OSNOVE METODOLOGIJE

ZNANOST - je misaona interpretacija objektivne stvarnosti koja je zasnovana na injenicama te stvarnosti. o! znano"#$ se po!raz$mijeva i o!re%eno po!r$je istra&ivanja sa svim po!acima' pojmovima' (ipotezama' zakonima' meto!ama i instr$mentima kojima se znanstveni ra!nici s)$&e $ otkrivanj$ znanstvene istine. TA JE LOGIKA? Evropska )o*ika nasta)a $ Grkoj' njenim osnivaem oprav!ano se smatra ve)iki *rki +i)ozo+ ,ristote). Lo*ika je *rka rije kojom oznaavamo )o*iko +i)ozo+sko $enje o logosu' "to znai *ovor' rije' $m it!. Lo*iari se naje"#e s)a&$ !a )o*ik$ ne zanima svaki *ovor' ne*o samo onaj koji ima neko znaenje i)i smisao te mo&e biti istinit i)i neistinit. Lo*ika je na$ka o zakonima i +ormama pre!metno istinito* mi")jenja. ZNANOST I FILOZOFIJA - Iako i znanost i +i)ozo+ija te&e za istinom' one se ipak me%$sobno !osta raz)ik$j$' prije sve*a $ pre!met$ istra&ivanja. Filozofija te&i za istinitom spoznajom tota)iteta' i po!)ije&e samo )o*ikoj veri+ikaciji' !ok znanost po!)ije&e i empirijskoj veri+ikaciji. Da bi se neka znanost iz!voji)a iz +i)ozo+ije' treba)a je !e+inisati v)astiti pre!met istra&ivanja i razviti v)astite meto!e istra&ivanja. ZNANOST I TEHNIKA Znanost otkrivanjem za!ovo)java znati&e)j$ i samo je!n$ )j$!sk$ potreb$' a tehnika se koriste#i tim otkri#ima' mo&e za!ovo)jiti ve)iki broj )j$!ski( &e)ja. Dok je znanost zasnovana na otkri#$' !ot)e se tehnika teme)ji na iz$m$. Znanost otkriva ono "to $ objektivnoj stvarnosti postoji .zakonitosti/' a tehnika izmi")ja nain primjene ti( otkri#a kako bi se pove#a)a e+ikasnost ovjekova !je)ovanja. Znanost obja"njava objektivn$ stvarnost' a tehnikom je ovjek ov)a!ava. ZNANOST I IDEOLOGIJA - 0nanost provjerava svoj$ misao' a i!eo)o*ija $vjerava. 0nanost otkriva istin$' i!eo)o*ija stvara zab)$!$. 0nanstveni prist$p obi)je&ava si)a ar*$menata' a i!eo)o*ijski prist$p obi)je&ava ar*$ment +izike si)e i simbo)ike prisi)e. 0nanost je objektivna' jer njezino mi")jenje ovisi o onome o em$ mis)i' a i!eo)o*ija je s$bjektivna' jer njezina misao ovisi o onome ko mis)i. DUALIZAM U ZNANOSTI - 1mjesto !a se spoznajni proces s(vati kao je!instvo teorijske mis)i i praktine !je)atnosti' $ (istoriji znanosti ta !va aspekta s$ se raz!vaja)a i s$prostav)ja)a. Ti( se je!nostranosti ni !ana"nja znanost nije os)obo!i)a' "to je vi!)jivo iz s$koba 2teoretiara3 i 2empiriara3. Tri raz)o*a koja s$ najvi"e pri!onije)a razbijanj$ je!instveno* spoznajno* procesa jes$4 spoznajni' !r$"tveni i obrazovni. KVANTOFOBIJA I KVANTOFRENIJA U DRUTVENIM NAUKAMA Kvantofobija po!raz$mijeva na*)a"avanje samo kva)itativno* prist$pa $ istra&ivanj$ !r$"tveni( pojava *!je se teoretiari koriste samo raciona)nim meto!ama $pa!aj$#i $ kvanto+obij$. Kvantofrenija pre!stav)ja isticanje kvantitativno* prist$pa $ istra&ivanj$ !r$"tveni( pojava *!je se empiriari $smjeravaj$ na prik$p)janje isk$stveni( po!ataka i $pa!aj$ $ kvanto+renij$. METODOLOGIJA je )o*iko5epistemo)o"ka !iscip)ina koja iz$ava meto!e' razvija nji(ova )o*ika nae)a' a)i i nastoji sistematizovati i ocijeniti istra&ivako isk$stvo je!ne na$ke. Meto!o)o*ija se mo&e !e+inisati i kao $enje o meto!ama' tj. !io )o*ike koji se bavi pro$avanjem spoznajni( meto!a. METODE 5 s$ sre!stva i naini pomo#$ koji( prist$pamo nekom prob)em$. EPISTEMOLOGIJA (gr. Episteme-znanost i logos-nauka) je teorija o znanostima' nji(ovim meto!ama i sistematici. Taj izraz je prvi $veo "kotski +i)ozo+ James 6r!erick 6errier .7898578:;/. GNOSEOLOGIJA (gr. Gnosis-spoznaja i logos-nauka) je +i)ozo+ska !iscip)ina koja ispit$je mo*$#nosti istinite spoznaje i rasprav)ja o spoznajnim izvorima' nji(ovom obim$' pretpostavkama' *ranicama' kriterij$ i objektivnoj vrije!nosti spoznaje. ONTOLOGIJA je teme)jna !iscip)ina meta+izike' koja pr$ava bi#e kao takvo' tj. $ko)iko ono jeste bi#e. Ona ne promatra bi#e po! nekim o*ranienim vi!om' ne*o ona bi#e promatra' kako je ono po sebi' $ svojoj biti. ro$avaj$#i

bi#e' onto)o*ija propit$je nae)a i $zroke bi#a kao takvo*' nje*ov$ bit' nje*ovo postojanje .e*zistencij$/' nje*ov$ mo*$#nost' o!nosno stvarnost. POJAM je misao o biti pre!meta' tj. misao o biti ono*a "to mis)imo' o!nosno misao o bitnim karakteristikama ono*a "ta mis)imo. SADRAJ je sk$p bitni( oznaka pojma. OPSEG pojma je sk$p svi( ni&i( pojmova koje on ob$(vata. Sk$p svi( poje!inani( pre!meta na koje se o!nosi neki pojam nazivamo DOSEGOM i)i po!r$jem primjene. VRSTE POJMOVA Prema re!me"#ma m#$%# pojmovi o materija)nim pre!metima' osobinama' o!nosima' pojavama i !r. I&!#'#!(a%&# # )%a$&# *+m*'# ovi pojmovi se raz)ik$j$ prema opse*$. n!ivi!ualni pojmovi $ svom opse*$ imaj$ samo je!an pre!met. Klasni pojmovi se o!nose na itav$ *r$p$ .k)as$/ s)ini( pre!meta. .Npr. E!in D&eko je in!ivi!$a)ni pojam' a +$!ba)er je k)asni pojam/. Ne)'a&"#,#-#ra&# # )'a&"#,#-#ra&# *+m*'# "ekvantifi#irani pojmovi imaj$ tano o!re%en opse*' oni s$ *)oba)ni. .Npr. $ reenici 21enici s$ nesta"ni3 nismo o!re!i)i na koje $enike mis)imo i ko)iko i( je/. Kvantifi#irani pojmovi imaj$ tano o!re%en opse* i mo*$ biti $niverza)ni .svi *)$mci/' partik$)arni .neki *)$mci/ i sin*$)arni .Geor*e <)oone=/. Je!&*$"a'&# # $%*.e&# *+m*'# raz)ik$j$ se po sa!r&aj$. $e!nostavno pojmovi $ svom sa!r&aj$ imaj$ samo je!n$ osobin$' !ok slo%eni pojmovi imaj$ barem !vije osobine. P*/#"#'&# # &e0a"#'&# *+m*'# pozitivni pojmovi isti$ nek$ osobin$' a negativni pojmovi ne*iraj$ nek$ osobin$. Ja$&#-&e+a$&#1 ra/0*'+e"&#-&era/0*'+e"&# *+m*'# jasni i nejasni pojmovi se raz)ik$j$ po obim$. Jasan je onaj pojam ko! koje* je obim potp$no poznat. >az*ovjetni i neraz*ovjetni pojmovi se raz)ik$j$ po sa!r&aj$. &azgovjetan je onaj pojam ko! koje* je sa!r&aj potp$no poznat' a nerazgovjetan je onaj ko! ko*a sa!r&aj nije potp$no poznat. ODNOSI POJMOVA I!e&"#2&# *+m*'# imaj$ isti opse* i isti sa!r&aj' me%$tim i!entinost $ priro!i ne postoji' pa ne postoje ni i!entini pojmovi. E)'# *%e&"&# *+m*'# imaj$ isti opse*' a)i raz)iit sa!r&aj. I&"er,er#ra+(3# *+m*'# !va pojma koja imaj$ !je)imino isti opse* i !je)imino isti sa!r&aj. S( er*r!#&#ra&# # $(4*r!#&#ra&# *m*'# s$peror!inirani imaj$ "iri opse*' a s$bor!inirani imaj$ $&i opse*' a)i se opse* s$bor!inirano* pojma na)azi $ sastav$ s$peror!inirano* pojma. K**r!#&#ra&# *+m*'# pojmovi koji s$ s$bor!inirani zaje!nikom vi"em pojm$' a)i imaj$ neke osobine koje i( raz!vajaj$. K*&"rar&# *+m*'# koji s$ tako%e s$bor!inirani zaje!nikom vi"em pojm$' a)i s$ me%$sobno s$protni.

SUD je spoj pojmova kojima se ne"to tvr!i i)i porie .neki bro!ovi s$ bije)i/. STRUKTURA SUDA5 P*$re!(+(3a m#$a* - misao pomo#$ koje ob$(vatamo neke pre!mete koje &e)imo pob)i&e o!re!iti .2bro!ovi3/. P*$re!*'a&a m#$a* - misao kojom pre!met pob)i&e o!re%$jemo .2bije)i3/.

ELEMENTI SUDA5 S(4+e)" je pojam o onome o em$ se s$!ovi ne"to izrie i)i tvr!i. Pre!#)a" je pojam pomo#$ koje* se $ s$bjekt$ ne"to izrie i)i tvr!i. S *&a .kop$)a/ pre!stav)ja misaoni o!nos s$bjekta i pre!ikata. Ona je $ s$!$ objekt mo*$#e a+irmacije i)i ne*acije. 6ETVEROSTRUKA RAZDIOBA SUDOVA S(!*'# * )'a&"#"e"( !ije)e se na op#e .$niverza)ne/ i posebne .partik$)arne/ zavisno o tome ko)iki je opse* pojma s$bjekta. S$! kojim mis)imo cije)i opse* pojma s$bjekta jeste op#i .$niverza)ni/ s$!. S$! kojim mis)imo !io opse*a pojma s$bjekta jeste posebni .partik$)arni/ s$!. S(!*'# * )'a%#"e"( !ije)e se na potvr!ne .a+irmativne/ i nijene .ne*ativne/. 'otvr!ni su! je s$! kojim posre!$j$#$ i posre!ovan$ misao me%$sobno spajamo' o!nosno kojim ne"to tvr!imo. "ijeni su! je s$! kojim posre!$j$#i i posre!ovan$ misao o!vajamo' o!nosno s$! kojim ne"to poriemo. S(!*'# * m*!a%#"e"( 7$"e e&(8 'r#+e!&*$"# S(!*'# * *!&*$( 7re%a-#+#8 ZAKLJU6AK je )o*ini post$pak pomo#$ koje* je!an s$! proistie iz je!no* s$!a .neposre!ni zak)j$ak/ i)i iz !va i)i vi"e s$!ova .posre!ni zak)j$ak/. ?a!a je!an s$! n$&no proistie iz !r$*o* s$!a' o!nosno s$!ova' on!a je takav zak)j$ak !e!uktivan. 1 svakom zak)j$k$ zaz)ik$jemo s$! i)i s$!ove o! koji( zak)j$ivanje po)azi. Taj s$!5s$!ove nazivamo premisama i)i pretpostavkama. S$! koji s)ije!i iz premise i)i premisa naziva se konkluzijom i)i za*)avkom. TRADI9IONALNA PODJELA ZAKLJU6AKA Ne *$re!a& /a)%+(2a) - je onaj $ kojem se je!an s$! izvo!i iz samo je!no* !r$*o* s$!a. .?o b$!e $io' Imat #e !obar rez$)tat/. P*$re!&# /a)%+(2a) - je onaj $ kojem se je!an s$! izvo!i iz najmanje !va !r$*a s$!a. To znai !a se satoji iz najmanje tri s$!a. .Tarik !obro $i' Tarik je st$!ent veterinarsko* +ak$)teta' St$!enti Veterinarsko* +ak$)teta !obro $e/ osre!ni zak)j$ci se !ije)e na4 a/ #&!()"#'&e /a)%+(2)e - $ kojem se iz posebni(5poje!inani( premisa izvo!i op#a konk)$zija' b/ !e!()"#'&e /a)%+(2)e - $ kojem se iz op#eniti( premisa izvo!i posebna konk)$zija. Je!nostavan !e!$ktivni zak)j$ak jeste si)o*izam. To je najje!nostavniji ob)ik posre!no* zak)j$ka koji se sastoji iz samo tri s$!a' c/ a&a%*0#+$)e /a)%+(2)e - $ kojem se iz posebni( premisa izvo!i posebna konk)$zija .o! posebno* ka posebnom/. DEFINI9IJA je s$! kojim se ne!vosmis)eno o!re%$je sa!r&aj je!no* pojma. ojam iji se sa!r&aj o!re%$je !e+inicijom naziva se (EF " E"()*' a pojam pomo#$ koje* se $ nekoj !e+iniciji o!re%$je !e+inien!$m naziva se (EF " E"+. De+inisati znai o!re!iti znaenje rijei' termina' simbo)a i)i o!re!iti sa!r&aj pojma oznaeno* rijej$' terminom i)i simbo)om. DIVIZIJA je )o*iki post$pak kojim se $tvr%$je opse* neko* pojma. E)ementi !ivizije .$ svakoj !iviziji raz)ik$jemo/@ :8 pojam iji opse* !ivizijom $tvr%$jemo' ;8 stanovi"te i)i princip po kojem se !ivizija vr"i' <8 ni&e pojmove koji $)aze $ opse* neko* pojma' a !obijamo i( !ije)e#i taj pojam po o!re%enom princip$. A&a%#/*m ( (.em $m#$%( nazivamo ra")anjivanje misaoni( tvorevina .pojmova' s$!ova' zak)j$aka../ na nji(ove e)emente' a $#&"e/*m ( (.em $m#$%( spajanje je!nostavni( misaoni( tvorevina $ s)o&ene i s)o&eni( $ jo" s)o&enije. FAZE PRO9ESA ISTRAIVANJA - 1 istra&ivanj$ se ovjek mora maksima)no koristiti mi")jenjem kao najvi"im a!aptivnim procesom. 1 cije)ovitom istra&ivakom proces$ mo*$#e s$ s)ije!e#e aktivnosti4

 Izbor i !e+inisanje prob)ema istra&ivanja O!re%ivanje po!r$ja znanstvene ana)ize De+inisanje pojmova i pojmovna ana)iza O!re%ivanje ci)jeva istra&ivanja ostav)janje (ipoteza

I!enti+ikacija i k)asi+ikacija varijab)i Operaciona)izacija varijab)i 1tvr%ivanje nacrta ista&ivanja Izbor i razra!a meto!a za prik$p)janje po!ataka )aniranje i provo%enje terensko* !ije)a istra&ivanja

Sre%ivanje i obra!a po!ataka Interpretacija po!ataka isanje znanstveno* izvje"taja

rvi( A +aza istra&ivanja ini teorijska aktivnost. O! : !o 77 +aze razra%ene s$ empirijske aktivnosti $ istra&ivakom proces$. Interpretacija po!ataka i pisanje znanstveno* izvje"taja' s$ +aze koje povez$j$ teorijski empirijski !io procesa istra&ivanja. IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA ISTRAIVANJA rob)em istra&ivanja je speci+ian prob)em. On se zasniva na znati&e)ji' a nastaje ako o neem$ nemamo !ovo)jno znanja. rob)em istra&ivanja je prob)em koji ne mo&emo rije"iti $enjem ni st$!iranjem' ve# je potrebno provesti istra&ivanje !a bi se !o")o !o novi( spoznaja. 6orm$)isanje prob)ema je mno*o e"#e bitnije o! nje*ovo* rje"enja koje mo&e biti stvar p$ke matematike i)i eksperimenta)ne vje"tine. Me%$tim' m)a!e )j$!e esto obi)je&ava =$%+e #%* /a r*4%eme>1 koje je jae izra&eno $ po!r$j$ !r$"tveni( ne*o $ po!r$j$ priro!ni( znanosti. >az)o* je $ i!eo)o*ijskom $ticaj$ koji je posebno izra&en $ "ko)skom obrazovanj$. ,ko nam je sta)o !o razvoja' a ne konzerviranja !r$"tveni( o!nosa' $mjesto poticanja s)jepi)a za prob)eme' m)a!e treba osposob)javati $ osjet)jivosti za prob)eme kako bi i( )ak"e $oava)i i $spje"nije rje"ava)i. ri izbor$ prob)ema treba imati na $m$ ve#i broj kriterija4 :? ;? <? @? N*'#&a - pri izbor$ prob)ema treba izbje*avati nepotrebna ponav)janja istra&ivanja@ pri izbor$ prob)ema istra&ivanja treba brin$ti o nje*ovoj 'a.&*$"# # r#m+e&+#'*$"# re/(%"a"a ( ra)$# @ ra!*/&a%*$" # #&"ere$# s$ va&ni kriteriji pri izbor$ prob)ema' jer znati&e)ja potie )j$!ski !$( na istra&ivanje@ va&an kriterij pri izbor$ prob)ema je i $"r(2&*$" #$"ra.#'a2a. Norma)no je !a istra&iva izabere prob)em istra&ivanja iz po!r$ja str$ke@ A? pri izbor$ o!re%eno* prob)ema treba provjeriti jes$ )i osi*$rana o!*ovaraj$#a * rema # ($%*'# ra!a@ B? *)r*'#"e%+$"'* # $ara!&+a -e&"ara *!%(2#'a&+a va&an je kriterij' jer ako nije osi*$rana sa*)asnost oni( koji mo*$ omesti o!re%eno istra&ivanje' ta!a treba o!$stati o! prob)ema !ok se ne osi*$ra sara!nja@ C? "r*D)*'# #$"ra.#'a&+a s$ esto ve#i o! pre!vi%eni( pa sa mora prekin$ti istra&ivanje. 0ato se pri izbor$ prob)ema to treba imati na $m$@

E? F? :G? ::?

r#/#)1 * a$&*$" # "eD)*3e mo*$ omesti istra&vanje o!re%eno* prob)ema' pa i to treba $zeti $ obzir@ za svako istra&ivanje potrebno je o!re%eno vrijme' "to tako%e treba imati na $m$ pri izbor$ prob)ema@ akt$e)nost rez$)tata istra&ivanja@ mo*$#nost rije"enja neko* prob)ema pomo#$ istra&ivanja tako%e treba biti kriterij izbora. 6orm$)isanje prob)ema istra&ivanja je poseban za!atak $ razra!i projekta istra&ivanja.

IZBOR PODRU6JA ZNANSTVENE ANALIZE - Dr$"tvena pojava se mo&e istra&iti s je!no* znanstveno* po!r$ja .!iscip)inarno istra&ivanje/ i)i sa vi"e znanstveni( po!r$ja .inter!iscip)inarno istra&ivanje/. 6orm$)acijom prob)ema pomo#$ $pitne reenice $smjeravamo se prema o!re%enim znanstvenim po!r$jima. Izbor znanstveni( po!r$ja s koji( smo se o!)$i)i istra&ivati !a)je' speci+icira prob)em istra&ivanja. DEFINISANJE POJMOVA I POJMOVNA ANLIZA Nema na$no* otkri#a bez povezivanja o!re%eni( injenica s o!*ovaraj$#im pojmovima. 1z pomo# pojmova znanost izra&ava spoznaje i rez$)tate svoji( otkri#a. >azvijenost neke na$ke oit$je se $ broj$' jasno#i i )o*ikoj sre%enosti njezini( pojmova. ojmovnom ana)izom tra*amo za na$no re)evantnim sa!r&ajem neko* pojma. ODREHIVANJE 9ILJEVA ISTRAIVANJA - 1 znanstvenom istra&ivanj$ pojav)j$j$ se!vije vrste ci)jeva4 7/ pra*matini i)i !r$"tveni ci)jevi' B/ spoznajni i)i znanstveni ci)jevi. Pragmatini ili drutveni ciljevi istra&ivanja *ovore o koristima koje mo*$ priizi#i na osnov$ rez$)tata istra&ivanja' a korisnicima koji se mo*$ s)$&iti !obivenim rez$)tatima' ako se mo&e o!re!iti o nain$ kori"tenja !obiveni( rez$)tata. Dak)e' pri)ikom o!re%ivanja pra*matini( ci)jeva istra&ivanja potrebno je o!re!iti4 "ajva%nije korisnike, koristi i nain kori-tenja rezultata istra&ivanja. Spoznajni ili znanstveni ciljevi njima o!re%$jemo razin$ spoznaje koj$ trebamo ostvariti !a bismo rije"i)i prob)em. Ti ci)jevi nis$ proizvo)jni' ne*o proisti$ iz same priro!e prob)ema. riro!a prob)ema i( ne o!re%$je !o kraja' pa i( treba speci+icirati. Cetiri s$ razine spoznaje' pa s$ mo*$#e etiri vrste znanstvei( ci)jeva4 7. 0nanstveno opisivanje i)i !eskripcija B. 0nanstvena k)asi+ikacija D. 0nanstveno obja"njavanje i)i eksp)anacija ;. 0nanstveno pre!vi%anje i)i pro*noza Z&a&$"'e&* * #$#'a&+e #%# !e$)r# -#+a - opisivanje je prvi korak $ proces$ spoznanja i na njenim se zasnivaj$ sve razine spoznaje. Iako je znanstveno opisivanje najni&a razina spoznaje ona je iz$zetno va&na' jer se sve razine spoznaje na njem$ zasnivaj$.znanstveno opisivanje je provo%enje osjeti)ni( !o&iv)jaja .injenica/ konkretno* pre!meta istrra&ivanja .varijab)e/ $ simbo)iki jezik znanosti. 1z pomo# nje*a mo&e se !obiti op#i $vi! $ ono "to se opis$je. Z&a&$"'e&* *4+aD&+e&+e #%# e)$ %a&a-#+a - Objasniti nek$ pojav$ obino znai otkriti $zroke njezino* nastanka' mijenjanja i nestanka. Me%$tim' imamo !vije vrste eksp)anacijski( ci)jeva4 .) otkrivanje povezanosti, /) otkrivanje uzrono-poslje!ine zavisnosti. Eksp)anacijskim ci)jevima istra&ivanja !obivamo o!*ovor na pitanje kako i za"to. Eksp)anacijskim ci)jem istra&ivanja $mo&emo o!re!iti smjer i intenzitet povezanosti me%$ varijab)ama. Z&a&$"'e&* re!'#Ia&+e #%# r*0&*/a - 0a znanstven$ pro*noz$ po!aci nis$ je!nako va&ni kao za znanstven$ !ija*noz$. ,ko je ci)j istra&ivanja pro*noza' nije !ovo)jno $stanoviti kakvo stanje jeste' ve# moramo biti $smjereni i na ten!encij$ mijenjanja stanja. 0bo* to*a $ istra&ivanjima s pro*nostikim ci)jem moramo biti $smjereni na !inamike karakteristike pojava' a nji( nije mo*$#e za(vatiti samo $ je!nom moment$. Z&a&$"'e&a )%a$#,#)a-#+a - k)asi+ikacijskim ci)jevima nastojimo !o#i !o pob)i&i( spoznaja o pojavama i procesima' o!re%$j$#i nji(ov$ vrst$ i)i !ovo!e#i i( $ vez$ s !r$*im pojavama i procesima. rema tome' mo*$#e s$ !vije vrste znanstveni( k)asi+ikacija4 7/ k)asi+ikacija s obzirom na zavisn$ varijab)$' B/ k)asi+ikacija s obzirom na nezavisne varijab)e. ?)asi+ikacija mora $!ovo)jiti nekim )o*ikim kriterijima. rije sve*a ona mora biti !oslje!na, potpuna i is#rpna.

POSTAVLJANJE HIPOTEZA !obro i precizno +orm$)isan prob)em istra&ivanja $smjerava nas prema bo)jim (ipotezama. Eipoteze istra&ivanja s$ misaoni o!*ovor na pitanje $ prob)em$. 1 svakom istra&ivanj$ najve#i rizik za nje*ov $spje( jeste $ postav)janj$ (ipoteza. Dobre (ipoteze moraj$ $!ovo)jiti ve#em broj$ kriterija4 7. Eipoteza mora biti valjana. To znai !a se mora o!nositi na prob)em koji istra&$je. B. Eipoteza mora biti pojmovno jasna. To znai !a se trebamo !r&ati znaenja !o koji( smo !o")i pojmovnom ana)izom. D. Eipoteza mora biti iskustveno provjerljiva. ;. Eipotez$ treba !ovesti $ vez$ s raspo)o&ivom tehnikom. A. Eipoteza mora biti specifina. :. Eipoteza mora biti $ 'e/# $ teorijom. VRSTE HIPOTEZA postoje raz)iite vrste (ipoteza. S obzirom na ci)jeve istra&ivanja raz)ik$jemo (ipoteze sa !eskriptivnim, klasifika#ijskim, eksplana#ijskim i prognostikim sa!r%ajem . S obzirom na razin$ spoznaje raz)ik$jemo generalne (ipoteze i koleteralne i)i propratne .razra%$j$#e/ (ipoteze. H# *"e/a je s$! koji je izve!en iz znanja i)i isk$stva $z pomo# inte)i*encije' ma"te i inti$cije. IDENTIFIKA9IJA I KLASIFIKA9IJA VARIJABLI - Varijab)e s$ promjenjive obi)je&ja o kojima $ (ipotezama ne"to tvr!imo' to s$ promjenjiva obi)je&ja pojava i)i procesa koji se kvantitativno i)i kva)itativno mijenjaj$. Varijab)e s$ *4#%+e.+a *+a'a' a ne pojave. One koje s$ $ sre!i"t$ na"e* zanimanja zovemo zavisne varijable. 0avisne varijab)e s$ obi)je&ja pojava koje nas najvi"e zanimaj$ $ istra&ivanj$. 0avisn$ varijab)$ !ovo!imo $ vez$ s !r$*im varijab)ama koje nj$ opis$j$' k)asi+iciraj$ i)i obja"njavaj$' te varijab)e nazivamo nezavisnim varijablama. Me"r#+$)* !e,#&#$a&+e 'a#+a4%# - S obzirom na njene karakteristike varijab)e se !ije)e na kva)itativne i kvantitativne. Da bismo varijab)e mo*)i $vjeriti' moramo i( metrijski !e+inisati. To znai !a za kvantitativne varijab)e va)ja o!re!iti smjer i teorijske mo*$#nosti variranja. S obzirom na smjer variranja' kvantitativne mo*$ biti unipolarne i bipolarne. 1nipo)arne variraj$ $ je!nom smjer$' a bipo)arne $ !va smjera prema maksim$m$.

OPERA9IONALIZA9IJA VARIJABLI - p$t nastanka pojma i!e o! objektivne stvarnosti preko osjeti)ni( !o&iv)jaja .injenica/ !o mi")jenja. 0bo* empirijske provjere' mora se napraviti obrn$t p$t koji i!e o! mi")jenja prema objektivnoj stvarnosti' taj post$pak se zove opera#ionaliza#ija. Dije)ovi objektivne stvarnosti koji se o!nosi na pojam varijab)e koj$ &e)imo operaciona)izirati zov$ se in!ikatori ili pokazatelji. Svi in!ikatori nemaj$ je!nak$ vrije!nost $ zast$panj$ o!re%ene varijab)e' pa moramo povesti ra$na !a izbor in!ikatora $!ovo)java ve#em broj$ kriterija4 7. In!ikator mora biti 'a%+a&. To znai !a se mora o!nositi na varijab)$ koj$ &e)imo mjeriti. Cetiri s$ naina o!re%ivanja va)janosti in!ikatora4 a8 aprioristika vali!a#ija je post$pak kojim $naprije! pro*)a"avamo !a je na" in!ikator va)jan' bez provjere@ 48 logika vali!a#ija je post$pak kojim prona)azimo in!ikatore na osnov$ !e+inicije varijab)e koj$ &e)imo operaciona)izovati@ -8 vali!a#ija pomo0u mi-ljenja %irija - va&no je !a in!ikatore !o koji( smo !o")i !amo na ocjen$ str$njacima@ !8 vali!a#ija in!ikatora pomo0u poznatih grupa - za ovaj nain va)i!acije moramo prona#i !vije kontrastne *r$pe za koje znamo !a s$ me%$sobno raz)ik$j$ po obi)je&j$ .varijab)i/. B. In!ikator mora biti *4+e)"#'a&. On je objektivan ko! rez$)tata !o koji( se !o)azi nje*ovom $potrebom ovise o onome "to se mjeri' a ne o onome ko $vjerenje proizvo!i.

D. In!ikator mora biti *(/!a&. o$z!anost neko* in!ikatora *ovori o tome ko)iko se $ $vjerenj$ je!ne varijab)e mo&emo os)oniti na neki in!ikator. ;. In!ikator mora biti +e!&*/&a2a&. Treba biti tako jasno i precizno !e+inisann !a raz)iiti s$bjekti znaj$ na "ta se o!nosi. A. In!ikator mora biti ve)iini varijacija. re-#/a&. recizan in!ikator omo*$#ije !a pomo#$ nje*a re*istr$jemo i manje raz)ike $

:. In!ikatori trebaj$ biti re re/e&"a"#'&#. VRSTE ISTRAIVANJA - znanstveno, tehniko, struno i ak#ijsko istra%ivanje. Z&a&$"'e&* #$"ra.#'a&+e .vo!i *enera)izaciji/ je proces povezivanja mi")jenja i isk$stva kojem je ci)j otkrivanje zakonitosti $ pojavama i procesima. TeJ&#2)* #$"ra.#'a&+e zanima potencija)na vrije!nost znanstveno* otkri#a' pa ono svojim otkri#ima potencija)n$ vrijenost pretencira $ stvarnost .vo!i e+ikasnost/. Str$no istra&ivanje $spostav)ja vez$ izme%$ mi")jenja i isk$stveno* !o*a%aja. KVALITATIVNI PRISTUP U METODOLOGIJI - kva)itativni prist$p $ na$nom istra&ivanj$ prvenstveno po!raz$mjeva ispitivanje znaenja i interpreta#ije o! strane ispitanika. ?va)itativno istra&ivanje se os)anja na D te(nike4 su!ioniko promatranje, intervju, !okumentna analiza. Meto!e kva)itativno* istra&ivanja poneka! se koristi sa meto!ama kva)itativno* kako bi se !obi)o bo)je raz$mjevanje !r$"tveni( pojava. KVANTITATIVNI PRISTUP U METODOLOGIJI - obino $ istra&ivanj$ ne i!e !a)je o! po!ataka. Ovaj prist$p je $smjeren na statistike po!atke' a kva)itativni na isk$stven$ provjer$. RAZINE ZNANJA5 rekogni#ija .prepoznavanje/, repro!uk#ija, rekonstruk#ija i ekstrapola#ija .pro"irivanje pravi)nosti $tvr%ene $ je!nom po!r$j$ ne "ire' jo" neistra&eno po!r$je/.

TEO>IJS?I >,V<I
TEORIJA RA9IONALNOG IZBORA Osnovna pretpostavka je !a ka!a s$ )j$!i s$oeni sa izborom oni biraj$ najraciona)nij$ .najraz$mnij$/ a)ternativ$' tj. on$ koja #e im !onijeti najvi"e 2koristi3. Te je propozicija raciona)no* izbora4 )nutar limita raspolozivih informa#ija i raspolo%ivih izbora, vo1eni vlastitim preferen#ijama i ukusima, lju!i maksimiraju korist. Teorija raciona)no* izbora pre!stav)ja sr& neok)asine ekonomije. Njeno najri*oroznije iz)a*anje poinje Fa)ras@ ,rroG i Debre$ je razra%$j$ kroz vi"e !eta)ja. Ma!a se ova teorija razvija)a $n$tar okvira ekonomije' posta)a je "irokoo kori"#ena tako%e i $ !r$*im !iscip)inama. ionir $ naporima !a pro"iri ekonomij$ je Gar= Hecker' koji je na*ra%en Nobe)ovom na*ra!om na tom po)j$ 7IIB. Hacker !okaz$je !a $ mno*im s)$ajevima motivacija )j$!sko* pona"anja mo&e biti opisana pretpostavkom !a #e !onosi)ac o!)$ke koji bira izme%$ raz)iiti( a)ternativa izabrati on$ koja *arant$je najpovo)jnij$ kombinacij$ koristi i ne!ostataka. 0a to* !onosioca o!)$ka se pretpostav)ja !a je konzistentna osoba ije pre+erencije isp$njavaj$ izvjesne konzistentne za(tjeve i koja maksimizira +$nkcij$ korisnosti- tj. on i)i ona pok$"avaj$ !a naprave optima)an izbor izme%$ a)ternativa. rimjenjivanje mo!e)a raciona)no* izbora omo*$#$je nam !a ana)iziramo ne samo ekonomske o!)$ke .kao "to s$ izbor proizvo%aa izme%$ raz)iiti( te(no)o*ija i)i potro"aev izbor izme%$ !vije robe/ ve# tako%e "irok spektar !r$*i( pitanja' kao "to s$ z)oin' $bistva' ve)iina poro!ice i izbori.

POZITIVIZAM Sr& pozitivizma pri)ino je je!nostavna' iako $ skop$ nje*a postoje varijante. ozitivizam se teme)ji na fun!a#ionalistikoj ontologiji. rema pozitivistima svijet postoji neovisno o na-oj spoznaji tog svijeta. ozitivistima s$ priro!ne i !ru-tvene nauke uveliko analogne. Izme%$ !r$"tveni( +enomena mo&emo $tvr!iti pravi)ne o!nose. Ne postoje neke !$boke str$kt$re koje se ne mo*$ promatrati. Ne postoji !i(otomija izme%$ pojavnosti i stvarnosti' te !a je svijet stvaran' a ne !r$"tveno konstr$iran. osmatra moze biti objektivan $ svom promatranj$. rema pozitivistima ci)j !r$"tveni( znanosti je postavljanje uzronih iskaza4 po nji(ovom *)e!i"t$ mo*$#e je' a i po&e)jno $tvr!iti $zrone o!nose me%$ !r$"tvenim +enomenima. ozitivisti tvr!e !a se empirijska pitanja tj.' pitanja o tome "to jest' mo*$#e o!vojiti o! normativni( pitanja tj.' o! pitanja o tome "to bi treba)o biti. ?ritika pozitivizma poprima !va op#a ob)ika. 'rva kritika op#enito tvr!i !a pozitivisti' $sre!oto$j$#i se na meto!e znanosti' po*re"no t$mae na koji nain znanost !oista napre!$je. ri tome s$ osobito va&ne !vije ar*$mentacije. Pr'*' t$ je J$ineovo pra*matistiko staja)i"te' koje razvija !vije pres$!ne kritike pozitivizma4 2uine tvr!i !a je svaka spoznaja koju izvo!imo iz svojih pet osjetila posre!ovana pojmovima kojima se slu%imo !a bismo je analizirali, pa s toga nema naina !a se iskustvo klasifi#ira ili ak opi-e, a !a ga se ne interpretira. 3o znai !a se teorija i eksperiment ne mogu je!nostavno o!vojiti, nego !a teorija utjee i na injeni#e na koje se fokusiramo i na nain na koji ih interpretiramo. 3o pak mo%e utje#ati na zakljuke koje izvo!imo, ako se ini !a injeni#e opovrgavaju teoriju. +toga bismo, ako promatramo 4injeni#e4 koje nisu u skla!u s teorijom, mogli o!luiti !a su povr-ne injeni#e, a ne teorija. 3ime se, !akako, ru-i pre!o!%ba !a za opovrgavanje teorije mo%e poslu%iti samo promatranje. Dr(0*' t$ je ?$(novo *)e!i"te !a znano"#$ $ svakom tren$tk$ obino !ominira o!re%ena para!i*ma koja se ne osporava i koja $tie na pitanja koja znanstvenici postav)jaj$' te na nain na koji interpretiraj$ ono "to promatraj$. 0nanstveno istra&ivanje sto*a nije otvoreno' kako to imp)icira pozitivizam' ne*o s$ o!re%eni zak)j$ci *otovo nezamis)ivi. (ruga glavna kritika pozitivizma svojstvenija je !r$"tvenim na$kama. Ona tvr!i !a izme%$ !r$"tveni( i +iziki( i)i priro!ni( +enomena postoje oite raz)ike zbo* koji( nije mo*$#a !r$"tvena KznanostK. Tri s$ raz)ike osobito va&ne@ prvo' !r$"tvene na$ke' za raz)ik$ o! priro!ni( str$kt$ra' ne postoje neovisno o aktivnostima koje ob)ik$j$. (rugo' !r$"tvene str$kt$re' za raz)ik$ o! priro!ni( str$kt$ra' ne postoje neovisno o s(va#anjima aktera o onome "to ine $ o!re%enjoj aktivnosti. 3re0e' !r$"tvene str$kt$re' za raz)ik$ o! proro!ni(' mjenjaj$ se kao pos)je!ice !je)ovanja aktera@ !r$"tveni se svijet $ *otovo svakom smis)$ vremenski i prostorno mijenja. ozitivizam se' !ak)e' promijenio kao reakcija na kritike. ozitivizam je mno*o manje sk)on tvr!nji !a postoji samo je!an nain !je)ovanja $ !r$"tvenoj na$ci. On' me%$tim' jo" $vijek na*)a"ava obja"njavanje' a ne raz$mijevanje' te prvenstvo izravno* promatranja. Lto se nas tie' to je jos +$n!aciona)istiko staja)i"te' koje je vrsto smje"teno $ na$n$ tra!icij$.

KONSTRUKTIVISTI6KI PRISTUP On o!bac$je jezik $zronosti' koji s$ pozitivisti i rea)isti za!ovo)jni svaki na svoj nain' te se nas$prot tome' teme)ji na interpretatistikom epistemo)o"kom staja)i"t$. ?onstr$ktivisti tvr!e !a se' ako je s propa!anjem naciona)ne !r&ave povezan prob)em sve ve#e komp)eksnosti o!)$ivanja' ta komp)eksnost mora raz$mjeti kao internaciona)ni !r$"tveni konstr$kt na strani o!)$iva#a' kao !io sk$pa po)itiki( projekata koji s$ povezani s reakcijama na percepcije

izvanjski( i $n$tra"nji( o*ranienja. itanja koja se name#$ ti$ se po)itiko* o!)$ivanja kao niza pok$"aja !a se razrije"e s$kobi oko znaenja i i!entiteta s(va#eni( i naj"irem smis)$. ?onstr$ktivisti osporavaj$ pozitivistiko raz$mijevanje priro!e po)itiko* izbora. Oni se s$protstav)jaj$ pri(va#anj$ pre+erencija poje!inaca kao !ani( te' $mjesto to*a' konkretno ispit$j$ za"to se i kako pre+erencije poinj$ ob)ikovati i $ kakvoj s$ te pre+erencije i izbori vezi sa strate"kim ci)jevima mo#ni( interesa $ !r$"tv$. Vi"erazinsko se $prav)janje sto*a s(va#a kao normativni okvir koji je i sam !io po)itiko* s$koba izme%$ interesa povezani( sa neo)ibera)nim ekonomskim restr$kt$riranjem i oni( koji tra&e socija)!emokratskije pri)a*o%avanje te(no)o"kim promjenama. TA JE MARKSIZAM? Marksizam se ve&e za teorijska s(vatanja ?ar)a Marksa. o! pojmom Marksizma esto mis)e na kom$nizam' te nerijetko ka&$ !a je marksizam mrtav' a)i naprotiv marksistika misao jo" $vijek &ivi i mo&e pon$!iti !osta to*a savremenoj po)ito)o*iji. rema Marks$ Mtamo ne*!jeN postoji MstvaranN svijet. Ovo je esencija)istiko stanovi"te' b$!$#i !a tvr!i !a savremen$ !r$"tven$ e*istencij$ ob)ik$j$ i)i $zor$k$j$ neki esencija)ni procesi i str$kt$re. Sa k)asinim marksizmom neraski!ivo se ve&$ ekonomizam' !eterminizam' materija)izam te str$kt$ra)izam. Ekonomski o!nosi o!re%$j$ !r$"tvene o!nose' to jest' o!nose izme%$ k)asa' a !r$"tveni o!nosi o!re%$j$ po)itike' osobito tip i !je)ovanje !r&ave. Osnovna +$kcija zakona je za"tita privatne svojine' a !r&ava je kao pos)je!ica to*a sre!stvo v)a!aj$#e k)ase. Nain proizvo!nje materija)no* &ivota o!re%$je svijest' a ekonomska osnova o!re%$je na!*ra!nj$' tako !a akteri imaj$ ma)o a$tonomije' ako je $op#e imaj$. TA JE BIHEJVIORALIZAM? Hi(ejviora)istiki prist$p vo%en je je!nim je!nostavnim pitanjem 56 Za-to se lju!i pona-aju tako kako se pona-aju76 Hi(ejviora)isti na*)a"avaj$ !a $ sre!i"t$ ana)ize treba biti promotrivo pa&)jivo pona"anje poje!inaca i)i !r$"tveni( a*re*ata' kao i !a se svako obja"njenje to* pona"anja treba po!vr*n$ti empirijskoj provjeri. Tako%er' bi(ejviora)isti se $ svojim istra&ivanjima interes$j$ za osnovni ob)ik masovne po)itike participacije $ raznim !emostracijama' "trajkovima i pob$nama' te za pona"anje vo%stva' o!nosno veze izme%$ po*)e!a na svijet po)itiki( vo%a' nji(ovi( stavova i raz)iiti( vrije!nosti. 1 s)$aj$ socija)ni( a*re*ata bi(eviora)isti ispit$j$ !je)ovanje interesni( *r$pa i po)itiki( stranaka. Na svijetskom nivo$' nji(ove akcije $smjerene s$ na !je)ovanje naciona)ni( !r&ava na pona"anje !r&avni( aktera kao "to s$ m$)tinaciona)ne korporacije' me%$naro!ne teroristike *r$pe' tako%er i na!naciona)ne or*anizacije kao "to je npr. E$ropska $nija. ostoje !va najva&nija pitanja za bi(eviora)iste' a to s$ 4 8ta ukljueni akteri stvarno ine i kako se mo%e najbolje objasniti za-to to ine7 TA JE INSTITU9IONALIZAM? Ovaj prist$p $ po)ito)o*iji o!)ik$je aktivnost na opisivanj$ $stava' pravno* sistema i str$kt$ra v)asti' te nji(ova $pore%ivanja $ vremen$ i $ raz)iitim zem)jama. Mo!erni po)ito)ozi s$ se $smjeri)i na ne priznavanje instit$ciona)no* prist$pa' nastoje#i pokazati !a je po)itika mno*o vi"e o! +orma)ni( $re%enja pre!stavni"tva' o!)$ivanja i primjene po)itike .o!bac$j$ +orma)izam/. 9"ovi institu#ionalizam: se pojav)j$je kao reakcija na Masocija)niN karakter bi(ejviora)ista i teoretiara raciona)no* izbora koji s$ o!baci)i instit$ciona)izam kao ne"to "to nije ni"ta vi"e o! je!nostavne nak$pine in!ivi!$a)ni( pre+erencija. o)itike se instit$cije vi"e ne izje!naavaj$ s po)itikim or*anizacijama. Instit$ciona)isti se interes$j$ za nain na koji instit$cije $tje)ov)j$j$ vrije!nosti i o!nose mo#i' te interakcije izme%$ instit$cija i poje!inaca. TA JE FEMINIZAM?

10

6eminizam nije prist$p koji je izrastao $n$tar *ranica !r$"tveni( na$ka. otekao je izvan aka!emski( zi!ova kao i!eo)o*ija kritiko* i razorno* !r$"tveno* pokreta' sto*a je nje*ovo $v)aenje $ !r$"tven$' a potom i $ po)itik$ na$k$ bi)o !je)imino i se)ektivno. ?ao i ve#in$ !oista va&ni( !r$"tveni( +enomena' +eminizam je te"ko o!re!iti' a kamo)i se $sa*)asiti o nje*ovoj !e+iniciji. 6eminizam se pojavio kao pokret i sk$p i!eja ija je svr(a $napre%enje stat$sa i mo#i &ena. On je !oveo $ pitanje o!nose mo#i izme%$ m$"karca i &ena koji s$ se postavi)i kao priro!ni. O! nastanka +eminizma' +eministice s$ se raz)ikova)e po o!re%ivanj$ raz)o*a postoje#i( neje!nakosti te strate*ijama kojima s$ se koristi)e za ostvarenje ci)ja' te s(o!no s tim o! kasni( "ez!eseti( preov)a!ava)e s$ tri str$je4 liberalni +eminizam, marksistiki +eminizam i ra!ikalni +eminizam.

ODREHIVANJE NA9RTA ISTRAIVANJA 1 nacrt$ istra&ivanja najprije se treba o!)$iti kojim #emo se meto!ama koristiti za prik$p)janje po!ataka $ istra&ivanj$. 0atim' treba $ sk)a!$ sa cje)ok$pnom )o*ikom istra&ivanja' o!)$iti ko nam mo&e !ati najbo)je po!atke koji nas zanimaj$' *!je' ka!a i $ kojim $s)ovima. 1 nacrt$ istra&ivanja najbitnije je o!re!iti $zroke' a $zorak je cije)ina $ ma)om. De$)r# "#'&# &a-r" #$"ra.#'a&+a - prije sve*a mora osi*$rati reprezentativni $zorak' osim to*a $ !ekriptivnom nacrt$ istra&ivanja treba o!)$iti ko nam mo&e !ati najbo)je po!atke o onome "to nas zanima' na koji nain #emo prik$p)jati po!atke .promatranjem' anketom' intervj$om' ana)izom sa!r&aja/' *!je #emo prik$p)jati po!atke .na ra!nom mjest$' ko! k$#e' $ "ko)i.../ ka!a #emo prik$p)jati po!atke .$ tok$ ra!no* vremena' pos)ije ra!no* vremena i s)./ Ka(/a%&# &a-r" #$"ra.#'a&+a - ako se $ prob)em$ istra&ivanja pitamo o $zrono5pos)je!inom o!nos$' ci)j istra&ivanja #e biti eksp)anacijski' (ipoteza ka$za)no* sa!r&aja i nacrt #e biti ka$za)ni. ?a$za)ni nacrt $vijek $k)j$$je i !eskriptivni' jer nije mo*$#e $stanoviti $zrono5pos)je!in$ vez$ ako pret(o!no ne raspo)a&emo opisom pojava koji( ka$za)nom vezom &e)imo ispitati. 0bo* to*a sve ono "to se tra&i za !eskriptivni nacrt va&i i za ka$za)ni. ore! to*a ka$za)ni nacrt mora za!ovo)jiti speci+ine za(tjeve. Osnovni za(tjev je !a $z eksperimenta)n$ *r$p$ mora imati i kontro)n$ *r$p$. Te se *r$pe +ormiraj$ po o!re%enim )o*ikim pravi)ima koji omo*$#$j$ ka$za)n$ ana)iz$. EK *$" ,a-"* #$"ra.#'a&+e - $ ovim istra&ivanjima na poseban nain se $potreb)javaj$ rez$)tati najraz)iitiji( $vjerenja koja se vr"e za raz)iite potrebe. 1 na$nom istra&ivanj$ mo&emo se koristiti !vijema vrstama po!ataka' a to s$ primarni i sekun!arni po!aci. rimarni s$ oni koje istra&iva sam prik$p)ja $z pomo# meto!a za prik$p)janje po!ataka za potrebe provjeravanja o!re%eni( po!ataka. Sek$n!arni s$ oni koji se prik$p)jeni za neke !r$*e potrebe' a kojima se istra&iva koristi $ svojem istra&ivanj$. EO post +acto istra&ivanje koristi se sek$n!arnim po!acima. E)$ er#me&" - pojam eksperiment je (istorijska kate*orija. On se najprije pojav)j$je $ priro!nim na$kama. 1 !r$"tvenim na$kama eksperiment !obiva speci+ino znaenje' pa se po! tim pojmom po!raz$mjeva svako istra&ivanje $ kojem se pro$ava o!re%ena pojava $ kontro)isanim $s)ovima' bez obzira na to kako je nasta)a' priro!no i)i $mjetno. METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA pomo#i #e nam $spostaviti najbo)j$ isk$stven$ vez$ izme%$ na"i( mis)i i pojava te procesa o kojima mis)imo. Svako prik$p)janje po!ataka $ na$nom istra&ivanj$ je na o!re%eni nain $vjerenje. Mjerenjem za(va#amo varijacije varijab)i bez obzira na to kakve one jes$4 kvantitativne ili kvalitativne. Mjerenje je brojano prikazivanje svojstva. Objektivna stvarnost je razno)ika' pa se njezina obi)je&ja ne mo*$ $vjeriti pomo#$ je!instveni( pravi)a. 0ato postoje raz)iite vrste )jestvica za mjerenje koje se $potreb)javaj$ za prik$p)janje raz)iiti( po!ataka4

11

N*m#&a%&#m %+e$"'#-ama koristimo se po re*istriranj$ varijacija kva)itativni( varijab)i. Svaka kva)itativna varijacija !obiva o!re%eni broj kao posebn$ oznak$. 1z pomo# nomina)ne )jestvice o!re%$jemo +rekvencij$ statistikim meto!ama mo*$#e je te +rekvencije !ovesti $ vez$ sa !r$*im po!acima i !o#i !o novi( in+ormacija. Or!#&a%&e %+e$"'#-e s$ zapravo kvantitativna k)asi+ikacija. o!aci se raspore%$j$ na je!nom kontin$$m$. Ovom )jestvicom se o!re%$je re!os)ije! me%$ po!acima' a)i se ne zna ko)ika je raz)ika izme%$ poje!ini( mjesta. I&"er'a%&e %+e$"'#-e' kao "to im samo ime ka&e' o!re%$j$ razmak izme%$ raz)iiti( po!ataka. One $potp$nj$j$ or!ina)ne )jestvice tako !a znamo ve)iin$ raz)ike me%$ po!acima. Stepeni ovakve )jestvice !obivaj$ se tako !a se $mno&ava ve)iina koj$ smo $ze)i kao je!inic$ mjere. Takv$ )jestvic$ ima top)omjer. POSMATRANJE je p)anska i or*anizovana !je)atnost istra&ivaa koja bi treba)a !a rez$)tira za!ovo)javaj$#im brojem po!ataka na bazi koji( bi bi)o mo*$#e prist$piti testiranj$ postav)jeni( (ipoteza. 1 posmatranj$ nema posre!nika izme%$ objektivne stvarnosti i isk$stveni( sa!r&aja $ njoj. osmatranje pr$&a bo*ato primarno isk$stvo i !aje cje)ovit !o&iv)jaj objektivne stvarnosti. ?onani ci)j svako* posmatranja je !ija*noza' tj. $tvr%ivanje aktivnosti' pona"anja' o!nosa' rit$a)a' obiaja )j$!i koji s$ pre!met posmatranja. ANKETA je posebna meto!a za prik$p)janje po!ataka pomo#$ koje $&ivamo !o#i !o po!ataka o stavovima i mi")jenjima ispitanika. 1 $&em smis)$ anketa je pismeno prik$p)janje po!ataka o stavovima i mi")jenjima o reprezentativnom $zirk$ ispitanika $z pomo# $pitnika. ,nketom se prik$p)jaj$ po!aci o masovnim pojavama $ !r$"tv$ sa kratkim pitanjima' re)ativno kratko* sa!r&aja. ,nket$ je najbo)je sprovo!iti na ci)janoj statistikoj masi' i sprovo!i se meto!om reprezentativno* $zorka. ,nketno istra&ivanje poinje izra!om anketno* $pitnika izra!om pitanja. ,nketa je post$pak koji za(tjeva o! istra&ivaa niz pripremni( ra!nji *!je istra&iva treba vo!iti ra$na kako $spostaviti vez$ sa (ipotetikim okvirom istra&ivanja' !a )i #e !obiveni po!aci pomo#i $ veri+ikaciji (ipoteze. INTERVJU je $smena anketa' pitanja se postav)jaj$ $smeno i o!*ovori !obijaj$ $smeno. Neke o! pre!nosti intervj$a s$4 mo*$#nost $k)anjanja ne!ostataka pismene ankete' pobo)j"avanje kva)itete o!*ovora... Imamo s)obo!ni i stan!ar!izovani intervj$. +lobo!ni intervju je s)ian obinom raz*ovor$' a $potreb)java se ka!a se &e)ji !$b)je pro!rijeti $ prob)ematik$ koja se istra&$je' pa se ispitanik p$sti !a s)obo!no *ovori kako bi se os)obo!io +orma)ni(' sa!r&ajni( i psi(o)o"ki( o*rienja. Stan!ar!izovani intervj$ je +orma)ni i sa!r&ajno razra%en' tako !a se *ovor ispitanika vo!i $naprije! priprem)jenim pitanjima. 1potreb)java se $ ekstenzivnim istra&ivanjima za provjeravanje o!re%eni( (ipoteza. TESTOVI - test se obino !e+ini"e kao stan!ar!izovani post$pak' pomo#$ koje* se izaziva neka o!re%ena aktivnost' a on!a se $inak te aktivnosti mjeri i vre!n$je' tako !a se in!ivi!$a)ni rez$)tat $spore!i s rez$)tatima koji s$ !obiveni ko! !r$*i( in!ivi!$a $ je!nakoj sit$aciji. Test nije instr$ment ankete ve# vrsta ankete. ANALIZA SADRAJA je meto!a za prik$p)janje po!ataka iz in+ormacijsko* materija)a4 iz knji*a' asopisa' novina' s ra!ija' te)evizije i interneta. 1z pomo# nje mo&e se ana)izirati verba)na i neverba)na kom$nikacija. 1 pripremi ana)ize sa!r&aja moramo o!re!iti kate*orije' $zorak i je!inice ana)ize sa!r&aja. Kategorije analize sa!r%aja s$ obi)je&ja sa!r&aja ij$ zast$p)jenost &e)imo o!re!iti $ nekom in+ormacijskom materija)$. )zorak analize sa!r%aja pri o!re%ivanj$ $zorka obino se o*raniavamo na vremensko raz!ob)je koji nas najvi"e zanima i koje nam se ini najva&nije za prob)ematik$ koj$ pratimo. $e!ini#e analize sa!r%aja izbor je!inica ana)ize sa!r&aja ovisi o vrsti i broj$ kate*orija' kao i opse*$ i o vrsti sa!r&aja koji #emo ana)izovati. S()-e$#'&# &a-r" #$"ra.#'a&+a sastoji se samo o! eksperimenta)ne *r$pe. Istra&ivanje se provo!i tako !a prvo mjerimo zavisn$ varijab)$. 0atim $vo!imo nezavisn$ varijab)$' pa nakon to*a ponovo mjerimo zavisn$ varijab)$. Pr*D#re&#m $()-e$#'&#m &a-r"*m istra&ivanja mo&emo se koristiti ako je nezavisna varijab)a takva !a je mo&emo kontro)isano mijenjati $ tok$ istra&ivanja. K*m ara"#'&# &a-r" #$"ra.#'a&+a sastoji se o! vi"e *r$pa $ kojima se mjeri samo zavisna varijab)a. K*&"r*%&# e) er#me&"a%&# &a-r" ima kontro)isan$ *r$p$ koja se nastoji' po svem$ izje!naiti s eksperimenta)nom *r$pom' osim $ !je)ovanj$ nezavisne varijab)e. Tra&$'er/a%&# &a-r" #$"ra.#'a&+a $z pomo& presijeka

12

$ istra&ivanj$ neke pojave i)i procesa omo*$#ije nji(ovo pra#enje $ vremen$. Ovaj nain omo*$#ije brzo prik$p)janje po!ataka' a)i se zato ne smije zaboraviti !a brzina pove#ava rizik $ istra&ivanj$. L*&0#"(!#&a%&# &a-r" #$"ra.#'a&+a prati o!re%eno obi)je&je ko! isti( ispitanika $ vremen$ i tako kontro)i"e raz)iite $ticaje. Ovaj nacrt !aje bo)je $vi! $ razvoj neko* obi)je&ja' a)i za(tjeva !osta vremena i napora !a se $ tako !$*om raz!ob)j$ prate o!abrani ispitanici. INDUKTIVNA METODA - je sistematska i !os)ije!na primjena in!$ktivno* naina zak)j$ivanja $ kojem se na teme)j$ poje!inani( i)i posebni( injenica !o)azi !o zak)j$ka o op#em s$!$' o! zapa&anja konkretni( poje!inani( s)$ajeva i +akata' !o)azi se !o op#i( zak)j$aka' o! poznati( poje!inani( s)$ajeva. Treba praviti raz)ik$ raz)ik$ izme%$ in!$ktivne meto!e i na zak)j$ak' jer to nije isto. Cinjenica je !a nema in!$ktivne meto!e bez in!$ktivno* zak)j$ka' a)i to ne vrije!i $ obrn$tom s)$aj$. 1 razmatranj$ in!$ktivne meto!e ne mo&e se isk)j$iti +$n!amenta)ni e)ement svako* in!$ktivno* zak)j$ka' a to je o!nos !io k)ase5cije)a k)asa' i)i re)acija op#a5posebno. DEDUKTIVNA METODA - Izme%$ !e!$ktivno* zak)j$ka i !e!$ktivne meto!e postoje o!re%ene raz)ike. ?a!a se !os)ije!no primjenj$j$ !e!$ktivni zak)j$ci' koji !ovo!e !o znanstvene spoznaje' ra!i se o !e!$ktivnoj meto!i' "to nije s)$aj s $potrebom s)$ajno* !e!$ktivno* zak)j$ka. De!$ktivna meto!a je sistematska i !os)ije!na primjena !e!$ktivno* naina zak)j$ivanja $ kojem se iz op#i( stavova izvo!e posebni' poje!inani zak)j$ci. 1 !e!$kciji se naje"#e po)azi o! op#i( istina i !o)azi !o posebni( i poje!inani( stavova. Hitno obi)je&je !e!$kcije je $ tome !a rez$)tati $vijek imaj$ karakter znaajni( znanstveni( spoznaja. METODA ANALIZE je post$pak znanstveno* istra&ivanja i obja"njenja stvarnosti p$tem ra")anjivanja s)o&eni( misaoni( tvorevina .pojmova' s$!ova i zak)j$aka/ na nji(ove je!nostavnije sastavne !ije)ove i e)emente i iz$avanje svako* !ije)a .e)ementa/ za sebe i $ o!nosi na !r$*e !ije)ove o! cije)ine. Ova meto!a omo*$#ije $oavanje' otkrivanje i iz$avanje znanstvene istine. METODA SINTEZE je post$pak znanstveno* istra&ivanja i obja"njavanja stvarnosti p$tem spajanja' sastav)janja je!nostavni( misaoni( tvorevina $ s)o&ene i s)o&eniji( $ jo" s)o&enije' povez$j$#i iz!vojene e)emente pojave' procese i o!nose $ je!instven$ cije)in$ $ kojoj s$ njezini !ije)ovi $zajamno povezani. METODA APSTRAK9IJE - Dija)ektika )o*ika s(va#a apstrakcij$ kao misaoni post$pak svako* o!vajanja' tj. bi)o o!vajanje op#e* i e)iminsanje posebno*' bi)o misaoni post$pak o!vajanja posebno* i in!ivi!$a)no*' zanemarivanje op#e*. ,pstrakcija ima !vostr$ki smisao i to4 apstrak#ija op0eg i)i apstrak#ija posebnog. Ona mora imati !vojak karakter' jer se misaono mo&e o!st$piti o! konkretno* je!instva op#e* i posebno* $ nekom pre!met$. ,pstrakcijom kao misaonim post$pkom namjerno se o!vajaj$ nebitni' a isti$ bitni e)ementi i osobine o!re%eno* pre!meta i)i pojave istra&ivanja. METODA KONKRETIZA9IJE - konkretizacija je misaoni post$pak s$protan apstrakciji. Ona mo&e bti !vojaka4 .) shva0anje je!instva apstraktno-op0eg u posebnom i in!ivi!ualnom, /) shva0anje je!instva apstraktno-posebnog s op0im u svakom pre!metu ili pojavi. Hi)o !a se o!re%$je apstraktno5op#e $ posebnom' i)i apstraktno5posebno $ op#em' pomo#$ op#e* vr"i se konkretizacija' jer se pre!met istra&ivanja konkretno s(va#a kao rea)no je!instvo op#e* i posebno*. rema tome' konkretizacija' kao poseban meto!ski post$pak' zapravo je sinteza apstraktno* op#e* s posebnim i in!ivi!$a)nim i)i apstaktno* posebno* s op#im. METODA GENERALIZA9IJE je misaoni post$pak $op"tavanja kojim se o! jeno* posebno* pojma !o)azi !o op#enitije* koji je po *ra!aciji vi"i o! osta)i( pojeinani(' s time !a je vjerovatnost !obiveno* pojma postojana. O! pojeinani( opa&anja izvo!e se $op#eni zak)j$ci' koji s$ rea)ni samo ako imaj$ os)onac $ stvarnosti. METODA SPE9IJALIZA9IJE je tako%e misaoni post$pak kojim se o! op#e* pojma !o)azi !o novo* pojma' $&e* po opse*$' a bo*atije* po sa!r&aj$. Specija)izacija se kao meto!a zasniva na na)itikoj5sintetikoj meto!i i apstraktno5 konkretizovanoj meto!i.

13

METODA DOKAZIVANJA je je!na o! najva&niji( znanstveni( meto!a $ kojoj s$ inkorporirane *otovo sve meto!e i svi posebni meto!ski post$pci4 na)iza i sinteza' *enera)izacija i specija)izacija' in!$kcija i !e!$kcija' apstrakcija i konkretizacija' kao i svi ob)ici mi")jenja' poimanja i zak)j$ivanja. Dokazivanje je izvo%enje istinitosti poje!ni( stavova na teme)j$ znanstveni( injenica i)i na teme)j$ raniji( $tvr%eni( istiniti( stavova. Svr(a ove meto!e je $tvr!iti tanost spoznaje. Hitni e)ementi !oakzivanja s$4 TEZA-stav koji treba !okazati' NA6ELA-)o*iki zakoni na teme)j$ koji( se izvo!i cje)ok$pni post$pak !okazivanja' ARGUMENTI - injenice' stavovi i s$!ovi bez obzira ra!i )i se o poje!nianim' op#im' partik$)arnim i)i $niveza)nim' DEMONSTRA9IJA - $spostava )o*ike veze izme%$ ar*$menata i teze. METODA OPOVRGAVANJA je s$protan post$pak $ o!nos$ na post$pak !okazivanja. To je zapravo meto!ski post$pak kojim se $mjesto !okazivanja teze' ona o!bac$je i pobija. Ona se sastoji $ !okazivanj$ po*re"nosti teze. ?o! opovr*avanja se pretpostav)ja $zajamno isk)j$ivanje teze i antiteze' o!nosno ra!i se o nemo*$#nosti isto!obne istinitosti oba s$protna stava. Je!an o! nji( teza i)i antiteza' mora biti istinit stav' a !r$*i mora biti neistinit. METODA KLASIFIKA9IJE je najstarija i najje!nostvanija znanstvena meto!a. 0nanost zapravo poinje k)asi+ikacijom. Na teme)j$ spoznaja o priro!i stvari' k)asi+ikacija pre!stav)ja sisteme sk$pina pre!meta i)i raspo!je)e niza sro!ni( pojava. ?)asi+ikacija je sistematska i potp$na po!je)a op#e* pojma na posebne' koje taj pojam ob$(va#a. Najje!nostavniji nain k)asi+iciranja je po!je)a pojmova. ?)asi+ikacije mo*$ biti priro!ne i $mjetne. KOMPARATIVANA METODA je post$pak $pore%ivanja isti( i)i sro!ni( injenica' pojava' procesa i o!nosa' o!nosno $tvr%ivanja nji(ove s)inosti $ pona"anj$ i intenzitet$ i raz)ika me%$ njima. Ova meto!a omo*$#$je istra&ivaima !a !o%$ !o razni( $op#avanja' novi( zak)j$aka koji obo*a#$j$ spoznaj$. Hitna spoznajna $)o*a komparativne meto!e sastoji se $ tome "to bez $pore!bi nije mo*$#e $tvr!iti niti s)inosti niti s$protnosti osobina stvari )i pojava' a bez takvi( konstatacija nije mo*$#e istra&iti i otkriti znanstven$ spoznaj$. DIJALEKTI6KA METODA se teme)ji na !ija)ektikom materija)izm$ kao +i)ozo+skom i znastvenom po*)e!$ na svijet' o!nosno znanosti o najop#ijim zakonima kretanja i razvitka priro!e' )j$!sko* !r$"tva i mi")jenja. Hit !ija)ektike je $ tome !a s$ sve pojave' procesi o!nosi $ priro!i i !r$"tv$' te razni ob)ici kretanja materije' primarni materija)ni svijet' a svijest )j$!i samo je o!raz materije kao bitnosti sve*a. 1)o*a ove meto!e sastoji se $ tome "to ona pre!stav)ja koncept$a)n$ pri)azn$ "em$ pre!metima istra&ivanja' kao i teorijsk$ osnov$ za postav)janje (ipoteza o str$kt$ri' +$nkciji i)i o pona"anj$ pre!meta istra&ivanja kao !ija)ektiki( sistema. METODA STUDIJA SLU6AJA - St$!ij s)$aj je post$pak kojim se iz$ava neki poje!inani s)$aj iz o!re%eno* znanstveno* po!r$ja. re!met st$!ije s)$aja ob$(vata "irok spektar !r$"tveni( pojava koje nastaj$ kao rez$)tat interakcije poje!inaca i *r$pa $ raz)iitim !r$"tvenim okvirima. Ova meto!a se tem)ji na )o*ikoj ana)izi' na ra")anjivanj$ pojave koja se tretira kao speci+ian s)$aj na njene !imenzije' na opis$ te pojave' i na pok$"aj$ $spostav)janja )o*ike veze izme%$ e)emenata ana)izirane pojave s ci)jem opisa i obja"njenja te pojave. DELFI METODA - re!vi%anje i pro*noziranje ima vr)o va&no mjesto $ znanstveno5istra&ivakom ra!$. 1 pre!vi%anj$ i pro*noziranj$ o!re%eni( pojava i +enomena nije $vijek mo*$#e $potreb)javati kvantitativne znanstvene meto!e' pa se $mjesto nji( koriste kva)itativne' poneka! i int$itivne meto!e. 1 sk$pin$ ovi( !r$*i( meto!a $braja se i DEL6I METOD,. Teme)jna premisa ove meto!e je $ tome !a se ona teme)ji na pretpostavci i n$&nosti primjene inter!iscip)inarni( znanosti $ proces$ !ono"enja strate"ki( o!)$ka. Ova meto!a se sastoji $ or*anizovanom i sistematskom prik$p)janj$ pre!vi%anja tima eksperata' tako !a oni $ sk)a!$ sa tim pre!tav)ja meto!o)o*ij$ sistemske promjene znanstveno* mi")jenja $ post$pk$ !ono"enja va&ni( o!)$ka o b$!$#nosti raz)iiti( pojava i +enomena. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI PRISTUPI U DRUTVENIM ISTRAIVANJIMA K'a%#"a"#'&# r#$"( istra&ivanj$ !r$"tveni( +enomena teme)ji se na epistemo)o"kom princip$ s)o&eni( !eterministiki( re)acija !io cije)ina koji iskaz$j$ vi"estr$k$ isprep)etenost !r$"tveni( pjava na raz)iitim str$kt$isanim nivoima !r$"tvene stvarnosti. ?va)itativni prist$p ob)ik$je !r$"tven$ stvarnost kroz misaone .teorijske/ koncepte. K'a&"#"a"#'&# r#$"( $

14

!r$"tvenim istra&ivanjima izbje*ava apstraktne teorijske koncepte i !r$"tvene pojave $ objektivnoj stvarnosti i!enti+icira kao ve)iine kojima se pomo#$ o!re%eni( meto!a .kvantitativni(/ mo*$ prona#i n$meriki kore)ati. ?vantitativni prist$p karakterizira operiranje mno"tvom statistiki( po!ataka o obi)je&jima istra&ivane !r$"tvene pojave' ka!a se statistikom ana)izom te&i !o#i !o bitni( saznanja o pojavi' !ok se kva)itativna ana)iza $smjerava na istra&ivane pojave onakve kakva ona stvarno e*istira $ $&im i)i "irim !eterminacijskim sk)opovima $z te&nj$ !a se objasne ne samo obi)je&ja posmatrane pojave' ne*o i raz)iiti tipovi povezanosti konkretne pojave s !r$*im !r$"tvenim pojavama koje $ti$ na ispitivan$ pojav$. SO9IOMETRIJA - $potreba sociometrijske meto!e $ !r$"tvenim istra&ivanjima *ovori o ten!enciji istra&ivaa !a pre!(o!nim $vjerenjem o!nosa izme%$ poje!inaca $ *r$pi' mo&e se prist$piti ana)izi $spostav)jeni( o!nosa koja bi rez$)tira)a saznanjima kva)itativno* karaktera. osre!stvom ove meto!e te&i se istra&ivanj$ me%$sobni( o!nosa i interakcija $n$tar*r$pno* karaktera' stav)jaj$#i $ +ok$s intencije' osje#anja i pona"anja poje!ini( )anova *r$pe prema !r$*im )anovima. Speci+inost ove meto!e o!nosi se na mo*$#nost njene primjene za istra&ivanje o!nosa )anova $n$tar *r$pe. Pr#m+e&a $ e-#+a%#/*'a&#J )*m +("er$)#J r*0rama ( !r(D"'e&*-/&a&$"'e&#m # #$"ra.#'a&+#ma rimjena kompj$terski( pro*rama $ obra!i statistiki( po!ataka $ini)a je i najs)o&enije post$pke obra!e po!ataka prist$pne *otovo svim istra&ivaima i omo*$#i)a je obra!$ najkomp)ikovaniji( statistiki( po!ataka. SPSS je kompj$terski pro*ram koji s)$&i za ana)iz$ sa!r&aja i statistik$ obra!$ po!ataka. Ovaj pro*ram pre!stav)ja je!n$ o! najje!nostavniji( i najprecizniji( meto!a za a$tomatsk$ obra!$ po!ataka. METODA MODELIRANJA je sistematski istra&ivaki post$pak pomo#$ koje* se iz*ra%$je neki stvarni i)i i!ea)ni znakovni sistem .mo!e)/ sposoban4 7. !a zamjeni pre!met koji se istra&$je B. !a zamjeni pre!met koji !aje o!re%en$ in+ormacij$ o njem$ .mo!e)$/ i na kraj$ to je sistem na kojem$ je za(va)j$j$#i nave!enim svojstvima mo*$#e eksperimenta)no istra&ivati prora$ne i)i )o*ik$ ana)iz$' !a bi se na taj nain !obiveni po!aci pro"iri)i na pojav$ koja se istra&$je' kako bi se o njoj stek)a po$z!ana spoznaja. Osnovni ci)j ove meto!e svakako jeste !a se "to tanije i "to potp$nije spoznaj$ stvari' pojave i post$pci' o!nosno nji(ove str$kt$re' +$nkcije i pona"anja. DESKRIPTIVNA STATISTIKA je niz osnovni( statistiki( a)ata za opisivanje po!ataka. To je !io statistike namjenjen opis$ po!ataka. Teme)jni sastojci !eskriptivne statistike s$4 nivo mjerenja, mjere #entralne ten!en#ije i mjere !isperzije. Imamo etiri razine mjerenja' kategorijalna .nomina)na/ k)asi+icira je!inice kao "to s$4 brano stanje' etnika pripa!nost' zanimanje' re)i*ijska opre!je)jenost i s). or!inalni s$ oni po!aci koji se mo*$ pore!ati. Or!ina)na ska)a svo!i mjerenje kate*orija na nji(ovo ran*iranje prema intenzitet$ i)i stepen$ razvijenosti i)i pris$tnosti svojstava. intervalne mjere imaj$ pore!ane kate*orije i ekvi!istancirane interva)e. skala o!nosa.

15