SEMINARSKI RAD TEMA: INFORMACIONI SISTEMI I ODLUIVANJE

MENTOR: Prof. Rade Tanjga

STUDENT: Nikola Jeli M033/10

BANJA LUKA, FEBRUAR 2013.

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 3 1. UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEM ............................................................................ 4 2. ODLUIVANJE I UPOTREBA INFORMACIONIH SISTEMA ............................................. 7 3. INFORMACIONI SISTEMI KAO PODRKA ODLUIVANJU ............................................ 8 3.1. MIS - Management Information Systems ............................................................................ 8 3.2. DSS - Decision Support Systems ......................................................................................... 9 3.3. EIS - Executive Support Systems ......................................................................................... 9 3.1.1. DW - Data Warehouse ................................................................................................. 10 3.1.2. KBS - Knowledge Based Systems ................................................................................. 10 ZAKLJUAK ............................................................................................................................... 14 LITERATURA .............................................................................................................................. 15

Strana 2

UVOD
Upravljanje bilo kojom organizacijom ukljuuje donoenje odluka i rjeavanje problema, a u tu svrhu su neophodne informacije i znanja. Informacioni sistemi obezbjeuju informacije neophodne za svrhe donoenja odluka i rjeavanja problema. Informacije potiu iz izvora unutar organizacije i izvora izvan organizacije. I jedne i druge mogu da budu obraivane kako

formalnim informacionim sistemom date organizacije, tako i njenim neformalnim sistemom. Prvobitno su raunari bili upotrebljavani za "elektronsku obradu podataka, a kada je shvaeno da mogunosti raunara daleko prevazilaze puku obradu podataka, iskrsle su nove svrhe i novi vidovi informacionih sistema. Tako se, istorijski posmatrano, prvo javljaju upravljaki informacioni sistemi (Management Information Systems - MIS), a potom sistemi za podrku odluivanju (Decision Support Systems - DSS). Pored toga, u podruju vjetake inteligencije razvijani su ekspertni sistemi - ES. Intenzivan je od nedavno i razvoj automatizovane kancelarije (Office Automation - OA). Prema nekim shvatanjima svih pet navedenih osnovnih oblasti primjene predstavljaju jedan cjelovit sistem - informacioni sistem zasnovan na raunaru (Computer-Based Information System CBIS). Koristei se analogijom sa ivim organizmima, smatra se da ovakvi informacioni sistemi zasnovani na raunaru nastaju, rastu, sazrijevaju i nestaju, pa se taj proces oznaava izrazom "ivotni ciklus sistema" koji u pojedinim sluajevima moe trajati samo nekoliko mjeseci, a u drugim nekoliko godina. Jednostavnije reeno, ivotni ciklus informacionog sistema zasnovanog na raunaru ukljuuje nekoliko faza: planiranje sistema, analizu i oblikovanje sistema, testiranje i odravanje sistema, implementaciju, kontrolu i ocjenjivanje sistema. Svaki informacioni sistem je sistemska cjelina i sklad izmeu njegovih kljunih komponenti koje izvravaju odreene aktivnosti. Sistem skuplja, sreuje, obuhvata i unosi podatke u proces obrade, organizuje, skladiti i odrava podatke u bazi podataka i, iz organizovanih i uskladitenih podataka, derivira informacije za krajnje korisnike sistema. U poslovnom sistemu najvaniju ulogu imaju kadrovi, i oni se mogu izdvojiti u dvije osnovne grupe: kadrovi koji su angaovani u procesu koncipiranja i inplementacije poslovnog informacionog sistema, i kadrovi korisnici usluga poslovnog infarmacionog sistema. Prvu grupu kadova ine dizajneri, projektanti, analitiari, organizatori programiranja itd. Radi se o kadrovima koji svojim znanjem i profesionalnom aktivnou uspostavljaju organizaciju i obavljanje informacione djelatnosti. Druga grupa kadrova odnosi se na korisnike poslovnog informacionog sistema.

Strana 3

1. UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEM

Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, skladiti, uva, obrauje i isporuuje informacije vane za organizaciju i drutvo tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko eli da ih koristi, ukljuujui voenje poslova, klijente i ostale. Informacioni sistem je aktivni drutveni sistem koji moe, a i ne mora, da se koristi informacionom tehnologijom. Informacioni sistemi mogu se klasifikovati na razliite naine. Prema stepenu automatizacije razlikuju se neutomatizovani informacioni sistemi, upravljaki informacioni sistemi, koji podravaju donoenje rutinskih odluka, uglavnom na nivou operativnog upravljanja, sistemi za podrku odluivanju, koji podravaju donoenje sloenih i tekih odluka, ekspertni sistemi, koji rjeavaju probleme vrhunskih eksperata, hibridni sistemi, skladite podataka i vjetaka inteligencija. Svi informacioni sistemi izvravaju osnovne funkcije vezane za: Prikupljanje, uvanje, Obradu i Distribuciju podataka. Upravljaki informacioni sistemi je opte prihvaen izraz za raunarske sisteme koje moemo nai u preduzeima, pomou ovih informacionih sistema preduzea prikupljaju informacije o svim svojim poslovnim aktivnostima i operacijama, vre njihovu pretragu i sumiraju sve poslovne uinke. Upravljaki informacioni sistemi takoe pomau preduzeima da lake, bre i efikasnije obavljaju svoje poslovne djelatnosti i mogu se koristiti da upute na ljude koji upravljaju ovim sistemima. U velikim preduzeima Upravljaki informacioni sistem moe ukazivati na centralni sistem raunara, operatora i menadera, vrlo esto i na velike procesorske sisteme (main frame) pa ak i na raunarski sistem cijelog preduzea. U samom poetku razvoja raunarske tehnike, svi raunari koji su upotrebljavani u preduzeima iskljuivo su korieni za voenje stanja na raunima, prikupljanje podataka o zaposlenim i izraunavanje plata. U kasnijem periodu razvoja aplikacija one su obezbjeivale menaderima informacije o prodaji, informacije o proizvodnji, inventaru, sirovinama i drugim podacima koji su vezani za upravljanje preduzeima. Izraz Upravljaki informacioni sistemi bio je veoma pogodan za opisivanje svih ovih akcija koje je vrilo jedno preduzee, dok se danas ovaj termin koristi u razliitim kontekstima. Upravljaki informacioni sistem obuhvata:
Strana 4

sistem za podrku odluivanju (Decision support system), aplikacije za upravljanje ljudstvom i sredstvima (Resource and people menagement applications), upravljanje projektima (Project menagement) i aplikacije za preuzimanje iz baze podataka (Database retrival applications). Osobine Upravljakog informacionog sistema su one osobine kod kojih sistem podrava struktuirane i polustruktuirane poslovne odluke koje donose na srednjim i niim menaderskim nivoima, osigurava fiksni oblik primanja informacija u poznatom, unaprijed definisanom formatu, prua detaljne izvjetaje, koji zahtjevaju da svaki pojedini korisnik sam pretrauje onaj dio informacija koje su mu potrebne i znaajne za izvravanje njegovih radnih zaduenja. Da bi mogli koristiti Upravljake informacione sisteme moraju se zadovoljiti formalne procedure upita i pretraga. U njima se skladite i interpretiraju interni poslovni podaci organizacije za koju je sistem napravljen, a neto manje podaci iz okruenja. Upravljaki informacioni sistemi najvie koriste podatke iz prolosti a manje one podatke koji su vezani za budunost. Ovi sistemi su zasnovani na informacijama i njihovom korienju za donoenje poslovnih odluka a pomau rukovodiocima i menaderima preduzea da donose bolje odluke pri rjeavanju raznih zadataka i pospjeuju bre donoenje odluka, to dolazi do izraaja kada imamo sluajeve gdje se poznaju injenice od kojih odluke najvie zavise i koje direktno utiu na donoenje dobre ili loe odluke. Postoje i procesi koji mogu mijenjati stanje sistema i formiraju izlaze sistema na osnovu poznatih ulaza u sistem. Ovi procesi su meusobno povezani tokovima ulaznih podataka koji predstavljaju ulazne pojedine podsisteme i module, iz kojih moemo dobiti odgovarajue izlazne podatke iz podsistema i modula u okviru jednog informacionog sistema. Pri izvravanju procesa obrade podataka vri se transformacija ulaznih podataka tj. prikupljenih podataka nad kojima se vri obrada u izlazne podatke tj. podatke koje dobijamo poslije svih detaljnih obrada koji postaju rezultat izvrne obrade. Ovakvi procesi se opisuju modelima procesa kojom dolazimo do opisa samog funkcionisanja realnog sistema. Cilj ovog opisivanja je da se uoe i opiu pokretake funkcije realnog sistema, jer svaka ova finkcija obuhvata jedan ili vie povezanih procesa. Prilikom razvoja bilo kog informacionog sistema neke organizacije, informacioni sistem se vezuje za finkcije a ne za organizaciju. Ovo se deava zato to je sama funkcija postojana a organizacija je podlona eim promjenama.

Strana 5

Uz pomo ovakvog povezivanja informacionog sistema postie se da se realizovani sistem to manje mijenja u toku promjena organizacije. U samom projektovanju informacionog sistema za svaku funkciju projektuje se nezavisna aplikacija, a za svaku aplikaciju odgovarajua organizacija podataka (jedna ili vie datoteka) koja ne odgovara drugim aplikacijama. Zbog toga oni nisu fleksibilni, svaki novi zahtjev za informacijama zahtjeva prestruktuisanje podataka, to zahtjeva dosta vremena i rada i vremenom dovodi do velikog nagomilavanja nepotrebnih podataka. Kod savremenog projektovanja informacionih sistema obraa se dosta panje na pronalaenju jedinstvenog modela podataka. Na osnovu ovog modela podataka realizuje se i zajednika baza podataka koju koriste svi oni programi koji mogu opisivati funkcionisanje realnog sistema. Funkcionisanje realnog sistema opisuje se modelom procesa, zato je od velikog znaaja da se dobro isporojektuje model podataka i model procesa koji zajedno predstavljaju model realnog sistema. Uz pomo modela podataka i modela procesa postie se da se u informacioni sistem ugradi to vie znanja i realnog sistema tj. da se to bolje opie. Bolje opisivanje dovodi do lakeg realizovanja realnog sistema i to bez ozbiljnijeg zadiranja u realizovani informacioni sistem. Osnovni zadatak svih informacionih sistema jeste da daju izvjetaje sa kvalitetnim i blagovremenim informacijama za donoenje odluka, oni takoe mogu pomoi pri rjeavanju strukturnih problema odluivanja. To su problemi za koje se moe unaprijed utvrditi tano rjeenje, koji su podaci potrebni da se to rjeenje dobije, kao i algoritam njegovog rjeavanja. Upravljaki informacioni sistemi su tako napravljeni da mogu zadovoljiti potrebe rukovodilaca na srednjim nivoima odluivanja, koji se preteno bave operativnim upravljanjem pri izvravanju pojedinih funkcija. Upravljaki informacioni sistemi se sastoje od: Sistema podrke grupnom odluivanju; Sistema podrke izvrnim rukovodiocima; Ekspertnih sistema i Inteligentnih sistema za podrku odluivanju. Informacioni sistem organizacije treba da je integralan, da integrie sve funkcije, procese i sve vrste informacionih sistema. Integracija se postie, prije svega, kroz kompozitni ili cross/function sistem, koji daje podrku svim poslovnim funkcijama, procesima, aktivnostima, operacijama i podrava odluivanje svih nivoa menadmenta i koji ima integrisane informacione resurse koje koriste sve aplikacije i korisnici.

Strana 6

2. ODLUIVANJE I UPOTREBA INFORMACIONIH SISTEMA

Teorija odluivanja je naunana disciplina koja se bavi odluivanjem. Teoretiari koji se bave teorijom odluivanja su tokom XX-og i poetkom XXI-og vijeka razvili itav niz metoda i postupaka koji bi trebali olakati odluivanje te dovesti subjekte odluivanja (osobe koje odluku donose) u situaciju da to jednostavnije donesu za situaciju najkvalitetniju odluku. Integralni proces odluivanja jedna je od takvih metoda. Prolaenjem kroz faze integralnog procesa odluivanja, donosioc odluke koristi izvjesne metode i postupke koji mu pojednostavljuju donoenje konane odluke, kao i nadzor i kontrolu izvoenja odluke. Faza pripreme odluke vjerovatno je najbitnija faza procesa odluivanja. U njoj se donosioc odluke informie o problemu i ciljevima u odluivanju, generiu se mogue varijante rjeenja problema te se vri njihova evaluacija. U fazi donoenja odluke bira se jedna od prethodno generisanih varijanti rjeenja. Faza sprovoenja odluke je faza u kojoj se doneena odluka realizuje u stvarnosti. U fazi kontrole provoenja odluke provjerava se i prati provoenje odluke u djelo. Ova faza moe ukljuivati praenje rezultata odluke, praenje ispravnosti implementacije i sl. Informacioni sistem trebao bi omoguiti podrku ovoj fazi u integralnom procesu odluivanja. Zadatak menadera i menaderskih timova je da donose odluke i sistematski razvijaju i sprovode rjeenja problema. Operativne poslovne odluke se donose kratkorono i individualno, tj. od strane neposredno odgovornog lica. Strateke odluke sa dugoronim znaajem za preduzee pripremaju odgovorni timovi i sami zaposleni, a u skladu sa postojeim stanjem i zajedniki donose. U procesima kod kojih je u prvom planu stvaranje volje mora se nai konsenzus o sutinskim i vrijednosnim vezama meu uesnicima. Razliite ocjene i argumentacije uesnika su uslovljene njihovim razliitim iskustvom, konkretnim interesima i njihovom procjenom raspoloivih informacija. Od znaaja su stavovi uesnika o sutinskim pitanjima i nain na koji oni individualno percipiraju problem koji treba rijeiti. Za procese koji dovode do fundiranih odluka o sredstvima i ciljevima potrebno je, u prvom redu, struno znanje i iskustvo, dovoljno informacija o relevantnom injeninom stanju, kao i odgovarajua mo procjene. Korienje znanja o odvijanju procesa rjeavanja problema oznaava, prije svega, da se analize pojedinanih faza traganja za rjeenjem, mogu neposredno primjeniti na mnoge konkretne oblasti poslovanja u preduzeu. Pravovremeno i intenzivno ukljuivanje uesnika u cjelokupan proces rjeavanja problema olakava zajedniku orijentaciju prilikom sprovoenja donijetih odluka.

Strana 7

3. INFORMACIONI SISTEMI KAO PODRKA ODLUIVANJU

Menaderski informacioni sistemi su sistemi podrke odluivanju u menadmentu. Oni mogu biti: MIS (Management Information Systems), DSS (Decision Support Systems), EIS (Executive Support Systems), koji su najee zasnovani na informacionim arhitekturama kao to su Data Warehouse (DW) i KBS (Knowledge Based Systems).

3.1. MIS - Management Information Systems MIS je klasini upravljaki informacioni sistem, koji pripada drugoj razvojnoj fazi informacionih sistema. Javlja se kao odraz potrebe da se menadmentu na adekvatan nain obezbijede neophodne informacije za odluivanje i upravljanje, prije svega, za donoenje operativnih i taktikih odluka. Oni obezbjeuju za menadere i druge korisnike informacije, koje su im neophodne u svakodnevnom donoenju menaderskih odluka. Proizvode veoma mnogo razliitih izvjetaja koje su menaderi na osnovu istraivanja njihovih informacionih potreba unapred definisali. Ovi sistemi pretrauju informacije o internim operacijama iz baza podataka i kontinuirano ih auriraju OLTP sistemima. OLTP sistemi (On Line Transaction Procesing System) su sistemi koji trenutno obrauju podatke nastale u poslovnim transakcijama. U toku dana se obrade milioni razliitih poslovnih transakcija i automatski izvri auriranje velikih baza podataka. Ovi sistemi su bazirani na relacionoj tehnologiji i koriste najsavremenije tehnike raunarstva. Tipini poslovni procesi su, na primjer, obrada porudbenica, fakturisanje, kontrola zaliha, obrada zarada, prodaja robe u trgovinskim objektima, obrada transakcija u bankarskom poslovanju i slino. Dakle, OLTP omoguavaju automatizaciju odvijanja poslovnih procesa, aktivnosti, poslova, radnih zadataka i operacija. Oni su, takoe, osnova i sredstvo za razvoj sistema koji podravaju odluivanje u menadmentu. Teko je, zapravo, pretpostaviti i praktino je neostvariva zamisao razvoja upravljakih informacionih sistema, Data Warehouse-a, sistema poslovne inteligencije i drugih, a da organizacija nije prethodno razvila i implementirala OLTP. Krajnji korisnici ovih sistema su, prije svega, strunjaci razliitih profila, operativni menaderi, administrativno i tehniko osoblje organizacije. Oni, takoe, obezbjeuju mnogo korisnih podataka i informacija o relevantnom okruenju organizacije, koji dolaze iz eksternih izvora. Na primjer, menader prodaje moe
Strana 8

koristiti web brauser da bi primio neposredno i u realnom vremenu vizuelne prikaze, na svojoj radnoj stanici, informacije o prodaji pojedinih proizvoda, razliitim kupcima ili pristupiti nedjeljnim, mjesenim, kvartalnim ili drugim analitikim izvjetajima koji omoguavaju ocjenjivanje rezultata prodaje, odnosno, postignua njegovog odjeljenja u domenu prodaje razliitih proizvoda, razliitim kupcima, na razliitim trinim segmentima.

3.2. DSS - Decision Support Systems Pod sistemima podrke odluivanju (DSS) se podrazumjevaju interaktivni, na raunarima zasnovani, informacioni sistemi koji se koriste sofisticiranim modelima analize podataka, modelima odluivanja i specijalizovanim bazama podataka sa svrhom podravanja procesa polustrukturisanog i nestrukturisanog menaderskog odluivanja. DSS se, s jedne strane, razlikuju od sistema transakcione obrade podataka, koji su usredsreeni na obradu podataka generisanih poslovnim transakcijama i operacijama, a s druge strane, od MIS, koji su usredsreeni na obezbjeivanje unaprijed specifikovanih informacija izvjetaja za menadere, kojima bi trebalo da pomognu u procesu preteno strukturisanog donoenja efektivnih upravljakih odluka, dok DSS omoguavaju menaderima analitiko modelovanje, simulacije, eksploracije moguih alternativa i dr. Sistemi podrke odluivanju imaju veu analitiku mo od drugih sistema, jer se koriste mnotvom sofisticiranih modela analize i mogu saimati ogromne koliine podataka u formu koju donosioci odluka mogu lako tumaiti i razumjeti. Ovi sistemi su tako oblikovani da se donosioci odluka njima mogu neposredno koristiti, a softver je izrazito "user-friendly". Sistemi podrke odluivanju se koriste u interaktivnom nainu i na ad hoc osnovi korisnik moe mijenjati pretpostavke, postavljati nova pitanja, ukljuivati nove podatake.

3.3. EIS - Executive Support Systems EIS su kategorija informacionih sistema, namjenjeni za podrku odluivanju izvrnim menaderima, odnosno, vrhovnom menadmentu organizacije, mahom da bi zadovoljavali strategijske informacione potrebe. Uzimaju podatke iz mnogih izvora, agregiraju ih, kompariraju, analiziraju raznovrsnim analitikim postupcima i vre njihovu vizualizaciju prema zahtjevima menadera. Obezbjeuju selektivno, brzo i lako razumljive informacije o kljunim faktorima koji su kritini za postizanje strategijskih ciljeva organizacije. Mnogi ih smatraju podskupom DSS.
Strana 9

3.1.1. DW - Data Warehouse Data Warehouse (DW) je veliko, jedinstveno, integrisano, prilagodljivo, elastino i bezbjedno spremite podataka koje obezbjeuje infrastrukturalnu osnovu informacionih softverskih aplikacija u organizaciji, i koje sadri ka korisniku usmjerene, integrisane, vremenski varijantne, postojane, multivarijatne skupove relevantnih, konzistentnih podataka, lako dostupnih i podlonih analiziranju i manipulisanju, za svrhu podravanja procesa odluivanja u upravljanju organizacijom i njenim procesima. Organizacije pribjegavaju gradnji data warehouse usljed toga to raspoloivi podaci u obliku u kojem su uskladiteni ne mogu efektivno i efikasno da budu analizirani, kako bi se iz njih iscrpile informacije potrebne za odluivanje u upravljanju procesima u nekoj organizaciji i upravljanju tom organizacijom. Gradnjom data warehouse organizacija sakuplja svoje podatke i smjeta ih u jedno skladite, organizujui ih na nain koji obezbjeuje laku i brzu dostupnost podataka, kao i njihovu podlonost odgovarajuem manipulisanju i analiziranju s ciljem sticanja potrebnih relevantnih novih informacija, pa i takvih koje e omoguiti nove uvide u procese kojima se upravlja. Tokom graenja data warehouse, neizbjeno, nastaju dodatne promjene u organizaciji, s jedne strane, uvode se neki sasvim novi procesi i procedure neophodni za graenje data warehouse, dok se, s druge strane, neki procesi u organizaciji mijenjaju usljed novih mogunosti koje data warehouse prireuje. Mart podataka se odnosi na bazu podataka za podrku odluivanju izgraenu da se njome koristi neka organizaciona jedinica ili grupa ljudi u organizaciji ili neki poslovni proces. Mart podataka je logiki podskup data warehouse koji sainjava unija svih pripadajuih martova podataka. Data warehouse sadri veliki skup detaljnih podataka, a martovi podataka sadre sumarne podatke saobraene posebnim potrebama korisnika. Izgleda da se opravdano moe postaviti pitanje da li takva unija martova obezbjeuje cjelovitost i ukljuuje relacije i interakcije izmeu organizacionih jedinica ili izmeu poslovnih procesa, kao i interakcije sa okruenjem organizacije.

3.1.2. KBS - Knowledge Based Systems

Strana 10

Na pomjeranje granica informacionih sistema znatan uticaj su imala postignua u oblasti vjetake inteligencije (AI). Meu prve istraivae i osnivae oblasti vjetake inteligencije spadaju Don Makarti (J. McCarthy), Marvin Minski (M. Minsky), Alen Njuel (A. Newell) i Herbert Sajmon (H. Simon). Pod vjetakom inteligencijom se, prema rjenikim definicijama, obino podrazumjeva multidisciplinarna oblast koja ukljuuje filozofiju, psihologiju, fiziologiju centralnog nervnog sistema, lingvistiku, nauku o raunarstvu, a bavi se reprodukovanjem naina i rezultata aktivnosti mozga i ljudskog rezonovanja. Znaenje izraza vjetaka inteligencija je teko odredivo, a na jezgro tog znaenja ukazuju neke iz mnotva definicija kao to su te da je vjetaka inteligencija nauka koja ini da maine obavljaju stvari koje bi zahtjevale inteligenciju kada bi ih obavljao ovjek ili da je vjetaka inteligencija dio nauke o raunarima usmjeren na stvaranje i prouavanje ranarskih programa koji ispoljavaju ponaajna svojstva koja mi identifikujemo kao inteligentna u ljudskom ponaanju - znanje, rezonovanje, uenje, rjeavanje problema, razumjevanje jezika i dr. ili da jr vjetaka inteligencija prouavanje mentalnih moi kroz upotrebu modela kompjuterizacije. Pri tome je fundamentalna radna pretpostavka da ono to mozak ini moe biti zamiljeno na nekom nivou kao vrsta kompjuterizacije. Osnovne oblasti vjetake inteligencije su razumjevanje i obrada prirodnog jezika, robotika, raunarsko vienje, automatsko zakljuivanje, automatsko programiranje, mainsko uenje, neuronske mree, sistemi zasnovani na znanju ekspertni sistemi (ES). U osnove vjetake inteligencije utkana je i pretpostavka da se ovjekovo miljenje moe dobro razumjeti posredstvom reprezentacionih struktura i kompjuterskih procedura kojima se operie nad ovim stukturama. Ta pretpostavka ukljuuje i konekcionistike koncepcije prema kojima se miljenje modeluje pomou vjetakih neuronskih mrea. Pretpostavku da ovjekov razum dejstvuje pomou reprezentacije i kompjutacije neki filozofi osporavaju, dok drugi vjeruju da se tim osporavanjima najbolje moe odgovoriti ne naputanjem, nego irenjem i dopunjavanjem kompjutaciono-reprezentacionog pristupa. Nekadanja preovlaujua analogija razum raunar, odnosno podrazumjevanje da su razumu svojstvene mentalne reprezentacije po analogiji sa strukturama podataka u raunaru i kompjutacione procedure po analogiji s kompjutacionim algoritmima u raunaru, zamjenjuje se novom analogijom mozak-raunar u kojoj su, prema konekcionistikim koncepcijama, reprezentacija i kompjutacija shvaeni posredstvom neurona i "sinapsi" konekcija, kao i posredstvom irenja aktivacije. Meu veoma praktine aplikacije vjetake inteligencije u klasi sistema zasnovanih na znanju (KBS), spadaju ekspertni sistemi (ES). Pod ekspertnim sistemom se podrazumjeva

Strana 11

raunarski program koji se koristi znanjima radi oponaanja ponaanja ovjeka eksperta. Ekspertni sistemi su karakteristini po: raspolaganju znanjem eksperta o nekom uzanom domenu, rjeavanju zadataka simbolike prirode, obrazlaganju svog ponaanja i svojih zakljuaka, proirivanju opsega svojih mogunosti i mo da se usavravaju i rjeavanju tekih problema u uslovima neizvjesnosti. Informacioni sistem organizacije treba da je integralan, da integrie sve funkcije, procese i sve vrste informacionih sistema. Integracija se postie, prije svega, kroz kompozitni ili cross/function sistem, koji daje podrku svim poslovnim funkcijama, procesima, aktivnostima, operacijama i podrava odluivanje svih nivoa menadmenta i koji ima integrisane informacione resurse koje koriste sve aplikacije i korisnici. Mnogi autori smatraju da akronim MIS ukljuuje sve navedene vrste informacionih sistema. Meutim, prema nekim shvatanjima sve navedene osnovne vrste IS i oblasti primjene IT predstavljaju jedan cjeloviti sistem - informacioni sistem zasnovan na raunaru (ComputerBased Information System - CBIS). CBIS se u tom kontekstu koristi kao "kiobran" za sve vrste informacionih sistema podravanih informatikim tehnologijama. Informacioni sistemi koji su namjenjeni za obradu podataka nastalih u poslovnim i tehnolokim procesima i koji obezbjeuju podatke i informacije za poslovne operacije, nazivaju se operativnim informacionim sistemima. Uloga ovih sistema je podrka unapreenju i efikasnom izvravanju poslovnih transakcija, kontrola tehnolokih procesa, automatizacija poslova u kancelarijama, podrka u kreiranju, distribuciji i korienju znanja, podrka komunikaciji i saradnji u organizaciji, formiranje i odravanje integralne baze podataka organizacije. Memorisanje podataka je kljuna komponenta i aktivnost informacionog sistema. Podaci i informacije stalno ostaju organizovani na odreeni nain, poeljnog kvaliteta i zapisani na elektromagnetnim medijima za kasnije korienje. Podaci i informacije su u savremenim informacionim sistemima organizovani kao baze podataka. Kontrola performansi sistema je, takoe, veoma vana aktivnost informacionih sistema. Kontrola ulaza, obrade, izlaza i memorisanja podataka, odnosno informacija, se obezbjeuje odgovarajuom povratnom spregom o stanju, procesima i kvalitetu ovih aktivnosti. Odluivanje je u samoj sutini menaderske funkcije. U okviru raznovrsnih uloga, u tom segmentu, menaderi iniciraju i oblikuju promjene, rjeavaju nerutinske probleme, upravljaju
Strana 12

konfliktima i poremeajima, alociraju materijalne i nematerijalne resurse, ali i esto moraju pregovarati sa vanjskim faktorima o problemima koji se tiu poslovnog subjekta. Dakle, odluivanje je stalan proces. Za menadment je najvaniji sistematian pristup procesu poslovnog odluivanja. Pri donoenju idealnih poslovnih odluka, neophodno je da menaderi budu spremni koristiti: modele poslovnog odluivanja zasnovane na bazama podataka. Stoga, teoretiari menadmenta pokuavaju pronai naine kako da subjektivnu racionalnost (intuiciju) menadera pretvore u objektivnu (racionalnu) tehnologiju. Informacijski sistemi slue za prikupljanje, pohranu i obradu podataka, te isporuuju potrebne informacije neophodne za poslovno odluivanje. U novije doba, informacijski sistemi ne daju samo podatke o realnom stanju odreenog poslovnog sistema, nego se primjenom odreenih tehnika iz oblasti umjetne inteligencije nastoji iz podataka dobiti informacija koju menaderi koriste za donoenje odluka, odnosno moderni informacioni sistemi slue prvenstveno za podrku poslovnom odluivanju. U primjeni kvantitativnih metoda u menadmentu javljaju se specifini problemi koji proizlaze iz kvalitativnih karakteristika i sloenih struktura sistema, te meuzavisnosti vie sistema koje se esto ne mogu predstaviti matematikim formulacijama. Stoga, najvaniji korak predstavlja definisanje problema tj. modela poslovnog odluivanja. Cilj modeliranja je specificirati to jednostavniju podrku poslovnom odluivanju. Iako se moe raditi o modeliranju vrlo sloenog poslovno-informacijskog sistema, to se jednostavnost modela moe postii definisanjem ogranienja sistema, kako bi bile ukljuene samo vane karakteristike tog sistema. Poslovna inteligencija (eng. Business Intelligence BI) je skup metodologija i softverskih alata koji omoguavaju: koritenje podataka - najee iz skladita podataka (eng. Data Warehouse) i njihovo pretvaranje u informaciju potrebnu za donoenje poslovnih odluka. Cilj poslovne inteligencije je iz podataka generisati automatizovanu informaciju koja e poveati uspjenost poslovanja, uoiti neoito, nepoznato i skriveno, a na temelju obrade velike koliine internih i eksternih podataka poslovnog sistema. EIS je usmjeren na sadanjost, a tek potom na budunost. EIS ima sposobnost prikupljanja podataka iz eksternih, internih izvora i ima mogunost izvjetavanja o stanju sistema i izuzutecima. Zahvaljujui logici, on korisniku prua mogunost da analizira podatke detaljno koliko on to eli. Meu poznatim alatima su paketi: Command Center EIS, Commander ESS, EIS Toolkit itd.

Strana 13

ZAKLJUAK
U procesu upravljanja razvojem preduzea vri se donoenje odluke kod definisanja i izbora strategije razvoja preduzea, definisanja i izbora razvojne politike preduzea, definisanja i usvajanja dugoronog i srenjoronog plana razvoja preduzea, definisanja i usvajanja pojedinanih planova razvoja preduzea, selekcije i izbora razvojnih projekata, izrade i ocjene predinvesticionih projekata, izrade i ocjene studije trita, izrade i ocjene investicionih programa, izrade i usvajanja investiciono-tehnike dokumentacije, konanog oluivanja o realizaciji odreenog investicionog projekta. Polazei od injenice da efikasno odluivanje podrazumjeva i sporo, i brzo, i munjevito, i da je preduslov za njega spoj znanja, iskustva i treninga, menaderi e u buduem periodu morati u veoj mjeri da koriste sisteme za podrku odluivanju, posebno kod donoenja znaajnih stratekih odluka. Pojava sistema za podrku odluivanju, namjenjenih slabo struktuiranim problemima i ukljuivanje "mekih" podataka u optimizacione modele, donose sutinski nov pristup ranije poznatim konceptima informacionih sistema. Korisniku DSS konano je omogueno da model putem kojeg rjeava realni problem uprosti tamo gdje je to potrebno i mogue, a da u onim aspektima koje detaljno analizira zadri njegovu realnu sloenost. Sistemi za podrku odluivanju podravaju sve faze procesa odluivanja poev od faze formulacije problema, preko faze projektovanja, faze izbora, pa sve do implementacije. Neki autori na osnovu prouavanja razvitka informacione tehnologije i njene primjene u upravljanju zastupaju gledite da je elektronska obrada podataka evoluirala preko upravljakih informacionih sistema u sisteme za podrku odluivanju, DSS. Odluke mogu biti od stratekog znaaja za kompaniju, ukoliko se vezuju za dugorone planove kompanije. Odluke mogu varirati od onih koje su od vitalnog znaaja za kompaniju, pa do onih koje se donose rutinski i imaju relativno mali znaaj u poslovanju kompanije. Poto se veina odluka donosi u uslovima relativnog rizika i neizvjesnosti, dobro je imati ovakve tehnike koje e pomoi u predvianju poslovne budunosti. Menadment je neophodan, prije svega, tamo gdje se radi o rukovoenju i upravljanju kompleksnim i ogranieno predvidivim sistemima. On zahtjeva spremnost na permanentno uenje i poslovni rizik i pretpostavlja brzo prepoznavanje i ocjenu promjena u preduzeu kao i njegovom okruenju. U tom smislu menadment je vana pretpostavka svjesnog djelovanja u preduzeu. Izazov novine je komponenta i pogonska poluga djelovanja aktivnih samouvjerenih menadera.

Strana 14

LITERATURA
1) Radojevi D., Logika i odluivanje, Beograd, 1997; 2) Lazarevi D., Organizaciono ponaanje, aak, 2004; 3) Petrovi Z., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2005; 4) Njegu A., Poslovni informacioni sistemi, Beograd, 2009; 5) Vesi Jasmina, Menadment informacioni sistemi, aak, 2008;

6) Internet stranice: - http://sr.wikipedia.org/sr/Sistemi_za_podr%C5%A1ku_odlu%C4%8Divanju - http://savjetnik.ba - http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/SPO1.pdf - http://www.ef.uns.ac.rs/Download/razvoj_is/25-06-08%20ris16-2008.pdf

Strana 15