemlja" i nivoa koji je mogue dostii, nazvan "nebesa". Znaenje "zemaljsko" u potpunosti se razlikuje od znaenja "nebesko"; i ako tom znaenju "zemaljsko" nije omogueno da raste i poprima nova i nova znaenja, ono je mrtvo i izmeu njega i znaenja "nebesko" ne moe da se uspostavi veza. Zbog toga bukvalni ovek, ovek koji ivi u svojim ulima, ovek koji je samo od spoljnih znaenja, koji ne razume nita "unutranje" i koji, ako je religiozan, prati samo metode i spoljne zahteve svoje verske grupacije, ne moe da se razvija. Zato, ako Jovan Krstitelj nije bio od Carstva, to je Hrist izriito napominjao, ta onda znai biti blizu Carstva? Ovo e nam pomoi da shvatimo zato uenje Jovana Krstitelja nije bilo uenje o Carstvu nebeskom. Biti blizu Carstva jeste pitanje 110

unutranjeg razumevanja i u Jevaneljima postoji jasan primer znaenja toga. Razmotrimo to malo pre nego to nastavimo o Blaenstvima. Jedan od knjievnika pitao je Isusa koja je zapovest pre svih. Isus kae: "Gospod Bog na je Gospod jedini; I Ijubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom... I druga je kao i ova: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe". (Marko 12: 29-31) A knjievnik odgovara: "Dobro, uitelju, pravo si kazao da je Bog jedan, i nema drugoga osim njega. I Ijubiti njega... vee je od sviju paljenica i rtava". (Marko 12: 32,33) Kad je Isus video da je ovaj odgovorio iz sopstvenog razumevanja (a ne, "pametno", kao u prevodu ("A Isus vidjevi kako pametno odgovori...") ree mu: "Nisi daleko od Carstva Boijega. I niko se vie ne usudi da ga zapita". (Marko 12: 34) Moemo li da vidimo zato je knjievnik blizu Carstva? Oduvek su postojali oni koji su u religiji vie vrednovali spoljanje forme, obrede i disciplinu. itali smo da je Jovan Krstitelj bio zbunjen kad je uo da su Hrist i njegovi uenici jeli, pili i nisu postili. I nema sumnje da je zamerao uenicima ogluivanje o Sabat, ili Hristu, leenje na Sabat, jer to je sve bilo protivno Mojsijevom zakonu. Pred kraj ivota Krstitelj je postao nesiguran u pogledu Hrista. ak je poslao iz zatvora poruku Hristu rekavi: "Jesi li ti Onaj to e doi, ili drugoga da ekamo?" (Luka 7: 19) I ta je Hrist na to odgovorio? Hrist je odgovorio na nain koji je Jovan Krstitelj jedino mogao da primi - bukvalno. Rekao je: "Idite i kalte Jovanu to vidjeste i uste: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se iste, gluhi uju, mrtvi ustaju". (Luka 7: 22) Jovan Krstitelj nije mogao da razume da je to oznaavalo gluvou, slepilo, itd. - psiholoki. Ali, ovaj nivo razumevanja uvek je postojao u religiji - razumevanje grube, bukvalne istine, razumevanje spoljnog oveka, koji se dri uenja Rei Boije na "zemaljskom" nivou i koji, kada tako radi, unitava ne samo njegovu lepotu nego i pravo znaenje, kao to se odsecanjem krila moe unutiti stvorenje sa krilima. Jovan Krstitelj predstavlja bukvalno znaenje uenja Rei Boije. Linost Krstitelja oslikava klasu Ijudi koje Hrist brani, poto su oni poetak svega drugog i o njima sa oiglednom i velikom panjom govori kao o problemu koji se teko reava. Jovan 111

Krstitelj je verovao u Hrista kad ga je sreo, ali kao to je reeno, pred kraj je izgledalo da sumnja. Ovo je istinska psiholoka slika onih koji su utemeljeni na spoljnom aspektu uenja o Rei i njegovom grubom, bukvalnom znaenju i koji, sreui se sa njegovim unutranjim ili "viim" znaenjem, oseaju nemo da to razumeju i zbog toga padaju u sumnju, oseaju se povreenima jer ne mogu da osete korist, a i ne oseaju vie sebe boljim od drugih. Ipak, treba razumeti da bukvalno znaenje Rei Boije mora da se ouva. DRUGI DEO Ono to se zove Prvo Blaenstvo, upueno je, sa preostalih osam, Hristovim uenicima, a ne mnotvu. Uvodne rei u petoj glavi Jevanelja po Mateju glase: "A kad on vidje narod mnogi, pope se na goru, i sjede, i pristupie mu uenici njegovi. I otvorivi usta svoja uae ih govorei: Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko". (Mat. 5:1-3) U Jevanelju po Luki data je skraena i neto izmenjena verzija Blaenstava; etiri su samo spomenuta i to tek poto je na gori Hrist izabrao svojih dvanaest uenika i onda se spustio u dolinu. Prvo od ta etiri Blaenstva je: 20) "Blaeni siromani, jer je vae Carstvo Boje". (Luka 6:

U Jevanelju po Luki pomenuta je samo re siromani i mnogi su to razumeli u bukvalnom smislu. Ali, u Jevanelju po Mateju je reeno: "Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko", i niko ne moe da veruje da su siromani, u smislu koji nije bukvalan - oni bez sujete. Kako onda treba razumeti izraz "siromani duhorn?" Ako se ne shvati doslovno, "siromani duhom" su "prosjaci u duhu". ta to znai biti prosjak u duhu? Hajde da razbistrimo sve to znai biti bukvalno 112

prosjak ili bukvalno siromaan. Postoji jedna druga re u Jevaneljima koja se prevodi kao siromaan, a koja znai bukvalno biti siromaan, kao u prii o udoviinom prilogu, gde je udovica ena koja je stvarno siromana, a daje vie nego drugi. Meutim, re koja je ovde upotrebljena ima niu vrednost. Odnosi se na nekog ko se saginje i strepi poput istonjaekog prosjaka koji moli za novac na uglu neke ulice, i time to poprima snanije psiholoko znaenje. U Jevanelju po Luki, u kome su, kao to je reeno, clata samo etiri Blaenstva, odmah su data i etiri Upozorenja, kako se ve nazivaju, kao suprotnost. Upozorenje koje odgovara skraenoj formulaciji "Blaeni siromani" jeste, "Ali teko vama bogatima, jer ste ve primili utjehu svoju". (Luka 6: 24) Kada Matej kae: "siromani duhom", znaenje rei bogat, u Jevarielju po Luki ne moe biti nita drugo do "bogati duhom", to jest to mora oznaavati oveka koji ne prosi (moli) u svom duhu i ne osea se prosjakom, nego bogatim u sebi. I, on prima svoju utehu. ovek koji pripisuje sve sebi, koji je bogat u samougaanju i samopotovanju, koji sledi svoje samoljublje, svoju sujetu i svoj oseaj "biti bolji od drugih" - jeste bogat u duhu. Trijumf nad rivalom, bolji poloaj, nagrada, pametan posao, jesu njegove utehe. Ali, ako ovek osea u svom najdubljem biu da ne zna nita, da nije nita i da ne zasluuje nita, ako ezne da razume vie i da bude drugaiji, ako osea istinski da nije nita i eli da bude neto, ako u stvari u svom umu, u svome duhu, u svom razumevanju, osea sopstveno neznanje, sopstvenu nitavnost, onda je on "siromaan duhom". On je prazan i moe da se napuni. On zna za svoje neznanje i sposoban je da uje uenje o Carstvu. Ali, ako je pak pun sebe, kako moe da uje ita? On uje sebe sve vreme. On uje beskrajne glasove svoje zaostale sujete koja se ali, svog zadovoljenog ili nezadovoljenog samoljublja. Napadajui fariseje, Hrist je napadao ova bogatstva u duhu i govorio da su oni od toga imali svoju nagradu. Kad je rekao da bogat knez treba da proda sve to poseduje, nije govorio o posedu u bukvalnom smislu, nego se to odnosilo na onu stranu oveka koja ga tera da veruje kako je on, zato to poseduje mentalnu, socijalnu i materijalnu imovinu, bolji od drugih. Ono to ini da se ovek osea naroito bogatim 113

u sebi jeste ugodnost koja potie od samoljublja, sujete i koristi koju nudi ivot. Istina, radost od ugodnosti koja potie od samoljublja, jaa je od svega u ivotu i ako osmotrimo sebe, videemo da je to tako. Spoznaja tog stanja uravnoteenog samoljubljem, koje je zapravo lako uzdrmati i oveka uiniti povreenim, raa pitanje zato bismo uopte tragali za neim drugim ili, kako dolazimo do toga da smo nitavni, da nemamo stvamu osnovu u sebi i da zapravo ne posedujemo nita, a sve to sa take gledita vieg nivoa koji je Carstvo nebesko? Hrist nastavlja da govori o tome ta ovek mora biti ako hoe da se priblii viem nivou sebe, koji se naziva Carstvo nebesko; "Blaeni koji plau, jer e se utjeiti..." (Mat. 5: 4) Ideju, da ovek moe na bazi sueljavanja sa sobom da primi utehu ili pomo iznutra, nije lako prihvatiti. Ipak, ako postoji vii nivo iz koga proistie blaeristvo, a sa kojim je mogua komunikacija, ideja i nije toliko izuzetna. "Blaeni koji plau", znai da blaenstvo ili srea mogu stid do oveka sa vieg nivoa Carstva, ako tuguje ili je siromaan duhom. Ali, da li se pod tim podrazumeva da ovek mora ii unaokolo i plakati otvoreno, ili javno tugovati, ili biti odeven u crninu? Ova ideja je apsolutno nemogua sa stanovita onoga to Hrist saoptava u sledeoj, estoj glavi Jevanelja po Mateju, u kojoj se kae da ovek mora initi sve u diskreciji (tajnosti) - davati milostinju u tajnosti, postiti u tajnosti, itd., i da ne ini nita zbog samoljublja, zbog priznanja (pohvale) i koristi, zbog slike sebe u oima drugih. Uobiajeno je da ovek oplakuje mrtve u bukvalnom smislu. Ali, oseanje da je mrtav u sebi, jeste oplakivanje u psiholokom smislu. Hrist je rekao mnoge stvari o mrtvima - o onima koji su psiholoki mrtvi, iznutra, u stvarnom unutranjem delu sebe, jedinom koji moe da evoluira do nivoa "vieg" oveka, ali Ijudi to ne znaju i zato ne opiakuju. Tree Blaenstvo je: "Blaeni krotki, jer e naslijediti zemlju..."(Mat. 5: 5)

114

U originalu, re prevedena kao krotki, jeste suprotnost rei Ijut (besan, uvreen, ogoren, kivan -prim. prev.). Ona ima znaenje u smislu postajanja pitomim, kao to divlja ivotinja postaje pitoma. Naslediti zemlju znai ovde naslediti zemlju datu oveku Carstva. To je kao: "Potuj oca svog i mater svoju, da ti se produe dani na zemlji, koje ti da Gospod Bog". (Izlazak 20: 12) Jevreji su u bukvalnom smislu mislili da je obeana zernlja, zemlja Hanan. Ali, unutranje znaenje je Carstvo nebesko. Zato re zemlja znai Carstvo i ovek mora da ide protiv svih svojih prirodnih uvreenosti, strasti i Ijutnji (besova - prim. prev.), kako bi postao naslednik te zemlje. etvrto Blaenstvo: 6) "Blaeni gladni i edni pravde, jer e se nasititi..."(Mat. 5:

Odnosi se na one koji ude da razumeju kakvo je to dobro bia i kakvo je to znanje Istine koje vodi ka viem nivou. Postoje oni koji, oseajui svoju nitavnost, svoje neznanje, oseajui da su mrtvi u svom unutranjem biu, eznu da budu naueni kakvu Istinu "vii" ovek mora da poznaje i prati, i ta znai Dobro na nivou Carstva nebeskog. Oni su gladni Dobra i edni Istine, jer to jedinstvo stvara u oveku unutranji sklad zvani "jevaneljska ispravnost". Peto Blaenstvo je: Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani..." (Mat. 5: 7) Sa jednim od znaenja koje objanjava da sve dok ne oprostimo grehe drugima, ne moemo oekivati bilo kakvu rnilost za sebe u vezi sa naim sopstvenim razvojem. Imati milost, u jednom smislu znai znati i videti da se ono zbog ega ovek krivi druge - nalazi u njemu samom, to jest ovek treba da vidi "brvno" u sopstvenom oku; da gleda sebe u drugima i druge u sebi. Ovo je na neki nain osnova praktinog milosra. Ali, postoje i druga znaenja - kao i u svemu to je reeno u

115

Jevaneljima, a jedno od tih je i da ovek mora znati za ta u sebi da ima milost, a prema emu u sebi da bude nemilosrdan. esto Blaenstvo je: "Blaeniisti srcem, jer e Boga vidjeti..." (fvlat. 5: 8) Biti istog srca, bukvalno znai biti oien u srcu ili oien proienjem. To znai prvenstveno ne biti licemer. Povezano je sa odnosom "spoljanjeg" i "unutranjeg" u oveku. Ovde se radi o emocionalnom stanju koje moe da se dostigne i u kome je realnost postojanja Boga direktno jasna iz istote emocionalnog razumevanja, poto mi ne razumevamo samo intelektom. Emocionalna strana oveka, kada je popunjena sopstvenim oseanjima, a time i loim, ili ak zlim doivljavanjem nekoga ko mu se ne divi, samosaaljenjem, mrnjom i osvetoljubivou itd., zatamnjena je i ne moe da ostvari svoju pravu funkciju odraza vieg nivoa. Kada je proieno, srce vidi, to jest razume postojanje vieg nivoa, Boga, realnosti Hristovog uenja. U Jevaneljima se esto barata tzv. proienjem emocija. Moemo da primetimo da kada ne bi bilo vieg nivoa, ne bi bilo ni proienja emocija. Sedmo Blaenstvo je: 5:9) "Blaeni mirotvorci, jer e se sinovi Boiji nazvaii..." (Mat.

Postii mir u sebi znai biti osloboen unutranjeg nesklada, unutranjih nemira i kontradiktornosti. Da bi se postigao sklad sa drugima trebalo bi uvek delovati iz onog to se zove Dobro, a ne insistirati na razlici u miljenju, ili diskutovati o razliitim stanovitima ili teorijama jer to uvek uzrokuje neslaganja. Kad bi Ijudi delovali iz Dobra, a ne iz raskoraka u teorijama, i takama gledita, to jest iz razliatih ideja o Istini, bili bi mirotvorci. Takvi se nazivaju "sinovi Boiji", poto je ovde Bog uzet kao samo Dobro - tano u smislu u kome je Hrist definisao Boga u trenutku kad ga je neko nazvao "uitelju blagi", rekavi: "to me zove blagim? Niko nije blag

116

osim jednoga Boga". (Luka 18: 19) Mrnja deli sve; Dobro ujedinjuje sve i zbog toga postoji Jedan, i to je Bog, Pogledajmo sada dva naredna Blaenstva koja mogu da se uzmu zajedno, poto se odnose na ono to oznaava delovanje izvan samoljublja i svih drugih koristi u vezi sa njim: "Blaeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. Blaeni ste kada vas sramote i progone i laui govore protiv vas svakojake rave rijei, zbog mene. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaa na nebesima..." (Mat. 5: 1012) U Jevanelju po Luki, ta ideja je izraena ovako: "Blaeni ste kad vas Ijudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vae kao zlo zbog Sina ovjeijega. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, velika je plata vaa na nebu", a odgovarajue Upozorenje je izraeno ovako: "Teko vama kada stanu svi Ijudi dobro govoriti o vama". (Luka 6: 22, 23, 26) Ovde, a i u svim ostalim Blaenstvima, Hrist govori o oveku koji nakon dugog unutranjeg psiholokog rada na sebi poinje da eli ono to je izvan njegovog samoljublja, On govori o oveku koji ne eli da mu oslonac bude u samoljublju, koji traga za izlaskom iz tog stanja. Upravo tu lei najtea psiholoka barijera. Ali, iako nismo u stanju da je preemo, ak i samo bljesak toga je od neprocenjive vanosti. Jer ko je sposoban, ako vodi primeran i potovanja vredan ivot i postupa sa nivoa uenja Jovana Krstitelja, da pobegne od oseanja zaslunosti i da se raduje kad neko ravo pria o njemu? ovek koji je dobar u ivotu, a to je ono o emu je Jovan Krstitelj govorio i to i jeste polazna taka za sve drugo, moe vrlo dobro osetiti da daje sve od sebe kako bi se ponaao ispravno, da poklanja svoju suvinu odeu, da daje hranu onome ko nema, da ne trai vie nego to mu pripada, da ne ini nasilje, ne trai nita nepravedno i da je zadovoljan svojom platom. Meutim, pitanje je kako da izbegne oseanje zaslunosti za sve ovo? Jer, ma kako dobar ovek bio, kada 117

postoji samoljublje, na tom nivou, a to je prvi nivo kod svakoga, postoji veliki psiholoki problem o kome je Hrist govorio i zbog koga su se oni kojima je to bilo upueno oseali pogoeni. Samoljublje, koje pripisuje sebi sve, ne moe da dostigne nivo Carstva, i u Blaenstvima moemo videti ta ovek mora prvo da postane, ta prvo mora u sebi da bude u odnosu na samoljubivog, koristoljubivog i oveka od moi, pre nego to doe nadomak Carstva. Sad sledi sumiranje celokupnog znaenja Blaenstava putem neobinih izraza kao to su so i imanje soli i kao to je so koja je obljutavila. Hrist nastavlja sledeeim reima (jo uvek se obraa svojim uenicima): "Vi ste so zemlji: ako so obljutavi (doslovno, "postanete ludi"), ime e se osoliti? Ona ve nee biti ni za ta osim da se prospe napolje i da je Ijudi pogaze". (Mat. 5: 13) So u ovom sluaju (kao i inae) funkcionalno predstavlja povezanost dve stvari, dva posebna elementa. Ona oznaava jedinstvo. Ve smo videli da svo znanje Istine, sama Istina, ima za cilj Dobro i primenu tog Dobra. Svaka Istina trai zajednitvo sa svojim Dobrom. Istina, sama po sebi, beskorisna je. Blaenstva govore o dostizanju odreenog unutranjeg stanja elje koje moe da dovede do jedinstva, jer sve elje trae jedinstvo kao svoje ispunjenje. Istina Hristovog uenja ili znanje Rei Boije, odnosno Istina o ovekovoj unutranjoj evoluciji, nije nita ako se praktikuje samo po sebi, bez realizovanja svog cilja, a to je Dobro kome vodi; zajednitvo dva je blaenstvo, a ne uobiajena srea koju poznajemo u ivotu, koja moe i da se premetne u svoju suprotnost; to je stanje koje je puno i kompletno u sebi i time osposobljeno za stvaranje sebe sopstvenom snagom zato to ima dva elementa u jedinstvu, Istinu i Dobro. Ovo je svadbena gozba u Jevaneljima, venanje dve stvari u oveku koji konstituie celinu svog unutranjeg ivota. To je pretvaranje vode Istine u vino, na svadbenom veselju u Kani galilejskoj. Jer ovek, vien iznutra, nezavisno od spoljnog tela i izgleda, prvo je sopstveno znanje Istine i sopstveni nivo Dobra - a onda, evolucijom, on postaje 118

jedinstvo ta dva. Ta veza tada ima (samo u odreenom smislu) ono to se u Jevaneljima zove "ivot u sebi", jer iz tog zajednitva ona prima snagu sa vieg nivoa. Moda je mogue razumeti da je ovek u stanju da praktikuje onu stranu Istine koja je bez ikakve elje da vodi bilo gde osim u samopotovanje. Tada on nema nikakvu elju da Istinu koju sledi odvede njenom Dobru. Nema elju za tim zajednitvom, za tom unutranjom misterijom povezanosti. Ne eli da ono to zna transformie u ono to jeste i konano se ujedini sa svojim sopstvenim ciljem, nalazei u sebi Dobro koje mu pripada. U tom sluaju, kae se da on nema soli. Deluje bez prave elje. ini so besmislenom. I nemajui pravo razumevanje za to to radi, lako e pobrkati ono to zna iz uenja sa svojim uobiajenim ivotom i sa reakcijama iz svog svakodnevnog ivota. Poto ne vidi gde Istina vodi ili ta je njen cilj, on e je primiti na sopstvenom nivou, kao cilj sam po sebi, i uiniti je ak sveim izvorom oseanja nesvianja, rivalstva, Ijubomore i superiornosti nad drugima, ak i grubosti. Bie slep da vidi Dobro uenja, koje je primio kao stvarni cilj. Zbog ovoga je Hrist, kada su se njegovi uenici prepirali ko je najvei, rekao: "Dobra je so; ali ako so postane neslana, ime e se osoliti? Imajte soli u sebi, i mir imajte meu sobom". (Marko 9: 50) Uenici su se prepirali iz samoljublja i zaboravili na cilj. A to je upravo zato to Ijudi zaboravljaju zbog ega pokuavaju da slede uenje o Istini i, ne elei stvamo da budu drugaiji, ostvaruju neko drugo Dobro, te na taj nain pomeaju sve, i staro i novo, to Hrist objanjava reima: "Nego itite najprije Carstvo Boije I pravdu njegovu, i ovo e vam se sve dodati". (Mat. 6: 33)

119

GLAVA DESETA

VERA

PRVI DEO ta je vera? Ljudi zamiljaju da znaju ta je vera. Meutim, nije lako razumeti ta je vera. Ona se u Jevaneljima naziva seme u ovekovom umu. Hrist kae: "Ako imate vjere koliko zrno goruiino, rei ete gori ovoj: prei odavde tamo, i prei e", i dodaje sledee neobine rei: "/ nita vam nee biti nemogue". (Mat. 17: 20) Hrist je ove rei uputio svojim uenicima koji su ga, ne uspevi da izlee deaka bolesnog od epilepsije, upitali zato nisu bili u stanju da to uine. Prvi odgovor na njihovo pitanje je: "Za nevjerovanje vae". Dogaaj se zbio ovako: "/ kada dooe narodu, pristupi mu ovjek i pade na koljena pred njim govorei: Gospode, pomiluj sina mojega, jer je mjesear i mui se Ijuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. I dovedoh ga uenicima tvojima i ne mogoe ga iscijeliti. A Isus odgovarajui ree: O rode nevjerni i pokvareni! Dokle u biti s vama? Dokle u vas trpjeti? Dovedite mi ga amo. I zaprijeti mu Isus; i demon izie iz njega; i ozdravi mome od onoga asa. Tada pristupie uenici Isusu i nasamo mu rekoe: Zato ga mi ne mogosmo izgnati? A Isus im ree: Za nevjerovanje vae. Jer zaista vam kaem: Ako imate vjere koliko zrno goruiino, rei ete gori ovoj: predi odavde tamo, i prei e, i nita vam nee biti nemogue". (Mat. 17: 14-21) Uenicima je reeno da nisu uspeli u leenju zato to su imali "malo vere", ali u nekim starim verzijama Jevanelja kae

120

se da je Hrist govorio kako nisu uspeli u leenju jer nisu imali vere. ovek se u Jevaneljima deli na onog koji ima veru i onog koji nema veru, ini se udnim da je za uenike koji su verovali Hristu, za koje se takoe kae da su napustili sve da bi ga pratili, reeno da pripadaju onima koji nemaju vere. Pokuajmo da razumemo na ta se ovde mislilo. Vera nije, kako to Ijudi zamiljaju, uobiajeno verovanje. Nikodim je verovao u Hrista jer je ovaj inio uda, a Isus je to gledite odbacio, odgovorivi mu: "Ako se ko ne rodi odozgo, ne moe vidjeti Carstva Boijega". (Jov. 3: 3) Vera je neto vie od obinog verovanja. Hrist je opisuje kao seme, a seme je u sebi ureeno tako da ima sopstveni ivot, da moe da raste. Ako seme ima vere u sebi, takav ovek je iv na nain kako je to prikazano u paraboli o bludnom sinu: "Jer ovaj sin moj bjee mrtav, i oivje...". (Luka 15: 24) Setite se da je u ovoj paraboli reeno da je mlai sin "doao sebi" i lutajui unaokolo, poeo da se "vraa svome ocu", to jest da se kree u jednom pravcu. Razmotrimo prvo ovu ideju kretanja u jednom pravcu u vezi sa znaenjem vere, i u isto vreme pokuajrno da prihvatimo da nije lako razumeti ta vera znai. U gore navedenom dogaaju, kada je Hristu saopteno da uenici nisu mogli da izlee deaka bolesnog od epilepsije, on odjednom progovara: "O rode nevjerni i pokvareni!" Od najvee vanosti je razumevanje ovih rei, jer bacaju poetno svetlo na znaenje vere. ta znai re pokvareni i zato dolazi odmah nakon rei nevjerni? Na prvi pogled ini se da ne postoji veza izmeu ova dva prideva. Rod je nazvan nevernim i pokvarenim. Kakva je tu veza? Na grkom, znaenje rei koja je prevedena kao "pokvaren" upuuje na "kretanje u svim pravcima". Nemanje vere, to oznaava potpuno odsustvo tog kvaliteta, odnosno znai biti "bezveran", povezano je sa lutanjem u mnogo razliitih pravaca; ne prati se samo jedan pravac. Bukvalno znaenje onog to Hrist kae je: "O rode neverni, luta u svim pravcima". ovek bez vere, neveran ovek, iskvaren je u tom smislu. On se okree raznim pravcima, nikada ne znajui kuda ide. U obinom ivotu Ijudi sve vreme menjaju svoje usmerenje; u jednom 121

trenutku veruju u jednu stvar ili su u jednom raspoloenju, a ve sledeeg, veruju u drugu stvar ili su u drugom raspoloenju. Dovoljno je samo posmatrati sebe da bi se ta istina uvidela. Nije li istinito ako se kae da ovek menja usmerenje sa gotovo svakom knjigom koju proita, sa svakim miljenjern koje uje, sa svakom promenom okolnosti i mode? Ne boji li ivot svako raspoloenje drugaijom bojom? Ljudi uobraavaju da imaju stalnu unutranju stabilnost i istina je da oni, dok opti ivotni uslovi ostaju isti, oseaju odreenu vrstu stabilnosti, ali to je retko kada zahvaljujui neemu u njima samima. Dovoljno je itati istoriju pa zakljuiti koliko je ivot, u nekom dubljem smislu, besciljan. Dogaaj sa deakom bolesnim od epilepsije i neuspeh uenika da ga izlee s obzirom na odsustvo vere, povezuje se sa objanjenjem Preobraenja Hristovog: "/ poslije est dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova, i izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i zasija se iice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoe bijele kao svjetiost". (Mat. 17: 1,2) Siavi sa Gore Preobraenja, sa ime su se susreli? Naili su dole na tamni, zli, ludi svet predstavljen deakovim bacakanjem as u vatru, as u vodu; a unaokolo stoji mnotvo, bez vere, okreui se u svim pravcima. Ovo to je gore prikazano jeste metafora. oveanstvo je bez vere, kao deak bolestan od epilepsije, prikazan kao da je pod dejstvom sila meseca, jer na grkom re epileptian znai bukvalno "pogoen mesecom", i zbog toga je on "ludak" ili "umobolnik". Iz opisanih dogaaja i Hristovih rei kad silazi sa Gore Preobraenja na nivo ivota, uoljivo je znaajno pridavanje vanosti veri. Kada je reeno da se Hrist, samo sa tri svoja uenika, popeo na goru, u visoke planine i preobrazio (na grkom to bukvalno znai metamorphosis, ili transfomacija van svih uobiajenih formi, . ba kao to znai izlaenje izvan ovekovog uobiajenog uma, uobiajenih oblika razmiljanja), to oznaava da vii oblik oveka postoji kao mogunost i da je vera neto to pripada takvoj ideji o oveku, ideji njegove mogue

122

transformacije. Hrist se preobrazio naoigled svoja tri uenika. On im je pokazao, na nain koji je nemogue razumeti (a predstavljajui ga samo metaforom uspinjanja na visoke planine), da je transformacija oveka realnost. To im je na neki nain dokazao; na koji - ne znamo. Meutim, uenici jedva da su mogli razumeti neto od toga i, ne samo da su bili uplaeni, kao to se kae u jednom objanjenju, nego su bili i tako uspavani da nisu mogli ni zamisliti ta se deava, sve dok nisu bili dovedeni u puno stanje probuenosti. U Jevanelju po Luki ovo je dovoljno jasno izraeno sledeim relma: "A Petar i oni s njim bjehu savladani snom; ali probudivi se vidjee slavu njegovu...". (Luka 9: 32) Bila bi velika greka pomisliti da se ovde radi samo o fizikom snu. To se zbivalo po danu. Zato bi ueniei bili u tekom snu po danu? ak i da su bili, zato se pominje takav detalj? San koji se ovde pominje nije uobiajeni san. U Jevaneljima, mnoge rei koje imaju uobiajeno znaenje koriste se na specijalan nain i tada poprirnaju sasvim drugaije znaenje. Na primer, kada se re "mrtav" koristi u Jevaneljima, ona se ne odnosi obavezno na fiziku smrt. Mrtvi Ijudi, sa take gledita uenja o oveku u Jevaneljima, nisu Ijudi u grobu, nego Ijudi koji hodaju. Kada Hrist kae: "Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve" (Mat. 8: 22), to se oigledno ne odnosi na Ijude koji su mrtvi u bukvalnom smislu. Kako mogu bukvalno mrtvi Ijudi da sahranjuju bukvalno mrtve Ijude? Ljudi se dele na mrtve i ive, a to ima posebno znaenje. Izraz "ivi i mrtvi" odnosi se na Ijude koji imaju neto ivo u sebi i na Ijude koji nemaju i na taj nain su ve mrtvi. ovek koji je uronjen u ivot, koji ne vidi nita osim svetovnih interesa, moi, novca, poloaja i rivalstva, jeste mrtav ovek. Analogno tome, Ijudi se dele na one koji su usnuli i one koji su budni. ovek koji poinje da se budi jeste ovek koji ne samo da je sposoban da razume znaenje izvan znaenja uobiajenog ivota, nego je i uveren u njegovu realnost; a da bi razumeo i bio siguran da postoji znaenje izvan ivota i da zemaljski ivot ne objanjava oveka, poeinje da se budi iz sna. Uenici nisu bili usnuli u uobiajenom smislu, ali u jednom drugom - jesu. Ta usnulost je imala ire znaenje. Mentalno i emocionalno su usnuli u odnosu na ideju krajnjeg smisla Ijudskog ivljenja, koji im je Hrist otkrio svojim 123

preobraenjem, Nisu bili budni u odnosu na ideju transformacije jer su, kako je to predstavljeno u mnogim citatima, bili Ijudi koji veruju da je Hrist predodreeni Mesija, oslobodilac ugnjetenog naroda, koji je imao cilj da osnuje velianstveno carstvo na zemlji u kome e oni zauzeti najvie poloaje, imati najvea imanja i najveu mo. Zato se za slepe u odnosu na Hristovo uenje o Carstvu nebeskom, kao i na ideju o transformaciji, kada se pred njima deava manifestacija preobraenja, kae da su usnuli. Kvalitet njihovih umova, stepen njihove svesnosti, njihov nivo razumevanja, nije mogao to da dosegne. Nijedan ovek ne moe razumeti ili opaziti postojanje bilo ega to zahteva vie mentalno i svesno stanje. ovek je usnuo u odnosu na ono to ne razume. Ono to se ne poznaje, za ogromnu veinu Ijudi i ne postoji, i oni se izruguju moguem postojanju toga. Ovo su neki od mnogobrojnih faktora koji zadravaju oveanstvo u stanju u kome jeste. Meutim, postoje posebni faktori koji ograniavaju ak i najobrazovaniji deo oveanstva, s obzirom na njihov kvalitet razumevanja i stepen svesnosti. Vera je povezana sa idejom transformacije i zato ona nije prosto verovanje na uobiajen nain, kao kad ovek veruje ili ne veruje u nekog. Kao to emo videti kasnije u tekstu, oslanjanje na stvarno znaenje vere, kada se pominje konverzacija izmeu centuriona i Hrista, vera u svom sutinskom znaenju predstavlja uverenost, ubeenost da postoji vi.a interpretacija ivota, to ima za posledicu da je transformacija oveka mogua. Naroit kvalitet vere lei u ideji da ivot moe da se razume i reava samo oseajem neeg vieg od samog oveka, kao i da ovek ima mogunost transformisanja i zadobijanja sasvim novih znaenja u odnosu na ivot na zemlji. Ovaj posebni kvalitet jeste sutina vere i ini ga potpuno razliitim od onog to uobiajeno zovemo verovanje. Vera zapravo potkopava sva naa uobiajena i prirodna verovanja, poto nas odvraa od svetovnog i vodi pravcem koji vie ne moe biti potvrivan uobiajenim verovanjem i evidencijom ula. Zbog toga je vera definisana kao seme u ovekovom umu, to jest ona je potencijal za rast, potencijal koji ne moe postojati 124

dok ovek veruje da je ivot, ovakav kakav jeste, sam sebi svrha, a ne sredstvo za neto drugo. Ako zamiijamo da je ivot cilj sam po sebi i jedini kao takav, ne moemo imati veru i ne elimo je. Ali ako u nae umove ue misao da ivot ne moe biti cilj sam po sebi, ali da mora biti sredstvo za neki drugi cilj, a takve se misli esto javljaju kod Ijudi, tada se, u trenutku uspostavljanja tog novog naina razmiljanja, javlja nagovetaj vere. U trenutku transformacije Hrist predstavlja Ijude sa vi eg nivoa, vrlo visokog nivoa. Njegovo silaenje sa Gore predstavlja silazak na nivo ordinarnog zemaljskog ivota, nivo ludila, samoobmane, nivo kojim upravljaju meseeve promene. Sve ove ideje su predstavljene u sceni Preobraenja na Gori, a u podnoju je bio deak bolestan od epilepsije, koga uenici nisu mogli da izlee.

DRUGI DEO
Ve smo videli da se vera poredi sa ivim, aktivnim semenom u oveku i da nije samo pasivno verovanje. Da bi se razumelo vie o njenom znaenju, pogledajmo ta je reeno o rezultatu imanja vere. Hrist kae: "Ako imate vjere koliko zrno goruiino... nita vam nee biti nemogue". (Mat. 17: 20) Rezultat imanja vere jeste injenica da za oveka nita nije nemogue. Imanje vere ini nemogue - moguim. U citatu datom u devetoj glavi Jevanelja po Marku, postoji izraz "Sve je mogue onome koji vjeruje". (Marko 9: 23) Na prvi pogled moe se pomisliti kako ovo znai da ovek koji ima vere, ima mo da ini. Ali, nije ba tako. Imanje vere ini stvari moguim, a to je neto drugo. oveku koji ima vere, postaju mogue stvari koje su inae nemogue. Ne ini sam ovek stvari moguim, nego vera u njemu. oveku od vere, mogue je sve i nita nije nemogue. Naa uobiajena ideja o moi je manje-vie povezana sa nasiljem. Na primer, Ijudi mogu biti primorani da budu posluni. Meutim, ideja o moi na bazi vere je neto sasvim drugo. U prisustvu oveka koji istinski ima vere u 125

Hristovom smislu, sve postaje mogue. Takav ovek ima mo zato to kroz posedovanje vere stvari vie nemaju svoju sopstvenu mo i time postaju mogue za njega, Stvarima je oduzeta njihova uobiajena prirodna mo, a posebno ona tetna, i ova se ideja esto sree u Novom zavetu, a na jednom mestu je izraena siedeim reima: "A znaci onima koji veruju bie ovi: ...Uzimae zmije u ruke; ako i smrtno to popiju, nee im nauditi; na bolesnike polagae ruke, i ozdravljae". (Marko 16: 17-18) Oduzimanje uobiajene moi stvarima pomou vere, prikazano je u gornjem stihu. U tom smislu, vera je kao Istina. Istina nema mo nad laima, osim kad se laima oduzme mo. Na primer, ako ovek dozvoli da Istina ue u sred njegovog laganja, lai gube svu mo nad njim i za trenutak on postaje zdrav (razborit). Uenici su dali sve od sebe, ali nisu uspeli da iscele deaka bolesnog od epilepsije. Koristili su svoje sopstvene moi, meutim, kako u Jevanelju po Marku otac ree Hristu: ".../ ne mogoe". (Marko 9: 18) Hrist najednom progovara: "O rode neverni dokle u vas trpeti?" Uenici su ga nasamo pitali zato nisu uspeli? Odgovor je bio: "Za nevjerovanje vae". Bilo je to nemogue za njih zato to nisu imali ni najmanje seme vere. Ipak, oni su bili Hristovi uenici. Meutim, nisu imali vere ni kada su bolesnog deaka videli izleenog, jer vera ne dolazi spolja, iz vienih uda i pasivnog verovanja u njih. Poto nisu imali vere, njima je bilo nemogue da izlee bolesnog deaka. Ne bi im bilo dato da ovladaju tom situacijom. Nedostajao im je faktor potreban da uani tu situaciju savladivom njihovom sopstvenom snagom. Otac deaka kae Hristu: "...nego ako to moe, pomozi nam". Hrist uzviknu: "Ako moe vjerovati, sve je mogue onome koji vjeruje". Otac u oajanju moli: "Vjerujem, Gospode, pomozi mojemu nevjerju!". U oba Jevanelja, i po Marku i po Mateju, citati o leenju korieni su da bace jako svetlo na ideju vere i snagu koja proistie iz imanja vere. Vera, povezana je sa odreenom snagom, to jest, vera je dinaminost na poseban nain. Meutim, snaga vere se ne potencira spolja, s poloaja, iz svetovne moi - iz bilo ega spoljanjeg. Niti je dokaz spolja vienog; ona ne crpi svoju 126

snagu iz tog izvora. Ona se ne formira u tom spoljnom delu uma koji je u dodiru sa ivotom i stvarirna, ili sa obavezama i brigama oko Ijudske egzistencije. Ona nije sa tog nivoa. Pripada nivou uma koji je iznad ordinarnih, vidljivih stvari. Vera je kao taka koja se nudi oveku, a koja je iznad njega. To je kao kad bi on komunicirao sa prostorijom na spratu iznad sobe u kojoj obino boravi, gde Ijudi ive jedan drugi ivot, a snaga njegovog uverenja ga vodi da osea postojanje tog ivota i da ga otkriva. Ideja vere ne moe da se razume sve dok se ne shvati ideja o razliitim nivoima u oveku. ovek ne ivi na najviem nivou sebe. Nivo ga eka. ovek nije kompletan. I samo on moe da kompletira sebe. Nita spoljno ne moe da ga upotpuni, to jest, ne moe da ga dovede do najvee razvijenosti. Sve dok ne bude uveren da je ovo stvarno objanjenje, njegov um ostaje zatvoren prema toj mogunosti, to jest prema bilo emu viem. Ono to je "vie", ve je u njemu; ali - za sada jo nepoznato, nespoznato. Novo znaenje se javlja u njemu kada oseti ubeenost u ovu ideju. Novo roenje je mogue. Mogu je drugi nivo miljenja, oseanja i razumevanja. Novi ovek je skriven u svakom oveku. To je razlog to Jevanelja ne govore o ivotu ili kako napredovati u ivotu, nego govore o tom Novom oveku, skrivenom u svakom oveku. Uenje Jevanelja je povezano sa vim nivoom, to jest sa evolucijom oveka. Prema uenju Jevanelja, ideja da ovek moe da bude drugaiji, nije zatvorena. Ona se nalazi u mnogim drevnim uenjima. Ona je jedina realna osnova bilo koje psihologije oveka. Realna psihologija jednog ira mora da se bazira na injenici da moe postati hrast; inae njegovo postojanje moe biti pogreno protumaeno i iz toga mogu da proisteknu potpuno pogrena gledita. U strukturi nervnog sistema nalazimo mnoge odreene i sasvim razliite nivoe, jedan iznad drugog, gde su stvari ureene i predstavljene na potpuno razliite naane. Nii nivo ne moe da razume vii i on mora da slua vii nivo zato to mu ovaj predaje svoju snagu. ovek mora samo da pomisli o pokretanju svoje ruke i tad moe to da uradi. Svi nii nivoi sluaju misao. Zbog toga ovek, postupajui na osnovu podataka dobijenih od svojih ula i mislei na mentalnom nivou, ne moe da razume veru. Vera ve predstavlja apsolutnu

127

sigurnost vieg nivoa i zbog toga omoguuje uticajima vieg nivoa da deluju u oveku, Pogledajmo u vezi sa ovim parabolu o znaenju vere iskazanu kroz dogaaj sa centurionom (kapetanom u biblijskom citatu): "U kapetana pak jednoga bijae sluga bolestan na umoru koji mu bjee mio. A kad u za Isusa, posla mu starjeine judejske molei ga da dode i spase mu slugu. A oni doavi Isusu moljahu ga usrdno, govorei: Dostojanje da mu to uini, jer Ijubi narod na, i sagradi nam sinagogu. A Isus idae s njima. I kad ve bijae nedaleko od kue, posla kapetan njemu prijatelje govorei mu: Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da pod krov moj ue; Zato i ne smatrah sebe dostojnim da ti dodem; nego samo reci rije, i ozdravie sluga moj. Jer i ja sam ovjek pod vlau, i imam pod sobom vojnike, pa reem jednome: Idi, i ide; i drugome: Doi, i dode; i slugi svojemu: Uini to, i uini. A kad to u Isus, zadivi mu se, i okrenuvi se narodu koji iae za njim ree: Kaem vam: ni u Izrailju toliku vjeru ne nadoh. I kad se poslani vratie, nadoe bolesnoga slugu zdrava". (Lu ka 7: 2-10) Zato ovde Hrist kae da se nikad nije sreo sa veom verom? Kapetan je svojim reima izrazio sutinu vere. On zna iz svog vojnikog iskustva da postoji "vie" i "nie", to jest ta je iznad, a ta ispod njega, i iz toga, uenjem, on postaje ubeen da postoji "vie" i "nie", - i to ne samo u spoljnom vidljivom svetu. A onda dodaje: "Zato i ne smatrah sebe dostojnim da ti dodem". Re dostojan na grkom znai - na istom nivou. Kapetan razume nivoe oveka. Shvata da je sve pitanje nivoa, to jest, razumeo je "vie" i "nie" kao princip i da nii nivo mora da slua vii u pravom poretku stvari. Pre svega, znao je da je Hrist bio na viiem nivou od njega. Znao je da je sve to je Hrist govorio i radio, bilo sa nivoa vieg od onog sa koga je on, kapetan, delovao i govorio. Drugo, takoe je znao da je Hrist bio posluan viem nivou, ba kao to je i on, kapetan, posluan onima iznad njega, onima koji su imali vei autoritet. Na koliko samo mesta u Jevaneljima Hrist ukazuje na najjasniji mogui nain poslunost u odnosu na "vie". On nije bio slobodan. Bio je posluan jednoj drugoj volji i kroz to imao mo. 128

Vera
Kakvu snagu bi kapetan mogao posedovati da nije bio posluan onima iznad njega? Poslunou prerna onima iznad njega on je stekao mo nad onima ispod njega. Nijedan od njegovih vojnika ispod njega ne bi mu se pokoravao da on sam nije bio posluan onima iznad njega. On je ovo razumeo i na taj naein spoznao izvor Hristove moi, i - zato Hrist govori: "Kaem vam: ni u Izrailju toliku vjeru ne naoh". Kako je ideja vere povezana sa snagom da se ostvari poslunost, jasno je da to ima veze i sa sticanjem moi nad samim sobom, to ovek moe da ostvari u tom smislu da uticaji, kao to su razne elje, trenutna htenja, misli, raspoloenja itd., postanu posluni neemu u njemu, neemu to ie takve prirode da onemoguuie te uticaje. Grka re za veru, to znai ubediti ili uiniti potie od glagola da poslua. ta je to u oveku to moe da ubedi svu njegovu oholost da mu bude posluna? Kakva ga ubeenost u umu moe dovesti u stanje u kome e sve u njemu da mu prenese svoju mo? Kad bi ovek otkrio tu tajnu bio bi gospodar sebe, ne direktno, kroz svoju sopstvenu snagu, nego kroz snagu koju mu daje vera. Upravo kroz ovo ovek mora da stvara sebe. I taj zadatak stvaranja sebe ne moe biti uzgredan. On mora da se bazira na idejama koje prevazilaze uobiajena znaenja. Verovanje u neto to moemo da vidimo - ne stvara nas. I pored svega to vidimo, mi moemo izabrati ovaj ili onaj aspekt i smatrati ga Istinom. Meutim, takva Istina je spoljna i njen izvor lei u vidljivom svetu. Izvor vere se nalazi u nevidljivom svetu. Uenici nisu imali vere zato to su bili impresionirani Hristom samo kao posebnim ovekom i udotvorcem. I u tom smislu, dok je Hrist bio meu njima samo kao vidljivo telo, oni nisu imali vere i zbog toga nisu mogli da stvore sebe. Hrist ih je na neki nain proveravao tako to je bio grub prema njima. Vreao je Ijude na sve strane. ak i Hristovi uenici, kao i mnogi drugi koji su sluali njegovo uenje, plaili su se da postave pitanje. U Jevanelju po Mateju reeno je da, nakon to je Hrist zbunio fariseje (koji su govorili da je Hrist sin Davidov) reima: "Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin?" (Mat. 129

22: 45), niko nije mogao da mu odgovori, "...niti smjede ko od toga dana da ga zapita vie". (Mat. 22: 46). itali smo u Jevanelju po Marku da ak ni uenici, kad im je Hrist nagovetavao svoju smrt i uskrsnue, "nisu razumeli to i plaili su se da ga pitaju". Cilj je bio da veruju, ne zato to..., nego uprkos svemu to se deava, a razapinjanje na krst, najneasniji od svih oblika smrti, bio je svojevrsna provera u odnosu na svoja druga znaenja. Onda, poto su bili preputeni samo onom emu su poduavani - nekim neobinim idejama, parabolama, kazivanjima, a moda i mnogo emu to nije ni zapisano, morali su da preokrenu sve to su videli i uli, sve to su uneli u sebe putem ula, u to ivue seme zvano vera. Morali su se liiti spoljanje osnove vere, da bi ona u njima mogla da se uspostavi na novoj osnovi, u skladu sa obeanjem koje im je Hrist dao: "A Uteitelj Duh Sveti, koga e Otac poslati u ime moje, On e vas nauiti svemu i podsjetie vas na sve to vam rekoh". (Jov. 14: 26) Ljudi ili govore da Bog he postoji zato to se na zemlji deavaju strane stvari, ili kau: "ako postoji neto vie, zato nam se ne kae ta je to tano, i ta treba da radimo itd.?". Za ono prvo je odgovor da je izrazito napomenuto da Boija volja ne deluje na zemlji. Za drugo - da Ijudi ne mogu da se razvijaju, to jest da dospeju u stanje ponovne roenosti samo spoljnim dogaanjima, ili bilo kojim oblikom misli ili ideja koje se baziraju na ulima. Istina koja moe delovati u oveku u smislu unutranje promene, moe i mora biti posejana u njega ovim putem. Ali, ako padne na deo uma koji se bazira na ulima, pada "pored" i biva izgubljena. ovek mora da uje i prima izvan sebe uobiajenog - izvan bilo ega to je stekao u kontaktu sa uobiajenim ivotom i problema koje on nosi, izvan svih uobiajenih pojmova i granica mogunosti razumevanja koje mu nameu vreme i prostor. Sve to moe da ga obnovi, regenerie i promeni, mora biti uzgajano iznad tog nivoa, jednostavno zato to je njegova istinska funkcija da pokrene neki drugi nivo u njemu. To sve ima "viu" sudbinu, mada dolazi spolja; zaetak je ostvarenja vieg stupnja oveka; i ukratko predstavlja prve u nizu povezujuih ideja i misli, prvi ferment ili 130

kvasac koji vodi u komunikaciju sa viim nivoom i u transformaciju razumevanja znaenja ovekovog ivota na zemlji. Ako razmiljamo o evoluciji oveka kao o unutranjem povezivanju sa ve postojeim mogunostima, ba kao to hrast predstavlja mogunost ira, vii nivo ira, i da je to povezivanje mogue jedino kroz poveanje uvida i ubeenje koje omoguuje oveku da pomera balans u sebi i ukazuje mu na nov pravac, jedan jedini pravac o kome Hrist neprestano govori u metafori i paraboli - tada moemo lake razumeti da je pasivno verovanje kroz ono to ula pruaju, beskorisno, i da vera u radu oveka mora biti neto ivo i neprekidno, kako bi svojom savrenom umenou, svojom alhemijom, rezultiralo stvaranjem Novog oveka u oveku. I u ovom procesu, zakoni jednog drugog reda, vieg od njegovog sopstvenog, moraju poeti da deluju i utiu na oveka, ba kao to jedan ir, koji mora da pretrpi moguu transformaciju, poinje da biva posluan zakonima hrastova i postepeno prestaje da bude ir.

TREI DEO Uenici rekoe Hristu: "Dometni nam vjere!". (Luka 17: 5) Koji su odgovor dobili i kakvo svetlo to baca na znaenje rei vera, toliko koriene u Jevaneljima, a toliko teke za razumevanje, rei koju Ijudi razumeju kao obino verovanje? Situacija u vezi sa kojom su uenici postavili ovo pitanje data je u sedamnaestoj glavi Jevanelja po Luki. Hrist je prvi koji govori o tome kako je teko iveti uenje. Pojavljivanje tekoa je neminovno. Samim zapoinjanjem primene uenja ne mogu se odstraniti sve nevolje. Hrist im kae: !Nije mogue da ne dou sablazni; ali teko onome preko koga dolaze". (Luka 17; 1) On govori o tekoama koje moraju iskrsnuti kod onih koji slede uenje. Ali, ni tada uenici nisu mogli razumeti da su zapravo ueni unutranjoj disciplini. Hrist nastavlja: "Bolje bi mu bilo da mu se vodenini karnen objesi o vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovih malih". Ovo malih, ne 131

odnosi se na malu decu, nego upravo na one koji pokuavaju razumeti Hristovo uenje. Oni su bili mali u razumevanju (na - mikroskopski - to nema nikakve veze sa grkom, re malom decom). Uenici su morali nauiti da je obavezno obuavati druge. Dokle god su mislili da sledei Hrista slede budueg kralja na zemlji, ovo ostaje samo neobina ideja. Hrist je tada rekao: "Pazite na sebe!" (bukvalno - obratite panju na sebe);"A ako ti sagrijei brat tvoj, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagrijei, i sedam puta obrati se tebi i ree: kajem se, oprosti mu". (Luka 17: 3,4) On govori o tome kako ovek mora da se ponaa u uenju. Ljudi odvajaju znanje od ponaanja. ovek u uenju treba da se ponaa na odreeni nain prema drugima. Uenici moraju osetiti da je neophodno imati vere ako je cilj ponaanje na pomenuti nain, ili je u suprotnom to nemogue. Uzeto bukvalno, nije lako oprostiti nekome sedam puta dnevno, ak i ako se taj kaje. Tada uenici saoptavaju svoj zahtev: "/ rekoe apostoli Gospodu: Dometni nam vjere!" (Luka 17: 5) (bukvalno, oni kau: Pridodaj nam vere"). Nain na koji vera moe da bude pridodata ili uveana, nije odmah spomenut. Hrist im odgovara reima: "Kada biste imali vjere", stavljajui im do znanja, kao i uvek, da je nemaju. "Kada biste imali vjere koliko zrno goruiino, rekli biste ovome dudu: Iupaj se i usadi se u more! - i posluao bi vas". (Luka 17: 6) Svaka prepreka, svaka uobiajena tekoa, nemona je i mora biti posluna volji oveka koji ime vere; posluna ne onoj uobiajenoj volji, nego volji koja nastaje iz drugog nivoa, to jest iz izvora otvorenog verom. Hrist tada opisuje kako se vera uveava, reima koje nisu direktno u vezi sa zahtevom uenika i koje ne predstavljaju uvek odgovor. On kae: "A koji e od vas, ako ima slugu koji ore ili koji uva stado, kada doe iz polja, reci mu: Hodi i odmah sjedi za trpezu? Zar mu nee rei: Ugotovi neto da veeram i opai se te mi slui dok jedem i pijem, pa poslije ti jedi i pij? E da li e on zahvatiti slugi tome kad uini to mu je zapovjedeno? Ne 132

smatram. Tako i vi kad izvrite sve to vam je zapovjeeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uinili to smo duni uiniti.". (Luka 17: 7-10) Koje znaenje lei iza ove obine ilustracije? U kom obliku ona sadri odgovor na zahtev uenika: "Dometni nam vjere!". Da bi vera postojala i uveavala se, neophodno je odreeno stanovite. Kakva je priroda tog stanovita? ovek mora uvideti da je pod autoritetom. Kapetan je to uvideo i, uviajui to, razumeo neto. Spoznao je od ega zavisi, a kroz to i ta je vera. Vera je odreeno shvatanje i ubeenost u postojanje vieg nivoa kome ovek mora da izloi sve u sebi. On ne moe da ini sve to mu je drago. A u ivotu svako osea da moe i treba da ini ono to mu je drago. ovek mora dovesti sebe u stanje poslunosti u odnosu na taj vii nivo koji je u njemu. Onaj ko ima vere nije vie jedan eovek, "ovek iz ivota", nego dva oveka. Razdvajanje poinje da se odigrava u njemu; on se deli na dva dela. On je "ovek ivota", ali i ovek svestan drugog ivota", ne ivota posle smrti, nego drugog ivota sada, za njega sada mogueg. Postoji spoljanja, "ivotna" strana, koja gleda u spoljni ivot, u svet kakav vidimo, i u sve to on prua; i unutranja strana koja gleda u taj vil nivo, u ije postojanje je ovek konano uveren i za koji zna i osea da je u njemu samom. Sad kad je ovek dva, njegov stav prema sebi samom, a i prema ivotu, potpuno se menja. On je svestan vieg i nieg nivoa u sebi. Sve to je prethodno radio, koliko god dobro bilo, odvijalo se na niem nivou u njemu i tu je i ostalo. Kad je takva situacija, ovek ne moe a da ne trai korist ili nagradu u svemu to radi i da pripisuje sebi dobrotu, dostojanstvo i muenitvo. Ne moe a da to ne radi. Ne moe da ne oekuje nagradu od svega, od svega dodatnog to radi, za svako korisno delo, za svako delo vredno hvaie, za svaki dodatni napor. Njegovo Dobro je u svetu 133

Novi ovek
(svetovno), to jest u dominantnom principu nivoa razvoja na kome se nalazi. On radi sve na odreeni nain. Sve je zaraeno sobom, zaslunou, dobrotom, idejom o nagradi. To je njegov nivo bia, nivo na kome ivi i jedini nivo koji poznaje. Poto nema vere, nema ni ideju o viem nivou. On nema ideju o viem nivou sebe za kojim traga i sa kojim eli da se povee. Njegovo bie, on sam (lino), njegovo samodopadanje, apsorbovae sve. A posledica toga bie njegova skrivena mrnja prema ljudima sa kojima se ne slae, ili koji ga ne hvale, ili mu se smeju, iako je moda nee pokazivati ako ona utie negativno na njegovu reputaciju. Za to nema leka, jer priznaje sebe onakvog kakav jeste; i zbog toga ne moe da se promeni. On samo eli da bude bolji, a ne drugaji. eli da bude isti ovek, samo bolji; ne drugaiji, ponovo roen. Sve emu je Hrist poduavao povezano je sa postizanjem vieg nivoa, nazvanog ponovno roenje. Njegovo uenje je uenje o evoluciji, o evoluciji koja je mogua i predstoji oveku. To nije bilo uenje o oveku koji ostaje isti i postaje neto bolji, nego o tome kako se postaje Novi ovek, roen od "vode i duha", to jest od vere i njene Istine; i o ivljenju u skladu sa duhom svega toga, odnosno htenjem svega toga. Jer, ako drugi nivo postoji u svakom oveku, moe se dostii samo sticanjem znanja koje dosee do oveka sa tog nivoa, koji ve ivi to znanje. Sva kazivanja i parabole u Jevaneljima jesu znanja o tom viem nivou, tom moguem viem stupnju oveka. Takvo je objanjenje. Ovo znanje nije kao ono dostignuto kroz vidljivi ivot i ula, koje se lako dokazuje, Ono se mora razumeti umom. To je vera. Vera nije verovanje u neobino zato to su se uda desila, nego je ona (vera) opaanje, uvid i ubeenje da postoji jedan red Istine iznad istine ula; i da ula ne mogu dati direktan uvid, to jest ne mogu da formiraju polaznu taku. ovek mora da se pokrene izvan sebe, a vera je polazna taka. A ovde se rauna sve to je uio i lagano razumevao u osami sopstvenog uma. Rauna se sve o emu ovek ne moe da 134

govori, sve to mu je "najunutranjije", sve to je van njegove ulima voene strane, koja je stvarna maina u njemu. Takve misli pripadaju neemu to moe da sauva zrtanje, to jest veru, i povee se sa viim ili unutranjijim nivoom, ije dostizanje je ovekova prava evolucija i smisao njegovog celokupnog postojanja. Te intimne misli, razmatranja, dovijanja, fantazije, uobraavanja, sva naizgled besciljna premiljanja, koja doseu unazad do detinjstva i nevinosti, pripadaju ovekovoj najdubijoj i najznaajnijoj strani. I ona kao takva mogu da formiraju satno polaznu taku za spoznaju vere. Jer, ak i kada se ovek susretne sa stvarnim znanjem, kao Hristovi uenici, ono to naui spoljanjim ulima moe jedino da se sjedini sa njim ako je promiijeno, lino izvedeno i razmotreno, zamiljeno i konano prihvaeno njegovom dubljom unutranjom stranom. Hrist nije oekivao od uenika da razumeju ono to je govorio. Znao je da to jo ne mogu. Ljudi uobraavaju da mogu razumeti im im se kae. Medutim, Ijudima se stvari govore odavno. Mnogi veoma dobro znaju da se nita ne deava ako na spoljanji nain misle o sebi uopte i o tome kakvi su. Misliti o sebi kao o poetku promene sebe u svetlu novih ideja, novog znanja, nove Istine i novog razumevanja, nije neto to se moe tek tako uraditi. Ljui apeluju jedni na druge i pronalaze mane jedni drugima kao da se mogu promeniti odjednom. tavie, nije preterano rei da se niko i ne moe promeniti, niti svojim sopstvenim krugom ideja niti novim znanjem, osim ako unutranji pristanak izazvan unutranjim i neobinim ispunjenjem u samom srcu ne prethodi njegovom pokuaju i ne formira ulaz u drugaije razumevanje. Jer, niko se ne moe promeniti spoljanjim uticajima ili svojim sopstvenim spoljanjim mislima. Niti se iko moe promeniti primoravanjem. Nita to je uraeno u svetu putem novih dogovora, podeavanja, socijalnih sistematizacija, pravila i tako dalje, ne moe da promeni oveka iznutra. Samo on, budan za Istinu, ako vidi Istinu u svetlu same Istine, a ne samo u svetlu interesa i koristi, moe poeti da se menja. ovek se moe promeniti jedino iz onoga to je video u sebi, a nikada iz onoga to mu je reeno.

135

Dakle, kakvo je znaenje parabole koja se odnosi na veru? ovek mora da bude voljan da deluje izvan sebe da bi poveao veru. Ono to ini nije nita. Da bi se pokorio znanju koje dolazi od vere, on mora u ivotu da postupa drugaije od ostalih. Kako obian ovek postupa u ivotu? On vrednuje po osnovu onoga to mu pripada. Ako osea da radi vie od drugih, ali se. Ceo ivot je takav i svi Ijudi su takvi. Svako je Ijubomoran na svakog. Svako misli da se sa njim nepravedno postupa, ili da treba da mu pripadne bolja nagrada. To je Ijudski ivot. Da bi se ovek ponaao drugaije, mora drugaije da osea vot i drugaaje da osea sebe. U svetlu novog razumevanja onoga to radi i svih napora koje ini, mora mu se pojaviti uvid da je on sam "nita". Nema kalkulacije. Parabola o Zaludnim slugama nije samo pria o obinom ivotu. Ona je o ivotu u krugu uenja, u koli koju je Hrist ustanovio. U uenju te kole, sve to je ovek trebalo da uradi bilo je - da nita ne uradi. On nikako ne sme da se osea zaslunim. Sve je samo njegova dunost. Oseanje zaslunosti bi unitilo veru. To bi podrazumevalo da je oseao samo uobiajenim nivoom sebe i sa uobiajenim znaenjima. Sa takvih stanovita niko ne bi mogao da radi, niko ne bi mogao da se promeni, niko ne bi mogao da postane drugaiji. Jer, ako se ovek uvek osea na isti nain i ima iste ideje i ista ogranienja u sebi, kako moe da se promeni? On mora da ode izvan sebe kako bi postao drugaiji. I ako tako uradi, mora to smatrati beznaajnim. U znanju oseanjem, to jeste vera, i u ubeenosti u neto iznad sebe, u sopstveno siromatvo i neukost, kakve god napore inio, ovek ih smatra nitavnim. On ne prima ni nagrade, ni pohvale. On zna da je zaludan, beskoristan sluga.

ETVRTI DEO Postoje parabole o veri u kojima je opisan neki dogaaj i gde njihova povezanost sa znaenjem vere nije odmah jasna.

136

Kao primer uzmimo parabolu o eni grenici, kao to je dato po Luki: "/ gle, ena u gradu koja bjee grjenica, doznavi da je Isus za trpezom u kui farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra. I stavi pozadi kod nogu njegovih plakae, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje oiirae, i cjelivae noge njegove, i mazae mirisom. A kad vidje farisej koji ga je pozvao, ree u sebi: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga ena dotie; jer je grjenica. A odgovarajui Isus ree mu: Simone, imam ti neto kazati. A on ree: Uitelju, kai. A Isus ree: Dvojica bijahu duni jednome povjeriocu, jedan bjee duan pet stotina dinara, a drugi pedeset. A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici. Kai, koji e ga od njih dvojice vema Ijubiti? A Simon odgovarajui ree: Mislim onaj kome vie pokloni. A on mu ree: Pravo si sudio. I okrenuvi se eni, ree Simonu: Vidi li ovu enu? Udoh ti u kuu, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa. Cjeliva mi nisi dao; a ona, otkako ue, ne presta cjelivati mi noge. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge. Zato ti kaem: Oprataju joj se grijesi mnogi, jerje veliku Ijubav imala; a kome se malo oprata malu Ijubav ima. A njoj ree: Oprataju ti se grijesi. I stadoe u sebi govoriii oni to sjeahu s njim za trpezom: Ko je ovaj to i grijehe oprata? A eni ree: Vjera tvoja spasla te je; idi u miru". (Luka 7: 37-50) U paraboli je Simon oslikan kao ovek koji voli malo. Ishod je sledei: poto ima malo Ijubavi moe mu biti malo oproteno. Kao kontrast pomenuta je ena koja je bila grenica. Poto je imala mnogo Ijubavi, moe da joj se oprosti mnogo. Meu'tim, povezanost sa znaenjem vere jo uvek nije jasna. Simon je bio farisej, to jest, predstavljao je onu vrstu Ijudi koji upranjavaju religiju kao sredstvo za razmetanje, za velianje sopstvene pojavnosti i time uveavaju oseanje vanosti sebe samih. Takav ovek ini sve "sebi za Ijubav", a ne zbog "Ijubavi prema Bogu ili blinjem". A sve to je uanjeno iz

137

samoljublja jedino pojaava Ijubav prema sebi i, kao to je reeno, uveava oseanje sopstvene vanosti. Samoljublje nije Ijubav. Kroz celokupno Jevanelje, farisej je neprekidno korien kao primer svih onih ije je delovanje zasnovano na samoljublju, na privlaenju panje, na reputaciji, i koji zbog toga ne mogu uiniti nita bez oseanja zaslunosti, ma kako to injenje izgledalo velikoduno. I ako ovek sve ini iz koristoljubivosti, ne moe izbei miijenje da je bolji od drugih i oekivanje nagrade za ono to ini. ena opisana u gornjem citatu deluje iz vere, i reeno joj je da ju je njena vera spasla i da su joj gresi oproteni. Postupala je ne iz samoljublja, ve iz Ijubavi. Delovanje iz vere nije delovanje iz samoljublja, iz neizbenog oseanja superiornosti, iz oseanja "bolji sam od drugih". U tome i jeste glavno znaenje parabole, iako svaki dogaaj u njoj ima sopstveno znaenje. Postupanje iz vere je delovanje izvan sebe, delovanje izvan samoljublja i interesa. Potpuno je isto u sluaju miljenja iz vere. Misliti iz znanja i ideja vere je misliti izvan ovekovog obinog uma, izvan svih uobiajenih ideja i naina razmiljanja. Misliti iz vere je misliti na nov nain; delovati iz vere je delovati na nov nain. U svim parabolama o veri u Jevaneljima, naglasak je na injenici da je pribliavanje Hristu, to jest pristupanje uenju o ponovnom roenju i evoluciji nemogue vidljivim pomagalima ili sredstvima obinih svetovnih misli i emocija. Potrebno je nastojanje, napor, iznad onog koji je neophodan da se misli ili ini na uobiajeni nain. Red Istine koji pripada kategoriji "vere" nema nita zajedniko sa redom istine koji pripada ulima, koja je dokaziva ulima. Kada je Nikodim video uda i verovao samo zbog uda, reeno mu je sa puno rei da je sve to beskorisno. uda koja je video, bila su prepreka na njegovom putu. uda ne mogu da dodirnu taj nivo uma koji jedino moe biti probuen kroz veru i koji jedino vera moe probuditi. ovek ne dolazi do nivoa unutranjeg razumevanja koji pripada veri bilo kojim 138

spoljanjim sredstvima, bilo im vienim. iveti prema vienom znai iveti na jednom nivou ivota; iveti po veri znai poeti iveti na drugom. Taj drugi nivo, koji predstavlja ponovno roenje oveka, kada se eventualno dostigne, jeste konano stanje stvari, realno stanje, aktuelizovana mogunost, i predstavlja nivo na koji sve ideje vere i njene Istine i znanja mogu konano uzdii oveka. Vii nivo oveka moe jedino da se dosegne pomou vrste znanja i ideja koje se moraju odravati ivim, putem stalnih napora i koje se ne podudaraju ni sa im to ivot propagira. ovek mora odvratiti pogled od scene ivota da bi dosegao njegovo znaenje. Vera je, dakle, neprekidan unutranji napor, neprekidno odvraanje uma od uobiajenih naina miljenja, od uobiajenih naina preduzimanja bilo kakvih aktivnosti, od uobiajenih reakcija. Delovanje iz vere je delovanje izvan opsega ideja i rezona koje je poznata, ulna strana sveta izgradila u umu svakog oveka. Na strani Ijubavi je voljno delovanje koje je iznad uobiajenih uvaavanja, u svetlu poreenja onoga to ovek jeste i onoga to stoji iznad njega, onoga to je mogue. Jer, njegov pravac je ka drugaijem stanju oveka, drugaijem nivou, nivou na koji ivot ne moe da ga izdigne. Dakle, kroz imanje vere, ovekov stav prema ivotu e se postepeno menjati. Vie na njega nee gledati kao na jedini ishod. I nee vie delovati u ime oveka kakav jeste, ve za Novog oveka, iznad njega, za novu mogunost skrivenu u njemu. U gornjoj paraboli ili dogaaju, injenica da je Simon pozvao Isusa na veeru sama po sebi je beznaajna. Hristu se ne pristupa kroz neto takvo. injenica da je sedeo za Simonovim stolom, vidljiv Simonu, nije dovoljna da se Hristu prie. Hristu se moe pristupiti jedino putem vere, ne preko vienog. Pristup moe biti jedino unutranji. Ljudi umiljaju da stupanje u kontakt znai prvenstveno biti u primetnom kontaktu, preko ula, i ak misle da mogu razumeti sve to uju, pa ak i Hristove rei, prosto sluajui ga kako govori. Meutim, svemu to je Hrist predstavljao moglo se jedino pristupiti iznutra, preko vere.

139

Simon je slika oveka kritizera, oveka koji ne moe mnogo da razume, a i plal se toga; zbog te neuroze se ne ponaa kako bi trebalo. Oito je da je Simon mislio kako je Ijubazno od njega to je pozvao Isusa da veera. On jeste preuzeo odreeni drutveni rizik zbog toga, ali se pri tome nije ak udostojio ni da uljudno pozdravi Hrista ili da uini obiajni ritual. eleo je da ukae na to ta vidi kao Hristove mane i da ih kritikuje. Ipak, odgovorio je Hristu utivo na postavljeno pitanje. S obzirom na to da je malo razumevao, Simon nije bio u stanju da se ponaa adekvatno i stalno eleo je da pronae greku. Uprkos tome, Hrist je veerao sa njim. Vrsta Ijudi kao to je Simon, nije nesposobna da razume, iako vrednuje omalovaavanjem. "On je imao malo Ijubavi." U Jevaneljima su predstavljeni odreeni stereotipi mukaraca i ena, vezano za njihove stavove i mogunost razumevanja. Na primer, tri vrste ena su opisane u Jevaneljima, Marija, Marta i Marija Magdalena (to jest Marija, koja je dola iz Magdale). Marija Magdalena moe biti ena koja je imala mnogo Ijubavi i kojoj je bilo oproteno i reeno da ju je njena vera spasla. Kakva je veza izmeu Ijubavi i vere? Znanje vezano za veru ne moe postati voljno ako za to ne postoji Ijubav. Nije samo promena u umu to to povezuje oveka sa onim to je "vie" u njemu, ve i promena volje, to jest, promena Ijubavi prema onom to ovek voli. Voleti samo sebe ne vodi nikuda. Postoji mnogo vrsta Ijubavi, kao to ima i mnogo razliitih vrsta znanja. Svakoj vrsti znanja potrebna je odgovarajua vrsta Ijubavi kako bi bilo plodno. Uenje Hrista ima odreeni nivo znanja koji zahteva i odreenu vrstu Ijubavi. Pristup Hristovom uenju mogu je jedino preko vere. Drugaije ne bi moglo da mu se prie. Njegovo uenje ne moe biti uzeto na isti nain kao uobiajeno uenje. Primiti Hristovo uenje na isti nivo kao vrstu uenja koje se sree u koli ili koledu, znai uiniti ga beskorisnim. Nivo znanja njegovog uenja moe biti primljen jedino sa pozicije vere. Zbog toga je Hrist stalno predstavljan kao neko ko trai znake vere u Ijudima, to jest one kvalitete razumevanja koji potiu od vere i koji su prvenstveno neophodni. On je traio u Ijudima kvalitet koji odgovara veri, a 140

ne nivou bukvalnog uma, ne samoljublju, nego nivou koji bi mogao primiti uenje i shvatiti njegovo znaenje. Pronaao je veoma malo Ijudi koji su mogli razumeti i deli onoga emu su bili ueni. Oni nisumogli ni da "uju" ni da "vide" ono na ta se mislilo u uenju. eleli su sve da uzmu na sopstveni nain, prema sopstvenim interesima, i da razumeju na isti nain kao to razumevaju sve ostalo u svakodnevnom ivotu. Nisu mogli da shvate razliku. eleli su da povuku Hristovo uenje o preobraaju oveka dole, na njihov sopstveni nivo razrniijanja, kao to je to inio Nikodim. Meutim, pomenuta je i nekolicina njih koji su imali odgovarajul kvalitet Ijubavi za ovaj nivo uenja, a bez prethodnog poznavanja istog; ena ispred Hristovih nogu u Simonovoj kui imala je tu vrstu Ijubavi. Njena Ijubav se razlikovala od uobiajene. Kvalitetom svoje Ijubavi mogla je prepoznati znaaj Hrista i kroz to napraviti kontakt. Opisana je kako dodiruje Hristova stopala. Njen pristup poinje tu, ne fiziki nego kroz veru. Stopala Hrista dodiruju zemlju njene sopstvenosti i ona prepoznaje "nie" i "vie" u sebi. Njen pristup Hristu je bio iz vere, ne iz znanja koje zahteva veru, ve iz Ijubavi koja je neophodna da bi znanje poraslo, kao seme. Da je u kvalitetu njene Ijubavi bilo neeg izuzetnog, predstavljeno je ne alabasterskom kutijom koja sadri mast za rane, ve injenicom da joj je oproteno. Stavljeno joj je do znanja da joj je prolost otpisana i da moe ponovo da pone. Jedino se na ovaj nain moe ponovo poinjati. Kakva je priroda ovog nivoa razvoja kome vera vodi? Sta je to evolucija, mogua za oveka, o kojoj Jevanelja stalno govore? Da bismo razumeli na ta se mislilo, moramo zaviriti u parabole o Carstvu nebeskom.

141

GLAVA JEDANAESTA

CARSTVO NEBESKO

PRVI DEO lako nivo ivljenja koji pripada Carstvu nebeskom nije shvatljiv oveku, on moe da razume nivo ivota na kom jeste. Svako je u stanju da razume prirodu ivota na ovom svetu. ovek razumeva putem spoljnih ula sve to se deava na ovom nivou ivota, a moe i svojim unutranjim ulima videti ta ini, ako zaviri u sebe. U stanju je da vidi i kakav je ivot i kakav on sam jeste na tom nivou. Tada shvata da ni ivot, a ni on sam na tom nivou ne moe biti drugaiji. Jer, shvaeno dublje, Univerzum je skup nivoa; i kvalitet jednog nivoa zavisi od toga kom mestu u tom skupu pripada. U Jevaneljima se nivo iznad oveka naziva Carstvo nebesko ili Carstvo Boije. Mnogo je naziva za to u raznim spisima. U Jevaneljima je reeno da je Carstvo nebesko unutra. Ono predstavlja vii nivo oveka. Da bi bio na tom viem nivou, ovek mora da ga dosegne u sebi samom. Ako bi svi to uinili, nivo ivota na zemlji bi se promenio. Cela zemlja bi uznapredovala u razvoju. Meutim, samo ovek kao pojedinac moe to da preduzme. On jeste u stanju da dosegne vii nivo u sebi, a da ipak ivi samo zemaljski ivot. Svaki ovek ima sopstveni unutranji pristup viem nivou. U njemu postoji ta mogunost jer je roen sposoban za dalju evoluciju ili, kako se to naziva u Jevaneljima, za ponovno roenje. ovek ne sme da eka kako bi se uverio sopstvenim oima da carstvo, zvano Carstvo nebesko, postoji. Hrist je rekao da ne treba oekivati da Carstvo nebesko dolazi na nain koji se moe sagledati spolja. U vezi sa tim je citat: "A upitan od fariseja, kada e doi Carstvo 142

Boije, on im odgovori i ree: Carstvo Boije ne dolazi na vidljiv nain. Niti e se rei: Evo ga ovdje, ili eno ga ondje; jer gle, Carstvo Boije unutra je u vama". (Luka 17: 20,21) Carstvo nebesko je unutranje stanje, a ne spoljno okruenje. To je unutranje stanje razvoja koje ovek moe da stekne. Ne radi se o vremenu i prostoru, o kada i gde, jer to je iznad oveka, uvek kao njegova mogunost "vieg". Ali, moramo razumeti da izmeu ova dva nivoa koje esto nazivarno "zemlja" i "nebesa" postoje mnogi meunivoi. Najvii nivo "zemlje" je nii od najnieg nivoa "nebesa". Na primer, Jovan Krstitelj, koji je igrao ulogu glasnika Hristovog uenja, nije bio obian ovek. On je ve bio primio uenje. Kako nam je preneseno, skupljao je oko sebe uenike koji su upranjavali gladovanje. Ali on nije dosegao najnii nivo Carstva nebeskog. Hrist jasno kae za njega da je "najnie" u Carstvu nebeskom vie od njega: "Nijedan izmeu roenih od ena nije vei prorok od Jovana Krstitelja; a najmanji u Carstvu Boijem vei je od njega". (Luka 7: 28) Uloga Jovana Krstitelja u drami o Hristu bila je veoma teka. Morao je da propoveda Hristov dolazak. On nije poznavao Hrista u trenutku kada mu je ovaj pristupio na formalan in krtenja. I kako Jovan nije bio voljan da ga krsti, rekavi: "Ti treba mene da krsti, a ti li dolazi meni?", Hrist mu je odgovorio: "Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu". (Mat. 3: 13,14) On je podsetio Jovana da mora da odigra svoju ulogu. Tek tada je Jovan krstio Hrista. Kasnije, Jovan Krstitelj kae o Hristu: "On treba da raste, a ja da se umanjujem. Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa zemlje od zemlje je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je". (Jov. 3: 30,31) Potom je Jovanu Krstitelju bila odrubljena glava na zahtev Irodijadine erke, a po nagovoru Irodijade iji je brak sa Irodom, bratom njenog mua, Jovan osudio sa moralne take gledita. Jasno je da je Jovan Krstitelj znao kako e proi. Sve ovo se moe shvatiti jedino sa stanovita mogueg dostignua konanog nivoa dobrovoljnim preuzimanjem na sebe ove teke uloge koja je, barem fiziki, bila bolna kao i Isusova. 143

Prema tome, jasno je da je Jovanu Krstitelju bilo dato uputstvo da odigra konanu ulogu. Znao je da e Hrist doi i prepoznao ga je po odreenom znaku koji drugi nisu videli. Zapravo, on govori o nekome ko je njega (Jovana Krstitelja) poslao da odigra ulogu koju je morao odigrati. U vezi sa tim kae: "I ja ga ne znadoh (ovo se odnosi na Hrista kada su ga pivi put ugledale njegove oi), ali Onaj koji me posla da krtavam vodom on mi ree: Na koga vidi da silazi Duh i ostaje na njemu to je onaj koji krtava Duhom Svetim". (Jov. 1: 33) Ko je poslao Jovana? To ne znamo. Hrist opisuje Jovana Krstitelja kao oveka koga je rodila ena, to jest on nije iskusio ponovno roenje koje je Hrist propovedao, tako da je jo uvek bio "od zemlje". On pripada nivou zvanom "zemlja", njenom najviem stepenu, ali ne i najniem stepenu Carstva nebeskog. Krtavao je vodom, to jest Istinom, i na taj nain poduavao pokajanju, odnosno promeni u umu (to je pravo znaenje ove rei na grkom) usvajanjem znanja, odnosno Istine. Voda je slika toga. Krtenje oznaava proienje. Pomou "Istine" o viem nivou um se proiava od iluzija koje pripadaju ulima i samoljublju. Jovan Krstitelj je poduavao znanju, Istini, koja ako se prihvati, moe proistiti um i dovesti do promene u razmiljanju, to jest do "pokajanja" ili "promene u umu". On izriito kae: "Nisam ja Hristos nego sam poslat pred njim". (Jov. 3: 28) Za sebe napominje da nije ponovo roen, ve da je sa nivoa zemlje, a pominje i da je Hrist iznad tog nivoa. O Hristu dodaje: "Koji odozgo dolazi nad svima je", a za sebe: "Koji je sa zemlje od zemlje je". I nastavlja, mislei ponovo na Hrista: "...a koji dolazi s neba nad svima je". (Jov. 3: 31) U svemu ovome nivoi "zemlja" i "nebesa" - razdvojeni su. Ali ta razdvojenost je viestepena. Postoje stepeni "zemlje" i stepeni "nebesa". Jer, govore sa zemaljskog nivoa, Hrist kae o Jovanu Krstitelju: "Nijedan izmeu roenih od ena nije vei prorok od Jovana Krstitelja". (Luka 7: 28) To jest, siunost i ogromnost jesu karakteristike kako zemaljskog, tako i vieg nivoa razvoja. Hristove rei kriju ak i veu distinkciju. Ono to je najvee na nivou zemlje ne prelazi direktno u ono to je najmanje na nivou Carstva nebeskog. Prelazak sa najvieg stepena nieg nivoa na najnii stepen vieg nivoa zahteva ponovno roenje ili 144

transformaciju oveka. Hrist je poduavao pokajanju i ponovnom roenju, kao i Carstvu nebeskom. Jovan Krstitelj je, pak, poduavao pokajanju i ideji Carstva nebeskog, ali nita nije govorio o ponovnom roenju. On nije poticao "odozgo". Uticaji koji pripadaju viem nivou, zvanom Carstvo nebesko, nisu jo dospeli do njega. Nije bio roen od Duha". Njegovo unutranje stanje je drevnim jezikom parabola, koji prenosi psiholoko znaenje posredstvom fizikih objekata, opisano vizuelno onim ime se hrani, kako je obuen i ta ga okruuje. Jeo je divlji med. Oblaio se u kou i opasavao konim kaiem, ovekova odea predstavlja njegove stavove, ono to nosi - psiholoki govori u kakvu Istinu je njegov um obuen. Njegov opasa predstavlja ono to ga psiholoki zatvara. Njegova hrana govori o tome kakvim se idejama hrani. Jovan se hranio divljim medom i skakavcima. Skakavci prodiru. Oni prodiru sve to raste. Ovde je pomenuto neto veoma interesantno. Jovan Krstitelj priznaje da je "od zemlje". Njegova mogunost razumevanja je samo sa nivoa zemlje. To jest, bez obzira na novo uenje koje je primio, razumevao je sa "nivoa zemlje" ili prirodnog nivoa svog uma. Razumevao je novo posredstvom starog. kae: U vezi sa Jovanom i njegovim uenieima, Hrist u paraboli

"Niko ne mee zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inae e i novu razdrijeti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove. I niko ne sipa vino novo u mjehove stare, inae vino novo razdere mjehove, i ono se prolije, i mjehovi propadnu. Nego vino novo u mjehove nove treba sipati, i oboje e se sauvati. I niko koje pio staro nee odmah novoga:jer veli: staro je bolje". (Luka 5: 36-39) Da bi uenje bilo primljeno na ispravan nain, ovek ne moe da ga usvaja uz sve svoje predrasude, stanovita, rasna ili lina, uz sva gledita i iluzije ula koje je 'vot stvorio u njemu. Ne moe dobiti novo "vino" uenja u starim bocama. Vii nivo ne moe da se usvoji niim - nivoom zemlje. Niti se novo uenje moe prosto dodati na staro. Ne moe se priivati na staro. "Niko ne mee zakrpu od nove haljine na staru haljinu, 145

inae e i novu razdrijeti." Uzimajui neto od novog i dodajui na staro, ovek e otetiti novo. Nove haljine oznaavaju novo uenje koje ovek mora obui i nositi. Novo mora biti prihvaeno u celosti, a ne prikaeno na stara gledita. I dalje, ne samo da e novo biti razderano, ve, kao to Hrist kae: "/ staroj ne odgovara zakrpa od nove". Sve ovo to je Hrist izrekao odnosi se na nivo razumevanja Jovana Krstitelja, nakon to su fariseji zauzeli nepovoljan stav prema njegovim uenicima u odnosu na Jovanove. Rekli su da su Jovanovi uenici postili i skrueno se molili, a Hristovi jeli i pili. DRUGI DEO Pre nego to zaponemo sa prouavanjem parabola koje je Hrist koristio u opisivanju vieg nivoa razvoja koji nazivamo Carstvo nebesko, pogledajmo reenicu: "Carstvo Boije unutra je u vama" (Luka 17: 21), i pokuajmo da razumemo re unutra. Carstvo nebesko je najvie stanje razvoja koje ovek moe da postigne. Da bi dosegao novo stanje u sebi samom, on mora da se promeni iznutra. Mora da postane Novi ovek. To stanje je unutranje. Carstvo nebesko je unutra. Ono predstavlja stanje koje ovek moe da dosegne iznutra, unutranjom promenom. Moe li se ono postii bez unutranje promene? Promena unutranjeg stanja moe biti izazvana velaki, ali to nije unutranja evolucija. Hrist je stalno govorio o sredstvima unutranjeg razvoja za dostizanje vieg nivoa zvanog Carstvo nebesko, o tome ta ovek mora da posmatra u sebi, na koji nain treba da razmilja, ta mora poeti da ceni, na ta da se usmeri i tako dalje. Vii nivo je unutar oveka. Da li kaemo vii ili unutranji, potpuno je svejedno, pod uslovom da razumemo da u oveku potencijalno postoji "vie" stanje, ba kao to postoji i unutranje. ovek moe postati bolji nego to jeste. To bolje stanje je unutranje ili vie u odnosu na njegovo trenutno stanje. Carstvo nebesko, kao "najvie" stanje oveka, jeste ili njegovo unutranje stanje, to jest stanje unutar oveka kakav 146

jeste, ili je ono na viem nivou, to jest iznad oveka kakav jeste. Ideja je ista. ovek ula, ulni ovek, doslovan ovek, ovek zemlje, jeste ovek okrenut spoljanjosti. Tu nema Carstva nebeskog. Kao to smo videli, Jovan govori o sebi kao biu "od zemlje", dok o Hristu govori da dolazi "odozgo"; kada Jovan pria svojim uenicima da Hrist treba da raste, a on da se umanjuje, govori; "Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa zemlje od zemlje Je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je". (Jov. 3: 31) Na jednom drugom mestu Hrist objanjava Nikodimu da ovek mora biti roen "odozgo". On kae: "Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi odozgo, ne moe vidjeti Carstva Boijega". (Jov. 3: 3) "Odozgo" moe biti zamenjeno reju "unutranji". ovek mora da se rodi iznutra, u unutranjosti sebe kakav jeste. Carstvo nebesko je neto "unutranje", unutar tebe, a isto tako je i iznad tebe. Iznad i unutar je, psiholoki, isto, to jest, u Jevaneljima unutranje je "vie"; drugaije reeno, da bi dosegao vii nivo sebe ovek mora da ide ka unutra, u sebe, dakle "vie" je unutar, a "nie" spolja. Treba razumeti da je nii nivo spoljni i postoji u spoljanjem oveku, a vii nivo je unutra i nalazi se u unutranjem oveku. U svetlu ideje da je Carstvo nebesko unutar oveka, pokuajmo da uvidimo zato Hrist tako nemilosrdno napada fariseje, a iz toga da shvatimo ta farisej predstavlja u odnosu na mogunost unutranje evolucije. Da bi se razvio, ovek se mora kretati ka unutra. Za poetak, treba da zae iza sebe i vidi ta radi. Shvatili smo da kretanje ka unutra znai kretanje ka viem nivou. Sada moemo razumeti neto od znaenja i prirode kretanja ka unutra, prema Carstvu nebeskom koje je unutra, ako uvidimo ta nam stoji na putu. ta moe oveka da sprei da se kree ka unutra? Mnoge stvari, a jedna od glavnih je farisej u njemu, koji ako ne umre, onemoguuje kretanje ka unutra, jer on je spoljanja strana oveka i voli pohvale. Fariseji svoju religiju mogu razumeti samo na spoljanji nain. Njihovo oboavanje ima bukvalnu, spoljanju formu i ne dolazi iz srca. "Dobro" je unutranje u odnosu na Istinu, jer je vie od Istine. Zbog toga Istina, pravilno shvaena, moe da vodi ka 147

unutranjem oveku. Ali, Istina upranjavana kao spoljna vrlina - to ne moe. Hrist je esto govorio farisejima da nemaju znanje o sebi, nemaju uvid, to jest, nemaju unutranje razumevanje. On ih napada jer sve rade na spoljanji nain, zbog sopstvene pojavnosti i upropaavaju Ijudski duh sa najveom predanou. Hrist koristi veoma otre rei kada govori o ovakvom spoljanjem oboavanju, koje spreava oveka da ue u Carstvo nebesko zadravajua ga u tom "spoljanjem", u njegovoj spoljanjoj strani, a i kada pominje ar u pridobijanju sledbenika, zanos kojim se unitava Ijudski um sa stanovita mogunosti unutranjeg razvoja. On kae: "Teko vama knjievnici i fariseji, licemjeri, to zatvarate Carstvo nebesko pred Ijudima; jer vi ne uiazite, niti putate da uu oni koji bi htjeli. Teko vama knjievnici i fariseji, licemjeri, to prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, inite ga sinom pakla dvostruko veim od sebe". (Mat. 23:13,15) Ovde se primeuje da Hrist direktno govori kako fariseji sami ne ulaze i kako spreavaju druge da uu u Carstvo nebesko. Zato oni zatvaraju put oveku ka njemu? Poto je Carstvo nebesko unutar oveka i prilazi mu se putem dubljeg razumevanja i razvojem unutranjeg uma, farisej u oveku zatvara prilaz Carstvu, jer potencira samo spoljanji ritual i bukvalnu poslunost, to jest spoljanji um. Dok se ovek pridrava pisanog zakona, fariseje nita drugo ne interesuje, osim reda. Oni su verovali, na primer, da je obavezujue zaklinjati se u zlato hrama, a ne u hram. "Teko vama, voi slijepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije nita; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je. Bezumnici i slijepci! Jer ta je vee: zlato ili hram koji zlato osveuje?" (Mat. 23: 16-17) Fariseji su sve izokrenuli. Mislili su da ovek postoji radi Sabata, a ne Sabat radi oveka. Duhovna vrednost hrama trebalo je za njih da bude daleko znaajnija od prozaine skupocenosti postojeeg zlata u njemu. A nije bilo tako jer su potencirali spoljanju, a ne unutranju stranu stvari i time zatvorili Carstvo nebesko oveku, u koje nisu sami uli, niti doputali drugima da uu. Gledano psiholoki, razlog je jasan. ovek koji ivi u 148

spoljanjem znaenju i u doslovnosti ula, nee ili ne moe da se kree u sebi ka dubljem i mnogo finijem znaenju, a time i ka novom iskustvu. On se ukorenjuje u "najspoljnijem" delu sebe, delu koji predstavlja najniu, uglavnom na ulima baziranu stranu, i tu osea i razumeva iskljuavo na jedan nain. Meutim, Carstvo nebesko je unutar oveka. Ono lei u pravcu njegovih razmiljanja, novog razumevanja i novih misli. Ono nije na spoljnom, odnosno niem nivou oveka, nego na unutranjem, koji je iznad njega. Nije teko uvideti na ta se misli. Hrist je napadao fariseje jer je njihovo razumevanje bilo u suprotnosti sa njegovim. Hrist u Jevaneljima predstavlja najrazvijenijeg, "najvieg" oveka. Farisej predstavlja oveka koji se ne moe razviti, jer je okrenuo sve naopako i sve pobrkao. Farisej se nalazi u "spoljanjosti", to jest u zaslugama i u Ijubavi prema spoljanjem prikazivanju. Psiholoki, ovo znai da farisej u oveku prekida vezu sa ulazom u Carstvo i time onemoguuje da ita njegovo ue unutra. Sve to radite sa idejom da bude primeeno, jeste farisej u vama; on pripada spoljanjem oveku u vama. "Farisej" po Hristu predstavlja "najspoljnije" sitniarenje u okviru religijskog verovanja, a moda i gore od toga. Hrist je puno govorio o tatini fariseja, njihovoj ubeenosti i samoopravdavanju, ali je najotrije osuivao njihovo licemerje, koje ih je, kako kae, proklelo. Oni su sve inili radi spoljanjeg pokazivanja, a iznutra nisu verovali ni u ta. Time to nisu imali pristup onom to je unutranje u njima, prokleli su sebe. Kada je objanjavao greh protiv Svetog Duha, o njima je govorio. Treba li onda da razumemo da je sve ovo vailo i za Jovana Krstitelja, za koga je reeno da nije dosegao ak ni najnii nivo Carstva nebeskog? O tome se ne moe tako govoriti. Jovan jeste bio u spoljanjoj i doslovnoj strani religijske istine, ali za razliku od fariseja, bio je velikoduan i iskren ovek. On Je bio glasnik dobrih vesti. Predstavljao je oveka u fazi kretanja prema unutranjem carstvu, mada jo uvek van njega; razumevao ga je jo uvek sa nivoa zemlje. On predstavlja fazu u procesu razumevanja. U takvom unutranjem stanju, "staro" i "novo" dolaze u sukob. Treba prihvatiti injenicu da mora postojati vreme kada staro razumevanje moe da proguta ili uniti novo. Primetili smo kako 149

je parabole o novom vinu u starim mehovima i o novoj zakrpi na starom odelu, Hrist dao odmah poto su fariseji okrivili Hristove uenike da ne poste i suprotstavili im uenike Jovana Krstitelja koji su to inili. Jovanovo razumevanje je jo uvek bilo u spoljnim stvarima, a doslovnost znaenja je predstavljena opisom odee. Hrist ga povezuje sa llijom. Razlog je taj to Jovan i llija zastupaju slian nivo razumevanja Istine Boije Rei. Za lliju se kae da se oblaio u odeu od krzna; Jovan Krstitelj je nosio kamilje krzno i koni pojas. U drugoj Knjizi o carevima (1: 8), prorok llija je opisan sledeim reima: "...bee sav kosmat i opasan konim pojasom". A Jovan Krstitelj u Jevanelju po Mateju (3: 4): "A sam Jovan imae haljinu od kamilje dlake i pojas koni oko bedara svojih". Na drevnom jeziku parabola, ovekova odea predstavlja ono to on nosi u umu. ovekov um je zaodenut onim to smatra da je Istina, bez obzira na to da li je to samo uverenje ili duboko verovanje. Tako je Istina haljina uma i u odnosu na to kakve se Istine ovek dri, takva je i priroda njegove haljine. Istina se moe razumeti spolja ili iznutra. Istina o unutranjoj evoluciji, zvana Boija Re, kojoj je Hrist poduavao, moe da se razume ili u spoljnom, bukvalnom znaenju, ili na dubljem, unutranjem nivou znaenja. Ako se razumeva na "spoljni" nain, ona predstavlja ogrta nainjen od spoljnih stvari. Krzno i koa su spoljne stvari. Pripadaju onom to je "najspoljnije". Poto su po opisu, odee llije i Jovana Krstitelja sline, to na tajnom jeziku parabola znai da su bili na slinom nivou razumevanja Istine. U oba sluaja je postojalo spoljanje, a ne unutranje razumevanje. Razumevanje koje je podravao pojas od koe. To jest, dralo ga je neto spoljno, a ne unutranje. Na primer, kada ovekovo verovanje zavisi od ponaanja nekog drugog, ono je podrano na spoljni nain. Ili, moe se rei da mnogi Ijudi ne bi verovali Hristovom uenju ako bi istorijski detalji bili dokazano nepouzdani. Njihovo verovanje odrava neto spoljno. Ljudi jo uvek ne vide Dobro Istine kom su bili poduavani. Jovan Krstitelj nije shvatao Hristov metod poduavanja. Hrist je poduavao iz Dobra. Jovan nije bio naisto u vezi sa njim. Dok je bio u zatvoru, Jovan je traio da pitaju da li je Hrist zaista Hrist: " Jesi li ti Onaj to e doi, ili drugoga da ekamo?" (Mat. 150

11:3) Ako sada uporedimo ono to je reeno o odei koju je Hrist nosio, sa onim o Jovanovoj odei, moemo videti da se Hrist zaodenuo u Istinu potpuno drugaije od Jovana. Kada su vojnici koji su razapeli Hrista delili njegovu odeu, reeno je: "...a dolama ne bjee ivena nego izatkana izjedna", (Jov. 19: 23) Primetimo da je bila istkana od vrha, to jest odozgo. Vidimo da odozgo i unutar znae isto. Jovan je bio u spoljanjoj, a Hrist u unutranjoj Istini. I kada je ovek sam u Istini, kada deluje i osuuje sve stvari iz Istine, iz doktrine, iz pravila, iz bukvalnog znaenja, on je okrutan i esto bez milosti. Ako bi svi Ijudi delovali prvenstveno iz Dobra, nijedna grupa ne bi progonila drugu zbog razliitih vienja Istine. Dobro je ono to ini Istinu oivljenom celinom. Dobro povezuje sve odvojene delove Istine koja vodi njemu, smekava ih i usklauje. Jovan je bio u ogrubeloj doktrinamoj Istini koja jo uvek nije mogla u potpunosti dovesti do onog to je u pravom smislu kulminacija, to jest ostvarenje novog Dobra, novog nivoa Dobra. Zato je Hrist za njega rekao da nije odeven u meku odeu koja pristaje onima u Carstvu. Njegova odea je gruba; kamilja dlaka i koa. Tako Hrist govori o Jovanu: "Nego ta ste izili da vidite? ovjeka u rneke haljine obuena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima". (Mat. 11:8) Jovan Krstitelj predstavlja samo Istinu, to jest zakon bez milosti. Hrist predstavlja sjedinjenost Istine sa Dobrom. Dobro je iznad Istine. Celokupna Istina mora da vodi Dobru. Ali, kao to smo ve negde pornenuli, Istina mora da doe prva, a Dobro drugo, sve dok se ne ujedine. Tada Dobro dolazi prvo, a Istina je druga. Tako je u Jevanelju po Jovanu (koji nije Jovan Krstitelj) zapisano u prvom poglavlju: "Jovan (Krstitelj) svjedoi o njemu i vie govorei: Ovo je onaj za koga rekoh: koji za mnom dolazi ispred mene je, jer prije mene bjee". (Jov. 1: 15) Dobro je ispred Istine - zakona. Poto je Bog dobro, Dobro je ispred celokupne Istine - celokupnog zakona. I tako sveti Jovan dodaje: Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista". (Jov. 1: 17) Blagodat, milostivost ili Dobro, spaja se sa Istinom u Isusu Hristu. Sveti Jovan kae da je Hrist bio u potpunosti u ispunjenosti Istine Dobrom, i na taj 151

Novi ovek nain, pun milosti i Istine. Ove poetne rei u Jevanelju po Jovanu daju klju tom Jevanelju, koje je napisano drugaije od prva tri Jevanelja i izaziva drugaije oseanje. Ono je pisano iz milosti, iz Dobra, emotivnog stanja zbog kojeg se Hrist zaloio za svet, a ne iz Istine liene milosti, iz slova, iz doslovnih injenica. Samim tim celo Jevanelje ostavlja drugaiji utisak o Hristovom uenju i pada na drugi nivo razumevanja. TREIDEO Kada koncepcija Carstva nebeskog pone da se usvaja, novo i iznenaujue znaenje ivota raa se u umu. Prva parabola koju je Hrist dao jeste ona o Sejau. Ona je o Carstvu nebeskom. Hrist kae da je to parabola nad parabolama, i druge parabole se ne mogu razumeti dok se ne razume ova. Morate shvatiti da su sve parabole u Jevaneljima o Carstvu nebeskom, a Parabola o sejau je prva. Ona je poetna taka Hristovog uenja o misteriji Carstva nebeskog. U trinaestom poglavlju po Mateju, kad se obraa mnotvu, Hrist se izraava u parabolama. Zato? Zato to govori o Carstvu Boijem. Njegovi uenici ga pitaju zato je iznenada poeo da koristi parabole, a on im odgovara: Zafo toje vama dano da znate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano. Jer ko ima, dae mu se, i pretei e mu; a ko ne, uzee mu se i ono to ima. Zato im govorim u priama, jer gledajui ne vide, i sluajui ne uju, niti razumiju". (Mat. 12: 11-13) Koja je prva misterija o Carstvu koju je On obznanio svetu? U Paraboli o sejau moe se videti da je prva misterija da je ovek posejan na zemlji kao materijal za Carstvo nebesko. Pogreno je nazivati je Parabolom o sejau i semenu, izuzev ako se razume da je ovek seme. U stvari, seme se i ne pominje. U Jevanelju po Mateju, (13: 3,4) na grkom, reeno je: Gle, izide sija da sije. I kad sijae jedna padoe pokraj puta". Re semeje dodata u engleskom prevodu, a u srpskom zrno, tako da sada glasi: Gle, izide sija da sije. I kad sijae, 152

jedna zrna padoe pokraj puta". Na ta se ovde zaista mislilo? ta je seja sejao? Sejao je oveka. Ovo je prva iznenaujua ideja, skrivena u paraboli. Ljudi su sejani na zemlji kao materijal za Carstvo nebesko - neki pored puta, neki na kamenitim mestima, neki meu trnjem, a neki na dobroj zemlji. Samo ovi poslednji sposobni su da prou unutranju evoluciju koja ih vodi do nivoa Carstva. Jasno je da se mislilo na Ijude, jer Hrist, u objanjenju parabole kae uenieima: "Svakome koji slua rije o Carstvu i ne razumije, dolazi neastivi i krade posijano u srcu njegovom; to je ono pored puta posijano". (Mat. 13: 19) I nastavlja da govori o "...a na kamenitu mjestu posijano, to je koji..." i "...a posijano u trnju, to je koji..." i "...a posijano na dobroj zemlji, to je koji...". U svetlu Carstva nebeskog, Ijudski rod na zemlji je eksperiment unutranje evolucije. Posle izlaganja Parabole o sejaeu, Hrist nastavlja da govori sa drugog aspekta o Carstvu. Prvo je dao ideju Carstva predstavljenu Ijudima posejanim po zemlji. Zatim govori o uenju koje je posejano u ovom Ijudskom rodu i koje moe izazvati njihovo buenje i razvoj. "Drugu priu kaza im govorei: Carstvo nebesko je kao ovjek to posija dobro sjeme na njivi svojoj. A kad Ijudi pospae, dode njegov neprijatelj i posija kukolj po penici, pa otide. A kad nie usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dodoe sluge domainove i rekoe mu: Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme sijao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj? A on im ree: Neprijatelj ovjek to uini. A sluge mu rekoe: Hoe li, dakle, da idemo da ga poupamo? A on ree: Ne, da ne bi upajui kukolj poupali zajedno s njime i penicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do etve; a u vrijeme etve rei u eteocima: Saberite najprije kukolj i sveite ga u snoplje da se saee, a penicu odvezite u itnicu moju." (Mat. 13: 24-30) U ovoj paraboli se radi o Rei Carstva, to jest o uenju koje je moralo biti prosleeno na zemlju da bi ga u nekom trenutku Ijudi koji su sposobni za razvoj primili, razumeli i sledili. Dobro seme je Re Carstva. Njivu u kojoj je seme posejano predstavlja Ijudski rod na zemlji. Ali, neto se sa takvim 153

uenjem neizbeno dogaa svaki put kada se ono poseje na zemlju, Ono se prima zajedno sa materijom koja "uzrokuje greku". Na grkom se re prevedena kao kukolj odnosi na biljku koja izgleda kao penica kada nikne, to jest, ne moe se u prvi mah razlikovati od penice. Zato se meaju istinito i lano? Objanjenje je dato izrekom - a kad Ijudi pospae, a to je u svom izvornom obliku mnogo upeatljivije i doslovno znai - dok Ijudi snivahu. "Carstvo nebesko je kao ovjek to posija dobro sjeme na njivi svojoj. A kad Ijudi pospae, dode njegov neprijatelj i posija kukolj po penici." (Mat. 13: 24, 25) Ovo nikako ne moe da znai da je jedne noi kada su Ijudi usnuli doao avo i posejao kukolj. Greka se neprimetno uunjala i tako nepopravljivo zatrovala izvorno uenje da se ne moe odvojiti od Istine. Razlog je to Ijudi spavaju. Oni ne mogu ostati budni da prime puno znaenje uenja koje im je dato. U Jevaneljima je izreeno mnogo toga o uspavanosti i odravanju budnosti. Uenici su esto opisivani kao uspavani, a to nije uspavanost u bukvalnom, fizikom smislu. Mnogo se ukazivalo na neophodnost budnosti, kako bi se razumela Re Carstva. Hrist esto kae: "Pazite", to na grkom znai "Ostanite budni". I dalje: "A to vama govorim, svima govorim: Ostanite budni (Straite)!" (Marko 13: 37) Ponovo kae: "Ostanite budni (Straite), dakle, jer ne znate kada e doi gospodar kue: ...Da ne doe iznenada i nade vas da spavate". (Marko 13: 35, 36) Ovo se odnosi na stanje unutranje svesnosti ili budnosti u kui sopstvenog bia u kritinom trenutku. Kada je ovek nadjaan svetom ula, pojavnim ivotom, raznim dogaajima, obavezama i trvenjima svakodnevnog ivota, uenje o unutranjoj evoluciji i viem nivou bledi iz njegovog uma i ini se udaljenim i nestvamim. Spoljanje je progutalo unutranje. On je zaspao u jevaneljskom smislu i ono to je razumeo kada je bio iznutra budan, gubi iz vida ili mea sa spoljanjim znaenjem. Zato je razumljivo da se celokupno uenje o viem nivou moe izmeniti. Parabola o kukolju nam pokazuje da se trovanje istinskog razumevanja pogrenim deava od samog poetka, im se uenje o Carstvu kao viem nivou poseje na neki deo oveanstva. Ovakav kakav je, ovek ne moe ostati budan 154

dovoljno dugo da primi i prenese uenje u izvornoj istoti. Uenje postaje izmeano sa njegovim linim predrasudama i on rnenja ono to mu izgleda kao kontradiktornost, ili naputa neto u emu ne vidi smisao. Na ovaj i mnotvo drugih naina, mnogi nesporazumi i greke rastu uporedo sa onim to je izvorno i istinito. Penica je u paraboli Istina, izvorna forma uenja, a kukolj predstavlja greke koje se neizbeno meaju sa njom, jer ovek ne moe neprekidno biti budan za ovaj red Istine koja potie sa vieg nivoa znaenja. Dakle, reeno je, dok Ijudi snivahu neprijatelj je doao i posejao kukolj po penici. Uenje koje ovek treba da zna i primenjuje u cilju svog unutranjeg razvoja i usavravanja, pomou kojeg moe da dosegne vii nivo znaenja i razumevanja - zove se Carstvo nebesko; takvo uenje ne moe postojati na zemlji u svojoj izvornoj istoti, s obzirom na to da su Ijudi u snu. Ono neizbeno biva pomeano sa "lanim". Da sumiramo - ovek je posejan po zemlji kao materijal za jednu fazu u razvoju. On je supstanca za Carstvo nebesko. Ali, pojavljuju se izvesne tekoe. Nije sve posejano ba na pogodna mesta. S druge strane, ovek mora imati i znanje o ovome. Znanje o tome kako dostii nivo razvoja zvani Carstvo mora biti takoe posejano, ali ne bukvalno na zemlju, ve na zemlju Ijudskog uma. Meutim, sad se javljaju nove tekoe. Greke se uvek uunjavaju u uenje o unutranjem razvoju i o onom u ta ovek mora da veruje, ta da misli i radi da bi dosegao vii nivo svoje prirode i razumevanja. Te greke se ne mogu izdvojiti bez opasnosti od povreivanja Istine. Zbog toga se situacija ne moe popraviti na zemlji nego samo na svretku sveta. (Ali o ovome emo govoriti kasnije.) ETVRTI DEO Videli smo u Paraboli o sejau da je ovek posejan na zemlji kao materijal za Carstvo nebesko. Onda smo u drugoj velikoj paraboli, onoj o penici i kukolju, uoili da je uenje o 155

Carstvu nebeskom posejano u oveku. Dakle, prvo je ovek posejan na zemlju. A onda je uenje o unutranjoj evoluciji posejano u oveku na zemlji. Meutim, iz ovog drugog sejanja proizilazi da je i sam ovek "zemlja". ovek je "zemlja" na kojoj je posejano uenje o viem nivou. Pokuajmo da sagledamo ovaj koncept to je mogue jasnije. Nebesa seju oveka na zemlju. ovek je u tom smislu na zemlji, ali sa aspekta Carstva nisu svi Ijudi u istom stanju. ovek na zemlji je sada i sam zemlja, psiholoki zemlja za one koji mogu da prime uenje posejano na zemlji, o emu govori druga vana parabola, Parabola o penici i kukolju. Nakon dve vane poetne parabole, Parabole o sejau oveka po zemlji, i Parabole o sejanju uenja o ovekovoj evoluciji, slede dve kratke, Parabola o oveku i zrnu goruice i Parabola o eni i kvascu. Te parabole direktno prate Parabolu o penici i kukolju. One prate Parabolu o penici i kukolju na nain koji je opisan u Jevanelju po Mateju: "Drugu priu kaza im govorei: Carstvo nebesko je kao zrno goruino koje uzme ovjek i posije na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste, vee je od svega povra, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim. Drugu priu kaza im: Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme ena i metne u tri kopanje brana dok sve ne uskisne". (Mat. 13: 31-33.) ta oznaavaju ove dve parabole? Ako razmislite, videete da se one odnose na primanje Rei Carstva. Prvo nam je data parabola o sejanju oveka na zemlji, a onda i parabola o sejanju uenja na "zemlji", koja je sam ovek. Logino, oekuje se da slede parabole o tome kako ovek kao "zemlja" prima ili uzima samo uenje. Treba prvo uoiti da se ideja primanja javlja u obe ove kratke parabole. Primanje ega? Usvajanje uenja posejanog u oveku. Parabole su oigledno o tome kako ovek moe da usvoji uenje posejano u njemu. Prvo to je neophodno jeste 156

primanje. ovek prima (uzima) seme, to jest, on mora sam da usvoji uenje o Carstvu. tavie, uzimati ukazuje na to da on preduzima dalje korake u cilju primanja, a ruka u drevnom jeziku parabole predstavlja snagu jer, u fizikom smislu, doslovce, ovek je pomou svojih ruku osposobljen da uzme ta eli. Primiti, znai da ovek misli i bira sam; i time on "iz sebe" usvaja uenje o Carstvu nebeskom. U prvoj paraboli nije reeno da ovek samo prima (uzima), nego i da seje, On uzima i seje "najmanje od sviju sjemena". Gde ga to seje? On ga uzima i seje na njivi svojoj. A to znai, na onom to je njegovo sopstveno. Mi imamo spoljanju stranu koja nije naa sopstvena, i unutranju, koja to jeste. U Jevanelju po Luki reeno je, "u vrt svoj". I kada je uradio sve to, kada je ovek sam primio seme i posejao ga u svom sopstvenom vrtu, seme izrasta u drvo. U kom smeru raste? Raste od nivoa njegovog zemaljskog uma do nivoa vieg uma, zvanog Carstvo nebesko. Tada on poinje da shvata ta misao na viem nivou znai. Misli koje mu dolaze nisu od zemlje, nego od suptilnosti, punoe i finoe znaenja, a ono je daleko iznad grube prirode misli koja pripada zemaljskom umu zasnovanom na ulima. Ovo je istinski rast znaenja; to je um u svom istinskom razvoju putem grananja znaenja kao kod drveta. Razvoj uma se odigrava kroz opaanja sve finijih znaenja. On se razvija osveivanjem sve finijih i finijih razliitosti. Ptice nebeske dolaze i gnezde se na granama ovog razvoja misli. U jeziku parabola ptice predstavljaju misli. Finija znaenja i misli koje pripadaju nivou Carstva nebeskog. Kae se da osoba slabog vida, koja inae sve vidi maglovito, dobija nove i finije oi.

Pronaimo sada neko znaenje u drugoj paraboli, Vidimo da su simboli razliiti. Umesto rea ovek, seme i tle, koriste se rei ena, kvasac i brano. Ali, takoe se govori i da se neto uzima. ena uzima kvasac i pokriva ga. Ne uzima ga da bi ga posejala. Zato ga pokriva (mee unutar brana)? Hrist na drugom mestu govori o kvascu fariseja. Upozorava svoje uenike na taj kvasac govore: "Pazite i uvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog". (Mat. 16: 6) Uenici ga ne 157

razumeju, jer misle da govori o kvascu bukvalno. On ih prekoreva to stvari uzimaju doslovno i misle da govori o hlebu. "Tada razumijee da ne ree da se uvaju kvasca hljebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske." (Mat. 16: 12) Zato je kvasac oznaavao zlo? Da li su fariseji neto krili? Naprotiv, sva njihova religija se sastojala u hvalisanju i preziranju. Vano je "biti vien od Ijudi". Oni su predstavljali spoljne vrline, mo, ugled. Hrist je ovo neverstvo nazivao meavinom istine i lai. ena je krila uenje o Carstvu u svom srcu i radila tajno. Nije joj bila potrebna publika. Ona je videla Dobro uenja i u celosti je bila time dirnuta. U unutranjem smislu, broj tri oznaava celinu. U paraboli je reeno da je ena metnula (pokrila) kvasac u tri merice brana, sve dok celina nije narasla. Tri i celina su jedno isto. Ako ovek postupa iz volje, celina je pobuena. ena je krila kvasac, a uzimanjem istog pokazala je da ga smatra vrlo dragocenim. ovek ne pria o onom to mu je najdragocenije. Ali to nije potaklo intelektualni rast u njoj. To je delovalo na nju kroz emocionalno vrednovanje, njeno oseanje, a to znai - na skriven nain. Carstvo nebesko je delovalo na nju kroz ouvanje njegovog smisla i takvim vrednovanjem da je moralo biti sakriveno. Ona ga je primila srcem, kao neto to je dobro. Rad srca je skriven. Carstvo nebesko je delovalo na njenu volju, ne na njen um, kao to je delovalo na um oveka u drugoj paraboli. Ono to je ona uzela od tog uenja bilo je Dobro, a ne Istina, kao u sluaju pomenutog oveka. Ova dva naina primanja uenja o Carstvu nebeskom opisana su u Parabolama o zrnu goruice i kvascu, kroz oveka koji ga je kao Istinu primao umom i kroz enu koja 'ga je, kao Dobro, primala srcem. Tako su dva naina primanja uenja o Carstvu nebeskom predstavljena odvojeno, kroz mukarca i enu; jedan je uglavnom primanje kroz misao, a drugi uglavnom kroz oseanje. Ovim dvema manjim parabolama o uzimanju, koje prate dve prethodne velike parabole, moe biti dato znaenje na taj nain. Iz ovoga kao razumljivo sledi da ove etiri parabole formiraju kompletnu sliku znaenja Carstva nebeskog u odnosu na oveka na zemlji.

158

Pogledajmo sada Hristovo tumaenje Parabole o penici i kukolju. Ono dolazi posle Parabole o eni i kvascu. U njoj Hrist ne pravi nikakvu aluziju na ovekovu uspavanost kroz koju su zasejane greke, to jest kukolj. On je, u vezi sa tim, ve govorio uenicima zato se izraava u parabolama, a ne otvoreno. Parabola o penici i kukolju data je na sledei nain: "Carstvo nebesko je kao ovjek to posija dobro sjeme na njivi svojoj. A kad Ijudi pospae, doe njegov neprijatelj i posija kukolj po penici, pa otide. A kad nie usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dodoe sluge domainove i rekoe mu: Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme sijao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj? A on im ree: Neprijatelj ovjek to uini. A sluge mu rekoe: Hoe li, dakle, da idemo da ga poupamo? A on ree: Ne, da ne bi upajui kukolj poupali zajedno s njime i penicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do etve; a u vrijeme etve rei u eteocima: Saberite najprije kukolj i sveite ga u snoplje da se saee, a penicu odvezite u itnicu moju". (Mat. 13: 24-30) Tumaenje ove parabole glasi ovako: "Koji sije dobro sjeme, to je Sin ovjeiji; A njiva je svijet; a dobro sjeme sinovi su Carstva, a kukolj sinovi su zla. A neprijatelj koji ga je posijao jeste davo; a etva je svretak vijeka, a eteoci su aneli. Kao to se, dakle, kukolj sabira i ognjem saie, tako e biti na posljetku ovoga vijeka. Poslae Sin ovjeiji anele svoje, i sabrae iz carstva njegova sve sablazni i one koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu; ondje e biti pla i krgut zuba. Tada e se pravednici zasijati kao sunce u Carstvu Oca svoga". (Mat. 13: 37-43) Znaenje rei kukolj je jasno. Kukolj oznaava pre svega sve greke, sve stvari koje uzrokuju posrtanje u vezi sa uenjem o Carstvu, odnosno viem nivou razvoja oveka; i drugo, predstavlja sve one koji postupaju pogreno u okviru tog uenja. Kukolj je seme zla, zato to predstavlja pogrenim kako samo uenje, tako i rezultate koji proistiu iz njega (s obzirom na ovekovu uspavanost). Isto se odnosi i na seme Carstva, 159

odnosno penicu, koja ujedno predstavlja i samo istinsko uenje i njegove rezultate, koji deluju na one posejane na dobrom tlu. Izraz "na posljetku ovog vijeka" oznaava "ispunjenje boijeg plana". Unitenje materijalne zemlje nije spomenuto. U pokuajima da razumemo neto u vezi sa Carstvom nebeskim i uenjem koje se na njega odnosi, do sada smo videli da su Ijudi razliito posejani na zemlji i da oblikuju materijal za Carstvo; da istinsko uenje o Carstvu i nain da se ono dostigne, to je na odreeni nain posejano u Ijudskim umovima, biva pomeano sa lanim uvidima koji su tako nerazmrsivo povezani sa ovekovom usnulou, da odvajanje nije mogue sve do "svretka vijeka", to jest sve do "ispunjenja boijeg plana." ta to oznaava? Vek je period vremena koji se odlikuje posebnim uenjem o unutranjoj evoluciji ili o dostizanju nivoa Carstva nebeskog. On dolazi do kraja i tada je posejan novi oblik istog uenja, prilagoen postojeim uslovima. Kree nova letina, ali je sa penicom pomean i kukolj. anje se, odvaja penica od kukolja i proces se opet ponavlja. Svaki oblik uenja o Carstvu, od svog zapoinjanja do kulminacije, jeste jedan "vek". Svako dejstvo uenja je selektivno. Oni koji su u bilo kom vremenskom razdoblju primili i sledili uenje o unutranjem razvoju, trideset, ezdeset ili sto puta, etva su; oni stiu veni" ivot na nivou Carstva nebeskog. U vezi sa ovim moramo se setiti Hristovih rei: "U kui Oca mojega stanovi su mnogi". (Jov. 14: 2) PETI DEO U uenju o Carstvu nebeskom i njegovom odnosu prema oveanstvu na zemlji, kao to je dato u trinaestom poglavlju po Mateju, nakon etiri znaajne, uvodne parabole koje smo prouili, slede jo tri. Te tri parabole odnose se na ideju odabiranja. Jedna od njih je: "Jo je Carstvo nebesko kao mrea koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. Kad se napuni, izvuku je na obalu i, 160

posjedavi, izaberu dobre u sudove, a loe izbace napolje. Tako e biti na svretku vijeka: izii e aneli i odluie zle od pravednih. I bacie ih u pe ognjenu; ondje e biti pla i krgut zuba". (Mat. 13:47-50) Razmotrimo ovu parabolu u vezi sa onim mislima koje se javljaju u umu, o nepotenju ili nepravednosti. Sve to je reeno u vezi sa viim nivoom Carstva, ve od same prve parabole, ini se nepravednim. Sasvim je jasno da u nekom odreenom vremenskom ciklusu Carstvo nebesko nije dostino za sve. Jasno je i iz drugih parabola, kao to je parabola o svadbi na kojoj se pozvani nisu pojavili, da od onih koji mogu da stignu, samo nekolicina uini pokuaj. Ali prvo pogledajmo Parabolu o mrei i razdvajanju dobrog i loeg ulova. Ovde je ideja odabiranja oigledna. Dobro se skupljalo u sudove, a loe izbacivalo napolje. Ista ideja o odvajanju dobrog od loeg pojavljuje se i u paraboli o kukolju. Da li je ideja o odabiranju zaista nepravedna? Da li je pravedna? Nije li istinito da u svakodnevnom ivotu, odabir igra znaajnu ulogu? Zar se Ijudi ne selektuju prema posebnim poslovima? Ljudi prihvataju ideju odabiranja ispitima, i tako dalje, i ne smatraju nepravdom ako neko proe, a neko ne. ak prihvataju teorijsku ideju prirodnog odabira opstankom najprilagoenijih, i to ne smatraju nepravdom. Jedno se hrani drugim; korov se bori sa biljkama, Ne oekujemo da svako posejano seme iznikne. Ne smatramo nepravednim ako to nije tako. Gde god postoji ivot, tu je borba. Ljudi se mnogo razlikuju po svojim sposobnostima. U svakom obliku Ijudskog drutva, odabir je na delu. Neki su dobri u neemu, neki u neemu drugom. U svakom delokrugu Ijudske vetine, neki e biti najbolji, neki najgori, a odabir najboljeg mora se nainiti. Celokupno Ijudsko obrazovanje je zasnovano na principu odabiranja najboljeg. Ne oekujemo da tehnika kola izabere najgore uenike i poalje ih u svet kao sposobne inenjere. Takav postupak bi bio ne samo besmislen, ve krajnje nepravedan. Nepravedno je da stvar bude na mestu kome ne pripada. Ako se sve ovo ima na umu, ne moemo odvojiti znaenje pravednosti od znaenja odabiranja.

161

I druge dve parabole su o odabiranju, ali se odnose na unutranje odabiranje. Moramo naglasiti da je ovde koriena ideja kupovine i prodaje. Kupiti znai zapoeti na linom nivou sa uzimanjem, a prodati znai otarasiti se. "Jo je Carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje naavi, ovjek sakri i od radosti svoje otide i sve to ima prodade i kupi polje ono. Jo je Carstvo nebesko kao ovjek trgovac koji trai dobra bisera. Pa kad nae jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve to imae i kupi ga." (Mat. 13: 44-46) Ove dve parabole se odnose na individualno. One se odnose na ono to ovek kao jedinka mora da ini iznutra, u sebi, da bi dostigao nivo Carstva nebeskog. On mora postati dobar trgovac, da zna ta da kupi, a ta da proda. ega posebno ovek mora da se otarasi - ta mora prvo da proda, pre nego to moe da kupi? U Jevanelju po Luki (18: 22) saopteno je da kada je bogati knez (grka re ovde znai knez, ne vladar) upitao Hrista ta bi trebalo da ini kako bi nasledio veni ivot, to jest da bi dosegao Carstvo nebesko ili nivo potpuno razvijenog oveka, ovaj mu je rekao: "Prodaj sve to ima". U istom Jevanelju, na drugom mestu (Luka 12: 33), Hrist kae uopteno: "Prodajte to imate". ta mora da se proda? ega se ovek mora otarasiti? U drugom, gore datom citatu, Hrist govori svojim uenicirna o jednoj stvari koje moraju da se ree, a to je strepnja. Govori im da nita ne mogu da urade ako se brinu, to na grkom bukvalno znai "imati podeljen um". On kae: "A ko od vas brinui se moe dodati rastu svome lakat jedan? Ako, dakle, ne moete ni najmanje, zato se brinete za ostalo?... Nego itite Carstvo Boije, i sve ovo e vam se dodati" (ono o emu brinete). (Luka 12: 25, 26, 31) Ovde vidimo da ovek mora da proda neku stvar da bi kupio biser ili blago. Mora da proda, to jest da se otarasi odreenih delova sebe, i prodajui ih, moe stei dovoljno da kupi ono to najvie ceni. Ideja izloena u ove dve parabole moe biti jasna jedino ako se razumelo da se ovek, kako bi se razvio do nivoa Carstva nebeskog, mora najpre otarasiti izvesnih stvari u sebi. 162

Mora ih prodati, to znaa da mora konano da ih se rei. Samo na ovaj nain moe napraviti prostor za ono to je novo i samo na ovaj naan moe shvatiti ta znai kupiti, to jest, da neto postane njegovo - sopstveno. Na taj nain, oslobaajuai se mnogih pogrenih ideja, mnogih pogrenih naina miljenja i oseanja, mnogih beskorisnih briga itd. - prodajui ih, ovek dolazi u situaciju da kupi ono to stvarno ceni. Ne moe kupiti nita novo ako prvo ne proda, i time stekne "novac" da kupi. U ove dve navedene parabole, trgovac i ovek koji je pronaao blago prikazani su kako prodaju sve to imaju da bi kupili ono to zaista cene. ESTI DEO Poslednja od sedam uvodnih parabola o znaenju Carstva nebeskog, data u trinaestom poglavlju po Mateju, jeste ona o mrei koja se baca u more, u kojoj se nakupilo ribe svih vrsta, i iz koje su dobre odvajane od loih. Hrist tada pita svoje uenike da li su razumeli sve to im je saopteno parabolama o Carstvu nebeskom, a u odnosu na oveka na Zemlji. Iznenauje injenica da su uenici odgovorili potvrdno. U izlaganju je to prikazano ovako: po zavretku prie o mrei baenoj u more, Hrist pita svoje uenike: "Razumijete li sve ovo?" Oni mu kau: "Da, Gospode!" Odgovor je neobian. Kako je mogue da su razumeli sve ove stvari? Kako ovek moe razumeti sve misterije Carstva nebeskog, kada je tako teko baciti ak i jedan pogled na neko od znaenja? Moramo se setiti da je za uenike bilo naroito teko da razumeju Carstvo u bilo kom drugom smislu osim kao bukvalno carstvo na zemlji, koje su oni nestrpljivo oekivali. Oekivali su velikog kralja koji bi vladao celom zemljom i izdigao njihov narod do najvie moi, a unitio ili porobio sve ostale narode. Ovo je bio san Jevreja o Mesiji koga su oekivali. Na koji naan su oni mogli razumeti da je Carstvo nebesko Istina i unutranja pravinost? Kako su mogli razumeti da se Carstvo 163

dostie unutranjom promenom, razvojem ovekovog unutranjeg duha i da ovek ini sebe dostojnim da u njega ue, u ovom ivotu iii sledeem, evolucijom svoje celokupne psihe, to jest evolucijom svog celokupnog uma, Ijubavi, volje i razumevanja? Kroz takve unutranje promene raa se ovek od Carstva, Ovome je Hrist poduavao. Zato je on rekao da ovek mora ponovo da se rodi iznutra, pre nego to moe da sretne Carstvo nebesko. Uenici su, meutim, mislili da Hrist govori o zemaljskom carstvu i da su oni, na osnovu pripadnosti rasi, ve "Ijudi carstva". Mislili su da e Hrist biti veliki i straan vladar na zemlji i da e uskoro to dokazati. Kako su onda mogli razumeti znaenje prvih sedam parabola koje je Hrist dao o misterijama Carstva? Kako je to zadovoljilo njihove zemaljske ambicije? Ipak, kada ih je Hrist pitao da li su razumeli "sve to", odgovorili su: "Da". Ne moe se ni zamisliti da im je Hrist poverovao. Uoite ta Hrist nastavlja da govori posle njihovog potvrdnog odgovora. On kae: "Zato je svaki knjievnik koji se nauio Carstvu nebeskome kao domain koji iznosi iz riznice svoje novo i staro". (Mat. 13:52) Ovim reima Hrist im pokazuje da nisu razumeli. Zbog njihovog odgovora Da, Hrist kae: "Zato je svaki knjievnik...itd.". Prvi put im je bilo predstavljeno Carstvo nebesko u stvamom, duhovnom znaenju, a oni su rnislili da su razumeli, kao to svi misle da mogu odmah razumeti neto im im se jednorn kae. Meutim, sve to su upravo uli o Carslvu, bilo je novo za njih. Ono nema nikakve veze sa njihovim zemaljskim ambicijama. Celokupna ideja o Carstvu, koju je Hrist predstavljao ovim parabolama, bila je potpuno nova za njih. Kako su mogli razumeti sve to? Ta ideja je bila na drugaijem nivou znaenja. Ona se nije odnosila na doslovno, spoljno, zemaljsko carstvo - carstvo sveta. Carslvo nebesko je postojalo unutar njih. Bilo je iznad njih, ne doslovce na nebu, ve iznad postojeeg nivoa u njima, iznad nivoa Ijudi kakvi su oni bili iznad njih, kao korak u njihovoj moguoj evoluciji. Kako su to mogli razumeti? Kako su mogli da shvate odmah, na prvom sluanju, da misterija Carstva lei u ovekovom unutranjem 164

razvoju? Ipak, njihov odgovor bio je: "Da", to znai "Mi razumemo". Pa Hrist kae: "Zato", to jest zbog vaeg odgovora i nerazumevanja, "... zato je svaki knjievnik koji se nauio Carstvu nebeskome, kao domain koji iznosi iz riznice (skladita) svoje novo i staro". Uoljivo je da se uenici, sledbenici uenja o Carstvu, to jest oni koji prouavaju njegovo znaenje, ovde nazivaju domaini, i zapravo, svi koji su upueni u misterije Carstva nazivaju se domainima. To jest, oni koji su upueni u te misterije, domaini su u psiholokom smislu. Da, ali pogledajte ta oni rade. lako domaini, pomeali su novo i staro. Ne razumeju potpuno novo uenje, ve ga meaju sa starim pogledima, stavovima i mislima koje su ve uskladitene u njihovim umovima. Re "riznica" znai doslovce skladite. Oni iznose iz svojih skladita i novo i staro. Ovde moemo primetiti vezu sa parabolama o novom vinu u starim mehovima i novoj zakrpi na staroj haljini, u kojima je Hrist tako jasno ukazao da se novo ne moe meati sa starim. "Niko ne mee zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inae e i novu razdrijeti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove. I niko ne sipa vino novo u mjehove stare, inae vino novo razdere mjehove, i ono se prolije, i mjehovi propadnu. Nego vino novo u mjehove nove treba sipati, i oboje e se sauvati." (Luka 5: 36-38) Ako ovek mea novo sa starim, novo gubi svoju snagu u njemu. Stari pogledi, stara vrednovanja, stare procene i stanovita, zasnovani na svakodnevnom ivotu, na tradiciji, na pojavnom, na umu baziranom na ulima, unitavaju novo uenje. Oduzimaju snagu novom, tako da novo nema mo u prisustvu starih gledita. Ovo je razlog zbog koga je na kraju trinaestog poglavlja po Mateju dodato znaajno objanjenje zato Hrist (koji simbolizuje to novo) nema mo nad onima koji su bili njegovi zemljaci i koji su na njega gledali u svetlu svojih starih asocijacija. To objanjenje se moe jedino razumeti u okvirima Hristovih primedbi koje je uputio svojim uenicima. Zato je ono stavljeno na ovo mesto. Oni meu kojima se On rodio gledali su na njega putem asocijacija, na stari nain, kao 165

na sina drvodelje. Nakon njegove opaske uenicima o domainu koji mea novo i staro, ova pria se nastavlja: "/ kada svri isus prie ove, otide odande. I doavi u postojbinu svoju, uae ih u sinagogi njihovoj tako da mu se divljahu i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moi? Nije li ovo drvodjeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braa njegova Jakov i Josija i Simon i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve ovo? I sablanjavahu se o njega. A Isus im ree: Nema proroka bez asti osim u postojbini svojoj i u domu svome. I ne uini ondje udesa mnoga zbog nevjerja njihova". (Mat. 13: 53-58) Ovde je oagledno da kada se Hrist i sve ono "novo" to je on predstavljao, sreo sa "starim", snaga "novog" je onemoala. Moemo razumeti da je gornji citat ilustracija onog to je Hrist rekao svojim uenicima; ovde on pokazuje da staro ne moe da primi novo, pa je tako i on sam bio nemoan da prikae mo u okviru svojih starih asocijacija, unutar svoje porodice. Sada je svemu to je zabeleeno u trinaestom poglavlju Jevanelja po Mateju dat jedan pravac znaenja i vidimo da sve to je u njemu reeno prati istu strukturu znaenja. I konano, videli smo da odgovor "Da", uenika koji veruju da su ve razumeli, pokazuje da nisu; i uprkos tome to je ponekad seme Carstva nebeskog posejano u oveku, ono se od samog poetka menja i izopauje meanjem sa starim gleditima i starim nainima miljenja, te na taj nain kukolj biva posejan zajedno sa penicom.

166

GLAVA DVANAESTA

JUDA ISKARIOTSKI

Jedan od najneobinijih dogaaja u Jevaneljima jeste izdaja Hrista koju je poinio Juda Iskariotski. Tako kako je opisana, ta izdaja je skoro nepojmljiva. Hrist je propovedao na otvorenoj sceni. Ko god je iz vlasti eleo da ga uhapsi, bio to Jevrejin ili Rimljanin, mogao je lako da ga pronae. to je pomenuti dogaaj i ono to je povezano sa njim vie prouavano, postajalo je oiglednije da on predstavlja neto, da sadri u sebi neko unutranje znaenje. Drugim reima, Juda jeste izdao Hrista, ali ne u onom bukvalnom, nego u nekom sasvim drugom smislu. Juda je simbolizovao potcenjivanje, nerazumevanje i konano, izdaju Hristovog uenja. Svojim uenicima Hrist kae: "Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu? I jedan od vas je davo." On se obraa Judi Iskariotskom. Uoite da je Hrist izabrao Judu. "Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu? I jedan od vas je avo". (Jov. 6: 70) Juda se ogreio o Hrista, kao i Simon Petar; meutim, moramo razumeti da se ogreenje Simona Petra razlikuje od ogreenja Jude Iskariotskog. Ali, obojica oznaavaju neto. Petar se odrekao Hrista tri puta, to jest, na kraju potpuno; njega Hrist predstavlja kao Crkvu. Meutim, Juda ne predstavlja Crkvu koja je ula u svet i borila se vekovima protiv nasilja i bestijalnosti oveka na zemlji i omoguavala kulturi da postoji. Unutranje znaenje uenja o Carstvu nebeskom mora se oigledno postepeno izgubiti u spoljnim oblicima i ritualima, u raspravama oko rei itd., to jest vremenom e nastati konano odricanje od Hrista koji predstavlja unutranje i najistije znaenje samog uenja. Meutim, iza svakog uenja o viem nivou evolucije oveka nailazi novo uenje. Uenje dolazi ponovo. Hrist govori o svom drugom dolasku i pita: "Ali Sin oveiji kada doe, hoe li nai 167

vjeru na zemlji". (Luka 18: 8) Tri Petrova odricanja od Hrista i konana propast vere na zemlji na "svretku veka", pomenuti u gornjem citatu - povezani su. Ali, stvari se ne vrednuju samo po svojoj zavrnoj fazi. Celokupni "vek" ini potpuni ivot stvari, ceo dan, a ne zadnji as noi i ne njeni zadnji trenuci. Crkva je bila uspostavljena. Rasla je i odolevala zlu. Petar nije prikazan kao neko ko u potpunosti odbacuje Hrista, nego kao neko ko ga se odrekao jednom, onda ponovo, a zatim i trei put te noi, na kraju dana, ili bolje, pre nego to je zapoeo sledei "dan", kada se oglasio petao. Juda Iskariotski je predstavljen kao neko ko je u potpunosti odbacio Hrista. On ga se nije samo odrekao, on ga je odbacio. Predstavljen je kao neko ko je mislio da je Hrist obian ovek, samo ast, bezgrean. Zapisano je da je, dok se "kajao", Juda govorio o Hristu kao istom, bezgrenom. Ovo njegovo kajanje prikazano je u Jevanelju po Mateju. Taj citat glasi; "Tada vidjevi Juda, izdajnik njegov, da ga osudie, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosvetenicima i starjeinama. Govorei: Sagrijeih to izdadoh krv nevinu. A oni rekoe: ta mi marimo za to? Ti e vidjeti. I bacivi srebrnike u hramu, izide, i otide te se objesi": (Mat. 27: 3-5) Ovde je pomenuto da se Juda kajao. Meutim, re koja je koriena u grkom nema nikakve veze sa reju promena uma, ili kajanje o kom je Hrist govorio. Ono znai samo "biti zabrinut za". Da li je Juda zaista mislio da je zgreio samo zato to je izdao "istu, bezgrenu krv", ili je znao ko je Hrist? Ako je znao, kako je mogao to da uradi? Da li je postojao neki razlog? Da li je jedan od uenika morao da predstavlja odbacivanje Hrista koje su uinili Jevreji i da igra tu teku ulogu, kao to je Jovan Krstitelj morao da igra teku ulogu glasnika? Videli smo da je to reeno Jovanu Krstitelju. Date su mu instrukcije. On kae: "Onaj koji me posla da krtavam vodom on mi ree: Na koga vidi da silazi Duh i ostaje na njemu to je onaj koji krtava Duhom Svetim". (Jov. 1: 33) Da li postoje indikacije da je Judi takoe bilo reeno; da je on takoe primio instrukcije? Da, postoje dva citata koji ukazuju na to da je Juda delovao po Hristovim instrukcijama. U Jevanelju po Mateju 168

(26) zapisano je da je Hrist rekao Judi, poto ga je ovaj poljubio, a to je bio signal za hapenje: "Prijatelju, na to li si doao?" A u Jevanelju po Jovanu (13), Isusove rei Judi na Poslednjoj veeri znaajne su poto predstavljaju zapovest. Uenici su pitali Hrista ko e ga od njih izdati? "Isus odgovori: Onaj je kome ja umoivi zalogaj dam. I umoivi zalogaj, dade Judi Simonovom Iskariotskom. I po zalogaju tada ue u njega satana. Onda mu ree Isus: to ini, ini bre... A on uzevi zalogaj odmah izie: a bjee no." (Jov. 23: 26-30) ta je bio zalogaj i ta je sadravao, da bi izriito bilo reeno: "/ po zalogaju tada ude u njega satana". Moda je sadravao neku supstancu koja je doprinela da Juda izvri ono to mu je nareeno, a to u suprotnom ne bi uradio. Jer Isus jasno kae da Juda mora sada da deluje. On izgovara: "to ini, ini bre". U objanjenju se opet istie znaaj zalogaja, i dodaje se: ,,A on uzevi zalogaj odmah izie: a bjee no". Ne kae se da je zalogaj bio signal Judi. Pre ukazuje na to da je Juda, nakon zalogaja, dobio snagu da uini zlo. Promena u njemu je izdejstvovana odozgo. A u svom kasnijem razgovoru sa Pilatom, Isus kae da Pilat ne bi imao mo da nije bilo Jude: "Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima vei grijeh". (Jov. 19: 11) Da li je Juda bio primoran da deluje onako kako je delovao ili je delovao nesvesno zato to je bio takva vrsta oveka; ili je pak postupao svesno, i namerno odigravao ulogu u okviru onoga to je moralo biti? U jedno moemo ipak biti potpuno sigurni, a to je da je Juda sprovodio u delo Sveto pismo. Bar u tom smislu, on je odigravao ulogu. U Jevaneljima se esto spominje da je uraeno neto da bi se ispunilo Sveto pismo. Zapisano je da je sam Hrist rekao svojim uenicima: "...da se mora sve ispuniti to je o meni napisano u Zakonu Mojsejevu i u Prorocima i u Psalmima". (Luka 24: 44) Kroz Jevanelja je razjanjeno da je Hrist delovao promiljeno i da je birao svoje uenike, i Judu i ostale, za uloge koje su morali da igraju u velikoj drami koja je bila predviena i detaljno aranirana. Prvi lik u pripremljenoj drami bio je Jovan Krstitelj, 169

koji je ve odigravao svoju ulogu. Hrist je rekao svojim uenicima da on (Hrist) treba da bude razapet. U Jevanelju po Jovanu kae se da kada mu Andrej i Filip saoptavaju kako su neki Grci doli da ga vide, on prima to kao znak da je kucnuo as i kae: "Doao je as da se proslavi Sin ovjeiji". (Jov. 12: 23) On poziva uenike u stranu i upozorava ih da mora pretrpeti smrt. Ne trai da izbegne svoju sudbinu, ve kae: ".... ali zato dooh za ovaj as". (Jov. 12: 27) Naglaeno je da se Sveto pismo mora ispuniti do najmanjeg detalja. Kada su vojnici doli da uhapse Isusa, on je ukorio Petra zbog pokuaja da ih sprei u tome, rekavi: "//i misli da ne mogu umoliti sad Oca svoga da mi poalje vie od dvanaest legiona anela? Kako bi se, dakle, ispunila Pisma da ovako treba da bude?... a ovo je sve bilo da se ispune Pisma proroka". (Mat. 26: 53-56) U ovoj svesno odigranoj drami, koja je imala svoje predodreeno ispunjenje, Juda Iskariotski je morao da odigra najteu ulogu. Razmotrimo kako je on ispunio instrukcije iz Svetog pisma. O tome ta se desilo nakon dogaaja u hramu, kada je odbacio trideset srebrnika i otiao da se obesi, u Jevanelju po Mateju je zapisano: "A prvosvetenici, uzevi srebrnike, rekoe: Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cijena za krv. Nego se dogovorie te kupie za njih lonarevu njivu za groblje strancima. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas. Tada se ispuni to je kazano preko proroka Jeremije koji govori: I uzee trideset srebrnika, cijenu cijenjenoga, koga su cijenili sinovi Izrailjevi; I dadoe ih za njivu lonarevu, kao to mi kaza Gospod". (Mat. 27:6-10) Jasno je dakle da je Juda uradio ono to je uradio potujui Sveto pismo. Odnosno, postupio je kako je kazano da postupi. Ali, da li je postupao svesno ili ne? Pogledajmo taj deo Svetog pisma koji je morao da ispuni. To nije u Knjizi proroka Jeremije nego u Knjizi proroka Zaharije. Prorok opisuje kako mu je Gospod rekao da napasa neko stado, to jest da ui neke Jevreje. Zato on (prorok) uzima dva 170

tapa, to jest ui ih kroz dva izvora moi (jer tap predstavija mo); jedan naziva Lepotom ili Blagou, a drugi Svezom ili Vezivanjem (ili Jedinstvom). Oni su Dobro uenja i njegova Istina. On kae: ".../ uzevi dva tapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado. I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se dua moja Ijuae na njih, i dua njihova mrae na me. I rekoh: neu vas vie pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj". (Zah. 11:7-9) Sve ovo govori da njegovo uenje nije bilo primljeno. Umreti, ovde oznaava unutranju smrt koja se deava kada se "Dobro" izgubi iz vida. Prorok nastavlja: "/ uzeh svoj tap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji uinih sa svim narodima. I ukide se onoga dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznae doista da bee re Gospodnja. I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmerie mi platu, trideset srebrnika. (Ovo znai da su veoma malo cenili njegovo uenje) I ree mi Gospod: baci lonaru tu asnu cenu kojom me procenie. I uzevi trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lonaru. Potom slomih drugi tap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmedu Jude i Izrailja". (Zah. 11:10-14) Oigledna veza izmeu ovog citata i Judine tragedije lei u vrednovanju proroka i u vrednovanju Hrista sa trideset srebrnjaka. Jasno je u gornjim stihovima da se radi o uenju. Izraz "/ ree mi Gospod: baci (trideset srebrnjaka) ionaru tu asnu cenu ko'jom me procenie", izreena je sarkastino, u smislu da je to "izvanredna cena kojom je vrednovan". Juda je morao da odigra sve ovo - da predstavi neuspeh samog uenja sa stanovita unutranjeg znaenja. Juda je morao da predstavlja vrednovanje Hrista i njegovog uenja bukvalnim novcem, kao to su to inili oni koji su primili slino uenje od proroka Zaharije.

171

Ako je Juda Iskariotski bio rav ovek, zato ostali uenici nisu govorili nita protiv njega? Hrist ga je izabrao i on je proveo sa Hristom oko tri godine, to jest bio je sa njim tokom celog razdoblja Hristovog uenja. Ovo nema neko istorijsko znaenje; broj tri je uvek imao znaenje celine. Nijedan od prva tri pisca Jevanelja nije rekao nita protiv Jude. Kada Hrist, na poslednjoj veeri, kae svojim uenicima da e ga jedan od njih izdati, nije zapisano da je bilo kakva sumnja pala na Judu. U Jevanelju po Marku reeno je da su svi uenici pojedinano pitali Hrista: "Da nisam ja?". U Jevanelju po Jovanu je reeno: "Onda se uenici zgledahu medu sobom, i bijahu u nedoumici o kome govori". (Jov. 13: 22) ak i kad je Juda izaao u no poto je primio zalogaj i uo Hristovu naredbu, posebno je naglaeno: "A ovo ne razumjede niko od onih to bijahu za trpezom zato mu ree". (Jov. 13: 28) Pisac Jevanelja u vezi sa ovim nije dao nikakav komentar.

172

PRILOG

ovek dospeva u Carstvo nebesko bez venane odore. Da, on se penje nagore, a ne bi trebalo. Kako to? Pametno se pretvarajua. Postoji parabola u Jevanelju po Mateju; "Carstvo nebesko je kao ovjek car koji naini svadbu sinu svome. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htjedoe doi. Opet posla druge sluge govorei: Kaite zvanicama: Evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo: doite na svadbu. A oni ne marivi otidoe, ovaj u polje svoje, a onaj u trgovinu svoju; A ostali uhvatie sluge njegove, izruie ih, i pobie. I kada to u car onaj, razgnjevi se i poslavi vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Tada ree slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne bjehu dostojne. Idite, dakle, na raskra i koga god nadete, pozovite na svadbu. I iziavi sluge one na puteve, sabrae sve koje nadoe, i zle i dobre; napuni se svadbena dvorana gostiju. A uavi car da vidi goste, ugleda ondje ovjeka neobuena u svadbeno ruho. I ree mu: Prijatelju, kako si uao amo bez svadbenog ruha? A on outa. Tada ree car slugama: Sveite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje e biti pla i krgut zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih". (Mat. 22: 2-14) Ko su bili gosti? Uoimo da su ti gosti naeni na raskru glavnih puteva. Jedan od njih je bez svadbene odore. ovek dostie odreeni nivo razumevanja. On razume do odreene take. Da li namerava da sledi ono to razume? Dolazi do raskra. Intelektualno prima ono to je uio, jer da bi stigao do raskra", morao je da primi neko uenje. On je moda propovedao, pokolebao hiljade svojom retorikom. Da li je verovao iznutra u ono emu je uen spolja? Ovaj ovek bez svadbene odore nema nameru da veruje u ono to je rekao. Nema sumnje da on izgleda dobar, Ijubazan, napaen, milosrdan. Koristi prave rei. Obmanjuje Ijude. Moe da 173

oponaa svaku vrlinu. Ali iznutra, on ne veruje. Sve je to spoljanja predstava. Dolazei pod jako svetlo onih koji su daleko svesniji od njega, on prestaje da obmanjuje. Vidi se njegov nedostatak vere. Iznutra, on je razgolien. Svadbeno ruho simbolizuje elju za ujedinjenjem. Biti venan znai ujediniti se sa onim to je iznad tebe - ne sa tobom. To moe da doe samo iz unutranjeg oveka u tebi. Ovaj ovek sav je u linosti, on je predstava i reputacija. Sve to radi je lino. On ne voli nikoga do sebe i zbog toga nema tu unutranju stranu. Najvie u njemu je on sam. Ali glumi dobro. On je glumac - licemer. Spolja, on izgleda kao da veruje u ono to govori. Iznutra, ne veruje ni u ta. Zbog toga, iznutra, on nema svadbeno ruho. Nema elju da se ujedini sa onim to propoveda. Zato? Zato to nema nita od Dobra u sebi. ak i da je Istina ono to propoveda, on se sa tim nee oeniti (ujediniti).

174

O AUTORU

Dr Moris Nikol roen je 1884. godine u kotskoj kao sin ser Vilijama Robertsona Nikola, poznatog literate. U mladosti je sretao mnogo poznatih Ijudi na briljantnim skupovima u kui svoga oca u Hamptedu; izmeu ostalih i Lojda Dorda, Eskvita, ser Dejmsa Berija, mladog Vinstona erila i Lorda Rajdela, koji je esto pominjao te susrete u svojim Dnevnicima. Dr Nikol je prvi kontakt sa prirodnim naukama ostvario na Kajus koledu, Kembrid, opredelivi se kasnije za studije medicine u bolnici Barts Hospital (Bart's Hospital). Posle studija u Parizu, Berlinu i Beu, nastavio je svoju karijeru kao specijalista u Harli Stritu (Harley Street). U Prvom svetskom ratu, po inu kapetan, bio je u R.A.M.C. kao upravnik bolnice u Galipolju. Pod pseudonimom Martin Svejn, opisao je svoja ratna iskustva u knjizi U Mesopotamiji, publikovanoj u Londonu 1917. godine. Dr Nikol je napisao jo jednu knjigu, 1917. godine. Bila je to knjiga Psihologija snova, i njome odao priznanje i izrazio duboko potovanje prema dr Jungu, sa kojim je studirao u Cirihu. Na povratku u Harley Street posle rata 1914-18, dr Nikol se pridruio dr Dordu Ridoku u bolnici Empajr Hospital (Empire Hospital), u kojoj su radili mnogi poznati Ijudi. Postao je pionir medicinske psihologije i publikovao mnogo strunih tekstova, iz kojih je ser Vilijam Mekdugal esto navodio fragmente u svojim opsenim delima iz oblasti neuropsihologije. Godine 1922., dr Nikol je otiao u Institut za harmonini razvoj oveka (Institute for harmonious development of man), koji je osnovao G. I. Gurijev u ato d Priore, Fontenblo, u Francuskoj. 175

Godine 1921., dr Nikol sree ruskog filozofa P. D. Uspenskog, koji je u delu U Potrazi za udesnim predstavio linost i uenje Gurijeva. Uspenski je do 1940. godine predavao u Londonu. Godine 1943. ovlastio je dr Nikola da vodi grupu za prouavanje ideja Gurijeva, to je ovaj i radio do smrti. Dr Nikol je napisao pet knjiga pod zajednikim nazivom Psiholoki komentari na uenje Gurijeva i Uspenskog. U razne aktivnosti dr Nikola ukljueno je graevinarstvo, muzika, knjievnost i drama. Slikao je u ulju i vodenim bojama, a vodenim bojama je oslikao i svoju prvu knjigu U Mesopotamiji. O svom uenju dr Nikol kae: "Kao to se danas prouavaju i istrauju razne vrste hemikalija, kao to su sulfanilamidi, penicilin i streptomicin, tako treba izuavati i razne otrove koji deluju na intelekt i emocije, a temelj razvoja u vezi sa iim zacrtanje u Jevaneljima". O svojim namerama u vezi sa pisanjem knjige Novi ovek, rekao je: Moja namera je da pokaem da se sva uenja, ba kao to je i uenje koje sadre Jevandelja, a i mnoga druga uenja, stara i nova, u kratkom istorijskom razdoblju koji nam je poznat, odnose na prevazilaenje nasilja koje karakterie nivo bia dananjeg oveka. Ovde se afirmie mogunost razvoja i dostizanje onog nivoa bia na kome se prevazilazi nasilnost".

176