Andrea Basfild - Zivot Medju Senkama

ivot me u senkama Andrea Basfild
-1-
Andrea Basfild
IVOT ME U SENKAMA
Mojoj mami, tati i sestri
Originalni naziv: Born Under a Million Shadows Andrea Busfield

-2-
PRVI DEO
1 Zovem se Favad i majka mi je rekla da sam ro en pod senkom talibana. Nije nita vie rekla, a ja sam zamiljao kako ona pravi korak iz sun evog sjaja u tamu; kako se skupila u oku da zatiti stomak koji me je skrivao dok je ovjek sa tapom stajao da me batinama izbaci na svet. A onda sam odrastao i shvatio da nisam jedini koji je ro en pod ovom senkom. Tu je bio moj ro ak Dahid, na primer, kao i devojka Damila svi smo zajedno obra ivali strance na Kokojoj ulici a tu je bio i moj najbolji prijatelj, Spandi. Jo pre nego to sam upoznao Spandija lice su mu izjele pe ane muice, od ega je itavih godinu dana vukao ranu koja mu je ostavila oiljak veli ine pesnice na obrazu. On pak nije mario za to, a nismo ni mi, i dok smo mi, ostali, bili u koli, on je prodavao spand debelim Zapadnjacima, zbog ega smo ga, iako mu je ime bilo Abdulah, zvali Spandi. Da, svi smo mi bili ro eni u vreme talibana, ali sam majku uo da pri a o njima samo kao o ljudima koji prave senke, tako da pretpostavljam da bi, da je ikada nau ila da pie, moda postala pesnikinja. Umesto toga, a takva je bila Allahova volja, prala je podove bogatih za aku ava koje je krila u ode i i uvala tokom no i. Svuda su lopovi, itala je, ljutitim apatom koji joj je spajao vrhove obrva. I, naravno, bila je u pravu. Ja sam bio jedan od njih. U to vreme niko od nas nije o tome razmiljao kao o kra i. Kako je to Dahid objasnio, jer je znao dosta o tome: To je moralna raspodela bogatstva. Deljenje novca, dodala je Damila. Mi nemamo nita, oni imaju sve, ali su suvie pohlepni da bi pomogli siromanim ljudima poput nas, kako je to napisano u svetom Kur'anu, tako da moramo da im pomognemo da budu dobri. Na neki na in, oni nam pla aju za nau pomo . Samo to ne znaju da to rade. Naravno, nisu svi stranci pla ali za nau pomo zatvorenih o iju. Neki od njih zapravo su nam davali novac ponekad voljno, ponekad iz stida, ponekad da bi nas naterali da odemo, to uistinu ne uspeva, jer jednu grupu ubrzo zamenjuje druga kada dolari etaju ulicom. Ali bilo je zabavno. Ro eni pod senkom ili ne, ja, Dahid, Damila i Spandi provodili smo dane na suncu, raspodeljuju i bogatstvo onih koji su dolazili da nam pomognu. To se zove obnova, obavestio nas je Dahid jednog dana dok smo sedeli na plo niku i ekali na vozilo s pogonom na sva etiri da ga zasko imo. Stranci su
-3-
ovde, jer su bombardovali nau zemlju da bi ubili talibane i sada moraju ponovo da je izgrade. Svetska skuptina je izdala nalog. Ali zato su hteli da ubiju talibane? Jer su bili prijatelji sa Arapima, a njihov kralj Osama bin Laden imao je ku u u Kabulu, gde je napravio stotine dece sa svojih etrdeset ena. Amerika je mrzela Bin Ladena i znali su da tako estoko jebe svoje ene da e jednog dana imati armiju od nekoliko hiljada, moda miliona, tako da su podigli u vazduh zgradu u sopstvenoj zemlji i optuili njega za to. A onda su doli u Avganistan da ubiju njega, njegove ene, njegovu decu i sve njegove prijatelje. To se zove politika, Favade, Dahid je verovatno bio najobrazovaniji de ak koga sam znao. Uvek je itao novine koje smo nalazili ba ene na ulici i bio je stariji od nas, iako niko nije znao koliko stariji. Ne slavimo ro endane u Avganistanu; samo pamtimo pobede i smrti. Dahid je tako e bio najbolji lopov koga sam poznavao. Bilo je dana kada bi zbrisao aka punih dolara to je uzeo iz depova stranaca koje smo mi, sitnija deca, jedili do suza. Ali, ako sam ro en pod senkom, Dahid je svakako ro en pod punim pogledom samog avola, jer je istina da je bio neverovatno ruan. Zubi su mu bili otrcane sme e mrlje i jedno oko mu je igralo po svome, kotrljalo se u duplji kao kliker u kutiji. Tako e mu je jedna noga bila toliko obamrla da je silom morao da je tera da ide u korak sa drugom. On je prljavi mali lopov, govorila je moja majka. Ali je ona retko kada imala koju lepu re za bilo koga iz sestrine porodice. Dri se podalje od njega...puni ti glavu takvim glupostima. Kako li je moja majka zamiljala da se drim podalje od Dahida verovatno niko ne zna. Ali to je uobi ajen problem sa odraslima: trae nemogu e i onda vam zagor aju ivot kada ne moete da ih posluate. injenica je da sam iveo pod istim krovom s Dahidom, zajedno s debelom kravom koje je bila njegova majka, magarcem koji mu je bio otac i jo dvoje njihove djece prljavih lica, Vahidom i Obejdulahom. Sve de aci, govorio je moj te a ponosno. I svi runi, mrmljala je moja majka u adar, namiguju i mi, jer smo bili mi protiv njih i mada nismo imali nita, barem su nam o i gledale u istom pravcu. Zajedno, nas sedmoro delili smo etiri male sobe i rupu u dvoritu. Nije lako, stoga, drati se podalje od ro aka Dahida kako je to moja majka traila. To je bilo nare enje koje bi i predsedniku Karzaju bilo teko da ispuni. Me utim, moja majka nikada nije marila za objanjenja, tako da mi nikada nije bila neko ko bi rekao ta ka. Vrlo retko bi podigla o i sa ivenja da kae neto o ku i koju smo nekada imali u Pagmanu. Ro en sam tamo, ali smo pobegli pre nego to su slike uspele da mi se ukorene u glavi. Tako sam nalazio se anja kroz maj ine re i, gledao kako joj se o i ire ponosom dok opisuje oslikane sobe oivi ene debelim jastucima najtamnije crvene boje; zavese su prekrivale staklene prozire; kuhinja je bila tako ista da si mogao da jede sa poda, a bata je bila puna utih rua.
-4-
Nismo bili bogati kao oni u Vazir Akbar Kanu, Fevade, ali smo bili sre ni, govorila bi mi. Naravno, to je bilo mnogo pre nego to su talibani doli. A vidi nas sada! Ne posjedujemo ak ni drvo na kojem bi mogli da se obesimo. Nisam bio stru njak, ali je bilo prili no jasno da je moja majka bila u depresiji. Nikada nije govorila o porodici koju je izgubila, samo o zgradi u kojoj smo se nekada krili i to ne ba uspeno, kako se ispostavilo. Me utim, ponekad bih je no u uo kako apu e ime moje sestre. Tada bi pruila ruke ka meni i privukla me blie sebi. I tako sam znao da me voli. Tom prilikom, dok smo leali skoro kao jedno bi e na jastucima na kojima smo sedeli tokom dana, ja sam goreo od elje da pri am. Ose ao sam kako mi se re i gomilaju u glavi, ekaju da se kao bujica preliju preko usana. Hteo sam sve da znam; o ocu, o bra i, o Mini. Izgarao sam od elje da saznam sve o njima, da oive kroz re i moje majke. Ali bi ona samo proaputala ime moje sestre i ja sam kao kukavica utao, jer sam se bojao da u, ukoliko progovorim, prekinuti aroliju i ona e se okrenuti od mene. Kad bi svanulo, majka nije vie bila pored mene, ve je bila budna i navla ila je burku. Dok bi izlazila iz ku e otro bi mi izre ala niz naredbi koje su uvijek po injale sa idi u kolu i zavravale sa dri se podalje od Dahida. U sutini su to bili nalozi koje sam pokuavao da izvrim iz potovanja prema majci u Avganistanu majke vrijede vie od sveg zlata koje se krije u podrumu predsednikove palate ali nije bilo lako. Premda sam znao da me ne e tu i ako je ne posluam, za razliku od Dahidovog oca koji je izgleda smatrao da mu je Bog dao pravo da me udari po licu svakog dana kada se sunce rodi, imala je taj pogled u o ima, gledala me je netremice potiteno, a pretpostavljam da je postojao od dana kada sam se iunjao od senke. Ja sam samo de ak, ali sam shvatao da nam je ivot teak. Naravno, meni je oduvek bio isti, nisam znao za drugo. Ali moja majka, sa se anjima na tamnocrvene jastuke i ute rue, bila je zarobljena prolo u o kojoj sam malo znao. Provodio sam ve inu dana izvan njenog zatvora, gledaju i unutra. Tako je bilo od kada se se am, a opet volim da mislim da je nekada bila sre na; da se smejala s mojim ocem pored bistrih voda jezera Kage, da joj se zelene o i koje sam nasledio smeju s ljubavlju, da joj se male ake, nene i iste, igraju rubom zlatnog vela. Majka mi je nekada bila vrlo lepa to mi je tetka rekla u iznenadnom naletu pri e. Ali, onda je senka pala, i mada to nikada nije rekla, pretpostavljam da je mene krivila za to. Ja sam je podse ao na prolost koju je odvukla u pakao bez cve a, to je bila ku a njene sestre. Na osnovu onog to sam mogao da primetim, majka je svoju sestru mrzela vie nego talibane. Ona je samo ljubomorna!, vrisnula je jednom prilikom, dovoljno glasno da je moja tetka uje u susednoj sobi. Oduvek je bila ljubomorna na to kakva sam, na injenicu da sam se udala za obrazovanog ovjeka, na na nekada sre an ivot... i
-5-
odavno sam prestala da se izvinjavam zbog toga. Ako ju je Allah blagoslovio licem raspukle lubenice i odgovaraju im telom, to nije moja krivica! One se ene, ro ene su takve, rekao mi je Dahid jednog popodneva kada smo ponovo pobegli od vriske i uvreda koje su letele po ku i, da krademo od stranaca u centru grada. Nikada nisu sre nije nego kada se sva aju. Kad bude stariji, bolje e shvatiti. ene su komplikovane, to mi otac kae. I moda je Dahid bio u pravu. Ali rasprava koja se upravo desila vie se ticala novca, nego toga to su ene. Tetka je traila da pla amo kiriju, ali mi smo jedva mogli da skrpimo za ode u koju nosimo i hranu u stomaku. Ono nekoliko ava to je majka zara ivala iste i ku e zajedno s dolarima koje bih pokupio na ulici bili su sve to smo imali. Ako bi dao majci koji dolar vie, moda ona ne bi bila tako ljuta na majku, predloio sam, to je o igledno bilo pogrean predlog, jer me je Dahid snano udario po glavi. Vidi, ti malo kopile, moja majka je tvojoj majci dala krov nad glavom kada niste imali kida da odete. Doli ste u na dom prose i kao ciganska ubrad, naterali nas da vam ustupimo sobu i stavimo hranu u vae jebene dokone stomake. ta misli kako smo se ose ali? Da nismo dobri muslimani, tvoja majka bi ti podvodila dupe svakom jebenom homi u koji pro e. Zapravo, ho e da pomogne? Idi prodaj sopstveno dupe! Lep de ko kao ti trebalo bi da skupi dovoljno ava da ene budu sre ne. Stvarno?, huknuo sam nazad. A moda e platiti isto toliko novca da dre magare e dupe od tvog lica podalje od sebe! I onda sam potr ao, ostavljaju i ro aka da za mnom uzvikuje kletve o kamilama i kur evima, dok je vukao mrtvu nogu u besu iza sebe. Tog dana beao sam od Dahida sve dok nisam pomislio da e mi noge otkazati. Kad sam stigao u Sinema park, jedva sam mogao da diem, i shvatio sam da pla em zbog majke i ro aka. Bio sam okrutan. Znao sam to. Shvatao sam zato uva novac, zato ga zakopava ispod zida kada je mislio da niko ne gleda. Hteo je enu. Jednog dana u se oeniti najljepom enom u Avganistanu, uvek se hvalio. Samo ekaj. Vide e. I zbog toga mu je bio potreban novac, jer s licem koje ima mora e da se pojavi s vrakim mirazom da bi mogao da ostvari taj san. Nije ak mogao ni da ra una na snagu li nosti da ubedi neku enu da mu se privoli. Imao je najpoganija usta koja sam ikada uo, ak gora od Nacionalne policije koja je rovarila po okretnicama grada, laju i psovke i trae i mito, ak i od obogaljenih prosjaka. Zapravo, jedino je kola mogla da spase Dahida, i tu je pokazao neverovatan dar. Bacio se na u enje kako to samo moe de ak bez prijatelja. Ali onda su ga mu enje i batine koje je trpeo svakoga dana kona no oterali i postao je mnogo tvr i. Moja zemlja moe da bude opako mesto za ivot ako si siromaan, ali je jo gore ako si siromaan i ruan. I sada je Dahid bio kamen; kamen koji zna da nikada ne e
-6-
na i enu koja e se dobrovoljno udati za njega, ve neku iji bi otac mogao da pristane za odgovaraju i cenu. Hajde, Favade, idemo u Kokoju ulicu. Kroza suze sam ugledao Damilu kako stoji preda mnom, sunce joj je stvaralo an eosku svetlost oko tela. Bila je si una, kao i ja. I bila je lepa. Damila me je uhvatila za ruku i ja sam se podigao sa zemlje da bih stao pored nje, briu i lice rukavima da bih ga osuio. Dahid, rekao sam, kao da objanjavam. Klimnula je glavom. Nije mnogo pri ala, ali pretpostavljao sam da e po eti kako bude odrastala, ako je Dahid bio u pravu o tome kakve su ene. Damila mi je bila glavni suparnik u Kokojoj ulici. Ona je praznila depove stranaca koji su se topili po pogledom njenih krupnih sme ih o iju, dok sam ja praznio depove strankinja koje bi se zaljubile u moje krupne zelene o i. Bili smo dobar tim ije je deparenje prili no zavisilo od toga ko je prolazio, tako da ako bismo radili istog dana, delili bismo novac. Petkom je pak bilo najbolje. To je praznik, nema kole, niko ne radi, a stranci su dolazili, izlazili iz svojih lend kruzerada pro eljaju turisti ki deo Kabula u potrazi za suvenirima ratom rastrzanog Avganistana: kutije za nakit napravljene od lapis lazulija; srebro uvezeno iz Pakistana; puke i noevi koji navodno datiraju iz angloavganistanskih ratova; pakule; patui; ebad, ilimi, ru ni radovi za zidove, marame svetlih boja i plave burke. Naravno, ako biste hodali dvadeset minuta due u kovitlacu re nog bazara Kabula, nali biste sve ove proizvode upola cene, ali su se stranci ili suvie plaili, ili su bili suvie lenji za taj put isuvie bogati da ih je briga za koji dolar vie kojim bi se ve ina naih porodica prehranjivala nedelju dana. Ipak, kako je to Dahid primetio, njihova lenjost bila je dobra za posao, a Kokoja ulica bila je njihova Meka. Zajedno s humanitarnim radnicima, povremeno bismo videli vojnike belih lica nagnute nad tezgama u prodavnicama koje prodaju srebro kako gledaju prstenje i narukvice za supruge koje su ostavili u svojoj zemlji. Uglavnom su to bili visoki mukarci s velikim pukama, metalnim jaknama i lemovima u obliku kugle privezanim uz glavu. Dolazili su u grupama od po etiri ili pet i jedan bi uvek drao strau na ulici dok su ostali obavljali kupovinu, paze i da ne nai u bombai samoubice. Amerika dobra!, vikali bismo to je bio trik koji nam je uvek donosio koji dolar. S novcem u rukama potom bismo odlazili dalje niz ulicu, za svaki slu aj ako stvarno ima bombaa samoubica u blizini. Ve ina ostalih stranaca pak je bila manje zainteresovana za Ameriku, tako da bismo koristili razli ite taktike da do emo do njihovih dolara, pratili bismo ih dok su pleli svoj put od jedne prodavnice do druge, uzvikuju i sve od engleskog ega smo mogli da se setimo. Halo, gospodine Halo, gospojice! Kako ste! Ja sam va telohranitelj! Ne, do ite ovamo, ja vam na i dobru cenu. I uzeli bismo ih za ruku i odvukli do
-7-
prodavnice gde smo mogli da zaradimo koji av od procenta. Ve ina nas je bila na platnom spisku etiri ili vie vlasnika prodavnica, ali samo ako dovodimo muterije. Zato, ako stranci nisu hteli da se povinuju naem miljenju, pratili bismo ih po prodavnicama, cok u i i vrte i glavama prave i se da smo zabrinuti, ali paze i da nas ne vide vlasnici. Ne, gospoja, on je lopov, vrlo loa cena. Do ite, ja vam pokazati dobru cenu. Potom bismo ih vodili do prodavnica koje su nas pla ale, rekli vlasniku cenu koju je ponudio jedan od konkurenata da bi po eli da se cenkaju od nie, ali jo uvek isplative cene. U me uvremenu, dok su stranci raspravljali oko nekoliko dolara vie ili manje, starice koje su tako e radile na ulici, ali nisu znale engleski, sjurile bi se, obigravale su oko ulaza u prodavnice da posegnu prljavim rukama, grabe i laktove i jecaju i u burke. Sve su dolazile iz iste porodice, ali to stranci nisu znali. Kako bi ena za enom krenula da pla e mole i za novac za svoju bolesnu bebu na samrti, to bi obi no bio trenutak kada je sve to bilo previe za Zapadnjake i oni bi se popeli nazad u svoja kola, trude i se da nas ne gledaju u o i dok ih voza i brzo odvoze dalje od naeg siromatva i nazad u njihove povla ene ivote. Me utim, dok bi lend kruzeri kripali odlaze i iz Kokoje ulice i u zakr eni saobra aj ar-i Nava, Spandi bi se pojavio i po eo da lupka crnim prstima po prozorima dre i limenu kutiju s travama koja se puila oporo, a koju zovemo spand, a iji je miris tako neverovatno gadan da se govorilo da moe da odagna zle duhove. Nesumnjivo, ovo je bio najgori od svih naih poslova, jer vam dim ulazi u kosu i o i i grudi i na kraju izgledate kao smrt. Ali zaradi se prili no novca, jer ak i ako turisti nisu sujeverni, teko je zanemariti de aka kraj prozora kola ije je lice sa oiljcima boje pepela. Kada je bio dobar dan u Kokojoj ulici, nismo morali da icamo. Strankinje bi nam rado predale svoje torbe dok se bore s maramama na glavi na koje tek treba da se naviknu, a ja bi im nosio kupljeno sve dok ne kau da je dosta za taj dan, zara uju i nekad pet dolara za svoj trud. Damila bi se smekala slatko i dobila isto toliko, ne nose i nita. A kako se ti zove? pitale bi ene polako. Lepa bela lica s nasmejanim crvenim usnama. Favad, odgovarao bih. Engleski ti je vrlo dobar. Ide li u kolu? Da. kola. Svaki dan. Puno mi se svi a. I to je bilo ta no, svi smo mi ili u kolu ak i devoj ice ako bi ih o evi pustili ali su dani bili kratki, a odmori dugi, trajali su mesecima tokom kojih nismo ili zimi i leti, onda kada bi postalo suvie hladno ili suvie toplo da bi se u ilo. Me utim, engleski koji smo nau ili dolazio je samo sa ulice. Bilo je lako pohvatati pokoju re , a strancima je bilo drago da nas u e.
-8-
ak i ako je Dahid bio u pravu i ako su zaista doli da bombarduju nau zemlju i ponovo je izgrade, stranci su mi se prili no svi ali, s njihovim oznojenim belim licima i debelim depovima to je bilo dobro, jer kada sam se tog dana vratio do ku e moje tetke, re eno mi je da u ivjeti s njih troje.
2 Nije nam bilo potrebno puno da se iselimo iz tetkine ku e, poto smo posedovali samo jedno ebe, neto ode e i primerak Kur'ana. Poneli bismo vie, ali izgleda da je tetka mislila da ono malo erpi i tiganja koje smo skupili tokom godina sada pripada njoj. Sre om, majka mi nije bila raspoloena za sva u tog dana i samo je pljunula sestri kraj nogu pre nego to je spustila burku i izvukla me kroz vrata. Zbogom, Dahide!, doviknuo sam iza sebe. Zbogom, Favad jan! Pogledao sam nazad, iznena enim srda nim jan koje je dodao mom imenu, i ba na vreme da vidim ro aka kako brie neto sa zdravog oka. Ne zaboravi nas, ti magare a pizdo! Bio je to brz dodatak koji mu je doneo podjednako brz udarac po uvu debelom maj inom pesnicom. Bila su nam potrebna puna dva sata hoda od Kair Kana na rubu grada do Vazir Akbar Kana, mesta gde nam je novi dom, a za to vreme uspeo sam da izvu em iz majke da emo iveti s dve ene i jednim mukarcem. Rekla je da zna ime samo jedne od ena, one koja nas je pozvala: zvala se Dordi. Izgleda da je moja majka prala Dordinu ode u nedeljama. Nisam mogao da poverujem da to nije ranije pomenula. Ali zato si joj prala ode u?, pitao sam. Zbog novca, ta misli? Zato ne pere sama svoju ode u? Stranci ne znaju kako. Potrebne su im maine da operu ode u. Kakve maine? Maine za pranje vea. Ovo mi je zvu alo neverovatno, ali moja majka ne bi lagala. Dobro, nije puno pri ala, ali kada jeste, to je uvek bila istina. Tako e sam znao da su stranci nevernici,
-9-
tako da sam pretpostavljao da osim to e i i u pakao, nisu bili blagosloveni ni uobi ajenim vetinama datim obi nim Avganistancima poput nas. Da li ije? Ne. Ume li da kuva? Ima li mua? Ne. Nisam iznena en. Majka se nasmejala i povukla me u zagrljaj dok smo hodali. Pogledao sam u nju, ali nisam mogao da joj vidim lice od cela burke, tako da sam joj ja e stegao ruku, dok su mi ui gorele, jer sam uspeo da se nasmejem. Ovo se brzo pretvaralo u najbolji dan u mom ivotu. Iako nisam imao nikakvih stvarnih se anja na to kako je bilo pre ivota u ku i moje tetke, znao sam da je majka bila o ajna nakon to smo se preselili iz Pagmana. Zaklju ani u jednoj sobi s tankim ilimom koji nije nudio udobnost spram hladnih grebena betonskog zida, iveli smo, jeli i spavali kao zatvorenici koje podnose pod krovom tetkine ku e. Klozet je tako e bio stalno mu enje za moju majku, umrljan, kako to ve biva od promaenih ciljeva etvorice de aka koji ne mare i mukarca ija je beika bila slaba kao u jarca; i bolesti su nas spopadale, od malarije tokom leta do gripa zimi, kao i zbog glista i bacila koji su stalno iveli u naim stomacima. A opet, morali smo da delujemo zahvalni, jer nas je tetka primila one no i kada smo izgubili sve. Svake godine ljudi oko nas su umirali od bolesti, bombardovanja, zaboravljenih mina, ujeda velikih i malih ivotinja, ak i od gladi. ak i ako si imao hrane, to nije bila nikakva garancija da e preiveti dan. Majka nam je kuvala obroke na starom gorioniku na gas koji je stajao u uglu sobe prete i da eksplodira i otkine nam glave sa vrata. To se desilo supruzi Hadi Mohamada tri vrata dalje. Kuvala je lelebije u kuhinji kada je gorionik eksplodirao u plamenu loptu. Poleteo je sa poda poput rakete i otkinuo joj glavu glatko. Bile su im potrebne nedelje da o iste krv i ostatke mozga sa a avog zgarita kuhinje. ak i danas, useci od lelebija koje su poletele poput metka vide se na zidovima ku e i Hadi Mohamad ne jede vie nita osim salate, vo a i naana. Sve, zapravo, to nije moralo da se kuva. Neka je hvala Allahu pak, jer je blagosloven drugom enom a ona je bila mla a od prve. Dakle, kako si je upoznala? Koga? Strankinju, Dordi? Nala sam je.
- 10 -
Kako to misli, nala si je? Kako si je nala? Oh, Favade! Toliko pitanja! Kucala sam na vrata trae i posao i ona mi ga je dala. Potom mi je dala jo vie posla i onda nas pozvala pozvala da do emo. U redu? U redu. Dok smo hodali ulicama, izbegavaju i izmet pasa i rupe na putu, a poto je majka sada odbijala da mi prui bilo kakvo obavetenje o tome kako smo se domogli ove iznenadne slobode, pokuavao sam da zamislim tajanstvenu Dordi koju je moja majka nala. Zamiljao sam enu duge zlatne kose i oputenog osmeha kako stoji pod drvetom u Vazir Akbar Kanu, deluje izgubljeno ruku punih prljave ode e koju nije imala pojma kako da opere. U glavi je izgledala kao ona ena iz Titanika. U stvarnosti, izgledala je pre kao neko iz Avganistana nego ja. Skrenuli smo levo, pre Masud krunog toka, i preli tri ulice u cik-cak, oivi ene betonskim preprekama to tite velike ku e koje izviruju iznad visokih zidova s namotajima bodljikave ice postavljenim na njima. Ljudi s pukama u rukama stajali su na strai na svakih deset koraka i gledali su nas lenjom sumnji avo u dok smo ili dalje u stambeni deo bogatih. Na kraju smo stali ispred jedne velike zelene metalne kapije. Jo jedan straar u svetloplavoj koulji i crnim pantalonama izaao je iz drvene bele barake postavljene u blizini i pozdravio moju majku. Potom je otvorio vrata sa strane i doviknuo unutra. Kada smo uli unutra, u susret nam je krenula ena tamne i duge kose kao u moje majke. Nosila je belu koulju preko plavih farmerki i izgledala vrlo lepo. Selam alejkum, Marija!, pevuila je ena, vrsto obuhvataju i ruku moje majke uz te re i. Valejkum selam, odgovorila je moja majka. Kako si? Kako tvoje zdravlje? Jesi li dobro? Kako ste putovali? Bez problema? Dok je moja majka avrljala svoje odgovore, zurio sam u enu za koju sam pretpostavljao da je Dordi, iznena en to je ujem kako govori jedan od naih jezika i izenan en to je vidim ne samo obu enu kao mukarac ve i visine poput mukarca. A ovo mora da je lijepi sin Favad. Kako si, Favade? Dobrodoao u svoj novi dom. Pruio sam ruku i ona ju je stegla. Iako sam pokuao da odgovorim, usta su mi bila nekoliko koraka iza misli i nisam mogao da na em re i da joj odgovorim. Ha! Malo je sidljiv, ini mi se. Molim vas, u ite, oboje. Majka je ula jo malo u dvorite, gde se osetila slobodnom da podigne burku sa lica. Prva pomisao bila mi je da deluje uplaeno, to me nije ba umirilo. Ali onda sam shvatio da, kao ni ja, nije znala ta da kae. utke smo pratili Dordi do male zgrade smetene iza i sa desne strane kapije.
- 11 -
Ovo e biti tvoj dom, Favade. Nadam se da e biti sre an ovde. Dordi je pokazala na zgradu, mahnuvi nam da po emo za njom unutra. I jesmo. Unutra su bile dve sobe odvojene malim, istim klozetom i delom za tuiranje. Kada je otvorila vrata prve sobe, ugledao sam dva kreveta s ebadima. Jo uvek su bili u plastici i izgleda da su bili novi. U drugoj sobi bila su tri duga jastuka, mali sto, ventilator i televizor pravi pravcati samsung televizor! I izgledalo je da ak i radi! itavog ivota sanjao sam o tome da posedujem TV. Osetio sam kako mi suze zabijaju otre igle iza o iju na sm pogled u njega. Hodi, rekla je Dordi sa osmehom, ostavi stvari ovde i ja u ti pokazati ega sve ima. Prvi dan u novoj ku i bio je izmaglica opaaja, mirisa i zvukova. Tu je bio na dom i ve a zgrada u kojoj su Dordi i njeni prijatelji iveli gore. Bila je tu kuhinja veli ine dvorita gde je majci re eno da e raditi najve i deo posla, kao i dnevna soba s jo jednim televizorom (mnogo ve im od naeg), muzi ki sistem i sto za bilijar. Iza ku e je bio ogroman travnjak, oivi en grmovima rua. Kada sam ih video kako se epure svojim lepim bojama na suncu, srce mi je sko ilo pri pomisli na majku koja e ponovo biti okruena takvom lepotom. A onda sam ugledao oveka kako stoji usred ove lepote golih grudi kao u Pira Ludaka koji se igrao s psima u ar-i Nav parku i po eo sam ozbiljno da se brinem za reputaciju moje majke. Ovaj ovek je drao dug tap u ruci, bocu piva u drugoj, i cigaretu me u zubima. tapom je udarao belu lopticu u au koja je leala na tlu, i izgleda da mu nije ba dobro ilo. Zdravo, ja sam Dejms, doviknuo je, poto je pogledao u nas ba dok smo zurili u njega. Priao je da prui ruku mojoj majci, koja je, s pravom, mahnula, ali je nije prihvatila. Dordi je rekla neto otrim tonom na jeziku koji sam prepoznao kao engleski i on se nasmijao blago pre nego to je podigao koulju koja je leala u blizini na naslovu plasti ne stolice. Ovo je Dejms, objasnila je Dordi. On je novinar, tako da mu, molim vas, oprostite na ponaanju. Poto se obukao, Dejms se vratio do nas i rekao neto to nisam ba razumeo pre nego to je pruio desnu ruku da mi zamrsi kosu. Vrteo sam glavom, guraju i ga od sebe i pogledao ga tako da mu stavim do znanja da ovakva vrsta panje nije poeljna, ali je onda skupio ruku u pesnicu, udario me blago po bradi i po eo da se smeje. Dordi je ponovo rekla neto i Dejms je podigao ruke prave i se da se predaje pre nego to je stavio desnu ruku na srce i nasmejao mi se. Bio je to iskren osmeh od kojeg je imao rupe u obliku meseca oko usana, i ja sam ga prihvatio i uzvratio mu. Tada sam znao da mi se svi a ovaj ovek, Dejms. Bio je visok i mrav i imao je tamnu bradu. Lako bi mogao da pro e kao Avganistanac ako bi mogao da dri ode u na sebi. uo sam kapiju iza nas kako se otvara i jedna ena je uetala u dvorite.
- 12 -
Izgledala je ljutito i malo zbunjeno, ali kada je Dordi progovorila, nasmejala se i mahnula. Na posljednji sustanar, objasnila je Dordi. Ovo je Mej, ona je inenjer. Mej nas je pozdravila rukovanjem. Bila je niska, plave kose koja joj je beala iz zelene marame. Imala je pegice na licu i tako e nije li ila na enu iz Titanika. ovek po imenu Dejms pruio joj je pivo i delovala je sre no zbog toga. I mada sam se trudio da ne gledam, mogao sam da vidim da ispod plave koulje ima najve e grudi koje sam ikada video. Pitao sam se da li ih je Dejms video. Svi smo prili no prijateljski nastrojeni ovde i vrlo oputeni, tako da vas molim da smatrate ovo mesto svojim domom dokle god vam je potrebno, rekla je Dordi. Majka joj se potom zahvalila i povela me nazad do naih soba dalje od stranaca koji su nas pozvali u svoj dom i dalje od pogleda na grudi od Mej. Ali tokom slede ih nekoliko dana, dok je moja majka prala i kuvala i u sutini radila sve to stranci nisu bili u stanju da urade, ja sam paljivo posmatrao nae nove gazde. Iako mi je bilo drago to sam ovde, morao sam da zatitim majku, a da bih to uradio, morao sam da znam s kim i ime imam ta no posla. Najvie sam se brinuo zbog golog novinara. Sre om, raspored mesta mi je pruao priliku da pratim sve uglavnom neprime en. Prolaz iza ku e mi je omogu avao da gledam batu neprime en; veliki prozori su mi pruali sjajan pogled na ono to se zbiva dole kada je bio mrak napolju i svetla bila upaljena; a visoki zidovi i balkoni davali su mi mogu nost da osmotrim poneto od onog gore. Povremeno bi me majka ulovila kako pijuniram strance i zavrtela glavom, ali iako su joj o i delovale zbunjene, inile su se potpuno bezbrine. Tako e je po ela vie da se smeje posebno kada bi jedan od straara, ir Ahmed, dolazio iz svoje barake da napuni ajnik. Zapisao sam sebi u glavi da istraim ir Ahmeda im zavrim sa strancima. Poto sam imao toliko pijuniranja da obavim, prvih nekoliko nedelja od kada smo se preselili u Vazir Akbar Kan nisam iao u Kokoju ulicu, uprkos skoro nepodnoljivoj potrebi da kaem Dahidu za na televizor i da napunim Damili glavu opaanjima i zvukovima ovog novog doma. Umesto toga vra ao bih se iz kole, seo na dovratak kuhinje, avrljao s majkom dok je obavljala svoj posao i ekao na Dordi, Dejmsa i Mej da se vrate otud kud su otili. Kako to da Dordi zna na dari jezik?, pitao sam majku dok je gulila krompir za ve eru. Od svojih prijatelja, pretpostavljam. Ona ima prijatelje Avganistance? Izgleda. Daj mi taj tiganj, ho e li, Favade?
- 13 -
Dohvatio sam metalnu posudu, izbacio mrtvu muvu iz nje i dodao je. I, jesi li vidjela te prijatelje?, pitao sam vra aju i se na stepenik kuhinje. Jednom, da. Ko su oni? Avganistanci. Znam to! Majka se nasmejala bacaju i oguljene krompire u tiganj. Oni su patuni, rekla je kona no. Iz Dalalabada. Oh, dakle ima ukusa. Da. Majka se nasmejala pre nego to je dodala malo tajanstveno. Donekle. Kako to misli, donekle? Oni nisu... kako bih to rekla? Nisu ona vrsta prijatelja koje bih odabrala za tebe. Zato ne? Zato to si ti moja de ak i ja te volim. Dakle, to je dovoljno, Favade. Idi i zavri doma i. Otputen, i ponovo lebde i zbog zagonetki moje majke, otiao sam nazad u sobu da vebam tablice mnoenja koje smo radili u koli tog dana. Pretpostavio sam da e mi na isti na in na koji u jednog dana saznati o senci talibana, i u nekom kasnijem ivotnom dobu postati jasniji razlog zbog kojeg Dordi ima donekle prijatelje. Me utim, bilo mi je drago to su Patuni, kao ja. Da su Hazare, do sada bi joj odsekli dojke. Poto smo imali teku u vodu u ku i, nisam vie morao da odlazim do najblie esme i borim se s drugom decom i prljavim psima za kofu pune te nosti koja je trajala pet minuta i zbog koje sam lomio ki mu. Svake ve eri nakon to bih zavrio doma i, jedini pravi posao koji sam imao bio je da otr im do pekare ake pune ava i pokupim pet sveih, jo vru ih, dugih hlebova. Osim toga, ivot mi se obi no svodio na ekanje na strance. Dordi bi obi no prva stigla ku i, i vrlo esto bi mi dozvolila da sedim u bati s njom dok pije kafu. Iako je moja majka uvek bila pozvana, retko kada je dolazila da nam se pridrui. Brzo se sprijateljila sa enom preko puta ulice koja je odravala ku u za suprugu jednog od ljudi iz Ministarstva unutranjih poslova. Zvala se Homeira i bila je prili no debela, tako da sam pretpostavljao da je dobro pla aju. Bio sam sre an to je majka nala prijateljicu, tako da nisam bio ljubomoran kada je ve i deo vremena provodila u razgovoru s njom u naoj sobi ili u ku i u kojoj je Homeira radila.
- 14 -
Zapravo, bio sam vie nego sre an, bio sam zapanjen. Kao da se neki skriveni klju okrenuo u glavi moje majke putaju i reku re i koja je bila zaklju ana tu godinama. Jo vie, me utim, zapanjila me je maj ina volja da me pusti da ostanem sam u ku i i sedim sa Zapadnjacima dokle god im ne dosadim. Moda je mislila da e to biti dobro za moj engleski, iako je Dejms retko kada bio tu, Mej kao da je uvek plakala, a Dordi i ja smo obi no pri ali na dariju. Iz tih malih razgovora saznao sam da je Dordi dola iz Engleske, zemlje u kojoj je London. Bila je u Avganistanu godinama i dola je da ivi s Dejmsom i Mej pre dve godine, jer su postali prijatelji i Dejmsu je bio potreban novac od kirije. Radila je za jednu NVO i timarila koze da zaradi za ivot, a poto je poznavala zemlju i puno putovala, stekla je gomilu prijatelja Avganistanaca. Samim tim u jo na mnogo na ina razlikovala se od ve ine stranaca koje sam sreo i mislim da sam se zaljubio u nju istog trena. Bila je nena i zabavna i inilo se da joj se svi a da bude sa mnom. Bila je tako e i vrlo lepa, guste, skoro crne kose i tamnih o iju. Nadao sam se da u je jednog dana oeniti kada prestane da pui i preobrati se u jednu jedinu pravu veru, naravno. Inenjerka, Mej, obi no bi stizala druga ku i i imala je obi aj da nestane u svojoj sobi im bi se brzo pozdravila. Dordi mi je rekla da je dola iz Amerike po ugovoru s jednim od ministarstava i da je malo nesre na trenutno. Nije dalje objanjavala i ja nisam vie pitao. Svi ala mi se tajnovitost koju je to davalo suzama Mej. Kao po pravilu, Dejms je uvek poslednji stizao ku i i najmanje dvaput nedeljnob bi se vratio vrlo kasno, sav razdragan i pevue i sam sa sobom. to sam ga vie upoznavao, to sam vie bio ube en da je bio u srodstvu sa Pirom Ludakom. Vrlo naporno radi, objasnila je Dordi, i uglavnom sa damama. Dordi se nasmejala ovome i pitao sam se kako li tim enama muevi doputaju da rade tako kasno sa ovekom koji je slobodno pokazivao svoje bradavice svetu kao da su ratne medalje. Kakav posao radi s njima?, pitao sam, zbog ega se Dordi jo glasnije nasmejala. Bio je to dobar, jak zvuk, kao grmljavina usred ljeta. Favade, rekla je naposletku, najbolje bi bilo da to pita majku. I time je stavljena ta ka na sto. I poto je to uvek tako sa odraslima isklju e te ba kada stvari postanu zanimljive nisam imao izbora nego da nastavim sa svojim istragama istragama koje bi moja majka nazvala njukanje. Uz mnogo pokuaja i promaaja, otkrio sam da je najbolje da svoje nove prijatelje posmatram no u, kada su svetla upaljena, a napolju tama i svi misle da spavam. Sre om, majka mi je bila od velike pomo i u no noj pijunai, jer je odabrala da spava u sobi gde je stajao televizor, to je zna ilo da sada imam psva u sobu za sebe
- 15 -
po prvi put, to mi je davalo potpunu slobodu da istraujem okolinu i njene udne stanovnike nevernike. Povremeno, oko sat vremena poto bih ugasio svetlo, majka bi otvorila vrata moje sobe, to me je prvi put iznenadilo, jer samo to nisam krenuo. Ali to je bilo jedno od onih prijatnih iznena enja od kojih vam se zagolicaju prsti na nogama i srce kao da vam krvari iznutra, jer me je, mole i da spavam, neno poljubila u obraz pre nego to se vratila u svoju sobu, zadovoljna to sam bezbedno uukan u svoje snove. Naravno, to nisam bio. Zahvaljuju i ovom prvom slatkom iznena enju, brzo sam nau io da treba da sa ekam dobrih sat vremena po maj inoj poseti pre nego to navu em cipele i prepustim se svojim avanturama. unjaju i se du zidova i u e i po bunovima, sluao sam magi ne, misteriozne razgovore koji su prtali u smeh dok su Dordi, Dejms i Mej pri ali s prijateljima belih lica oko stola u bati. Naravno, jedva sam mogaoda razumem i jednu prokletu re od onoga to su govorili, ali to je samo zna ilo da sada imam kod koji treba da deifrujem. Stvarno, ose ao sam se kao da sam izvu en iz plamenova pakla i smeten u raj. Tih prvih nekoliko nedelja ja nisam bio samo Favad iz Pagmana, ja sam bio Favad, tajni agent. U to vreme Kabul je bio prepun pijuna britanskih, pakistanskih, italijanskih, ruskih, indijskih i ameri kih, ljudi krupnih poput dinova koji su putali duge brade pokuavaju i da izgledaju kao Avganistanci. Moj zadatak koji mi je zadao predsednik bio je jednostavan: da otkrijem ko u ovoj ku i radi kao pijun, kao i identitet njihovih gospodara. Dok sam se unjao i puzao kroz teku vrelinu tih letnjih no i Kabula, obmotavao sam slojeve sanjarija i herojskih pri a oko svojih avantura i smiljao puteve bekstva i kovao komplikovane planove da izbegnem otkrivanje, da bih bruljivo skupljene podatke mogao da predam drugovima u Palati. iveo sam u svetu maglovite budu e slave, zamiljao sebe kao nacionalnog heroja zahvaljuju i dobrom trudu koji sam uloio iako sam samo de ak. Bio je tako mlad!, govorili bi ljudi dok sluaju pri u o mom uspehu. Da, ali bio je pravi Avganistanac, rekao bi im predsednik Karzaj, sa irokim osmehom, jer je on ovek koji me je naimenovao. Tako hrabar! Tako neustraiv!, divili bi mi se. Mora da je imao muda velika kao u Ahmeda-ah Masuda. Ve a!, ispravio bi ih predsednik. De ko je bio Patun! Da bih ispunio svoju misiju, paljivo sam beleio sva kretanja stranaca u crvenu svesku koju mi je Dordi dala da vebam pisanje. Poto Dejms jedva da je ikada bio tu, a Dordi bila suvie lepa da bi radila za neprijatelja, odlu io sam da se usredsredim na Mej.
- 16 -
Kada bi majka otila na spavanje, iskrao bih se iz sobe i uspuzao uza zid tajnog prolaza. Odatle sam mogao da vidim vrata koja su vodila do Mejine spava e sobe na kojima je bio oka en dug vuneni kaput. Na drugom zidu bila je drvena tabla s kolekcijom fotografija koje je zaka ila po njoj. Pretpostavaljo sam da su to slike porodice, jer je izgledalo da su ljudi ulovljeni u razli itim pozama, svi niski i uti, ali u mojoj mati oni su bili deo mree uasa koju podravaju svinje iz Pakistana. Tajna sluba zemlje, ISI, znala je da avganistanska vlada nikada ne bi posumnjala da zapadnja ka ena iz Amerike sprovodi njihove zle planove u delo. Na taj na in bili su lukavi kao sam avo. Ali nisu bili dovoljno pametni za Favada tihog zatitnika Avganistana. Naalost, Mej je prolazila kroz neku vrstu traume. Ve i deo vremena samo je nestajala u svojoj sobi. A ukoliko nije bila u sobi, vikala bi u mobilni. A, ako ne vi e u mobilni, bila bi dole i prebirala po hrani koju joj je moja majka pripremala itav dan, ili jo gore, plakala bi. Iako nikada nije dobro videti enu kako pla e, njeno lice izgledalo je pre ljutito nego tuno i mene je to zbunjivalo. Iskreno re eno, mislio sam da je Mej malo skrenula i krajem druge nedelje odlu io sam da prestanem da istraujem njene pijunske aktivnosti za Pakistance i posvetim vreme tome da ulovim pogled na njene grudi. No, postojao je jedan mali problem u vezi sa ovim novim zadatkom. Sa zida sam mogao da vidim samo tre inu Mejine spava e sobe, a to nije bila tre ina u kojoj se svla ila. Poto sam razmislio o ovoj situaciji dok sam ekao da se ugasi svetlo u maj inoj sobi, shvatio sam da mi je jedina mogu nost da sko im sa zida na njen balkon. To je zna ilo da moram da savladam procep oko metar irine i ne mislim o padu dole. Nakon dve nedelje tajnih operacija otkrio sam da je zujanje agregata koji je davao svetlo ku i svake druge no i, kada je gradska struja ila na odmor, lako skrivalo buku koju sam pravio dok sam se motao unaokolo, tako da sam se bez straha da u prepasti Mej, ak i da padnem i ubijem se, popeo uza zid naspram ivice njenog balkona i usredsredio se na ogradu ispred sebe. Dvanaest ipki popreko. Samo moram da sko im i dohvatim jednu od njih. Duboko sam udahnuo pet puta, sklopio o i, poslao molitvu Allahu i odgurnuo stopala od zida svom snagom koju sam imao u nogama. Odjednom, kao da nisam jo odlu io da ko im, osetio sam kako glavom udaram o ogradu i nekim udom ruke su mi se stegle oko sve ipke. Zaprepa en i jo u neverici da sam tu, dao sam sebi tren da udahnem tiinu u srce koje je lupalo. Samo mali trzaj i mo i u da prebacim noge na ivicu, izvu em se na balkon i tajne Mejine, balkonu sli ne figure bi e moje. Uspe u da joj vidim grudi, a moda i vie. Ako ba budem imao sre e, mo i u ak da vidim njenu... A-hem. Evo ga opet.
- 17 -
Polako, nadaju i se uprkos svemu da mi se samo pri injava, pogledao sam dole, malo udesno i ugledao Dejmsa kako stoji tamo, vrti glavom i preti mi prstom. Pogledao sam nazad u jako svetlo koje je dolazilo iz Mejine spava e sobe, a onda ponovo u Dejmsa. Nije nikuda otiao, to bi bilo ljubazno s njegove strane. O igledno je ekao da ja u inim neto. Selam alejkum. Nasmeio sam se smeteno. Pustio sam ipke i pao kraj njegovih nogu, sklup ao sam se u vrsto klup e pri padu da bih ublaio udarac koji e uslediti. Nakon tiine koja je trajala svega nekoliko sekundi, ali kao da je trajala barem polovinu mog kratkog ivota, uo sam jo jedno kaljanje. Pogledao sam gore i video Dejmsa kako se smeje. O i su mu sijale poput stakla i malo se ljuljao. Potom je klimuo glavom u pravcu bate i mahnuo mi da ga pratim. Nisam se urio da krenem, ali sam zaklju io da je bolje da dobijem batine to je mogu e dalje od ulaza u ku u i to dalje od bilo kakvog izgleda da majka vidi moju sramotu i kasnije doda svoj na in mu enja. I tako, dre i glavu kao mukarac, pratio sam Dejmsa do plasti nih stolica koje su poput duhova stajale u tmini dvorita. Bez re i me je pozvao da sednem pored njega. Potom je gurnuo ruku sa strane, izvadio bocu piva iz kartonske kutije, smakao zatvara o ivicu stola i dao mi je. Ovo je o igledno bio trik, ali sam je ipak uzeo. Potom je posegnuo za jo jednom bocom, otvorio je na isti na in, udario o onu koju sam drao u ruci i promrmljao neto to nisam razumeo. Dah mu je mirisao na stari sir. Paljivo sam ga posmatrao, ne usu uju i se da se pokrenem, ali je prislonio ruku uz usne i pokazao mi da bi trebalo da pijem. Stoga i jesam. Pivo je najpre imalo odvratan okus, penuavo i gorko kao pokvarena pepsi, ali je ovo o igledno bila moja kazna i bilo je bolje nego da dobijem batine tapom, tako da sam uzeo jo jedan gutljaj, a onda jo jedan, i jo jedan, i jo jedan. O as posla mi je glava otupela: Toplina, druga ija od vru ine, prola mi je kroz telo, ila mi je venama i zavrila u obrazima, od ega su mi o i postale posute zvezdama. Kao da je sve oko mene bilo prigueno nevidljivim ebetom i Dejms je govorio jezikom koji nisam razumeo. Kako sam nastavljao da pijem, po eo sam da pri am. Nisam mogao druga ije, re i su mi iskakale iz usta kao da se trkaju nizbrdo, kotrljaju se i kotrljaju jedna za drugom. Ni on ni ja nismo znali ta pri amo, toliko je jo uvek bilo jasno, ali izgleda da nije ni bilo bitno. Bilo je kao da vodimo najbolji mogu i razgovor u mom ivotu. injenica je da me je Dejms izgleda stvarno razumeo. Do kraja druge boce ispri ao sam mu za Dahida i Damilu i mog najboljeg prijatelja Spandija. Otkrio sam mu tajne naih dnevnica; naih putovanja po gradu
- 18 -
dok se drimo za zadnji deo kamiona; kako smo jednom prilikom nali Pira Ludaka kako spava u parku i stavili mu vlano blato u pantalonene bi li pomislio da se usrao. Kako je no odmicala i ivice sveta se gubile u izmaglici, priznao sam mu da pijuniram Mej. Kada je uo njeno ime, Dejms je mahao rukama ispred grudi, napravio cigaretom i pivom velike krugove i krenuo da se smeje. I ja sam se smejao, iako nisam bio siguran zbog ega, i uskoro je Dejms skakao sa svog sedita, udarao me po le ima, lupao svojom bocom o moju i trljao mi kosu, to mi izgleda vie nije smetalo. Ali onda, brzo kao to je po elo, tako je i prestalo. Poput uli nog psa uhva enog u farove, Dejms se okrenuo i sledio, ruke podignute iznad glave, jo uvek dre i pivo u njoj. Sve oko nas kao da se stialo, a k i vazduh koji smo udisali, i ja sam gledao op injen kako mu pepeo sa vrha cigarete lebdi nad zemljom i tamnu figuru koja se pojavljuje u daljini pred njim. Li ila je nekako na Dordi. Zurila je u nas i nije izgledala sre no. Imala je na sebi samo dugu crnu majicu kratkih rukava, noge su joj bile gole, a tamna kosa razbaruena oko glave poput kovitlaca ljutih zmija. Izgledala je vie magi no nego obi no, besno i zapanjuju e. Mislio sam da e mi se srce slomiti pri njenoj tamnoj, besnoj lepoti. Moda je to bio ok zbog njenog dolaska, ne znam, ili zbog pogleda na njene gole noge, ili zbog jakog gruvanja u mojim grudima ili iznenadne teine hiljadu kamila koje su krenule da mi vuku glavu, ali ba u tom trenutku nagnuo sam se napred u stolici i ispovra ao se na cipele.
3 Dan nakon to sam prekrio cipele bljuvotinom verovatno je bio najgori dan u mom ivotu. Dobro, ne najgori. Ali bio je prili no prokleto lo. Grlo me je bolelo, sve suvo i naduto; stomak me je mu io, kao da je prazan i truo; koa mi je bila vlana i hladna; u glavi mi je bilo milion radnika u eli ani koji su lupali eki ima; a majka mi je nala posao pre podneva, ak iako je bio petak i niko nije radio jo jedan primer zagonetne magije koju majke izvode kada im o i gore od besa. Od sada, po dva sata nakon kole, mora u da izigravam slugu Piru Hederiju, vlasniku prodavnice starom kao kraljeva grobnica iji je vid nestao iza mle nobelih zavesa. Bio sam vie nego kivan. Ako ne moe da se ponaa, mora e da zara uje, izjavila je moja majka kao injenicu. I od sada e se kloniti Dejmsa. Da li me uje? Zastenjao sam. Ovo je bilo ba kao s Dahidom, sve iz po etka.
- 19 -
Kako to da izvedem?, jadikovao sam. Ne zanima me kako e to da uradi, samo uradi! Majka mi je bila nemogu a. Zapravo, bila je gora od svih ratnih vo a koji pokuavaju da vode ovu zemlju, a to je bilo prili no nemogu e do krajnosti. Bogu hvala, onda, to joj je Dordi samo rekla da sam pio pivo. Da je znala da sam pokuao da ukradem pogled na Mejine grudi pre nego to sam pao na tlo i udario po boci, siguran sam da bi me otpremila u medresu, istog trena. Pijenje alkohola protivno je islamu, podsetila me je. Sada e morati da plati za svoje grehe u vatrama pakla. Verovatno nema ni deset godina, Favade. Ovom brzinom e goreti ve no sa svim nevernicima strancima! Nisam znao da je to pivo!, viknuo sam da se opravdam. Eto! To je jo deset godina u paklu zbog lai, a jo pet zato to vi e na majku. U utala bih sada da sam na tvom mestu. Ali... Ali! Ali! Nema vie ali! Bei mi sa o iju pre nego te se ne predomislim i ne prebijem te! Vrteo sam glavom. Izgleda da je Dahid bio u pravu. Jednostavno se nije moglo razlono razgovarati sa enom, pogotovo ako je ta ena tvoja majka. Okrenuo sam se iz kuhinje i vukao se ka bati da pobegnem od besa za koji nisam smatrao da ga ba zasluujem. Naposletku, bio sam de ak. ta je s Dejmsom? On me je naterao da po inim greh i bio je mukarac. Ho e li njega naterati da radi za Hederija Slepog za aku ava koje sam isto tako mogao da na em u slivnicima Kokoje ulice? Nije bio te sre e. A ovo je bio novi demokratski Avganistan! Dalji dokaz ove velike nepravde pojavio se im sam skrenuo za ugao da potraim spas u bati i video Dejmsa, mog velikog unititelja, kako sedi pogrbljen nad laptopom s tamnim nao arama. elo mu je izgledalo kao da nad njim lebdi velika teina, prave i duboke linije u koi ispod. Sjajno, promrmljao sam i krenuo nazad ka svojoj sobi. Poraen, uvukao sam se u krevet da prespavam bolest koja mi je gamizala po koi kao vai po telu. Prodavnica Pira Hederija bila je na uglu Ulice 15, naspram krunog toka i blizu britanske ambasade. Bilo je to neuredno mesto, s konzervama koje padaju sa polica, kutijama visokog pore anim po zidu, prokletim krpama, pekirima i drugim stvarima za pranje, i gajbicama vo a koje je videlo i bolje dane, ali se izgleda i dalje prodavalo. Prvog radnog dana rekao mi je da sam unajmljen, jer je otpustio usrano
- 20 -
kopile od ne aka koji mu je stavljao kutije i stolice na put da bi ga video kako pada. Izgleda da je bio i lopov uz to. Nemoj nita da pokuava, sinko, upozorio me je. Moda vie nemam o i, ali i dalje vidim. Pokazao je vornovatom rukom ka vratima gde je pas veli ine omanjeg magarca drao strau, a gledao me je kao da sam mu ve era za taj dan. Kako se zove?, pitao sam paljivo motre i na zver koja je pretila da me pojede. Bio je star i ruan kao i njegov gospodar, sa sivim patrljcima kao uima, to je pokazivalo da se nekada borio. Ko to? Pas. Pas. Da, pas. Pas. Zove se Pas. Oh. Uprkos izgledu i o iglednom nedostatku mate, ubrzo sam otkrio da je Pir Hederi bio zapravo vrlo smean. I na osnovu onoga to sam mogao da primetim, nije mu uopte bila potrebna pomo . Ako bi neki ovek uao i traio penu za brijanje, krenuo bi sa stolice ispred tezge s cigaretama, odvukao se do ugla skroz desno, posegao do druge police dole i vratio se s pravom kutijom. Ako bi deca, probisveti, ula i pokuala da maznu neku robu, Pas bi im se ispre io na putu, reao i kezio zube, dok mu je pljuva ka visila iz eljusti kao slinavi konci i nakostreene dlake, sve dok se nesu eni lopovi ne upiaju od straha i ne krenu da pla u za majkama. Pir bi im onda naplatio pedeset ava ako ele bezbedno da iza u. Ne, stvarno mu nisam bio potreban. Stekao sam utisak da je pir bio usamljeni starac koji je traio nekog s kim bi mogao da razgovara. I tako, prve nedelje uglavnom sam mu sipao aj i sedeo na kutijama pepsija i jeo suve lelebije dok je on lunjao kroz svoje misli i se anja na rat. Njegove pri e su mi rasplamsale matu. Izgubili smo puno dobrih ljudi tog dana, rekao je jednog popodneva poto je ispri ao jo jednu pri u o svom vremenu s mudahedinima. Klimnuo sam glavom mudro, a onda zamumlao poto sam se setio da utvari ne moe da me vidi. Bilo ih je ezdesetorica tog dana, sve Patuni, svi posve eni stvari slobode i bili su naoruani do zuba kalanjikovima i raketnim baca ima. Upravo su hrabro napali rusku bazu usred bela dana severno od Kunara. Stotine neprijateljskih vojnika umrlo je u napadu, pri ao je Pir, uhva eni nespremni istom smelo u naeg iznenadnog napada i obeznanjeni od ivota provedenog s votkom. Tako e smo ih bombardovali granatama iz baca a i zidom metaka koje su ispalili ljudi koji nemaju ta da izgube, a mogu sve da dobiju. Bila je to uvena pobeda mudahedina, ispri ao mi je, trijumf
- 21 -
koji je opevan u pesmama i o kojem se pevalo oko logorske vatre godinama nakon toga. I isto tako brzo kao to su se pojavili, podiu i se niotkuda da stvore pakao Rusima, ponovo su nestali, poput duhova koji se vra aju u zemlju. Ali oni nisu odustajali od napada. Kada su pobedonosni mudahedini prelazili planine Nuristana, mariraju i prema skrovitim ratnim logorima iskopanim u stenju, progutala ih je me ava koja im je kidala ode u i sekla kou. U urliku vetra nisu mogli da uju elise helikoptera koji im je brisao iznad glava i bacio sjajno plamte e svetlo po stazi. Dok su tr ali da spasu goli ivot, ruske vazduhoplovne snage su ih pratile u korak, dalje i dalje u no , sve dok ih nisu saterale u klanac gde ih je u zasedi ekalo petsto ruskih vojnika. Mudahedini nisu imali nikakvih izgleda, ali su se nekako probili iz doline, rairili se i ratrkali u okrilju ume koja nije olistala, bacali se u ledene planinske reke i zakopavali u sneg dubok nekoliko metara. Da, izgubili smo puno dobrih ljudi tog dana, uzdahnuo je Pir. Tako e smo izgubili i ve i deo prstiju na nogama... Pogledao sam u Pirova ispucala stopala. Svih deset prstiju virilo je iz konih kaieva, sa sve debelim utim noktima. Dakle, jeste li tako oslepeli? Bore i se u dihadu? Boe sa uvaj, ne, gun ao je. Izgubio sam vid na dan svoje enidbe. Ugledao sam svoju enu po prvi put i bila je toliko runa da su mi se o i zatvorile i odbile da ponovo progledaju. Pir me je obi no putao oko 17:30. Ako bih dobro uklopio vreme, bio bih na glavnoj ulici ba kada su Dordi vozili ku i i ulovio bih vonju s njom nazad do ku e. Kao i ve ina stranaca, imala je svog voza a, Masuda, to je po mom miljenju bilo prili no dobro, s obzirom na to da je samo eljala koze da bi zaradil za ivot. To nisu samo bilo kakve stare koze, rekla mi je Dordi jednog dana kada sam se smejao tome to je najbogatiji obanin koji uva koze u celom Avganistanu. To su kamirske koze. Pa ta? Koza je koza, ro ena da bude pojedena ili da je vuku po polju buzkai! ta je tako posebno u vezi s nekom glupavom kamirskom kozom? Vuna, duice. Vrlo je skupa. ene na zapadu e prakti no prodati duu za demper ili al napravljen od kamira. I sre om po tvoju zemlju, Avganistan je kolevka jednog od najfinijih kamira na svetu. Zato, onda, nisu svi obani kozama bogati? Dakle, ve ina vlasnika koza ne shvata vrednost onoga to imaju, putaju da kamir otpadne ili ga sastriu sa ostatkom vune i bacaju. Vidi, to je mekani sloj ispod
- 22 -
grubog runa dobar je i mora da se i elja i odvoji. U sirovom, neopranom stanju moe se prodati za dvadeset dolara po kilogramu. Ho, to nije loe. Nije loe, ali nije ni tako dobro. Ne? Ne. Jo ne. Dordi se nasmejala i podigla obrve kao da se upravo sprema da mi kae neku veliku tajnu. ak i da seljaci znaju za ovu posebnu vunu, oni e je samo skupiti. Potom se prenosi u Iran, Belgiju ili Kinu, gde se mea s vunom slabijeg kvaliteta i ponekad se ponovo uvozi, to je isto ludilo. Vidi, ako bismo mogli da postavimo kapacitete da obra uju vunu u Avganistanu i u inimo je najboljom mogu om, onda bi vai obani to uvaju koze stvarno postali vrlo bogati ljudi. Dakle, u pore enju sa onim to su sada, u svakom slu aju. Time bi se tako e stvorilo vie radnih mesta i posao razvio u pravu industriju. I zato sam ja ovde u tvojoj zemlji, da svima pomognem da upravo to urade. Dordi se naslonila u sedite u kolima i izgledala je vrlo zadovoljna sobom. Li no, to se tajni ti e, mislio sam da je ovo najgora od svih. Me utim, prili no mi se dopala pomisao da ona podu ava sirote obane s kozama kako da postanu bogati. Ve ina ljudi dolazila je u Avganistan samo da bi oni postali bogati ili jo bogatiji. Ho e li me povesti jednog dana?, pitao sam. Da vidim te koze? Da, naravno da ho u, samo ako ti se majka sloi. Mislim da e mi dopustiti, rekao sam. Osim ako ne pozove Dejmsa, onda e i i malo tee. Dordi se nasmejala. Da, mislim da si u pravu s tim u vezi. On joj nije ba najomiljenija osoba trenutno, zar ne? Ne, nije, pomislio sam. Daleko od toga. Od one ve eri, majka je prestala da pri a sa Dejmsom. Ponekad nije mogla da natera sebe ni da ga pogleda, to je bilo pomalo neprijatno, jer je po eo da joj donosi cve e svakoga dana kao neku vrstu ponude za mir. Na nesre u po Dejmsa, ovaj mali napor tako e ga je bacio u nevolju sa ir Ahmedom. Bio sam siguran da bi uvar, da ga ne pla aju 300 dolara mjese no, svakako ubio Dejmsa. Mislim da se ir Ahmed zaljubio u moju majku u nekom trenutku kada ga ja nisam gledao, ili moda dok sam gledao u nekog drugog. Pretpostavljam da je to bilo zbog toga to je uvek bila vrlo lepa i bilo mi ga je pomalo ao dokle god nije pokuavao da je dodirne. to se moje majke ti e, smejala se njegovim alama, spremala mu aj i pripremala obroke, ali izgleda da joj je vie prijalo drutvo Homeire preko puta. Tako je to ostavilo ir Ahmeda samog da se brine za svoje srce puno nade i da opako gleda u Dejmsa kada bi doao ku i s jo jednim neeljenim buketom cve a.
- 23 -
Zapravo, jedina osoba kojoj je bilo dozvoljeno i koja je izgleda htela da razgovara sa Dejmsom tih dana bila je Mej, koja je prestala da pla e i po ela da se opija. Nisam znao ta je gore. Kako god, lice joj je i dalje bilo crveno i naduto. ta se desilo Mej?, pitao sam Dordi jednog dana u kolima. Kako to misli? Sada se uvek smeje. Dakle, to je bolje nego da pla e, zar ne? Ne znam. A nisam siguran ni da Dejms zna. Dordi se osmehnula i pogledala me. Da, izgleda da provodi vie vremena s njim ovih dana. Ho e da mu bude devojka, rekao sam zna ajno, na ta je Dordi samo zavrtela glavom i krenula da se smeje grohotom. Ne mislim da je to u pitanju, Favade. Ona je... kako se to zove na dariju? Ona je ena koja vie voli druge ene nego to voli mukarce. Srce mi je presko ilo na tren od ove poslednje zaprepa uju e informacije i osetio sam lepljivo peckanje znoja kako mi izbija sa ela i obraza. Kako to misli voli?, proaputao sam, pitaju i za Mej, ali razmiljaju i o majci i njenim brojnim posetama preko puta ulice. Kao to muevi vole ene...na taj na in voli, objasnila mi je Dordi namignuvi, o igledno pogreno protuma ivi moju brigu kao iznena enje. Klimnuo sam glavom, kao da mi nije bitno i da bih pokazao da sam svetski ovek, ali su mi njene re i bubnjale po mozgu kao smrtna presuda. Kao to muevi vole ene... kao to muevi vole ene.... Bilo je nestvarno. Prosto da ne poveruje. To nije zna ilo samo pri u. To je zna ilo ljubiti se i sve. Kako sam polako upijao ove re i i zamiljao itav uas moje budu nosti kako mi se odmotava pred o ima, shvatio sam da moram da preduzmem temeljne mere i to brzo. Moram da nateram majku da se uda za ir Ahmeda.
Malo si mlad da bi traio enu, zar ne? Pir Hederi je okrenuo bele o i ka meni. Sedeli smo jedan pored drugog, ispred radnje, uivaju i u toplom povetarcu koji je dunuo kraj leta u naa lica. Nije za mene, ispravio sam ga, malo zga en pri pomisli. Za koga onda?
- 24 -
Samo za nekog mukarca. Nakon oka zbog otkri a da bi moja majka mogla biti ena koja voli druge ene, pokuavao sam sve ega sam mogao da se setim da bih je naterao da se zaljubi u ir Ahmeda, ali kao da je sve bilo uzaludno. Prvo to sam uradio jeste da ubedim Dejmsa, tokom onih retkih trenutaka kada bi nas majka ostavila same u ku i, da svoje cve e poda uvaru da bi ovaj mogao da ga preda mojoj majci. Oba mukarca su najpre oklevala, jer im se nije dopadala pomisao da daju i primaju cve e jedan od drugog, ali kada sam objasnio, koriste i meavinu znakova rukama i delova engleskog, da bi mojoj majci bilo prijatnije da poklone od stranca prima preko Avganistanca, obojica su se sloila da pokuaju. I mada je majka sada primala cve e, odlagala ga u stare tegle za kafu i stavljala na prozore, nije delovalo da se ita pomerila ka tome da prihvati drutvo ir Ahmeda izvan kratkih razgovora tokom predaje ajnika i tanjira. Slede a taktika bila mi je da u inim da ir deluje zanimljivo. Oh taj ir! On je smean ovek!, nasmejao bih se, padao i vreto glavom razdragan jo jednom izmiljenom pri om ili alom koju ovaj nikada nije ispri ao, u nadi da u pobuditi radoznalost svoje majke. Pazi, sluaj sada ovo!, viknuo sam jedne ve eri prilaze i da sednem pored nje dok je prala jednu od Dordinih belih koulja u koritu sa sapunjavom vodom. Jednog dana, ludak je zaspao pored puta. Na sebi je imao glanc nove izme. Jedan ovek mu je priao i odlu io da ukrade izme ludaku koji je hrkao. Paljivo, lopov ih je skinuo i ludaku stavio na stopala svoj par starih cipela. Nedugo potom, naila su jedna kola putem i stala ispred ludaka. Voza ga je probudio i rekao mu: 'Pomeri stopala sa puta da bih mogao da pro em.' Ludak je onda pogledao u stopala i rekao, 'Brate pro i. Ova stopala nisu moja!' Udario sam se po butinama, zabacio glavu unazad od smeha i ekao da mi se majka priklju i. Ali nije. Samo me je pogledala i pitala: Jesi li ponovo pio pivo?, pre nego se ponovo posvetila Dordinim vlanim sapunjavim stvarima. Poto od ale nije bilo vajde, polako sam po eo da slaem mozaik ir Ahmedovog ivota, iz katkih razgovora koje smo vodili kada sam odlazio i vra ao se iz kole. Nekada je imao enu, rekao sam majci poto sam skupio sve podatke i sastavio ih u neto to bi ga moglo prikazati u druga ijem svetlu od toga da je samo ovek koji stoji pored vrata. Ko to? ir Ahmed. Majka je spustila no koji je koristila da ise e masno meso jedne od avganistanskih ovaca velike zadnjice. I?, pitala je. ta se desilo s njom? To je tuna pri a majko. Vrlo tuna pri a.
- 25 -
Ne budi dramati an, Favade. Vratila se sirovom mesui nastavila da secka. Dobro, pourio sam, brinu i se da sam je prebrzo izgubio za ovu pri u, ali jeste tuna. Pogledao sam je strogo da je podsetim da dobra muslimanka treba da ima vie saose anja. ir mi je ispri ao da se vrlo mlad oenio jo mla om devojkom iz svog sela i da ju je mnogo, mnogo voleo. Svakog dana joj je donosio cve e, zastao sam da pogledam majku dok sam naglaavao re cve e, ali nije ni trepnula. I tako, on joj je donosio cve e svakog dana i pevao joj je svake no i dok im je ona pripremala ve eru. Nisu imali puno, jer je ir imao samo skroman posao i u io da zavodi spise u kancelarijama Ministarstva poljoprivrede. Bio je obrazovan, zna. Umeo je da ita i pie; tako je dobio posao u ministarstvu, gde mora da zna da se sna e s brojkama. Kako god, ir i ena su planirali da imaju veliku porodicu. Hteli su najmanje petoricu sinova i isto toliko k erki, ali kada je ro eno prvo dete bio je de ak ostao je zaglavljen u irovoj eni. Dva dana su ene iz sela pokuavale da izvuku bebu iz stomaka i ku a im se napunila njenom krvlju i svim irovim suzama. Tokom ta dva dana ni trenutka nije ostavljao enu samu, ostao je da je dri za ruku i stavlja joj hladne, vlane obloge na elo. A onda, kona no, u ranim satima tre eg dana ene su izvukle bebu iz stomaka irove ene. De ki je ve bio mrtav, a kada su ga starice izvukle, taj mali mrtvi de ak uzeo je poslednji maj in dah sa sobom. Kada sam zavrio sa pri om, majka je zastala da skloni pramenove kose sa lica nadlanicom ruke u kojoj je jo uvek drala no. Svi mi imamo svoje muke, rekla je tiho. Ovo je, naposletku, Avganistan. Kada se vratila mesu, mozak mi je kona no ulovio usta i osetio sam se loe. Odjednom sam shvatio da sam je podsetio na sve ono to se svojski trudila da zaboravi. Ovo je bila glupa greka i utnuo sam samog sebe dok sam se vra ao u svoju sobu. Opravdano. Me utim, nakon moje pri e, koja je bila vie ili manje istinita, majka se malo ljubaznije smeila ir Ahmedu kad god bi ga videla, to je bilo divno, ali teko da je to bio napredak kojem sam se nadao. A i nastavila je da provodi previe vremena sa enom koja je radila preko puta ulice. Odlu io sam da potraim savet. Novac, izjavio je Pir Hederi dok je istio zube iskidanim krajevima gran ice. To je jedina stvar koju ene ele ili razumeju. Novac, i moda zlato. Izgleda da i to vole. Razmiljao sam o ovoj ideji neko vreme, ali nisam mogao da zamislim da ir Ahmed ima ni jedno ni drugo. Bio je suvie mrav. U Avganistanu, to je neko bogatiji, to mu je stomak ve i.
- 26 -
Mislim da je pre siromaan, nego bogat, priznao sam. Onda je na teti, gun ao je Pir, maze i Psa po glavi. Pas je lupao tekim repom o podu, a onda ustao i priao mi i zario njuku u ruke. Poto sam proveo nekoliko nedelja rade i u prodavnici, a da nisam pokuao da mu potkradem ili obogaljim gospodara, Pas i ja smo po eli lepo da se slaemo. U tom trenutku ispred nas je stao Dordin dip. Po ela je da svra a po povratku sa posla da vidi ho u li da me preveze do ku e i mada je to bila sitnica, glava mi je bila puna od ponosa. Dordi je otvorila vrata, ali nije izala. Selam alejkum, Pir Hederi. Kako ste? Jeste li dobro? Kako Vae zdravlje? Sve je u redu? Jeste li dobro? Dok je Pir odgovarao da je dobro, da je zaista dobro, da mu je zdravlje odli no, da je sve u redu, ja sam pokupio knjige za kolu, pomazio Psa za do vi enja i usko io u kola. Ne zaboravi, Favade!, doviknuo je Pir za mnom. Novac i zlato! Novac i zlato! Po eo je da se cereka kako ti stari ljudi ine, a onda ustao i krenuo nazad u prodavnicu, a Pas se gegao za njim. O emu je rije ?, pitala me je Dordi dok sam se smetao kraj nje. Oh, nita, lagao sam. Lud je. to jeste bilo ta no. Shvatam. Dakle, kako je bilo u koli danas? Prili no dobro. U itelj je pao mrtav zbog infarkta. ali se? Ne, stvarno, istina je. Jednog trenutka stajao je ispred nas ispisuju i slogove pata na tabli koju su nam Amerikanci poklonili, slede eg je bio na zemlji, potpuno mrtav. To je strano, Favade. Jesi li dobro? Dordi me je uhvatila za ruku. Da. Bilo je prili no zanimljivo, zapravo. U itelj je udario glavom o sto kada je pao i krv se izlila iz posekotine pored uva. Napravila je malu sliku na podu. Li ila je na mapu Avganistana. Zar ne misli da je to zanimljivo? Jesi li ikada videla ita sli no tome? Dordi je vrtela glavom. Kosa joj je bila pokrivena tamnosme im alom koji je odgovarao boji njenih o iju i pomislio sam da je lepa nego ikad. Tada sam shvatio da ako se mislim da se ikad oenim njome, moram da budem uistinu vrlo, vrlo bogat, verovatno najbogatiji ovek Avganistana. Zato ene toliko vole novac?, pitao sam, okre u i glavu da pogledam kroz prozor da bih sakrio crvenilo koje sam osetio da mi se razliva povrh obraza. Ko ti je rekao da vole?, pitala me je.
- 27 -
Pir Hederi. Rekao je da ene vole samo novac i zlato. Oh, to je ono o emu je vikao. Nasmejala se. ini mi se da uprkos godinama, Pri ima jo puno toga da nau i o enama. Stvarno?, skoro sam molio, poto mi se ponovo vratila nada u ir Ahmedovu do tada na propast osu enu romansu s mojom majkom. Da, stvarno. Iako je novac koristan, ima puno bitnijih stvari u ivotu, kojima treba teiti, kao to su da ovek bude zdrav ili da na e istinsku ljubav. Ho e da kae da bi mogla da voli nekog ko je siromaan? Naravno da bih mogla. Nasmjela se bacaju i opuak cigarete kroz prozor. ta, ak i obanina s kozama? Dakle, moda ne ba obanina s kozama, priznala je. Umeju da smrde pomalo. Kao i koze. Ali stvarno, novac nije toliko vaan. Moda neke ene privla i novac, zlato i mo , ali ve ini su dobar karakter i li nost i prijatan miris mnogo bitnije osobine koje treba da ima mukarac koga izaberu za mua. Zato pita? Oh, nije bitno, ponovo sam lagao. Samo sam razmiljao da bi jednog dana mogla... Dok su mi se misli uobli avale da izgovore re i koje sam toliko dugo krio u srcu, Dordi je zavonio telefon. Izvini, Favad jan,rekla je kada me je prekinula da bi mogla da se javi. U redu je, ponovo sam slagao. Halo? uo sam muki glas s druge strane. Jo gore, uo sam da koristi rije jan. Halide!, uzviknula je Dordi, a lice joj je zasjalo na na in koji nikada ranije nisam video. Gde si? Molim? Ne, skoro sam stigla ku i. Zapravo, ba skre emo u ulicu. Hej! Vidim te! Kada je Masud stao, Dordi je pokupila telefon i prakti no isko ila iz kola pre nego to su to kovi prestali da se okre u. Nagnuo sam se napred u seditu da vidim kome to tr i u susret. Ispred ku e mogao sam da vidim tri velika lend kruzera okruena s petnaest ili vie naoruanih straara. Dvojica su stajala na suprotnoj strani ulice okrenuti ka ku i, vie ih je stajalo ispred i iza vozila, a ostali su bili okupljeni oko visokog oveka obu enog u neboplavi alvar-kamiz. Imao je sivi prsluk u skladu s bojom pakula. Pomislio sam da se ili spremaju da ga uhapse ili da on sm samcat kre e u ratni pohod.
- 28 -
Dok mu je Dordi prilazila, brzo i lako poput ma ke, lice mu se izvilo u veliki, prijateljski osmeh. Uzeo ju je za ruku i prekrio ih obema rukama pre nego to ju je poveo u ku u. Nau ku u. Brzo sam zgrabio knjige i promrmljao do vi enja Masudu, jer sam bio uznemiren zbog toga to sam mogao da propustim neto, a bio sam pometen jer se Dordi nije ni osvrnula da pogleda da li je pratim. Kada je ugledala onog oveka, sasvim je zaboravila na mene. Odjednom sam se osetio malim i detinjastim. ak ni armija straara oko ku e nije obra ala panju na mene dok sam prolazio pored njih, pri ali su me u sobom i palili cigarete poto im sada nije bilo efa. Bilo je kao da sam toliko mali da i ne postojim. Bio sam niko i nita, si uno niko za koga nikog nije bilo briga i koje niko nije video, to je sjajno ako si pijun, ali ja nisam bio pijun, ne stvarno. Ja sam samo bio de ak zaljubljen u enu koja se zvala Dordi. Uao sam u dvorite i video da je onaj ovek i dalje dri za ruku. Osetio sam kako mi se bodei zabadaju u srce i bes uvla i u stomak. On kao da se izvinjavao zbog ne ega. Mora vie da brine o meni, uo sam Dordi kako mu govori. Ho u. Obe avam. Samo mi oprosti, odgovorio je. Glas mu je bio dubok i tih i odgovarao je licu koje je bilo snano i uokvireno gustom tamnom kosom, podiano bradom i jakim obrvama. Izgledao je avganistanska filmska zvezda, i mrzeo sam ga zbog toga. Kada sam zalupio kapiju za sobom, prekinuo sam njihov zagrljaj. Dordi je pruila svoju sada slobodnu ruku da me predstavi. ovek se zvao Hadi Halid-kan i shvatio sam po njenom ponaanju i uprkos njenim re ima, da je bila zaljubljena u oveka koji je bio ne samo bogat ve i dovoljno mo an da ima gomilu neprijatelja, sude i po broju telohranitelja koji su se sjatili oko nae ku e.
4 Jesen je moje omiljeno doba u Kabulu. Nakon vreline leta, vazduh je oputen, dozvoljava hladnom vetru da putuje kroz grad, nose i sobom miris drva koja gore i evapa koji se dime. No rano stie, guta dan koji jedva da je i po eo, a milion gorionika i usamljene sijalice sjaje iz kockastih prodavnica koje vijugaju kroz grad ine i da ljati kao velika svadbena povorka. Znam da ve ina ljudi misli da je prole e sezona novih po etaka, kada ene izgone zimsku prljavtinu iz ku e, kada biljke izlaze iz skrovita i ivotinje ra aju mlade, ali za mene je jesen doba koje apu e nova obe anja. Kako je dolazila u sveto doba Ramazana, kada odrasli stupaju blie Allahu kroz post i molitvu, jesen je bilo doba kada su talibani kona no odustali od zauzimanja
- 29 -
Avganistana. Jedne novembarske no i samo su pobegli iz glavnog grada u kamionetima i ukradenim kolima kada su vojnici Svete alijanse protutnjali sa omali ravni da osvoje Kabul bez borbe. Na ulazu u grad gde se brdo sputa u blagoj padini, gledao sam sa Spandijeve ku e kako se hiljade ljudi obu enih u uniforme i alvarkamiz okupljaju u grupe, oslanjaju i se lenjo o tenkove i dipove kojis u ih doveli tu, s pukama nehajno preba enim preko ramena. Li ilo je pre na veliki piknik nego na rat kada su metani po eli da izlaze iz ku a da ponude to to imaju od hrane i vode novim osvaja im Avganistana. Dok smo Spandi, ja i Dahid sedeli gledaju i kroz prozor na pet minuta etnje od mesta gde su vojnici jeli, puili i smejali se svi smo priznali kako smo uveliko razo arani to nije bilo borbi. Nedeljama su talibani pljuvali uvrede i pretnje preko radija, kleli se da e se boriti sa Severnom alijansom i njihovim nevernicima do poslednjeg oveka. Ali kada je doao trenutak da se suprotstave, talibani su zbrisali kao uplaeni psi,ostavljaju i samo Arape i Pakistance da izvedu njihove samobila ke ideje o ratu. Trebalo bi da si emo i poelimo im dobrodolicu, predloio je Dahid dok smo gledali roj figura koje su se ocrtavale u farovima njihovih vozila. Dobra zamisao, rekao sam. Hajdemo. Ne tako brzo, gospodo, naredio je Spandi, lica malo ble e sive boje nego u toku dana. Ne moete znati prave namere oveka za svega jednu no . Pogledao sam u Spandija na na in blizak divljenju. Ovo je bila najmudrija stvar koju sam ikad uo od bilo koga. Smee i se stidljivo, dodao je: Otac mi je to rekao. Tvoj otac bi trebalo da radi za Ministarstvo genija. Nasmejao sam se, jer je Spandijev otac bio sto posto u pravu. Majka mi je rekla da kada su talibani prvobitno domarirali sa juga da osvoje Kabul, do ekali su ih kao spasioce. Glavni grad ostao je u ruevinama poto su Rusi otili, jer su pobedonosni mudahedini krenuli da se bore jedni protiv drugih poput pasa oko komada mesa a Kabul je bio taj komad mesa. U meteu i konfuziji gra anskog rata, zlo ina je bilo svuda; prodavnice su morale da pla aju posebne takse, ljudima su oduzimani domovi, ljudi su ubijani, a njihove k erke silovane. Ali kada su doli talibani, sve je to prestalo. Uveden je red i ljudi su im bili zahvalni. Me utim, kao to re e Spandijev otac, ne moe znati prave namere oveka za samo jednu no , i tokom godina talibani su pokazali svoje pravo lice. Nisu dali enama da rade, nisu putali devoj ice u kole, krstarili su ulicama i prebijali ljude tapovima, mukarce s kratkim bradama bacali su u zatvor, zabranili su putanje zmajeva i muziku, sekli su ruke, drobili su ljude pod zidovima i streljali ih na fudbalskom stadionu. Oslobodili su Avganistan od rata, ali su nam zabravili ljude u religiju koju vie nismo prepoznavali. I tek su ih topli vetrovi jeseni kona no oduvali.
- 30 -
Talibani su bili kopilad, to je ta no, izjavio je Pir Hederi dok sam sortirao gajbice s vo em i plesnjivim povr em da bi video ta mogu spasiti za ujutro. I tupavi kao kravlja balega. Ve inom su to bili mali ljudi iz malih sela koji nikada nisu uli da itaju i piu. Do avola, ak su im i vo e bile nepismene. Umete li vi da itate i piete? pitao sam dok sam grebanjem skidao bu sa jednog krompira i stavljao ga u kutiju za prodaju. Ne, Favade, ja sam slep. Oh, da, izvinite zbog toga. Krivi suprugu. Pa, kako su uspeli da vladaju Avganistanom, pitao sam, ako su bili tako glupi? Koristili su strah, promrmljao je Pir dok je kopao suvu prainu iz nosa. Tvoja majka je bila u pravu: kada su stigli, svi su ih vie ili manje voleli. Ratne vo e bombardovale su zemlju u pakao, a radili su samo da bi napunili svoje depove i ljudi su bili uplaeni i dozlogrdilo im je vie da se boje. Odjednom se pojavila ova grupa boraca iz Kandahara koji su obe avali red, propovedali islam i veali silovatelje dece. Ko im ne bi poeleo dobrodolicu? Poeleo dobrodolicu kome?, pitao je Spandi, koji se pojavio iz mraka, a konzerva mu je visila, ne dime i se, sa struka farmerki. Talibanima, odgovorio sam. Oh, toj kopiladi. Pir je po eo da se cereka. Ta no tako, sinko. Do i, skini teinu s nogu. Spandi je privukao gajbicu i utnuo cipele sa stopala. Po eo je redovno da me pose uje u prodavnici nakon to me je naao kako bacam sme e u jarak na kraju ulice pre nedelju dana. Iao je do Starog Makrojana u to vreme, u jedan od razruenih stanova u koji su se on i otac uselili nakon pada talibana. U zlatnim danima blokovi Starog Makrojana bili su ponos grada, ali sada su bili nita drugo do prebivalita siromanih, nova rupa za izgubljene u Kabulu u koju mogu da upadnu. Ali bili su blii gradu od Kair Kana, tako da su lake mogli na i posao. Dakle, gde sam stao?, pitao je Pir arolijom izvla e i konzervu pepsija koju je dao Spandiju. Ljudi su poeleli dobrodolicu talibanima, jer su ubijali silovatelje dece i pri ali o islamu, podsetio sam ga. Oh, da, islam, uzdahnuo je, klimaju i glavom zamiljeno. Naravno, bilo je to isklju ivo tuma enje erijatskog zakona koji su oni propovedali, i to je vratilo javna pogubljenja i ibanje. Tako e su zabranili zmajeve, kao i televiziju i muziku. Vie nisi smeo ni da tape na sportskim utakmicama mada ionako nisam nikada bio u stanju da vidim ko pobe uje. U jednom trenutku ak su zabranili proslavu Nove
- 31 -
godine. Zapravo, jedino smo smeli da proetamo i da omiriemo cve e. Prokleti homoseksualci. Ali stvarno je enama bilo gore ngo ikome. Znam, prekinuo ga je Spandi. Moj otac je znao enu kojoj je verska policija odsekla sve prste samo zato to je namazala nokte. Vidi, viknuo je Pir. Upravo su bili takvi! Ali zato su to uradili?, pitao sam ne mogavi da shvatim zato bi neko odsekao prste ne ijoj majci samo zato to su bili obojeni. Rekli su da je to bilo radi zatite enske asti. Zapravo su to uradili zato to su bili okorela kopilad. ta misli zato je svako ko je bio neto pokuao da pobegne u Pakistan? I Pakistanci su svi redom kopilad, promrmljao je Spandi. Ponovo si u pravu, sinko, sloio se Pir. Ali barem su nudili ljudima neki standard ivljenja. Uprkos obe anjima, ovo mesto otilo je do avola pod talibanima. Jedva da je bilo dovoljno hrane, minimalno iste vode i jo manje posla. Vlada je bila klanica i itava prokleta mainerija po ela je da se melje dok nije stala. A onda, ta se desilo? Kada su cene otile nebu pod oblake i uslovi postali tako jadni da vie nismo mogli da vidimo sunce, ili ga osetimo u mom slu aju, talibanski ministar planiranja, ovek po imenu Karidin Muhamed, rekao je svetu da nam nije potrebna me unarodna pomo , jer 'mi muslimani verujemo da e Svevinji Bog nahraniti sve na ovaj ili onaj na in'. Sranje! Bog je imao dovoljno posla samim tim to je pokuavao da nas odri u ivotu. Bog, Avganistan i talibani su bile suvie komplikovane teme kada se spoje, i teko ih je bilo razmeti, pogotovo kada si samo de ak, jer se u sutini svodi na ovo: dobar musliman nikad ne bi trebalo da sumnja u puteve Svevinjeg. Dobar musliman veruje da e se Bog postarati, bez obzira na sve, a ak i da se ne postara, dobar musliman veruje da su glad, smrt, borbe i bolest koje mu dolaze na vrata svi deo Boje zamisli. I s obzirom na tu spoznaju, talibanski ministar planiranja mora da je bio u pravu i njegov reim mora da je tako e bio deo Boje zamisli za Avganistan. I to je prili no vrst argument kada zauzima jednu zemlju. Taliban u sutini zna i verski u enik, tako da mora da je lako bilo ubediti obi ne muslimane koji ive na selu, koji nisu umeli da itaju i piu, da su naredbe koje su izdavali dolazile pravo sa stranica Kur'ana. Ako u Svetom Kur'anu stoji da devoj ice ne bi trebalo da idu u kolu, ko je seljak pa da sumnja u Re boju? Naravno, moja majka je rekla da u Kur'anu nigde ne pie nita sli no, mada nisam siguran kako ona to zna poto je i sama bila nepismena, ali ona izgleda prili no sigurna u to. Me utim, kada taliban kae oveku koji nema nikakvo obrazovanje da je tako napisano, kako onda taj moe da spori znanje i u enje i samim tim samog Boga? Mora da ga prihvati. I zato je obrazovanje najbolje oruje koje Avganistancu imaju protiv talibana ili bilo koje druge uasne sile koja izabere da se smesti u Avganistanu. Barem je to ono to mi je Ismeraj rekao.
- 32 -
Ismeraj je bio najnovija osoba u mom ivotu i on je bio ujak Hadi Halid-kana. Kada ume da ita i pie i otkriva injenice za sebe, mnogo je lake videti boju istinu, objasnio je dok se naslanjao na ebe koje je bilo poloeno na travi u bati, uvla e i dobro iz avganistanske cigare koju je obmotao rukama. Obrazovanje je klju uspene budu nosti Avganistana, Favade, zato to se bori s neznanjem i netrpeljivo u i donosi blagoslov mogu nosti. Kada ovek poseduje znanje, on ima mo mo da donosi odluke na dokazima; mo da usvoji istinu umesto lai; i mo da oblikuje sopstvenu sudbinu u skladu s bojom voljom. On je ja i od neukih ljudi koji ne mogu nita osim da slepo prihvate pretpostavljeno u enje drugog. A kada govorimo o slepima... Ismeraj je zastao da bi izbacio veliki kolut dima iz usta. Savetovao bih tvom prijatelju Pir Hederiju da bude malo paljiviji kada ubudu e govori o talibanima. Svako moe da obrije bradu i zameni turban, ali to ne zna i da se promenio. Poto je ponovo dim iz cigare, dodao je tajnovito: Mi nismo sami. Klimnuo sam glavom polako, sputaju i re i da mi se oblikuju u glavi da bi ih zapamtio. U redu, re i u Pir Hederiju, obe ao sam, jer sam se ugledao na Ismeraja i verovao sam u ono to je govorio. On je tako e puio drogu, i mada mi se majka bunila, po mom miljenju to ga je inilo smenim i zanimljivim. Ismeraj i Hadi Halid-kan esto su zajedno dolazili u posetu ku i, jer je, izgleda Dordi bila u prijateljskim odnosima s celom porodicom. Rekla mi je da zna njegovu bra u i ro ake i ak i njegovu decu, tako da sam shvatio da nije ni udo to nikada nije nala vremena da nau i da pere svoju ode u. Bila je suvie zauzeta skupljanjem Avganistanaca. Od dana kada je Hadi Halid-kan uao u moj svet, sa svojom armijom telohranitelja i zagrljajima obema rukama, moj odnos s Dordi bio je, u najboljem slu aju, u tiv. Pri ali bismo povremeno, ali sam se radije drao po strani, a Dordi nije navaljivala. Udaljavali smo se, i mada sam ja bio kriv za to, nisam mogao druga ije. Ose ao sam se izdanim. Ose ao sam se kao da me je izneverila. Da me je zavela i izneverila. Mislim da je Dordi shvatila da sam uznemiren, jer kada bi dola da me pokupi kod Pir Hederija, ja bih smislio neki izgovor ili bih joj rekao da sam u poslu, umesto da prihvatim prevoz do ku e i vie joj nisam doputao da me dri za ruku. Nisam dete!, viknuo sam na nju poslednji put kada je krenula da me uhvati za ruku i znam da sam je povredio, jer mi je rekla vrlo tiho: Favade, nikada, ali ba nikada se prema tebi nisam odnosila kao prema detetu. Rekla si mojoj mami da sam pio pivo!, podsetio sam je otro. Dobro, samo jedanput, sloila se, a onda otila, ostavljaju i me da se durim i uasavam, jer stvarno nije bila njena greka i sva krivica u potpunosti je bila u mojoj glavi. Ona je dobra ena, zna, prekorio me je Ismeraj dok smo sedeli u bati provode i jo jedan sat zajedno kada je Hadi Halid-Kan uveo Dordi unutra da radi ko zna ta s njom.
- 33 -
Nisam rekao da nije, brecnuo sam se. Ne, priznao je, ali tvoja dela govore u tvoje ime i to nije lep na in opho enja prema nekome ko je gost u naoj zemlji i vie od toga, prijatelj. I naravno da je bio u pravu. Bio sam ljubomoran, a da nisam imao prava da budem ljubomoran. Trebalo bi da budem zadovoljan to vidim Dordi sre nu. Ali bilo je teko i nervirao me je osmeh koji joj je igrao na licu sada. Mrzeo sam injenicu to je ispijala kafu s Hadi Halid-kanom kasno popodne, a nekada je to bilo sa mnom, i bio sam lud od besa to je barem dvaput nedeljno izbivala iz ku e i znao sam da je s njim. Do i e tvoje vreme, dete, rekao je Ismeraj, ali to ne e biti s Dordi. I shvatio sam da je pogledao duboko u moje srce i da je znao sve. Uprkos bolu koji je prekrivao moju unutranjost kao gadna modrica koja polako prelazi u utu nijansu, bilo je teko ne voleti Hadi Halid-kana. On je armer, priznala je moja majka kada smo razgovarali o Dordinom prijateljstvu. Mogao bi da nagovori ptice da si u s drveta, taj ovek. ir Ahmed razgovara s psima na ulici, uzvratio sam. Nije to ba ista stvar, odgovorila je. Na ta misli, onda? Shvati e ve , Favade, jer ako se ne varam, ima isti dar mada trenutno izgleda da si samo u stanju da nagovori stranje noge magarca. Ali, do i e, sine. Do i e. I majka se vratila svojim poslovima, ostavljaju i me da razmiljam o svom budu em daru, kao i sadanjoj, do sada nepoznatoj sposobnosti da osakatim magarce. Me utim, umenost Hadi Halid-kana s re ima nije bilo to to je polako otopilo moj bes, iako je tako krupan ovek bio smean i udno nean takvim svojim opho enjem. Ne, ose anja su po ela da jenjavaju u petak kada je Spandi svratio na ru ak. Bila je to Dordina ideja da ga pozove i pretpostavio sam da je to bilo isklju ivo zbog mene. Svi mi ja, majka, Dordi, Dejms, Mej, Ismeraj, Spandi i Hadi Halid-kan pili smo zeleni aj napolju u bati. Iako nas je hladan vetar tipao za prste, uivali smo u poslednjim danima jeseni, pre nego to se obrui jo jedna zima i zatvori nas u ku e. Sedeli smo na tamnocrvenom ebetu, prekrtenih nogu, obrazuju i nepravilan krug dok su odrasli ispaljivali vesele pri e u vazduh. Dordi i Hadi Halid-kan su bili prevodioci, to ih je izdvojilo kao druga ije od nas, nekako re itije i u enije, i spajalo ih je u par. Niko to izgleda nije dovodio u pitanje osim mene, tako da sam pokuao da sakrijem ljutnju kad god bi Dordi spustila ruku na koleno Hadi Halid-kana ili mu neno pomilovala rame kad bi ustala da nam dopuni olje.
- 34 -
Jer nije samo Dordi promenila raspoloenje od kada se pojavio Hadi Halid-kan; kao da su svi bili druga iji u prisustvu ovog elegantnog oveka koji se obla io kao kralj i mirisao na skupe parfeme. Njegove posete odvla ile su nas sve od naih razli itih ivota, ujedinjuju i nas u zajedni kim alama i sre nim trenucima poput porodice. Nije to bilo svakog dana, naravno, ali kada je Hadi Halid-kan bio u Kabulu, svi u ku i okupljali su se barem jednom nedeljno, dvaput ako je bilo razloga, kao to je Spandijev dolazak na ru ak. Tog popodneva, nakon velikog izbora ov ijih evapa, piletine u kariju, kabuli pilava i toplih naan hljebova to se sve pojavilo s Hadi Halid-kanom i Ismerajem utonuli smo u ve e, pijuckaju i iz olja koje su se puile od zelenog aja koji je moja majka spremila. Iako je sedela malo iza nas, na jednoj od plasti nih stolica, bila je deo grupe kao i bilo ko od nas na ebetu, sluala je i smejala se pri ama koje su letele od jednog do drugog. Dejms, koji je delio jastuk s Mej, i avganistansku cigaru sa Ismerajem, starao se za najve i deo razgovora, poto se nedavno vratio iz Bamijana. Rekao je da je video ogromne rupe u kojima su nekada stajala dva dinovska kipa Bude i ispri ao nam da neke me unarodne kompanije trae na in da ponovo uhvate hiljade godina istorije koju su razneli talibani. Izme u ostalog, pri ali su o predstavi s laserima, obavestio nas je, ideja je da ponovo stvore Bude u 3D prikazu tamo gde su nekada stajali. Prili no lepa ideja, ali im je potreban prokleto veliki agregat. Nasmejao se. Mislim da je to besmisleno bacanje novca, dobacila je Mej, mrte i vrh nosa. Ljudi jedva mogu da se prehrane, a opet ho e da potroe milione na raskoan svetlosni spektakl. Ali ako taj 'raskoni svetlosni spektakl' dovu e turiste, time bi se razvili poslovi koji bi donosili novac i samim tim ljudi bi mogli da se prehrane, raspravljao se Dejms, koji je uvek video dobro u svemu, ak i Mej. Turizam!, odgovorila je. Mislim da Avganistan jo nije spreman za to. Zapravo, zar ministra turizma nisu ubili hodo asnici na putu za Hadd? To je bilo pre nekoliko godina, podsetila je Dordi. A misli da je situacija ita bolja sada? Mej skoro da je vikala. Talibani su se vratili, jug je otiao do avola, korupcija je visoka kao i uvek i uticaj vlade jedva da se protee izvan Kabula. Talibani su se vratili?, pitao sam Dordi, pomalo uplaen ovim delom novosti koje sam jasno razumeo. Sedeo sam pored nje i ona mi je neno dodirnula ruku. Po prvi put u dugo vremena nisam uzmakao.
- 35 -
Ne stvarno, Favade, uveravala me je. Ali jesu, bore se s vladom i me unarodnim trupama u nekim oblastima. To nije nita zbog ega bi se trebalo brinuti. Ali zato su se vratili? Dordi je pogledala u Hadi Halid-kana, koji je nagnuo ka meni. Nikada nisu stvarno otili, rekao je. Neki od njih kriju se u planinama na granici s Pakistanom, drugi su se jednostavno sakrili u sopstvenim gradovima i selima. Ne brini previe zbog talibana, ubacio se Ismeraj. Oni nisu glavna briga trenutno. Glavni problem Avganistana jeste meanje spolja. Ljudi igraju igre u naoj zemlji i time je sve tee razlikovati prijatelja od neprijatelja ovih dana. Kakve vrste igara?, pitao sam. Ko ih igra? Dordi je ponovo prostrelila Hadi Halid-kana pogledom za koji se o igledno nadala da ga ne u primetiti, a on je sklopio ruke. Dosta, sada, naredio je tiho glasom promuklim od dugogodinjeg puenja. Ovo su pitanja za politi are, ne za potene, obi ne ljude poput nas. Ismeraj se nasmejao. Istina, Hadi-sahibe. to me podseti na jedan vic: Dordi, ti prevedi naim stranim gostima. Hadi moda ne bi da ismejava svoje prijatelje. Da li politi ari imaju prijatelje? pitala je i oni me u nama koji su govorili dari nasmejali su se. Pun bus politi ara iao je niz ulicu, po eo je Ismeraj. Odjednom je bus skrenuo sa puta i udario u drvo blizu nekog sela. Seljanin koji je obra ivao zemlju u blizini priao je autobusu. Kada je ugledao politi are i olupinu busa, zgrabio je lopatu i zakopao sve politi are. Nekoliko dana kasnije, tuda je prolazio policijski inspektor i ugledao autobus koji je udario u drvo. Policajac je pitao seljaka koji je obra ivao zemlju kako i kada se nesre a dogodila. Ovaj je odgovorio da se nesre a desila nekoliko dana ranije. Policajac ga je potom pitao za identitet putnika i seljak je odgovorio da su svi putnici bili politi ari i da ih je sve zakopao. Policajac je pitao da li su neki od njih preiveli udes. Seljak se nasmejao i odgovorio: Moda. Neki su mi rekli da su ivi, ali obojica znamo da politi ari mnogo lau. Svi smo tapali ovoj ali, ali se Spandi najdue i najglasnije smejao. On se prakti no presavio i pitao sam se da li je to zbog toga to sedi sasvim blizu Ismerajeve upaljene cigare. Dok je moj prijatelj pokuavao da obuzda telo, suze su mu prtale iz o iju. Obrisao ih je nadlanicom, ali mu je to ostavilo crne mrlje po licu. Odjednom, Hadi Halid-kan je zastao da ga pogleda, mra an i ozbiljan. Ti prodaje spand, pretpostavljam?, pitao je ravnim tonom. Da, Hai, prodajem, odgovorio je Spandi dok su mu se ramena oputala od napada koji ga je upravo proao.
- 36 -
To je teak posao, de a e, priznao je Ismeraj, uvla e i ponovo dim iz svoje cigare slatkog mirisa pre nego to ju je dodao Hadi Halid-kanu, koji je je uzeo i klimnuo glavom. Potom se ovaj krupni ovek nagnuo ka svom ujaku i proaputao mu neto u uvo. Ismeraj se nasmejao, ustao i otiao iz bate kroz kapiju bez ijedne re i. Niko nije pitao kuda ide, jer u Avganistanu ne pita. U drutvu mukaraca, od de aka se samo o ekuje da sedi, gleda i u i. Postoje mnoga pravila u naoj zemlji, ali pravilo da ne postavlja pitanja nau i prili no brzo. Oko pola sata kasnije, nakon to su nam Dejms, pa ak i Mej ispri ali viceve neki teko da su mi bili smeni, jer nisu pominjali ludake ili magarce Ismeraj se vratio s dugim nizom kartica. Bile su spojene plasti nim omotom i reklamama kompanija poput Roan, AVCC i Ariba. Hadi Halid-kan je predao ovaj niz i malu torbu Spandiju. Unutra je bilo na desetine kartica koje su ljudi kupovali da bi zvali sa mobilnih telefona. Svaka je imala poseban broji koji si morao da izgrebe sa pozadine i potom ukuca u telefon. Ovo je bio odli an posao u Avganistanu, jer ak i ako nema ta da obu e, zasigurno e imati telefon. Ovo je za tebe, rekao je Hadi Halid-kan mom prijatelju. Od sada, ti prodaje ove kartice i od svake kartice koju proda, zadrava jedan dolar. Ostatak pripada meni. Vai? Spandi je pogledao kartice koje su leale u torbi pored njega, irom otvorenih i zapanjenih crvenih o iju i klimnuo glavom. Hvala Vam, rekao je tiho. Zadovoljstvo mi je, sine, odgovorio je Hadi Halid-kan, a Dordi mu je neno stavila ruku na koleno i osmehnula se. Zapravo, svi smo se smeili i u tom jednom inu video sam neto od oveka u koga se zaljubila, jer dati Spandiju sredstva kojima e zara ivati umesto svojom konzervom verovatno je bio najve i in dobrote koji sam ikada video, ali nikada nisam razmiljao o tome. Da jesam, moda sam mogao da ubedim Dordi da na e Spandiju drugi posao, neto podalje od otrovnog dima koji mu je zatvarao plu a i pekao o i. Ali Hadi Halid-kan je bio taj koji je progledao kroz crnilo i video de aka. Dao mu je drugu ansu i ja sam se postideo samog sebe to sam zanemario ono to je bilo tako o igledno. Uprkos tome, osetio sam i malo ponosa to sam ba ja upoznao Spandija s njegovim novim efom. I tada sam osetio kako bes polako nestaje iz mene. Malo posle osam, kada su svi odrasli otili svojim putem Dejms i Mej u jedan od mnogobrojnih barova Kabula, majka u sobu da gleda novu epizodu napete indijske sapunice na Tolo TV, a Dordi do ku e sa Hadi Halid-kana sa Ismerajem Spandi i ja smo otili do ubrita sa kojeg su zapahnjivali gadni mirisi i bolest preko krunog toka Masud. Bez re i gledao sam kako otka inje konzervu sa pojasa na pantalonama, gleda je poslednji put, a onda je baca najdalje to je mogao u hrpu, koliko su to
- 37 -
njegovetanune ruke mogle. Stajali smo jedan pored drugog i pratili pogledom konzervu kako odska e od vrha neke stare za benzin, pre nego to je nestala u gustoj masi trule hrane i ubreta. Pogledao sam u Spandija i video kako mu se usne mi u bez zvuka. Odjednom, okrenuo se ka meni i pitao: Ti zna ko je de ko tvoje devojke, zar ne? Ona mi nije devojka. Nasmejao sam se guraju i ga jako u stomak, poto je arolija ceremonija sada prekinuta. Kako god ti kae, rekao je guraju i me nazad. De ko tvoje prijateljice, onda? Ako misli na Hadi Halid-kana, onda da, znam ko je on. Ko?, izazivao me je. On je poslovni ovek iz Dalalabada. Uvozi dizel i topljeni maslac iz Pakistana i delove za Tojotina vozila iz Japana. Naravno da to radi. Spandi se nasmejao udaraju i me po le ima. Za ime boga, Favade! On je Hadi-kan! Onaj Hadi-kan bi talibana, sin jednog od najpoznatijih mudahedina Avganistana, a sada jedan od najve ih trgovaca drogom u zemlji. On je Hadi-kan, Favade! Prepoznao sam ga im sam ga ugledao. I on pije aj u tvojoj ku i i spava s tvojom devojkom!
5 Avganistan je poznat po dvema stvarima: borbama i uzgoju maka. I uprkos najve im naporima me unarodne zajednice da zaustavi obe, ini se da smo bolji nego ikada u oba ova zanimanja. Nakon to su talibani pobegli 2001, vazduh je bio pun pri e o demokratiji i u roku od nekoliko godina svi su imali pravo da glasaju; enama je dozvoljeno da u u u skuptinu; zakoni su pisani da se zatite nevini; devoj ice su ponovo mogle u kolu; i sve nepravde koje su negdanje vo e po inile, naizgled su ispravljene. Ali usred sveg tog uzbu enja, svi kao da su zaboravili da Avganistan ve ima niz propisa, pravosudni sistem koji postoji ve hiljadama godina unazad i koji je bio podjednako deo naih ivota kao i Hinduku planine, i mada su se uopteno sloili da je demokratija dobra stvar, ostala je injenica da ako ovek po ini ubistvo, onda e ga to i sna i. Neke krvne osvete trajale su generacijama u Avganistanu, a neke porodice po inile su toliko ubistavada vie niko nije znao ko je po eo. I mada je vlada naredila svima da predaju oruje radi dobrobiti zemlje, nikome kao da se nije urilo da to uradi, jer se prilike ovde vrlo brzo menjaju.Stoga, veliki ljudi na severu i zapadu jo uvek se bore za teritoriju i mo , komandiri armija na istoku nastavljaju da pucaju na Pakistance koji se uunjaju na nae tlo nepozvani; talibani se
- 38 -
bore na jugu protiv Avganistanaca i stranaca; a na ulicama odrasli tuku de ake, de aci tuku manje de ake i svako tu e magarce i pse. U me uvremenu usevi opijuma nastavljaju da rastu i rastu i rastu. U novinama pie da je ove godine postignuta rekordna etva, ime je Avganistan postao najve i proizvo a opijuma na svetu. Moja majka kae da svi treba da se trudimo da budemo najbolji u ne emu, ali ne verujem da ima ovo na umu kada to kae. Mislim da govori o matematici i verskim naukama. Ne znam puno, ali znam da je borba loa, jer ljudi umiru, gube delove tela i ene pla u: i znam da je loe, jer Zapad kae da jeste i stoga to kae i predsednik Karzaj. Zato ne mislim da sam detinjast ili sebi an kada kaem da Hadi Halid-kan, ili Hadi-kan, kako sam saznao, verovatno nije pravi ovek za Engleskinju u Kabulu koja elja koze da bi zaradila za ivot, poto ima prolost, kao on to je ima, koju ine nasilje i novac od opijuma u depu. Mada nemam pojma kako da ubedim Dordi u to. Kako je to majka jednom rekla, a Pir Hederi otkrio na svoju tetu, ljubav je slepa. Zar Hadi-kan ne dolazi iz invara, ne Dalalabada?, pitao sam Dordi dok je pila kafu na stepenicama ku e. Sada je bilo hladno i bila je umotana u nenosivi patu, oprotajni poklon od ljubavnika pre nego to je otiao na istok. Da, dolazi, priznala je. Ali ima ku u u Dalalabadu i uglavnom najve i deo vremena provodi tamo. Zato pita? Oh, nita, promrmljao sam, dok sam obmotavao ruke oko sebe i smetao se pored nje. Evo, do i ispod ovoga. Dordi se pomakla blie, stavljaju i mi patu oko le a i preko ramena. Bio je topao od njenog tela i mirisao je na njen parfem. Bolje? Da, hvala. Hladno je, zar ne? Da, jeste, sloila se, a ja sam se ugrizao za donju usnu, nesiguran odakle da po nem, a jo manje siguran ho e li Dordi sklopiti patu kad po nem da pri am. ta je bilo?, pitala je kona no kada smo tako sedeli u tiini skoro itav minut. Izgleda ozbiljno. Je li? Dakle, moda i izgledam, priznao sam. Samo je re o tome, dakle, uo sam da ima puno useva maka u invaru. Trenutno ih nema; zima je. Nasmejala se. Znam to, priznao sam, sre an to sam kona no pokrenuo ovu temu. Ali obi no ih ima. invar je poznat po maku. Da, pretpostavljam da jeste, sloila se. A ho e da kae ta?
- 39 -
Nita. Slegnuo sam ramenima. Samo sam mislio da to pomenem. Zato? Zato to misli da je Halid umean u trgovinu opijumom? Okrenula je glavu da me pogleda. Na moje ogromno olakanje nije izgledala ljuta, ali sam i dalje smatrao da je najbolje da se ogluim na ovo pitanje. Vidi, nastavila je. Znam da ljudi misle da je Halid umean u posao s drogom, jer je bogat ovek, ali nije nije umean u posao s drogom, to jest: naravno da je bogat. Halid mrzi da je bogat. Halid mrzi drogu. Kae da hvata ljude u zamku siromatva, da kalja ugled zemlje i da se njome pla a buna koja preti da ponovo opustoi Avganistan. Mrzi je, Favade, u potpunosti je mrzi. Ali kako moe biti sigurna da govori istinu?, pitao sam. Dordi je dohvatila okalicu cigareta kraj nogu, izvuka jednu i zapalila je. Dakle, postoji niz razloga, objasnila je izbacuju i tanki mlaz dima kroz usne. Znam da je pokrenuo nekoliko poduhvata na istoku da bi pomogao poljoprivrednicima da na u posao izvan polja maka, tako to im je dao sadnice vo njaka i maslina i seme za penicu i mirisno cve e. Ali uglavnom znam da govori istinu zato to mu verujem. Skrenula je pogled, srknula kafu i jako povukla dim. Pogledao sam u stopala i posmatrao uglom oka kako provla i bledu ruku kroz kosu, sklanjaju i je sa lica. Naspram skoro crne kose i sivog patua, koa joj je izgledala bela kao led, a tamni kolutovi visili su joj ispod o iju. Jesi li umorna?, pitao sam je. Malo, da, odgovorila je, a usne su joj se razvukle u blagi osmeh. Klimnuo sam glavom. I ja sam, rekao sam, to nije bilo ta no, ali nisam hteo da se ose a usamljenom. Hadi-kana nije bilo nedelju dana, nestao je iz naih ivota iznenadno kao to je u njih i uao, a pretpostavljao sam da joj nedostaje. Znam Halida tri godine, izjavila je, skoro kao da mi ita misli. Znala bih da me lae. Nisam rekao da lae. Ne. Dakle, ne ba tim re ima, zato, hvala ti. Pomerio sam stopala i pustio mekani patu preko njih. Ali... kako moe stvarno da bude sigurna da ne lae? Kako?, pitala je, sleu i ramenima na na in vrlo sli an Avganistancima, to ju je skoro ini jednom od nas. Zato to jesam. Tokom nekoliko sekundi uatanja pojavila joj se bora ime u obrva kao da o ne emu duboko razmilja, a onda je dodala: To je kao kada ti mukarac ili ena kau da te
- 40 -
vole. Kako moe biti siguran da ne izgovaraju te re i samo tako i da nisu iskreni? Dakle, pogleda ih u o i. Mislim, stvarno pogleda, dobro pogleda, i oseti e u srcu da li ti govore istinu. Ja volim Halida. Ne bi me lagao. Dodue smeak koji je ispustila zvu ao je prazno, kao zvuk pokuaja on moda nije najbolji de ko na svetu nestane kako mu dune i ponekad me ne zove nedeljama i ma koliko se trudila da ga na em, ne mogu ali uprkos tome i dalje znam da me voli, i na isti na in kao to to znam, znam da nije umean u poslove s makom. Eto, da li te je ovo umirilo? Ne, ba, pomislio sam, ali sam ipak klimnuo glavom. A u sebi sam osetio da me srce boli. Ve nekoliko dana nisam je uo da aska sva uzbu ena. Izgledala je umorno, sjaj u o ima se ugasio, i pretpostavljao sam da je Hadi-kan ponovo nestao shodno ne emu zvanom kako mu dune, a da se nije potrudio da se javi. Ovo verovatno nije bio pravi trenutak da je pitam da li je otiao zbog poslova s drogom. Moda je Dordi bila u pravu da Hadi-kan ne vercuje drogu iz zemlje, ali je ona isto tako bila zaljubljena ena i nisi se mogao osloniti na njen zdrav razum. Ljubav nas ini budalama, uzdahnuo je ir Ahmed jednom prilikom dok je gledao moju majku kako hita preko ulice u posetu Homeiri. Poto je ljubav slepa, pitao sam se zato se iko mu i da troi toliko energije u potrazi za njom. Me utim, trenutno su mi bile potrebne injenice, ne poezija. Prva pomisao bila mi je da pozovem Dejmsa; poto je novinar, sugrno una ko ta radi u zemlji, ali moj engleski, koji je postao prili no dobar, nije jo bio dovoljno dobar da se bavi ovom temom, a njegov dari jedva da je otiao dalje od selam alejkum. Nisam bio siguran da mogi da razgovaram sa Mej, jer se nismo ba sprijateljili i stekao sam utisak da osim to ne voli mukarce, ne voli naro ito ni de ake moda zato to emo, ako je Allahu po volji, jednog dana odrasti i postati mukarci. A Pir Hederi, iako slep, moda nije toliko mudar koliko bi to slep ovek trebalo da bude. Pretpostavljao sam da je bojio svoje pri e da bi nadoknadio tamu u kojoj ivi. Odlu io sam da razgovaram sa Spandijem. Naposletku, on je taj koji je prvi pomenuo da je Hadi-kan gospodar droge i mora da je odnekud to saznao. Zato, po prvi put za etiri meseca, napustio sam Vazir Akbar Kan i preao grad da se vratim u Kokoju ulicu. Ima ne eg stvarno divnog u vezi sa Kokojom ulicom, ali nisam siguran ta je to. Nikada nisam uspeo da to ta no odredim. Moda su to buka i zbrka mesta koji mi udahnjuju ivot vesela nadvikivanja vlasnika prodavnica koji se bore za panju nadja avaju i nervozno trubljenje voza a; masa ljudi koja zakr i ulicu zajedno s kolima i teretnim kolicima; iznenadni izlivi besa poto vozila ne mare za jednosmerne ulice; agor dece koja sale u turiste; miris evapa koji navire iz Sinema
- 41 -
parka ili jednostavno velika, veli anstvena zbrka svega toga koja mali deo Kabula ini ivim poput krupne zverke koja se vrpolji. Ako je skuptina mozak glavnog grada Bog nam bio u pomo i onda je Kokoja ulica njegovo srce. Me utim, ima neto to je bolje od Kokoje ulice, a to je Kokoja ulica pred Boi , vreme kada stranci slave ro endan njihovog poslanika Isusa. Tri nedelje neto skoro sveto nadvija se nad ovo mesto. Novac lake prelazi iz ruke u ruku; prosjaci dobijaju svoj deo zguvanih ava pre nego to i stignu da pomenu svoju bolesnu bebu na samrti; prodavnice sjaje jarko u ranoj tmini; torbe s kupljenim stvarima vise na rukama ljudi koji razmiljaju o svojim porodicama; izlivi besa se brzo smire sre nim osmehom; a smeh skaku e o plo nike i dovratke dok se roj ljudi krije od iznenadnih snenih oluja ili da pokuava da utre put preko dubokih brazdi sme a sa obe strane ulice. To je Kokoja ulica kada je najboanstvenija i bilo je dobro vratiti se ovde. Kao da sam se vratio ku i. Favade! Damila mi je pritr ala i zgrabila u vrst zagrljaj zbog kojeg bi je za koju godinu bacili u zatvor za neposlune devojke. Lice joj je bilo crveno od ujeda zime, a o i su joj sjale. Gde si bio? Nedostajao si nam.! I vi ste meni nedostajali, viknuo sam da nadja am buku koja je ispunjavala vazduh, galamu koju su stvarali dovikivanje, trubljenje i agregati koji su reali. I to je bilo ta no, nedostajala mi je. Dobro, misli su mi zaokupljene doga ajima iz novog ivota i neo ekivanim problemima koji su doli s njim, ali pravi Avganistanac nikada ne zaboravlja svoju prolost. Zbog toga smo i tako dobri kao zlopamtila. Imam toliko toga da ti pri am, Damila! Znam poneto od toga. Osmehnula se. Spandi nas je obavetavao. Izgleda da sada radi za jednog slepog oveka, zato si nas napustio! Nisam vas napustio, bunio sam se. Samo sam imao posla! Znam, Favade, opusti se, samo se alim. Sre na sam zbog tebe, stvarno jesam. Uzela me je za ruku i provukla kroz noge odraslih, kao zasvo enom ulazu koji je vodio u malo dvorite s prodavnicama gde smo se okupljali da razmenjujemo pri e, informacije i ostatke hrane. Favade, ti prljavo malo kopile! Kako smo se sagli da u emo u niu, Dahid je ustao iz u nja i priao da me zagrli. Imam televizor!, rekao sam mu. Odjebi, ti laove!
- 42 -
Ne, stvarno! I u ku i mi je devojka s grudima velikim kao kupola povrh Abdurahmanove damije! Nema anse!, zavritao je, udaraju i se u elo. Nema pravde na ovom svetu. Evo me, potpuno opremljenog da damama pruim provod, a Allah u svojoj mudrosti dovodi najbolje dojke u gradu jebenom pederu kao to si ti! Utinuo me je za ruku, ali to je bilo iz ale. Malo smo se rvali, zbog ega smo upali u izloene marame koje su bojile zidove oko nas i zaradili ne tako aljive amar ine prodavca. Bilo je sjajno vratiti se, osetiti zabavu i silu ulice. Nisam shvatao koliko mi je sve ovo nedostajalo i svi u tome ak i Dahid. Kako smo se pomerili dublje u dvorite, podalje od prodavca marama, da sednemo na prljave stepenice koje vode u zatvorenu prodavnicu drangulija, Dahid mi je rekao da mu majka deluje utu eno sada poto smo otili od nje i nije vie imala s kim da se sva a. Tako e mi je otkrio da uskoro odlazi iz Kokoje ulice: otac se pozvao na uslugu koju mu je neko dugovao i nali su mu posao u optinskim kancelarijama, jer ume da ita i pie. Obu i e ga za neto korisno, rekli su poto savlada ume e kuvanja aja. To je dobar posao, izjavio je sede i uspravnije nego to pamtim. To je dobra prilika za mene. Znam, rekao sam mu, iskreno zadovoljan. estitam, Dahide. Stvarno to mislim. Da, klimnuo sam glavom, da, hvala. I ponovo me utinuo za ruku. Naalost, Damili nije ilo tako dobro od kada sam otiao. Primetio sam staru modricu pod levim okom i rekla mi je da ju je jedna od prosjakinja udarila laktom u lice kada su se kao i obi no gurali da se domognu nov anika stranaca. Stvari se menjaju ovde, rekla je. Sada je to kao mafija. Mora da bude deo njihove porodice ili si gotov. Ovde sam danas samo zato to je vreme Boi a i ima dovoljno za sve i zato su Dahid i Spandi ovde. Paljivo sam je pogledao i sada sam po prvi put video da joj je boja radosti nestala iz obraza, kao da je odjednom postala starija i umornija. Odlu io sam da pitam Pir Hederija da joj na e posao u prodavnici. Dakle, gde je Spandi?, pitao sam. Na drugom kraju ulice prodaje kartice, otkrila je Damila. Sada izgleda mnogo bolje od kada mu je tvoj prijatelj Hadi-kan uzeo konzervu. Da, jebe me, Favade, pridruio se Dahid. Hadi-kan. Sada igra s velikim momcima.
- 43 -
Zna ga?, pitao sam. Da... dakle, ne, ne li no, ali uo sam o njemu. On je pravi avganistanski heroj! Nije trgovac drogom, zna i? Dahid je slegnuo ramenima. Pokai mi bogatog oveka u Avganistanu koji nije umean u poslove s drogom. To ga ne ini loim ovekom, zar ne? To 'prestanite da uzgajate mak' sranje problem je Zapada, ne na. Sve su to njihovi ljudi koji pricaju tu stvar u sebe i zaka e sidu jedni od drugih. Mi samo pokuavamo da preivimo. Dakle, kako zna da se Hadi-kan bavi drogom?, pitao sam Spandija dok smo se vra ali ku i iz Kokoje ulice. To je samo neto to sam uo. Spandi je prebrojavao dolare u hodu, odvajao je svoj novac za od onog za Hadikana i stavljao nov anice u odvojene depove, Jeste, izgledao je bolje, istije i mla e. Da mu samo lice nije bilo nagrizeno bole u pe anih muva sada bi se ak moglo re i i da je lep. Otac mi ima neke veze na istoku, neke voza e kamiona koji dovoze dizel preko granice. Oni provode prili no vremena u Dalalabadu i uo sam da pominju Hadikana nekoliko puta. I oni kau da je trgovac drogom? Tako kau, ali to su samo glasine. Nikada nije uhapen ili bilo ta. A ta ti misli? Ja?, slegnuo je ramenima. Mislim da je teko uhapsiti oveka koji se borio za svoju zemlju i izgubio porodicu u toj borbi. Kako to misli? Moj otac kae da je Hadi-kan bio oenjen pravom lepoticom, ali je ISI ubila nju i njihovu najstariju k erku, upucali su ih obe dok su leale u krevetu i spavale. Ne! Ujed krivice protresao mi je telo dok sam zamiljao Hadi-kana kako se naginje nad onim to je ostalo od njegove supruge i k erke, dok ga tama u smrt gue suzama. Zato su to uradili? Borio se protiv talibana, Favade. To mu je verovatno bilo upozorenje, ali ako im je to bila namera, gadno su se zajebali, jer se nakon toga borio kao lud. Otac kae da su neki njegovi pohodi iz Peavara u Avganistan otili u legendu, jer su bili uveliko samoubila ki, ali pretpostavljam da Hadi-kana nije bilo briga da li e umreti nakon onoga to se desilo. Mislim da mu nije bilo stalo ni do ega.
- 44 -
Oprostio sam se sa Spandijem na uglu ulice ispred britanske ambasade u Vaziru i skoknuo do prodavnice Pir Hederija da ga zamolim da na e neki posao za Damilu. Rekao mi je da e razmisliti, uprkos tome to su sve ene, bez obzira na to koliko mlade, prokletstvo za svakgog Avganistanca zdrave pameti i zahvalio mu na tome to e razmisliti, ali sam znao da e joj pomo i, jer bi ina e samo rekao ne. Dok sam iao ku i, pored velikih ku a nevladinih radnika, ministara i poslovnih ljudi i smehom ispunjenih libanskih i indijskih restorana, razmiljao sam o Damili i koliko e se obradovati kada joj kaem za posao kod Pir Hederija. A kako sam se priblioavao ku i, razmiljao sam o tome koliko mora da je Hadi-kan bio potpuno uniten kada se vratio ku i i zatekao porodicu koja je zanavek zaspala, a tela im bila mokra od krvi. Njegov bol mi je bio stvaran. Skoro da sam mogao da ga osetim. Zapanjuju e je to to kada stranci pose uju ovu zemlju, ne mogu da ne drobe o njenoj lepoti koja oduzima dah i o tome kako su ljudi plemeniti i hrabri, ali ovo je stvarnost Avganistana: bol i smrt. Nema nikog me u nama koga ovo svoje na ovaj ili onaj na in nisu dotakli. Od Rusa, preko mudahedina do talibana, rat nam je ukrao o eve i bra u; ostaci rata nastavljaju da nam uzimaju decu; a kao posledica rata ostali smo siromani poput prosjaka. Tako stranci mogu da nastave da pri aju svoju pri u o divnim pejzaima i tradicionalnoj dobroti, jer bismo svi mi to za tili as zamenili za samo trenutak mira. Ve je krajnje vreme da tuga koja se ukorenila u naem tlu, pokupi stvari i ode da zlostavlja nekog drugog. Kada sam stigao ku i, sva su svetla bila upaljena i mogao sam da vidim Dejmsa i Mej kroz prozor kako nametaju obojene papire na zidove. Jak miris alkohola dopirao je iz kuhinja, a kada sam uao da ispitam ta se deava, zatekao sam majku kako mea veliku posudu s pomorandama i travama koje plivaju u toploj crvenoj te nosti. Sa radija je brujala ljubavna pesma na hindiju i ona je plesala dok je radila. Da li je to alkohol?, pitao sam odse no, ime sam prepao majku koja je stala kao ukopana. Zabranjeno je samo piti ga, Favade, ne i meati ga. Po ela je da se smeje i pitao sam se da li je to posledica isparenja, ba kao to je i Spandija obeznanio miris Ismerajeve cigare. Favade, moj ove e! Dejms je uskakutao u kuhinju. Kosa mu je svetlucala. Do i, pomozi!, naredio je. Krenuo sam za njim u veliku dnevnu sobu, koja je sada bila zatrpana dronjcima papira koji su visili sa zidova i tavanice. Malo plasti no drvo stavljeno je u oak i sve e su prekrivale svaki deo slobodnog prostora na daskama prozora, stolovima i kredencima. Mej je sada sedela na podu pored bukarije u kojoj su gorela drva, grejala se dok je lepila papir. Nasmejala se kada sam uao, to je potvrdelo ono to sam ve znao: svi su poludeli.
- 45 -
Gde je Dordi?, pitao sam Dejmsa pre nego to je uspeo da me uplete. Pokazao je gore i spustio uglove usana, prave i se kao da je tuan. Klimnuo sam glavom i izaao iz sobe. Morao sam da joj pokaem da sam sada na njenoj strani. I Hadi-kana. Iako nikada ranije nisam bio na spratu ku e dakle, ne iznutra popeo sam se uza stepenice i otiao pravo do njenih vrata, jer sam se dobro snalazio i u prvih nekoliko nedelja napravio sam plan ku e u svesci koju mi je dala. Pokucao sam tiho i sa ekao. Ko je?, uzviknula je iza zatvorenih vrata. Favad!, uzvratio sam istim tonom. Moga sam da ujem kako u sobi otvara i zatvara neke fioke. A onda, nekoliko sekundi kasnije, vrata su se otvorila i Dordi je stajala tu; izgledala je kao da se tek probudila. Kosa joj je bila sva razbaruena, nije bila naminkana i obukla je demper naopako. Favade, rekla je bezvoljno, iznena ena to me vidi. Izvini to te uznemiravam, Dordi. Slegnula je ramenima i otvorila irom vrata da bih mogao da u em. Kada je to uradila, ugledao sam veliku fotografiju Hadi-kana na stolu kraj kreveta. Odmahnuo sam glavom da joj kaem da ne u u i. Paljivo, uhvatio sam je za ruku, koja je visila kao mrtva sa strane, i rekao joj: Ne brini, Dordi. Pozva e te. A onda sam se okrenuo i siao niza stepenice da pomognem Dejmsu sa ukraavanjem.
6 Ro endan poslanika Muhammeda (mir s njim) zove se Mavlid al-Nabi i slavimo ga dvanaestog dana lunarnog meseca Rabi al-Avala, iako ga iiti slave pet dana kasnije. Tog dana kuva se pirina i skupljaju mleko i puter. Potom idemo u posetu komijama da bismo podelili to to imamo, ak i sa onima koje ne volimo. Ako uspemo da na emo nekoga ko je siromaniji od nas, onda s njim delimo hranu. Tokom popodneva, mukarci i stariji de aci idu u damiju da klanjaju, dok sva kola ostaju parkirana, a televizori i radio-prijemnici se gase. Poto je ovo i dan kada je Poslanik umro, niti se smejemo, niti pla emo, jer smo sre ni to je doao i tuni to je otiao. Stoga dan u glavnom provodimo samo u se anju na njega. Ono to, me utim, ne radimo, od trenutka kada ustanemo sve do trenutka kada padnemo u krevet ili, u Dejmsovom slu aju, na stepenice jeste da ne pijemo alkohol. A nakon to sam prvi put prisustvovao proslavi Isusovog ro enja, shvatio sam zato je svima potrebno dva dana da se oporave.
- 46 -
Isus, ili kako ga mi zovemo, Isa jedan je od najzna ajnijih poslanika, ali on nije Sin boji, kako to stranci veruju, on je jedan od Njegovih glasnika. Iako je ta no da je Isa izveo mnoga uda uz Boje doputenje, kao to je uzdizanje iz mrtvih, stvaranje ptice iz gline i to to je govorio jo kao beba, on nije umro na krstu. On je umesto toga uznesen Bogu da bi se jednog dana mogao vratiti na zemlju da se bori protiv zla. Kao musliman potujem Isusa stranaca i svi a mi se injenica da slave njegov ro endan, ak iako su pobrkali injenice. Me utim, bilo je teko poverovati da na takav bitan dan u njihovom kalendaru nisam nijednom uo svoje prijatelje da pominju Isusovo ime. Dejms je uzviknuo Hriste kada se okliznuo na stepenicama, ali ne mislim da se to ba moe ra unati u se anje. U deset ujutro na dan zvani Boi , Dordi je dola i kucala na naa vrata i bila uporna da se majka i ja udaljimo od televizora i do emo u dnevnu dobu u njen deo ku e. Obukla je zelenu pidamu od raznobojnih krpica, koja mi je delovala prikladnije od ve ine njene ode e, a kosu je povukla u grubi rep. Obrazi su joj bili rumeni. Sre an Boi !, pozdravila nas je glasno na engleskom, grle i mene i majku prisno. Sre an Boi !, uzviknuo sam dok se majka stidljivo kikotala i posegla za adrom da pokrije putenu crnu kosu da bismo mogli da krenemo pokorno ta njom u ku u. Kada smo uli polako na vrata prve sobe, do nas je doprla buka sa sterea i zatekli smo Dejmsa i Mej kako sede na podu blizu bukare, okrueni poluotvorenim poklonima. Mahnuli su nam da se sednemo s njima. Dejms je imao prljave farmerke i jarkocrveni demper, a Mej je bila umotana u ebe. Ispred njih su bile kutije soka od pomorande i boca ampanjca pi e za slavlje za koje mi je Dejms rekao da je stiglo iz Francuske. Dordi je napunila dve usle ae sa sokom za majku i mene i pomeala svoj penuavom te no u iz boce ampanjca. Sre an Boi !, rekao je Dejms osmehnuvi se i podigao au. Svi su uradili isto, tako da smo ih majka i ja pratili, gledaju e se sa smekom dok smo to radili. Oh, to je predivno, ciknula je Mej usred nae smetenosti, podiu i teku ogrlicu napravljenu od dombastih komada tamnocrvenog kamena. Pomislio sam da ti se slae uz boju o iju, naalio se Dejms, zbog ega je Mej sko ila i zgrabila ga u klin . Kako ga je oborila na pod, slu ajno je pokazala butinu nabr kane bele koe i brzo sam skrenuo pogled. Skoro da mi je laknulo to joj nikad nisam video grudi. Koa moe biti zastrauju a stvar na pogrenom telu. A ovo je za tebe, Marija. Dordi joj je dala paketi umotan u Sada-i Azadi novine. Dok je majka raspakivala paleti , polako i paljivo kao da je sam papir vredan mese ne plate (a znao sam da
- 47 -
nije, jer su ga svake sve nedelje delili besplatno me unarodni vojnici), pojavio se najlepi mogu i zlatni al, protkan uvojcima srebrnih niti. Hvala vam, rekla je stidljivo na engleskom. Skinula je svoj iznoeni adar i stavila bletavilo boja preko kose. Pomislio sam da izgleda zadivljuju e, kao svaka slika koju sam zamiljao u glavi o danima kada je moj otac bio tu da joj hvali lepotu i pomogne joj da hoda stazom ivota. Ponekad je lako zaboraviti lepotu majke kada ste okrueni egzoti nim bojama i mirisima stranih ena, ali ostaje injenica da je ona neverovatno lepa, zagasite boje koe, s tamnozelenim o ima i kosom u koju se moe umotati. U neko drugo vreme i na drugom mestu mogla je biti uvena glumica ili peva ica. A ovo je za tebe, Favade... Dordi je ustala, uzela me za ruku i odvela u kuhinju. Dok smo izlazili iz sobe, ostali su poli za nama, uklju uju i i moju majku. U stomaku me trecnula mu nina poto sam odjednom bio u sreditu panje. Stajao sam kraj vrata, pustila mi je ruku i dala mi glavom znak da u em unutra. Kada sam proao pored nje, shvatio sam da gledam pravo u bledu, o erupanu trticu ogromnog pileta, koja zuri pravo u mene s radne povrine. Okrenuo sam se da zbunjeno izrazim zahvalnost, misle i da je mrtva ptica moda neka po ast koja se prima na dan ro enja poslanika Isusa, ali onda sam ugledao neto drugo, neto to sjaji ka meni obe anjem slobode, stoji blizu kredenca i naslonjeno je o zid. Bio je to bicikl, glanc novi bicikl. Nisam mogao da poverujem svojim o ima, i mada je deo mene hteo da otr i, dodirne ga i potera u dvorite i krene na njemu da ga pokae svojim prijateljima, nisam se usu ivao da pomislim da bi ovo mogao biti poklon za mene. Bilo je suvie lepo da bi bilo istinito. Ali kada sam se okrenuo da pogledam u Dordi, klimnula je glavom s takvim osmehom od uva do uva da sam znao da je moj. Imao sam svoj bicikl! Sre an Boi !, uzviknuo je Dejms iza Dordi i podigao au ka usnama. Da, sre am Boi , Favade, ponovila je Dordi, a kraj nje sam mogao da vidim majku sa suzama radosnicama u o ima. Potpuno osve en, priao sam svom biciklu; o i su mi igrale od samog pogleda na njega. Bio je neverovatan; bio je fantasti an; bio je svetlucav kao nov novcijat novac, crven kao krv i kada sam bolje pogledao, imao je pet brzina. Hvala ti, Dordi, promucao sam. Hvala ti. Hvala ti mnogo, mnogo, mnogo. Drago mi je Favade. To je poklon od svih nas ak i od Mej, dodala je namignuvi.
- 48 -
Daj da ga onda opipamo. Pir Hederi se pomerio sa svog mesta da pre e rukama preko upravlja a, uz pevuenje, gugutanje i klimanje glavom u znak odobravanja dok je to radio. To je fina sprava, Favade, estitam. Hvala, odgovorio sam, pomeraju i bicikl podalje od Psa poto je po eo da njuka oko to kova i namestio se da proslavi njegov dolazak tako to e ga popiati. Dakle, razmiljao sam... Paljivo, mom e, rekao je hrapavo. Razmiljanje je jedna od najopasnijih razbibriga koju ovek moe imati u Avganistanu! Da, da. Sluajte. Razmiljao sam da sada, poto ima bicikl, moemo da pokrenemo neku uslugu kao to je dostava. Znate, uzimamo narudbine i tako to, a onda ja mogu da odnesem hranu ili ta ve muterijama na ku u. Usluga dostave, eh? Pir je slegnuo ramenima motaju i ovu misao po glavi i oblizuju i mogu nosti ovog predloga du suvih usana. Sa svim ovim strancima ovde, to bi moglo i da uspe, zna. Naravno, dodao sam, malo tie, to e zna iti da moda ne u biti toliko u prodavnici i... dakle, da e vam moda biti potrebna... Mala dodatna pomo ?, zavrio je Pir za mene. U vidu male curice koju slu ajno zna? Kao to sam Vam rekao, Damila ume da ita i pie i ako ljudi po nu da zovu, ona moe primati porudbine za Vas. Tako e moe da kuva aj i po isti malo i... Dobro, rekao je Pir zaustavljaju i me kratko mahnuvi rukom, moe da do e. Sjajno! Pod jednim uslovom: da e mi krug na tom biciklu. Ali Vi ste slepi!, pobunio sam se. Dobro! Nasmejao se. Ne u videti kakva mi se opasnost sprema! Pola sata sam morao da se borim s pogledom na Pir Hederija koji je svakog asa mogao da mi uniti novi bicikl dok se drmusao uz ulicu i niz ulicu uz podrku de aka iz kraja, ista a cipela, i oveka iz menja nice preko puta ulice, a sve to vreme pratilo ga je tapanje i bodrenje male gomile i zbunjeno, uzbu eno lajanje Psa. Tek kada ga je zaustavila jedna ba gadna rupa na putu, odustao je; smejao se kao ludak i brisao znoj i pesak sa ela. Pokuao sam da se smejem sa ostalima, ali, iskreno re eno, bio sam besan. Podigao sam bicikl sa puta i pregledao ga da vidim ima li ote enja. Na okviru je bila mala ogrebotina koja me je ljutila, ali pretpostavio sam da je to mala cena koju treba platiti da bi Damila prestala da dobija batine od Cigana. A kada sam dvadeset
- 49 -
minuta kasnije otiao u Kokoju ulicu, osmeh koji joj se pojavio na licu kada sam joj rekao novosti vredeo je desetine ogrebotina. ali se sa mnom!, vritala je kada sam joj sav vaan saoptio da sam joj naao posao u prodavnici Pir Hederija. Ne, istina je. Novac nije neki, ne kao bogatstva ovde, ali e barem u Vaziru da se skloni od Cigana. Ti si moj heroj, Favade! Damila je stegla ruke oko mene i poljubila me u obraz, to mi se u inilo malo pogrenim, ali ne tako loim. Kada to kaem, znao sam da u u nekom trenutku u budu nosti morati da razjasnim da se sada nismo verili ili ita sli no. Mora da bude obazriv sa devoj icama. S Damilom na seditu bicikla jurio sam prema Starom Makrojanu da pokupim Spandija. Dordi mi je rekla da dovedem prijatelje ku i na ru ak za Boi i hteo sam da stignem pre nego to se stranci previe napiju. Kada sam otiao, zavravali su drugu bocu ampanjca, a jo jedna ekala ih je u friideru. Nakon petnaest minuta snanog obrtanja pedala, kroz ar-i Nav, peko krunog toka Dalalabad, peko mosta koji je prelazio nad blatnjavom rekom Kabula i milion puta za dlaku smrt ispod to kova utih taksija tojota korole, probili smo se u neravne staze koje su odvajale desetak blokova ofucanih stanova. Vazduh je bio ispunjen galamom, a sa ve ine drve a koje je jo stajalo poto je preivelo jo jednu zimu, a da nije zavrilo kao ogrev, visila je gomila starih konopaca privezanih za balkone; na njima su se suili: mokra ebad, alvar-kamiz, majice kratkih rukava i veselih boja i haljine koje su se ukrutile na hladno i. Kada smo stali ispred Bloka 4, nali smo Spandija zbijenog u dovratku, izgleda da je upravo ugovarao neki posao s de akom neto mla im od njega. Kada nas je ugledao, potapao je de aka po ramenu i doao da nas pozdravi stidljivim sleganjem ramena. On radi za mene, objasnio je trzaju i glavom u pravcu de aka. Dao sam mu punu aku kartica za telefon i on moe da zadri pedeset centi od svake koju proda. Ooh, vidi ti velikog poslovnog oveka!, nasmejala se Damila. Mora da po ne od ne eg. Spandi se smeio. Za svaku karticu koju proda dobijem pola dolara, a ostatak ide Hadi-kanu. To zna i da ne samo da zara ujem od kartica koje prodajem ve i od onih koje ak i ne prodajem. A uz to i vie ode. Iskreno, ne biste poverovali; ove se stvari prodaju kao vru bolani. Prole nedelje sam zaradio pedeset dolara.
- 50 -
Kako zna da de ak ne e pobe i s tim karticama i zadrati novac za sebe?, pitao sam, o aran, ali uvek sumnji av ba kao to bi bio svaki Avganistanac koji ispravno misli. On je sin moje tetke, objasnio je Spandi. A osim toga, rekao sam mu da e mu Hadi-kan otkinuti glavu ako nas prevari. Kad smo stigli do ku e Damila i ja kotrljaju i se do kapije na naem konju od elika, dok je Spandi tr ao pored nas, to je bio prili an podvig s obzirom na to koliko je spanda udahnuo tokom ivota shvatio sam da imamo posetioce. To nije bila neka vrsta otkrovenja ili sli no; tri blindirana lend kruzera i opor koji su zakr ili ulicu to su odali. utnuli smo cipele sa nogu, uli na ulazna vrata i s nelagodom zaklju ili da ne samo da nam je ku a sada bila u neredu, ve i da je ve ina stanara bila van sebe; Dejms, Ismeraj i Hadi-kan su se izgubili u dimu haia, uzvikivali su ale o Kandaharima i magarcima nadja avaju i buku stereo-ure aja iz kojeg su dre ale neke pesme koje sam uo tog jutra; a Mej i Dordi su bile u kuhinji, pijane, kikotale su se nekontrolisano dok je moja majka sekla dinovsko pile, sa izrazom sve ve e oja enosti. Do pre nekoliko sati ptica je bila sirovo par e belog o erupanog mesa, a sada je bila ugljenisana sa spoljne strane i rui asta iznutra. Po enama ovo nije bio dobar znak. Verovatno joj treba jo sat vremena, predloila je Mej. Ne treba joj jo sat vremena, ve prokleta sahrana!, odgovorila je Dordi. Okrenula je glavu ka nama i poelela Spandiju i Damili dobrodolicu i sre an Boi . Favade, tako mi je ao, dodala je obra aju i mi se. Stvarno sam htela tvojoj majci da dam slobodan dan, ali o igledno je da mi kuvanje ne ide od ruke. Majka se nasmejala dobrim, estitim, dubokim smehom koji nikada ranije nisam uo. Prili no sam sigurna da Hadi-kan nije zainteresovan za tvoje kulinarske vetine, izjavila je. Majko!, uzviknuo sam, prestravljen onim to je o igledno nagovetavala, i to pred mojim prijateljima. Da nisam znao da nije tako, pomislio bih da je pijana. Mada niko vie osim mene nije bio zabrinut. Svi su se smejali njenoj ali, ak i Mej, iji je dari mogao da pro e i iji se smisao za alu o igledno popravio s porastom broja praznih boci ampanjca i konzervi piva koje su zatrpale ku u. Oh, dakle, uzviknula je Dordi, zabadaju i veliki no u grudi ptice od dve tone. Nita se ne moe u initi. Halide! Mora e da ode do Avganistanske pe ene piletine! ***
- 51 -
Nekoliko dana pre Boi a izgledala je jadno bleda i nesre na i stalno vezana za mobilni telefon koji nije zvonio. Sada joj je koa sijala, o i su joj bile radosne i osmeh koji je bio skoro tupav nije joj se skidao sa lica. itavog popodneva i do duboko u no , Hadi-kan je bio e e prilepljen uz nju nego to nije, alio se i iskazivao naklonost, i mada sam se radovao njegovom povratku zajedno sa ostalima, zapanjio sam se kad sam video kako je samo nekoliko minuta dovoljno da nadoknadi nedelje nezainteresovanosti. inilo se kao prili no dobra pogodba ako ste mukarac u takvoj vezi. Ipak, re eno mi je da je ljubav takva, sveprataju a. I inilo mi se da to mora da je ta no. Samo je trebalo da pogledate na voljeni Avganistan, zemlju koja nam nije donela nita osim smrti i nesre e, a, opet, pla emo za njenon lepotom i pevamo pesme o njenoj surovosti kao zaljubljeni tinejderi. Sve je joj opratamo i pretpostavljam da je za Dordi Hadi-kan bio njen Avganistan. Naravno, ljubav nije bolest od koje pate samo ene; jedan pogled na ir Ahmeda to e vam pokazati. Pozvan je u ku u zajedno sa drugim uvarem, Abdulom, da pojede i popije neto dok ljudi Hadi-kana pretvaraju nau ku u u zamak. Poto sam sedeo dijagonalno od majke, mogao sam da vidim da mu je bilo teko da obuzda o i da mu ne lupaju u njenom pravcu. to se moje majke ti e, ona je bila hladno uzdrana, jedva da je prime ivala njegovo prisustvo u sobi osim pri prvom pozdravu. A ipak, primetio sam da je sedila malo uspravnijeg dranja nego obi no i da je prestala da se smeje sa ostalim enama. A kada su Ismeraj i Hadi-kan po eli da recituju poeziju, obrazi su joj se malo zarumeneli. Poezija i naa ljubav prema njoj je jedna od najlu ih stvari u vezi sa Avganistanom. Ljudi e pucati jedan drugom u glavu bez razmiljanja, porodice e udati k erke za kofu peska, i svako e srati po leu svog neprijatelja ako mu se samo prui ikakva prilika; ali kada uje dobro napisan stih, Avganistanac e postati slab poput ene. Kada se pesma zavri, vrte glavama i sede i dalje jo barem pet minuta, zure nekud u daljinu, pravo u pod, kao da vide sopstveno srce rasporeno re ima, kako donosi svoj stid i bol u svet. Jedan od najpoznatijih patunskih pesnika bio je Rahman Baba, ina e poznat kao Slavuj Avganistana. Poznat je i potovan kao nijedan Avganistanac, i mada je umro pre vie od trista godina, ljudi uvaju se anje na njega i odravaju sve anosti u njegovu ast, a svaka kola ima barem jednu njegovu pesmu oka enu na zidu. Po legendi, on je zapisivao svoje pesme u blatu reke Bara, zbog ega mora da su ga ljudi jo vie voleli, jer je bio siromaan kao i mi. Ali razlog zbog kojeg mislim da Avganistanci toliko vole poeziju jeste to to im doputa da veruju u ljubav i njenu mo da promeni sve ba kao to je preobratila suze Dordi u osmehe i krv ir Ahmeda u vodu. Ne tako davno, u koli sam dobio zadatak da nau im jednu pesmu. Ja i Spandi smo malo razgovarali o tome, ali iako smo razmatrali svaki stav ne bismo li nali razlog da volimo poeziju koliko i ljudi koje znamo, zaklju ili smo da su to gluposti koje piu
- 52 -
pederi. Mrzeli smo pedere. Tako e smo mrzeli poeziju, pogotovi poeziju koju piu homi i. Ismeraj i Hadi-kan pak, koji su izgleda znali uasno puno poezije homi a za opake momke, prakti no su naterali ene da se onesveste nad njihovim re ima kada su zauzeli centralno mesto na naoj proslavi Boi a a samo je moja majka govorila pato me u njima. Ali to je arolija naeg jezika: moe recitovati pesmu o ma joj guzici koja truli i zvu a e kao da te e sm med. Naravno, stranci su bili i pijani, to je verovatno bilo od pomo i, a ose ali su i vrelinu skoranjih darova fortune nakon to su olizali prste od masno e APP pe ene piletine kako bi primili poklone Hadi-kana koje im je doneo. Dejmsu je dao bocu viskija koju je novinar od tada drao u naru ju; Mej je sada izala iz ebeta i bila je obu ena u tamnoplavu barunastu ku i haljinu; a Dordi je otkrivala sjaj zlata oko vrata i presten u obliku cveta na prstu. Za udo, budu i da ovo nije bila ba naa proslava, Hadi-kan nije zaboravio ni muslimane u ku i. Velikoduno je mojoj majci poklonio fini crveni tepih za njenu sobu; ir Ahmedu i Abdulu je dao nove izme, a Damili, Spandiju i meni dao je koverte s novcem, to je bilo koliko strano, toliko i uzbudljivo, jer dok su svi odrasli budalasto gledali jedni druge, ove koverte su nam plamtele u depovima i jedino o emu smo mogli da razmiljamo bilo je da pobegnemo i vidimo koliko nam je dao. Na kraju, proslava se zavrila u gunguli rasutih odraslih kada je sat otkucao deset: Mej je otr ala uza stepenice da se ispovra a u kupatilu; Dejms je pao i zaspao na stepenicama; a Dordi, Spandi i Damila nestali su na vratima zajedno sa Ismerajem i Hadi-kanom. Dok je moja majka pospremala, i prekrila ebetom Dejmsa koji je glasno hrkao, ja sam se iskrao u dvorite da pogledam jo jednom svoj bicikl i prebrojim dolare. Hadi-kan je stavio 100 dolara u kovertu u nov anicama od po 10 dolara vie novca nego to Nacionalna policija zaradi za mesec dana! I mada sam otiao u krevet, a da nita bolje nisam razumeo odnos stranaca prema Isusu, zasigurno sam se nadao da e biti ovde kada mu ponovo bude ro endan. Dok sam leao u sobi, osvrnuo sam se na ovaj dan sa svim njegovim bojama i iznena enjima dan kada su bogati sedeli sa siromanim, nevernici s vernicima, stranci sa Avganistancima, mukarci sa enama, a djeca sa odraslima. Ovako je savren svet mogao da bude da ljudi stalno ne gue jedni druge pravilima i zakonima i strahom. Zar smo stvarno toliko razli iti u odnosu jedni na druge? Ako date de aku bicikl, on e biti sre an bez obzira da li je musliman, hri anin ili jevrejin. A ako volite nekog iskreno, nije bitno da li je Avganistanac ili Britanac. Ali, ivot nije jednostavan, i ba kao to se iznenada moe pojaviti sre a da vam ulepa dan, tuga je obi no samo treptaj oka dalje. Dan nakon Boi a moja majka je otila da poseti sestru, a moja tetka joj je ovu ljubaznost uzvratila tako to je pokuala da je ubije.
- 53 -
7 Bila je gusta tama dok sam leao u krevetu kada sam uo jak, tup udarac koji je dopirao iz kupatila nae ku e. Napregao sam ui, u pokuaju da razlu im otkud dolazi, ali nita se vie nije ulo. A opet, mora da sam osetio da neto nije u redu, jer sam izbacio noge iz toplote ebeta, navukao plasti ne papu e i izaao iz sobe. Dok sam stajao ispred vrata kupatila jasno sam mogao da ujem zvuk povra anja, divljeg i zastrauju eg, pra enim stranim stenjanjem kroza suze. Majko?, pokucao sam tiho. Majko? ja sam, Favad. uo sam kako pokuava da ustane, ali je zacvilela od napora i ponovo skliznula dole, ponovo uz tup udar. Majko, molim te! Pritisnuo sam kvaku. Vrata su se otvorila taman koliko da je vidim na podu, kako rei preko rupe naeg klozeta, dre i se za stomak. Haljina joj je bila vidno uprljana i smrad bljuvotine i dijareje udario me je poput malja. Ne, Favade! Glas joj je bio promukao i izmenjen, i ja sam brzo zatvorio vrata na ovaj uasni zvuk, razapet izme u potrebe da je spasem i elje sina da zatiti majku od sramote. Idem po pomo !, uzviknuo sam i otr ao do glavne ku e po Dordi. Bez kucanja utr ao sam u njenu sobu i po eo da vu em ebad koja su je skrivala. Molim te, Dordi, molim te, preklinjao sam, moja majka je u pitanju! Ustani! Re i su mi izletele iz usta uz vrisak i Dordi je sela uspravno, brzo bacaju i prekriva e sa sebe. U dva koraka stigla je do vrata spava e sobe i navukla dugu ku nu haljinu koja je tamo visila. ta je bilo? ta je tvojoj majci?, pitala me je dok me vukla za ruku i kroz vrata. Ne znam, ali je vrlo bolesna. Oh, Dordi, mislim da umire! Po eo sam da pla em. Nisam hteo, ali je ovo bilo previe, jednostavno, prokleto previe. To to sam je video kako lei na podu, njeno lepo lice koje je prebledelo, ode u na njoj crnu i prljavu. Nisam mogao da izgubim majku na ovaj na in, ne i nju. Suvie sam je voleo. Ona je bila sve to mi je ostalo na svetu. Mej! Dordi je vikala dok smo tr ali niza stepenice. Mej, potrebna si nam! I Mej i Dejms su isko ili iz svojih soba, izgledali su umorno i zabrinuto. Dejms je drao dugi komad drveta. Marija je u pitanju, bolesna je, objasnila je Dordi.
- 54 -
Sranje. U redu, evo me, odgovorila je Mej. I ja, samo da bacim neku ode u na sebe, dodao je Dejms. Ne! Ne moe da vidi Mariju u ovom stanju, zalajala je Dordi naglo se okrenuvi ka njemu. Obuci se i pobrini za Favada. Ho u da po em s tobom, pobunio sam se, ali je Dordi ve bila na dnu stepenica i krenula napolje. Brzo sam potr ao za njom i stigao ba na vreme da je vidim kako gura vrata naeg kupatila. Zastala je na tren, posmatraju i svijenu gomilu koja je predstavljala telo moje majke. Oh, Boe, Marija... Dordi, molim te, molila je majka i pokuala je da se podigne sa poda pre nego to je pala nazad ponovo, poraena. Molim te, de ak, nemoj pustiti mog de aka da me vidi ovakvu. Majka je plakala, dok joj je telo, koje je izgledalo si uno kao u lutke u polusvetlu svitanja, drhtalo od gr eva i jecaja. Pruio sam ruke ka njoj. Molim te, majko, prestani... Dordi me je pomerila od vrata i neno gurnula u ruke Dejmsu, koji je sada ve izaao iz glavne ku e. Mej je bila s njim i nosila je malu crnu torbu sa sobom. Mama e ti biti dobro, Favade, rekla je na engleskom. Sredi emo ovo, ne brini. Mej me je poljubila u obraz i otila da se pridrui Dordi, koja je ve pokidala komad tkanine s kraja svoje duge spava ice i natapala je hladnom vodom iz umivaonika da bi mojoj majci obrisala znoj sa ela. Naredna dva sata, Dordi i Mej su tr ale iz nae ku e u njihovu i le ile mi majku na svoj na in, da bi spre ili da sklizne u smrt. Uzele su joj ode u, stavile u metalnu kantu u dvoritu naredile Dejmsu da je spali. Onda su ga poslale po boce mineralne vode nakon to su dokraj ile sopstvene zalihe. Mej ih je koristila u kuhinji, meala je istu vodu sa e erom i solju, prave i litre i litre slane, e erne te nosti, sve za moju majku, da popije. Tvojoj mami je potrebno puno te nosti da bi nadoknadila svu te nost koju je izgubila, objasnila je Mej pune i jo jednu au. ta joj je?, pitao sam meaju i i sam ovaj napitak poto mi je Mej pokazala kako 'pola kaike soli i etiri kaike e era na svaku au'. Nisam sigurna, Favade, ali mislim da moda ima koleru. Videla sam to jednom ranije u Badakanu, a simptomi tvoje mame su sli ni. ta je kol... kol...
- 55 -
Kolera, ponovila je. ta je kolera?, pokuao sam ponovo, pri emu mi se nije dopalo kako grubo zvu i ova re u mojim ustima. To je bolest koju prouzrokuju bakterije klice, objasnila je Mej. Ako sam u pravu, majka e ti biti dobro, Favade, ali moramo da joj nadoknadimo izgubljenu te nost i odvedemo je u bolnicu to je pre mogu e. Dordi je pozvala Masuda i on je na putu ovamo. Ne e umreti, zar ne? Ne, Favade. Nagnula se da mi rukama obuhvati lice. Tvoja majka ne e umreti, obe avam ti to, ali je ona vrlo, vrlo bolesna i mora e sada da bude jedan veoma jak mali de ak. Vai? Vai. *** Ima milion je jedna stvar u ovoj zemlji koja te moe ubiti ljudi i oruje samo su vrh veoma velikog brega a jedna od tih stvari je kolera. Poto su poloili moju majku na zadnje sedite Masudovih kola i odvezli je u nema ku bolnicu u zapadnom delu grada s Dordi i Mej, Dejms je pokuao da mi skrene misli sa briga na jedini na in na koji je znao pune i mi glavu znanjem o toj bolesti. Otvorio je laptop, ulogovao se na neto zvano Wikipedija i ukucao re kolera. Pojavila se cela strana re i s plavim slovima i Dejms ih je polako i itavao. Osnovna dijagnoza jeste da je kolera strana. Kleo sam maj inu nesre u, mole i Allaha da baci milion boljki na moju tetku koja je zasigurno ta koja je zarazila moju majku, poto je sama prljava kao poljski klozet. Znao sam da se ne vole, ali ubiti je hranom bilo je neoprostivo. U Wikipediji je pisalo da je kolera sasvim uobi ajena u zemljama kao to je Avganistan, a simptomi su obuhvatali uasne gr eve u stomaku i mii ima, povra anje i groznicu. U jednoj fazi, itao je Dejms, prevode i re i na jezik koji razumem, vodeni izmet bolesnika postaje skoro bistar s belim mrljama, nalik pirin u. Ako je bolesniku sasvim loe, koa moe da mu postane plavocrna, o i upadnu, a usne mu tako e poplave. Prise ao sam se maj inog lica. Izgubilo je svoju nenosme u boju, ali nije poplavelo, to mi je davalo neku nadu. Nisam pak bio u mogu nosti da pregledam njen izmet. Uopteno, nastavio je Dejms, da biste spasli nekog, morate ga naterati da pije onoliko vode koliko izgubi. To je objasnilo zato je Mej davala mojoj majci dovoljno te nosti da udavi kamilu. Dok sam sluao Dejmsa kako mi ita sa ekrana kompjutera, javilo mi se
- 56 -
novoste eno potovanje prema ovoj eni plave kose to mrzi mukarce. Mej je u sutini spasla ivot mojoj majci. Sada sam njen dunik.
8 Dakle, ti si lezbijka, je li? Kako sam to izgovorio, Mej se zagrcnula kafom, udahnula je dok je itala i izbacila mle nosme u te nost kroz nos ubrzo nakon toga. Pogled joj nije bio mio. Isuse, nisi ba stidljiv u obra anju, je li? Iskaljala je ovo pitanje, a onda obrisala nos rukavom tunike. Obrazi su joj se zarumeneli. Pogledao sam je bledo. Ho u da kaem, ne boji se da kae ta ti je na umu, objasnila je, poto je kroz sitne suze koje su joj punile o i videla da sam zbunjen. Slegnuo sam ramenima. Ako ne pitam, kako u saznati?, pitao sam. Da, huknula je Mej, ima smisla. Pokupila je papire koje je itala za stolom kraj prozora, a onda ih paljivo sloila na gomilu pre nego to se pomerila na stolici da bi mi posvetila punu panju. Sedeo sam na podu i pokuavao da smestim re i nove nacionalne himne u glavi jedan od onih zadataka koje su nam dali u koli pre nego to se zatvorila preko zime. Poto je bila duga kao Kur'an, ovo nije bio lak zadatak. Da odgovorim na tvoje pitanje, da, ja sam lezbijka, priznala je Mej. Re i je izgovorila s briljivim razmakom i gledala me je oprezno. Klimnuo sam glavom, zamiljeno i zagledao se u svesku ispred sebe. Zato?, pitao sam nekoliko minuta kasnije. Mej je vrtela glavom i treptala. Ne znam zato, jednostavno jesam. To nije neto to odlu i, jednostavno jesi ili nisi. I jo kao vrlo mlada znala sam da jesam. Ali, kako e na i mua ako voli samo ene? Favade, nikada ne u na i mua. Ne izgleda toliko loe. Izvini, ta re e? Mej je izgledala zapanjeno, a ja sam osetio sli an ubod iznena enja to se toliko zaprepastila, jer sam video da je pogledala u ogledalo u kojem se Dejms uvek
- 57 -
ogledao, onom koje je visilo u hodniku i u kome vam je lice uvek izgledalo due nego to jeste, tako da mora da je znala. Mislim, nisi tako lepa kao Dordi, objasnio sam. Ali nisu ni svi mukarci lepi kao Hadi-kan. Ovde nije re o mom izgledu, Favade. Tema, sutina, dodala je brzo poto sam sam se o igledno borio s novom re i, jeste u tome to ja ne elim da na em mua. A kako e onda da ima decu ako se ne uda? Ne mora da ima mua da bi imala decu, izjavila je vrte i glavom. Mej, odgovorio sam neno, sada i sm vrte i glavom, mislim da si vrlo pametna i da zba puno stvari, na primer kao to si znala kako da spase ivot mojoj majci, ali stvarno, ovo je jedna od najglupljih stvari ko je sam ikada uo da ti, ili bilo ko drugi, kae. Mej se nasmejala. To joj je udahnulo tra ak lepote koji je obi no nedostajao njenom licu. Prilike su dosta druga ije u naoj kulturi, mladi u. U Americi moe da usvoji dete uzme neeljene bebe i dovede ih u svoj dom gde ih moe voleti i odgajati. Kao to vidi, nije toliko neophodno imati mua. Ali svaka ena ho e da se uda, bunio sam se. Stvarno? zastala je da obrie prosutu kafu sa stola pre nego to je polako priznala. Dakle, moda si u pravu. Zapravo, Favade, oda u ti malu tajnu: nadala sam se da u se udati u toku ove godine, ali naalost nije uspelo. Stvarno? Da, stvarno. Mej se nagnula preko stola i od toga su joj se grudi rasplinile po uglan anoj povrini kao nagnje eni jastuci. Izgledale su mekane i divno. Moda se se a da sam, kada si stigao ovde, bila malo nesre na. Dakle, to je bilo zbog toga to mi je ena koju sam volela rekla da ne eli da se uda za mene. Nala je nekog drugog u Americi, izgleda. Nekog mukarca, kako se ispostavilo. ao mi je... U redu je, rekla je. Ne, mislim, ao mi je, ne shvatam. Kae da si htela da se uda za enu. Kako je to uopte mogu e? Oh, odgovorila je sa smehom, zapravo je mogu e. U nekim mestima u Americi mukarci mogu da stupe u brak sa mukarcem, a ene sa enom. Ustala je da odnese svoju olju u kuhinju i usput mi u ali gurnula glavu, u prolazu. To je jedna od divnih stvari u vezi sa demokratijom, dodala je kroz smeh. A onda je izala iz sobe, ostavljaju i me bez teksta.
- 58 -
Oduvek sam znao da je Zapad pun ludih ideja, kao to to nau nici veruju da svi poti emo od majmuna, ali ovo je bilo potpuno neverovatno. Odlu io sam da im zvarim s nacionalnom himnom, napiem pismo predsedniku Karzaju kako bih ga upozorio. Postoji neto to se zove previe demokratije i trebalo bi mu ukazati na tu injenicu. U nema koj bolnici doktori u belim mantilima potvrdili su Mejine sumnje da moja majka ima koleru. Tako e su tvrdili da e biti dobro. Zbog posebne vode koju je pila nije pala u ok, to je, kako su mi rekli, najve a opasnost kojoj je bila izloena. Me utim, doktori su zahtevali da ostane da preno i u bolnici da bi se oporavila od uasa kroz koji je prola. Tokom tih groznih dvadeset i etiri sata tako e smo se dogovorili da kada iza e, majka ode s Homeirom kod njene porodice na nedelju dana u Kala-i Fatulah. Homeirin poslodavac, preko puta nas, tako e je bio ljubazan, pa joj je dao nedelju dana slobodno da bi se brinula o mojoj majci mada je Dejms rekao da to nema nikakve veze s ljubazno u, ve da ne eli da zaka i boletine od sirotinje. Moj dom je svega deset minuta vonje odavde, tako da moe da do e u posetu bilo kada, rekla mi je Homeira kada je dola da uzme neto od maj ine ode e. Moja deca bi volela da te upoznaju. Vai, sloio sam se, mada nisam bio raspoloen da sti em nove prijatelje i mislio sam da mi je bolje da ostanem s prijateljima koje ve imam. Dordi je rekla da je majka bila protiv toga da me ostavi ovde sve do trenutka kad je zaspala, iscrpljena. Me utim, i Dordi i Mej rekle su da e se brinuti o meni i obe ale su joj da ne samo garantuju da u se prati, moliti i raditi kolske zadatke, ve i da e drati Dejmsa na oku i isterati ga iz ku e ako je potrebno. Bilo mi je malo ao Dejmsa, koji je izgledao iskreno povre en to niko nije smatrao da je u stanju da se brine o jednom de aku. Da nije pristao na takav nadzor, sigurno bi me otpremili u ku u moje tetke gde bi, siguran sam, pokuala da ubije i mene. I tako tog popodneva, nakon to je majka ostala u bolnici i Mej se posvetila svojoj boljci, moj krevet je privremeno premeten u Dejmsovu sobu i postavljen pod pravim uglom uz njegov. Najpre, soba mu je bila u potpunom neredu, ispunjena gomilama novina, prljavom ode om i knjigama koje su zauzimale svaki kutak. Na zidu je visila tabla sli na onoj u Mejinoj sobi, sada iznad mog kreveta, ali za razliku od Mejine, ovde nisu bile prika ene fotografije lanova njegove porodice, ve samo odse ci papira na kojima su uglavnom bili brojevi telefona. U tablu je tako e bio zaboden jedan veliki no. Video sam da ga Dejms koristi da o isti prljavtinu ispod noktiju.
- 59 -
Dok su Dordi i Dejms pokuavali da mi uglave krevet u ugao njegove sobe, ja sam se trudio da pomognem tako to sam Dejmsov krevet gurao blie drugom zidu. Dok sam to radio, iz zguvane posteljine izleteo je neki asopis, pao na pod i otvorio se po sredini. Na slikama je bila plavokosa ena s penom od sapunice koje joj je pokrivala gole grudi. Dordi i Dejms su pogledali u asopis kao da je neko upravo bacio granatu u sobu. Najmanje tri sekunde su stajali zapanjeni u tiini, najpre gledaju i u golu enu, a onda jedno u drugo, a onda u mene, a onda ponovo u asopis. Sagnuo sam se da ga pokupim, ali to kao da je osvestilo oboje i kada je Dordi viknula Ne! Dejms se brzo sjurio, pretekao me i zgrabio lelujave stranice koje je strpao za kai pantalona, ispod dempera. Istraivanje, Favade, istraivanje, objasnio je. Za sav onaj posao koji radi s damama?, pitao sam prise aju i se ta mi je Dordi rekla i sada su mo kockice odjednom legle na mesto. Ve inu popodneva, poto bi Dordi zavrila s poslom i Pir Hederi sa mnom, odvozili smo se do Homeirine ku e da provedemo sat ili vie s mojom majkom. Prva poseta za mene bila je udna i bio sam stidljiv, ali mi je laknulo to je vidim ivu; zato sam zaplakao kada je pruila ruke da me zagrli i zato to mi je majka, suze su mi se utopile s njenim. Iako je izgledala bolje nego kada sam je posljednji put video, i mnogo istije lice joj je i dalje bilo bledo i izgledala je krhko u pore enju sa svojom drugaricom, koja je bila debela kao Ibrar, pekar iz Ulice cve a. Me utim, uprkos prirodnoj podozrivosti koju sam imao prema debelim ljudima, to je, pretpostavljam, bila posledica toga to smo dugo iveli s tetkom, Homeira mi se dopadala. Bila je krupna i smena i lako se smejala, na na in na koji to ve ina ljudi radi kada im je stomak pun. Tako e sam bio op injen njenim rukama, koje su, izgleda, utamni ile veliki broj prstenova poput breuljaka mesa koji dre pod opsadom doline zlata na prstima. Nije bilo anse da skine prstenje, tako da sam pretpostavljao da e ostati tu sve dok ne umre, ili joj neko ne odse e prste moda talibani, ako se vrate. I Homeirin mu je bio prili no o aravaju i u svojoj debljini. Ako bih kiljio, sklapaju i o i napola kao da gledam u sunce, jasno sam mogao da vidim oblik njegovog uskog lica kako se bori da iza e iz nabora. To je bilo kao da gleda oveka kako se davi u koi. Nije bilo udo to su Homeira i njen mu napravili estoro bucmaste dece kolekciju stoma i a koji se gegaju po ku i na demekastim nogama. Bila su to prijateljski nastrojena deca koja su lako delila svoje igra ke i bila mi je ogromna uteha da vidim majku okruenu ovako velikom porodicom, u ku i koja vrvi od ivota i puna je veselih razgovora. Tako e mi je laknulo zbog saznanja da nije u opasnosti od izgladnjivanja. Ono to me je pak iznenadilo jeste otkri e da Dordi i ja nismo
- 60 -
bili jedini koji su joj doli u posetu. Dva puta za pet dana ulovio sam ir Ahmeda kako izlazi iz ku e; stidljivo mi je mahnuo kada smo proli jedan pored drugog na ulici. Pretpostavio sam da mukarcem. emo uskoro morati da razgovaramo, kao mukarac s
Ali, iako sam bio sre an to se jednom za promenu neko brine o mojoj majci, stvarno mi je bilo teko bez nje. Nisam nita rekao, jer mi je Mej rekla da budem jak, tako da nakon prvih suza to sam je video ivu, nisam vie plakao. No, istina je da mi je majka i da mi je nedostajala toliko da me je iznutra kljucao bol. Za sve ove godine nikada se nisam odvajao od majke. Kada sam iao na spavanje no u, stavljao sam njen adar i miris na jastuk, mole i se Allahu da joj nedostajem koliko i ona meni i da ne e odlu iti da ostane sa Homeirinom sre nom debelom porodicom. Dok sam se ja borio da se naviknem na novu samo u, osetio sam isto ose anje kod Dordi. Dan posle Boi a Hadi-kan je otiao za Dubai. Rekao joj je da treba da zavri neki posao i obe ao da e je pozvati. Kao i obi no, Dordi je provela naredne dane bez njega, dre i mobilni i ekaju i da on odri obe anje. Sroga, poto Bog uvek na e na ina, mi smo se sada drali jedno drugog u ve erima nove zime, spojeni zajedno, jer smo bili jedno te isto. I nismo samo Dordi i ja bili ti kojima nedostaje prisustvo majke i Hadi-kana; Dejms i Mej su se svojski trudili da to prebrode. Naa porodica, koju su inili oni bez majke i mua, i u dva slu aja, oni bez ene, skoro svake no i imala je za ve eru neto zvano rezanci tanke niti testenine koje su dolazile iz pakovanja i bile za injene pranjavom vodom. Bilo je prihvatljivo u po etku, ali nakon etiri ve eri znao sam da ovo nije ono to nai nastavnici zovu dobro izbalansirana ishrana. Bilo je to blagosloveno olakanje kada me je Dordi obavestila da emo imati urku radi proslave Nove godine u naoj ku i one stranaca, ne moje. Kao to se moglo o ekivati na mestu na kojem je nedavno za dlaku izbegnuta smrt, kada smo seli na duge jastuke u dnevnoj sobi da razgovaramo o proslavi, svi su se sloili da bi to trebalo da bude tiho slavlje. Kada smo razmotrili mo nosti, bilo je skoro kao da imamo neku malu uru, ve e staraca bez svih onih brada, naravno. Zbog toga sam se osetio nemogu e odraslim. Dordi je objasnila da bi radije neto mirno i tiho, jer se nije ose ala spremnom za veliku urku; Mej je otkrila da ionako mrzi pola jebene bande koja je ostala ovde tokom praznika; a Dejms se sloio s planom samo zato to su ga ene nadglasale i, mislim, zato to je hteo da dokae da ume da bude odgovorna odrasla osoba. Da, ba tako, promrmljao je. Moramo da razmiljamo o de aku. Poto niko nije bio raspoloen za veliku urku, dogovorili smo se da svako ko misli da bi se dosa ivao pozove po jednog gosta, a hranu emo poru iti iz libanskog restorana dole niz ulicu. Te ve eri uo i Nove godine stavili smo veliku tablu na sto za bilijar i ukrasili je sve ama. Mej i Dordi su tako e iznele est stolica, koje su donele iz kancelarija tojotinim kamionetom koji je Masu pozajmio od brata.
- 61 -
Kada je Dordi upalila osam sve a na naem novom stolu i Dejms smeao iniju sa alkoholnim pi em koju je nazvao pun , stigao je i prvi gost. Zvao se Filip i bio je Mejin prijatelj. Mrav kao olovka s upercima od brade koji nisu bili spojeni i koji su pretili da mu prekriju otro lice. Bio je obu en u avganistanski alvar-kamiz i imao je pakul. Kada je uao u ku u, Dejms je zakolutao o ima. U Avganistanu je svega dva meseca i Francuz je, proaputao mi je dok se kikotao zbog prekratkih pantalona ovog oveka i loe smotanog eira. Filip se nije obazirao na ovaj komentar, kao ni na Dejmsa, i priao je da se rukuje sa mnom. Selam alejkum. Kako ste? Koje je ime koje imate?, obratio mi se na dariju. Govorim engleski, rekao sam mu, na engleskom. Dejms se glasno nasmejao, iako se nisam alio. Pokuao sam da budem od pomo i, jer je ovek bio gost u naoj ku i. To je moj de ko!, vikao je, a onda me je zgrabio u klin kad je Mej odvela svog prijatelja u sobu, bljuju i re i deca iza sebe. Oko dvadeset minuta kasnije pojavio nam se slede i gost, Dejmsov prijatelj koji je to nikog nije udilo bila ena. Za razliku od Francuza koji nije nita doneo za urku, ona je donela bocu vina i kutiju okoladnih kola i a koje je dala Dordi. Zvala se Rej el i dolazila je iz zemlje po imenu Irska. Moda je bila lepa, ali je to bilo teko proceniti, jer je iz nekog razloga sakrila svoje lice pod maskom minke od koje bi se postidela i avganistanska mlada. Izgleda, ehm, neverovatno, rekao joj je Dejms kada ju je pozdravio, ljube i je u obraz, od ega mu je brada ostala sjajna. Stvarno?, pitala je. Imala sam grozne trenutke pre nego to sam izala. Nestalo je struje, a agregat je ostao bez goriva. Morala sam da koristim sve e! Moe li da zamisli? Da, priznala je Mej koja je izala iz kuhinje da Filipu dopuni ve praznu au pun a. Rej el se nasmejala, ali je zvu ala uplaeno. Znate, samo sam htela da se nekako potrudim da izgledam malo sve ano i tako to? Dakle, izgleda boanstveno, uveravao ju je Dejms. Izgleda kao Zigi prokleta Zvezdana praina, promrmljala je Mej tiho. Ko je Zigi?, pitao sam Dordi apatom. , rekla je dodaju i mi sok od pomorande. Mej je samo zlobna. Za Novu godinu stranaca proglaen sam Dordinim po asnim gostom, mada, poto sam i ja iveo u ku i, ona je isto tako mogla da bude moj gost. Kako je no odmicala, postalo je sve o iglednije da smo se jedino nas dvoje izgleda stvarno slagali sa svima.
- 62 -
Sve je po elo prili no dobro zahvaljuju i hrani iz Libanske taverne koja je bila odli na. U roku od sat vremen sredili smo sve fatue, tabule, osam malih peciva s krompirom i spana em, pladanj patetica s mesom koje su stigle s jogurtom, meze od humusa, dvanaest pile ih ranji a i jagnje ih evapa, kao i mali breg od pufnastih belih pita hlep i a. Do kraja balade bio sam spreman da prsnem. Zamiljao sam da verovatno ovako Homeirina porodica jede svako ve e. Filip i Rej el, me utim, nisu pojeli ni upola toliko kao mi koji smo iveli u ku i, mada verovatno nisu iveli na vodnjikavoj testenini ve i deo nedelje. Francuz se izvinjavao zbog slabog apetita, govorio je da mu je stomak uznemiren. Nisam mu verovao. Nijednom nije otr ao do toaleta tokom obreda, tako da sam zaklju io da je to zbog toga to su mu usta bila suvie zaokupljena svim tim alkoholom koji su mu moji prijatelji nudili, kao i injenicu da nije za utao ni na tren. I Rej el je provela veliki deo ve eri probiru i hranu, ali sam osetio da je to zato to je nervozna poto se stalno igrala kosom. Tako e sam primetio da bi joj se o i rairile kao tacne svaki put kad bi pogledala u Dejmsa. Dopala mi se zbog toga, i stvarno sam se nadao da se i ona Dejmsu dopada. minka joj je izgledala mnogo bolje pri svetlosti sve a u sobi nego na jarkoj svetlosti u kuhinji, dobijenoj iz agregata, a glas joj je bio mek kao letnja kia kada je govorila, to nije bilo esto, jer nas je Francuz prili no drao taocima pri om o samom sebi. Dok je Filip pri ao i pri ao, primetio sam da se Dejms sve vie nervira. Lako je bilo videti da se ljuti, jer se stalno hvatao za potiljak kao da mora da trljanjem izbaci neki bol, a pepeo sa cigarete stresao bi otrim, brzim lupkanjem kaiprsta. Mislim, jednostavno je nemogu e da se ovde ita uradi brzo, rekao je Filip. Ovi su ljudi tako lenji. Kao Favad, ho e re i?, pitao ga je Dejms, zabacuju i glavu i podiu i levu obrvu, zbog ega je izgledao iznena eno, ali i pomalo opasno. Dakle, ne, on je o igledno samo de ak. Oh. Onda njegova majka, ena koja radi za nas esnaest sati dnevno? Ili moda straar koji nam uva ivote za mese nu platu koja ne bi bila dovoljna ni za ik ode u koju nosi? Sada je dosta, Dejmse, upozorila ga je Mej tiho. Dejms je primio naredbu ljutitim pogledom, a onda se ogluio o nju. Ili moda misli na pekare koji rade od jutra do sutra u prokletoj vrelini njihovih pekara, ili na de ake koji glancaju cipele i stoje na naem oku svakog dana u nadi da e zaraditi nekoliko ava, ili zavariva e s koom u oiljcima i sprenim o ima ili... Dosta je, rekoh! Mej je udarila po stolu pesnicom od ega smo svi sko ili, pre svega Rej el.
- 63 -
Dakle, rekao je Dejms, podiu i glas i ruke u znak predaje, kada Filip ovde provede vie od osam nedelja,moda e onda biti u mogu nosti da govori o nedostacima druge nacije. Svi smo sedeli u neprijatnoj tiini nakon toga, ak i ja, zato to iako je Dejms branio Avganistance poput mene, bio je grub prema gostu, a u naoj kulturi to je podjednako loe kao nazvati ne iju majku kurvom, ili jo gore, iskoristiti je kao takvu. Ovde sam zapravo deset nedelja, rekao je Filip naposletku. Kada smo ga svi pogledali, nesigurni da li se ali ili ne, Dordi je po ela da se smeje, a onda smo se polako i mi ostali priklju ili, ak i Dejms, koji je klimao glavom i podigao au da se kucne s Francuzom. Poto sam zavrili sa obrokom, i nakon to je Filip uveliko popio alkohola koliko je teak, sve estoro otili smo od stola da se smestimo na duge jastuke u drugoj polovini sobe. Dejms je poneo sa sobom dve boce crnog vina i seo je blizu Rej el, koja je izgledala zadovoljna time poput de aka koji je upravo dobio bicikl za Boi . Dordi i Mej su se smestile pored mene, jedna s leve, druga s desne strane, poput telohranitelja. Dordi je jednostavno bila Dordi, ali Mej, mislim da me je sada gledala druga ijim o ima. Pitao sam se da li bi pokuala da me usvoji da mi majka nije preivela. Narednih pola sata Filip je nastavio da nas gnjavi pri ama o sebi, ali Dejmsu to izgleda nije vie smetalo. Povremeno bi klimnuo glavom i naslonio se na jastuke, skljokavi se blie uz Rej el. Pomislio sam da izgledaju lepo zajedno. Kada je Filip po eo novu pri u o vremenu koje je proveo u mestu po imenu Sudan, Rej el je ugrabila priliku da pobegne. Ustala je, izvinila se to prekida i pitala kako da stigne do toaleta. Kad je otila, Filip je nastavio da pri a o ne emu zvanom solarna energija. Stvarno nisam imao pojma o emu to brblja, a nije me zanimalo ni da saznam ta je. Poto ga vie niko nije prekidao, pretpostavljao sam da i oni misle isto. Poto se Rej el nije vratila iz kupatila itavih deset minuta, Dordi je tako e ugrabila priliku da zbrie od Filipa i krene da je trai a to je otprilike i trenutak kada se urka uveliko zavrila. Rej el odlazi, rekla je Dordi tiho, poto je provukla glavu kroz vrata nekoliko sekundi kasnije. Dejms je ustao i mi smo krenula za njim. U jarkom svetlu hodnika zatekli smo Rej el kako obla i kaput. Masa minke koja joj je skrivala lice bila je oprana, od ega joj je koa bila rui asta. Izgledala je kao da je plakala. Pogledao sam u Dordi, nisam bio siguran ta se zbiva, a ona je pokazala na svetlo i ogledalo i napravila zapanjen izraz lica. Setio sam se da se Rej el spremala u tami i shvatio da je prvi put valjano videla svoje naminkano lice tek sada, kada je otila u toalet. Bilo mi je ba ao nje. Nije izgledala tako loe pri svetlosti sve a.
- 64 -
Navla ila je rukavice, brzo se zahvalila Dordi i Mej na pozivu na urku, pravila se da mora da ide, jer se ne ose a dobro. Rej el, ostani jo malo, bi e ti bolje za koji tren, pokuao je Dejms, ali dok je govorio jedva da ga je pogledala, o i su joj brzo letele ka vratima, kao da nije mogla dovoljno brzo da zbrie. Ne, stvarno, moram da idem, bila je uporna, a kada joj se pogled najzad sreo s njegovim, obrazi su joj od roze preli u crvenu boju i suze su krenula da joj magle o i. Dordi ju je zagrlila, a pre nego to ju je Dejms ispratio do kapije i Mej je zagrlila. Kada je krenula nazad u dnevnu sobu, mogao sam po izrazu lica da vidim da se stidela zbog ala koje je ranije te ve eri pravila. Kada je Rej el otila iz ku e i usko ila na prednje sedite kola koja su je ekala, nikom vie kao da nije bilo do slavlja, ve samo do pi a. Kada je udom doneta jo jedna boca vina iz kuhinje, to je, izgleda, bio znak za mene da odem na spavanje. Dordi me je uzela za ruku, povela uza stepenice i u Dejmsovu sobu. Dakle, ovo je bila mala propast, zar ne?, rekla je poto je prila da sedne na moj krevet. Hrana je bila dobra, izjavio sam u elji da spasem neto od ve eri ne bi li se ona ose ala bolje. Da, hrana je bila dobra, u pravu si. Kao i uvek. Nagnula se napred i poljubila me u obraz pre nego to je proaputala: Sre na Nova godina, Favade. Nadam se da e ti se sve elje ostvariti ove godine. A onda je ustala i ugasila svetlo. Kada je zatvorila vrata za sobom, brzo sam se pomolio svom Bogu, mole i ga da pomogne da se i Dordi ostvare njeni snovi. U glavi mi je, iza o iju, bila oluja boja; gadne zasekline kidale su nebo koje sam tu video, svetle i oblaci crne i crvene, koji su se borili za prostor u ogromnim, pohlepnim vrtlozima. Ose ao sam bes sveta kako se obmotava oko vetra i otr ao u grm da se sakrijem, ali sam se borio da stignem na vreme i no ga je otrgla pre nego to sam stigao tamo, tako da sam otr ao sa brda, spoticao sam se kroz dugu travu kao da sam izgubio stopala, kotrljao se kroz vlati koje su postale crne u tmini. Znao sam da moram da pobegnem, ali su mi se ruke uplele i nisam mogao da ih oslobodim, sve dok se nije pojavila svetlost da me odnese u dolinu. Visoko na nebu video sam orlove kako krue nada mnom, kidisali su u parovima na sme u stvar koja je leala na tlu. Ustao sam i video da ima Rej eline rukavice.
- 65 -
Polako sam priao toj sme oj stvari, a kako sam se pribliavao, shvatio sam da je to neto mrtvo. Prvo sam pomislio da je to ovca, ali kako sam prilazio blie, shvatio sam da je suvie veliko, a sada je tu bila i Dordi kle ala je blizu i drala je eagiju za koze koju je nosila sa sobom. Milovala je kosu mrtve stvari i smeila se, te sam se i ja nasmeio. Ho e li da pomogne?, pitala je. Ho u. Osmehnuo sam se. Ali kada sam se nagnuo blie da po eljam tu mrtvu stvar, ugledao sam dugu crnu kosu kako joj pokriva le a i osetio strah. Nastavi, ohrabrivala me je Dordi, tako da sam se nagnuo napred i razdvojio kosu. Prekrivala je lice ene, a to je bilo lice moje majke. Bacio sam eagiju na pod i ustuknuo. Ne ostavljaj me, sine, uzviknula je. Puzala je ka meni na rukama i kolenima. Prstima je posegla za mnom, ali su ovi bili truli i crni i roj muva je visio nad njima, hranile su se njenom bole u. Sko ila je za mnom i ja sam vrisnuo. Bila je mrkla tmina u sobi i mogao sam da ujem Dejmsa kako hr e u tami pored mene. Svetla su bila ugaena i agregat je bio isklju en. Bila mi je potrebna voda, ali sam se suvie plaio da iza em iz kreveta. Maj ino lice mi je jo bilo jako urezano u se anje i bilo je tako hladno da sam mogao da vidim svoj dah. O i su mi bile lepljive od sna i grlo mi se steglo kao da telo pokuava da me zadavi. Bila mi je potrebna voda. Dejms?. Glas mi je bio slabaan, kao da dolazi sa nekog drugog mesta. Dejms? Kada mi nije odgovorio, zgrabio sam no koji je bio zaboden u tablu pored mene na zidu i skliznuo ispod ebeta. Obuo sam plasti ne papu e i krenuo do vrata. Ispred sobe je sve bilo prekriveno tminom, stvaraju i nejasne crne oblike koji su znali da se bojim. Opipavao sam stopalom, naao stepenice i krenuo polako ka kuhinji; sada mi je pomagala slabana svetlost koja se probijala kroz crnilo, a dolazila je od sve a koje su jo gorele u dnevnoj sobi. Si uni plamenovi pretvarali su vazduh u crvenilo tamo gde se svetlost probijala sa oboda vrata. Bila je to treperava svetlost koja plee i pulsira uz zvuk glasova koji su dolazili s druge strane. I dok sam napola sluao, srce mi se ubrzalo, jer sam znao da je to pogreno. Gledao sam kako mi se ruke pruaju i otvaraju vrata. Ne, ti prokleti idiote! Rekla sam ti, ne!
- 66 -
Borila se i on je bio povrh nje, drao ju je prikovanu, ruke su mu bile suvie jake, telo suvie teko. Mrtvilo ju je. Hajde, prestani da se zajebava, zna da to eli. Glas je bio priguen, teak, ali sam ga uo, kao to sam ga uo ranije, i video sam kako joj gura ruke u jastuke dok su plamenovi igrali oko njih, boje i ih oboje u narandasto; on se borio da je savlada, tela povrh njenog, svetlost mu je lizala stopala i otkrivala uasno crnilo o iju i belinu njenih kada su se oboje okrenuli da me pogledaju. Oko mene vazduh se pretvarao u vritanje. Zvu alo je kao pakao u mojim uima kako su se probijali kroz mrnju i strah, gore i poput vatre u mojoj krvi. A onda mi je bes izleteo sa usana uz riku mnotva zveri i zato to nisam mogao da dozvolim da se to ponovo desi, ne jo jednom, ne ovog puta, potr ao sam napred i podigao ruku , osetio sam kako se no zabada u meko u kada sam se snano bacio na njega. Vrisci su i dalje dolazili, kidali mi glavu. Mlatio sam po vazduhu oko sebe, pokuavao da se oslobodim buke i straha, ali sada je tu bilo vie vritanja i razlikovali su se od mog, i video sam plamenove se smeju i oblik hiljadu uasa, kako me okruuju i onda je bila nada mnom i naterala je vatru da ode, uhvatila me je rukama, obavila me svojim mirisom. U meteu mog uma prepoznao sam Dordi i istopio se uza nju kada mi je prislonila glavu uz telo i pustio sam je da mi udahne ljubav. Pri ala mi je da ne brinem i osetio sam toplinu njenih ruku kako mi prelazi po kosi, i to je prijalo, ali negde u daljini oko nas uo sam mukarca kako vi e. Ubo me je u dupe! Mali seronja me je ubo u jebeno dupe! Naglasak je bio francuski.
9 Ne mislim da sam neto poseban. Nisam zapanjuju e lep, ali nisam ni ruan kao Dahid. Nisam najpametniji u razredu, ali nisam ni glup kao magare. Nisam najbri trka ; ne govorim najbolje ale; nisam najbolji borac; i mada znam da sam video stvari koje moda de ak mojih godina nije trebalo da vidi, ak ni to me ne ini neto posebnim. Moj otac je ubijem, bra a su mi mrtva, a sestra mi je nestala. Ali u Avganistanu to je jedno veliko pa ta. Spandiju je majka umrla dok mu je ra ala sestru, koja je umrla zajedno s njom, a od druge godine Spandi nikada vie nije osetio maj inu toplinu, niti utehu njene ljubavi. Nema ak ni fotografiju da je se se a, samo sliku u glavi koja bledi sa svakom godinom kako raste.
- 67 -
Damili su oba roditelja iva, ali im je droga unitila ku u. U nekom trenutku u polosti je njen otac otiao da radi s makom i pao je pod njegove ini kada je lizao smolu sa prstiju tokom etve. Sada je gladan za drogom, danju i no u, dok ostatak porodice ostaje samo gladan. I mada izbiva iz ku e po nekoliko dana zaredom, uvek se naposletku vrati trae i novac; a kada ne moe da na e novac, pesnicama udara enu po glavi, kao i Damilu i njene dve starije sestre. A u me uvremenu su sirotita Kabula popunjena decom iji su roditelji nestali ili su ubijeni. Tako niko od nas nije poseban. Mi samo nosimo razli ite verzije jedne pri e. Me utim, kada sam se probudio tog jutra posle no i koja me je progonila, otvorio sam o i i ugledao Dordi i Mej kako dele krevet pored mene, dok je Dejms bio umotan u ebe i hrkao na podu pored mene, i kona no sam osetio da sam na neki na in poseban. Onda mi je stvarno bilo ao kada sam nekoliko sekundi kasnije dodirnuo madarac pod sobom i shvatio da sam se upikio u krevet.
10 Dalalabad je glavni grad provincije Nangarar na istoku Avganistana i vie godina nego to se iko se a bogatai Kabula odlazili su u ovaj grad da pobegnu od uasne muke zimske hladno e. Dordi i ja, me utim, samo smo doli da pobegnemo. Poto je bolest moju majku jo uvek drala u Homeirinom domu i zbog mog nedavnog napada na Filipa, zaklju eno je da mi je potreban odmor. Samo se pravio da se bori s Mej, objasnila mi je Dordi dok smo se probijali ka Sedam sestara, planinama iji su vrhovi bili prekriveni snegom; one su nas vodile iz glavnog grada u tople doline na istoku. Nije stvarno hteo da je povredi. Jesi li sigurna u to? Da, Favade, jesam. Iako su mi slike u glavi pri ale druga iju pri u, sve je bilo tako mutno u njoj da vie ni u ta nisam bio siguran, a ako Dordi kae da je tako, pretpostavljam da mora da je tako. ao mi je, promrmljao sam. Nisam shvatio. Nema potrebe da se izvinjava, nastavila je, mrse i mi kosu. Kako si mogao da zna? Filip je popio previe, a i Mej je. Ali, veruj mi, oni su stvarno dobri prijatelji i nikada ne bi povrijedili jedno drugo. A moda treba kriviti Mej i Dejmsa i mene za
- 68 -
sve to se desilo, a ne tebe. Trebalo je da budemo paljiviji s tobom, Favade, poto ti majka nije tu. Tako da je i nama ao. Nismo razmiljali. Dordi me je privila uza se, ose ale su se pomalo kosti, i drala me je tako dokle god je to putovanje doputalo. Ostalo vreme leteli smo po zadnjem seditu kola kao dve p ele u tegli kada se gradski put raspao i pretvorio u kamenje. Putovanje od Kabula do Dalalabada bilo je prili no zanimljivo i da mi misli nisu bile zaokupljene nevoljama od prethodne no i, i da mi glava nije stalno udarala o prozor kako nas je put bacao ovamo i onamo, verovatno bih izuzetno uivao u njemu, jer nas je vodio kroz slike mnotva slikara i jo vie pri a. etiri sata putovali smo izvan dinovskih planina koje su uvale reku Kabul; pored komandnog mesta gde je ratni vo a Zardad drao vojnika vezanog lancima kao psa i hrani ga testisima svojih neprijatelja; preko malog mosta gde su etiri strana novinara ubijena 2001; dole u Surobi i pored njegovog svetlucavog jezera; du nenih krivina koje grle blistava zelena polja, prestizali smo ku ije i kamile i tamne oblake debeloguzih ovaca; du reke prema ribljim restoranima Durunte; i kroz tunel koji su Rusi napravili, a koji je iao ivicom brane i vodio nas u Dalalabad. Ovo je bilo moje prvo pravo putovanje izvan Kabula poto odmori nisu uobi ajeni me u ljudima koji jedva mogu da se prehrane i predeli koji su se stalno menjali bili su samim tim jo udesniji. injenica je, bilo mi je iskreno ao i duboko sam se stideo onoga to sam uradio Filipu, i znao sam da e mu se sada pogled na avganistansko gostoprimstvo drasti no promeniti poto ga je jedan od nas ubo u dupe. To je bilo neoprostivo, stvarno. Mej mi je slede eg dana rekla da je Filip otiao do hirurga u italijansku bolnicu za hitne slu ajeve u ar-i Avu, gde su mu zaili nekoliko avova na rani. Tako e su morali da mu daju neto zvano tetanus pric. S druge strane, Dejms je proveo ve i dana smeju i se. Kada smo stigli u Dalalabad, bilo je kasno popodne i odvezli smo se pravo u srce grada koje je, za razliku od zimskog sivila Kabula, jo uvek sijalo uto u pranjavoj sun evoj svetlosti. Bilo je vie magaraca i taljiga koji su zakr ili ulice nego u glavnom gradu i mesto je bilo prepuno si unih tak-takova, eza u pakistanskom stilu obojenih u plavo i ukraenih izrazito ivopisnim slikama cve a i enskim o ima. Trubili smo i probijali se kroz saobra aj i naposletku skliznuli u sporednu ulicu, izlomljena staza vodila nas je do ulaznih vrata desetak ku a s visokim zidovima. Na pola puta stali smo kraj palate Hadi-kana, velikog belog zdanja smetenog u zelenili bate koje je lako moglo da bude dom kralja Mohameda Zahir-aha da je jo imao novca.
- 69 -
Kad je lend kruzer uao na prilaz, zatekli smo Ismeraja koji nas je ve ekao na stepenicama ku e. Razgovarao je mobilnim telefonom koji je sklopio kada smo mi isko ili iz kola i nakon to nas je pozdravio toplim rukovanjem i velikim osmehom, poveo nas je unutra. Prizor koji mi je ispunio o i skoro da me je zaslepeo. Kroz dvoja velika vrata od drveta, ispred kojih je bila gomila sandala, pojavila se ogromna sala sa osam belih konih sofa koje su bile okrenute jedna ka drugoj u redovima od po etiri. Dordi je sela na jednu i izula izme. Ja sam svoje cipele skinuo kraj vrata, to je bilo ispravno, ali su se njene izme teko skidale. Na kraju hodnika uzdizalo se ogromno stepenite koje se razdvajalo u dva pravca da bi se ponovo spojilo na gornjem spratu. Gore, iza ograde od drvenih balkona, mogao sam da vidim niz vrata koja vode u sobe. Si uan ovek, ne ve i od deteta, zgrabio je nae torbe i nestao gore. Dole, s leve strane hodnika, bio je izdigut pod koji je sjajio zlatnim tepihom i dugim, lapis-plavim jastucima. Na njima su se odmarala etvorica sme ih mukaraca u sme im pakulima i sme im patuima. Gledali su televizor irokog ekrana i izgledalo je da su ovde kao svoj na svome. Kada smo uli u ku u i krenuli ka delu s televizorom, svi mukarci su ustali i pruili ruke Dordi u znak dobrodolice. O igledno ih je znala i inilo se da su sre ni to je vide, blago je grde i to dugo nije dolazila. Potom su joj mahnuli da sedne, nude i joj mesto po asnog gosta na jastuku koji je najdalje od vrata. Pratio sam je do kraja prostorije i seo blizu nje, ali ne suvie blizu, jer nisam beba i hteo sam da ovi ljudi to vide. Kada su stigli zeleni aj i stakleni posluavnici sa zelenim suvim gro em, pista ima, bademima i slatkiima umotanim u papiri e, Ismeraj je doao da sedne s nama. Ostali gosti smestili su se blie televizoru iako je bio isklju en zvuk. Podalje od nae ku e i zatite njenih zidova, Ismeraj se ophodio druga ije sa Dordi, mnogo zvani nije. Znao sam da je to uveliko zbog toga to su i drugi mukarci bili u prostoriji. Uprkos svim godinama tokom kojih su Dordi i Ismeraj bili prijatelji, oni su bili prijatelji u Avganistanu i stoga su morali da potuju odre ena pravila, koja su se uglavnom ticala toga da ne bude suvie prisan sa enom, bila ona strankinja ili ne. injenica je da nije ostavljalo dobar utisak ako se smeje i ali sa enama, to se inilo slabo u. Verovatno je bilo samo korak dalje od nalaenja zadovoljstava u kovitlacu zveckanja narukvica avganistanskih de aka plesa a. Mada nisam bio posebno iznena en ponaanjem Ismeraja ipak je bio Patun bio sam malo iznena en kada sam video promenu u Dordi. Bila je grozna kada je zadirkivala Ismeraja kada nam je doao u ku u, ali sada je bila tiha i puna potovanja, a nije razgovarala s ostalim mukarcima, osim ako bi pogledali preko da je pozovu da se priklju i njihovom razgovoru, to zapravo nisu u inili. U naoj kulturi, eni je obi no dozvoljeno da sedi samo s mukarcima s kojima je u srodstvu. Dordino prisustvo trpeli su samo zato to je bila strankinja. Da nije dolazila iz Engleske, sakrili bi je u zadnji deo ku e sa ostalim enama.
- 70 -
Hadi-kan je u invaru, rekao nam je Ismeraj. Signal ne radi dobro u planinama, izvinio se Dordi stidljivim osmehom i pogledao u njen nemi mobilni. Dordi je slegnula ramenima kao da je nije briga, i skoro da sam joj poverovao. Samo sam zahvalna to ste nas pozvali, odgovorila je, pogotovo s obzirom na javljanje u zadnji as. Kako je govorila, shvatio sam iznenada da mora da je zvala Ismeraja tog jutra kada ja nisam sluao i zbog tog saznanja obrazi su krenuli da mi gore od dodatnog stida, jer sada svi mora da znaju ta sam uradio, ak i moji prijatelji koji su pola sveta dalje u Dalalabadu. Kada nam je posluena ve era i Ismeraj se naalio da bi ispomo u ku i trebalo da dri noeve podalje od de aka, nisam se nasmejao. *** Dakle, da li eli da pri a o tome? Dordi je zastala da zapali cigaretu poto me je po peti put pobedila u krambulu, igri na drvenoj dasci koja je dola iz Indije, gde se dva igra a bore prstima, brzo ubacuju i svetlo obojene kolutove u etiri otvora u uglovima. Bila je nemogu e dobra u tome za devojku. Ne znam, odgovorio sam iskreno, poto sam osetio da Dordi trai objanjenje za moje ponaanje. Moda. Ponekad pomae kad razgovara o problemima, posebno onim tekim, bila je blago uporna, igraju i se pri tome kutijom ibica na kojoj je s prednje strane bio prikazan prolaz Kajber. To je jedan od na ina da iz glave protera zle duhove. Pretpostavljam, rekao sam, mada sam bio siguran da su avoli koji tu ive suvie jaki za magiju razgovora. Dobro. Pokua u. Davno pre nego to sam ro en majka je bila udata za mog oca i oni su napravili Bilala. On je bio moj najstariji brat. Tri godine kasnije, kada su se Rusi spakovali da krenu na svoj dugi put ku i, kotrljaju i se iz Avganistana tenkovima koje su dovukli sa sobom, moji roditelji su proslavili Minin dolazak u porodicu. Na pato jeziku njeno ime zna i ljubav. Nekoliko godina kasnije stigao je Jozef, moj drugi brat, a onda, naposletku, poto su svi oni zauzeli najve i deo prostora u ku i, ro en sam ja. To je bila moja porodica, potpuna i sre na kao nikada ranije i nikada vie. A onda, jedan po jedan, kao kada li e pada sa drve a, po eli su da umiru. Prvi je otiao Jozef, koji je prestao da jede dan nakon to ga je ujeo pas. Bio sam beba, tako da smo ga izgubili pre nego to sam uspeo da ga zapamtim, ali mi je majka rekla da pomalo li im na njega i da ga je Allah uzeo jer mu je bilo potrebno vie sunca u raju.
- 71 -
Godinu dana nakon to je Jozef umro, moj otac nas je napustio. Bio je u itelj, ali je ostavio svoje udbenike i uzeo puku i s grupom mukaraca iz naeg sela otiao je da se bori uz vojnike Severne alijanse. Majka kae da mu se srce razbesnelo dok je gledao kako talibani menjaju nae obi aje, i zato to je bio astan i hrabar ovek, smatrao je svojom duno u da ih zaustavi, poto je bio to to jeste, sin Avganistana. Naalost po mog oca, ispostavilo se da mu vie odgovara da predaje nego da se bori i poginuo je u borbama blizu Mazar-i arifa na severu zemlje. Tako je moja majka ostala udovica; udovica s bebom i dvoje male dece. U suzama se drala naeg doma, jer je u njemu jo bio miris oca i smeh duha mog brata, mada su joj svi govorili da bi joj bilo bolje da ode i ivi sa sestrom. Naravno, poto je ovo Avganistan, stvari su krenule od loeg ka jo gorem. Neko vreme po o evoj smrti, a u vreme kada je moja glava po ela da uva slike iz ivota, talibani su doli u Pagman. Sada vie nisam bio beba hodao sam i pri ao i osetio sam strah u maj inom glasu kada me je jedne ve eri prodrmala da me probudi i uzme u ruke i odnese iz kreveta u ugao kuhinje, gde su me ekali sestra i brat. Sada se toga jasno se am; mogao sam da vidim po ode i kako mi majka drhti, a napolju sam uo zvuk tekih kamiona kako ispunjavaju ulicu bukom motora. ta je bilo?, pitao sam. Molim te, Favade, molim te, uti, preklinjala me je. Plakala je, a napolju su povici i vriska progutali tiinu no i kada je svetlo koje je dolo kroz na prozor krenulo da gori bojom plamenova. Kako smo se krili u oku, zvuk panike i bola bivao je sve blii, uporno nam se prikradao, vrebao da nas na e. Sve to vreme majka je aputala Allahu ne ujno, brzo i tiho dok se ljuljala na nogama dre i vrsto sve troje dece. Otri dah prekinuo joj je molitvu kada su se ulazna vrata uz prasak otvorila i grubi uzvici mukaraca koje nismo poznavali nagrnuli su da nam pune ku u. To nije bila velika ku a i nije bilo potrebno puno vremena da nas otkriju pet crnih senki koje su sko ile na nau gomilu da bi ruku moje sestre oteli od majke i povicima nam sasuli mrnju u lice. Kada je majka sko ila na noge, jedan od talibana bacio ju je na pod i utnuo je u glavu da bi je zadrao na mestu. Moj brat Bilal, koji je imao srce lava, odmah je sko io sa poda, krenuo da udara oveka po le ima i utira nogama. Drugi mukarac je onda zgrabio mog brata kao da je igra ka. Nabio mu je pesnicu u lice i bacio ga preko kuhinje, a glava mu se odbila o ugao kredenca. Kada mi je brat skliznuo na pod, bez svesti i nemo an da nam pomogne, majka je zavritala u izmu talibana i i gurnula je svom snagom da dohvati svoje najstarije dete. Kada se bacila na Bilala, ovek koji ju je povredio, ponovo je krenuo na nju i povukao je na pod. Ali ovog puta nije izma bila na njoj, ve njegovo telo. Video sam kako mu ruke kidaju njenu ode u, dok je odnekud iz nas miris paljevine po eo da nam puni nozdrve. Tr i, Favade, tr i!
- 72 -
Mukarac je udario majku u lice, ali kako je to uradio, druga senka utr ala je u nau sobu. Crne o i prvo su mene ugledale i gledao me je tren za koji mi se inilo da traje ve no. Sada, kada se toga setim, mislim da sam video tugu ispisanu tamo. Sklonio je pogled, sa mene, okrenuo se ka veku povrh moje majke i povukao ga sa nje, vi u i neto ljutito i otresito. Tr i, Favade! Zato to sam bio uplaen i nisam znao ta da radim, i zato to mi je brat zaspao, i zato to je jedan od mukaraca drao moju sestru za ruku i zato to mi je majka to rekla, potr ao sam. Tr ao sam najbre to sam mogao do zadnjeg dela ku e i naao mesto u grmlju blizu naeg doma. u nuo sam nisko u bodlje i gledao kako ceo svet zahvata vatra. Dok su ku e komija bljuvale plamenove, izbezumljeno vritanje koje mi je punilo ui polako se pretvaralo u lelek i kuknjavu kako su ljudi obu eni u crno kidali nae ivote, tukli stare ljude tapovima i otimali im mlade iz ruku. U svetlosti plamena te no i gledao sam te ljude kako odvla e moju prestraenu sestru u crni kamion zajedno s dvadeset drugih devoj ica i odvoze ih iz sela. Kada je zvuk motora po eo da nestaje u daljini i vazduh zamro oko nas ostavljaju i samo zvuk vatre i suza, ugledao sam majku kako izlazi iz ku e nose i brata preko ramena. Lice joj je bilo bledo, a krv joj je curila iz posekotine pred usana. Favade?, vikala je. Favade? Ustao sam i ugledala me je. Video sam sjaj olakanja kako joj je zablistao u o ima pre nego to je pala na koljena i otvorila usta da ispusti vrisak od kojeg bi se samom avolu sledila krv u ilama. Kako nam je ku a sada bila razvaljena ugljenisana ljutura, a komijske podjednako razruene, majka, Bilal i ja hodali smo od nae ku e u Pagmanu do ku e moje tetke. Ne se am se ni eg sa tog putovanja, tako da pretpostavljam da sam prespavao ve i deo. Tako e ne mogu da se setim nikakvog razgovora kada smo stigli kod tetke, ali jasno mogu da vidim pogled u maj inim o ima. Bio je to pogled smrti i praznina koja je pratila taj pogled ogledala se u Bilalovim o ima. Jedino to sam zasigurno znao jeste da su mi talibani povredili majku, da su mi odveli sestru koja je imala svega jedanaest ili dvanaest godina, i da mi je brat sada izgubljen u avganistanskoj opsednutosti osvetom. Nakon to se probudio iz sna, Bilala su do ekali maj ino izudarano lice i praznina u porodici koju je popunjavala naa sestra. Ogromne suze besa krenule su da mu liju iz o iju, prosipale su se po praini koja je nekada bila naa bata. Poto je Bilal postao glava porodice nakon to nam je otac ubijen, mu ile su ga misli da je mogao da uradi vie da nas zatiti. Ali bio je samo de ak de ak protiv armije avola s crnim turbanima. Nije mogao da u ini nita vie od onoga to jeste za bilo koga od nas.
- 73 -
Uprkos tome, slede ih nekoliko nedelja Bilal se prekrio utanjem, jedva da je bio u stanju da govori od stida i srama, sve dok jednog' dana njegovo mesto nije jednostavno ostalo prazno. Moj jedini ivi brat napustio je tetkinu ku u da bi se pridruio Severnoj alijansi. Imao je etrnaest godina u to vreme, doba kada bi trebalo da se priblii Bogu, jer je bio dovoljno star da se moli u damiji i posti sa odraslima u vreme Ramazana. Umesto toga predao se ratu i osveti, i vie ga nikada nismo videli. Kada su Amerikanci bombama oterali talibane iz naih ivota, pitao sam se ho e li se Bilal vratiti, ali kada je Severna alijansa umarirala u Kabul, njega nije bilo. Iako ni majka ni ja nismo ni re i rekli, oboje smo znali da je mrtav.
11 Bila je no kada su me svetla probudila, ono doba no i kada si zaglavljen izme u ju e i danas i sve je tako tiho i gluvo od sna da nema znaka da e jutro do i po tebe. Bilo je to ono doba no i koje poziva na istezanje i osmeh. I bilo je to ono doba no i koje je Hadi-kan odabrao da se vrati ku i. Po elo je sa zvukom metala po betonu kada su se kapije otvorile i tri lend kruzera sa zatamnjenim staklima zagrmela na prolazu, a iz njih su izleteli uvari i Hadi-kan sa prednjeg sedita. Kada su dvojica mukaraca sa pukama zatvorila kapiju za njim, drugi ovek sko io je na njegovo mesto i kola okrenuta ka ku i sada su se okrenula u krug na travi da bi gledala u izlaz. Dok sam gledao ovaj ples farova sa prozora, video sam Hadi-kana kako vodi grupu mukaraca u ku u. Lice mu je izgledalo ljutito i pitao sam se da nije upravo saznao da je Ismeraj dopustio Dordi i meni da do emo i ostanemo. Na vrhovima prstiju primakao sam se vratima i odkrinuo ih, trep u i na iznenadnoj svetlosti koja je sijala sa donjeg sprata. Uzdiu i iz prizemlja, do uiju mi je doprlo mumlanje glasova, tihi muki glasovi za koje mi je bilo potrebno nekoliko sekundi da ih dobro uhvatim. A onda, iznad svih, uo sam re i Hadi-kana kako ispunjavaju vazduh kao grmljavina koja stie. Otvorio sam vrata malo vie i naslonio se u pukotinu, to mi je omogu ilo da vidim ta se zbiva kroz drvene stubove balkona. Hadi-kan je stajao kraj vrata, s petoricom ljudi u blizini koji su tiho razgovarali me usobno. Nisam prepoznao nijednog od njih, ali su izgledali prili no bogati, obu eni u presovane alvar-kamize s velikim, tekim satovima na rukama. Hadi-kan se obra ao niskom oveku koji mi je odneo torbe uza stepenice kada smo stigli. ovek je klimnuo glavom nagore, ka strani ku e gde je Dordi spavala, odmah du hodnika odavde gde bi ja trebalo da spavam, i Hadi-kan je pogledom
- 74 -
nakratko pratio ovekov pokret glave, zbog ega sam zadrao dah i uronio dublje u tamu svoje sobe. Ako nije znao da smo ovde pre nego to je stigao, sada svakako jeste. Nekoliko sekundi kasnije, poto nije bilo nikakvog zvuka koraka da nas izbaci iz kreveta, ponovo sam se pomakao malo napred. Hadi-kan je sada sedeo na jednoj od sofa, s pakulom na kolenu i oljom zelenog aja u ruci. Kada je posegao za ue erenim bademom koji je stavljen na sto ispred njega, priao mu je ovek koji je drao mobilni. Hadi-kan ga je prislonio uz drvo, i mada nikada nije vikao, glas mu je glasno odjekivao po sobi, zbog ega su ostali ljudi prestali da razgovaraju i pogledali jedan drugog ispod pognutih glava i tekih obrva. Ne zanima me kako e to uraditi, samo uradi, naredio je. Ho u da iza e do jutra. Sklopio je telefon i vratio ga oveku koji mu ga je dao. Pitao sam se da li je to razlog to Hadi-kan nije zvao Dordi: izgubio je telefon i morao je da pozajmljuje tu i. Ujutro sam otiao dole da zatraim doru ak i video da u salonu nema onih krupnih ljudi koji su ga ispunili prethodno ve e, a da su troje niskih ljudi naoruanim krpama za i enje i usisiva em uveliko radili. De ak, malo stariji od mene, igrao je karambul sam sa sobom na platformi blizu televizora. Selam, rekao sam, prilaze i mu. Ja sam Favad. De ak je podigao pogled sa table za igru. Selam, odgovorio je. Ahmed. A onda je nastavio da se igra i poto nisam imao ta drugo da radim, seo sam na jedan od onih dugih jastuka i gledao ga. Bio je vrlo dobar, bez napora je pomerao kolutove u rupe naspram sebe. Tako e je izgledao vrlo ist, ak nov. Ali iako mu je koa imala izgled kao u bogatih meku kremastosme u boju o i su mu imale pogled starca. Od dece, jedino smo nas dvojica bili u sobi, ali de aku po imenu Ahmed nije se urilo da razgovara, tako da mi je bilo drago kada mi je stigao doru ak, jer sam tako imao barem ta da radim. Tako e sam bio mrtav gladan, to je bilo udno, jer obi no nisam neto pri apetitu. Jede kao ptica, primetila je moja majka jednom prilikom i odmah sam se upitao kakav li je ukus crva. Nakon to sam zavrio s jajima i oljom slatkog aja, Ahmed je gurnuo tablu karambula ka meni i trgnuo glavom nagore, pozivaju i me da igram. Dok sam se dovla io do njega da prihvatim izazov, postavio je komade na mesto i oustio me da prvi krenem. Doao si sa Dordi, zar ne?, pitao je naposletku.
- 75 -
Da, priznao sam, gadno promaivi hrpu kolutova koje je trebalo da razbijem. De ak je mahnuo kao da mu nije bitno i pustio me da ponovo pucam, to je, pomislio sam, pokazivalo veoma lepo ponaanje. Video sam te prole no i, rekao je dok sam paljivo nametao kolut da pucam, kako pijunira mog oca. Kolutovi su zaklepetali po tabli kada sam ih udario i Ahmed je dohvatio veliki kolut da krene da ga baci. Video sam te preko puta hodnika, nastavio je dok je nehajno hitnuo jedan plavi komad u rupu desno.Moja spava a soba je naspram one u koju si ti odseo. A tvoj otac je? Hadi Halid-kan. Ko drugi? Podigao sam glavu, iznena en. Iako sam znao da Hadi-kan ima djecu s pokojnom suprugom, bio sam malo iznena en to sam zatekao jedno od njih kako sedi naspram mene, jer mi je Dordi rekla da su deca kod njegove sestre. Mislio sam da ivi negde drugde, rekao sam. ivim. Obi no ivim kod tetke, ali buka je prava no na mora. Previe ena u ku i, to je problem.Evo, ti si na redu. Uzeo sam kolut i uspeo da ubacim jedan beli u rupu. Nije loe, rekao je Ahmed. Naravno, stvarno ti je potrebna veba. Po eo sam tek ju e da igram. Da, i stvarno ti je potrebna veba. Ahmed se nasmejao i kako je to uradio, video sam neto od Hadi-kanovih crta na njegovom licu. Tvoj otac je bio malo ljut prole no i, pomenuo sam, gledaju i Ahmeda kako revnosno razbija tablu ispred mene. Ha! Bio je besan, to je ta no. Da li zbog nas? Koga? Ahmed je podigao pogled sa table, iskreno zbunjen. Mene i Dordi, objasnio sam. Je li ljut zato to smo se pojavili nepozvani? Ne, naravno da nije. Ahmed je vreto glavom. Dordi je oduvek dobrodola ovde. Ovo je njen dom, to moj otac kae. Oh.
- 76 -
Ne, ako ba mora da zna, ljut je zbog nekih porodi nih stvari, ali e se uskoro reiti, jer se uvek ree. Tri sata nakon to sam zavrio sa doru kom i oko dva sata nakon to je Ahmed ponovo nestao u ku i punoj ena u jednom od o evih lend kruzera, Dordi se pojavila dole sa izgledom osobe kojoj je dozlogrdilo. Hajde, Favade, vreme je da vidimo jednog oveka u vezi s nekim kozama, rekla je i zgrabili smo izme, usko ili u druga Hadi-kanova kola i zagrmeli iz Dalalabada. Bio je to divan dan s kristalnoplavim nebom koje nije imalo ni traga one praine i izmaglice izduvnih gasova kao nad Kabulom, a sa kasete se ula neka indijska ljubavna pesma. Pored mene i Dordi, tu su bili voza i uvar s pukom koju je smestio me u noge na prednjem seditu. Nije bio na, tako da sam pretpostavljao da je Hadi-kanov ovek. Odvezli smo se iz grada prema Pakistanu, gde smo proli pored velikog portreta mu enika Hadi Abdul Kadira, nekadanjeg potpredsednika koji je ubijen osam meseci nakon to su talibani pobegli. Dalalabad je bio njegov dom i pomislio sam da ljudi mora da su ga stvarno voleli kada su mu ovde stavili sliku. Peli smo se od grada, vozili se navie, kroz blatnjava sela i do velikog sme eg ravnog terena pre nego to smo ponovo uronili u zelenilo, proli pored drvoreda maslina, i u tunel od ogromnog drve a koje kao da se naginjalo nad putem u tenji da zagrli prijatelje s druge strane. Kada smo stigli u drugo selo, skrenuli smo desno s glavnog puta, kroz mali bazar i na grubu stazu koja nas je vodila do invara. Tamo emo na i tog oveka s kozama, izgleda. Kako smo se vozili dublje uprovinciji, proli smo pored mnotva starih polja maka. Nedavno sam video fotografije ovih polja u jednom od kabulskih novina koje mi je Pir Hederi davao da mu itam. Mak je sijao jarko i lepo sa stranica i se am se da sam tada pomislio da ako su tako ukusni kao to izgledaju, nije ni udo to su ljudi postajali zavisnici. Kada smo proli pored starca s magarcem natovarenim granjem, Dordi je spustila prozor i nakon to se pozdravila i pitala kako mu je porodica, pitala ga je gde bi mogla da na e oveka po imenu Baba Gul Rahman. Starac je podigao ruke i objasnio da moemo da ga na emo u kolibi iza sljede e poljane u podnoju brda. Ako jo uvijek ima kolibu, gun ao je. Dordi se zahvalila, pogledala me i slegnula ramenima, a onda smo krenuli prema brdu iza slede e poljane da vidimo da li Baba Gul jo uvek ima svoju kolibu. Kada smo stigli u podnoje brda, laknulo nam je kada smo videli da tamo jo stoji koliba Baba Gula, ali za nevolju, Baba Gul nije bio u njoj. Jedno od djece za koje smo pretpostavili da je njegovo otr alo je do sljede eg sela da ga potrai.
- 77 -
Sedeli smo u travi i gledali stado koza kako jede i igra se, a vreme smo prekratili tako to smo pili aj koji nam je donela devoj ica otprilike mojih godina ili malo starija. Bila je to najstarija k erka Baba Gula, objasnila je Dordi, koja ju je upoznala ranije. Zvala se Mulala i imala je najlepe o i koje sam ikada video. Kako vam ide?, pitala je Dordi kada je izala da sedne s nama. Koze vam dobro izgledaju. Da, koze su dobro, odgovorila je, grubo mlate i kosu sa lica i mrte i se. Neto nije u redu, Muala? Devoj ica je slegnula ramenima. Ovo je Avganistan, hanuma Dordi. Ponekad, ivot nije tako jednostavan. Ti to zna bolje od nas. Dordi je klimnula glavomm, ali video sam da su joj pitanja i dalje u o ima. Poto nisam znao ta da kaem, utao sam. Moj otac se ponovo karta, objasnila je devoj ica kona no dok smo sedeli tako utke. A kada on izgubi, mi pla amo zbog toga. Mora da je to Allahova kazna zbog greha koji ini. Mislim, samo pogledaj gde sada ivimo. Devoj ica je mahnula rukom ka kolibi, koja je zapravo pre bila ator, klimav ku erak od drveta prekriven plasti nom zastirkom na kojoj su bili inicijali ne eg po imenu UNICEF. Dok je ona govorila, prila joj je majka. Bila je to si una ena s licem koje je moglo biti isklesano iz planina iza nas. Prisno se pozdravila s Dordi, ali se nije zadravala. Poto je klimnula glavom k erki, obe su otile da sakupe koze, ali kada se okrenula, ulovio sam joj izraz lica, a to je bio izraz dubokog stida. Shvatio sam onda da su joj ponienja koja je celog ivota trpela od ruku svog mua urezala te gadne crte u kou. A kada je devoj ica doslovno strancima pri ala o porodi nom gubitku asti, nije bilo potrebe da se pretvara da je druga ije. Ponekad, kada ne poseduje ama ba nita, jedina stvar koje se moe drati jeste ponos. Ali ak i obi ne re i to ti mogu oduzeti ako ne pazi. Da li se Hadi-kan obradovao to te vidi; pitao sam Dordi kada smo nastavili da ekamo Baba Gula da stigne. Bio je umoran, ali da, mislim da jeste, odgovorila je, igraju i se iskrzanim krajevima farmerki dok smo sedeli na travi. Misli da jeste? Da. Ne zna? Dakle... Dordi je duboko udahnula i onda ponovo izbacila vazduh. Ne, ne znam stvarno.
- 78 -
Vrteo sam glavom u neverici. to se ti e ponovnih susreta ljubavnika, ovo nije ba zvu alo kao susret Lejle i Mednuna. Pri u o njima ispri ala mi je Damila jednog dana u Kokojoj ulici poto joj je majka ispri ala jedne ve eri ne bi li ublaila bol od o evih pesnica. Po legendi, Lejla je bila prelepa devojka ro ena u bogatoj porodici. Naravno, kada je odrasla, porodica je htela da je uda za bogatog oveka, ali umesto toga ona se zaljubila u Mednuna, jednog vrlo siromanog mladi a. Kada su svi saznali za to, nastao je pakao i Lejli i Mednunu su zabranili da se ikada vie vide. Lejlini roditelji su je onda naterali da se uda za silno bogatog oveka i on ju je odveo iz tog kraja. Ali, iako je imala divan dom, ljubav prema Mednunu ostala je jaka, i jednog dana, Lejla se ubila. Kada je Mednun uo za Lejlinu smrt, poludeo je od alosti i na kraju je umro na njenom grobu. Ni u jednom delu te pri e nisam uo da je Mednun bio malo umoran i da je moda, a moda i nije bio sre an to vidi Lejlu. Da li je tebi bilo drago to ga vidi, onda?, pitao sam. Favade, meni je uvek drago da vidim Halida, ali ivot je komplikovan, zna. Ne, zapravo ne znam. Ja sam samo de ak. Imam jo puno toga da u im. Dordi se osmehnula. Izvini, Favade, ponekad zaboravim koliko ti je godina, jer si tako divno odrastao! Ali, u pravu si, postoje neda e u ivotu koje su ti jo uvek nepoznate. I zato, da, bilo mi je drago to ga vidim, naravno da jeste, ali onda smo se malo sva ali i rekli smo puno tekih re i i to me uopte ne ini sre nom. Zbog ega ste se sva ali? Ne znam stvarno... uobi ajeno. Nikada se nismo ovako sva ali, ne onda kada smo se tek upoznali. Tih dana je sve izgledalo sasvim divno. Ali stvari se menjaju, zar ne? Da, mislim da se menjaju, odgovorio sam. A onda, pognuvi glavu da je pogledam kraji kom oka, pitao sam je: Da li bi htela da razgovara o tome? Mislim, razgovor ponekad pomae. Tera zle duhove iz glave. Dakle, tako mi i treba, zar ne, nasmejala se, prepoznaju i sopstvene re i od prethodnog dana. Dobro. Pokua u. Kada sam tek upoznala Hadi Halid-kana, radila sam na prvim izborima koji su odrani u vaoj zemlji. Bilo je to uzbudljivo vreme, trenutak stvarne nade i mogu nosti, i usred svih tih ludih o ekivanja stigao je najlepi mukarac kog su moje o i ikada videle. Sve do tog trenutka nikada nisam verovala u ljubav na prvi pogled, a to nije neto to se moe lako objasniti, ali to je stanje uma i srca od kojeg ti telo oivi i ini vrednim da se budi svakog jutra.
- 79 -
I tako, mi smo bili tu, ja i grupa ljudi iz raznih zemalja i tim Avganistanaca koji su stigli u invar da pripreme izbore. Tih dana govorilo se da je invar prili no opasno mesto, prepuno talibana koji se skrivaju i krvoednih bandita, tako da je Halid ponudio naoj grupi mesto gde da odsednemo, kao i svoju zatitu. Poto sam stigla iz Londona, sve je bilo neverovatno uzbudljivo kod nas nema ljudi s kalanjikovima koji nas tamo voze unaokolo. I vaa zemlja bila mi je zapanjuju a od samog po etka: neverovatni pejzai; divan poziv na molitvu koji mi je ulazio u san u pet ujutro; ljudi koje smo upoznavali, a koji su iveli tako tekim, slomljenim ivotom, a opet su zadrali najdivniji mogu i duh. Zna, jednog dana sam otila do izbegli kog kampa da govorim o predstoje im izborima i ljudi koje sam tamo zatekla bili su tako uasno siromani da su uvali izmet ivotinja da bi ga koristili kao ogrev za zimu, a opet kada smo se pojavili odmah su nam ponudili aj i ono malo hleba to su imali, zato to smo bili gosti. To me je stvarno postidelo i po ela sam da ose am neto stvarno posebno za ovu zemlju. Naravno, nisu svi Avganistanci koje sam upoznala bili siromani, a ak je i tada Halid bio bogat ovek. Ali nije me novac privukao k njemu, bez obzira ta tvoj prijatelj Pir Hederi misli; bio je to njegov stav, topli humor i nenost. Bio je stvarno ljubazan, Favade, i tih dana nau io me je toliko toga o ovoj zemlji i vaem na inu ivota, a da nisam to ni shvatila. Nikada ranije nisam upoznala oveka kao to je on, a sada kada se osvrnem na to, mislim da sam se skoro istog trena zaljubila u njega. Iako smo moje kolege i ja odseli u njegovoj ku i, koja nije bila tako velika kao ova u Dalalabadu, jedva da smo ga vi ali tokom dana, jer smo svi bili zauzeti svojim poslom, a on je vreme provodio u razgovorima sa stareinama, politi arima i ljudima iz vojske. Me utim, ponekad kada bismo se vratili njegovoj ku i, sedeo bi u bati u krugu ljudi s turbanima i u bogatim odorama, a dok smo prolazili pored njih da odemo u nae sobe, pogledala bih ka njemu i pogledi bi nam se sreli i videla bih kako mu smeak titra na usnama. Kada bi sunce zalo i gosti se vratili ku ama, Halid bi doao do nas da sedi i razgovara s nama neko vreme, zbijaju i ale s mukarcima i armiraju i dame, i mislim da smo se svi zaljubili u njega - ak i momci! Ali, iako je soba bila puna ljudi, imala sam ose aj kao da smo sami. Naravno, tada nisam znala da li je stvarno zainteresovan za mene, to je bio samo ose aj koji sam imala. Ali to se mene ti e, provodila sam te dane o ajni ki ele i da se vratim njegovom drutvu, a ve ina no i njegovo lice bi mi se smeilo u snu. A onda, jednog dana, dok sam bila u poseti selu nekih trideset kilometara od njegovog doma, konvoj kola je zastao i Hadi-kan je izaao obasjan suncem. Svi seljani s kojima smo razgovarali odmah su otr ali da ga pozdrave, ophodili su se prema njemu kao prema kralju i poveli ga do doma stareine na slatki aj. Drala sam pristojno odstojanje, ali dok je prolazio pored mene, zastao je da se rukuje i rekao apatom: 'Vidi na ta me tera samo da bih te makar video?' Skoro da sam se onesvestila od topline ovih re i, Favade, i tada sam znala da me u nama ima ne eg i da to nije samo u mojoj glavi.
- 80 -
Tog dana, nakon to se nalio ajem, Halid se svima zahvalio dok je njegov voza davao novac ljudima, a onda mi je ponudio prevoz ku i svojim kolima. Se am se da sam pogledala u svog voza a, poto nisam bila sigurna da li je to stvarno doputeno, jer nismo zavrili ni pola posla u tom selu, ali onda mu se Halid obratio. Tada nisam znala pato, niti ak dari. Voza je samo slegnuo ramenima i klimnuo glavom, tako da sam otila s Halidom. Odmah je usko io na prednje sedite da bi mogao da vozi i vrata mi je otvorio uvar, da sednem pozadi. A onda, kada smo izali iz sela, primetila sam da je Halid namestio retrovizor da bi mogao da me vidi. Svaki put kada bih smogla hrabrosti da se sretnem s njegovim pogledom, o i su mu bile tako tamne i prodorne da sam ose ala kao da mi koa gori. Htela sam da taj put traje zauvek. Ali, naravno, to nije bilo mogu e. Kako god, kada smo se vratili ku i, laknulo mi je kada sam videla da mi kolege jo nisu stigle. Halid i ja smo iskoristili priliku da popijemo aj u bati o igledno nismo mogli da sedimo sami u ku i, tako da smo seli napolju, gde su svi mogli da nas vide. Ipak, uvari su se drali na odstojanju i mi smo prvi put mogli da razgovaramo sami, a da nam se ostali ne priklju e. Dok smo sedeli tako i grickali kola e, Halid mi je otkrio poneto o svom ivotu: o tome kako se borio protiv Rusa zajedno sa ocem im je dovoljno stasao za to; kako mu se porodica preselila u Pakistan u besu i neverici kada se sloboda pretvorila u gra anski rat; o tome kako se vratio da se bori protiv talibana kada su ovi preuzeli vlast; i o tome kako su ga zarobili kada je pokuao da se iskrade nazad u Pakistan jedne no i. Zna, Favade, proveo je est meseci u talibanskom zatvoru u Kandaharu, gde su ga skoro svakog dana bi evali elektri nim kablovima po tabanima. ak i sada pati zbog tih batina. Noge mu se zgr e u bolu tako jakom da jedva moe da hoda. Halid je naposletku uspeo da pobegne zahvaljuju i straaru koji se saalio i izdanom podmi ivanju i utekao je u Iran s jo jednim ovekom koji je izgubio ivot kada im je vozilo naletelo na poljsku minu. Za udo, Halid je proao samo sa posekotinama i modricama. Posle toga otiao je u Uzbekistan i sastao se s jednim od vode ih lanova Severne alijanse. Pristao je da po e u rat i doprinese koliko moe zahvaljuju i svojim poznanstvima u Pakistanu. Naalost, to je verovatno razlog zbog ega su mu ubili enu i k erku. Poto su one umrle, Halid je rekao da je skoro obamro od alosti, ali imao je jo jednu k erku i sina o kojima je trebalo da razmilja. Vidi, Halid je svoju enu puno voleo. Bili su u srodstvu, jer su rasli zajedno kao deca i odrasli su smatrali da je to ljubavni par kojem se moe dozvoliti brak neto to je prili no retko u Avganistanu. A tu je bila i njegova k erka, njegovo prvo dete. Halid je bio tako ponosan na nju, jer je bila tako pametna devoj ica. Dakle, kao to moe da zamisli, nakon to su ubijene, Halid je poludeo od besa i uunjao se nazad u Avganistan da se kao vojnik bori do smrti ako treba. Kada su talibani kona no pobegli i nestali u planinama Tora Bore, on ih je pratio ak i tamo.
- 81 -
Ali tada je rat zavren, a kada se trag talibana i Al-Kaide ohladio, vratio se ku i, zemlji koju voli, zadovoljan to je odao po ast se anju na svoju suprugu i k erku. Dok je govorio, Favade, bila sam op injena. Halid je u inio toliko toga u ivotu u odnosu na mene; video je toliko stvari koje obi no stiu samo sa stranica romana u mojoj zemlji. Mislila sam da je neverovatno hrabar i astan, a kada se taj ovek otvorio preda mnom, pripovedaju i mi svoju pri u koja me zadivila, odjednom je, iznebuha, rekao da me voli. Najpre sam mu se nasmejala, to ba nije bila reakcija koju je o ekivao, i rekla sam mu da to nije mogu e; da se znamo svegapet minuta i da je to suvie malo vremena da bi iko stvarno mogao da se zaljubi. Ali odgovorio mi je: 'Ne alim se, Dordi. Znam svoje srce, a moje srce mi kae da te volim.' I tada sam shvatila da elim da provedem ostatak ivota s tim ovekom. Posle tog razgovora bilo mi je skoro nepodnoljivo da budem u njegovom drutvu s toliko ljudi koji nas posmatraju, a da nismo u mogu nosti da uradimo bilo ta osim da se dodirujemo pogledima. Ali kako su nedelje prolazile, kao da su svi primetili i dali su nam prostora da provodimo sve vie vremena sami, sve dok nisam bila sigurna da njegove re i nisu bile samo prazna pri a i da dolaze iz srca. Bilo je to arobno vreme, ispunjeno razgovorima do kasno u no usred zujanja gasnih lampi ili dok smo sedeli pod zvezdama na ravnom krovu. Sve je bilo tako divno: sjaj zvezda, ogromni mesec koji je visio na nebu; i, naravno, Halid. 'Vidi li koliko je zvezda blizu Mesecu?', pitao me je jedne ve eri. 'Dakle, ti si kao ta zvezda, a ja sam kao taj Mesec, ali uskoro e ta zvezda krenuti da se odvaja od Meseca i polahko e nestati u tami i postati izgubljena za Mesec.' Oboje smo sedeli utke na tepihu koji je bio postavljen na pod krova zbog nas i neno me je uhvatio za ruku ohrabren sada, jer je samo de ak za aj ostao sa nama, da nam dopunjava olje kad zatreba, a de aku je novac bio isuvie potreban da bi ikome ita rekao. Bio je to vrlo dirljiv trenutak, ali i vrlo tuan, jer smo oboje znali da je pri a o zvezdi i Mesecu istinita. Morala sam da krenem uskoro, jer mi se posao bliio kraju. I mada smo se trudili da ovekove imo trenutak koji nam je ostao da provedemo zajedno, ose ali smo kao da nam dani klize poput peska kroz prste. Na kraju, i zato to svet nastavlja da se okre e i zato to ne moe nita da u ini da ga spre i, doao je i taj dan kad sam morala da se vratim u Kabul, a onda u London. Halid je krenuo s nama i uspeli smo da ukrademo jo koji dan zajedno u glavnom gradu pre nego to sam otila. ak smo jedne ve eri otili u tvoj kraj. im sam ugledala Pagman, kada smo se vozili pored starog terena za golf i preko mosta, bila sam o arana njegovom lepotom. Kao da sam bila negde na Mediteranu, jednom toplom kraju u koji ljudi iz moje zemlje odlaze na odmor. I u Pagmanu, dok smo sedeli na kamenom zidu ispred jezera, Halid me je pogledao i proaputao mi da me voli svim srcem. Po prvi put sam mu rekla da i ja volim njega, ali onda su mu se
- 82 -
o i rastuile i, dok me je gledao prodorno, rekao je: 'Hvala ti na tome, ali znam da te volim vie. Ti si moj svet, Dordi.' To je divno rekao, jer pretpostavljam da je to sve to iko eli u ivotu-da na e nekog ko misli da si itav njegov svijet. A onda, kako smo nastavili da pri amo, rekao je da e moda biti trenutaka kada mi se ne e javljati i da ne bi trebalo da osetim glad za drugim mukarcima' kada se to desi. Nasmejala sam se, jer sam pomislila da je rekao 'osetim bes za drugim mukarcima', ali kako sam se smejala, pogledao me i rekao: 'Ozbiljan sam, Dordi. Sada si moja ena. Ako me ostavi ubi u te.' I naravno, ponovo sam se nasmejala, ali iako se smeio, nisam bila sigurna da li mu se i o i smee. Zapravo, i dalje nisam sigurna da li se alio, ak ni danas. Kako god, poto sam se vratila u London, ivot mi je bio prili no prazan. Niko ne pri a o mesecu i zvezdama u mojoj zemlji i sve je izgledalo tako dosadno i obi no u pore enju sa Avganistanom. Mislim da sam postala malo opsednuta njime i po ela da ispunjavam vreme svime to ima veze sa Avganistanom: gledala sam svaki dokumentarac o vaoj zemlji; itala sve knjige; pomagala u lokalnom gradskom centru za one koji trae azil; ak sam nau ila i dari. Izabrala sam dari, jer je mnogo laki od pato jezika, a osim toga, Patuni su tako pametni da znaju oba jezika. Ali, ja sam ekala, zna, ekala i ubijala vreme sve dok nisam nala drugi posao koji e me vratiti Halidu i ovoj zemlji u koju sam se tako brzo zaljubila. Iako je to bilo skoro kao mu enje tih nekoliko prvih meseci tamo, Halid me je zvao otprilike dvaput nedeljno, pri ao bi satima ponekad, a mi smo kao kroz alu razgovarali o budu nosti i kako eli da ima najmanje petoro dece sa mnom i kako emo provoditi dane piju i sok od nara pod suncem invara. Nema potrebe re i da posle est meseci nisam vie mogla da podnesem da budemo razdvojeni i vratila sam se u Avganistan samo na odmor. Dve nedelje boravila sam u Halidovoj ku i u invaru i u njegovoj novoj ku i u Dalalabadu. Provodili smo dane putovaju i zajedno, pose ivali stare prijatelje i sticali nove. Upoznala sam njegovu porodicu, a on mi je pokazao koje je sve poduhvate preuzeo. Hodali smo kroz ogromna polja sa si unim sadnicama do lanaka koje e jednog dana postati vo njaci, masline i grmovi parfemskih biljaka. Sve je bilo kao to sam ostavila i vie do toga, i osetila sam jo ve u elju da mu se vratim zauvek. Kada sam se vratila ku i, prijavljivala sam se na svaki posao u Avganistanu, a Halid je nastavio redovno da me zove, aputao je o svojoj ljubavi preko satelitskih telefonskih linija. Ali onda, kako su se meseci razvukli, po eo je da zove re e, najpre jednom nedeljno, a onda jednom mese no; do trenutka kada sam dobila ponudu za posao i spakovala kofere za Avganistan, prolo je tri meseca kako nisam razgovarala s njim. Bila sam besna na njega, ali nisam mogla da dozvolim sebi da verujem da mi je sve to mi je rekao bila la, tako da sam sprovela ono to sam naumila i vratila se u zemlju, a da mu to nisam ni rekla. Prvih mesec dana ivela sam u Kabulu kao pod oblakom i plakala da ne poveruje, pitala sam se ta sam to uradila i mislila da je sve bila velika greka. A onda, jednog
- 83 -
dana oglasilo se zvono na vratima ku e u kojoj sam odsela. Bio je to Ismeraj. Prvi put sam ga upoznala u invaru i videla sam ga ponovo kada sam bila na odmoru. Uprkos tome, bila sam prili no iznena ena, iako presre na to ga vidim. Rekao je da ga je Halid poslao da me na e poto me je jedan od njihovih prijatelja video na ulici jednog dana dok sam ekala kola. 'Kabul je veliki grad', rekao mi je Ismeraj, 'ali ako ho emo, moemo da te na emo.' Me utim, iako je Ismeraj uspeo da me na e, Halid i dalje nije zvao. Dve nedelje kasnije pozvana sam u Dalalabad i odveli su me u njegovu veliku ku u poput bezobrazne kolarice. Kada sam stigla, dvorana je bila puna gostiju, tako da smo razgovarali ljubazno i paljivo, ali kada su se mukarci umorili od radoznalosti i otili ku ama, Halid se okrenuo da me pogleda im su se vrata zatvorila i o i su mu zasjale od besa. 'Dola si u moju zemlju i nisi mi ak ni rekla?', vikao je. 'Znam da si ljuta zato to te nisam zvao, i znam da je to to sam uradio neprihvatljivo, ali ono to si ti uradila jo je manje prihvatljivo za mene! Da sam ja doao u tvoju zemlju, prvo to bih uradio, bilo bi da ti do em na vrata.' Bio je u pravu, naravno, i postidela sam se. Pokuala sam da uzvratim, ali Halid je bio toliko obuzet uvredom koju sam mu nanela i ose anjem poruge da nije hteo da popusti. Sre om, slede eg jutra ljutnja je malo popustila, a dan kasnije jo se vie smirio, sve dok se nismo ponovo smejali, alili i pri ali o naoj ljubavi kao nekada. Uprkos tome, ose ala sam da se promenio na na in koji jo nisam shvatila; nije bio onakav kakav je bio ranije, ali sam odbacila to ose anje i pustila da ljubav prema njemu raste sve dok to nije postalo jedino to je dralo niti mog ivota. Ali, moda je trebalo da posluam taj glas u glavi pre nego ljubav u srcu, jer skoro tri godine kasnije on i dalje ne zove onoliko esto koliko bih ja to elela, koliko mi je potrebno da ga ujem, i bez obzira koliko puta mi kae da mu je ao i koliko puta obe a da e se potruditi, dve nedelje kasnije u ini isto. I zato nisam sigurna da li je bio sre an kad me je video sino , jer sam mu rekla da ako nastavi da se tako ponaa prema meni, odgurnu e me od sebe zauvek. Ostavi u ga. Volim Halida, i kada sam s njim i gledam u njegove o i, znam da i on mene voli, ali ponekad ljubav deluje tako daleko i skoro je nemogu e oslanjati se samo na nju. Zapalila je cigaretu i zurila preko u koze koje su punile stomake suvom travom. Zato se jednostavno ne ven ate?, pitao sam, ramiljaju i da bi to moda bilo idealno reenje za sve, jer bi Hadi-kan morao da dolazi ku i barem jednom nedeljno, kada je ve e dama, etvrtkom pre dana odmora u petak, kada se mukarci vra aju sa terena da bi proveli vreme sa porodicom. Okrenula se ka meni, o i su joj bile crvene od suza.
- 84 -
Ja sam neverni kafir, Favade. Halid je musliman. Kako je to uopte mogu e u dananjem Avganistanu?
12 Poput prole nih kia koje do u da speru sivilo zime, kada se isplakala, svet oko nas je postao lepi. Baba Gul, koji je bio mrav kao prut i inilo se da se puno smeje za oveka koji je grabio brzo ka paklu, naposletku je stigao pre zalaska sunca i pre nego to se uvar zaduen za nae ivote uzvrpoljio da to pre krene za Dalalabad. Nestali su u kolibi koja e moda, a moda i ne e pripadati Baba Gulu kada mu Dordi ponovo do e u posetu, pokazala mu je papire koje moda ume da pro ita, ili moda ne ume, a moja drugarica razgovarala je s njim o kozama dok sam ja ostatak dana proveo u poljima s Mulalom. Devoj ica je sada izgledala mnogo sre nija poto joj se otac vratio, a da na kartama nije izgubio vie nita od onog to su posedovali. Dok smo jurili koze po polju, uskoro je postalo jasno da Mulala nije bila kao ostale devoj ice koje sam znao mada ih nisam znao puno. Bila je otra na pogledu i tvrda na re ima, i, to je bilo zapanjuju e za devoj icu, vrlo je brzo tr ala, to je dobro imati kao dar u Avganistanu. Dok je jurila kroz polja s crvenom maramom koja joj se vijorila oko vrata, pomislio sam da izgleda kao vatromet. Stvarno sam se nadao da u ponovo videti Mulalu kada Dordi ponovo do e da razgovara s njenim ocem kada zima ode od nas. Ne znam zato, ali odlu io sam pod tim brdom dok smo se kotrljali po travi i ona mi pomogla da o istim kozji izmet sa kolena, da joj ne pominjem Damili. Izgleda da ste se ti i Mulala lepo zabavljali, primetila je Dordi kada smo se vratili u kola. Video sam joj iskru u o ima i znao sam da pokuava da me zadirkuje. Da, priznao sam. Ona je zapravo vrlo zabavna za devoj icu. Oooh, pevuila je Dordi, ti je volede. Ho e da je ljubi, da je dri i oeni. Dordi, rekao sam vrte i glavom, ponekad si vrlo nezrela za enu koja ima godina koliko i moja majka. Kada smo se vratili u veliku ku u, Hadi-kan je izgleda tako e bio bolje raspoloen nego to sam o ekivao, poto je Dordi pri ala da su prethodne ve eri razmenili otre re i, i nakon to smo se izuli, proveli smo ve e pune i stomake hranom tako lepom da je moglada do e sa slike.Bila je to obilna gozba iseckane zelene icrvene salate, inija s kremastim belim jogurtom, prenom piletinom sa slojem narandatih za ina, pirin a i mesa, tamnozelenog spana a i toplog naan hleba sa itavom pepsi i
- 85 -
tanjirima s visoko semenjemnara.
naslaganim
bananama,
crvenimjabukama
rui astim
Posle obroka, poto smo ponovo bili u stanju da sedimo uspravno od toliko hrane, na smenu smo igrali karabbul. Dordi je bila ist pobednik poto je Hadi-kan promaio nekoliko lakih pogodaka, jer je bila gost i nije hteo da joj prui jo jednu ansu da se ali. Potom smo se izleavali na jastucima umotani u mekanu ebad da gledamo neku komedijuna Tolo TV-u i pili smo toliko zelenog aja da mi se stomak zaokruglio kao lopta. Ali, iako sam se zajedno sa ostalima smejao alama na televiziji, ispod ebeta s crvenim arama i jarkoutim cvetovima, srce mi se lomilo, jer svaki put kad bi mi Dordine re i prole kroz glavu, osetio bih kako mi klize niz grlo da me kidaju iznutra kao da sam jeo slomljeno staklo za ve eru. Bilo je dovoljno loe poto je pila alkohol i puila kao vojnik Nacionalne armije, i to je dola u moju zemlju u potrazi za mesecom koji dane provodi kriju i se na suncu, ali mi nikada nije palo na pamet da ona nema Boga. Uvek sam mislio da je sledbenik poslanika Isusa. Ali nemati nita, ba nita-ne verovati ni u ta- dakle to je bila najgora mogu a stvar koju mi je mogla re i. Dordi je bila moj prijatelj i voleo sam je vie nego ikog ikada, ali i i e u pakao zauvek, to je bilo sigurno. A u paklu jedan jedini dan je kao milion godina. Majka mi je jednom opisala mesto uasne tuge i kajanja, gde su plamenovi raspirivani hiljadama godina sve dok ne po nu da gore crveno. Posle toga, pakao je potpirivan jo hiljadu godina, sve dok nije postao potpuno crn. Kako su mi se Dordine re i vra ale u um, nisam mogao da odagnam prizor kako njeno lepo lice vriti u bolu, kako joj vatra lie kou, a usta su joj puna plodova trnovitog drveta koje e joj u stomaku klju ati kao ulje, stvaraju i nezamislivu muku i patnju. Ta no je da emo skoro svi provesti barem neko vreme u paklu, osim ako nismo najbolji me u svim mulama, jer ima mnogo pravila u islamu, a nisu sva laka za potovanje. Ali, Allah je milosrdan, tako da uprkos tome to e ak i Ismeraj i i u pakao zato to pui, Baba Gul zbog kockanja, a ja zato to sam pio i krao, a Hadikan zato to se zaljubio u enu koja nije njegova supruga, kao i zbog toga to verovatno poseduje carstvo droge, svi emo mi naposletku iza i i na i put do raja, zato to smo muslimani. Ali Dordi nije imala anse. Nije imala Boga i zato nikog ko je voljan ili u stanju da je spasi. A nije mogla ak ni da se uspne do svetlosti, jer ako baci kamen u pakao, potrebno mu je sedamdeset godina da udari u dno. Pakao je tako velik da se nikada ne e ispuniti grenicima sveta i niko ne moe pobe i iz njega. Jo gore od toga, Dordi e morati da pati sama, jer e je na kraju svi prijatelji ostaviti. ak e i ratni vo a Zardad i njegov ovek-pas koji jede testise sti i do raja na kraju. A kada zna sve ovo, kao ja, teko je pogledati u o i osobu koju voli i ne videti njenu smrt kako ti uzvra a pogled.
- 86 -
Molim se za tebe, proaputao sam Dordi slede eg jutra, za doru kom nakon no i provedene u uasnim brigama. Podigla je pogled sa omleta i osmehnula se: To je lepo, Favade, hvala ti. Vrteo sam glavom. Ona to uopte nije shvatila. Za doru kom nam se tog jutra pridruio i Hadi-kan koji je siao iz spava e sobe kao da je upravo siao sa filmskog platna. Lice mu je bilo oputeno i lepo, i svetlosivi alvar-kamiz bio je prekriven tamnosivim demperom, koji je izgledao mekan kao oblaci. Paljivo sam ga posmatrao, trae i znakove dodatnih otrih re i tokom no i, ali ako se brinuo da e izgubiti Dordi, izgledao je kao da to dobro podnosi mada sam primetio da je zadirkuje vie nego obi no, kao i da joj se ulaguje komplimentima od kojih su joj se obrazi zarumeneli i da dri pogled na njoj due nego to je to ba dozvoljeno u naem drutvu. Dok sam ih posmatrao, molio sam se u sebi da Hadi-kan pokua da promeni svoje ponaanje, kao to je to uvek obe avao, jer sam bio siguran da ako bi se stvarno potrudio, i ako moe da armira ptice na drve u, kako je to moja majka rekla, onda e lako u initi da Dordi primi islam k srcu. Samo je trebalo da je dovoljno voli i zove je telefonom e e. Posle doru ka, dve olje aja i etiri cigarete, Hadi-kan je nestao iz ku e u oblaku praine koji su njegova tri lend kruzera ostavila za sobom, a Dordi se vratila gore da se istuira, tako da sam ostatak jutra proveo u bati sa Ahmedom, koji je stigao malo pre nego to mu je otac otiao. Zajedno smo zadirkivali ptice za borbu koje su bile u drvenim kavezima po obodu travnjaka dok nas je Ismeraj gledao, pue i. Svrbelo me je da razgovaram s Ahmedom o Dordi i njegovom ocu, ali nisam mogao. Iako smo svi znali ta njih dvoje rade, to nikada ne moe biti predmet razgovora, jer bi to bilo kao da to prihvatamo, to nismo stvarno mogli, jer smo se svi trudili da budemo dobri muslimani i, . tavie, pretvarali smo se da su nai prijatelji tako e bili dobri muslimani. A nisam mogao da pri am o tome da je Dordi potpuni nevernik, jer je to bilo suvie sramotno za nju i morao sam makar da pokuam da je zatitim od loih misli koje bi svako zasigurno imao o njoj da su znali itavu groznu istinu. Tako smo u sutini razgovarali o svim stvorenjima koje smo spalili koriste i mo sunca i slomljenog stakla. Dok mi je Ahmed pri ao o tome kako je video korpiju koja se sama ubila neko ju je stavio na metalni tanjir postavljen povrh vatre i, poto je shvatila da nema anse da pobegne, okrenula je rep i ubola se, ubrizgavi otrov za telo neka kola su zatrubila ispred visokih kapija, koje su ubrzo otvorene da propuste na prilaz crni lend kruzer sa orlom nacrtanim na zadnjem staklu. Ah, vratio mi se stric, rekao je Ahmed kao da objanjava i ustao.
- 87 -
Kada su se otvorila vrata, ovek mnogo nii od Hadi-kana izaao je sa prednjeg sedita i krenuo ka Ismeraju, koji mu je bio najblii. Uzeo ga je za ruku, iroko se osmehnuvi, i otkrio tamnu rupu tamo gde mu je nekad bio jedan od donjih zuba. Dobro doao nazad, Hadi Davide, pozdravio ga je Ismeraj. Hvala ti. Da li mi je brat tu? Lice mu je bilo tek obrijano i tanko u obrazima, kao da je uvla io vazduh. Ne, izaao je, rekao mu je Ismeraj, da se pobrine za neki posao. Shvatam. O i Hadi Davida koje su bile upale kao i obrazi pomerile su se ka stepenicama ispred ku e gde je boravila Dordi, nasmejana. Uzvratio joj je osmeh, ali zato to sam stajao blizu njega kada se okrenuo, uo sam ga jasno kada je promrmljao Ismeraju: Vidim da mi je brat i dalje zaokupljen svojom kurvom, dakle. Ismeraj je brzo pogledao ka meni, lice mu se namrtilo, ali nije rekao ni re i, tako da sam ljut krenuo napred. Ahmed me je uhvatio za ruku pre nego to sam stigao da napravim korak. Pusti, proaputao je kada je Hadi David krenuo prema ku i, gde je Dordi pruila ruke da mu poeli dobrodolicu. A i ja sam. Ali uo sam ljubazan smeh iz njihovog pravca kada su se dodirnuli, i bio sam jo gnevniji, jer Dordi ne bi ni razgovarala s Davidom da je znala ta on stvarno misli o njoj. Izvini zbog ovoga, rekao mi je Ahmed putaju i mi ruku. Nije znao da si Dordin prijatelj. Verovatno je pomislio da si moj prijatelj. Teko da je, zar ne?, pitao sam. Ne, priznao je. To to je rekao nije prihvatljivo, ali ta da radim. On mi je stric. A da li pri a o Dordi tako pred Hadi-kanom? Ne, naravno da ne, odgovorio je Ahmed, zaprepa en. Ne bi se usudio. *** Svi smo se okupili da sedimo u toplini ku e, jer je hladni vetar Kabula, kao da je pratio dolazak Hadi-kanovog brata, sada brisao preko Dalalabada i prekrio nam kosti neprijatnim ose ajem. Dok su odrasli razgovarali u izdignutoj sobi, Ahmed i ja gledali smo sa strane s jedne od belih sofa. Bio sam sre an da saznam da Ahmed izgleda nije ba preterano voleo strica. Zbog njega mi je otac bio loe raspoloen, objasnio je. Policija ga je drala ve i deo ju eranjeg dana. Zato? ta je uradio? Ko zna? Ali ta god da je u inio, uo sam da je mog oca kotalo puno novca da ga izvu e.
- 88 -
Klimnuo sam glavom kad sam uo tu vest i osetio toplinu novog prijateljstva kako mi struji kroz krv zbog toga. Bilo je neobi no uti nekog da o svojoj rodbini govori na takav na in potpunom neznancu i pretpostavio sam da Ahmed mora da stvarno mrzi svog strica to je bilo dobro, jer sam ga i ja mrzeo. Po pravilu, moj stric bi trebalo da bude glava porodice, nastavio je Ahmed. On je stariji, zna. Ali nije se borio protiv Rusa, ni talibana i bio je godinama u pakistanskom zatvoru, zato to je ubio nekog oveka. Dovukao je mnogo nevolja na vrata nae porodice, tako da kada mi je deda umro, moj otac je zauzeo njegovo mesto. Hadi Davidu je to mrsko, moe mu to videti na licu, ali nita ne moe da uradi, jer moj otac ima podrku porodice i potovanje zajednice, i on je taj, a ne Hadi David koji porodicu dri na okupu i pomae siromanima. Jedino to Hadi David radi jeste da troi novac koji mu moj otac daje. Dok su odrasli sedeli i askali, ljudi s velikom stomacima koji su kao lopte izvirivali pod ode om ulazili su i izlazili iz ku e da potapu Hadi Davida po le ima i smeju se zajedno u tihim okovima prostorije; ali iako je amor lakog askanja punio prostoriju, lebdeo je ose aj i ekivanja. A kada su metalne kapije zakripale napolju i lend kruzeri zagrmeli na prilaz da bi po eli svoj ples po travi, shvatio sam ta se doga a. Hadi-kan. Kada je uleteo u ku u, sve je zastalo, kao da je sama prostorija zadrala dah. Gledao sam kako mu brat ustaje. Iz osmeha mu je odmah nestalo lenjosti, a o i su mu nervozno letele dok je gledao Hadi-kana kako se pozdravlja s gostima koji su stigli u ku u da razgovaraju s Hadi Davidom. Poto se pozdravio s Dordi zvani nim rukovanjem zbog broja mukaraca u prostoriji, Hadi-kan se okrenuo bratu i klimnuo glavom u pravcu prostorije preko puta hodnika. Hadi David je pognuo o i u znak potovanja i pustio brata da ga izdvoji od grupe. Svi smo gledali kako se vrata zatvaraju iza njih. Po izrazu lica Hadi-kana, brat mu ne e vie zbijati ale ove no i.
13 Dan po dolasku Hadi-kanovog brata, Dordi i ja smo otili za Kabul, gde je sneg stigao u ogromnim pahuljama. Na ulicama je bilo vie ljudi s lopatama nego onih s pukama, poto su svi proveli dan iste i ravne krovove ne bi li predupredili da se ovi srue. Uvek mi je bilo zapanjuju e kako to da neto tako lagano to ti golica nos dok pada moe postati neto tako teko da moe ceo svet da ti obrui na glavu. Ali voleo sam zimu, naro ito sada kada sam imao arape zahvaljuju i plati koju je majka zara ivala u ku i kod Dordi, i zato to je sve izgledalo tako druga ije od onog kako je izgledalo kada sam odlazio, sve je bilo belo i isto i novo. Kao da je prolo milion godina od kada je kolera udarila moju majku u stomak i primorala je da se preseli u Homeirinu ku u.
- 89 -
A kada sam uao na vrata naeg doma, mogao sam da presvisnem od sre e kada sam ugledao majku kako mi tr i u susret da me zagrli i ugui u svojoj ogromnoj ljubavi. Rekla sam tvojoj majci da u te odvesti u Dalalabad na kratak odmor, objasnila mi je Dordi dok smo se probijali kroz planine u Kabul. Verovatno ne mora da zna sve pojedinosti zbog ega smo ili... Da, ba tako, sloio sam se. Ali kada me je majka zagrlila i kada sam osetio srce kako joj kuca uz moje i kada me je pitala ta sam radio, potpuno sam se zaboravio. Otili smo u Dalalabad zato to mi je bio potreban odmor poto sam ubo jednog Francuza u dupe, rekao sam joj. Video sam izraz zaprepa enja na maj inom licu i brzo sam krenuo da je umirujem. Oh, u redu je , ne brini. Mislio sam da napada Mej, ali Dordi kae da su oni stvarno dobri prijatelji i da je to bilo zato to je on bio ba, ba pijan, pa se borio povrh nje i mada su mu bili potrebni avovi, nije zvao policiju. Iza sebe sam za uo stenjanje pa sam se okrenuo i ugledao Dejmsa kako se savija i rukama hvata za glavu. Poto sam se izlanuo, majka, Dordi, Dejms i Mej su svi nestali u glavnoj ku i da bi odrali ono to je Dejms kasnije nazvao mirovni skup. I tako, poto nisam imao ta drugo da radim, otiao sam do Pir Hederija. Naao sam ga kako sedi pored tezge s cigarama pored bukarije s Damilom koja se privila uz toplo krzno Psa. Drala je mobilni u ruci. Ah, dobro je, vratio si se!, uzviknuo je Pir dok sam pokuavao da ga pozdravim brane i se od Psa da me njuka na onom mestu mukosti. ta misli?, dodao je grabe i dugo par e papira sa tezge i odmotavaju i ga. To je natpis za izlog. Dao sam da ga naprave u ar-i Navu da bih privukao strance. Kada je Pir Hederi odmotao plastificirani papir, pojavila su se velika plava slova na engleskom. Pisalo je :Besplatna dostava prehrambenih namirnica. Zovite 0793 267 82224. Tako e prodajemo kak. ta je 'kak'?, pitao sam. Slatkii, keks, zna. Dolazi Kurban-bajram. Mislim da bi to bio dobar trenutak za prodaju. Oh, mislio si na 'kola e'. Keks, kak, kakva je razlika? Nikakva, pretpostavljam.
- 90 -
Dobro. Evo, pomozi mi da ovo zalepim na prozor. Uprkos naem natpisu da nudimo besplatnu dostavu i kak narodu, na novi poslovni plan imao je prili no lo po etak. Damila i ja smo proveli ve i deo dana gledaju i u mobilni, koji je tvrdoglavo odbijao da zvoni. Sada sam stvarno po eo da shvatam zato se Dordi toliko ljutila. Potrebna nam je reklama, izjavio je Pir Hederi kada smo zatvorili ranije, jer je sneg zarobio ak i nae redovne muterije u ku e i ponestalo nam je drva za bukariju. Izgleda da se pretvorio u pravog poslovnog oveka sada kada je imao telefon u prodavnici. Reklama? Kao na televiziji?, pitao sam uzbu en zbog pomisli da e do i ljudi sa televizije da nas snime. Ne na televiziji. ta ti misli ko sam? Predsednik Hamid Karzaj? Nisam ja napravljen od novca, zna. Onda, kako? Ne brini, imam ideju, rekao je namignuvi, to je izgledalo prili no jezivo s njegovim mle nim o ima. Slede eg dana saznao sam koja je to Pir Hederijeva sjajna zamisao kada mi je preko ramena stavio dve drvene table spojene icom. S prednje strane pisalo je, bojom, Besplatna d'stava i na broj telefona, a na le ima Prodajemo kak. Ti se to ali sa mnom?, pitao sam. Vidi li da se smejem?, odgovorio je pre nego to me je doslovno izgurao napolje da se etam ledenim ulicama Vazir Akbar Kana. Dok sam gacao kroz sneg morao sam da prihvatim da je ovo verovatno najve e ponienje koje sam doiveo u ivotu. Obrazi su mi goreli ja e nego kada je Dahid rekao Damili da sam se upikio u pantalone poto smo se takmi ili u tome ko e popiti vie vode, a da ne ide u klozet. Na svakih deset koraka koje bih napravio izaao bi neki uvar iz svoje kolibe da zbija alu na ra un mog novog kostima i pita da li bi moga da me unajmi kao tablu, a celo ovo sramotno iskustvo nimalo nije popravio Dejms, koji je odnekud proao pored mene na putu ka ku i i krenuo da se smeje tako jako da se skoro upikio u pantalone. Dakle, barem ne e prekriti nijedan propis Nadletva za standarde reklamiranja, doviknuo je kada sam nastavio dalje. Nisam imao pojma o emu govori. Da, da, odgovorio sam i krenuo u suprotnom pravcu prema delu Vazira gde su se ulicama vukli jedino oni Zapadnjaci to su traili kineske kurve. Sre om, slede eg dana neo ekivano sam oslobo en svoje nove dunosti poto se Pir Hederi pojavio gun aju i da je imao vraju no .
- 91 -
Prola je pono , a mobitel nije prestajao da zvoni, uzdisao je. Svaki put kada bih se javio, s druge strane bio je neki prokleti stranac koji je traio 'kak'. Na kraju sam ga ugasio. Mislim da znam zato, po eo sam dok sam prilazio da sednem pored Damile blizu vatre. Dejms mi je prole no i rekao da kada pro ita naglas to to pie na tabli, onda zvu i kao engleska re 'kak'. A ta to zna i?, pitao je briu i nos prljavom maramicom. To zna i da prodajemo it, odgovorio sam.
14 Sedamdeset dana po zavretku Ramazana, nekoliko nedelja nakon Nove godine stranaca i dan po povratku hodo aniska sa hadiluka, Avganistanci su slavili Kurbanbajram, boje i puteve u kolima ukraenim svetlucavim koljkicama i cve em. Ovo je jedan od naih najomiljenijih praznika koji se s rado u slavi u se anje na volju Ibrahima da rtvuje svog sina za Allaha. Tri dana naa zemlja suza i rata postaje poprite zabave, lepote i punih stomaka, gde se svi obla e u najbolju ode u i oni koji to mogu sebi da priute kolju svoje najbolje ovce, krave ili koze kao simbol Ibrahimove rtve. Kao to je napisano u Kur'anu, veliki deo mesa daje se siromanima, a ostatak se slui na porodi nom ru ku na koji se pozivaju prijatelji i drugi ro aci. I mada je Kurban-bajram oduvek divan praznik, ove godine bio je lepi nego ikada od kada se se am, zato to je u nae ivote doneo gomilu iznena enja koja su u inila da proslava protekne bre nego obi no. Najpre, Dordi je najavila da je prestala da pui. Odluka za Novu godinu, objasnila je. Malo je kasno, zar ne?, primetio je Dejms. Morala sam da se naviknem na tu pomisao, uzvratila je otro, udaraju i ga po glavi praznom olovkom s kojom se sada zanimala danima dre i je u ustima. Ja li no nisam mario da li je njena odluka malo okasnila ili ne. Smatrao sam da je to znak od Boga da su moje molitve usliene i da se Dordi kona no kre e u pravom smeru i podalje pd plamenova pakla koji su ekali da je proderu. Slede e iznena enje bila je debeloguza ovca koja se iznenada pojavila u naem dvoritu, zajedno s lokalnim kasapinom koji je trebalo da izvri halal in klanja. Kada smo se svi skupili da gledamo kako priziva Boga i ree grkljan ivotinji, Mej je okrenula le a potoku krvi koja je brzo obojila sneg u crveno.
- 92 -
Isuse, ovo je dovoljno da postane vegetarijanac, promrmljala je. Mislio sam da ste vi lezbejke i ina e vegetarijanci, naalio se Dejms, ime je zaradio udarac u cevanicu. Izgleda da na Zapadu, ako ti neto smeta, ti jednostavno udari onog ko ti je najblii. Slede e lepo iznena enje za mene bilo je to to je Hadi-kan pozvao Dordi na mobilni, zbog ega je otr ala gore u svoju sobu. Izala je pola sata kasnije sa onim glupavim osmehom na licu koji kao da je imala posebno za te prilike. Potom je dola Rej el u ku u lepog i osveenog izgleda i izazvala sli an glupavi osmeh Dejmsu na lice. Tog popodneva pojavio se i Masud, i nas dvojica otili smo da odnesemo komade svee ise enog mesa do ku e Damile i Spandija, ije su mi porodice ispunile ruke zae erenim bademima i u papir umotanim slatkiima koje je trebalo da ponesem strancima. Jedno od najve ih iznena enja stiglo je drugog dana Kurban-bajrama, kada je moja tetka dola u nau ku u s muem, ro akom Dahidom i njihovih dvoje mla e dece koja su se vukla za njima. Iako se o ekuje da muslimani iskoriste ovaj praznik da posete rodbinu, nisam bio siguran da se to odnosilo na ro ake koje ste nedavno pokuali da ubijete. I tako, prirodno, bio sam zapanjen kada se iznebuha pojavila porodica moje majke, mada to nije bilo nita u pore enju sa zaprepatenjem to ponovo vidim tetku, jer je izgledala kao da joj je neko zabo iglu u kou, ispustio sav vazduh i ostavio je kao smeuranu kopiju nekadanjeg lika. Kada je ugledala tetku, majka je po ela da pla e i odmah je uzela za ruke, to je sada bilo mnogo lake poto je bila upola sitnija nego ranije. A onda je i moja tetka po ela da pla e, to je pokrenulo i Mej i Dordi. Sve etiri posegnule su da izvade maramice skrivene u rukavima dempera i kaputa, dok su mukarci, uklju uju i Dejmsa, malo kaljali i stajali tako sa izrazom kao da im je neprijatno. Zaklju io sam da je i moju tetku oborila kolera a po tome kako je izgledala, ini se da je prola mnogo gore od moje majke. Na drugi na in, opet, to to je dobila koleru verovatno je bilo najbolje to je moglo da joj se desi, jer ne samo to joj je bolest isisala salo iz tela ve joj je izvukla i gadost iz uma. Re i koje su joj ranije izlazile iz usta da njima mu i moju majku nestale su. Sada je bila ne samo sitnija ve i tia nego ranije. Dok je sedela u sobi moje majke dre i je neno za ruku, bilo mi je malo ao to sam joj poeleo smrt. Jebo te, bilo je grozno, objasnio je Dahid. Sranja svuda. Da nisam video svojim o ima, ne bih poverovao. Ko bi pomislio da neko moe da napravi toliko sranja.
- 93 -
Dakle, barem je preivela, odgovorio sam, pokuavaju i da iz misli izbriem sliku tetke kako sere pola svoje teine u ku i koju smo svi nekada delili. To je prili no gadana bolest koju treba preboleti. Istina, odgovorio je Dahid. Dvojica naih komija su umrli, zapravo, dva starija oveka, Hadi Raid i Hadi Habib. Stvarno teta, rekao sam, razmiljaju i o ovoj dvojici koji su uspeli da preive rusku okupaciju, gra anski rat i godine pod talibanima, samo da bi umrli u sopstvenim govnima. Ponekad, ak i tokom Kurban-bajrama, teko je razumeti kakvu nam je sudbinu Bog namenio. Kada su svetlosti naeg slavlja po ele da blede i mi krenuli da se spremamo za uobi ajen ivot, stiglo je poslednje i najbolje iznena enje od svih. Dordi me je uzela za ruku, povela uza stepenice do svoje sobe, stavila prst na usne da ne bih govorio. O igledno smo bili na nekoj vrsti tajne misije, to je bilo samo po sebi nekako uzbudljivo. Smestili smo se na pod i ona je dohvatila mali radio-prijemnik s ru kom na namotavanje. Kada je krenuo da zuji, stavila ga je na pod ispred nas. Meki, utiani glas oveka koji je govorio na dariju dopro nam je do uiju; on je uklju ivao u program Avganistance koji su se javljali i ponavljao telefonske brojeve. Pozivi su svi bili kratki i ponekad je bilo teko uti ih zbog loe veze, ali im je svima neto bilo zajedni ko: bezimeni glasovi raspitivali su se za izgubljene lanove porodice i prijatelje s kojima su hteli da stupe u vezu. Sve je to bilo prili no tuno i dok sam sedeo tamo pitao sam se zato je Dordi htela da sluam takav jad na kraju ovako divnog Kurban-bajrama. A onda je ovek uveo novu gomilu poziva i uo sam glas svoje prijateljice kako mi igra u uima. Poruka je bila jednostavna: Ako iko zna gde se nalazi Mina iz Pagmana, k erka Marijina i sestra Favadova, molim vas, javite mi. Tvoja porodica je dobro, sre na je i volela bi da te ponovo vidi.
15 Dogovorili smo se da ni Dordi ni ja ne kaemo mojoj majci za ovaj radioprogram, jer nismo hteli da joj podgrejavamo nade. Kao to je Dordi rekla, izgledi da na emo moju sestru manji su nego da na emo potenog oveka u vladi; ali sada se barem ukazao si uan otvor svetlosti u naim ivotima i sijao je dva puta nedeljno na Radiju slobodna Evropa u programu U potrazi za izgubljenima.
- 94 -
U me uvremenu, dok sam potajno ekao na Minin povratak, svet je polako puzao kroz zimu, primoravaju i nas da boravimo unutra i ostavljaju i nam crvene noseve. Poput leta, zima donosi veliku radost kada do e, ali onda moda zbog toga to je previe slavimo na po etku traje i traje i traje, ostaje due nego to je dobrodola, sve dok ne po nete da provodite svaki tren u molitvi da prestane. Ledena hladno a pak izgleda da je bila dobra za posao Pir Hederija. Sada smo primali po pet poziva dnevno iz ku a koje su htele da im se dostave namirnice. Ono za ta nije bila tako dobra bili su moji prsti na nogama. Poto sam do kostiju bio natopljen u snegu i ponovo se zagrejao kraj bukarije u prodavnici, kada sam se jedne no i vratio ku i, video sam da su mi prsti otekli i poplaveli. Setio sam se pri e Pir Hederija s ukletim mudahedinima u planinama i zaspao pla u i, zabrinut da u se probuditi i na i deset istrulelih rupa tamo gde su mi bili prsti na nogama. Majka je poludela kada je slede eg jutra videla u kakvom su mi stanju prsti i odmah odmarirala do Pir Hederija da ga upozori da e baciti tutu i tma kletvi na njega ako ne po ne kako valja da brine o meni. Slede eg dana Pir Hederi me je poslao odnesem poru eno s dve plasti ne kese vezane oko nogu. Nemoj re i majci, rekao je i dao mi tanglu okolade da plati moje utanje. Dugo sivilo zime po elo je da se uvla i i u nae ivote u ku i. Posle obe avaju eg po etka, telefonski pozivi Hadi-kana polako su prestali sa dolaskom sunca i Dordi se sve vie ljutila, gubila bi strpljenje svakih pet minuta dok se borila s cigaretama i utanjem Hadi-kana. Dejms nije ba pomogao u ovoj situaciji, jer je i dalje puio kao bukarija, ali jedne ve eri izaao je iz ku e s ruksakom preba enim preko ramena i objasnio je to time to je stvarno dobar prijatelj s Dordi, te je odlu io da provede nekoliko no i kod Rej el u Kala-i Fatuli, to je po mom miljenju bilo lepo s njegove strane. Me utim, nisam bio toliko glup kao to je to on o igledno mislio. Pretpostavio sam da je pravi razlog zbog kojeg je otiao to to je Rej el ve bila njegova djevojka. Nekoliko dana poto se iselio,Dejms je napustio Kabul da juri sunce i bombae u Kandaharu nekoliko nedjelja, kako je rekao. Ponekad je bilo lako zaboraviti da Dejms zapravo zara uje za ivot. Zapravo, mislim da je i on to esto zaboravljao, sve dok novine ne bi pozvale da ga podsete. Tokom meseca februara, Mej je tako e provela vie nego nekoliko ve eri izvan ku e, ak iako nije puila. Kasnije sam saznao da je to zato to je bila u poseti Filipu. Kada sam to saznao, pitao sam se da li se Francuz kloni nae ku e jer me se boji ili zato to se plai da se sretne licem u lice s mojom majkom. Tako smo ostali samo majka i ja da se brinemo o Dordinom tugovanju. Hadi-kan se verovatno zaglavio negde u planinama, rekao sam Dordi jedne ve eri poto smo majka i ja jeli s njom u velikoj ku i da se ne bi ose ala usamljenom. Dordi se samo osmehnula, ali sam ulovio pogled koji je razmenila s majkom i nije se uklapao u to.
- 95 -
Kada se Dejms kona no vratio ku i, nije ba uspeo nikom da popravi raspoloenje, jer nam je napunio glave pri ama o raketnim napadima i borbama na jugu. Pobuna po inje da dobija na zamahu, rekao je Dordi dok je pravila sebi sendvi u kuhinji, a ja, iako nisam znao ta zna i zamah, nisam mislio da ovo zvu i dobro. Uzgred, Dordi, ko jednom kua, pati doveka, dodao je, to ponovo nisam razumeo. Oh odjebi Dejmse, brecnula se, to sam savreno dobro razumeo. Dve nedelje poto se Dejms vratio da nam ispri a za nevolje koje je video, masivna bomba raznela je petoro ljudi i povredila trideset i dvoje u gradu Kandaharu, Pir Hederi je na osnovu toga zaklju io da zemlja ponovo ide do avola. Ali zato talibani bombarduju Afganistance?, pitao sam dok sam itao naglas lanak iz Kabul tajmsa. Zato to su svi oni prokleti Pakistanci, odgovorio je Pir Hederi,to sam znao da nije istina, zato to ih, pre svega, predvodi Mula Omar, i mada je imao samo jedno oko, i dalje je bio Afganistanac. Nisu svi oni iz Pakistana, ispravio sam ga. Dobro, moda nisu, prihvatio je uz gun anje, ali kopilad od bombaa samoubica jesu.Afganistanci ne e sebe razneti. To nije na in na koji mi to radimo ovde. To je neto to je dovedeno spolja. U moje vreme borili smo se zato o smo hteli da vidimo pobedu, ne da gledamo kako nam noge lete pored prokletih uiju.
To je kombinacija vie inilaca puno malih deli a koji se sklope odjednom, objasnio je Dejms dok smo ili ku i jednog dana nakon to je svratio do prodavnice da kupi cigarete za sebe i pakovanje keksa, tviks okoladicu i malo sre na kravica sira za Dordi. Najpre, koalicija zapadnja ke trupe nikada nije dokraj ila ni talibane, ni Al-Kaidu 2001, ime im je dala ansu da nestanu na neko vreme i pregrupiu se ponovo se sastave. A onda, obnova koja je obe ana tekla je suvie sporo da bi imala uticaja da bi bila vidljiva pogotovo na mestima gde je opasnije, kao to su to jug i istok. A onda, tu je rastu a odbojnost bes prema vladi. Patuni misle da ima previe lanova Severne alijanse na vode im poslovima, Severna alijansa smatra da su skrajnuti da im je oduzeta mo iako sami sebi odaju priznanje- tapu sebe po le ima to su dobili rat. A tu je i problem korupcije, novac najglasnije govori u vladinim ministarstvima, kancelarijama i na ulicama sa svim tim policajcima koji uzimaju baki. Kada sve to uzme u obzir, ljudi moraju nema spora da se razbesne. A onda stignu i novi talibani i borbe kre u ispo etka i ljudi po inju da sumnjaju da se pitaju kuda ode sva bezbednost i ona obe anja i to ide tako dok se skoro sve ne pokvari i bude spremno ponovo za rat. To ne zvu i dobro, priznao sam.
- 96 -
Ne, ne zvu i ba, zar ne? Dejms je bacio cigaretu u aleju koja se otapala, sa otpacima i sme em koje je oivi avalo put do nae ku e. Zato predsednik Karzaj ne sredi i zaustavi svu tu korupciju, a onda e ljudi biti zadovoljni njime? Pretpostavljam da to nije tako lako, Favade. On ima toliko mo nih ljudi ovde i u inostranstvu koje mora da u ini sre nim, a treba mu podrka svih njih ukoliko ho e da vaoj zemlji ponovo uspostavi mir. Zato onda armija i zapadni vojnici samo ne odu i srede talibane kako valja? Dakle, ni to nije tako lako. Oni se i dalje prokleto kriju! Uz te re i Dejms se sagnuo, uhvatio me za noge i podigao ka nebu na svojim ramenima, ulovivi me na prepad i skoro me je ispustio niz le a kada se ponovo uspravio. Hajde, Favade! Moda bi trebalo da odemo na jug i krenemo u dihad protiv loih momaka! Da!, nasmejao sam se. Hajdemo da utnemo Mulu Osmara u dupe! Zato ga umesto toga ne ubode? To je tvoj na in delovanja, zar ne? Iako nisam ba shvatio ove re i, razumeo sam zna enje i nasmejao se glasno, jer, eto, da jednom moj napad na Filipa deluje smeno. A onda smo zajedno galopirali prema ku i, ba kao avganistanski ratnici iz prolosti moje zemlje, osim to sam bio na ramenima jednog Engleza umesto da pokuam da ga ubijem. Dok smo tr ali ka kapiji, ir Ahmed nas je ugledao kako nailazimo i pozdravio nas je dok je irom otvarao metalna vrata sa strane, dok smo mi jurili unutra. Dejms se zaustavio uz topot i pu enje usana i uz njitanje. Dejmse? Dordin glas odzvanjao je iza vrata. Dejmse? Boe, ba je nestrpljiva da dobije svoj keks, zar ne?, nasmejoa se. Stiem, draga! Ali pre nego to je stigao do vrata, ona su se otvorila pred nama i Dordi je pala pred nas, dre i se za stomak. Na suknji i rukama bila joj je krv. Dejmse?, zajecala je, pruaju i mu ruke. Oh, Isuse, draga. Isuse. Ne.
- 97 -
DRUGI DEO
16 Kada je Dordi izgubila bebu, bilo je to kao da je malo ne eg umrlo u svakom od nas, ak i u onima me u nama koji nisu znali da beba uopte dolazi. Ali, zato to je Allah milostiv, ak i prema nevernicima kao to je Dordi, uzeo joj je bebu i dao joj dr. Hjuga umesto nje. Naravno, Dordi je bilo potrebno puno vremena da vidi dobrog doktora, jer su joj o i bile zamagljene suzama i loim snovima nedeljama nakon to ju je beba ostavila. Bila je kao duh koji ivi u naoj ku i, beli prostor tuge koji je pojeo svu sre u iz naih ivota i neko vreme bio sam ube en da e nas i ona napustiti. Kada je Dejms vratio Dordi iz bolnice, otpratio ju je do kreveta i okupio nas dole u dnevnoj sobi, da nam kae da je imala neto to se zove poba aj. Dejms je objasnio da e iako je sve bilo u redu s njenim telom i da je poba aj sasvim uobi ajen za ene ije su bebe tako si une u stomaku, Dordin um biti slomljen neko vreme i da e joj biti potrebna sva naa pomo da ga pobolja. I tako smo se narednih nekoliko nedelja svi trudili da joj u tome pomognemo. Dejms se dogovorio s Dordinim efom u kompaniji za eljanje koza da joj dozvoli da ostane kod ku e, a da bude pla ena za to kao da radi. Mej je zaboravila na Francuza i ostajala je pored prijateljice uve e, itala joj je i pokuavala da je obu e. Tokom dana moja majka je preuzela na sebe zadatak da sedi pored njenog kreveta dok je Mej odlazila da se bavi inenjerstvom. Provodila je najve i deo vremena samo miluju i Dordi po kosi i mole i je da jede. Ali Dordi su usta bila suvie puna alosti da bi napravila mesta za hranu i bila je to svakodnevna borba naterati je da pojede makar malo sira sre ne kravice, a nekada je volela sre nu kravicu. U me uvremenu izme u kole koja je ponovo po ela i rada u porodici Pir Hederija stajao sam na vratima ili sedeo na podu njene spava e sobe i gledao enu koja je mojoj majci i meni dala novi ivot, kako postaje sve mravija i mravija sve dok joj se bledo lice nije usukalo i noge joj postale tapi i ispod ode e. Naposletku, kada se inilo da bi i povetarac mogao da je prepolovi, Dejms je u nau ku u doveo dr. Hjuga, koji mu je izgleda bio prijatelj i za koga je rekao da bi mogao da pomogne, iako sam ja sumnjao. Visok i pomalo i sm mrav, tamne kratke kose, ali nekako neuredne i o iju plavih kao nebo, Hjugo je stigao obu en u farmerke i veliki mantil koji ak nije bio ni beo. Gledao sam reklame za zdravstveno na televiziji, znao sam kako bi lekari trebali da izgledaju. Hjugo nije bio ni blizu tome.
- 98 -
Me utim, Dejms i Mej su izgledali mnogo sre niji kada je doktor malo kasnije siao niza stepenice i rekao da je dao Dordi neto to e joj pomo i da jede, ali ta sam ja znao? Bio sam samo dete. Samo joj je potrebno vremena, rekla je moja majka dok smo sedeli u kuhinji i spremali pile u supu za Dordi. Vrlo je tuna, a tuga ne nestaje preko no i. Dordi je puno volela svoju bebu, jer joj je davala nadu i sada joj je potrebno vremena da se navikne da joj je beba otila i da joj je moda i nada otila s njom. Kako to misli, nada?, pitao sam paljivo sipaju i kutla om vrelu supu u iniju. Majka je uzdahnula, uzela mi je kaiku iz ruke i kleknula da bi mi lice obuhvatila dlanovima. Pretpostavljam da se Dordi nadala da e beba zna iti da e i otac biti zauvek u njenom ivotu, Favade. To je ona vrsta nade koja se ugnezdi u srce ene koja je jako zaljubljena. Molim se da kada bude stariji, ako ikada vidi tu nadu u o ima ene koja ti je bliska, da e se starati najbolje to ume o tome, jer je ta nada najdragoceniji i najve i dar koji Bog moe dati oveku. To zna i da si iskreno voljen, sine. *** Iako smo svi znali ko je otac njenog deteta, nikada o tome nismo razgovarali u ku i. Kao da je beba bila napravljena arolijom i da ju je Bog uzeo, zato to je to bilo pogreno. Bilo je pravila koja je trebalo slediti i, mada se to ne deava esto u Avganistanu, ako prekri ta pravila, mora biti kanjen. A Dordi je bila kanjena: izgubila je bebu, izgubila je nadu i izgubila je apetit. Bio sam ube en da emo uskoro izgubiti i nju naa kazna zato to smo uvali tajnu Dordi i Hadi-kana. ta ti je? Pir Hederi je prestao da tovari plasti ne kese na tezgu da bi se skoro potpuno okrenuo prema meni. Govori manje od nemutog ovih dana. Nije nita, odgovorio sam. Samo mi se ne pri a, to je sve. Moda sam slep, Favade, ali nisam glup, uzvratio je. A onda, dok se kretao ka vratima da mi doda kese spremljenih namirnica, tutnuo mi je stotinu ava u dep kaputa. Razvedri se, mom e. Evo ti dodatak za sve te isporuke. Divno, naalio sam se. itava dva dolara. Idem odmah da se penzioniem, onda. Ti nezahvalni magar e! Pir je poao u ali da me udari po ramenu, ali kako sam krenuo biciklom, udario me je po glavi opasnost ovakvog posla, pretpostavljam, kada radi za slepog oveka. Prolo je puno vremena od kada sam zbijao ale, i mada mi je prijalo da pustim duh jedne u mozak, ubrzo je usledilo i ose anje krivice. Pitao sam se kako mogu da
- 99 -
budem tako lo prijatelj Dordi kada sam u svakom trenutku mogao da do em ku i i na em je ispruenu na krevetu, hladnu i mrtvu. Uprkos svim njenim manirima, Dordi nije bila Avganistanac poput mene i majke i stoga nije ni bila jaka kao mi. Samo ova jedna smrt bebe koja nije ak ni imala imena mogla joj je do i glave. A nisam mogao da govorim o svojim strahovima ikomevan nae ku e, jer bi to bilo pogreno na toliko na ina. Dordi nije bila udata, a trebalo je da rodi. ene su nekada kamenovane za takvo ponaanje u mojoj zemlji, a u nekim delovima jo uvek ih kamenuju do smrti. I ne bi je samo Hadi David zvao kurvom zato to ne vodi ra una o svom telu i upranjava seks s mukarcem pre braka. Tako nisam mogao da objasnim svoje neraspoloenje, a nisam mogao ni da ga sakrijem. Po prvi put u ivotu poeleo sam nekako da sam devoj ica, jer su devoj ice tako spretne u skrivanju stvari i poto nikada ne govore jasno i glasno, teko da ikada zna ta misle. Dakle, drago mi je to si se tako lepo proveo, prasnula je Damila jednog dana poto sam joj slu ajno ispri ao kako sam jurio koze Baba Gula s Mulalom. Uprkos njenim re ima, nije uopte izgledala kao da joj je drago. Shvatio sam da neto nije u redu kada jedva da je progovorila sa mnom ostatak dana. Kada bih joj postavio neko pitanje, samo bi rekla: Zato ne ode i pita Mulalu? Moja majka je bila isto takva. Iako sam ose ao da ir Ahmed po inje da joj se svi a, jer je sada itao knjige o kompjuterima i iao na posebna predavanja popodne. Kad god bih je pitao u vezi s tim, odgovorila bi: Ja samo elim tvoju sre u, Favade, za ta sam znao da nije ba ta no, jer je po ela da stavlja minku na o i i da vodi vie ra una o tome ta obla i, a mene ba i nije bilo briga kako izgleda. Zapravo, Dordi je bila jedina ena koju sam znao koja je izgleda govorila ta misli. Naposletku, ispri ala mi je sve o svojoj ljubavi prema Hadi-kanu, kao i da je Mej lezbijka. Zato je pomisao da bi ona mogla jednostavno da uvene i nestane bila nepodnoljiva, pogotovo to time to je prestala da pui nije ba mogla da izbegne pakao. Stoga, kada sam ostavio poslednju kesu kupljenih namirnica blizu neke ku e pored bolnice i video njega kako stoji tamo na ulici jasno kao dan, smeje se s nekim debelim ovekom i okruen je sa svim svojim uvarima vrelo crvenilo mi je zamutilo vid i odjednom sam siao sa bicikla i sko io na njega. Ti kopile! Ti laljivo, jebeno kopile! Ubija je! Pesnice su mi udarale u njegove grudi i osetio sam kako mu se telo steglo pri udarcima, ali nije se pomerio, nijedan mii , tako da sam ga utirao i udarao jo ja e crpe i celo svoje srce i svu svoju mrnju i putaju i ih da prasnu povrh njega. Ona umire, a ti se smeje!, vikao sam. Ubija je i nije te ak ni briga, ti runi kurvojeba ki kurcu kamile! Ubija je! I odgurnuo sam se od njega i pobegao.
- 100 -
17 Beao sam iz Vazir Akbar Kana, spoticao se kroz mete ljudi i kola, preko mosta koji prekriva reku i u tminu Starog Makrojana. Nisam znao kuda beim sve dok nisam stigao tamo, a to je bila Spandijeva ku a. Uradio si ta? Tukao sam Hadi-kana, ponovio sam. Spandi je sedeo na stepenicama svog bloka igraju i se mobilnim koji je nedavno kupio. Svirao je bolivudsku ljubavnu pesmu kada je zvonio, imao kameru u sebi i bio prili no zadivljuju i, ali ga je spustio kada sam uleteo u njihov vidokrug bore i se za vazduh sa suzama koje su mi prekrile lice. Tukao si Hadi-kana i jo uvijek ima noge? Tako izgleda... Spandi je ispustio tihi zviduk kroza zube. Ho to je ludo. Zato si to uradio? Zato to je..., kada sam krenuo da objanjavam slika onog to sam upravo hteo da kaem proletela mi je kroz glavu:Dordi na postelji, beba mrtva na njenoj suknji, obe anja koja su leala slomljena svuda oko nje. Znao sam da ne mogu da je izdam, ak ni Spandiju, koji je znao barem pola pri e. Zato to se alio s nekim, rekao sam kona no, svestan koliko je glupo zvu alo jo dok sam to izgovarao. Sranje, odgovorio je moj prijatelj. Mora da je bila prokleto dobra ala. Da jeste, priznao sam. Naredna tri sata Spandi i ja smo proveli pri aju i o tome kako sam verovatno mrtav ovek koji hoda i kako je moj napad na Spandijevog efa lo po njegov posao.Obojica smo se sloili, tekog srca, da bi trebalo da potraim novo mesto za ivot, a Spandi da na e drugi posao. Ovde ima nekih praznih stanova u kojima bismo da te sakrijemo, a ja bih mogao da ti donosim hranu jednom ili dvaput dnevno dok traim neto trajnije,predloio je Spandi koji se zagrejao za tu ideju, posle prvobitnog oka i o aja pri pomisli da e morati da na e novu konzervu s travama. Bi e ti potreban i pitolj. Ne znam kako da koristim pitolj rekao sam, uplaen, ali uzbu en pri pomisli na to. Koliko je to pa teko? Mi smo Avganistanci, verovatno je prirodnije od vonje bicikla?
- 101 -
Moj bicikl!, uzviknuo sam odjednom se setivi da sam ga ostavio s to kovima koje se okre u negde su Vaziru kada sam jurnuo u napad. Zaboravio sam ga kada sam pobegao. Prokleta teta, Spandi je saose ao sa mnom tapu i me po ramenu. To je bio fin bicikl. Moda bi trebalo da se vratim i potraim ga. Spandi je slegnuo ramenima. Bi e ti potrebni to kovi, priznao je. Tako e bi trebalo da se pozdravim s majkom, dodao sam, razmiljaju i o njoj po prvi put od kada sam udario Hadi-kana u javnosti i zamiljao njenu tugu kada je poslednje od dece ostavi. Hadi-kan moda motri na ku u, upozorio me je Spandi. Moda bi trebalo da sa eka da padne mrak... i nabavimo ti pitolj. A koliko e to potrajati? Ne znam, priznao je. Nikada ranije nisam pokuao da nabavim pitolj. Ne, mora u da rizikujem, odlu io sam, ustaju i, dok mi je lice majke sada bila jedina slika u glavi. Ho e da po em s tobom?, pitao me je, to je po meni bilo ljubazno s njegove strane. Ne, rekao sam mu poto sam kratko razmislio. Bre u se kretati sam. Uostalom, Hadi-kan bi mogao i tebe da potrai, jer si mi prijatelj. Sranje! Nisam ni pomislio na to. Spandi je ustao. Misli li da bi i ja trebalo da se sakrijem? Slegnuo sam ramenima. To bi moglo da do e u obzir. Bio je mrak kada sam krenuo nazad u Vazir Akbar Kan. Sada sam bio sm, hrabrost mi je nestala, tako da sam hodao ku i potpuno izbezumljen od straha. Sko io bih u senku svaki put kada bih ugledao neki lend kruzer, pomiljaju i da bi neki mogao da pripada Hadi-kanu i zamiljao kako staje kraj mene sa sputenim prozorima da bi neko mogao da me upuca u glavu. Kada sam zaao u oak u nau ulicu, strah koji me je svrbeo po povrini koe dobio je ivot dina kada sam ugledao njegova tri lend kruzera parkirana ispred ku e. Odmah sam se okrenuo na peti da pobegnem iz zasede i sigurne smrti pravo u noge Ismeraju. ek!, uzviknuo je, grabe i me za ramena.
- 102 -
Skini se sa mene! Skini se sa mene!, vikao sam, bore i se s krupnim rukama koje su sada pokuavale da me dre. Upomo ! Ho e da me ubije!, vritao sam, i aka ljudi prestala je da radi to to je radila da gleda kako Ismeraj izvrava svoj zlo in. Ne budi glup!, lajao mi je na uvo. Niko ne pokuava da te ubije! Da , ne dok svi gledaju, ne e! Upomo ! Ubica! Ismeraj me grubo prodrmao, zbog ega su mi o i bolno posko ile u glavi i time me zaustavio u mestu. Sluaj me! Sluaj me, sada!, naredio je. Brinuli smo se za tebe, Favade. Svi smo se brinuli, a to zna i i Hadi-kan. On me je poslao u prodavnicu Pir Hederija da te na em. Da, da me na e i ubije!, nastavio sam da vi em, mada s manje snage nego pre, poto su Ismerajeve re i po ele da mi se motaju po mozgu trae i mesto da se ukotve. Ne da te ubijem, ve da te dovedem ku i. To je sve, Favade. Samo ho emo da bude kod ku e. Prestao sam da se borim i pogledao sam ga pravo u o i. Nisu izgledale kao o i ubice. Izgledale su kao o i oveka koji boli da pri a viceve i pui hai. Iskreno, sine. Niko se ne ljuti na tebe. Mi smo se zabrinuli, to je sve. Bio je to ok za sve nas. Ponovo sam ga pogledao, tragaju i mu po licu za znacima da je u pitanju zamka. Dobro, rekao sam kona no, zaklju ivi da verovatno govori istinu. Ipak, de ak nikada ne moe biti dovoljno paljiv, i kada me je uzeo za ruku, okrenuo sam se ljudima koji su se jo motali oko nas i uzviknuo: Ako me sutra nema, on me je ubio! Za ime boga, proitao je Ismeraj odvla e i me odatle. A ja sam pustio da me odvu e ku i. Dok smo prolazili pored uvara, od kojih nas je jedan pozdravio kad sam se pribliio, i kroz kapiju ku e, prva stvar koju sam ugledao bio je moj bicikl naslonjen o zid. Mora da ga je Hadi-kan doneo sa sobom kada sam otr ao iz Vazira. Drugo to sam ugledao bilo je zabrinuto lice majke. Ismeraj ju je pustio da me zagrli i proapu e nekoliko re i koje su se stopile zajedno samo da bi mi na pregrt na ina rekle ne brini, sine. Onda ju je zamolio da nam donese malo aja i odveo me u batu.
- 103 -
Nije bilo ni traga od Hadi-kana, ali poto mu je ujak bio tu, kao i armija uvara, pretpostavljao sam da je gore s Dordi, nesumnjivo je ubacivao jo lanih obe anja u njen ve skrhan um. Poto me je pozvao da prvi sednem, Ismeraj se smestio na stolicu naspram mene i zapalio jednu od svojih cigara. Lice mu je izgledalo tunije i starije nego to ga pamtim, o i su mu postale polako upale od vremena i tekih bora. On je voli, Favade. Ismeraj me je pogledao dok je govorio, ali ja nita nisam rekao, jer mu nisam verovao. Znam da mi verovatno ne veruje sada, nastavio je, ali je istina. Znam Hadikana skoro celog ivota. Igrali smo se zajedno kao deca, borili se kao mukarci i obojica znamo i shvatamo ljubav. Zato je onda nikada ne zove, Ismeraje?, mogao sam da ujem zvuk suza kako mi se lome u glasu dok su mi se briga, kao i olakanje to nisam ubijen, borile u dnu grla. Zato je ini toliko nesre nom da joj je beba umrla i da vie ne moe da jede? Zato? Ismeraj je uzdahnuo, isputaju i dim izme u usana, kada je majka stigla sa ajem. Nakon to joj se zahvalio, sa ekao je da ode pre nego to je odgovorio. Zna nau kulturu, sine. Ovo nije Zapad gde mukarci i ene ive svoje ivote kao jedna osoba. Mi ivimo u drutvu mukaraca gde ene ekaju u ku ama i brinu se za porodicu. Mukarci nisu navikli da se pravdaju enama i svakako nisu navikli da im se javljaju. I mada Hadi misli svojom glavom i zna na in ivota na Zapadu, on je i dalje Avganistanac. Isuvie je star da bi sada promenio taj deo sebe, ak i da ho e, ak i zbog ene kao to je Dordi. I mada je Dordi kao lan nae porodice i odli no poznaje nae obi aje, ona je i dalje stranac i njeno srce i o ekivanja ostaju iza njene zemlje. Ali, ona se toliko trudi..., rekao sam ose aju i potrebu da je branim. Znam da se trudi, sine. Svi mi shvatamo da se Dordi rtvuje za Hadija, i potovanje koje ima prema njemu ini je osobom koja jeste i osobom koju volimo. Ali, iako znamo da ostaje u ku i vie od drugih stranaca i da se brine o sebi vie nego druge zapadnja ke ene koje piju i vesele se ovde kao da su u Evropi, ona je i dalje itav svet udaljena od nas i uvek e biti. Svaki put kada Hadi provede no s Dordi, svaki put kada ona do e u njegovu ku u, on rizikuje. On tako e ini uasan greh koji mu teko pada u srcu danima nakon toga. injenica je da ljudi pri aju, Favade, a kada si ovek iji je poloaj u drutvu bitan kao njegov, pri a je opasna. To nije neto to se lako moe odbaciti. Mo je teka ravnotea bogatstva, asti i potovanja. Ako izgubi jedan od ovih elemenata, rizikuje da izgubi sve. Dakle, on se plai da e izgubiti svoju mo i novac, zna i? To je ono to govori. Toliko Hadi-kan voli Dordi?
- 104 -
Ne, to uopte nisam rekao, ispravio me, uzimaju i aj i duvaju i jako, to nije ba dozvoljeno u islamu zbog klica. Hadi voli Dordi. Ali ta on stvarno moe da joj prui? I ta ona moe da prui njemu? Ne, ono to je stvarno trebalo odavno da urade jeste da odustanu jedno od drugog, ali bili su suvie uplaeni ili suvie tvrdoglavi da se razdvoje i sada su oboje zarobljeni u svetu gde nemaju budu nosti. Ne mogu da idu napred i ne mogu da se vrate nazad, taji da stoje mirno, dre i se jedno drugog, a nemaju kuda da odu. Ali, zato nemaju budu nosti ako se vole? Kakvu to budu nost misli da mogu stvarno da imaju ovde. Brak? Ovde u Avganistanu? Ismeraj se nasmejao grubo i ponovo zapalio cigaru koja mu se ugasila me u prstima. Zato da ne?, pitao sam. To je nemogu e, zna to, Favade. Suvie se razlikuju i oboje su suvie jaki da bi se promenili zbog onog drugog. Hadi je jednom opisao Dordi kao pticu, veselu, divnu pticu ija pesma donosi osmeh na naa lica i i sre u srcu. Da li bi hteo da stavi u kavez tu pticu unutar naih obi aja i tradicije? Moe li da zamisli, ak i da se preobrati u islam, da bi Dordi mogla da ivi kao ena uglednog patunskog mukarca, zaklju ana iza zidova svog doma, bez mogu nosti da iza e, bez mogu nosti da vidi svoje drugove, bez mogu nosti da radi? To bi je ubilo. Zna to. Mogli bi da se presele..., izustio sam tiho, priznaju i da je Ismeraj u pravu i da ak i da se Dordi uda za Hadi-kana u Avganistanu, on bi verovatno morao da je upuca u roku od nedelju dana zato to je osramotla porodicu. Kuda da se presele?, pitao je. U Evropu? Slegnuo sam ramenima i klimnuo glavom. A moe li da zamisli Hadija da je u stanju da ivi takav ivot, daleko od zemlje za koju se borio, zbog koje je izgubio porodicu i ije je tlo toliko deo njega kao i sama koa i kosti? Ako bi otiao da ivi sa strankinjom, kako bi se ikada vratio i dalje zadrao potovanje koje su on i porodica zavredili tokom svih ovih uasnih godina? Morao bi da ivi u pravom izgnanstvu, a to bi ga unitilo. injenica je, Favade, da su Hadi i Dordi dvoje ljudi koji su se zaljubili u pogreno vreme i na pogrenom mestu. Pitanje koje sada moraju da postave sebi jeste: ta dalje da radimo? Kada je Ismeraj zapalio drugu cigaru, Hadi-kan se pojavio u bati. Sme e lice bilo mu je belo i suze su mu visile u uglu oka, ekale da ih pusti na slobodu. Krv mi se sledila kada sam ga ugledao i pognuo sam glavu kada nam je priao da uzme cigaru iz Ismerajeve ruke. Nisam znao, uo sam ga kako apu e Ismeraju koji je ustao iz stolice. Nikada mi nije rekla, a sada ne mogu da doprem do nje.
- 105 -
Potrebno joj je vreme, odgovorio je Ismeraj, zbog ega sam podigao pogled, prise aju i se istih re i moje majke. Ne, ispravio ga je Hadi-kan, grubog i bolnog glasa. Potreban joj je neko bolji od mene... oboje to znamo. Ali kako mogu da dozvolim da se to desi? Ona je moj ivot. Kada se okrenuo, zastao je da me pogleda i tada su mu suze krenule, tiho su se slivale iz njegovih tamnih sme ih o iju poput dve male reke, ljube i mu rubove nosa dok su hitale ka usnama. 18 Kakva je to, za ime Allaha, buka?, pitao sam kad sam naao Dejmsa kako se krije u dvoritu, poto sam se vratio iz jutarnje smene u koli. Popodnevni asovi bili su za devoj ice. To su, moj dragi Favade, Seks pistolsi, objasnio mi je, a pretpostavio sam da je to naziv za buku koje ja vritala na engleskom iz Dordine sobe. Smatraje se sre nim, dodao je Dejms. Jutros je to bila Boni Tajler. Boni, ko? Duga kosa, velike naramenice, velika glavobolja... Hej! Ja volim veliku Boni Tajler! Dordi se pojavila na vratima. Imala je plave farmerke i usku majicu dugih rukava i jela komad naana koji je, ako se nisam varao, bio beo od sira sre na kravica. Gospode, umirem od gladi, dodala je. Dok je prolazila pored nas nose i kutiju u jednoj ruci i ru ak u drugoj, primetio sam da na prstima i vratu nema nakita koji joj je Hadi-kan kupio pre nekoliko meseci. Tako e sam primetio paklicu cigareta koja joj je virila iz zadnjeg depa farmerki. ta je u kutiji?, pitao je Dejms kada ju je stavila blizu kante za otpatke napolju. Stvari, odgovorila je. Prole no spremanje. Kada je ponovo nestala u ku i i buci, Dejms i ja smo pogledali i otr ali bre-bolje do kutije. Dejms je stigao prvi. Noge su mu bile dvostruko due od mojih, a tako e me je i gurnuo na zemlju pre nego to smo krenuli. Ahhh, rekao je kada je stigao do nje, otvaraju i kutiju da bih i ja pogledao. Ahhh, sloio sam se.
- 106 -
Umutra je bila gomila uredno sloenih koulja od najfinije svile, nekoliko bo ica parfema, previe marama boje duge da bismoih ih prebrojali i jedna kutija za nakit od izrezbarene kosti. Povrh svega bila je slika Hadi-kana. Dok je Dordi poelela dobrodolicu prole u uklanjaju i svoja se anja, majka je pozdravila novo godinje doba tako to mi je obrijala glavu. To se deavalo svake godine, ali to ovo iskustvo nije inilo nimalo lakim. Mej se nasmejala kada me je videla. Ko te voli, duo? Kodak, objasnio je Dejms, to zapravo nije nita objanjavalo. To je zbog zdravlja, bio sam uporan, dodiruju i glavu da bih trljanjem odagnao ponienje koje su mi moji takozvani prijatelji dodavali. Zbog vaaka, ho e da kae, ispravila je Mej. ta god, rekao sam pokazuju i W znak pal evima i prstima kako me je Dejms jednom nau io u kuhinji kada ga je Dordi zadirkivala zbog Rej el. Mej se ponovo nasmejala. Evo, rekla je dobacuju i mi plavi mantil do jelenske koe, vidi da li moe da na e topli dom ovome! Divan je, odgovorio sam kada mi je pao na ruke, dok sam opipavao me u prstima koliko je mekan i gledao utu aru izvezenu oko uglova. Zato ga ti ne e? Jo kako bih!, bila je uporna. Ali ga je Ismeraj doneo za Dordi, a ona ga ne e. Naalost, mislim da ne bi volela ni da ga ja nosim. ene umeju da budu nepredvidljive kada se naljute, Favade. Ti si ena, primetio sam. Jedva, promrmljao je Dejms, koga je Mej udarila po uvu. Zato ga Dordi nije onda jednostavno vratila? Ismeraj nije hteo da ga uzme, objasnila je. Ali kome da ga dam? Bilo kome, samo da nije ovde, rekla je i vratila se u ku u ba kada su se vrata otvorila iza nas i ir Ahmed promolio glavu. Favade, proitao je mau i mi da pri em. Mislim da te neko trai. Ko?
- 107 -
Do i i vidi sam. Mislim da je preruen. Krenuo sam za irom napolje i on mi je pokazao na tamnu figuru preko puta ulice, koja je stajala uz ulicu malo dalje od nas. Bio je to de ak koji se davio u prevelikom patuu, s tamnim nao arima i pretvarao se da ita Kabul tajms. Izgledao je sumnjivo, kao pijun, i to ne ba dobar, jer ga je cela ulica gledala. Kada su se novine spustile, prepoznao sam svog prijatelja. Spandi!, uzviknuo sam, zbog ega je bacio novine i dohvatio patu da prekroke lice i brzo se okrenuo prema zidu. Otr ao sam do njega, smeju i se. Potpuno sam zaboravio da se jo krio. Presvisnuo sam od nerviranja, uzdisao je Spandi dok smo ili prema ar-i Navu zato to nismo imali ta drugo da radimo. Pre toga svratili smo do Pir Hederija, ali Damila nije primila nikakve porudbine pre nego to je otila u kolu, tako da nam je starac rekao da idemo i uivamo u suncu pre nego to vlada stavi porez i na to. Da, izvini zbog toga, rekao sam mu. To sam potpuno prevideo. Iskreno, bio sam ube en da si mrtav do sada, ali morao sam da proverim. Drago mi je to si iv i sve to. Hvala, rekao sam. Ti si dobar prijatelj, Spandi. Najbolji koga e ikada imati. Nasmejao se. I mada sam i ja po eo da se smejem i nazvao ga homi em, u sutini sam znao da je u pravu. Poto smo proli pored Ministarstva za pitanja ena, s namerom da ukrademo pogled na ene u prolazu, jer je to nerviralo uvare, krenuli smo prema if burgeru da uzmemo sendvi od prene govedine, paradajza i jaja od kojih vam usne postaju klizave. Nakon zime celo telo nam je bilo suvo kao staro granje i masno a je prijala, poput leka. Kada smo napunili stomake, otili smo do parka gde su se okupljali siromani i gladni da bi podelili svoju nesre u i zasko ili svakog ko je dovoljno blesav da im se pridrui. Tu, pored zida, naspram A-jedan supermarketa, nali smo Pira Ludaka, kako kopa po trulim gomilama sme a sa ostalim neeljenim psima grada. Nije imao cipele na ispucalim crnim stopalima i divlja kovardava kosa mu se slepila, zbog ega je izgledalo kao da nosi loe napravljen lem. Buve, uzviknuo je kada je video da dolazimo. Buve se vra aju da ujedu psa! Jedine buve su na tebi, nasmejao se Spandi. Buve po meni, buve po tebi, sve buve zadovoljne to su buve, pevuio je ludak, grubo se eu i po glavi za to vreme. Zar nije tako, buvo maka?
- 108 -
Pretpostavljam, odgovorio sam, shvataju i da se meni obra a i zapitao kako je mogu e pasti toliko nisko da mora da provodi dan do glenjeva u govnima. Niko zapravo nije znao istinu o Piru Ludaku. On je bio samo ludak koji je uspeo da preivi sve to je Kabul bacio na njega. Ali pretpostvljao sam da mora da je gadna, i rastuila me je pomisao da u nekom trenutku mora da je bio dje ak poput mene i da je mogao svemu da se nada. Evo, Pir, rekao sam kada sam mu priao i pruio mantil koji mi je Mej dala, a koji je Ismeraj kao Dordi, mantil za kralja buva. Pir mi ga je grubo zgrabio iz ruku i strpao pod miku,brzo otiao od nas, nazad prema parku, kao da se plaio da u se predomisliti. Kada je stigao do zida, zabacio je glavu da me pogleda na na in koji nisam razumeo. A onda je presko io preko zida i otr ao cikcak preko blatnjave trave. Mantil za kralja buva!, vikao je. Svi pozdravite, kralja! Kralja buva! Budala, dobacio je Spandi kada smo se okrenuli nazad ka Vazir Akbar Kanu. Da, sloio sam se. Ipak, to je bilo dobro delo koje si uradio, Favade. Ne ba, rekao sam. To je samo bio mantil koji ne e. 19 Hajde, Favade!, rekao je Spandi tr e i ka meni dok sam se vozio na biciklu do Pir Hederija da po nem da radim u popodnevnoj smeni. Kabul gori, a mi to proputamo! Kako to misli gori?, pitao sam dok sam ko io da pogledam nebo trae i dim i plamenove ili neke druge znakove vatre. Amerikanci su ubili gomilu ljudi i sada su svi krenuli da prave nered, objasnio je kada je stigao do mene i navalio se na sedite bicikla. Na radiju javljaju da stotine ljudi mariraju ulicama i pale sve to vide. Neko mi je ak rekao da su zapalili kinesku etvrt u ar-i Navu. Ne! Da, stvarno!, bio je uporan, obraza crvenih od uzbu enja tamo gde su nekada bili sivi. Zato? Zato da ne?, odgovorio je. To su neredi! Nema nikakvih pravila! Dobro, hajdemo onda, pre nego to to propustimo!
- 109 -
Spandi je sko io na sedite bicikla, zgrabio me za le a jakne radi ravnotee i jurnuli smo dalje u potrazi za neredima. Dakle, vjerovatno mislite da je lako na i stotine izgrednika kako pale Kineze u gradu, ali dok smo stigli do ar-i Nava, mesto je bilo pusto bez ikog ko je izgledao iole ljutito. Samo su ugljenisani ostaci policijskih kontrolnih punktova, slomljeni izlozi prodavnica i pokradena roba razbacana po ulici pokazivali da se tu desilo neto ozbiljno. Me utim, poto smo pratili trag i pitali nekoliko de aka gde su svi to nestali, kona no smo nali malu grupu ljudi u Taimaniju kako vi u Smrt Karzaju! i Smrt Americi! Tako e su visoko iznad glava drali postere mrtvog vo e Severne alijanse, Ahmed-aha Masuda. Pretpostavili smo da je ovo najvie emu se moemo nadati, te smo im se pridruili. Kad smo upali u kolonu, nije vie ostalo puno ljudi i ve ina ih je izgledala kao studenti, ali smo ipak odlu ili da pomognemo, vi u i Smrt Americi! zato to nam se inilo da je to sve to treba da radi da bi se priklju io neredu. ovek u crnom tik ispred nas okrenuo se i osmehnuo nam se kada je uo glasove, to nas je ohrabrilo da vi emo jo glasnije. Smrt Americi! Smrt Americi!, vikali smo iz sveg glasa, dok smo se smejali od uzbu enja zbog svega toga. Kako smo marirali ulicama poput lude bande bra e koja mrzi Ameriku, nekoliko starijih de aka pokuali su da srue straarske ku ice ispred zgrada sa stranim natpisima na njima. I mada Spandi i ja nismo bili ni dovoljno jaki, ni dovoljno hrabri da im pomognemo, mi smo nau slabost nadokna ivali bukom, razvukli smo lica u maske mrnje ba kao to smo videli da to drugi rade. Smrt Americi! Da! Umri, Ameriko! Ti si ubre!, vikao je Spandi. I smrdi na kupus!, vikao sam. I pse a govna!, dodao je Spandi. I borite se kao devoj ice! I jebete magarce cvrljivih dupeta! I... Osetio sam da me je neko povukao za vrat. A ta ti to, jebo te, misli da radi?, buknuo je ljutiti glas u mom uvu. Okrenuo sam se i ugledao Dejmsa iza sebe. Ponovo sam zaboravio da je ponekad morao da radi da bi zaradio za ivot. Du puta iza nas bila je aka belih lica sa olovkama, sveskama i kamerama.
- 110 -
Protestujemo zato to su Amerikanci ubili pet stotina Avganistanaca, vikao sam da nadja am ostale bundije iji su glasovi izgleda imali vie snage u prisustvu novinara. Nema pojma o emu pri a, uzvratio je glasno Dejms, to je zapravo bilo ta no. Ovo nije igra, Favade. Vra aj se ku i ili u te ja odvesti i re i tvojoj majci ta si ta no radio. Ali Dejmse... Nemoj ti meni 'ali Dejmse', zapovedio je, to nije imalo nikakvog smisla, mada je okon alo dalju raspravu. Spandi i ja smo se sloili da smo uradili na deo da odamo po ast se anju na ubijene Avganistance, i mada bi bilo zabavno da ostanemo s bundijama, oni verovatno nemaju kod ku e majke i prijatelje koje e ih mu iti tekim pogledima i utanjem. A za svaki slu aj, ako nas Dejms oda, Spandi i ja smo odlu ili da se razdvojimo na uglu moje ulice. Tvoja majka ume da bude prili no nezgodna, rekao je Spandi. Pri aj mi o tome. I polako sam otiao ku i, strahuju i od Dejmsovog povratka, premda je on bio lan nae ku e s kojim je najlake iza i na kraj. Me utim, kada se naposletku pojavio, oko dva sata kasnije, samo mi je dao glavom znak da mu se pridruim u bati. Vidi, Favade, ono to si danas uradio bilo je prili no glupo, rekao mi je. Ljudi su povre eni u tim neredima i mnogo porodica izgubilo je one koje vole. Bila je to vrlo opasna situacija koja je lako mogla da se izmakne kontroli. Izvini to sam vikao na tebe i sve to, ali sam se zabrinuo. Da si bio povre en, nikada to ne bih sebi oprostio. Kako god, sada si na sigurnom i to je jedino bitno. A sada, sve je kako valja? Da, sve je kako valja, rekao sam mu, a srce mi je raslo od pomisli da mu je toliko stalo. Sasvim sam dobro. Kada je Dejms otiao unutra da napie svoju pri u, pridruio sam se majci u kuhinji. Sluala je izvetaj o nevoljama na radiju dok je pripremala gula od ov ijeg buta i argarepe. Dordi i Mej uopte nisu dole ku i. Majka je rekla da su javile ir Ahmedu, koji je sa Abdulom, drugim uvarom, branio nae kapije hrabrim pri ama koje mu se nisu ogledale na licu, da im je nare eno da ostanu iza visokih zidova koji okruuju njihove kancelarije sve dok svi ne budu sigurni da su se izgrednici umorili i vratili ku ama. Kona no, u devet uve e, pojavile su se Dordi i Mej, izgledale su ozbiljno, malo pijano, i pri ale o kraju. Slede eg dana, dok sam sedeo na gajbici s kartonima iranskog jogurta, saznao sam ta se stvarno desilo dok sam itao Pir Hederiju izvetaj iz Kabul tajmsa. Izgleda da je jedan ameri ki vojni kamion izgubio kontrolu u Kair Kanu, gde smo svi nekada iveli, zbog mehani kog kvara. Udario je u gomilu kola i ubio nekog. Izvetaj je
- 111 -
dalje navodio da su neki vojnici, ameri ki ili avganistanski, po eli da pucaju kada su ljudi dohvatili kamenje i krenuli da ih ga aju. Ubili su jo petoro ljudi. A onda, kada su pobunjenici umrairali u grad, nastradalo je jo mnogo ljudi i zapaljene su kancelarije koje su pripadale stranim agencijama za pomo i jedna javna ku a. Nigde nije bilo pomena o Kinezima. Novine su tako e navele da me u okupljenima nisu bili samo protestanti ve i oportunisti i kriminalci koji su pokuavali da izazovu nevolje. tavie, vlada je obe ala da e ih uhapsiti informacija zbog koje mi je srce pojurilo nagore i zastalo u grlu kao da mu je pozlilo, jer je to zna ilo da sada Spandija i mene trai policija. Zbog nereda vlada je naredila svima da ostanu u ku ama posle deset uve e. To se zvalo policijski as, rekao je Dejms, i ovo je bilo prvi put za etiri godine da je uveden u Kabulu. Li no, bilo mi je ba drago to nikome nije dozvoljeno da izlazi, to je po meni moglo imati koristi ako policija do e da obavi raciju kod nas u potrazi za mnom. Jo uvek je prokleto napeto tamo napolju, rekao je Dejms Dordi jedne ve eri dok su sedeli na toplom no nom vazduhu i jeli lelebije i krompir koje je majka spremila za sve nas. Skoro da moe da oseti kako mrnja raste, na obe strane. Pro i e, rekla je Dordi, koja nije zvu ala ba sasvim ube ena u svoje re i. Ho e li?, pitao je Dejms. Avganistanci nisu ba poznati po toleranciji prema okupatorima. Mi nismo nikog okupirali! Dordi skoro da je vikala. Niko to ne misli. Jo nismo, rekao je ozbiljno. Ali potrebno je svega nekoliko zajeba pa da se to brzo promeni. Nita nisam rekao, uglavnom zbog toga to nisam hteo da odrasli nastave razgovor u ku i, gde ne bih moga da ujem da li e me Dejms izdati kod Dordi, ali sam znao da je u pravu. U novinskim izvetajima tokom protekle dve nedelje itao sam o borbama izme u me unarodnih vojnika i talibana. Nedelju dana pre nego to je ameri ki kamion po inio ubistvo zbog mehani kog kvara, oko tridesetoro Avganistanaca ubijeno je bombama ba enim iz aviona, jedna porodica u Kunaru stradala je na isti na in, a bombe pokraj puta i samoubila ki napadi prouzrokovali su smrt i jad na sve strane. Moda su Mej i Dordi bile u pravu kada su posle nereda rekle da je kraj. Moda je ovo bio kraj. 20 Zna, Hadi-kan je stvarno lep, primetila je Damila onim razvu enim glasom kojim je ponekad govorila da me iznervira, kao neto iz pripovetke. Jeste, priznao sam.
- 112 -
Ako ti se dopada taj bogati tip kao kralj dobrog izgleda, sloio se Spandi. Oh, da, dodao je Pir Hederi, on je srcolomac, jo kako. Kako to uopte moete znati? Ruke su mi poletele od iznena enja zbog dara ovog starca da zna sve, ak iako nita ne vidi. Mogu to da nanjuim, smejao se Pir. Mirie kao ovek za kojim ene umiru... i mukarci, kada smo ve kod toga. Ugh, rekao sam. Gadno, sloio se Spandi. Ja bih se udala za njega, priznala je Damila. Bi li, je li? Spandi je sko io sa tezge i krenuo ka njoj. Dakle, malo je star i sve to, ali ako me niko drugi ne bi pitao, pristala bih. Ne brini, Damila, ne mislim da e ti manjkati ponude, rekao joj je Spandi dok joj je pomagao da si e sa stolice na kojoj je stajala dok je brisala konzerve naslagane na polici. Ti si zvezda koja sija na najtamnijem nebu, devojko. Mukarci e ti padati pred noge za nekoliko godina. Stvarno? Misli da e biti tako? Znam da e biti tako. Oh, evo idemo opet, gun ao je Pir kada se Damila zakikotala i namestila maramu da prekrije modricu koju joj je otac napravio na licu. Prestanite, oboje. Ne u vie nita od tih romanti nih gluposti u prodavnici. Mislim da e mi pozliti, rekao sam. Ne budi tako detinjast!, nasmejala se Damila. Ne, stvarno, mislim da e mi pozliti, bio sam uporan. I jeste mi pozlilo, ba povrh repa Psa. Celog dana bilo mi je vru e i znojio sam se i vrag mi je sedeo u glavi i udarao po bubnjevima ve dva sata kada je Hadi-kan iznenada uao u Pirovu prodavnicu i zatraio da kupi paklu cigareta. Svi smo odmah ostavili svoj posao mada nismo uopte neto puno ni radili i pratili ga pogledom. Da nas je neko gledao, mora da bi pomislio da uvamo prodavnicu od najbolje obu enog lopova u Kabulu koji krade po radnjama.
- 113 -
Znao sam da lae, naravno u vezi s cigaretama: imao je ljude koji su mu donosili boksove iz Evrope. Nikada ga nisam video da pui ona kineska sranja kao ostali ovde. Dakle, je li sve u redu?, pitao je Hadi-kan dok smo ga gledali, a Pir se prakti no vrteo poput ene oko njega, pozvao ga na aj, nudio mu kola i e i ak mu rekao nije to nita kada je ovaj pokuao da plati svoje seven stars cigarete, to je bio prvi put da ujem da mu te re i prelaze preko ispucalih usana. Klimnuo sam glavom umesto odgovora na njegovo pitanje, znaju i da ho e vie, ali sam odbijao da mu to dam. Nema problema, pokuao je ponovo, kod ku e? Odmahnuo sam glavom. Dobro. Da, to je vrlo dobro. Dakle, svi su dobro, onda? Klimnuo sam glavom. Dakle, nikog nisu zahvatili neredi? Slegnuo sam ramenima i ponovo odmahnuo glavom. A Dejms? Posao mu dobro ide? A Mej? Ona je dobro!, izletelo mi je odjednom, poto mi je bilo neprijatno zbog cele situacije koja se odvijala, a koju su moji prijatelji gledali i sluali s velikim interesovanjem, zato to im jo nisam rekao da je Dordi izbrisala Hadi-kana iz svog ivota. Video sam da su malo zbunjeni oko toga to se zbiva. Veliki ljudi ne dolaze esto u male radnje bez ikakvog povoda. Dobro, dobro, ponovio je Hadi-kan, izgledao je ogroman i izgubljen u natrpanom prostoru Pirove prodavnice. Samo sam hteo da, dakle, zna... Da, rekao sam, znam. I Hadi-kan je klimnuo glavom i otiao, ostavljaju i seven stars paklicu na tezgi. Verovatno je samo neto pojeo. Doktor Hjugo me je pomilovao po glavi da oseti vrelinu pre nego to mi je stavio dva prsta sa strane vrata da proveri sm Bog zna ta. Puno vode i malo odmora, dodao je, naslonio se na nae jastuke i uzeo aj u ruke. Savio sam glavu u stranu i pogledao ga. uo sam ga samo dvaput kako izri e dijagnozu, jednom sa Dordi i sada sa mnom, i inilo mi se da to se njega ti e, sve to je ikada ikome potrebno jeste da se malo odmori. Ba me je zanimalo da ujem ta bi rekao kada bi nekome razneli nogu. Da, verovatno si u pravu, sloila se Dordi. Prevrnuo sam o ima.
- 114 -
emu taj pogled? Koji pogled?, pitao sam i osetio kako mi obrazi postaju jo topliji, jer to nije trebalo da vidi. Taj pogled! Dordi je zakolutala o ima. Oh, taj pogled, priznao sam, ponovo kolutaju i o ima. Da, taj pogled, ponovila je oponaaju i me. Nita. De aci!, nasmejala se, grle i me rukama koje su postale meke poto je ponovo jela. ene!, imitirao sam je. Vas dvoje ste uvek ovakvi?, prekinuo nas je dr. Hjugo kada je zamo io jedan od naih keksi a u olju. Izlomio se pre nego to je dopro do usana i pao mu na pantalone. Fino, rekla je Dordi kolutaju i o ima. *** Doktor Hjugo je u poslednje vreme ba esto svra ao do nas, ak i tokom policijskog asa, poto mu je vlada dala posebnu lozinku da ga ne bi upucali na policijskim kontrolnim punktovima. Jo nisam bio siguran koliko je dobar kao lekar, ali sam bio siguran da bio dobar za Dordi ako bi mu dopustila. Bio je pomalo neuredan, to je sigurno, ali je imao dobro srce. Rekao mi je da je nedavno plakao kada je morao da odse e ruku eni zato to ju je mu ranio tokom sva e. I mada Dordi i ja nismo pri ali o njemu, pretpostavljam da joj se dr. Hjugo dopadao barem malo, jer se ponovo minkala. Nije ga dodirivala, niti mu je milovala koleno ili razgovarala s njim o ima kao to je to radila s Hadikanom, ali se smeila kada je bio blizu i nestajala je kada je pozivao telefonom, a zvao je esto u odnosu na ono na ta je navikla. Ali, bilo je i drugih trenutaka, kada je Dordin telefon zvonio i ona bi ga samo pustila da svira. Svi smo se pravili da to ne prime ujemo, jer smo pretpostavljali da to Hadi-kan pokuava da joj uje glas, a, uostalom, ona je imala pravo da odlu i ho e li to kriti ili ne. Me utim, da ga je stvarno prebolela, bio sam potpuno siguran da bi mu to jednostavno rekla. Mislim da dr. Hjugo ho e da mu Dordi bude devojka, rekao sam majci dok smo gledali Tulsi, sapunicu koja je dolazila iz Indije. Tulsi je bila mlada nevesta koja se udala za momka iz bogate porodice i svi kao da su najve i deo vremena provodili pokuavaju i da unite jedni druge ili pla u i. Mislim da si u pravu, odgovorila je kada se program zavrio u jo jednoj bujici suza i tune muzike.
- 115 -
A misli li da e ga pustiti? Ne znam, ali mislim da zasluuje da bude sre na. Kao Tulsi? Da, kao Tulsi. Ali Tulsi nikada nije sre na. To je samo televizija, Favade. Nije stvarno. Znam to! Nisam glup! Onda e se ne ponaaj tako. Pogledao sam majku, koja je sada uzela da ije neto to je stavila ispod jednog od dugih jastuka. Ponekad je bilo stvarno teko voditi normalan razgovor s njom, zato to nije ba sluala. Pitao sam se da li to ima ikakve veze s tim to nije obrazovana. Samo kaem da nisam siguran da Dordi moe da voli dr. Hjuga koliko je volela Hadi-kana i ne znam ho e li ikada. Zato to kae? Ose aj... Majka je podigla obrvu i pogledala me pravo u o i. Dobro, dobro. Ulovio sam dr. Hjuga kako pokuava da je poljubi pre neko ve e, ali je sakrila usne od njega i zavrio je ljube i je u uvo. Favade! Stvarno bih volela da prestane da pijunira ljude. To nije lepo. Nisam pijunirao. Samo sam se slu ajno zadesio tamo! Naravno, to je bila la, zato to je teko slu ajno biti negde kada je skoro pono i trebalo bi da si u krevetu, ali moja majka je pustila da to pro e. Dakle, tek je po etak, odgovorila je. Dordi moda jo voli Hadi-kana, ali se stvari menjaju ljudi se menjaju. Samo im je potrebno malo vremena. Vreme je sasvim dobra i fina stvar, rekao sam ustaju i, jer mi je ve malo dozlogrdila sva ta pri a o odmaranju, i vremenu, i spavanju i svemu ostalom to ti odrasli nude kada ne mogu da ti daju pravi odgovor. Problem je, majko, to Dordi nema jo puno vremena i mora e da pokupi nekog da je usre i uskoro, zato to ne e biti mla a. A ne e ni ti, kada smo ve kod toga. Izvini, molim te? Moja majka je podigla pogled, iznena ena. Samo kaem, to je sve. Kae ta ta no?
- 116 -
Vidi tamo je jedan mukarac ispred ovih kapija pokazao sam prstom na prozor da bude jasno na koje kapije ta no mislim i on u i o kompjuterima i pokuava da se popravi i ne mislim da je to zato to eli da bude uvar koji najvie zna u Vazir Akbar Kanu, zna? Pazi sada, mladi u... Ne! Ti pazi! Da li vi ljudi ikada zastanete da razmislite o meni? Da pomislite na to kako se ja osje am? Da li se ikada pitate zato su mi o i ujutro uvek poluzatvorene? To je zato to sam budan po celu no , jer razmiljam kako u da se staram o svim prokletim enama u ovoj ku i! Nemoj da govori takvim jezikom sa mnom! Jezik! Jezik! Koga briga? To su samo re i. Dela su bitnija od re i. Ako se ne brinem za tebe i ko e te usre iti kada odrastem i oenim se, onda brinem za Dordi ija je glava kod jednog oveka i ije srce ivi s drugim, a ako ne o Dordi, onda o Mej, koja nema nikakvih izgleda da se uda za nekog osim ako se ne okane lezbijstva. Mislim! Da li iko od vas ima i najmanju predstavu o tome pod kakvim sam ja stresom? I onda sam izleteo iz sobe, ostavljaju i majku da sedi sama, otvorenih usta, odjednom bez teksta.
21 Nakon mog ispada, Allah me je kaznio s no i svemo nog jada koja je dovela svako zlo ovog svijeta u moj dom da mi se useli u stomak i uz prasak izleti iz dupeta. Odmaraj se , to je rekao dr Hjugo, a to je to se mene ti e apsolutno, vie sto odsto, dokazivalo da nema pojma ni o emu-pogotovo ne o sranju koje je teklo iz mene svakih petnaest minuta kao da si otvorio slavinu. Sre om moja majka jeste imala pojma, Poto se probudila od mog stenjanja i prdea koji su odjekivali u klozetu po milioniti put te no i, dala mi je kaiku praha nara koji sam progutao sa aom toplog mleka i vratila me u krevet i kona no me uspavala uz neni zvuk oevuenja. Volim te, sine, bilo je poslednje ega se se am da je rekla. Nemamo puno u Afganistanu - osim droge, oruja i sjajnih pejzaa - ali tokom godina nau ili smo ksko da se sna emo bez svih tih lepih arenih pilula i sprava koje zuje, a kojom se okruuju bolesnici na Zapadu. Ako nam se vrti u glavi, uzimamo su soka od limuna s vodom i e erom. Ako nas boli grlo, trpamo pesnicu u usta tri puta ujutro kako bismo otvorili kanale ka stomaku
- 117 -
. I ako nas sna e sra kavica,jedemo suenu koru nara. Nedavno sam pro itao u stripu koji je napravila jedna NVO da stavljanje pepela drveta povrh rane moe zapravo pre da te ubije nego da te izle i, a znao sam da nakon to sam uzeo lek koji mi je majka dala, ne u pri i klozetu najmanje tri dana. Ali, uglavnom deluje. Kao sa ovisnicima o drogama i ludacima. Kada njihovim porodicama sve to dozlogrdi, samo ih veu lancima uz sveti hram etrdeset dana da bi Bog mogao da rei ovaj problem. I, dobro, nije sjajno za narkomane i ludake, jer dobijaju samo hleb da jedu i piju zeleni aj vie od mesec dana i za to vreme deca bacaju kamenje na njih, ali i to deluje. Ako ne uspe, onda umiru, a to mora da je Bog ve smislio za njih, ina e ne bi bili ludi ili ovisnici o drogama na prvom mestu, bili bi dobri u koli i postali advokati ili neto drugo. Ili, u slu aju Pira Ludaka, odrasli bi i postali kralj buva. Me utim, daleko najbolja stvar u vezi s tim to si bolestan jeste to ne mora u kolu slede eg dana. Nije da nisam voleo predavanja; bila su dovoljno laka i jo uvek sam dobijao dobre ocene za rukopis. Ali ako bih morao da biram izme u toplog kreveta i drvene stolice koju delim s de akom iji pazuh mirie na pasulj, krevet bi pobedio svaki put. A da ulazna kapija nije stalno odzvanjala pri otvaranju i zatvaranju, to me je teralo da se budim iz sna, siguran sam da bih spavao bez prestanka sve do polovine slede e nedelje i propustio jo vie od kole. Ali nisam, zato to se ulazna kapija stalno otvarala i zatvarala. I tako sam naposletku ustao samo da bih video ta se to kog avola zbiva. Izaao sam na sunce koje je bilo jarko da izludi i pokuavalo da mi probije o i svojom svetlo u, sledio sam agor razgovora odraslih. Trljao sam lice i eao meki sloj kose koji mi je izrastao na glavi i odetao u dvorite. Tamo sa zatekao Dordi, Dejmsa i Mej kako sede na ilimu od trave, postavljaju tanjire i hleb na plasti nu prostirku, spremaju i se da ru aju. S njima su bili dr. Hjugo, Rej el i jedna ena koju nikada ranije nisam video. Imala je kratku i tamnu kosu, a lice joj je izgledalo malo maljavo. Zar vi, ljudi, ne morate da idete na posao?, pitao sam. Avganistan moe bez nas tokom jednog ranog ru ka, odgovorila je Mej mahnuvi mi da sednem pored nje. Pretpostavljam da je tako. Osmehnuo sam se. Naro ito kada je Dejms u pitanju. Bolje nam je, je li?, odgovorio je, smeju i se sa ostalima. Bilo je dobro ponovo biti okruen ovim ljudima belih lica koji su izgleda voleli moje drutvo. Kako si, malia?
- 118 -
Doktor Hjugo se nagnuo ka meni i tada sam primetio da ga je Dordi dodirnula po kolenu, to je izgleda iznenadilo ne samo mene ve i doktora, sude i po tome to je brzo okrenuo glavu da je pogleda. Dobro, hvala Vam. Favade, ovo je Deraldina, prekinula me je Mej, stavljaju i Deraldini ruku na koleno. Zdravo, rekao sam. Zdravo, odgovorila je Deraldina. Pogledao sam u Dejmsa. Primetio sam da on dodiruje Rej el po kolenu. Neto se, sasvim izvesno, zbiva. Iza mene velika kapija se otvorila i ponovo zatvorila i ir Ahmed je uao, ba na vreme da pomogne mami da odnese staklene tanjire s mantuom i salatom do nas. Selam, pozdravio je sve. Selam, svi su odgovorili i Dejms se primakao uz Rej el da bi napravio mesta da nam se pridrui na ilimu. Paljivo sam gledao majku kada je dola da nam se pridrui, lako se spustila da sedne pored Dordi, prekrivena kolena bila su joj dovoljno daleko od irovih ruku da ne bih morao da pravim scenu. Da, neto se, sasvim izvesno, zbiva. Prole e je, objasnio je Pir Hederi, tako e znano i kao sezona parenja. Oh molim vas..., bunio sam se. Samo ti kaem kako je, sine. Pogledao sam u Pira malo uznemiren slikom koja mi se upravo pojavila u glavi, a jo vie zbog narandastog sjaja njegove brade, koju tek to je obojio kanom. Zato to mukarci sebi rade ostaje mi tajna, a trenutno sam imao dovoljno tajni koje su mi se vrzmale po glavi i nije mi bila potrebna i ta njegova. Poto se drutvo za ru ak rasprilo i svi oslobodili jedno drugom isprepletene noge i vratili se svom poslu, majka se sloila da bi mi prijalo malo sveeg vazduha, tako da sam otiao do prodavnice da provedem vreme s Damilom pre nego to ode popodne u kolu i da pitam starca o ponaanju odraslih. Shvatio sam da je to greka im sam osetio da mi re i izle u iz usta. Da, rekao je, zvu i kao da odrasli postaju nestani. Nestani?
- 119 -
Da. To je uticaj jo jednog veli anstvenog prole a u Avganistanu: sunce je sjajno, koa postaje topla i krv se zagreva nakon zime. A kada se krv zagreje, ona pojuri pravo u srce, zbog ega svi kre u da prave proklete budale od sebe. Zar to ne zove ljubav?, pitala je Damila koja je pokuavala da o isti ono to je ostalo od zuba Psa drvenom etkicom koju je Pir Hederi koristio za svoje. Poludeo bi da je mogao da je vidi. Neki to zovu ljubav, neki to zovu ludilo, maleni. Ko zove ta ludilom? Spandi je uao u prodavnicu mau i nizom plasti nih kartica. Odnedavno je provodio puno vremena s nama, to je nateralo Pir Hederija da primeti da ovo mesto vie li i na sirotite nego na poslovnu prostoriju. Ljubav, odgovorio je starac. Ona stvar pesnika, tinejderski, indijskih plesa a i prepla enih Zapadnjaka. Zar nikada niste bili zaljubljeni?, pitala ga je Damila. Nikada nisam imao vremena, odgovorio je. Bio sam suvie zauzet... Borbom u dihadu!, zavrili smo svi s njim. Ta no je!, brecnuo se. Osim toga, teko je zaljubiti se kada su sve ene pokrivene od glave do pete i na kraju zavri tako to oeni svoju ro aku. Uprkos njegovom ponaanju aknutog starca i uprkos injenici da je izabrao da izgleda kao konzerva fante, uvek je bilo ne eg pomalo istinitog u njegovim re ima. Uzmite, na primer, proli petak. Majka me je odvukla do ku e njene sestre poto sada opet pria aju. Kada smo stigli tamo, bio sam iznena en to sam otkrio da moja tetka eka jo jednu bebu koja joj raste u stomaku. Poto se nije prolepala od kada je rodila poslednju, pretpostavljam da te a mora da je osetio mo prole a kada je pravio bebu. To je suvie odvratno da bi se iskazalo re ima, pljunuo je Dahid kada sam mu estitao to e uskoro dobiti jo jednog brata. Ne elim ni da razmiljam o tome. Nisam ga krivio. Stvarno mi ga je bio ao, jer je seks bio obi no jedino o emu je Dahid heto da razmilja. Mora da je grozno nikada ne spoznati ljubav, primetila je Damila dok smo je Spandi i ja pratili u kolu. Pretpostavljam, rekao sam. Pretpostavljam, sloio se Spandi.
- 120 -
Misli li da emo se uzeti iz ljubavi?, pitala je, to je bilo malo zaprepa uju e. Ko? Ti i ja? Ne, ti i ja?, nasmejala se. Svi mi. Oh, ne znam, rekao sam. Nadam se, priznao je Spandi i svi smo za utali, jer u srcu svakog od nas, to je bilo sve to smo eleli, ako emo iskreno o tome. Problem je to je u vezi s brakom, u Avganistanu sve stvar pogodbe. Tvoj otac ili, u mom slu aju majka, dogovara priliku, ponekad ak i pre nego to se rodi, i ti to jednostavno mora da uradi obi no je to s nekim lanom porodice, tako da nisam bio siguran koga u oeniti, budu i da su mi svi ro aci mukog roda. Ali Spandi je imao ro ake enskog roda tako da se moe desiti da e zavriti s nekom od njih, a Damila, dakle, to je bila druga pri a. Kako je odrastala, sve je vie rasla opasnost da je otac proda nekome za drogu. Nisam hteo da previe razmiljam o tome, jer mi je prijatelj i bila je dobra devojka, , tako da sam se stvarno nadao da e mo i da se uda iz ljubavi. Znam da joj je to ispunjavalo snove no u i to ju je spre avalo da je tama ivota u potpunosti prekrije. Dobro, mora u da vas volim i ostavim, rekao je Spandi namignuvi nam kada smo skrenuli za oak kod krunog toka Masud. Odoh da se motam ovde neko vreme i pokuam da prodam neto od kartica Amerikancima. Dobro, rekla je Damila. Moda se vidimo posle kole? Vie nego verovatno, odgovorio je. Vidimo se kasnije. Mahnuo sam i nastavio dalje sa Damilom, jer nisam imao ta da prodam i nita drugo da radim. Da moe da oeni nekoga, koga bi oenio? Damila!, zastenjao sam. Nisam ti ja jedna od tvojih drugarica! Hajde, mora da si razmiljao o tome, nastavila je svojim najboljim glasom cmizdrave devoj ice. Nema anse, suvie je odvratno!, lagao sam. ak i dok sam govorio, kroz glavu su mi proletele slike Dordi, pra ene Mulalom i onda Damilom, to je bilo zabrinjavaju e. Ja bih se udala za aruk-kana. Glumca?
- 121 -
Da, glumca. On tako dobro izgleda. Gledala sam Aoka na televiziji sino . Bilo je vrlo romanti no! aruk-kan igra princa koji se zaljubljuje u prelepu princezu po imenu Kaurvaki. Ali onda pomisli da je umrla i postaje opaki osvaja , jer mu je srce umrlo s njom. Na kraju se eni drugom enom koja je ljupka, ali ne toliko ljupka ka Kaurvaki. Opaki osvaja ? Da, kako da ne. Verovatno je gej. Nije!, vrisnula je Damila. On je glumac, zadirkivao sam je. On nije nita vie od dobro pla eni de ak plesa . Da si povukao re !, ponovo je vrisnula. Da si povukao ili... Ili e ta? Kada me je Damila gurnula na kolica napunjena pomorandama, za uo se tako glasan prasak, kakav nikada ranije nisam uo, a odjeknuo je u vazduhu oko nas, i bacio nas oboje na tlo. Ispod ruku i kolena tlo je drhtalo od bola dok nam je bubnjalo u uima od ovog oka i srca su nam pukla od poznatog straha. Skoro istog trena, miris koe koja gori ispunio je vazduh, ak i kada je svet oko nas stao. Pogledao sam iza, tamo ka krunom toku Masud, gde je izuvijanu masu lend kruzera i tojote karole prodirao plamen; tamo gde smo do pre nekoliko sekundi; tamo gde smo ostavili Spandija. Spandi! O i su mi prele brzinom svetlosti preko usijanih crvenih plamenova koji su se uzdizali ka nebu kao jezici gutera, pored crnih i krvavih lica ljudi koje nisam znao, oko mase koe i kostiju pomeane na tlu, preko vojnika u oku i u stavu mirno, sve dok ga nisam naao kako stoji daleko od mene, ali dovoljno blizu da ga dodirnem, jer su mi se o i sada usmerile na njega, posezale za njim, vukle ga ka meni. Stajao je blizu olupine korole. Mali de ak uhva en usred ogormne no ne more. Oko njega vazduh je bio taman od dima i gledao sam komade metala i crno-crvene delove tela kako lebde ka zemlji poput perja kada su nam se o i srele i ivoti nam stali. Nije bilo zvuka koji bih uo, samo otkucaji naih dvaju srca spojenih o ima. Spandi je bio iv i osetio sam kako mi ljubav prema njemu juri venama, otkucava svoju poruku unutar mene, od srca do uiju, teki otkucaji. On mi je bio brat, bio mi je kao rod, i svom snagom i mo i koju sam imao slao sam mu tu poruku u glavu dok sam zurio u njega kada je krenula vriska. Osetio sam Damilu pored sebe kako ska u na noge, a usred buke od bombe i smrti koju je posejala uo sam je kako mu apu u ime. Spandi...
- 122 -
Zajedno smo otr ali ka njemu ba kada su meci krenuli da paraju vazduh. Nije bilo vremena da se bojimo, jer nije bilo vremena da se razmilja jer zapravo ta je strah: najgore mogu e misli koje postaju stvarnost unutar vae glave tako da smo nastavili da tr imo, jedno pored drugog, svet je postao izmaglica dok smo prolazili pored njega, terali smo sebe u pakao pred nama koji je pokuavao da nam proguta prijatelja. A onda u daljini, uo sam povike kako po inju, Avganistanci i stranci.Bio je to grozan zvuk uplaenih, ljutih ljudi koji kroz riku bacaju svoju mrnju i strahu vazduh dok ljudi bjee od njih ili padaju na tlo, pogo eni nevidljivim mecima.a opet, tr ali smo i sve vrijeme drao sam o i na Spandiju, mole i se da ostane u ivotu, da ostane sa mnom, da se ne boji, jer mi dolazimo po njega, i blizu da je skoro istina. Ali onda su te o i, te o i koje sam znao skoro celog ivota, te o i koje su bile dio mene koliko i njega, otrgnute kada mu se glava odjednom trgla unazad. Vidio sam kako mu se na grudima otvorila rupa iz koje je lila krv po majici kada je pao na tlo kao slomljena igra ka. ,,Ne!, vrisnula je Damila jure i da ga spase dok su mi se noge usporile od bola i uasa najdubljeg crnila.,,Ne! Molim te, ne! On je samo de ak! 22 Nakon to ga je otac naao u bolnici, poveo ga je nazad u Kair Kanu, da spava zauvek pored majke. To je bilo dobro za njega, znao sam to, i bio sam sre an zbog njega, jer mi je govorio koliko mu nedostaje majka kada bi video mene s mojom. Zato, da, bilo mi je drago to ne e biti sam. Stvarno jeste. Ali onda, u drugom delu uma, nije mi bilo drago, jer mi je Spandi bio najbolji prijatelj i sada ga vie nema i nekako, dok je on spavao, ja sam morao da nastavim sa svojim ivotom, budan i sm. Nisam mogao ni da zamislim kako je to mogu e. Od tog dana u naem ivotima osta e jedna praznina, praznina koja se dodaje svim ostalim prazninama koje je ovaj svet probuio u naim utrobama, i to sam vie razmiljao o tome, i to sam vie razmiljao o mestu gde bi moj prijatelj trebalo da bude, ali nikada vie ne e biti, to sam vie razmiljao, mogao sam da osetim kako mi se telo uruava u sebe. Izjedale su me praznine.
- 123 -
Hteo sam da budem jak - jak za njega i njegovog oca i za Damilu, koja je skoro poludela od alosti - ali nisam mogao da smognem snage. Bilo je previe. Bilo je tako pogreno. I jedva da sam mogao da diem kroz suze. Spandi je otiao. Ju e je bio tu, pri ao je o ljubavi i mahao svojim karticama za sebe; sada ga nose u damiju otac i jo trojica mukaraca. Povrh svega toga, prokleto sunce je sijalo, smejalo se tu, gore na nebu,kada je moglo da pla e zajedno s nama. Nije bilo pravedno. Ali nita nije bilo pravedno i nisam mogao da zamislim kako e ikada vie mo i da bude. To je u inio bomba samoubica, to mi je Dejms rekao, jo jedan bomba samoubica koji je svoju mrnju odneo u konvoj stranih i avganistanskih vojnika. Po ejmsu, eksplozija je zarobila jednog Amerikanca inutar njegovog blindiranog lend kruzera i on je umro u vatri. Tako da je ubio sedam Avganistanca. A onda su vojnici, poto su vidjeli da su napadnuti, ubili jo vie nevinih ljudi u panici da pobegnu. Slika je vrlo konfuzna u vezi s tim ko je ta je uradio, objasnio je Dejms. Ministarstvo unutranjih poslova i ISAF pokrenuli su istragu i u ovom trenutku izgleda da jedino to znaju jeste da su neke trupe otvorile vatru misle i da je to zaseda. Ko je prvi po eo da puca,ostaje nejasno, Avganistanci ili me unarodne snage, niko ne zna. Klimao sam glavom dok je govorio, zahvaljivao mu na informaciji, ali nije mi stvarno bili bitno. Za mene su to bili samo detalji. Jedina stvar koja je bila jasna ,to se mene ti e, jeste zgraniutost koju sam video u Spandijevim o ima kada ga je metak pogodio u grudi. Sada lei u dvoritu nae stare damije i jedino to sam mogao da uradim jeste da gledam obrise ljudi kroz suze i blede zavjese koje su ga okruivale. U molitvama koje su aptali, porodica je vrila Kusl-Maiet, prala njegovo si uno tijelo kako bi bio ist da u e u raj. Njihove senke su ga omotavale neno u beli pamuk kafana od glave do pete. Kada su zavrili, zavese su se razdvojile i izneli su ga, lice i sce to je nekada bio bili su sakriveni od nas. Njegov otac koji kao da je ostaro za oko sto godina i koji je hodao kao stari bogalj, stavio je Spandija na nosila na zemlji da bi mula mogao da izgovori Namaz-i Maiet nad njim, molitvu koja a ga poslati na put u slede i ivot. Posle toga, podigli si Spandija visoko na ramena onih koji su ga voleli i odneli do groblja. Mnogo je ljudi dolo da se oprosti, a tuna gomila lica se razdvojila i potom zatvorila iza Spandija i njegove porodice. Svi smo bili tu: ja, Damila, Dahid, moja majka, ir Ahmed, Dordi , Mej, moja tetka, njena porodica, i Dejms, koji je vodio Pir Hederija.
- 124 -
A ispred svih nas s mukarcima iz Spandijevog sela, hodali su Hadi-kan i Ismeraj. Kako su uli za njegovu smrt, ne znam, ali loe vesti brzo putuju u Avganistanu. U damiji, pre nego to smo krenuli ka groblju s ritama od zastava palih mudahedina i nizovima kamenitih breuljaka koji su skrivali mrtve, Hadi-kan i Dordi su se prvi put videli od kada im je beba umrla. Video sam da su im se pogledi sreli, ali nisu krenuli napred da se dodirnu rukama. Prostor me u njima poja ao je moju tugu, jer sam video koliko im je oboma teko. Na tren mi je jedna misao prola kroz glavu crvene boje i osjetio sam potrebu da viknem na njih, da im zgrabim ruke i na silu ih spojim, mole i ih da zaborave sve to se desilo ranije, jer je danas ono to je bitno i sutra bi moglo biti prekrasno da se ita popravi. Ali nisam. Nisam mogao. Grlo mi je bilo puno suza i utrobu mi je grizla praznina. A iznad svih tih razloga shvatio sad ma jednostavno ne mogu da se bavim time. Imali su dovoljno godina da se brinu o sebi. Kada smo stigli do groblja, ene i stranci stali su malo pozadi kada su se mukarci pore ali iza mule. Potom je sveti ovek pozvao Spandijevog oca napred i zamolio ga da stavi svog sina u grob koji je ve iskopan za njega. Srce skoro da mi je prepuklo dok sam gledao. Dok se Spandijev otac spoticao napred po eo sam da shvatam po prvi put koliko je smrt teka kao milion zidovva koji padaju povrh tebe. Iako je vie od polovine moje porodice otilo na isti na in, nikada nije delovalo stvarno; vie je bilo kao neka emisija na televiziji koja je upravo prestala da se prikazuje ili slika koja je izbledela. Ali ovo je bilo druga ije. Ovo je bio kraj, uasan prestanak svega i jedva da sam to mogao da podnesem. Dok su mu suze vlaile lice, Spandijev otac uzeo je u ruke beli smotuljak koji je nekada bio moj prijatelj i neno ga poloio, u zemlju, stavljaju i ga na levu stranu u malu rupu gde e leati zauvek. Kada ga je pustio, sagnuo se dole i ponovio mu u uvo re i iz Kur'ana koje je mula izgovarao nad njima. A onda, pruio je ruku i uzeo ravno kamenje koje je ekalo tu i stavio ga na Spandijevo telo, zatvaraju i ga u njegov grob. Mogao sam da vidim da mu je bila potrebna sva snaga koju ima da to uradi, jer svaki put kada bi spustio kamen, ruka mu je visila nad sinovljevim telom, drhte i i morao je da je natera dole. Naposletku, ovek za koga mislim da je bio Spandijev stric, krenuo je napred i pomogao mu da iza e gore na svetlost, gde smo mi ostali stajali ekaju i ga. ovek ga je potom vrsto drao, prsti su mu pritisli rukave alvar-kamiza u pokuaju da ga dri uspravno, jer su mu noge postale slabe od alosti. A onda, jedan po jedan, ljudi su proli pored Spandijevog oca da bi prili grobu i stavili tri ili etiri lopate zemlje na kamenje. Kako je dugi niz ljudi kora ao napred, treptaj plavog ulovio mi je oko i ja sam okrenuo glavu da pogledam bolje. Zaprepastio sam se kada sam ugledao Pira Ludaka kako zuri pravo u mene. O i su mu bile pune suza, a kada su se srele s mojima, vid mi se pomutio i lice mu je brzo izgubilo oblik.
- 125 -
Nikada mi je nije palo na pamet da bi jednom ludaku mogao da nedostaje jedan de ak i odjednom sam se postideo svega to smo mu uradili tokom ivota, jer je sada bilo jasno da mu je srce bilo dobro kao i kod bilo kog oveka ovde. Obrisao sam o i na vreme da vidim Pira kako je krenuo napred da uzme lopatu od drugog oveka da bi mogao da stavi tri male kupe zemlje preko Spandija. Kako je to uradio, ulovio sam zbunjenost na licu Hadi-kana kada se okrenuo da pogleda Dordi. I njene o i su se zamaglile od iznena enja pred ovekom ija su stopala bila ispucana i crna, ija je kosa bila jedna prljava grudva, a ije je telo bilo prekriveno predivnim plavim konim mantilom koji je o igledno napravljen za neku damu.
23 Kad je Spandi umro, mislim da sam malo poludeo, jer je moj um odbijao da miruje. ak i kada sam se svom snagom trudio da se koncentriem i sputam ga, nastavio je da se kre e. Jednog trena bio je tuniji od tunog, slede eg je bio besan kao bik kojeg je ubola p ela, a slede eg moje telo bilo je tako obamrlo da sam se pitao da li je to na in na koji Bog ini da bol nestane, kao kada pacov va e prste leproznog. Oduvek su me uasavale pri e koje mi je Dahid pri ao o lepri o tome kako bi nosevi leproznih nestali preko no i zbog svih ivotinja koje su se gostile njihovim licima ali sada to nije izgledalo tako loe, nestajati malo-pomalo u snu. Kada sam to pomenuo Pir Hederiju dan poto sam sahranili Spandija, mogao sam da primetim da nije shvatio. Mislim da bi najbolje bilo da ostane kod ku e nekoliko dana, bilo je sve to je rekao. Poto su suze Damilu tako e drale podalje od prodavnice, sloio sam se. Za udo, svi odrasli su smatrali da je bolje da me dre uposlenim, tako da su me stalno gnjavili da uradim ovo i ono, sve dok naposletku, kada su izvukli igru po imenu tvister i po eli da vezuju u vorove na podu, nisam bio primoran da im kaem: Ne. Jednostavno ne. I otiao sam da bih imao malo mira. Kada sam se vratio u svoju sobu, pokuao sam da pobegnem u knjigu koju mi je ir Ahmed dao o slavnim ljudima kao to su bili Ajntajn, Najtingejl, Paster, Pikaso, Tolstoj, Jovanka Orleanka, Sokrat i Kolumbo. Prema stranicama koje sam pro itao, svi su oni uradili prili no zapanjuju e stvari u matematici i medicini, u borbama i na putovanjima, i ak samo razmiljanjem. Naalost, knjiga je tako e objasnila da su svi oni mrtvi, to mi nije pomoglo da ne razmiljam o Spandiju. Bi e potrebno vremena, e eru, objasnila mi je Mej kada sam je naao u kuhinji. Klimnuo sam glavom.
- 126 -
Vreme, Favade jeste sve ono to ti je potrebno, potvrdio je Dejms poto je podigao pogled sa laptopa kada sam ga video u bati. Ponovo sam klimnuo glavom. Sve se ini bolje vremenom, sloila se Dordi poto je prola pored mene na stepenicama kada je krenula na posao. Koliko vremena?, pitao sam. Oh, pretpostavljam da to zavisi od osobe, ali poto vidim da ti je Spandi bio poseban prijatelj, verovatno e ti biti potrebno malo vie vremena. Dakle, to je bilo jasno: samo mi je bilo potrebno vremena i verovatno e mi biti potrebno malo vie. Shvatio sam onda da je samo moja majka u potpunosti razumela ono to sam preivljavao, jer nije rekla ama ba nita. Samo me je privukla u zagrljaj kada bi doao da sedim u njenoj sobi i ostavljala me na miru ukoliko joj ne bih uao u sobu. Tog popodneva kada smo sahranili Spandija, svi smo se vratili ku i da popijemo aj u bati, osim Dordi, koja je nestala kroz kapiju da bi sedela s Hadi-kanom u njegovom lend kruzeru. Pojavio se malo posle nas i poslao je Abdula da je dovede napolje. Obi no bih umirao od elje da saznam o emu to pri aju, ali je moje zanimanje nestalo i nisam bio siguran ho u li biti u stanju da ga ponovo vratim. Zapravo, nisam mogao da ne mislim da su uprkos svojoj visini, odrasli neverovatno glupi: ljudi diu u vazduh druge ljude; vojnici pucaju u decu; mukarci odbacuju ene koje vole; ene koje ih vole prave se da ih ne vole, a kada sam itao novine Pir Hederiju, svi o kojima su pri ali kao da su bili mnogo zainteresovani za pravila i rasprave i zauzimanje strana, nego za stvarni ivot. Indijski glumac Salman-kan, koji nije ba tako poznat kao Damilin budu i suprug, aruk-kan, jednom je rekao u nekom asopisu koji sam naao ba en blizu ar-i Nav parka da bi ljudi trebalo da idu pravo i skrenu desno u ivotu. Razmiljao sam o tome neko vreme, i zavrio tako to sam pomislio da je pogreio. Ali zato to je Salman-kan bio slavan glumac, a ja samo de ak koga su neki ljudi poznavali iz Kokoje ulice, isprobao sam to. Iao sam pravo du ar-i Nav ulice, skrenuo desno u sokak Tri. Nastavio sam pravo i ponovo skrenuo desno, i naao se u Kus-i Kusabu, ulici kasapina. Iao sam pravo i skrenuo desno tre i put i stigao u sokak Dva. Kona no, nakon to sam iao pravo i ponovo skrenuo desno, stigao sam u glavnu ari Nav ulicu , ba tamo odakle sam krenuo. Tada sam znao da bez obzira ta Salmankan kae i bez obzira koliko je ena naterao da se zaljube u njega, ponekad u ivotu jednostavno mora da skrene levo. Tre eg dana nakon to smo sahranili Spandija, Hadi-kan je doao do nae ku e. Me utim, ovog puta nije poslao Abdula po Dordi, ve po mene.
- 127 -
Pomislio sam da bismo mogli da odemo zajedno do Spandijeve ku e, rekao je dok je stajao na ulici, u pratnji jednog od uvara. Dobro, re i u majci, odgovorio sam. U Avganistanu, kada ljudi umru, postoji ta no odre eno vreme za molitve. Prve se izgovaraju na dan sahrane, naravno, a onda tri dana kasnije ponovo ih izgovaramo, potom nakon nedelju dana, a zatim etrdeset dana nakon to je pokojnik otiao pod zemlju i na kraju na godinjicu smrti. Ovo je bio prvi put da sam stvarno u estvovao u opratanju od mrtvog i pitao sam se s koliko njih u se jo oprostiti pre nego to se i moj ivot zavri. Nisam se radovao povratku u Kair Kanu, ali na kraju mi je bilo drago, jer je bilo skoro lepo. U ku i svog brata, Spandijev otac je bio okruen ljudima koji su doli da ponove re i Allahove i izgovore mu svoje re i pomo i i nade. Dok su mu punili kosti svojom ljubavlju, kroz rukovanja i apate, video sam da je to mnogo zna ilo Spandijevom ocu, koji je izgledao vii nego poslednji put kada sam ga video, ne tako skoro sasvim uniten. A pomoglo je i meni, jer sam mogao da vidim da podalje od politi ara i njihovih rasprava, podalje od bombaa samoubica i njihovih ubistava i podalje od vojnika i njihovih puaka, ljudi jesu dobri. Avganistanci su dobri. ak i ako sam imao teko a da zauzdam svoj um, znao sam da moram da pokuam i drim se barem te istine. U maloj dnevnoj sobi u ku i Spandijevog strica, desetine ljudi koje nisam znao izdvojili su vreme od svojih ivota i problema da bi se setili malog de aka koji je bio moj najbolji prijatelj. Video sam im tugu u o ima i video sam da je stvarna. uo sam neno brujanje njihovih re i i uo da su istinite. Uzeo sam ove slike i zvuke i uskladitio u glavi da bih se uvek se ao da je u Avganistanu i Avganistancima bilo vie od rata i ubijanja. Kada sam bio otprilike tvojih godina jedan od mojih najboljih prijatelja je umro. Hadi-kan je puio i vozio. Pored njega je bio ovek s pukom koja je izgledala uasavaju e koliko i on. Ja sam sedeo pozadi i ose ao sam se malim. Podigao sam pogled na njegove re i i video da me gleda u retrovizoru. O i su mu bile tamne kao no i elo mu je bilo izlomljeno borama iznad tekih crnih obrva. Izgledao je i zastrauju e i ljubazno, to bi trebalo da je nemogu e. Setio sam se pri e Dordi o vremenu kada je putovao da je vidi u jednom selu u invaru pre toliko godina. Kako?, pitao sam. Kako je Va prijatelj umro? Igrali smo se na reci u Surkrudu, selu odmah iznad Dalalabada, gde voda te e crvena zbog planina. On je pao i udavio se.
- 128 -
Mora da je bila duboka reka. Ne, nije zapravo. Mislim da je udario glavom u neko stenje kada se okliznuo, jer kada sam shvatio da se ne ali i pokuao da ga izvu em, imao je duboku posekotinu na glavi. Mislili ste da se igra? Da, bojim se da jesam. Hej! Majko krave! Hadi-kan je odjednom naglo skrenuo da bi izbegao jednonogog voza a bicikla koji samo to nije zavrio ispred nas. Poto je zatrubio i namrtio se na bogalja, koji e uskoro izgubiti i drugu nogu ako ne bude pazio, Hadi-kan me je pogledao izvinjavaju i se. Izvini zbog ovoga, promrmljao je. Bolje nemoj re i Dordi da sam to rekao. ta ste to rekli?, pitao sam. I ponovo me je pogledao u retrovizoru, smee i mi se o ima. Pa, kako ste se ose ali kada Vam je prijatelj umro?, pitao sam. Ne dobro. Ni ja se ne ose am ba dobro, priznao sam. Ne ose a se dobro sada, odgovorio je slegnuvi ramenima, a moda nikada i ne e. Ja i dan-danas razmiljam o svom prijatelju. Ho... to je puno vremena. Da, sloio se Hadi-kan. Ponekad mislim da je mrtvima lako. Tei deo je ostati u ivotu i jo vie od toga, hteti da ostane u ivotu. Kada smo se vratili ku i, Hadi-kan je posegnuo u prostor izme u dva prednja sedita lend kruzera gde je bila sakrivena mala fioka. Izvukao je knjigu i dao mi je. Bila je prekrivena najmekom koom, kao koa bebe, a unutra je bilo oko stotinu rukom pisanih pesama na pato jeziku. Kada sam prelistao stranice, video sam da su svi stihovi bili o ljubavi, svi do jednog. Pogledao sam ga, nisam znao ta da kaem. Nije za tebe. Nasmejao se, o igledno je shvatio brigu koja je po ela da mi se uvla i u glavu. To je za Dordi. Ali moda bi mogao da joj ita ove pesme povremeno, jer je bila vrlo lenja i nije nau ila pato. Dobro, sloio sam se. Laknulo mi je. Jeste li ih Vi napisali? Ja? Ponovo se nasmejao. Ne. Jedan ovek iz mog sela ih je napisao. On je blagosloven darom. Ja sam samo blagosloven novcem kojim ga mogu naterati da zapie svoje re i na papir. Ali Dordi ne razume ni re i patoa, podsetio sam ga.
- 129 -
Ne, ne razume. Ali zna zvuk ljubavi i zna re za ljubav. Mina. Ljubav. Moja sestra. Tako e, dodao je, meaju i mi se u misli, ho e li joj re i da sam spremio ku u za nju, da je spremna za njen dolazak? Ismeraj e biti tamo. A gde e te Vi biti?, pitao sam. Ja u... joj dati vremena. Kad sam se vratio ku i nisam mogao da prenesem ovu poruku, zato to Dordi nije bilo ni od korova. Jo je bilo rano i pretpostavio sam da je verovatno jo na poslu, bira koze koje e eljati. Nije me udilo to to je Dejms pak bio kod ku e. Kada sam otiao da uzmem au vode, zasko io me je. Psst! Favade! Do i ovamo! Uzdahnuo sam, teko i dramati no da bi shvatio svu snagu mog umora. Ne u da se igram nijedne od vaih glupih igara, rekao sam mu. A osim toga, siguran sam da su protiv islama. ta, za ime sveta, ho e da kae?, pitao me je. Izgledao je malo povre eno. Tvister, dragi moj drukane, nije protiv islama. To je takmi enje za koje su potrebne vjetina i gipkost to je kao kada si dobar u kretanju i velika hrabrost. Pogledao sam ga i podigao obrve kao to je to Mej u inila kada je znala da pri a gluposti. U redu, u redu, priznao je, tako e ti dozvoljava da dodiruje dupeta dama. Vidi! Rekao sam ti da je protivno islamu! Detalji, Favade, samo detalji. Sada po i sa mnom, ho u da ti pokaem neto. Kao to je traio, pratio sam ga u dnevnu sobu i do stola za kojim je Mej volela da radi. Povrh njega bila je mala kutija i neki zeleni i srebrni papir. Dobro, rekao je, pogledaj ovo i reci mi ta misli. Dodao mi je kutiju. Otvorio sam je i naao predivan prsten unutra, srebrni krug sa zlatnom navlakom koja je bila paljivo iarana si unim izrezanim cvjetovima. Pogledao sam ga, nisam znao ta da kaem. Ne gledaj me tako! Nasmejao se. To je za Rej el. Samo sam hteo da vidim da li misli ho e li joj se dopasti pre nego to ga umotam. Siguran sam da ho e. Da li se eni?, pitao sam, a od iznena enja mi je glas otiao u visine.
- 130 -
ta? Ne! Ne, naravno da ne, Dejms je izgledao jo vie iznena en. To joj je za ro endan. Oh. Sranje! Ne misli da e ona pomisliti da je prosim, ili? Slegnuo sam ramenima. Oh, sranje!, proaputao je Dejms, upaju i kosu, koja je stvarno mogla i da se opere. Sranje! Sranje! Jebeno sranje! Tek to su zvuci ve ernjih molitvi zaplovili preko neba i moja majka skoknula preko puta ulice da vidi Homeiru u vezi s ne im, Dordi se vratila ku i s doktorom Hjugom koji je uao iza nje. Ovo mi je zadalo mali problem. Stvarno mi se dopadao doktor bio je nean i ljubazan i zatvarao je rupe deci kojoj su nagazne mine raznele noge ali sam bio malo zbunjen u vezi s tim ko mi se vie svi a, on ili Hadi-kan. Doktor Hjugo je spasavao Avganistance, ali Hadi-kan je bio Avganistanac. Kako god, nisam mislio da treba da dam Dordi knjigu punu pesama upravo tu pred njim, a kako sam znao da ne mogu da sakrijem srce od o iju ili ak drim usta zatvorena, ostao sam u svojoj sobi. Nije prolo ni deset minuta, a Dordi je dola po mene. ta to krije ovde?, pitala je nakon to sam doviknuo da moe da u e kada je zakucala na vrata. Odmaram se, slagao sam. Stvarno? Imali smo naporan dan, je li? I naravno da nisam mogao da spre im istinu da iza e na vidjelo. Da, prili no, zapravo. Hadi-kan je doao po mene i otili smo njegovim kolima i Kair Kanu s ovekom koji nosi puku da se molimo za Spandija. A onda me je dovezao ku i i ispri ao mi za svog najboljeg druga koji je umro poto je udari glavu u crvenoj reci kada je bio de ak, i dao mi je knjigu i rekao da bi trebalo da ti je itam ponekad, jer si lenja. Oh, jeste, je li? Da. Shvatam. Izvukao sam knjigu koju sam sakrio ispod jastuka i dao joj je. Dordi je neno uzela knjigu u ruke, milovala je kou korica dugim belim prstima pre nego to ju je paljivo otvorila.
- 131 -
Divna je, proaputala je, a ja sam klimnuo glavom. Tako e mi je rekao da je ku a spremna za tebe i da e Ismeraj biti tamo. Klimnula je glavom. To je ljubazno, rekla je. Nisam znao da ide u Dalalabad. Imam posla tamo. Idem sutra, jer treba ponovo da razgovaram s Baba Gulom o njegovim kozama. Izgledala je pomalo tuno. Hej! Da pitamo tvoju majku da te pusti da po e sa mnom? Razmiljao sam o tome na tren, a i nije mi ba bilo do putovanja i smatrao sam da bi trebalo da mislim na Spandija, tako da sam hteo da je odbijem, ali onda sam se setio Salman Kana i skrenuo levo umesto desno. Dobro, rekao sam. Sjajno! Dordi se osmehnula i krenula nazad ka vratima dre i u jednoj ruci knjigu koju je Hadi-kan napravio za nju i drugu u vazduhu da bih je zgrabio. A sada po i sa mnom, naredila je. Mislim da e se desiti neto zanimljivo. U dnevnoj sobi velike ku e prostrli su asuru po podu i doneli hranu iz Libanske taverne i pore ali papirne tanjire ispred Mej, njene dlakave prijateljice Deraldine, dr. Hjuga, Dejmsa i Rej el, koji mora da su se uunjali kada nisam gledao, to je donekle dokazivalo na nisam ba pri sebi, jo uvek. Dejms je izgledao kao smrt. Zdravo, Rej el, sre an ti ro endan!, rekao sam. Zdravo, Favade, hvala ti mnogo. Kako si? Oh, dobro, nije tako loe, odgovorio sam. Dobro, rekla je svojim posebnim glasom kao da pevui. Ponekad nam je svima potrebno malo vremena. Zato to je bio njen ro endan, progutao sam ono a ta koje mi je krenulo u grlu i nasmejao se. Onda sam otiao da sednem pored nje kada se pomerila da mi napravi mesta. To je bila sasvim sre na okolnost, stvarno, jer je Dejms bio nasuprot nama i time sam imao odli an pogled na njegovo lice. Koa mu je bila belja od papira. Kao i uvek, hrana iz libanskog restorana nam je nestala niz grlo bre nego to se de ak rodi pred ocem. Me utim, Dejms jedva da je ita takao, a kada smo sprali obrok mehuri ima pepsija smejali smo se jer je Deraldina podrignula od toga tako glasno, kako nikada nisam uo jednu enu da podriguje novinar je postao sve tii i tii, sve dok mu lice nije skoro pozelenilo i pomislio sam da e krenuti da povra a. Vreme je za poklone!, uzviknula je Dordi namignuvi Dejmsu.
- 132 -
Da, da, potvrdio je Dejms, koji nije zvu ao kao da je uopte hteo da se sloi. Kada je Rej el zatapala i ciknula kao devoj ica, trgnuo se, kao da ga je neto upravo ujelo. Meni je to bilo prili no smeno. Dordi je prva predala svoj poklon, divnu zelenu maramu koja je Rej el stvarno lepo stajala. Potom joj je dr. Hjugo dao veliku plasti nu kesu s flasterima, neto igala, nekim melemima i drugim sitnicama koje bi mogle biti od koristi u slu aju nude, ali teko da je to bilo ono o emu se sanja. Posle dr. Hjuga, Mej je poklonila Rej el uramljenu fotografiju nekih buzkai svira a iz Mazar-i arifa; rekla je da je to od nje i Deri. I, hm, evo jedna sitnica od mene, rekao je Dejms naposletku. Da jo mnogo godina slavi. Nije zvu ao ba uvjerljivo i ruka mu je izgledala meko kao elatin dok joj je pruao malu kutiju uvijenu svetlucavim zelenim i srebrnim papirom. Nije ba da Rej el to nije primetila. Oooh, rekla je otvaraju i paketi i paljivo potom kutijicu. Kada joj je srebro i zlato zasjalo u o ima, svi su prestali da pri aju i zadrali dah. Rej el je polako uzela prsten i okretala ga me u prstima. Divan je, Dejmse, rekla je tiho. I tako sam po astvovana, stvarno jesam. To je tako divno sa tvoje strane. Ali... stvarno... ao mi je... nema nikakve anse da se udam za tebe. Dejms je zastenjao. Bojao sam se da e se to desiti, rekao je. To je samo prsten, Rej el, nisam mislio... Zastao je usred re enice, jer su mu se svi smejali, Rej el ja e od svih. Znam, Dejmse!, rekla je. alim se! Dordi mi je ispri ala za tvoj mali napad panike! Ponovo je zastenjao i udario se po elu, to mu je povratilo malo boje u lice. Ali prsten je stvarno divan, rekla mu je. Hvala ti. Uvek e mi biti drag. Drago mi je valjda. Nasmejao se kada se nagnuo preko asure da je poljubi. Hej, rekao je kada se vratio na svoje mesto, kako to misli da se ne bi udala za mene? Zakikotala se. Vidi ga! Ti si u pometnji, dragi, velikoj ra erupanoj pometnji i uglavnom pijanoj pometnji. Kako bih ikada mogla da te odvedem ku i da upozna moje roditelje?
- 133 -
ekaj malo... A osim toga preziva se Alkok! To je vrlo otmeno staro englesko prezime, mislim da e se uveriti da je takvo. Moda i jeste Dejmse, ali ne mogu da provedem ostatak ivota kao gospo a Alkok! I svi su posrnuli u smeh, osim Dejmsa, koji je izgledao razo arano, i mene, jer sam mislio da bi Rej el bila divna gospo a Alkok. Sude i po malim senkama koje su sada prelazile preko Dejmsovog lica, ini mi se da je i on to mislio.
24 Dok smo se vozili oko sivih planina i dole niz plavetnilo Surobija i u zelenu ravnicu koja nas je vodila do Dalalabada, palo mi je na pamet da ovo putovanje dolazi obi no posle neke nesre e u mom ivotu prvo je to bio Dejmsov no u dupetu Francuza, a sada Spandi i nisam moga a da se ne zapitam koja bi propast mogla slede a da me sna e ako ikada krenem ovamo ponovo. Da mi moda ne umre majka? Da ne prodaju Damilu za no haia? Ho u li se probuditi jednog dana i shvatiti kako po Kabulu tr i pacov s mojim nosom u stomaku? to sam vie razmiljao o tome, to mi je sve vie kvarilo putovanje, iskreno re eno. Tako e sam se na zadnjem seditu znojio kao debeljko umotan u patu, jer klimaure aj nije radio. Iako je Dalalabad bio svega nekoliko sati udaljen od Kabula, sunce je bilo oko stotinu puta ja e i vru ina mi je punila usta u zatvorenom prostoru lend kruzera koji je doao da nas pokupi pre ru ka. Dordi je u inila malo da ovo putovanje bude zanimljivije, poto je sedela napred i pri ala sa kancelarijom ve i deo vremena, jer joj je prijem na mobilnom nestajao usred razgovora. Jesi li gladan?, pitala me je naposletku, kada je sklopila telefon poto smo se zaustavili ispred tunela Durunta. Dva ogromna kamiona bila su zarobljena unutra okrenuta jedan ka drugom, nisu mogla da pro u, niti da se vrate zbog svih ostalih kola, taksija i lend kruzera koji su stizali i zapre ili ih. Umirem od gladi, zapravo, odgovorio sam. Tog jutra pojeo sam samo malo hleba i meda, jer jaja nisu vie bila na meniju zahvaljuju i uzvjetaju koji je majka ula na radiju. Navodno, svi emo umreti od pti jeg gripa, tako da je sve to je imalo ikakve veze s pili ima od sada bilo zvani no zabranjeno u naoj ku i. Dobro, hajdemo onda napolje, rekla je.
- 134 -
Izali smo iz kola s voza em, jer smo znali da ne emo mrdnuti u skorije vreme i isko ili u mete ulice. Oko nas vazduh je bio gust od ljutitih povika i besnog trubljenja, dok je grupa policajaca pokuavala da uvede red u ovaj mete. Kao i obi no, gotovo niko nije mario za to, ak su izlazili iz kola da otro izreknu svoje zapovesti, dok su mnoga kola pokuavala da preteknu one ispred sebe i provuku se ispred drugih, u nadi da e silom da se uvuku u tunel. Zamiljao sam da bi mi, da sam ptica koja gleda sa neba dole, put izgledao kao da je prekriven ogromnim ebetom od metala. Dok smo vijugali kroz tandrkanje motora, stigli smo do jednog ribljeg restorana kraj puta. Napolju je jedan ovek stajao ispred metalne posude iz koje je prtalo ulje. Mahnuo nam je da u emo, podalje od smrada zagorele masno e i tekih izduvnih gasova. Proli smo pored njega, kroz malu prostoriju gde je grupa mukaraca sedela na podu i kidala komade ribe hlebom ili vadila kosti tanke kao igla iz usta. Klimnuli smo im u znak pozdrava, oni su nam uzvratili klimanjem, i nastavili smo dalje kroz vrata u zadnji deo restorana. Ispred nas, plavozeleno jezero Durunte epurilo se svojim bojama nad nazubljenom linijom sme ih planina. Bilo je neverovatno lepo. I bilo bi i neverovatno mirno da vazduh nije bio ispunjen zvucima ljudi koji su psovali majke jedni drugima. Niski mravi ovek s br i ima i bez brade mahnuo nam je da u emo u drugu malu prostoriju koja je bila na rubu jezera. Unutra je bio ogroman prozor i ovek je krenuo s krpom, teraju i oblak muva koji je napravio nekoliko krugova pre nego to se opet spustio gde je i bio. Seli smo na jarkocrvene jastuke s ta kama od masnih prstiju i Dordi je naru ila dve konzerve pepsija, tanjir naan hleba i neto ribe. Pogledao sam kroz prozor i video si uan brod pokriven lepim arenim trakama koji je plovio na vodi. Ispod nas ugledao sam i de aka, otprilike mojih godina, kako grabi uzbrdo od jezera. Gornji deo tela mi je bio nag, a donji deo pantalona, vlane na nekoliko mesta, bile su smotane nagore. Dakle, barem je riba svea, prokomentarisala je Dordi, jer je de ak nosio plasti nu iniju punu ribe koja se koprcala i bila puna kostiju. Da, to je neto, sloio sam se kada sam se nagnuo nazad na prljave jastuke. I zato mora da vidi ponovo Baba Gula? Moram da utana im neke detalje, odgovorila je. Organizacija za koju radim upravo je dobila gomilu novca i imamo sjajnu priliku da stvarno pokrenemo ovaj poduhvat s kamirom. Na koji na in?
- 135 -
Dakle, pokuavali smo da navedemo poslovne ljude da investiraju ovde i jedna italijanska kompanija eli da kupi jednu fabriku. To bi donelo mnogo radnih mesta, Favade. Tako e bi stvorilo i potranju za kamirom, ime bi stotine hiljada poljoprivrednika imali dodatni izvor prihoda. Ho u da Baba Gul i njegova porodica budu deo toga. Osim toga, mislila sam da bi ti to bila prilika da se pozdravi sa svojom devojkom. Ona nije moja devojka!, pobunio sam se, udaraju i je muholovkom koja je ostavljena na podu. Ali zna o kome govorim, zar ne? Oh, umukni, Dordi! Oh, umukni, Favade! Oboje smo osmehnuti krenuli da trpkamo ribu punu kostiju koja je stigla na papirnim tanjirima. I dok sam jeo razmiljao sam o Mulali koja tr i kroz polja s crvenom maramom koja joj vijori oko vrata kao rep vatrometa i pitao sam se da li je Dordi u pravu i da li e Mulala biti moja devojka. Posle ru ka nismo stali kod ku e Hadi-kana, nastavili smo da se vozimo dalje kroz Dalalabad, stalno smo trubili ljudima, kolima i tak-takovima koji su poput mrava jurcali po utim ulicama, pored slike Hadi Abdul Kadira i tunelom do drve a sve dok nismo stigli do skretanja koje nas je odvelo do invara. Kako smo se pribliavali, po elo je da me golica u stomaku kada mi je lice Mulale dolo u misli i molio sam se da Baba Gulovu kolibu zateknemo tamo gde smo je ostavili pre nekoliko meseci. Dok smo poskakivali po kamenitoj stazi glavnom putu, koliko sam mogao da vidim u inilo mi se da sam prepoznao polje gde smo se igrali zajedno na zimskom suncu, ali nisam mogao da vidim ni traga od star evih koza, niti moje prijateljice. Pod koom, srce je po elo bre da mi se pomera kada smo promaili skretanje za koje sam bio siguran da nas je vodilo ka Baba Gulovoj kolibi. Pogleda sam Dordi, koja je tako e izgledala zbunjeno. Zalmaje, rekla je voza u, kuda idemo? Baba Gul ima novi dom, bilo je sve to je rekao. Ispred nas planine koje su se spajale s Pakistanom rasle su nam pred o ima i proli smo udna stenovita polja koja su izgledala kao prastari stepenici sve dok nismo skrenuli levo kod nekih kamenih zidina koje su oivi avale polja cve a. Oko deset minuta kasnije, uz pranjavu stazu to nam je ubacila oblake peska u usta kroz otvoren prozor koji je Dordi prekasno zatvorila da nas spase, stali smo ispred male ku e. Pred njom su bili nizovi mladog drve a, ogra eni od usta gladnih koza koje su pasle u blizini. Bile su to Baba Gulove koze i izgledale su mnogo tanje nego kada
- 136 -
sam ih poslednji put vidio, jer im je skinuto krzno da bi od njega napravili bunde za ljude. Izali smo iz kola i krenuli za Zalmajem. Aga Baba Gul Rahman, viknuo je. Iza vrata prekrivenih zavesom izala je Mulalina majka na svetlost dana. Izgledala je deblje nego to je pamtim, a to to je dobila na teini izgleda da joj je ispeglalo neto od bora na licu. Prila je da pozdravi Dordi, osmehuju i se iroko i ispruenih ruku. Kada je stigla do nje, propela se na vrhove prstiju da joj uzme lice u ruke, a onda ju je poljubila est puta, po tri puta u svaki obraz. Dordi joj je uzvratila, ali sam mogao da vidim kako joj zbunjenost prekriva o i kada je Mulalina majka krenula da pri a na brzom, veselom patou. Kae, neka te Allah blagoslovi s hiljadu elja ti si njena sestra, objasnio sam Dordi dok ju je vukla prema ku i. Reci joj da je to vrlo ljubazno i da se nadam da e Bog da joj uzvrati tu ljubaznost na jo milion sre nih na ina, odgovorila je Dordi, te sam to i uradio. Kraj vrata smo izuli cipele sa nogu i krenuli za Baba Gulovom enom unutra, gde smo nali Mulalu i dvojicu bra e kako briu prainu sa dugih jastuka, spremljenih za nas da sednemo. Selam alejkum, rekla je Mulala, grabe i Dordi oko struka u jakom zagrljaju pre nego to mi je pruila ruku. Bra a su stidljivo pruila ruke i kikotali su se kad su nam poeleli dobrodolicu. Baba Gula nije bilo nigde na vidiku. Sada ovde ivite?, pitao sam iznena en i zadovoljan to je porodica imala sre e. Ili su o eljali mnogo koza tog prole a ili je Baba Gul naao avolju sre u u kartanju. Da, lepo je, zar ne?, odgovorila je Mulala. A kada pomislim da sam pre nekoliko meseci bila spremna da umrem. Uz olje aja i tanjire suvog keksa, Mulala i ja smo podelili posao da prenesemo Dordi re i Baba Gulove supruge. Bilo je skoro neverovatno ta se desilo njihovoj porodici u tako kratkom vremenu i bilo mi je drago to je njihova pri a imala sre an kraj, jer ne verujem da bih mogao da se suo im s jo jednom nesre om. Na izmaku zime, Baba Gul je izgleda zapao u ozbiljne nevolje s kockom i jednog dana doao je ku i i nije mogao da pogleda enu u o i. Bez re i, uzeo je Mulalu za ruku i prakti no je odvukao do slede eg sela, ostavivi enu da se bije u grudi u drvenoj kolibi i lije reke suza. Dok su ili niz kamenite staze, Baba Gul nije ni re rekao Mulali. Sve ju je vie obuzimao strah to je otac uporno odbijao da joj odgovori na pitanja, sve dok se i njoj nisu o i napunile suzama iz nekog neznanog razloga.
- 137 -
Kada su stigli do sela, otkrila je zato otac nije mogao da govori: zanemeo je od stida, jer je prodao svoj dug drugom oveku koriste i svoju k erku. Mulala se skoro onesvestila od uasa kada je shvatila ta se deava. Otac ju je prodao oveku koga e uskoro zvati muem. Kada se priljubila o zid ku e u kojoj je trebalo da ivi, ovaj ovek se rukovao s njenim ocem. Prsti su mu bili tanki i tamni i savijali su se ka unutra od starosti. Uz vrisak uasa pri pomisli da e je ti prsti dodirnuti, Mulala je otvorila vrata ku e i potr ala koliko je noge nose, iako je znala da je to najve a uvreda koju je mogla da nanese ocu, da ne pominjemo oveka koji je trebalo da joj postane mu. Dok je tr ala, znala je da je takore i mrtva, jer je spasavaju i sebe osramotila porodicu. Kada je nestala u poljima koja su okruivala selo, pala je na kolena i puzala kroz rastinje, nije se usu ivala da podigne glavu satima iako su joj kolena i ruke bili ise eni od otrog kamenja ispod nje. Dve no i spavala je pod grmljem i u rupama koje su vremenom nastale u brdima i planinama, preivljavala je hrane i se bobicama i sirovim krompirom koji je krala dok su ostali spavali u krevetima. Tre eg dana shvatila je da ne e mo i da ivi tako doveka, ali nije mogla ni da se vrati porodici, niti oveku kome je prodata. Tako da je pogledala duboko u sebe i izabrala da oduzme sebi ivot. Uprkos tome to je to bio uasan greh, jedan od najgorih zapravo, molila se da joj Bog oprosti, jer je bila dete. Dok je ekala da padne no , sedila je u pe ini skrivenoj grmljem i smiljala plan. Uunja e se u selo kada sunce za e i ukrasti kanticu benzina iz neke ku e. Potom e se zapaliti. Naravno, Mulala se uasavala od onog to je naumila da u ini. Znala je da e boleti i bojala se da joj Bog ne e oprostiti i da e nastaviti da gori do slede eg ivota. Povrh toga, srce joj je bilo slomljeno pri pomisli da nikada vie ne e videti majku. Dok je tako tiho plakala u samo i, u inilo joj se da uje maj in glas kako je doziva. Najpre sam pomislila da sanjam, objasnila je, iako nisam spavala. A pomislila sam i da je to moda na in na koji ti se smrt javlja kada odlu i da je prihvati. Ali zvu alo je tako stvarno. Stvarno sam ose ala da me majka zove. Poto nije vie mogla da podnese ludilo koje joj se javilo u glavi zbog maj inog dozivanja, Mulala se pomerila iz pe ine u kojoj se skrivala i pogledala dole u dolinu. Sitna ena prekrivena zeleno-plavom burkom koju je povukla sa lica lutala je kroz travu. Uzvikivala je Mulalino ime, i Mulala je shvatila da uopte ne sanja. Majka je dola po nju. Nije mogla da se zaustavi, iako je bila sigurna da e je vratiti starcu koji je trebalo da joj postane mu, jer majka nikada ne bi mogla da prkosi svom muu. Mulala je istr ala i bacila se majci u zagrljaj. Umotana u maj inu ljubav, plakala je i plakala sve dok joj umorne o i nisu ostale bez suza. U redu je, u redu je, majka je plakala s njom, ljube i je neno svuda po licu. Sada smo sigurne, Mulala. Ti si sigurna.
- 138 -
Kada se smirila, majka ju je uzela za ruku i otile su zajedno ku i. Usput joj je ispri ala da ju je tuga zbog onog to joj je mu uradio skoro slomila, kao i vest da je pobegla. Ali onda se bol pretvorio u ludi bes i u naletu slepog gneva otila je do sela Hadi-kana skoro pola dana hoda odatle, da ga moli da u ini neto. On je bio najja i ovek u provinciji i ako se on umea. Mulala bi moda mogla da bude spasena. Za udo, Hadi-kan je bio kod ku e kada je stigla i kada je izao na vrata, Mulalina majka je od umora pala pred njegove noge, mole i ga za pomo . Kada je uo ta se desilo, blago joj je rekao da ne brine i da treba da ode i na e svoju k erku i vrati je ku i. Potom je otiao do oveka koji je kupio Mulalu i platio njenu slobodu. Ali njegova dobrota nije se na tome zaustavila. Baba Gulova supruga rekla je da je Hadi-kan kada je doao u kolibu, izgovorio tako otre re i obaninu da mu je stvarno ulio strah od Boga, istinski, i od tog dana Baba Gul vie nikada nije priao kartama. Provodi skoro svaki as u damiji ovih dana, mole i Allaha za oprotaj dok jo ima vremena da se spase pakla, rekla je Mulala sa osmehom. Poto je spasao Baba Gulovu k erku i ve nu duu star evu, Hadi-kan je preselio porodicu u njihov novi dom. Baba Gulova ena rekla je da im je naplatio kiriju za ku u koja je bila takva da je skoro besplatna kao vazduh i da im je dao dovoljno pirin a, ulja i pasulja da cela porodica i slede eg meseca napuni stomake dok ne puknu. I vie od toga, nekoliko dana nakon to su se uselili, pojavili su se neki ljudi i kraj ku e zasadili drve e koje smo videli u bati; izgleda da e im jednog dana grane biti pune pomorandi, ljiva i nara, to e Mulalinoj porodici pruiti jo jedan na in da zarade novac. Sve je to Hadi-kanovo delo, i to je sve zbog tebe, zavrila je Mulalina majka i pruila ruke da priblii Dordino lice sebi. Potom je slatko poljubila u elo. Dok smo se vra ali u Dalalabad, bio sam pun pri e o Hadi-kanovoj dobroti, a u retrovizoru sam video Zalmaja kako se smeje dok sam mu ja sav uzbu en pri ao pri u koju je zasigurno ve znao. Za udo pak Dordi je utala. Mogao sam samo da joj vidim potiljak, ali izgleda da su joj o i gledale nekud preko polja ispred nas, kao da trai neto to je izgubila, a usne su joj bile stisnute i neme, ma koliko sam se trudio da je uklju im u razgovor. Ba kao to je Hadi-kan i rekao, kada smo kona no stigli u njegovu ku u u Dalalabadu, zatekli smo Ismeraja kako nas eka. Sada je sunce ve palo iza planina i ku a je bila kupa svetlosti u tami. Tako e je bilo i vrlo tiho poto smo samo nas troje bili u ku i, kao i kepec koga smo ranije videli, koji je leteo tamo-amo opsluuju i nas hranom i slatkim ajem. Posle sitnih uzbu enja u toku dana i sati i sati koje smo proveli u vonji, o i su mi brzo postale teke od sna. Naravno, ovo je tako e moglo da ima veze i s gustim
- 139 -
dimom Ismerajevih posebnih cigara. Naslonio sam se na jedan od jastuka u zlatnoj sobi da odmorim o i na tren. Ho e li na spavanje?, pitala me je Dordi, prekinuvi razgovor sa Ismerajem. Za minut, odgovorio sam, poto mi je bilo suvie udobno da bih se pomerio. Dobro, za minut, onda, odgovorila je i povukla me napred da mi smesti glavu na kolena. Sklopio sam o i u toploj sre i, ose ao sam blagost sna koji stie dok sam sluao tihi zamor odraslih. Dordi i Ismeraj pri ali su o politici i sve ve im problemima na jugu i istoku. ivimo u tekim vremenima, rekao joj je Ismeraj. Li no, nemam pojma koji je Karzajev plan. Uvi am potrebu za jakom centralnom vla u, ali ovo je Avganistan nije jednostavno kao da pomera ljude po ahovskoj tabli. Ako ukloni tradicionalnu vlast iz jedne oblasti, ljude koji dele kulturu i istoriju sa svojim narodom, stvori e vakuum. Nema vie uzdravanja, nema vie odanosti, ostaje samo novac. Da li je Halidov poloaj ugroen?, upitala je. uo sam Ismeraja kako cok e jezikom da kae ne. Ne mogu da pomere Hadija, rekao je. Kako bi mogli? On nema poloaj u vladi, on je svoj ovek. Ali to ne zna i da se ne suo ava s mnotvom problema vlade. Kao to su? Dakle, zna da je podrao plan predsednika vlade za iskorenjivanje maka, zar ne? Ne, priznala je, nisam to znala. Dakle, jeste. Ove godine na njegovoj zemlji ne e se saditi mak i on name e ovu strategiju urama, pokuava da ubedi druge vlasnike zemlje i stareine da se priklju e, ali nije lako. Hadi pokuava da na e pravi put da ode dole, za dobrobit svih i dobrobit Avganistana, ali to je put koji je prepre io neprijatelj s mnogo glava, Dordi. Ima farmere koji se suo avaju s tim da im se godinji prihodi saseku za najmanje dve tre ine, ima i same vercere, a tu su i pobunjenici koji gledaju kako im se zavr e jedan od glavnih izvora novaca. ta e uraditi? ta, osim da pokuaju da ga ubiju? Ne misli valjda ozbiljno? Dordi se brzo pomerila, ali sam se pravio da to ne prime ujem da me ne bi poslala na spavanje. Ali osetio sam brigu u tome, a osetio sam je i u svom srcu. Dakle, ne, moda preterujem, umirivao ju je Ismeraj. Ali ovo nisu laka vremena za njega, Dordi. Mora da bude svesna toga.
- 140 -
Uprkos tuzi u Ismerajevom glasu, Dordi je utala. Pretpostavljam da mora da je upijala njegove re i i motala ih po glavi pre nego to mu odgovori. Me utim, kada je odgovorila, skoro dva minuta kasnije, skoro da sam se zagrcnuo u tobonjem snu. Halid me je pitao da se udam za njega, rekla je.
25 Znate, stvarno nisam hteo nita da kaem, ama ba nita, i satima ak nisam progovorio ni re i to je bilo svojesvrsno mu enje ako zastanete da razmislite o svim pitanjima koja mora da su mi vritala po glavi i traila odgovore. Ali, kao to izreka kae, drvo se ne pomera osim ako ima vetra, a do polovine slede eg jutra shvatio sam da bi trebalo da krenem malo da duvam. Ima li neto da mi kae? Dordi je sedela na prednjem seditu kola. Kako sam bio prili no pametan za svoje godine i majstor u vetini pijuniranja, govorio sam na engleskom da Zalmaj ne bi mogao da razume. Kao na primer?, odgovorila je, okre u i se u seditu da me pogleda. Kao... neto..., odgovorio sam, ukravi re enicu koju sam milion puta uo od Dejmsa kada je pokuavao da nita ne kae. Oh... nero..., uzvratila je Dordi. Da... neto..., potvrdio sam. Zevnula je, naslonila se nazad u sedite i sa glave namakla nao are za sunce na o i. Ne, ne stvarno, Favade. Ali ako uje ita zanimljivo, probudi me, ho e li? To se u sutini dalo prevesti kao Ne zaustavljaj magarca koji nije tvoj. Vrteo sam glavom. Stvarno je ponekad umela da me naljuti. Kada smo se vratili u Kabul, moja o ajni ka potreba da govorim izbila je poput buva pod koom svrbelo je, re i si unih nogu su mi gmizale uz nos, marirale kroz glavu i ostale mi u ustima, spremne da isko e na najmanju priliku. Ali nije bilo nikoga za razgovor! Spandi bi mi bio prvi izbor, jer mi je najbolji prijatelj i znao sam da ume da uva tajnu. to se ti e Damile, dakle, jednostavno nije bilo anse. Ve je priznala da je pomalo zaljubljena u Hadi-kana, a uz to je bila i devoj ica, to je zna ilo da je skoro nemogu e verovati joj, pogotovo kad je re o temama kao to je brak. A iako je Pir Hederi starac, bio je gori od Damile kada je re o takvim stvarima. Kada bih mu
- 141 -
rekao sve to znam, ne bi me iznenadilo ako bi do kraja dana, dok baca trulo vo e da nahrani koze, ve spojio Dordi i Hadi-kana i o ekivao njihovo esto dete. Tako sam te ve eri odlu io da ponovo pokuam s Dordi. I uradio bih to da me dr. Hjugo nije pretekao. Posle divnog obroka kabulskog pilava, spremljenog stru nim prstima moje majke, krenuo sam ka bati gde sam znao da Dordi sedi i ita knjigu dok sunce zalazi, a onda se oglasilo zvono na vratima i kapija se otvorila da doktor u e. ak i pre nego to sam saznao da se Hadi-kan svojski bori za Dordi, teko sam podnosio drutvo dr. Hjuga, jer je bio tako fin, a bilo je o igledno da mu se Dordi mnogo dopada, jer o i teko da su mu ikada silazile sa njenog lica kada su zajedno. Ali fin i drag nisu bili ba neki suparnici spram zaljubljenog Avganistanca i pretpostavljao sam da je Dordi ta koja spre ava da ona i Hadi-kan budu ponovo zajedno. I premda je Hadi-kanovo ponaanje ubilo Dordinu bebu, upravo smo saznali da je nedavno spasao itavu jednu porodicu, to mu je, ako to posmatrate kao igru buzkaija, donelo malo vie pogodaka nego drugom timu. I tako, poto nisam mogao da se suo im sa dr. Hjugom a da mi o i ne odaju injenicu da mislim da je izgubio rat, uvukao sam se u senku zida ba kada mu se neuredna masa kose pojavila u dvoritu. unjaju i se po obodima, zaobiao sam oko ku e do tajnog prolaza koji je vodio do bate. Tu sam zauzeo svoj poloaj, kao to sam to radio mnogo puta ranije, seo na pete da bih virio kroz grmove rua koji su svetu nekada davale sjajne boje. Kada je dr. Hjugo priao Dordi, spustila je knjigu i osmehnula se, podigla je glavu i ponudila mu je obraz umesto usana. Doktor Hjugo je oklevao, ali je prihvatio. Hvala to si doao, uo sam je kako kae. Hvala to si doao? To zvu i vrlo zvani no, odgovorio je , pokuao je da se nasmeje. Da, izvini, ja... samo je re o tome... Uzdahnula je. Mislim da moramo da razgovaramo. Dobro, ovo sada zvu i ne samo zvani no ve i ozbiljno. Da, jeste. Barem ja mislim da jeste; moda ti ne e smatrati da je tako. Ne znam. Nisam sigurna ta ti misli o tome ako je neko iskren prema tebi. Dakle, to ne pokua i vidi?, odgovorio je i mogao sam da ujem da mu je glas napet poto mu se grlo steglo. Seo je i pomerio stolicu tako da je bio ta no naspram Dordi, umesto pored nje. Izgledalo je kao da su na razgovoru za posao. Dok sam sedeo tu i pijunirao kakvoj je neprijatnosti izloen, bilo mi ga je pomalo ao, iako mi je bio drago to je tera da
- 142 -
pri a dalje, jer je Dordi krenula da gubi nit misli u izvinjavanju, a ja sam izgarao da uje m dobar deo. U redu, a sada, Hjugo, molim te pusti me da zavrim pre nego to ita kae. U redu. Dobro. Ponovo je uzdahnula i nagla se ne napred u stolici, obmotavaju i patu oko sebe iako je vreme bilo toplo i nije moglo da joj bude hladno. Primetio sam da je to bio onaj sivi patu koji joj je Hadi-kan poklonio. Dakle, po ela je, kada je umro Favadov prijatelj Spandi, otili smo na pogreb u Kair Kanu, kao to zna, i tamo sam videla Hadi-kana. Bilo je to prvi put posle poba aja i, kao to moe da pretpostavi, s obzirom na povod, bio je to prili no dirljiv trenutak. Nismo razgovarali na sahrani, ne bi bilo ispravno, ali se pojavio kod ku e malo kasnije i razgovarala sam s njim napolju u kolima. Bio je izbezumljen, Hjugo. Da si mogao da ga vidi, srce bi ti se slomilo. Bilo je kao da... Favade! Glas moje majke zazvonio je kao pucanj posred neba koje je tamnelo i ja sam se prilepio za tlo. Favade!, viknula je ponovo. Favade! Proklinju i zlu sre u, otpuzao sam u senku sve dok nisam bio na sigurnom i mogao ponovo da ustanem i odem oko dvorita a da me ne vide da dolazim iz bate. Oh, eto te, rekla je kada sam se pojavio. Do i, moram da razgovaram s tobom. Nisam bio sre an zbog toga, ali sam je pratio do njene sobe. Bila je ista i uredna i televizor je bio ugaen za promenu. Tako e sam pomislio da izgleda neuobi ajeno nervozno, kao da je u inila neto loe, to je obi no bio moj posao u naem zajedni kom ivotu. ta se desilo?, pitao sam. Kako to misli, ta se desilo?, uzvratila je pitanjem, dok se smetala na jastuk i pruala mi ruke da joj se pridruim. Izgleda... udno, rekao sam. Ho, to je lepo re i majci, zar ne? To je istina, bunio sam se. Dakle, pretpostavljam da je u redu, onda. Nasmejala se i primetio sam koliko su joj lepe o i te ve eri, kao divna zelena svetla.
- 143 -
U redu, Favade.Majka se nagnula napred i uzela me za ruke. Moram da razgovaram s tobom o ne emu i ako ti se ne dopada ono to es uti, onda mi to samo reci i obe avam da to ne u vie pominjati. Nikada. Vai,rekao sam i osetio kako mi se hladno a uvla i u utrobu-ista ona hladno a koja mora da se uunjala u Dordi kada se spremala da kae dr. Hjugu da je Hadikan teo da je oeni, zbog ega je morala da prigrli patu. Sa ekaj tren, dodao sam, jedna misao mi je odjednom drhtaj u srcu pretvorila u neto mnogo ljepe i toplije, ho e da se uda? Molim?Kako... Odmakla se, o igledno zbunjena, i odmah sam zaalio to sam rekao neto to joj je bilo tako mrsko da uje. Izvini, rekao sam. Samo sam razmiljao glasno. Ne,nemoj da se izvinjava,Favade.Ja sam...ja sam samo iznena ena to si pitao, to je sve, jer je to otprilike ono o emu sam htela da razgovaram s tobom Zastala je. Ja sam utao. Gledali smo se u tiini i osje ao sam koliko je jaka ljubav izme u nas. ir Ahmed me je pitao da se udam za njega,rekla je kona no, i htela sam da znam ta ti misli o tome da ti on bude otac.Ako kae ne, to je to, sine. Nikada vie ne emo razgovarat o tome i ne u misliti loe o tebi.Ali mora da zna da zna da je on dobar ovek Favade, i mislim da bi mogao da nam ponudi pravu budu nost.To nam je ansa da ivimo neku vrstu normalnog ivota, kao porodica, kao avganistanaca porodica, ne luda mjeavina Avganistanaca i stranaca.Ho u da nas strasim.Jo vie, ko u da se ti skrasi. Ali ti si mi sin i ovaj brak moe da se ostvari samo ako pristane na to.Kada je za utala, osjetio sam kako joj prsti drhte i pustio sam je da bih ustao. Polako sam otiao do prozora, gde sam stajao neko vreme, vrteo glavom i trlao o i kao da mi je ogroman bol odjednom spopao telo. Onda sam uzdahnuo, glasno i jako, okreuno se da pogledam majku. Lice je okrenula dole i zurila u pod. U redu je, Favade, proaptala je, ne brini. Re i u ir Ahmedu... Da, majko! Re i e mu 'da'!, uzviknuo sam, sko io do nje i zagrlio je oko vrata da je obaspem s hiljadu slatkih poljubaca po licu. Bilo je prokleto vreme!, dodao sam, smeju i se glasno, jer me je zgrabila oko struka i golicala mi stomak za kaznu.
26
- 144 -
Nikada nisam imao puno tajni u ivotu, uglavnom zato to ljudi ne poveravaju deci vane stvari, tako da sam ih uglavnom izmiljao. Ali sada sam stvarno imao glavu punu prokletih tajni koje nisu izgledale ni upola tako zabavno kako bi trebalo. Poto sam razmiljao o tome u krevetu, sve do trenutka kada su mi se o i predale i sklopile za to ve e, zaklju io sam da je glavni problem s tim to ima tajne to to ti nije dozvoljeno da ih ikome kae. A ako moe da ih kae nekome, dakle, kakva je svrha onda uopte imati ih? A nisam imao samo jednu, imao sam ih gomilu. Za sada, Hadi-kan je pitao Dordi da se uda za njega, ali nisam mogao nita da kaem, jer sam se pravio da spavam kada sam to uo. Doktoru Hjugu zasigurno je re eno neto zvani no i ozbiljno, ali nisam mogao da ga pitam nita u vezi s tim, jer sam pijunirao kada mu je to re eno. Nikom nisam mogao da kaem za novosti u vezi s majkom, jer me je naterala da obe am da u utati, sve dok ne ode u Kair Kanu u posetu sestri. Nisam ak mogao da razgovaram ni kao mukarac s mukarcem sa ir Ahmedom o njegovim planovima ili gde je zamiljao da bismo mogli da ivimo, jer ga je majka mu ila utanjem. Nadao sam se, nje radi, da nije zaprosio neku drugu enu u me uvremenu. Ponekad Avganistanci samo ho e da se oene i nije ba bitno koja e pristati. U Avganistanu postoji nekoliko na ina da se mukarac i ena uzmu: moe se uspostaviti dogovor izme u i unutar porodica; moe se na initi poslovni dogovor ili, kako je to Mulala umalo otkrila, pla anjem duga; a tu je i sistem zvani badal, gde porodice izvre razmenu jedna porodica daje k erku drugoj da bi mogla da se uda za njihovog sina i zauzvrat ta porodica daje svoju k erku da bi njihov sin mogao da se oeni njome. Na taj na in niko ne mora da plati ni za ta. Ali, iako je jeftino, nije najbolji mogu i sistem na svetu, jer moe postati vrlo komplikovano, a na kraju svi meaju krv sa svima ostalima i od toga im bebe umiru. Mislim da je to moda ono to se desilo s Pir Hederijem i njegovom enom. Jednom mi je rekao da mu nijedno dete nikada nije doivelo drugu godinu ivota, a to je bilo zbog loe krvi me u njima. Pir je rekao da im se pomeana krv pretvarala u vatru u telima njihovih beba, tetila im mozak, sve dok ih na kraju ne bi ubila. Bilo mi je pomalo ao Pira kada mi je ispri ao o svojoj mrtvoj deci, jer sam mislio da bi, da je imao prilike, bio dobar otac. Samo je trebalo pogledati na in na koji se ophodio prema meni i Damili, i na in na koji se starao o Spandiju. ivi, gubi, umire, gun ao je jednog dana kada je na radiju saoptena vest o jo jednoj bombi koja je dola da proguta neke porodice u Kandaharu. Ko bi pri zdravoj pameti rodio dete u ovakvom svetu? Nije bilo lepo da podse am Pir Hederija da su on i njegova supruga zapravo pokuali i nisu uspeli u pravo u tome, tako da nisam nita rekao.
- 145 -
Naravno, Pir Hederi nije bio jedini ovek koji nije imao sina, tu je bio i ir Ahmed. Ali on je barem imao svoju kolu kompjutera da mu uposli um. A moda e jednog dana imati bebu s mojom majkom. Ko zna? Zapravo, ko je ita znao zasigurno? Jedina sigurna stvar u ivotu, barem koliko sam mogao da primetim, jeste da niko nikada ne e mo i da dri u isto vreme dve lubenice u jednoj ruci.
Slede eg dana posle kole, koja je bila dosadna kao soba puna ena, iznenadio sam se kada sam ugledao Hadi-kana kako me eka u svom lend kruzeru kraj kapije. Onda sam shvatio da je prolo itavih nedelju dana od kako smo sahranili Spandija i da je bilo vreme za molitvu. Iako je ovo bila tuna prilika, lice nije moglo da prestane da mi se smei, jer Hadikan ne samo da se setio mog prijatelja i mene ve je nedavno spasao i Mulalu od starca sa zgr enim prstima; pomogao je njenoj majci da povrati salo na kostima; hteo je da oeni Dordi umesto da joj nanosi sramotu kao devojci; i zato to je, bilo da je kralj droge ili nije, odlu io da ove godine to ne bude. Spreman?, bilo je sve to je rekao kada je spustio prozor da mi se obrati. to u s biciklom?, pitao sam. Hadi-kan je promrmljao neto iza sebe i pojavio se krupni ovek s velikom pukom koji je putovao s nama u Kair Kanu proli put.Uzeo je moj bicikl i paljivo ga smestio u zadnji deo lend kruzera. Hadi-kan mi je potom glavom dao znak da u em. Unutra, nagnuo sam se napred da mu pruim ruku. Kako su svi?, pitao je. Dobro, odgovorio sam. Dordi je bila veoma sre na zbog toga to ste pomogli Mulalinoj porodici. Je li? Da Drago mi je. Ta porodica je zasluila malo sre e. Hteo sam da se naalim na ra un sre e Baba Gulovog kartanja, ali sam se onda suzdrao. Hadi-sahibe?, po eo sam. Zato ovih dana nemate toliko sobom? telohranitelja sa
Ovo je bio ve tre i put da vidim Hadi-kana samo s jednim od svojih ljudi umesto uobi ajene vojske.
- 146 -
Zato to je bolje ovako, odgovorio je. A kada je pogledao u ogledalo i video mi u o ima slede e pitanje, dodao je. U nekom trenutku, ako pokuava da ubedi ljude da se zemlja menja nabolje, mora e i sam da po ne da veruje u to-a ak i ako ne veruje, mora barem da ostavi utisak da veruje. Kada smo se vratili sa molitve Spandija, Hadi-kan me je ostavio kod prodavnice Pir Hederija, jer sam ve kasnio na posao. im sam zakora io u prodavnicu, mogao sam da primetim da je starac skovao neku smicalicu, a po tome kako se cerio, znao sam da u u estvovati u tome. Bavi emo se prehranom!, rekao mi je kada sam seo na gajbicu pepsija pored njega. To je budu nost, Favade-Pir Hederijeva usluga za poneti. Zar ljudi ne nose ve hranu sa sobom iz prodavnice?, pitao sam. Dakle, da, na neki na in... ali gogorim o grickalicama, takvoj vrsti hrane. Tvoj prijatelj Dsejms mi je dao tu ideju. Zastenjao sam u odgovor. Dejms je bio lud skoro koliko i Pir Hederi kada je re o planovima da se obogati na brzinu. U poslednje vreme, poto je s nekim razgovarao o tome, bio je ube en da jedna od planina Hindukua ima tajna vrata koja vode do pe ine ispunjene blagom, tako da je sve vreme provodio kopaju i po starim papirima Ministarstva rudarstva i u e i, preko interneta, kako da se vere po stenama. Pretpostavljao sam da ako se neko blago i krije u planinama Afganistana, verovatno se ve prodaje na nekoj pakistanskoj pijaci, zajedno sa ostalim naim starim stvarima. Pa, recite mi vie otome. Dakle, tvoj prijatelj Dejms je doao ovamo trae i neto to se zove sendvi . Izgleda da je to hleb napunjen ne im. Znam ta je sendvi . Dobro! Onda smo na pola puta! Izgleda da su svi stranci ludi za tim sendvi ima. Tako sam isprobao neke. A Pir je izvukao posluavnik ispod tezge. Na njemu je bila naslagana gomila preklopljenog naan hleba. ta se desilo sa ovima na kraju?, pitao sam podiu i jedan od Pirovih doma ih sendvi a. Daj da vidim. Pruio je ruku i stavio izkrzano par e naana u ruku. Oh, da,rekao je. Pas mora da ga se dokopao. Kako god, probaj i reci mi ta misli. Ne u da jedem taj, rekao sam, guraju i Pirovu ruku od sebe.
- 147 -
Ne budi tako gej, odgovorio je i zagrizao komad- i brzo ga ispljunuo. Allah bi zaplakao. Nije ni udo to ga stari momak nije dokraj io. Zapii ovo, Favade: crni luk i mango ne idu zajedno. Crni luk i mango? Zato da ne? Dejms je rekao da to je sendvi egzoti niji, to bolje. Sludeo Vas je!, rekao sam, mada, istini za volju, video sam ga kako jede bananu u hlebu, to ne verujem da bi ve ina normalnih ljudi odabrala. Dobro, nastavio je Pir, nikada voljan da odustane, probaj ovaj na posluavniku. Damila je napravila ve inu pre nego to je otila u kolu. Zato to sam bio gladan, i zato to mi je to bio posao takav kakav jeste uradio sam kako mi je rekao. Petnaest minuta kasnije imali smo dva spiska. Paradajz i sir, kikiriki i puter, krastavac i ov etina, dem od jagoda, jogurt i evap, jaja i piletina svi su bili dobri. Zelena salata i pavlaka, kaa od jabuke, med i crni luk, med i sir, senf i jaja, i kuvana argarepa sasvim izvesno nisu. Pir je zatapao, to je probudilo Psa, koji je spavao na stepeniku prodavnice. Re u u eni da spremi jo ovog ve eras i Damila moe da napravi sendvi e sutra, a kada se vrati iz kole, moe da iza e i prodaje ih. Mislio sam da ste rekli da je ovo za poneti! Ah, da, jesam, zar ne? Dobro, uzmi polovinu onog to smo napravili za ru ak i kada ih proda, moe da se vrati po preostale. Sjajno... Zar ne? Nisam mislio... oh, zaboravite. Stvarno sam mislio da nema smisla raspravljati se sa starcem, jer je bilo o igledno da je doneo odluku. Znate da sam u alosti, zar ne? Ljudi uvek umiru u Avganistanu. Jednostavno je tako. A moda zato to ljudi uvek umiru, oni koji ostanu u ivotu ne provode previe vremena razmiljaju i o onima koji su umrli. Samo nastavljaju dalje. I mada sam znao da je Piru Hederiju Spandi bio ba drag video sam ak da mu bele o i putaju suze na sahrani sada je nastavio sa svojim poslom. tavie, terao je mene da idem dalje. Uprkos mojim najja im molitvama prethodne no i, kada sam se vratio u prodavnicu slede eg dana posle kole, zatekao sam ga kako me eka na vratima. Imao je metalni posluavnik u ruci napunjen svojim sendvi ima. Prili no grubo, pomislio sam, jedva da mi je dao priliku da ubacim bicikl unutra pre nego to me je izbacio napolje.
- 148 -
Nemamo vremena za gubljenje, vikao je, pokuavaju i da slobodnom rukom odvoji njuku Psa od hrane, ru ak samo to se nije zavrio. Vuci se do pakistanske ambasade. Ispred je uvek prili an red i sigurno umiru od gladi, mogu se kladiti. Ja umirem od gladi, rekao sam mu. Oh. Pir je zastao da razmisli o tome kako ovaj podatak moe da uti e na njegov plan da osvoji svet hrane za poneti, pre nego to mi je rekao: Dobro, moe da jede usput. Dodao mi je posluavnik. Samo jedan, upozorio me je dok sam izlazio, i postaraj se da su jaja. Ve po inju da smrde kao pakao. Preao sam preko glavne ulice, pored Vazirove damije i malog niza prodavnica koje su prodavale avio-karte za mesta u svetu za koja nikada nisam uo i koja verovatno nikada ne u videti, a onda skrenuo desno u ulicu ka pakistanskoj ambasadi. Pir Hederi je bio u pravu: gomila ljudi stajala je u redu kraj zida, svi u nadi da e dobiti vize. Dok sam ih gledao, pitao sam se ta je to teralo toliko ljudi da idu u mesto koje su uveliko krivili za sve. Ali, pretpostavljao sam da je bilo gde bolje nego nigde kada nema nita. Naravno, kada nema nita, ne e troiti novac koji nema na sendvi e. Koliko?, jedan ovek se nasmejao kada sam mu rekao cenu dve stotine afgana koju je Pir Hederi odredio. Mogu da kupim prokletu ovcu za to. Da, ali ne biste mogli da je zakoljete, ise ete i stavite u hleb za istu cenu, odgovorio sam, brzo se izmakavi da me ne ljepi nadlanicom. Da u ti deset ava, rekao je drugi. To je vrlo ljubazno s vae strane, odgovorio sam, ali ete i dalje morati da platite za sendvi . Kada sam po eo da privla im gomilu uglavnom one koji su hteli neto za dabe priao je jedan policajac i rekao mi da krenem dalje. Pravio sam guvu, izgleda. A izgleda da je mogao i da me uhapsi zbog toga. Poto sam bio suvie mlad da provedem ostatak ivota u zatvoru zbog posluavnika sa sendvi ima koje niko nije hteo da kupi, u inio sam kako mi je re eno i otiao ka zabarikadiranim otvorima ameri kih kampova u blizini. Seo sam pored puta da sa ekam vojnike koji prolaze i rekao sebi da poto sam umalo izgubio slobodu, zasluujem vie od jednog bednog naana napunjenog jajima koja su po ela da zelene. Otvorio sam nekoliko paketi a umotanih u novinsku hartiju i navalio na krastavac sa ov etinom. Iako se hleb ve stvrdnuo po krajevima, morao sam da priznam da je bio dobrog ukusa. Hej, malia! Pogledao sam gore u sunce koje pri i jedva prepoznao zatamnjeno lice dr. Hjuga. Hej, doktore Hjugo! Ho ete li sendvi ?
- 149 -
Ho u, rekao je. Uzeo je gornji sendvi sa gomile i otvorio ga. Kikiriki puter, rekao sam. Dobar izbor. To bi bilo dvesta ava, molim. Nasmeio se i krenuo da sedne pored mene. Ne, ozbiljan sam, rekao sam. Oh. Strpao je ruku u dep i izvukao pet dolara. Zadri kusur. Hvala, ho u. Neko vreme nismo nita govorili, jer su nam usta bila suvie zauzeta borbom da sava emo Pirove sendvi e. Kako sam imao prednost u odnosu na doktora, prvi sam zavrio. Dakle, ta radite ovde?, pitao sam. Doktor Hjugo je teko progutao zalogaj i malo se nakaljao. Svratio sam do Amerikanaca zbog nekih medicinskih zaliha nita posebno zanimljivo. Oh. Nastavio je da jede. A onda je prestao da va e, guraju i zalogaj u ustima pod obraz da bi progovorio. Vidi, Favade, hteo sam da te pitam neto... Dobro. Nadao sam se milim Bogom da nije jo jedna prokleta tajna koja mi se sprema. Dakle... Doktor Hjugo je izgledao kao da mu je malo neprijatno, i dok je traio re i i nekako progutao svoj sendvi , proao je rukom kroz kosu, od ega mu je ostao razmazan puter od kikirikija po njoj. Da li zna gde je ku a Hadi Halid-kana u Kabulu? Pogledao sam doktora, pokuao sam da mu u o ima otkrijem ta smera dok sam polako klimao glavom. Dobro. To su divne vesti. Stvarno jesu. A da li bi mogao ikako da me odvede tamo? Uzeo sam jo jedan sendvi i zagrizao ga. Paradajz, crni luk, krastavac i med ne se am se da smo tu kombinaciju stavili na listu koju smo Pir i ja sastavili. Imao je ukus kao da se pacov izbljuvao. Favade? Vidite, rekao sam kona no, ne mislim da bi to bila ba dobra ideja.
- 150 -
Samo ho u da razgovaram s njim. O emu? O Dordi. Onda to stvarno nije dobra ideja. Ne mislim da bi mu se to ba dopalo. Moda je to tako, maldi u, ali moram. Ako ne razgovaram, ona e oti i. Okrenuo sam glavu na ove re i, iznena en i pomalo zadovoljan. Ho e li Dordi da ivi u Dalalabadu? Ne, naravno da ne e, odgovorio je, zbunjenog izraza lica. Vrati e se u Englesku. Englesku? Da, Englesku. A siguran sam da ti, kao ni ja, ne bi hteo da se to desi, zar ne? Nije mi ni palo na pamet da bi Dordi mogla da ode iz Avganistana ili pre da bi mogla da me ostavi. Ne, ne bih, priznao sam. U tom slu aju, vodi me Hadi-kanu. Iako sam znao da to nije dobra ideja da odvedem doktora Hjuga da vidi Hadi-kana, jer e ga gotovo sigurno ubiti, bilo je sada bitnijih briga koje su mi zaokupljale misli nego ivot jednog stranca. Bilo je re i o mom ivotu s jednim strancem. Nisam mogao da zamislim da Dordi nije u mojoj blizini; tavie, nisam hteo to da zamiljam. Nakon to sam nedavno izgubio svog najboljeg prijatelja, nisam mogao da se suo im s gubitkom jo jednog, tako da ako je dr. Hjugo mislio da moe da rei ovaj problem tako to e poginuti, nisam imao nameru da ga spre im. Evo je, rekao sam pokazuju i na zelena metalna vrata ispred nas gde je straar s pukom sedeo na zelenoj plasti noj stolici. Dobro, idemo, rekao je dr. Hjugo. Slaem se, to je Vaa sahrana. Doktor me je pogledao na sekund da vidi da li se smejem, ali nisam. Za udo, ipak je izaao iz lend kruzera i ja sam poao za njim, malo zadivljen, dre i posluavnik sa sendvi ima. Doktor Hjugo je rekao svom voza u da ga sa eka i krenuli smo ka straaru. Doli smo da vidimo Hadi-kana, rekao sam. Ko je stranac?, pitao je.
- 151 -
Doktor, odgovorio sam. Klimnuo je glavom i nestao unutra, a nas je ostavio da ekamo ispred. Vratio se dva minuta kasnije. U redu, rekao je i odmakao se od kapije da nas propusti. Hadi-kan je bio u bati sa otprilike estoricom mukaraca obu enih u skupe alvarkamize i s tekim satovima. Ustao je da nas pozdravi i pruio prvo ruku dr. Hjugu. Selam alejkum, rekao je. Valejkum selam, odgovorio je doktor. Ja sam Hjugo. Drago mi je to sam Vas upoznao, Hjugo, odgovorio je Hadi-kan. Bilo je prili no jasno da nema pojma ko je ovaj Britanac i njuio sam da se spremaju nevolje. Kada nas je pozvao da sednemo na tepih s njim, pitao je za zdravlje moje majke i rekao mi da se nada sam dobro, da je sve u redu i da sam sre an. Ako si gladan, mogli smo da ti napravimo neto ovde nisi morao da donosi svoju hranu, dodao je, gledaju i moj posluavnik s neprodanim sendvi ima. Pokuao sam da se nasmejem, ali zbog situacije ovo je pre zvu alo kao cijuk. Svi smo tako sedeli na tepihu Hadi-kana s njegovim prijateljima okupljenim u blizini, gledali se i utali. Hadi-kan mora da se pitao ta ja radim tu s doktorom koga on ne poznaje, ali nije pitao, jer to ne bi bilo ljubazno. Pozvani smo u njegovu batu i bili smo njegovi gosti. Da smo samo mogli tako da sedimo tu, pomislio sam, fini i tihi, i pijemo aj koji su nam sipali, imali smo prili no dobre anse da iza emo kroz kapiju u jednom komadu. Ali onda je dr. Hjugo po eo da pri a. Verovatno se pitate zato sam ovde, po eo je. Hadi-kan je slegnuo ramenima na na in koji je govorio, da, zapravo, jesam se pitao. Dakle, dr. Hjugo je nastavio, kalju i malo dok je to radio. Ja sam Dordin prijatelj. Hadi-kan je utao. Tako e znam da ste Vi njen dobar prijatelj i da ste tokom godina postali, hm, bliski. Hadi-kan je i dalje utao i zato to je njegovo utanje inilo da se vazduh promeni, pokuao sam da se usredsredim na aj. Dakle, injenica je da znam da su se odnosi me u vama promenili i, hm, da niste vie bliski kao nekada. Ali sasvim je jasno da on i dalje ose a mnogo toga prema Vama i mislim da je vreme da, hm, dakle, znate, odstupite malo.
- 152 -
Hadi-kan je i dalje utao, ali su mu o i postajale tamne i obrve po ele da se spajaju. Ovo nije bio dobar znak, uopte, i molio sam se da doktor prestane da pri a, popije aj, zahvali mom prijatelju na ljubaznosti, i ode. Ali nije. Sve Vam ovo govorim, jer Dordi razmilja da se vrati u Englesku i injenica je da bih radije voleo da ostane, iz o iglednih razloga. Kojih razloga? Ovo je bio prvi put da je Hadi-kan progovorio od kada je ovaj razgovor po eo i uo sam kako mu bes kipti u glasu. Mislim da sam zaljubljen u nju, rekao mu je dr. Hjugo, skoro kao zvani nu injenicu. Ja to ne bih naveo kao prvi razlog. Da li ste spavali s njom? Hadi-kanu je glas bio tih i paljiv i primetio sam da mu se prijatelji pomeraju na tepihu. Izvinite, ali stvarno ne mislim da se to Vas uop e ti e. Pitao sam, da li ste spavali s njom? Dakle, ne. Ne, nisam spavao s njom, ali nije re sada o tome. Re je o tome da smo se zbliili i siguran sam da bih ja, kada biste joj dali samo malo prostora, kona no je pustili, mogao da je u inim sre nom. Mislim, hajde, ta biste Vi mogli da joj pruite ovde, u Avganistanu, u vaoj kulturi... Odjednom, Hadi-kan je urliknuo tako glasno da sam ispustio olju s ajem. Doktor je unezveren sko io na noge i Hadi-kan se bacio na njega, zgrabio ga za vrat i priljubio uza zid. Da li ste Vi ludi?, besneo je, pljuju i svaku pojedina nu rije dr. Hjugu u lice. Dolazite kod mene i razgovarate ovako? Zar ne znate s kim, kog avola, imate posla? Naravno da znam ko ste Vi, dahtao je dr. Hjugo, bore i se za vazduh i kidiu i obema rukama na ovu jednu koja ga je drala. Ne bojim Vas se! Ali sada sam i ja bio na nogama i odavde, gde sam stajao, dr. Hjugo nije izgledao uplaen izgledao je uasnut. Ti glupo, glupo, glupo kopile! Vritao je Hadi-kan na njega, bacaju i mu svoj gnev u lice. Misli da voli Dordi? Ti misli? Dakle, da ti kaem neto: ja jesam Dordi! Ta ena je moje srce; ona je zaklju ana u mojim kostima, zubima, ak i
- 153 -
kosi. Svaki deo nje sam ja i svaki deo nje mi pripada. A ti? Dolazi ovamo s tvojim snovima kolarca da me ubedi da 'odstupim'. Jesi li lud? Jesi li jebeno lud? Bacio je doktora na pod, pustio ga je da se bori za vazduh kraj njegovih nogu. Vodite ga odavde, zareao je na pato jeziku jednom od straara koji je priao blie na prvi znak nevolje. Vodite ga odavde pre nego to mu i upam grkljan. A onda je otiao odatle, u ku u.
27 Dok smo se vozili nazad dr. Hjugo je bio vrlo tih, to je bilo sasvim na mestu jer upravo samo to nije bio zadavljen. Ruke su mu tako e drhtale i zenice su mu bile ire nego obi no. Taj ovek je prokleta ivotinja, kona no je promrmljao, manijak. ta kog avola vidi u njemu? Pretpostavio sam da misli na Dordi. Dakle, vrlo je lep i prole nedelje smo saznali da... To je bilo retori ko pitanje, Favade. Oh. Nisam znao ta zna i retori ko, ali sam pretpostavio da moda ima neke veze s pitanjem na koje ne eli da dobije odgovor. Ipak, ako nita drugo, to to je dr. Hjugo otiao do Hadi-kana u inilo je da se odlu im po pitanju jedne stvari: doktor je fin i sve to, ali eni je potreban mukarac koji moe da se bori za nju, pogotovo u Avganistanu. I mada sam znao da je to pogreno, jer mi je majka rekla nasilje nije nikada odgovor, po eo sam da mislim da je Hadi-kan bio do sri mo an, da upotrebim Dejmsove re i. Nisam nita rekao pak, a ostatak puta dr. Hjugo je tako e utao. Samo je povremeno trljao ruke, a ponekad i vrat. Desetak minuta kasnije stali smo ispred ku e i nagnuo se ka meni. Glas mu je bio skoro apat u mom uhu. Cenio bih, Favade, ako Dordi ne bi pomenuo nita od ovoga. Dobro, sloio sam se, jer mi ga je bilo ao. Ali daleko da sam bio sre an zbog toga. Kada sam se vratio u sobu, morao sam da zapiem sve na papir da bih mogao da se setim svih stvari koje sada ne bi trebalo nikome da kaem. Nadao sam se da u izbe i svakog ko bi mogao da me natera da izgubim tajne koje su mi se krile u glavi, ali zato to ivot nije nikada onakav kakav bismo eleli da bude, izaao sam u dvorite i video da svi uku ani sede napolju, uklju uju i i majku. Odmah je sko ila na noge. Kada se pomerila, primetio sam jednu Avganistanku
- 154 -
pored nje koja je, pomislio sam, izgledala kao neko koga znam, ali nisam mogao da se setim odakle. Maj ine o i bile su vlane, ali joj je lice bilo sre no neverovatno sre no, zapravo. A onda sam primetio da su i svi ostali izgledali neverovatno sre no i pretpostavio sam da majka mora da je kona no rekla da ir Ahmedu, to je barem zna ilo da mogu da prevrljam jednu tajnu sa spiska. Favade!, zajecala je majka, zgrabila me za ruku i prakti no odvukla do dvorita. Tu je neko koga elim da upozna. O igledno nikada ranije nisam u estvovao u maj inom udavanju, tako da sam pomislio da u sada pro i kroz neku vrstu zvani nog upoznavanja s ovekom koji e mi uskoro biti otac. Ali mi je i dalje bilo udno. Naposletku, razgovarao sam sa ir Ahmedom ve i deo godine, svakog dana. Zapravo, bez mene verovatno se ne bi ni uzeli. Proao sam pored Dordi, Dejmsa i Mej, ija su lica izgledala glupo od sre e, a onda je ena pored koje je majka sedela kada sam uao u dvorite, ustala sa zemlje da me pozdravi. Iz blizine sam mogao da vidim da je lepa. Bila je i mlada, mnogo mla a od moje majke i, za udo, imala je zelene o i kao ona. Favade, rekla je majka drhtavim glasom kada je zastala pred enom. Ovo oh, sine! ovo je tvoja sestra Mina. Dakle, ako je ikome bio potreban daljni dokaz Boje velike ljubavi i milosti, onda je samo trebalo da pogleda u lepo lice moje izgubljene sestre. Nakon toliko tame ula je u nae ivote kao sun ev sjaj, i to je pokazivalo da iako Bog ponekad uzima, on tako e i daje. Iako sam bio zapanjen i ose ao se predivno to vidim Minu, itavih sat vremena bio sam potpuno oamu en. Srce mi je tako nabreklo od sre e da nikakve re i nisu mogle da pro u pored njega da bi stigle do usana. Mesecima sam se pitao da li e moja sestra uti Dordinu poruku na radiju, a kada se nije pojavila, po eo sam da prihvatam da je verovatno mrtva, zajedno sa ostalim lanovima nae porodice. Ali sada sam znao da je svakog dana bivala sve via i lepa u jednoj ku i u Kunaru. Izgleda da je Dordi znala za Minu itave dve nedelje, ali nije nikome rekla, jer je pokuala da na e na in da je dovede u Kabul i iznenadi i majku i mene. Stvarno, morao sam da joj estitam na tome, jer nije bilo anse da bih ja ikada mogao da sa uvam tu tajnu samo za sebe. Sada kada je ona bila ovde, kao da nita vie nije bilo vano, i dok smo pili aj bez kraja i konca, za koji su uglavnom Dejms i Mej bili zadueni, poto je majka morala da nadoknadi izgubljeno vreme, svi smo zapanjeni sluali dok nam je pri ala ta joj se desilo nakon to su je odveli talibani. Zvu alo je potpuno zastrauju e, i mada sam jo uvek u io o ivotu, pretpostavljam da je izbacila prili no iz svoje pri e, jer kada bi zamucala ili kada bi na tren u utala, majka bi je uzela za ruku i prenela joj svoju snagu.
- 155 -
Mina je rekla da su je nakon to su je bacili u kamion sa ostalim devoj icama iz naeg sela, odveli ka zapadu. Nenim glasom, opisivala je kako su ih mukarci s pukama uvali tokom celog puta da ne bi pobegle. Kada je jedna devoj ica ipak uspela da isko i pozadi, poto je poludela od straha, jedan taliban je samo uperio puku u nju i pucao joj u glavu. Bile smo kao ovce koje vode na klanje, rekla je. Niko nam nije nita govorio. Nismo imale pojma kuda idemo, a ve ina nas pretpostavljala je da e nas uskoro ubiti... ili jo gore od toga. Dok je govorila, majka je pognula glavu. Ose ao sam kako i meni suze naviru. Moja sestra je sa ekala da zavrimo s naom tugom, a onda nas je poljubila pre nego to je nastavila. Tri dana ona i drugarice koje je znala od kada se rodila bile su zarobljene u kamionu, primorane da preivljavaju od ostataka hleba i hrane koje su im bacali unutra da jedu kad bi talibani zastali da jedu. A onda, naposletku, kada su po ele da obolevaju i slabe i kada im se ode a usmrdela od sopstvene prljavtine, stigle su u provinciju Herat gde su ih mukarci koji su ih otrgli od porodica izvukli iz zadnjeg dela kamiona tukli su one koje su vritale dok ne u ute i naterali ih da se operu. Kada su se o istile, odveli su ih u prostoriju u zgradi usred nedo ije, gde su ih naterali da se postroje. Po eli su da dolaze mukarci, gledali su ih i tipali im tela. Jedna po jedna devoj ica oko nje odlazila je, prodate su nepoznatim ljudima kao supruge, ili budu e mlade njihovim sinovima ili kao robinje. Mina je ekala na svoj red, ali kada niko nije doao da je zgrabi za ruku ili je izgura na vrata, pomislila je da je moda umakla, jer je bila mnogo mla a od ostalih. Ali ispostavilo se da je kupljena iste ve eri kada su je naterali da u e u kamion i odvezli iz Pagmana. Kada su otile skoro sve moje drugarice, jedan ovek je uao. Izgledao je kao taliban s dugom bradom i turbanom, ali mi je rekao da se ne bojim i pruio mi ruku. Poto nije imala izbora, Mina je krenula s njim. Taj ovek odveo ju je do tojote kamioneta u blizini i rekao joj da sko i pozadi me u dakove pirin a i pasulja i kante jestivog ulja koje je prevozio. Potom je seo na prednje sedite i krenuo da vozi nazad putem kojim su upravo doli. to su dalje odmicali, Mina je po ela da veruje da je on moda vra a ku i, jer je nijednom nije dodirnuo, niti je krenuo da je bije, ak joj je dao evap kada su stali kraj neke ajdinice. Ali onda, umesto da idu prema Kabulu, krenuli su na jug. Kada su kona no stali, ispred jedne velike ku e u pranjavom malom selu, ovek joj je rekao da je stigla u Gazni. Kada je zgrabio dak pirin a sa kamioneta, dao joj je znak glavom da ga prati u ku u. Unutra je bila starija ena koja je ekala sa svojom decom. Kada je ugledala Minu, lice joj se odmah smra ilo, ali nije nita rekla. ovek je potom ostavio Minu sa svojom decom, neka su bila starija od nje, i poveo enu u drugu sobu. Oko pola sata kasnije, oboje su se vratili i ma ta da je ovek rekao svojoj eni, ona je to izgleda
- 156 -
prihvatila. Iako nikada nije bila prijateljski nastrojena prema Mini, nikada je nije tukla. Me utim, terala ju je da radi, tako da je slede e etiri godine mojoj sestri etka od pru a bila takore i zalepljena za ruku. S obzirom na to ta je moglo da mi se desi, ovo nije bilo toliko loe i oni su bili ipak pristojni ljudi. I mada nikada nisam bila sre na u toj ku i, poto je minula prva nedelja, vie se nisam bojala. Mina je rekla da se ovek koji je kupio, po ceni koju joj nikada nije rekao, zvao Abdur Rahim. ena mu se zove Hanifa. Bila je to jaka ena i ponosna na svog mua i decu. Vladala je ku om snagom kralja kada joj je mu bio odsutan, a to je bilo esto. Tokom prve godine prema Mini se ophodila kao prema psu lutalici; hranila je i pojila i dala joj je ugao u kuhinji da u njemu spava. Tako e ju je upozorila da nikada ne ide gore u glavni ivotni prostor porodice osim ako je u ruci imala etku. Deca Abdur Rahima bila su vrlo prijatna prema mojoj sestri. esto su dolazila da razgovaraju s njom i ak su joj pomagala u ku nim poslovima kada bi se umorila ili razbolela. Bili su dobra porodica, tako da je ivot bio podnoljiv. Samo nije bio neki, to je sve. Ali onda se sve ponovo promenilo. Jednog dana Abdur Rahim pozvao je Minu i rekao joj da je vreme da ode. Rekao joj je da mu je ao i delovao je iskreno uznemireno. Potom joj je rekao da je obe ao sebi da e je tititi makar malo da bi joj ublaio tugu koja ju je snala u ivotu ispostavilo se da je Abdur Rahim bio u naoj ku i kada su ona petorica talibana zakucala na naa vrata. Rekao mi je da te je video, majko, kako se hrabro bori za svoju decu, a onda kada se okrenuo da ode, hipnotisale su ga irom otvorene o i malog de aka i savaladalo ga je ose anje krivice i stida. To mora da si bio ti, Favade. Abdur Rahim mi je rekao da je zbog pogleda u tvojim o ima, sveg straha i uasa te no i koji su se odslikali u njima, odlu io da me kupi. Ose ao je kako mu sramota zbog onoga to su uradili te no i visi oko vrata i morao je da me spase ne bi li spasao sebe. I zbog toga je i njegova supruga prihvatila da mi prui sklonite. Kako se ini, spremnost supruge da pomogne muu trajala je samo dotle dok je Mina bila jo devoj ica. Kada je po ela da pokazuje znake da postaje ena, Hanifa je traila da ode. Abdur Rahim se bunio, govorio je da Minu smatra k erkom, ali je njegova ena bila ube ena da e vremenom sve manje i manje misliti tako. Kako joj se oblik menjao i kako je postajala sve lepa, nije bilo krvne veze koja bi ga spre ila da je uzme kao drugu enu. Nevoljno, Abdur Rahim je pristao na Hanifine zahteve. Me utim, rekao je Mini da joj je naao dobrog oveka s kojim e iveti, i mada e joj biti pre mu nego staratelj, ne e je tu i, jer je bio pravi musliman. Iako je Mina cenila obzirnost starog oveka, i injenicu da joj nije naneo nikakvo zlo tokom ovih godina, rekla je da jo nije smogla snage da mu oprosti i zaboravi zlo koje je u inio, tako da kada joj je rekao da ide, samo je pokupila smotuljak ode e i
- 157 -
bez re i ili ikakvog gesta, osim to je klimnula glavom njegovoj eni Hanifi, izala na vrata nije se osvrtala. Napolju, njen budu i mu ekao je da je pokupi. Bio je mla i od Abdur Rahima dobrih deset godina i jedna ruka mu je bila kra a od druge zbog bolesti koja ga je snala u detinjstvu. Bez re i je uzeo njene stvari zdravom rukom i stavio ih u tojotu korolu. Potom je krenuo na istok, sve dok nisu stigli u Kunar. Iako je put bio dug, jedino to je Mina saznala jeste da joj se mu zove Hazrat Husein i da talibani nisu vie na vlasti u Avganistanu, i to ve dve godine. Iako mi je bilo drago to sam ula da su talibani poraeni, , tako e sam bila besna to se, koliko sam mogla da vidim, nita nije promenilo. Taliban koji me je kupio i dalje je bio u svojoj velikoj ku i i ja sam i dalje bila zarobljenica kojom su me napravili. Kada je Mina stigla u Kunar, odvedena je u malu ku u i, kao to je donekle o ekivala, tamo je ve bila jedna ena. Zapravo bile su ih dve. Starija je bila Hazratova majka i bila je kisela kao mleko otrovane koze. Druga je bila Hazratova ena. Zvala se Rana. Bila je si una i vrlo boleljiva, i nije bila u mogu nosti da svom muu rodi decu. Samo jedan pogled na ovo jadno stvorenje koje e morati da zove sestrom bio je dovoljan da zna ta se o ekuje od nje. Nije ih razo arala. Godinu dana kasnije dala je Hazratu sina. Nazvali su ga Daud. Hazrat je bio oduevljen i stvarno je bio i jeste dobar otac naem sinu. I zahvaljuju i naem sinu, u ivotu sada imam neto radosti. to je bilo jo za u uju e, Hazratova majka topila se kao puter kad bi drala svog unuka, to je smekalo njenu vrstu ruku kojom je vodila ku u. ak je i Rana skupila snage i radovala se kada je Daud stigao. Iako ih je ivot primorao da budu zajedno, Rana i Mina ubrzo su postale kao jedna kada su se ujedinile protiv zajedni ke svekrve, i zato to je moja sestra videla bol u Raninim o ima koji je dolazio od njenog tela, inila je sve to je mogla da olaka ivot svojoj novoj sestri. Zbog dobrote moje sestre desilo se da kada je Rana jednog dana sluala radio, dok je Mina kuvala u kuhinji, i ula Dordinu poruku, odmah joj je rekla za nju. Nisam mogla da poverujem da je istina. Bila sam sigurna da ste svi ubijeni, jer se se am ku a kako gore u no i dok smo se vozili iz Pagmana i se am se jasno mrnje koja je bojila lica mukaraca koji su nas uzeli. A onda odjednom dobijam poruku da ipak niste umrli, da me i dalje traite, ak i nakon svih ovih godina. Danima nakon to je ula Dordinu poruku, Mina je ila iz radosti u alost pri pomisli na nas i onda na kilometre koji nas razdvajaju, a moglo ih je biti i milion to se nje ti e, jer nikada se nije usudila da pomisli da bi mu mogao da joj dopusti da do e u Kabul. Ali moja sestra nije ra unala da e joj pomo i Ranina mo . Iz dana u dan Hazratova prva ena molila je mua da bude milostiv i lila prave suze dok mu je govorila koliko bi je taj in dobrote obradovao nju koja ne zna nita osim ljubavi dobrog oveka i jada prazne utrobe i zdravlja koje je izdaje, aputala je Mina. Bila je neverovatna. Toliko joj toga dugujem.
- 158 -
Naalost, Rana je umrla pre mesec dana od bolesti koja ju je jela iznutra. Poto je hteo da ispuni poslednju elju svoje supruge, zato to je stvarno bio dobar ovek kao to je to Abdur Rahim rekao, Hazrat Husein je pozvao broj koji je Rana zapisala na par etu papira i razgovarao s Dordi.
28 Poto se Mina vratila iz Kunara, i vratila u nae ivote, ostala je te no i s majkom i spavala u njenoj sobi. Hteo sam da ostanem s njima, jer nisam hteo da ostavim sestru sada poto sam je ponovo naao. Sve je to bilo suvie udno i zbunjuju e. Mina je bila druga ija. Prepoznao sam je, ali u isto vreme i nisam. U snovima, kada sam se tako usrdno molio da se vrati, uvek sam je zamiljao kao devoj icu. Ali vie nije bila devoj ica, bila je ena. Tako si porastao!, rekla mi je dok me privla ila k sebi, jer sam sedeo pored nje, nisam znao ta da radim. Ne mogu da poverujem! Moj mali brat sada je mali ovek, ali tih i ozbiljan. Obi no nije tako tih, rekla je majka sa osmehom. Dakle, rekla je Mina ljube i me u obraz, puno toga treba shvatiti. Moramo ponovo da se upoznajemo. Dok je govorila priljubio sam se jo vie uz nju. Iako je bila u pravu i naim o ima i umu bilo je potrebno vremena da nau e jedno o drugom, srce mi je ve znalo sve to treba da zna, i volelo je. Kada su o i po ele da se bore da ostanu otvorene, majka mi je rekla da odem u svoju sobu da bi mogla nasamo da razgovara s Minom. Hteo sam da ostanem, ali nisam to rekao, jer sam video da je ovo vano za majku. Dok sam ekao da me san savlada, sluao sam ih kako pri aju i pla u zajedno. Pretpostavljam da je sestra polako dobijala pri u naeg ivota i polako se navikavala na pomisao da je izgubila naeg starijeg brata, Bilala. Kada je tuga no i prola i sunce se probudilo da ponovo obasja svojom rado u njihovu pri u, majka je zaklju ila da je povratak moje sestre bio blagoslov od Boga da treba da se uda za ir Ahmeda. Prili no mi je laknulo kada mi je to rekla, jer je to spre ilo uvara da se oeni nekom drugom, a ja sam mogao da smaknem jednu tajnu sa spiska dakle, skoro. Izgleda da jo nismo mogli da kaemo naim prijateljima, jer smo morali prvo u Kair Kanu do tetke. Za dve ene koje doskoro nisu mogle o ima da se vide, sada su se svakako ba esto vi ale. Ali, naravno, postojao je razlog tome. Naposletku, ovo je Avganistan i treba potovati pravila.
- 159 -
Tamo u tetkinoj ku i, ispred mule koji je govorio molitve za Spandija, majka i ir Ahmed izveli su obred stupanja u brak, nekah, prihvatili su jedno drugo tri puta pred Allahom. Kao to se sveti ovek starao da sve urade propisno, tetka i njen mu tako e su mogli da gledaju, kao i dvojica bra e ir Ahmeda i moja sestra Mina i njen suprug. Hazrat Husein je doao ranije tog jutra do naeg doma o ekuju i da odvede enu ku i, ali je umesto toga dobio poziv na ven anje. Na moje iznena enje bio je mnogo vii nego to sam zamiljao, a lice mu je bilo neno i ljubazno. I mada mu je ruka izgledala udno, kao da mu je Bog zaka io ruku deteta umesto ruke odraslog oveka, laknulo mi je kada sam video da je to leva, to je zna ilo da ne e biti neprijatnosti pri rukovanju. Kako su svi odrasli stajali okolo i bili ljubazni jedni prema drugima, uo sam da je Hazrat proveo no u Kabulu, da je odseo kod jednog svog poslovnog partnera. Izgleda da je mu moje sestre bio umean u rad s drvetom toliko umean, zapravo, da je mogao da prodaje napravljeno. A u Kair Kani je mojoj majci poklonio divan sme i kov eg izrezbaren cve em i pticama koje pevaju. Naalost, nismo videli sestrinu bebu, Dauda, jer je bio u Kunaru s babom, ali je Mina obe ala da e ga dovesti kada bude slede i put dolazila u posetu. Dok je govorila, brzo je pogledala u mua kao da je zaboravila neto, ali on je klimnuo glavom i ona se ponovo nasmejala. Za ovo kratko vreme koliko sam ga znao, ve mi se Hazrat Husein prili no dopao, to je, pretpostavljam, bilo i dobro, poto smo sada porodica. Dok su majka i ir Ahmed izvodili nekah, deca su morala da sa ekaju napolju, jer su takva bila pravila. Dahidov brat odmah je otiao da se igra u jarku ispred ku e, jer je u njemu bila jedna mrtva ma ka. Dahid i ja smo nestali iza oka, dosta podalje od ku e, da bi mogao da me nau i da puim. Iako su cigare bile prili no odvratne i imale ukus ugaene bukare, shvatio sam da ako ho u da ikada postanem mukarac, postoji mnotvo odvratnih stvari na koje treba da se naviknem. Dlake dole bile su jedna od njih, po Dahidu. Jo gore, jednog dana u se probuditi da otkrijem da mi je pevac bolestan. Tvoja sestra izgleda ba dobro, rekao mi je Dahid dok je pokuavao da pravi krugove od dima. Zna ta, da nije kidnapovana, ne bi mi smetalo da se oenim njome poto smo u srodstvu i sve to. Pogledao sam Dahida sa okom koje se kotrlja, mlitavom nogom i patrljcima sme ih zuba i pomislio da bih je, da moja sestra pristane da se uda za njega, li no predao talibanima. Pa, kako ide posao?, pitao sam u elji da promenim temu pre nego mi se ro ak zaboravi i krene da pravi seksualne aluzije o sestri koju tek to sam ponovo dobio.
- 160 -
Sporo, priznao je, ali sada vie popunjavam papire i sve to, a moj ef kae da e me uskoro upisati na jedan od onih kurseva za kompjutere. ir Ahmed ide u kolu za kompjutere. Dakle, to je budu nost, klimnuo je glavom. Nema kancelarije u Kabulu koja nema kompjuter. A ne bi verovao koliko se pornografije moe na i na njima. Ima slika, ak i filmova, svake vrste jeba ine koju ne moe ni da zamisli. ene s mukarcima, ene sa enama, mukarci s mukarcima, ene s kepecima, ene s psima, ak sam video i ene koje zabijaju tikve u svoje... Favade! Glas moje majke uo se jasno i glasno i Dahid i ja smo brzo ugasili cigarete. Evo, rekao je, dao mi vaku koja bi trebalo da ima ukus banane, ali je zapravo imala ukus plastike. Bile su i prili no gadne. Nekada smo ih prodavali strancima na Kokojoj ulici za dolar. Ljudi e kupiti bilo ta ako izgleda dovoljno jadno. Kada je majka obavila nekah, oprostili smo se od Mine, jer je morala da se varti bebi. Dok smo se svi drali me usobno, bilo je to i radosno i tuno, ali je Hazrat Husein dao majci broj telefona da bismo mogli da je zovemo kad god elimo, znog ega je ovo onda bilo pre radosno negoli tuno. ir Ahmed se vratio svojoj ku i, a moja majka svojoj. Slede eg dana, posle svadbe, majka e se kona no preseliti u svoj novi dom i ja u krenuti za njom nedelju dana kasnije iz razloga koji nisam hteo da znam. Dok bi ona provodila tih nedelju dana rade i stvari za koje nisam hteo da znam, majka je mislila da bih moda hteo da budem u tetkinoj ku i. Nije mogla vie da pogrei. Majko, poslednji puta kada sam bio u toj ku i, Dahidov otac me je udario po glavi bokalom, a jedno od dece mi se upikilo u krevet, a da ne zaboravimo da te je tetkina hrana skoro ubila. Stvarno, nisam siguran da si dobro razmislila o ovome. Ali, u redu je, znam da sada ne raumilja pravilno, poto ti misli sada lete na novog mua pre nego na sre u tvog sina i njegovih izgleda da preivi do kraja nedelje. Majka se osmehnula to mi je pokazalo koliko se promenila od kada je pljunula pred stopala sestre i otila iz Kair Kane i malo se igrala mojom kosom. Dobro, Favade, pobedio si. Ako Dordi pristane i obe a da e se brinuti o tebi, moe ostati u ku i nedelju dana. Pretpostavljam da e tako imati vremena da se oprosti. U Avganistanu postoji izreka: Jednog dana vidi prijatelja, slede eg vidi brata. Posle skoro godinu dana ivota sa strancima, ja sam sada imao dve sestre i jednog brata, i mada su mi njihovi obi aji ponekad bili udni i ponaanje takvo da ga nikako ne bi trebalo slediti ako si dobar musliman, voleo sam ih silno, svakog od njih. Tako,
- 161 -
kada smo se majka i ja vratili ku i da im na dariju kaemo (uz moj prevod na engleski) da se udala i da e se iseliti slede eg dana i povesti me sa sobom nedelju dana kasnije, svi su nas gledali bledo. Mislim da se to zive ok. Dordi je bila prva koja se oporavila i setila manira, i zagrlila majku. estitam, Marija, rekla je. To su divne vesti. Da, divno. estitam., dodao je Dejms. Savreno! estitam. Nadam se da ete imati divan ivot zajedno, rekla je Mej. A onda, kada su svi po eli da se navikavaju na ove vesti, dodala je: Mogla bih onda i sada da vam kaem. I ja u uskoro da odem. Trudna sam. Ako su vesti moje majke bile iznena enje, ono to je Mej izjavila sve je pogodilo kao bomba. Preveo sam majci ta je rekla. O i su joj se rairile, ali nije ni re i rekla. Ponovo je Dordi bila prva koja se pribrala. estitam, Mej! To je... neverovatno. Nije samo neverovatno, to je prokleto udo, dodao je Dejms koji joj je priao da je zagrli. Ko je otac? Dakle... Mej se nasmejala stidljivo. Beba e biti moja i Derina, ali postoji mala ansa da e se roditi s francuskim akcentom. Vrteo sam glavom. Na mnogo na ina stranci su bili kao Avganistanci. Smejali su se i plakali, pokuavali su da budu dobri jedni prema drugima i voleli su svoje porodice. Ali na izvestan na in bili su jednostavno ludi i trudili su se svojski da gore itavu ve nost. Jo gore, svi su izgledali tako prokleto zadovoljni time.
29 U mojoj zemlji nosimo alvar-kamiz u sutini dugu koulju preko vre astih pantalona. Puno je tkanine potrebano, vie nego to moete da zamislite, i to je na tradicionalni kostim. Ovih dana obi no nosim farmerke kao i stariji de aci koji kopiraju iranske pop zvezde sa televizije, ali postoje trenuci na primer, svadba vae majke kada vam se gornji deo pantalona uvu e u stomak, jer ste pojeli toliko da je postao velik kao Kandahar, i sasvim je mogu e da e vas svaki as oko pasa prese i napola. Tada shvatite da su Avganistanci mnogo pametniji od Zapadnjaka. Ne samo da verujemo u jednog pravog Boga ve i pravimo ode u koja je dovoljno velika da u nju stanu Kandahar i Helmand. ta ti je?, pitao me je Dejms kada sam pao u stolicu pored njega. Mislim da umirem. Nije trebalo toliko da jedem.
- 162 -
Sat vremena poto smo stigli u restoran Herat u ar-i Navu po eli smo da deremo kao ludi. Najpre je po elo sa aom supom od testenine, jogurta, crvenog pasulja i lelebija posle toga je sledio bolani od krompira i zelenog crnog luka, patlidan u jogurtu, kabulski pilav, jagnje i evapi i na kraju firni, ukusno posluenje od hladnog krema od jaja. Stvarno, nije ni bilo udo to su svi uivali u svadbama. Verovatno tada pojedu hrane kao nikada za godinu dana. Dok sam stenjao pod teinom evapa koji mi je leao na stomaku, Dejms se nagnuo ka meni i pomerio ruke ka pantalonama. ta to misli da radi?, pitao sam, ne toliko sit da ne bih mogao da se prenerazim. Otkop avam ti kai da bi lake disao. Pogledao sam ga u neverici. Mislim da ne e, Dejmse, rekao sam dok sam mu izvla io gornji deo pantalona iz ruku. Iskreno, stranci nemaju nikakvo ose anje stida, ak ni na svadbi. Naravno, moja je krivica, jer nisam prestao da jedem od trenutka kada sam seo za sto kraj majke, sve do trenutka kada sam otiao od nje da padnem pored Dejmsa u sobi za mukarce. Kao to doli i, mukarci i ene bili su odvojeni na svadbi. Samo su majka i ir Ahmed smeli da sede zajedno, u maloj sobi samo za njih, gde su mogli da pozdravljaju goste porodice koji su doli da ih vide. Iako proslava nije bila velika i nije bilo muzike niti plesa, jer je to bio drugi brak kako majci, tako i ir Ahmedu, i dalje je izgledala neverovatno lepa u svojoj divnoj rui astoj haljini i kose uvijene u lokne ispod odgovaraju e marame. O i su joj tako e bile ogromne, naminkane rui astim i crnim sa sjajem oko ivica i dinovskim trepavicama koje joj je jedna ena zalepila u naoj ku i. Poto sam joj sin, mogao sam da vidim da je stvarno sre na, iako se nije osmehivala, jer je tako doli ilo. U Avganistanu, kada se devojka udaje, mora da izgleda nesre no na svom ven anju. Njena tuga pokazuje koliko voli i potuje porodicu koju ostavlja. Naravno, u nekim slu ajevima to je stvarno tako, jer djevojka strahuje od porodice u koju odlazi. No, bez obzira da li je stvarno tuna ili nije, nesre na mlada je dobra mlada, i ako tog dana moe da izbaci neku suzu iz oka, onda je time jo bolja. Naravno, u slu aju moje majke , trdicija je izgledala malo nazadna, budu i da je davnih dana napustila babu i dedu, a oboje su ionako bili mrtvi. Ali injenica da je i dalje ppotovala pravila izdvajala ju je kao dobru enu. Dobra ena koja se udaje za dobrog oveka - to su svi stalno ponavljali. I mislim da su bili u pravu, jer je ir Ahmed voleo moju majku tako dugo i promenio je svoj ivot da bi mogao da se oeni njome, usavravao se u koli za kompjutere i sre ivao dom da bi ga spremio za nju i pre nego to ju je pitao da se uda za njega. Da, bio je dobar ovek i bilo mi je drago. Izgledao je vrlo lepo na svadbenom ru ku u belom odelu i s belim cipelama, a kada je posluivao hranu mojoj majci, da bi joj ukazao potovanje, sve ene su gledale sa osmehom na licu i klimale glavom u znak odobravanja.
- 163 -
Kao i ja, tetka, Damila, Dordi i Mej sedeli su u svadbenoj sobi, zajedno sa Deri, enom-muem od Mej. Od svih Avganistanaca na svadbi, samo smo majka i ja znali za bebu koja se krije u Mejinom stomaku i pre nego to smo izali iz ku e, majka je molila strance da ne govore o tome u javnosti. Ako bi se to pro ulo, svi smo mogli da budemo kamenovani do smrti, to ne bi bio ba dobar zavretak ovog za majku posebnog dana. Uprkos tome to je iveo na istom imanju kao i majka ve i deo godine, Dejms nije mogao u svadbenu sobu, zato to nije bio ro ak, a i zato to je bio mukarac. Kada sam mu se pridruio, sedeo je sa Ismerajem, Pir Hederijem i nekim prijateljima ir Ahmeda i izgledao je izgubljeno, jer nije bilo nikog da mu prevodi. Iako je iveo u Avganistanu vie od dve godine, njegov dari nije odmakao dalje od fraza koje je nau io kada je stigao, kao to su Zdravo, Kako ste?, Gde je toalet? i Odvedite me do svog vo e. Uglavnom se snalazio divljim mahanjem ruku u depnim re nikom koji je nosio sa sobom. Mogu samo da zamislim koliko mu je vremena bilo potrebno da pomuti um Pir Hederiju u vezi s poslom sa sendvi ima. Kada sam po eo da se ose am malo bolje bez potrebe da tr im po restoranu polugo Ismeraj me je zamolio da odem po ir Ahmeda i dovedem ga u sobu za mukarce. Izgleda da je imao poklon za njega. Uradio sam kako mi je re eno, jer je Ismeraj bio stareina. Tako e sam bio uzbu en i da vidim kakav e to poklon biti. Dordi je ve dala mojoj majci mobilni da bi mogla da zove Minu kad god eli, to je po meni bilo prokleto genijalno s njene strane. Ali nisam mogao ni da zamislim ta e Ismeraj i Hadi-kan da donesu do stola. ir Ahmed je promrmljao svoje izvinjenje enama to ih ostavlja, ali sam mogao da primetim da mu je bilo potajno drago, jer mislim da su po ele da ga umaraju. Polako, odveo sam ga tamo gde ga je Ismeraj ekao. Bilo je potrebno prili no vremena zbog sveg rukovanja koje je usput morao da obavi. Kada je stigao do muke sobe, Ismeraj je zamolio ir Ahmeda da sedne i dao mu je belu kovertu. Od Hadi-sahib kana, rekao je. Izvinjava se to nije ovde li no da proslavi ven anje s tobom, ali je morao da se vrati u invar zbog nekog hitnog posla. ir Ahmed je prihvatio Ismerajeve re i, zahvalio se ljubaznim re ima sa svoje strane i otvorio kovertu. Unutra je bilo oko etiri ili pet komada papira koji su izgledali zvani no. Moj novi otac je pogledao u Ismeraja, zbunjen. Ja sam pogledao u Ismeraja, razo aran. O ekivao sam da vidim novac. To je ugovor, objasnio je Ismeraj. Oh, ugovor, svi smo rekli, i dalje zure i u Ismeraja.
- 164 -
Starac se nasmejao i uzeo papire od ir Ahmeda o po eo polako da objanjava ta zna e. Ispostavilo se da su ir Ahmed i Hadi-kan zajedno u poslu suvlasnici najnovijeg internet kafea u Kabulu.
30 Posle svadbe, majka je otila s muem da spremi novi dom za po etak naeg novog ivota, a mi ostali vratili smo se u Vazir Akbar Kan. Po povratku ku i, Dordi, Dejms i Mej su otvorili bocu vina, jer je izgleda svima bilo potrebno pi e. Jedno po jedno pokuali su da me ubede da se preselim u Dejmsovu sobu na nedelju dana. Ne e biti tako usamljen, objasnila je Dordi kada je izala iz kuhinje nose i aj. Tvoja majka bi elela da spava tamo, pokuala je Mej. Bi e zabavno!, uzviknuo je Dejms. Ali ja nisam pristao ni na ta. Nisam vie bio dete i majka mi je samo otila u drugu ku u; nije kao da je skoro umrla ili neto tako nije bilo kao proli put kada me je ostavila samog sa strancima. A osim toga, majka je imala televizor u svojoj sobi i ja u se sada preseliti tamo. Poto sam se malo naljutio na prijatelje i njihovo zvocanje, uzeo sam svoj ajnik i ostavio ih njihovom vinu, da bih mogao da se smestim u maj inu sobu i kona no imam malo mira. I kada sam namestio jastuke za najbolji pogled na televizor, osetio sam se prili no odraslim u odnosu na sve to. Ovo je ivot, rekao sam sebi, guckaju i aj i pruaju i se po maj inom krevetu. Nabukao sam jastuk i opustio se da gledam film koji je upravo trebalo da po ne. Osam sati kasnije probudio me je glas Dordi koja me dozivala na doru ak. Televizor je bio isklju en, jer je nestalo struje, a kada mi se glava navikla na okruenje, shvatio sam da sam zaspao pre nego to sam odgledao i pet minuta filma, to me je malo ljutilo, jer je izgledalo kao pravo tra enje nove slobode. Izvukao sam se iz kreveta, oprao, presvukao ode u i otiao u veliku ku u na doru ak. Samo je Dordi bila tamo, jer je Mej ve otila u kancelariju, a Dejms ne e iza i iz sobe najmanje jo tri sata. Jesi li dobro spavao? pitala me je, guraju i tanjir s hlebom i medom ka meni. Jesam, hvala, a ti? Jesam, hvala.
- 165 -
Nasuo sam sebi olju slatkog aja. Dakle, da li ti se dopala svadba?, pitala me je Dordi. Da, bila je veoma lepa. A tebi? Da, sloila se. Bila je veoma lepa. Onda smo nastavili da jedemo u tiini, sve dok Masud nije doao da je odveze u kancelariju, a ja sam sko io na bicikl da odem u kolu. Iako je uvek bilo lepo provoditi vreme s Dordi, ni ona ni ja nismo ba bili jutarnji tipovi. Kao i obi no, svratio sam do prodavnice posle asova da zaradim novac, ono malo, i da zadirkujem Damilu pre nego to ode u kolu. itao sam ju e da se aruk-kan ven ao s drugim mukarcem, rekao sam joj. Gde?, pitala je. U Favadovim specijalnim novinama lai? Ne, u indijskom hramu, naravno. Vrlo smeno, rekla je i namestila maramu pre nego to je izala. Pretpostavio sam. Nasmejao sam se. Vidimo se posle kole, Damila. Whatever, odgovorila je na engleskom i pokazala mi znak koji me je Dejms nau io, a onda ja njoj pokazao. Kada je izala, odjednom sam primetio da je postala via od mene, to mi se uopte nije dopalo. Napravio sam zarez u spava oj sobi kada sam se uselio u ku u stranaca i, kako se inilo, nisam uopte porastao. To je po elo da mi se mota po glavi, toliko ak da sam odnedavno po eo da se pitam da li u zavriti kao onaj kepec kod Hadi-kana. ak se i Dahid naalio na ra un moje visine kada sam ga video na svadbi. Hej, prcvoljak, tako me je pozdravio. Ogluio sam se na to, o igledno, jer u Bojoj promisli koju je imao za svakog od nas, ni on nije proao ba najbolje. Ali mi je i dalje smetalo. Koliko godina ima sada?, pitao me je Pir Hederi kada sam to pomenuo u prodavnici. Ne znam, slegnuo sam ramenima. Moda deset, moda jedanaest. Oh, dakle, de ko, nema zbog ega da se brine. Vrati mi se kada bude imao nekih dvadeset pet ili est godina i jo uvek ne bude vii od nekog slabunjavog teleta. Verovatno ne u biti ovde kada budem imao dvadeset pet ili est, zar ne? Gde bi kog avola mogao da bude?
- 166 -
Dakle..., zastao sam da razmislim o tome, i shvatio da nisam imao predstavu. Negde drugde, rekao sam kona no, sada jo vie uznemiren pri pomisli da bih mogao da radim u radnji Pir Hederija do kraja ivota. Vidi, ako si ozbiljno zabrinut, moja savet ti je da natera majku da ti skuva pile u vreloj vodi, ubaci malo lelebija i kaiku soka korpiona i da svakog jutra uzme au te te nosti kada se probudi. Ne smemo da jedemo ni piletinu ovih dana, a da ne pominjem korpije, rekao sam mu. U tom slu aju, nadrljao si, bilo je sve to je rekao. Nema zbog ega da se brine, rekla mi je Dordi kada sam se vratio ku i kasnije tog popodneva da popijem aj s njom u bati. Devoj ice sazrevaju bre od de aka to je injenica. Za nekoliko godina e susti i Damilu i onda e je presti i. I stvarno, Favade, suvie si pametan da bi svoje dane zavrio u radnji Pir Hederija, zato se smiri. Stvarno misli da sam pametan?, pitao sam. Nasmejala se. Favade, ti si najinteligentniji de ak koga sam upoznala! Ti si... koja je to fraza na dariju? Ne znam. Na engleskom bi rekli 'bistar kao p ela', to zna i da si izuzetno pametan i io za svoje godine. Iskreno, upoznala sam odrasle koji nemaju razum s kojim si ti ro en. Ti si poseban de ak koji e jednog dana odrasti i postati jedan vrlo poseban ovek. A uz to si i veoma lep. Opa, pa ja sam onda prili no dobar, zar ne?, nasmejao sam se. Svakako jesi, Favade. Dok sam je gledao, lepog lica koje se znoji na letnjem suncu, iznenada je oblak tuge preao preko mene. Sve se tako brzo menjalo i verovatno nikada vie ne e biti isto: Mej se vra ala u svoju zemlju da rodi svoje francusko dete; ja sam se selio u Kart-i Seh da po nem novi ivot; Dejms se brinuo ko e sada da mu kuva kada je moja majka otila, kao i zato Rej el ne e da se uda za njega; a Dordi dakle, niko nije znao ta Dordi smera. Ko ti je to rekao?, pitala je, a od iznena enja joj se glas povisio. Doktor Hjugo mi je rekao pre nego to ga je Hadi-kan prebio. ta je uradio? ta je Halid uradio? Srce mi je stalo. Eto, opet sam to uradio. To je samo zato to te voli, dodao sam brzo. I stvarno je dr. Hjugo kriv za to, jer je pokuao da ga natera da odstupi i Hadi-kan je rekao da si mu u zubima i nazvao je
- 167 -
dr. Hjuga kopiletom ionda se stvarno naljutio. Ali nije ubio dr Hjuga, iako je svojim straarima rekao da e mu i upati grkljan Dordi je zurila u mene preko nao ara za sunce. Ja sam mu u zubima, je li?, pitala je naposletku. Dakle, to je rekao. Kako romanti no, odgovorila je, ali je ove re i izgovorila ravnim tonom kao da uopte nije romanti no. Dakle, da li odlazi iz Avganistana? Slegnula je ramenima. Trenutno, ne znam, i to je cela istina. Moda e postati jasnije u petak kada odem u invar. Ide da vidi Hadi-kana? Da. Nisam nita rekao, jer nisam mogao, ali sam pretpostavio da e dati Hadi-kanu odgovor. Mogu li da po em s tobom?, pitao sam. Dakle... ne znam. Moram da ra istim neke stvari. Molim te, Dordi. ta ako stvarno ode? Ovo e mi moda biti poslednja ansa da vidim Mulalu. Iskreno, Favade, nisam sigurna da u imati vremena da posetim Mulalu i njenu porodicu. Dobro, onda, Hadi-kana. Pogledala me je kroz nao are. Ne znam... Molim te, Dordi, bi u dobar kao nikada i ne u praviti probleme i igra u se sm kada bude morala da razgovara s Hadi-kanom i... Dobro, dobro, moe da po e! Sjajno! Ali samo ako se tvoja majka sloi. Uzeo sam Dordin telefon i odmah je pozvao da pitam da li mogu u invar na odmor u petak. Sloila se, kao to sam znao da ho e, jer kada je trebalo birati izme u invara i toga da me ostavi kod ku e sa Dejmsom i trudnom lezbijkom, izbor je neminovno pao na invar.
- 168 -
Ne zaboravi da se moli i budi dobar!, vikala mi je u uvo. Ne u i ho u, obe ao sam, belee i u glavi da joj pokaem kako da pravilno razgovara telefonom kada je slede i put vidim. Vikala je tako glasno da sam mogao da je ujem u Tadikistanu. to se ti e naih ranijih putovanja, Zalmaj je dolazio do ku e da nas vozi u invar, ali je ovog puta Ismeraj poao s nama i odveli su nas u tojota-kamionetu s uvarem napred i jo dvojicom pozadi. O ekujemo nevolje, je li?, pitala je kada je ugledala nau pratnju. Ne, ne ba, odgovorio je Ismeraj. Hadi samo ho e da preduzme mere predostronosti za oboje, poto ste, kao to jeste, tako posebni gosti. Oh, hajde. Nasmejala se. ta se desilo? Osim uobi ajenog? Ismeraj je skinuo pakul da po ee ono malo kose to mu je ostalo povrh glave. Dobro. Prole nedelje predsednik vlade izbegao je bombu pored puta i bilo je jo nekoliko incidenata, ali nita zbog ega bismo se previe uznemirili. Zbog zabrane maka?, pitala je. Mak, mo , ovo doba godine... ko zna? Ovo je Avganistan. Ne mirimo se lako, kao to zna. Dok smo putovali u invar, Ismeraj je pokuavao da nam skrene misli sa bombi pokraj puta i drugih incidenata tako to nam je pokazivao mesta gde su ljudi razneseni u prolosti. Ovde su mudahedini u zasedi sa ekali ruski konvoj na kraju dihada, rekao je kada smo izali iz Kabula i krenuli u planine. Ovde je bila velika bitka koja je trajala nedelju dana... ovde smo imali neke od naih najboljih poloaja za snajperiste... ovde smo kopali tunele u brdima da pobegnemo komunistima... Onda je pokazao mesta gde su im prijatelji pali u borbi i zaboravljeni heroji i u sutini nas je sve bacio pomalo u depresiju. Dok smo klizili niz Nangarhar i dalje u invar sunce je prilo kroz prozore zbog ega je bilo teko pri ati a da se ne umori u potpunosti, te smo se povukli u svoje misli i snove na javi, sve dok nismo stigli do ku e Hadi-kana. Nikada ranije nisam bio na njegovom imanju u invaru, i mada je bilo manje od onog u Dalalabadu, bilo je mnogo prijatnije vie kao dom nego kao palata. Naravno da je to bio dom pun uvara s pukama, ali su vie bili u senci nego na onom drugom mestu.
- 169 -
Kada je tojota stala na prilazu, Dordi je prva izala. Savila se do zemlje da istegne le a, a onda je podigla ruke ka nebu, dre i ih tako na tren, visoko iznad glave, kao da opipava vazduh me u prstima. Boe, volim ovo mesto, uzdahnula je nikome posebno. A onda, okrenula se ka meni i dodala: Zna, Favade, ovde sam se prvi put zaljubila u Avganistan. I u Hadi-kana, dodao sam umesto nje. Da, prihvatila je, i u Hadi-kana. Osmehnuo sam se, jer je ovo bilo bitno. Ako e Dordi doneti pravu odluku o svojoj budu nosti, potrebno je da se podseti svega to je volela, ne stvari koje su je rastuile. Ismeraj je priao da nam se pridrui. Idite i sedite na tepih, do i u za minut, rekao je. Moram da obavim samo nekoliko poziva. Dordi i ja smo klimnuli glavom i otili do crvenog tepiha koji je leao pod velikim drvetom. Vazduh je bio mnogo prijatniji pod li em, a iznad nas se uo cvrkut ptica. ivot jednostavno nije mogao biti bolji od ovog. Bilo bi tuno nikada vie ne videti ovo mesto, rekao sam Dordi kada je skinula sandale i naslonila se da isprui noge. Da, bilo bi, priznala je. Zna, teta je to toliko ljudi ne moe da doivi dane poput ovog. Jeste, sloio sam se. A onda, nakon to sam jo malo razmislio, pitao sam: Zato? Osmehnula se. Dakle, ima toliko toga u vaoj zemlji osim rata, kao to moe videti, ali naalost retko kada ujemo o tome. Mislim da ljudi nemaju celovitu sliku pred sobom o tome kakav je Avganistan i kakvi su Avganistanci. Da, ovde je prili no dobro, rekao sam, dokle god nisi gladan. Ili niko ne pokuava da te ubije. Ili te porodica ne proda. Ili ti nije potrebna struja ili ista voda. Ili... ili..., sada sam se ve mu io. Ili ti glavu ne raznese plinska boca. Dordi je spustila bradu na grudi i pogledala me preko nao ara za sunce. Desilo se jednom, eni u naoj ulici, objasnio sam. Oh, rekla je podiu i glavu da pogleda opet u sunce koje nam je namigivalo kroz li e, dakle onda, u pravu si. Ovo je prili no dobra zemlja ako ti ne raznesu glavu.
- 170 -
Ili noge, dodao sam. Ima jo puno nagaznih mina. Zapravo, ta je dobro u vezi s Avganistanom?, pitao sam i oboje smo krenuli da se smejemo. Dobro, rekla je poto je prva prestala. Pod jedan, nikada nisam ivela negde gde je nebo tako plavo da te ostavi bez teksta. Ume da bude veoma plavo, sloio sam se. I mada je ivot ovde teak, mnogo tei nego to mi moemo da zamislimo dok ivimo u naoj lepoj ku i u Vazir Akbar Kanu, iza zidova ovih ku a postoje dobrota i ljubav. Kako to misli? Dopusti mi da razmislim kako to da objasnim. To je kao s knjigama o tvojoj zemlji. Ve ina bi te naterala da poveruje da je Avganistan zemlja plemenitih divljaka, herojskih ljudi koji ubijaju na prvi izazov, i na neki na in moda su u pravu. U svima vama brzo se jave bes i grubost koje su nam ponekad uasni, ali Avganistanci koje sam imala sre e da upoznam uglavnom su jednostavni ljudi dobrog srca koji samo pokuavaju da preive. Ne bih nazvao Hadi-kana jednostavnim. Dakle, ne, ponovo si u pravu, priznala je, ali iako nije siromaan, on i dalje ima dobro srce. Halid misli dobro, znam to, samo to ponekad... Dakle, hej, hajde, ne emo ni da govorimo o tome. Uzela je za cigarete i odlu io sam se da se povinujem njenom predlogu da ne govorimo o tome u slu aju da je o tome bilo ono gde su sva loa se anja ekala. Kada je dunula dim od cigarete, Ismeraj se vratio. Telefon mu je bio zatvoren i imao je osmeh na licu. Hajde, rekao je, bore i se da do e do daha. Imamo neto da ti pokaemo. Zalmaj nas je odvezao do mesta udaljenog oko petnaest minuta vonje od ku e Hadi-kana. Poskakivali smo dok smo silazili sa glavne staze, da bismo se zaustavili ispred poludovrene zgrade gde su radnici jo radili na zidovima i pomerali zemlju unaokolo u kolicima. Kada smo izali na vazduh, Hadi-kan je izaao iz ku e i razgovarao s ovekom koji je drao veliku svesku. Kada nas je ugledao, rukovao se s ovekom i priao nam ozarenog lica. Zasigurno je izgledao mnogo sre niji nego poslednji put kada sam ga video i, kao i obi no, bio je obu en u najfiniji alvar-kamiz bledo plave boje sa sivim jelekom koji je odgovarao boji njegovog pakula.
- 171 -
Zaklju io sam da ako mi ikada dosadi dins, moram po svaku cenu da saznam ko mu je kroja . Dakle, ta mislite?, pitao je kada je stigao do nas. Govorio je na engleskom i pretpostavljam da je to bilo zato da radnici ne bi sluali razgovor. Ovo je divan prostor, rekla je. Da li to gradi jo jednu ku u? Da, gradim novu ku u, rekao je, ali ova je za tebe. Da li e je prihvatiti, to je tako e na tebi da odlu i. Bio sam prili no iznena en ovim re ima i osetio sam da mi je vilica pala od teine milion pitanja koja ekaju da izlete, ali im nisam dozvolio. Dordi nije nita rekla. Vidi, nastavio je Hadi-kan, u i unutra i pusti me da ti pokaem. Pre nego to je uspela da odbije, on je krenuo. Krenuli smo za njim. Ili smo preko dakova peska, uli u ku u i u salu u obliku kvadrata koja je bila cement-siva svuda unaokolo, komadi ice virili su iz zidova. Nije bilo ono to biste mogli nazvati lepim. Ovo e biti prostor za sedenje, rekao je, gledaju i u Dordi i mahnuo rukom pokazuju i prostoriju. Ovo e biti za tvoje goste kada do u. Kada bude zavrena, zidovi e biti lepe zelene boje tako mislim kao doline invara, tako da kada bude hladno, uvek ima prole e. Nije sa ekao da Dordi bilo ta kae, ve je krenuo levo gde su dve rupe ekale ba vrata. Ovo je kuhinja, objasnio je, a u ovoj drugoj prostoriji spava e gosti. Tako e pravim divno mesto za toalet, odmah pored kako to kaete? En suite, odgovorila je Dordi. Da, klimnuo je glavom, da, em slatko. Mislim da je to dobra ideja. Vrlo evropski. Do i. Preao je preko salona do mesta gde su pravili stepenice za gornji sprat. Jo nisu bile zavrene i merdevine su se naslanjale na balkon gore, da bi radnici mogli da idu gore-dole. Ovo e biti stepenice, rekao je, zbog ega sam se nasmejao, jer nismo glupi. Tvoje sobe e biti gore. Jedna je tvoja spava a soba, jedna je veliki prostor za sedenje, a druga soba je moda za decu. Pogledao ju je ispod tekih obrva. Rizikovao je ovim re ima, poto je video kako je prakti no ubio njihovo dete.
- 172 -
Oved moe da se odmara i ima divan pogled na planine da bi ti misli bile sre ne, dodao je i ona se osmehnula, zbog ega se i on osmehnuo, a zato to su se oboje smeili i ja sam se smeio. Do sada je sve teklo prili no dobro. Pomislio sam da ako nova ku a ispunjena obe anjem da e imati decu ne moe da zadri Dordi u Avganistanu, onda nita i ne e. Dakle, ta misli?, pitao je kona no. Pogledala je okolo. Mislim da e biti divna, Halide, ali... Molim te, Dordi, prekinuo ju je, mrte i se dok su mu o i postale tune, nemoj s tim 'ali'. Molim te, prvo, daj da ti pokaem jo neto. Odmakao se i izaao na vrata, i po eo ponovo da pri a napolju. Vidi ovu batu ka reci i put tamo preko? Ovo e sve biti tvoje. Izgradi emo zidove da bi imala mir i zasadi emo divne rue, ovde celom duinom pokazao je ka levoj strani bate i ovde pokazao je udesno i ovde pokazao je ispred sebe. Tako e itav dan biti okruena bojom i lepotom. Dordi je polako pogledala oko sebe, zamiljala je boje koje bi mogle zasjati u njenom svetu i kakav bi joj ivot mogao biti okruen cve em u bati i prole em u hodniku. Dok je razmiljala, Hadi-kan se odmakao od nas, glave pognute i ruku prekrtenih iza le a. Stvarno se trudio, svako je to mogao da vidi. Skoro da sam mogao da osetim nadu koju je drao u rukama. Znao sam da ako ga Dordi stvarno voli, onda ne e mo i da ga odbije, ali kada sam je pogledao, video sam joj lice okrenuto u daljinu i video sam brigu u njenim o ima kada je podigla ruku da zakloni sunce. Sranje!, uzviknula je odjednom. Pogledao sam tamo gde je gledala i video neto tamno kako se pomera du krova oblinje ku e. Ponovo sam pogledao u nju, ali je nestala, tr ala je prema Hadi-kanu i vikala mu da legne. Kada se okrenuo da je pogleda, bacila se pravo na njega. Posrnuo je unazad pre nego to ju je uhvatio u zagrljaj, ba kada su meci zapratali u daljini i po eli da nam ibaju iznad glava. Bacio sam se na tlo kada su Hadi-kanovi uvari otvorili vatru, ubijali su nam ui bukom svojih puaka. Uplaen kao nikada do tada, podigao sam glavu da osmotrim gde je Dordi i video je da lei u Hadi-kanovim rukama. Krv joj je prekrila ode u i lice joj je palo na njegove grudi. On je vikao uvarima oko sebe. Dovezite kola!, vikao je, ali jedva da je mogao da se uje od buke oruja.
- 173 -
Dordi!, vritao sam, i ustao u potr ao ka njoj. Kada sam stigao do njih, Hadikan me je povukao pravo na zemlju. Ostani dole, Favade!, vikao je. O i su mu bile irom otvorene od bola i video sam da mu krv curi iz ramena. Dordi, proaputao sam, i privukao sam se blie njenom licu da bih mogao da ga drim me u rukama. ivot joj je tekao iz tela poput reke. ikljao je i bojio joj kou, koja je postala bela. Ispod prstiju drhtala je kao da je uasan vetar zime odjednom dunuo preko nje. Nisam hteo da poverujem. vrsto sam stisnuo o i i molio se Bogu svom snagom. Ali znao sam da umire. Izgubi emo je. Molim te, Dordi, molim te, preklinjao sam je, nemamo vremena. Mora da kae te re i. Mora da veruje! Svuda oko mene meci su i dalje leteli, itali i pucali nam iznad glava i bacali zemlju po bati koja je ekala na Hadi-kanove rue. Iznad sam mogao da ga ujem kako nare uje svojim ljudima i dalje trai kola, ali ja sam samo video njeno lice, i tamne o i koje sada uju moj glas i mene trae. Imali smo jednu ansu, samo jednu ansu, a ona je tako brzo izmicala. Dordi, molim te, veruj, aputao sam, i ose ao sam kako mi suze liju magle i njeno lice. Mora da veruje ili si izgubljena! Favade!, disala mi je u lice, ali joj je glas bio tako tih i morao sam da joj priljubim uho uz usta. Favade, ne brini... verujem... obe avam ti, verujem. Nije dovoljno, vritao sam ka njoj, jer nisam mogao da budem nean. Nije bilo vremena za blagost. Imali smo samo jo sekunde. Mora da izgovori te re i, Dordi! Molim te, mora da kae te re i! I dok su mi suze padale na njene usne, video sam da grabi neku snagu duboko u sebi i pogledala me je vrsto. LA ILAHE, rekao sam joj, sklanjaju i joj mokru kosu sa lica i prislanjaju i uho uz njene usne. LA ILAHE, ponovila je. ILLALLAH, rekao sam. ILLALLAH. MUHAMMEDU-R-RESULULLAH. MUH... MUHAMMEDU-R-RESULULLAH. Nema drugog boga osim Allaha d. . i Muhammed a. s. je Njegov rob i poslanik.
- 174 -
Kada su stigla kola Hadi-kana, bacaju i prainu oko nas, Dordi je sklopila o i i nestala.
EPILOG Godinu dana kasnije Ovog leta ubijen je talibanski vo a Mula Dadula u Helmandu. On je bio opak ovek koji je davao novac ludacima i osaka enima da budu bombai samoubice u naoj zemlji. U prolosti je ubio hiljade Hazara, samo zato to ih nije voleo. Tako, kada je kona no dobio ono to mu sleduje, svi su bili prili no iznena eni, toliko da je predsednik vlade morao da prikae njegov le na televiziji da bi ljudi znali da je istina. Ono to je mene jo vie zapanjilo pak, jeste to je imao samo jednu nogu. Pomislio bi da poto ima samo jednu nogu, da e ga uhvatiti mnogo bre, pomenuo sam Dejmsu nakon to je poslao svoju pri u preko interneta u Englesku. Favade, tokom proteklih pet i po godina niko nije bio u stanju da na e Mulu Omara koji je visok preko dva metra, s jednim okom koje vrluda kao ludo, pa emu se udi? A ako je verovati glasinama, Osama bin Laden tr i po Vaziristanu dre i se za mainu za dijalizu. Kaem ti, Stiven Hoking bi mogao da pretekne pve tipove. Ko je Stiven Hoking? On je pametan ovek u kolicima koji govori preko kompjutera. Stvarno? Kao profesor arls Zavijer u filmu X-Men? Dejms je spustio tegove koje se borio da podigne do grudi jedan od njegovih poslednjih planova da zadobije Rej elinu ruku za brak i pogledao me dre i ruke na kukovima. Ti si, moj de a e, gledao previe televizije, rekao je teko diu i. I verovatno je bio u pravu. Poto posao sa sendvi ima nije uspeo da mi donese novac, Pir Hederi je pretvorio pola radnje u prodavnicu DVD-ja. Za udo, to je imalo sjajan uspeh. Sada, umesto da provodim popodneva u etnji po Vazir Akbar Kanu i reklamiram kak, proveravao sam fimove za njega da ga ne bi posetio neko iz Odeljenja za poroke. Ovo je bio najbolji posao koji sam ikada imao. I Damila je bila sre na ovim razvojem doga aja, zato to je sada mogla da provodi ve i deo popodneva mataju i o aruk-kanu, na Pir Hederijevo zgraavanje.
- 175 -
Da li taj ovek ikada prestaje da peva?, uzviknuo je jednog dana, zato to je ak i Pas odbijao da u e u radnju. Damila je smanjila ton, ali je i dalje nastavila da gleda, bez obzira. Nije toliko ni bila zainteresovana za njegovo pevanje. Uprkos tome to sam se preselio na drugi kraj grada, i dalje sam dolazio da radim u radnji Pir Hederija, jer sam imao bicikl i ir Ahmed je dolazio da me pokupi kada zavri posao u internet kafeu. Kao to sam i mislio, njegov posao s Hadi-kanom je dobro iao toliko dobro zapravo da je sada vozio svoja kola, imali smo agregat u ku i i protekle nedelje je ak kupio majci friider. Stvarno, postajali smo prili no bogati po avganistanskim standardima, ali sam i dalje voleo da dolazim kod Pir Hederija, jer mi je do davalo izgovor da se vidim s Dejmsom i Rej el, koji su sada iveli zajedno u mojoj staroj ku i i pravili se da su u braku., zbog sveta i zato to ume da kuva, objasnio je Dejms. Bio je tako veliki laov. Uprkos njegovim re ima, znao sam da ho e da mu Rej el bude ena, jer mi je rekla da bi svaki put kad bi se napio to nije bilo tako esto kao kada sam ja iveo s njim pao na kolena i zaprosio je. Zato samo ne kae 'da' jednog dana?, pitao sam. Zna, Favade, odgovorila je, okre u i se ka meni namiguju i, jednog dana moda i ho u. Poto sam vi ao Dejmsa najmanje jednom nedeljno, tako e sam saznao ta se desilo s Mej nakon to je otila iz Avganistana da rodi dete. De ak je!, vikao je Dejms kada sam svratio da ostavim DVD etiri ven anja i sahrana koji je traio bez sumnje jo jedan deo njegovih smicalica da nagovori Rej el na brak. Kako se zove de ak? Dete ljubavi Mej-Deri-Filipa! Ho e da mu daju ime Spandi. ta ti misli? Dao sam sebi tren da razmislim o tome, kao to me je pitao, mere i sve dobre i sve loe strane toga da dam ime najboljeg prijatelja de aku koji e verovatno potpasti pod lezbijski uticaj pre pete godine ivota. Ne bih se sloio, rekao sam kona no. To je lepa ideja i sve, ali Spandi je bio dobar musliman i moda e biti ne asno. Moda bi trebalo da ga nazovu aruk. Da, bi u vrlo sre an time. Naravno, Damila e poludeti kada sazna, ime je to bilo jo smenije. Iako je Damila sada bila itavu glavu via od mene i um joj bio zaokupljen stvarima kao to je karmin, i dalje smo bili najbolji prijatelji. Jo bitnije, ivot joj je postao mnogo manje bolan od kada je odrasla, jer joj otac nije vie ostavljao toliko
- 176 -
tragova na licu. Donekle sam pretpostavljao da je to zato to se bojao da e joj unititi anse za prodaju, ali je Damila rekla da su droge po ele da mu uti u na um pre nego na pesnice, a pola vremena nije mogao da se seti sopstvenog imena, a kamo li da treba da prebije decu. Iako nita nije re eno, stekao sam utisak da se Pir Hederi nadao da preda Damili radnju kada umre, jer je gospo a Pir Hederi po ela da je podu ava knjigovodstvu. Najpre me je to malo ljutilo, poto sam smatrao da sam podjednako dobar u matematici kao i Damila i zato to sam joj ja dao ovaj posao, pre svega. Ali sam se smirio kada sam video koliko je sre na zbog toga, i pretpostavljao sam da u ionako na kraju verovatno naslediti internet kafe ir Ahmeda ako ne postanem novinar kao Dejms. Meni se inilo da je to najbolji od svih poslova, pored proveravanja DVD-ja. Posmatrao sam Dejmsovu karijeru sa zanimanjem ve dugo vremena i doao do zaklju ka da kao novinar najve i deo radnog vremena provodi u krevetu. Druga osoba koja je provodila najvie vremena u spavanju tih dana bila je moja majka. Potajno sam znao da je to zato to je umara brat ili sestra koji joj rastu u stomaku, ali to nikome nisam mogao da kaem zato to bi to bilo nepotovanje prema majci. Bebe se samo pojave u Avganistanu; kako su dospele ovde neto je o emu dobri muslimani ne pri aju. I tako, za sada, jedina osoba koja je, osim ir Ahmeda, znala za novosti kod majke bila je tetka, koja je tako e drala novoro en e u rukama. Za udo, donela je devoj icu na svet, to je naravno moje srce ispunilo no nim morama. Jednog dana e moda traiti da je oenim. Ali, bila je ba slatka, za bebu i za devoj icu, i barem su joj o i gledale u pravom smeru. Kao i Dahidove sada. Meni iza le a otiao je da razgovara s dr. Hjugom o svom bolesnom oku i poto doktor nije ba mogao da mu kae da se lepo naspava tokom no i, poslao ga je kod drugog lekara koji je zapravo znao ta da radi u vezi sa okom koje koluta. Posle nekoliko odlazaka lekaru Dahid je kona no dobio svoj lek: nekoliko neverovatno velikih nao ara od kojih su mu o i izgledale kao tegle. Dahid je pak bio sre an, jer je kona no mogao da gleda u stvari, a da ih ne vidi trostruko. Slede e to u uraditi jeste da sredim zube, rekao mi je. Kako moe da sredi zube?,pitao sam, ne ba siguran da bi se to moglo srediti. itao sam o tome na internetu. U Americi svi nose lane zube, tako da u i i tamo. Kako e to priutiti? Novac za brak koji sam uvao, proaputao je. Sada kada sam sredio o i, sve to treba da uradim jeste da sredim osmeh i ene e se gurati u redovima da osete Dahidovu ljubavnu zmiju. Dok je govorio izbacio je kukove ka meni, to nije izgledalo ba tako seksi kako je to verovatno hteo, zbog njegove obamrle noge. Barem je prestao da mata o mojoj sestri.
- 177 -
Od kada se majka udala, videli smo Minu jo pet puta etiri puta u Kabulu i jednom u njenom domu u Kunaru. Dakle, to je bilo pakleno za vonju, ali svaka bolna neravnina na putu se isplatila, jer je moja sestra bila sve lepa svaki put kada bih je video. Bilo je pomalo tuno to smo propustili toliko od zajedni kog ivota, ali uprkos onome to joj se desilo, Mina je izgledala dovoljno smireno, iako malo izgubljeno u pogledu, kao da si je ulovio kako se prise a ne eg. Sre om, mu joj je i dalje bio dobar i dovodio je sa sobom u glavni grad svaki put kada bi dolazio da preda poslovnom partneru svoj rad u drvetu. Ali ono to je stvarno donosilo sjaj njenom licu bila je beba Daud, koji je bio jedno glasno, debelo, sre no dete koje bi se savreno uklopilo da tr i po Homeirinoj ku i. Naravno, jo je bilo teko majci i sestri to su provele toliko godina razdvojene i dalje bile proklete tolikim kilometrima izme u njih, ali kada nisu mogle da budu zajedno, one su se drale jedna druge preko mobilnih telefona. Mislim da je askanje i cena tog ubila ir Ahmeda u pojam, jer ako nije bio u svojoj radnji, bio je napolju na ulici i kupovao Roan kartice. Iskreno, majci bi dobro dolo da je Spandi i dalje tu barem bi mogao da joj da dobru ponudu za kartice ili joj pokae koji trik koji su neki drugi de aci znali da dobiju besplatne pozive. I siguran sam da Hadi-kanu to ne bi smetalo. Ovih dana kao da mu vie nita nije posebno smetalo, ne od kada mu je glava bila puna nove supruge. Na nae iznena enje, Hadi-kan se oenio Ajom Kan kada je prole e stiglo da se probije kroz smrt zime. Iako su neki ljudi u njegovom okrugu gun ali da nije dovoljno dobra za njega, zbog injenice da nije nosila rukavice kada je izlazila u svojoj burki kao to bi to ena njenog ranga trebalo i zato to je ponekad radila za jednu kompaniju u Kabulu i, jo gore od toga, zato to su joj u ku u dolazili mukarci koji joj nisu rod Hadi-kan se nije mnogo obazirao na njih, jer ju je voleo. tavie, ve ina drugih ljudi tako e ju je volela, jer je inila Hadi-kana tako sre nim, na na in na koji niko od nas nije mislio da je mogu e nakon to mu je brat zavrio u zatvoru zbog pokuaja ubistva. I mada verovatno niko ne bi mislio loe o njemu da je prosvirao metak Hadi Davidu kroz glavu nakon to je uhva en kako prebacuje drogu iz invara i smilja ubistva onih koji su pokuali da ga zaustave, Hadi-kan je traio da mu bratu sude i presude, kao primer ljudima. Potom je oenio svoju mladu i svi su slavili, uprkos tome to nije mogla da mu podari decu, jer joj je utroba ote ena, zato to je to bila prava ljubavna pri a i postali su slavni u provinciji. Vidite, ne samo da je Aja Kan rizikovala svoj ivot da bi spasla ivot svom budu em suprugu, ve je i primila islam, ime je dobila ime ene poslanika Muhammeda (mir s njim). Naravno, za mene je ona i dalje bila samo dobra stara Dordi.
- 178 -
- 179 -

Andrea Basfild - Zivot Medju Senkama

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Andrea Basfild - Zivot Medju Senkama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

Mojoj mami, tati i sestri

Originalni naziv: Born Under a Million Shadows Andrea Busfield

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild

ivot me u senkama Andrea Basfild