Alteon VELIKA ZVER 666 Ukronija, Beograd, 2012. (O LO!

"I#
$kolo%anje i &r%a i'k('t%a
Tek kada je deak navrio osam godina, otac je odluio da ga da u kolu. Prva kola koju je Alik pohaao bio je internat u Hestingsu. kolu je vodio stari gospodin H. T. Heberon, sa svoja dva sina. ako nije pripadao Plimutskoj !ra"i, vladao se u strogom evangelikom duhu, te su mu roditelji poverili Alika na obra#ovanje i vaspitavanje. pak, pred njegov pola#ak, otac ga je upo#orio na opasnost od sodomije, to je u to vreme bio est sluaj kod dece. To je uinio na jedan vrlo inteligentan nain. $n je detetu proitao odlomak i# devetog poglavlja Postanja, u kome se govori o tome kako se %oje bio napio i #aspao go u atoru i kako ga je njegov sin, Ham, video tako golog. %akon to je proitao priu, otac je #aklopio !ibliju i, gledaju"i ga ravno u oi, o#biljnim tonom rekao& '%ikada nikom nemoj dati da te dodiruje tamo.() $vo upo#orenje na deaka je ostavilo dubok utisak, ali, #bog svog neiskustva, on nije mogao da shvati oevu poruku do kraja* s druge strane, u to vreme nije imao nikakvih seksualnih interesovanja. $ detaljima boravka u prvoj koli u Ispovestima gotovo da i nema podataka. Tu je Alik ostao do )++,., kada je bio prebaen u kolu #a sinove Plimutske !ra"e u -embrid.u. /pravitelj kole je bio veleasni H. 01arsi 2empni 301Arc4 5hampne46. !io je to ovek potpuno drugaiji od ostarelog gospodina Heberona& mlad 3imao je 7) godinu6, stekao #vanje magistra na -orpus -risti koled.u u -embrid.u, #agri.eni Plimutski !rat. 2empni je bio toliki religio#ni 8anatik da je jednom prilikom, glasaju"i #a parlament, precrtao imena kandidata i ispod dopisao& 'glasam #a kralja susa(. -rouli je ovde provodio vreme u predanom uenju, igri sa decom i redovnom prouavanju vere. / poetku je bio vrlo sre"an. 0eak je bio omiljen meu svojim vrnjacima i br#o je stekao mnogo drugara. 9annastavne aktivnosti bile su uglavnom posve"ene religijskom u#di#anju. :vake %edelje deca su morala da slede ustaljeni ritam, koji su inile molitve, sastanci, ceremonije, itanja !iblije i propovedi. / takvim okolnostima nastaje -roulijevo istinsko divljenje prema ocu. $tac je #a njega sada postao u#or koji je hteo da sledi. / njegovim oima bio je velik, jak, nenadmaan govornik i uitelj. / nameri da sledi oev primer, Alek 3kako je sada sebe
)

-ac#4nski, ;., Perdurabo..., str. )+.

#vao6 je vrsto odluio da postane najposve"eniji sledbenik susa Hrista u itavoj koli. To se jasno vidi i# jedne njegove #abeleke<& '/oio sam jednu teko"u u spisima. Poetak mog pada= %e mogu da shvatim kako neko mo.e biti tri dana i tri no"i u grobu, i#meu Petka uvee i %edelje ujutro. Poverio sam svoj problem jednom od staratelja, koji je pri#nao da je i sam #bunjen nad ovim pitanjem... on je samo rekao da niko nije bio u stanju da to objasni. Tada i tamo reio sam da #adivim svet. Avaj, puste li deake .elje, taj problem je jo uvek nereen...( $ko )++>. godine Alek poinje da pie svoje prve pesme. ?edan od najranijih pokuaja, ':mrt Pijanca(, otkriva nam deakovo religio#no vaspitanje, u duhu Plimutske !ra"e&
Ba kako mi vikar govorae dok mlaan bejah: Ba onako kako sa drugima u kapeli zapevah: ''Vino te ismeje, a estoka pi a razbesne!''

/ prole"e te iste godine deaka su po#vali da doe ku"i. $tac mu je bio bolestan. @ekar, dr Pejd.et 3Paget6, vrstan strunjak, postavio mu je dijagno#u A rak je#ika. 0oktor Pejd.et mu je predlo.io hitnu operaciju. Beutim, s ob#irom da je Cdvard -rouli bio va.an lan sekte, Plimutska !ra"a su se okupila da se dogovore oko leenja. %a kraju, umesto operacije, odluili su da se leenje Cdvarda poveri gro8u Batei 3Battei6, koji je radio kao lekar homeopata. / cilju leenja, kako bi bili bli.i lekaru, -roulijevi su se ak preselili u :autempton. /prkos otimi#mu lekara, >. marta )++D., otac je preminuo, #a manje od godinu dana. Aleka je smrt #atekla u koli. ste no"i kada se straan dogaaj desio, deak je sanjao oevu smrt. Cdvard -rouli je umro u ,<. godini .ivota. Ea sobom je ostavio imovinu vrednu oko ),F.FFF 8unti, to je otprilike > miliona dolara, po savremenim standardima. Tre"ina procenjene ostavtine pripala je njegovoj #akonitoj supru#i, druga tre"ina, odnosno < miliona dolara, trebalo je da pripadne Aleku, kada postane punoletan, a preostala tre"ina svim drugim roacima.

<

5roGle4, Aleister. )HDI. "ro#le$ on "hrist, redakcija i uvod Jrancis -ing, @ondon, str. )+D. 3prema& -ac#4nski, ;., Perdurabo, str. )H.

<

Kubitak oca o#naio je prekretnicu u -roulijevom .ivotu. $djednom se sve promenilo. Bajka je prodala njihovu ku"u, pa su narednih par godina .iveli po hotelima. :vu literaturu koju je otac posedovao ona je ra#delila, uglavnom ostalim lanovima sekte i prijateljima. Ea Cmili !iop -rouli, smrt njenog mu.a bila je psihiki ok. stovremeno sa tim dogaajem, u njihovoj hri"anskoj #ajednici dolo je do i#me. Plimutska !ra"a su se podelila na dva krila. Cmili se priklonila manjinskom krilu, i #apala u najgori mogu"i 8anati#am, to ju je nepovratno udaljilo ne samo od njenih roaka, ve" i od svih prijatelja -roulijevih. :am -rouli je svoju majku na#ivao uli#icom najgore vrste. $na je #a njega bila beskarakterna osoba. :ve ove nagle promene na malog -roulija ostavile su nei#brisiv peat. $tac, kome je upravo poeo da se divi i oponaa ga kao svog u#ora, otiao je nepovratno sa ovog sveta. /ticaj koji je otac imao na njega -rouli objanjava ovako 7& 'Kotovo svi deaci su roeni sa aristokratskim duhom u sebi. / ve"ini sluajeva, taj njihov duh se kasnije rui, delom kao posledica dejeg egaenja, delom kao re#ultat iskustva. / sluaju Alika, on je bio sin jedinac oca koji je va.io #a prirodnog vou ljudi. $tuda je u njemu taj duh neogranieno jaao. %ije po#navao nikog ko bi mogao da nadmai njegovog oca* i premda je otac otvoreno i#begavao da prihvati autoritet voe nad ostalom !ra"om, taj autoritet je, ra#ume se, ipak postojao... %e ini se verovatnim da je Alik u to doba bio svestan stvarnih ose"anja koja su morala biti usaena u njega kao proi#vod ovakvog okru.enja, ali glavni re#ultat je bio nesumnjivo takav da je podsticao njegov ponos i te.nju u neprirodno visokom stepenu. %jegov drutveni i 8inansijski polo.aj, oigledna #avist od strane njegovih partnera, njegova nesumnjiva lina nadmo"nost, kako 8i#ika tako i intelektualna, sve #ajedno je bilo tako iskombinovano da mu je bilo nemogu"e da se #adovolji bilo kojim mestom na svetu osim vrhovnog.( Bajka, koja je do smrti svog mu.a bila neprimetna, bespogovorno ga sluaju"i, koju je Alik uvek do.ivljavao kao jednu od sluga u ku"i, sada je #astranila u sektaku iskljuivost. -rouli je u vrlo osetljivom u#rastu bio lien istinskog oslonca. !a kada je autoritet naao u svom ocu, nepovratno ga je i#gubio. Bajine nagle promene ponaanja dokrajile su njegovo ionako slabano poverenje u nju. ;aspad verske #ajednice na dve nepomirljive struje podrio je njegovo poverenje u istinitost dogme kojoj je od malena poduavan. $vaj period njegovog odrastanja -rouli je opisao u autobiogra8skom predgovoru %vetskoj tragediji 3&he 'orld's &raged$6, koji je na#vao (e)atvo u paklu 3&he Bo$hood in *ell6. :ve to mu je #nailo, to je #a njega imalo snagu autoriteta, odjednom je nestalo. 2itav svet se sruio. !io je uplaen i de#orijentisan. stovremeno, niko u njegovoj okolini nije mu bio dovoljno bli#ak da bi #amenio ulogu oca. /jak, majin roeni brat, Tom !ond !iop 3!ishop6, bio je prvi mukarac koji je, po njenom miljenju, mogao da mu #ameni oca. Beutim, on je bio simbol svega onoga to je -rouli mr#eo u religiji. ?ednako posve"en veri kao i njegov otac, bio je rigidan, vrlo strog ovek. ?edan od ra#loga to ga -rouli nije podnosio bio je taj to dola#i sa majine strane. Posledice preranog gubitka oca Aleka su br#o stigle. Patnja koju je deak do.ivljavao nala je i#ra# u deakovom ponaanju. $n je sada postao mali buntovnik. /br#o nakon svog povratka u -embrid., naao se prvi put u kancelariji upravnika 2empnija, po prijavi nekog od dece. ako '#lodela( koja je inio nisu mogla biti tako
7

5roGle4, A., "on+essions.

o#biljna, Alek je sve e"e morao da ide kod gospodina 2empnija na sasluanje i ka.njavanje. -a#ne su se obino sastojale u dodatnim molitvama i batinama prutom 3), udaraca6, ali ne po #adnjici, ve" 'po nogama, jer ibanje #adnjice pojaava sen#ualnost .rtveL A ), minuta molitve, jo ), udaraca i na to jo molitvi.(I Ebog svojih stalnih nestaluka Alek je bio na meti ambicio#nog 2empnija, a to su iskoristili i uenici, koji su poeli da ga tu.e i #a stvarna i #a i#miljena dela. -ap je prelila au kada se jednom prilikom -rouli naao kod upravnika ne #naju"i pravi ra#log dolaska, dok je 2empni besno vikao na njega da pri#na svoju greku. Alek, ne #naju"i #bog ega je optu.en, sve vreme je "utao. To uporno odbijanje da pri#na krivicu toliko je ra.estilo 2empnija da ga je ovaj ka#nio i#olacijom od ostalih aka. 0eaku je bilo najstro.e #abranjeno da kontaktira sa ostalima. %ije smeo ni s kim da pria. 0ok su se druga deca igrala, on je morao da se moli, dok su oni radili, on je morao da eta dvoritem, itd. Takvo, uistinu govore"i, maltretiranje, trajalo je sve do sluajne posete -roulijevog strica, 0.onatana -roulija. Ea ra#liku od rodbine sa majine strane, prema 0.onatanu, s ob#irom da je bio sa oeve strane, Alek je gajio simpatije. :tric je odmah uoio promene kod deaka& bledilo, opta slabost, upali obra#i, povuenost, boja.ljiv stav, bili su upadljivi. ako se nije .alio ni na koga, bilo je oigledno da su loe postupali s detetom, i stric je odmah #atra.io da se vidi sa upravnikom. :uoio je 2empnija sa injenicama i otvoreno je pitao Aleka u ve#i sa njegovim tretmanom u koli, ali ovaj je odgovorio da je sve u redu i da se ose"a sre"no. $igledno je deak bio uplaen #a posledice svog pri#nanja i #ato nije mogao da optu.i upravnika. %aroito kada je stric #ahtevao da se po#ove neko od sudskih organa u kolu i ispita ceo sluaj. -ada je malian doao ku"i #a /skrs, ak je i njegova majka shvatila da neto o#biljno nije u redu sa njenim sinom. Alek joj je tada pri#nao da je u koli trpeo od upravnika. /videvi da neto hitno mora da se uini, Cmili je obe"ala Aleku da "e se pobrinuti #a njegov oporavak. Tada je smislila da Tom, njen brat, po#ove 2empnija u posetu, a ona je povela sa sobom sina, ne rekavi mu da je kod Toma i njegov upravnik. -ada se naao sa njim oi u oi, Alek je vidno pobledeo. To je bio dovoljan #nak da i majka i ujak #akljue da je 2empni #aista neim #aplaio dete. Posle toga, Alek se vratio u kolu da dovri svoje kolovanje. Tokom slede"eg semestra, ujak Tom je doao da obie svog ne"aka. Tada mu je Alek pri#nao da ga je upravnik kinjio i muio i pomenuo mu je svoje prinudne odlaske u samicu. Tom je otiao kod upravnika, insistiraju"i da mu ovaj ka.e ra#loge #bog ega je -rouli ka.njavan. -ada mu je ovaj saoptio da je ka.njavao maliana #bog optu.bi da se napijao i da je vrio obljubu, Tomu je bilo jasno da su te optu.be bile i#miljene i poveo je Aleka ku"i. /skoro su se i drugi roditelji .alili na 2empnijevo ponaanje prema deci, i kola je u kratkom roku #atvorena. Alekovo #dravlje bilo je o#biljno narueno. Eabrinuta majka po#vala je lekara, koji je ustanovio da je njen sin oboleo od albuminurije tj. u urinu su mu naeni tragovi albumina, to je uka#ivalo na mogu"nost oboljenja bubrega. @ekar je strahovao da deak ne"e do.iveti ni svoju dvadesetu godinu. ?edino to mu je mogao prepisati bilo je da boravi to vie na otvorenom. $d tada je, #arad o#dravljenja, -rouli iao sa mamom i ujakom na i#lete, naje"e u kotsku, gde je provodio vreme u etnjama po kotskim visovima i je#erima.
I

&he 'orld's &raged$, Jalcon Press, )H+,., gl. M9 .

/ to vreme, sa svojih etrnaest godina, Alek je poka#ao interes #a knjige i itanje. %o, naiao je na nova upo#orenja i cen#ure. Bajka i ujak Tom su mu odreivali koje knjige sme a koje ne sme da ita. Tako mu je, recimo, bio #abranjen roman 2arlsa 0ikensa (ejvid ,oper+ild, i to #bog lika istog imena kao i njegova majka A Cmili, kako dete kasnije ne bi poka#alo nepotovanje prema svojoj majci. -olerid.ov &he -ime o+ the .n/ient 0ariner bio mu je najstro.ije #abranjen, jer mornar, obra"aju"i se vodenim #mijama, u knji#i ka.e& ' blagosiljah ih nesvesne(. :vako je, naravno, #nao da su #mije u !ibliji proklete. Beutim, deak je prkosio #abranama. Ea Aleka majka nije mogla imati ni bli#u takav autoritet kao to je to bio njegov otac. %aroito ne njegov ujak, koji je sada igrao ulogu oca. o majci i o svim roacima s njene strane on je imao najgore mogu"e miljenje. Ea njega, oni su svi bili uli#ice. -rouli je kriom donosio knjige ku"i i #akljuavao se u kupatilo, gde je jedino na miru mogao da ita. Bajka i ujak su smesta doneli odluku da Alek prekine kolovanje, i odredili su mu tutore. -ako je u i#boru odgovaraju"eg tutora presudna bila njihova snaga vere a ne 8ormalno obra#ovanje, deaka su poduavali ljudi koji su, po -roulijevim reima, 8i#iki i intelektualno bili ispod njegovog nivoa. :ve do njegovog poslednjeg tutora, Aribalda 0aglasa, hri"anskog misionara koji je diplomirao na $ks8ordu. $vaj tutor se ra#likovao od svih ostalih po svojoj 'normalnosti(. / dru.enju sa njim -rouli je mnogo toga nauio. :a 0aglasom Alek je iao na 'leenje(, koje se sastojalo u redovnim vo.njama biciklom od @ondona do engleskog letovalita, Torkveja, na jugo#apadnoj obali Cngleske. Ea vreme vo.nje, tutor i uenik su ra#govarali o mnogim #animljivim pitanjima i# .ivota. %ajva.nija lekcija koju je Alek dobio od 0aglasa bila je lekcija o grehu. Aribald je bio ovek koji je puio, pio, igrao karte i bilijar. Nene #a njega nisu bile instrument greha, ve" i#vor #adovoljstva. $vo je bio jo jedan veliki udarac #a sliku o hri"anstvu kao idealnom svetu koja je u njemu bila usaena od malena. %i# dogaaja, uglavnom neugodnih, koji su ga #adesili u relativno kratkom periodu od smrti njegovog oca, naterali su deaka na ra#miljanje. 0aglasov primer bio je mo.da kritina taka u velikom misaonom previranju koje se odigravalo u deakovoj glavi. Tema koja je Aleka od tada poela da opseda bila je tema greha. / koli je iskusio surovost ka.njavanja, ali jo vie ga je bolelo to to je ka.njavan ne#aslu.eno, na osnovu i#miljenih optu.bi. -od ku"e su mu #abranjivali itanje knjiga koje nisu bile religio#ne. !io je dodeljivan tutorima i uiteljima koji nisu imali pravog #nanja, i jedino to je bilo va.no bila je njihova religio#na #agri.enost. %edugo posle sa#nanja da umereno u.ivanje u jelu, pi"u, duvanu i .enama nije greh, -rouli je imao prvo seksualno iskustvo sa jednom devojkom i# Torkveja. $boje mladi i neiskusni, u.ivali su u istoj, nevinoj ljubavi i istra.ivali svoja ose"anja. 0o.ivevi lepotu, u#buenje i #adovoljstvo, uverio se u istinitost tutorovih rei i promenio svoj odnos prema grehu. # jednog odlomka i# njegovih Ispovesti jasno se vidi kako je konkretno -rouli do.iveo uticaj svog tutora na njegov pogled na svet& ' ako je 0aglas sebe na#ivao hri"aninom, doka#ao je da je istovremeno ovek i d.entlmen. Pretpostavljam da je njegova kamu8la.a bila posledica njegovog siromatva. $d trenutka kada smo se nas dvojica nali #ajedno, on je prou#rokovao totalnu revoluciju u mom pogledu na .ivot, uka#uju"i mi po prvi put na #drav, ist i ra#dragan svet, u kome vredi .iveti... $dmah sam prihvatio njegov stav i poeo sam da se ponaam kao

normalno, #dravo ljudsko bi"e. -omarni svet hri"anstva ie#ao je u #oru. Prvih deset dana provedenih u Torkveju, #aljubio sam se u devojku i# po#orita, i usled tog dodira ljudske ljubavi omr#nute misterije seksa trans8ormisane su u radost i lepotu. $psednutost grehom pala je sa mojih lea u more #aborava. !io sam skoro ophrvan u.asnom odgovorno"u to je proi#la#ila i# svesti da sam osigurao sebi proklinjanje, ujedno poma.u"i drugima da pobegnu od susa. :hvatio sam da je svet, nakon svega, bio pun dra.esno prokletih dua* ljudi koji su prihvatili prirodu takvu kakva jeste, koji su prihvatili svoje sopstveno mesto u prirodi i u.ivali u njoj, borili se protiv osrednjih i bednih stvari iskreno i nepokolebljivo, kad god bi ih sreli. !io je to period beskonane sre"e #a mene. $duvek sam e#nuo #a prirodnim lepotama* moji jedini prijatelji, i#u#ev .ivotinja i povremenih susreta sa strancima, od kojih sam bio pa.ljivo #ati"en, bile su nebesa, reke, planine i mora. Po prvi put u mom .ivotu doao sam u kontakt sa mukarcima i .enama sebi bliskim. Po prvi put isto prijateljstvo, blagotvorna ljubav, iskrena, ra#u#dana i odva.na, postali su mogu"i i stvarni. ;anije sam voleo prirodu kao bekstvo od ljudskog roda. :ada sam spo#nao divotu sveta uporedo sa lepotom svoje vrste.(, -ada se Alek dovoljno oporavio, poslali su ga ponovo u kolu, ovoga puta A kolu :trithem, ju.no od @ondona. Tamo je iao samo pola godine. Tu je otkrio porok puenja. -rouli se br#o oporavljao, i ra#vijao se u lepog, naoitog momka. Postao je privlaan #a devojke, i toga je bio sve vie svestan. skuenja seksualne privlanosti neiskusnog momi"a dovodila su u ra#ne neprijatne i opasne situacije. ?ednom prilikom mladog Aleka #apa#ila je nova slu.avka. @ako je uspela da ga #avede, mada je to uinila smiljeno, u nameri da iskoristi -roulija #a napredovanje u slu.bi. ?ednom prilikom, kada su se njih dvoje #atekli sami u velikoj ku"i, Alek je skupio hrabrost i odveo je u sobu njene majke. :vest da su vodili ljubav na krevetu njegove majke u#budila ga je do ludilaL %o, ubr#o je dogaaj otkriven. :lu.avka je lukavo htela da optu.i Alika da ju je on naterao na obljubu, ali nje pokuaj nije uspeo. %akon njihovog direktnog suoavanja, ispostavila se njena krivica i -roulijevi su morali da je otpuste. / novembru )+H). godine, u svom deakom nestaluku, napravio je prvu eksplo#ivnu napravu. # radnje je doneo neku veliku staklenu teglu, ispunio je barutom, odo#go stavio soli metala, e"er i kalijum hlorat. Eatim je teglu #akopao u #emlju, potpalio 8itilj i saekao. $d siline eksplo#ije -rouli je pao, onesve"en. @ice mu je bilo puno komadi"a 'bombe( koji su mu se #aboli od eksplo#ije a od bljeska je privremeno i#gubio vid. Borao je da nosi #avoje preko oiju sve do !o.i"a. Po sopstvenom pri#nanju, bilo je to bolan nain da naui kako je teko kada je ovek primoran da se oslanja na druga ula umesto vida. :lede"e godine, na prole"e, ujak Tom je odluio da -roulija ponovo premeste u novu kolu. %aao se u nekoj koli u unutranjosti, u Balvernu, 9orvikajr. kola je bila po#nata po sportu, ali budu"i da Alek nije mogao da se inten#ivnije bavi sportom #bog svoje opte slabosti, ostajao je po strani. /br#o je bio uvuen u loe drutvo. :a#navi #a to, i i# straha da ga ne pokvare uenici, majka i ujak ga ponovo ispisuju i# kole. To leto )+H<. godine Alek je proveo sa majkom na prelepom kotskom ostrvu :kaj. / jednoj popularnoj gostionici upo#nao je ser 0.o#e8a @istera, po#natog lekara koji se aktivno bavio i planinarenjem. @ister je odmah #apa#io Alekovu .ivu #ainteresovanost #a planinarenje i ubedio je svoju grupu planinara da ga povedu u pohod na vrh :gar nan
,

A. 5., 5on8essions.

>

Kilien. Alek je sijao od sre"e. !ilo je to njegovo prvo planinarsko iskustvo. / planinama je pronaao novu ljubav. / jesen se upisao u kolu u Tonbrid.u, u -entu. To je bila jedna od najboljih kola u #emlji. Beutim, ve" tokom jesenjeg semestra, opet se ra#boleo. $vog puta, '#akaio( je triper od neke kotske prostitutke. $slabljen i depresivan #bog bolesti, -rouliju je kola bila suvie naporna. Eabrinuta majka ga je povukla i# kole i odvela ga u stborn, nedaleko od @ondona, poverivi ga tutoru @ambertu, takoe Plimutskom bratu. @ambert je gledao blagonaklono na Alekova interesovanja. %aj#ad je mogao da ra#mahne svoj skriveni kreativni potencijal. / svojoj )DOtoj godini, bujao je od snage i .elje #a uspehom. Posvetio se pisanju poe#ije, ahu i planinarenju. $bjavio je pesme u asopisu 1astbourne 2azette i &he "hristian. / ahu je br#o napredovao, pa je ak postao i urednik ahovske kolumne u 1astbourne 2azette. Ali, planinarenje je postala njegova istinska pasija. Prvi njegov samostalni planinarski pohod bio je nadasve ri#ian. / leto )+H7. godine, doneo je odluku da se popne na !ii Hed 3!each4 Head6 >, najvii stenoviti masiv u ju.nom delu Cngleske. !ii Hed je vrlo nepristupaan i nesiguran greben to se u#di.e i#nad same obale okeana, neposredno u# veliki kanal koji deli Cnglesku od kontinentalnog dela Cvrope. !ii Hed je u viktorijansko doba u Cngleskoj predstavljao veliki i#a#ov #a planinare, ne #bog svoje strmosti, ve" ponajvie #bog svog geolokog porekla, budu"i da su stene graene od krede, te se lako krune. $tuda je greben va.io #a neosvojiv, a planinari su i#begavali vrh !ii Heda A 'Pavolji dimnjak(, koji su #apravo inila dva pove#ana vrha bli#anca, na#vana ' gla(, koji je bio vii, i 'Eub(, ni.i od njih. -rouli je poao na planinarenje sa svojim roakom, Kregorom Krantom, koji je vrlo br#o odustao. / prvom pokuaju -rouli je stigao samo do ni.eg od vrhova bli#anaca A 'Euba(, ali to ga nije odvratilo od namere. 9e" slede"e nedelje, u drugom navratu, posle mnogo truda i pokuaja da pronae pravi nain, uspeo je da savlada i drugi, najvii vrh, na#van ' gla(. Tako je postao prvi planinar koji je ikada pobedio !ii Hed. ako je ovo bio poduhvat vredan pa.nje, naiao je na hladan prijem u tampi. @okalne novine su pisale o -roulijevom planinarskom uspehu kao o velikoj ludosti. %eposredno nakon toga, njegov roak je objavio svoju veridbu i obavestio je -roulija da ne .eli vie da ga prati u planinarenju. To ga nije obeshrabrilo. %aprotiv, samo je uvrstilo njegovu odlunost da se posveti planinarenju. :lede"i cilj koji ga je ekao bile su najvie evropske planine A Alpi. Poao je smelo u pohod na Alpe. Prvi vrh koji je osvojio bio je $rtler 3visok 7.HF, m.6, koji je u to doba pripadao oblasti ?u.ni Tirol, u Austriji. ako se ulanio u alpinistiki klub, nije mogao da nae odgovaraju"eg vodia. ;a#oaran, odluio je da poe sam. $d tada se #akleo da nikada ubudu"e ne"e tra.iti pomo" vodia. ;evoltiran, ispisao se i# Alpinistikog kluba, da bi se po povratku u domovinu ulanio u kotski planinarski klub, )+HI. godine. 9rativi se na#ad, u stborn, Alek je #atekao napetu atmos8eru u ku"i svog tutora. @ambertovo ponaanje prema njemu se bilo promenilo. 0olo je do svae i @ambert je na Aleka krenuo pesnicama. Ali, tutor je siktao i na sve ostale uku"ane, a "erki je branio da se via sa verenikom, jer nije i# Plimutske !ra"e. -ada se Alek usprotivio takvom njegovom stavu, @ambert je po#vao majku i ujaka da vrate momka ku"i. Povratak ku"i #a -roulija je bio osve.enje. Bajka je bila presre"na #bog sinovljevog vidnog oporavka i odjednom je poela svim srcem da podr.ava njegove prve
>

Klava pla.e ili Pla.na glava A prev. aut

planinarske uspehe. Ta podrka mu je dola u pravom asu. %arednih godina, sve do )+H,. godine, -rouli je #abele.io osvajanje mnogih vrhova Alpa. Beu ostalim visovima, pohodio je Ajger 37.HDF m., koji je osvojio sam6, ?ung8rau 3I.),+ m.6, Benh 3I.FHH m.6, 9eterhorn 37.DF) m.6. %jegovi uspesi su br#o doprli do tada po#natih alpinista, i postao je uva.avan kao smeo mlad planinar pred kojim je sjajna karijera. /sred Alekovih priprema #a ponovno osvajanje Alpa, stigao mu je telegram, u kome su ga majka i ujak Tom obavetavali da ga alju na studije u Triniti koled., u -embrid.u.

)entl*en 'a (ni%er+iteta ( Ke*,rid)(

:tudije na Triniti koled.u, u -embrid.u, #a -roulija su bile velika ansa. To je bila ansa #a novi poetak, novi period .ivota, i#la#ak i# doba tutorstva i kontrole i osvajanje slobode. ansu mu je davala i mogu"nost da naj#ad, sa napunjenih <F godina, postane korisnik nasleenog bogatstva od oko < miliona dolara, to mu je pripalo po #akonu, kao ostavtina njegovog oca. / oktobru )+H,. godine, mladi" je unajmio stan u -embrid.u, u ulici :t. ?ohn broj )>. 0aleko od majke i ujaka, koji su mu odreivali kolu, uitelje, nain odevanja, nain .ivota, daleko od svojih tutora i vaspitaa, ovde je po prvi put mogao da radi ono to je hteo. Bogu"nost da studira daleko od svoje majke i rodbine, na elitnom evropskom i svetskom univer#itetu, u okru.enju intelektualno posve"enih mladi"a, njemu slinih, .eljnih #nanja i napredovanja, #a mladog -roulija je bilo otkrovenje i prilika koju nije smeo propustiti. $n je tu priliku prigrabio svim srcem, iskreno i dobroduno. Neleo je samo jedno& da podvue crtu, potpuno raisti sa svim to ga je ve#ivalo #a mrano detinjstvo, i okrene se budu"nosti. / .elji da simbolino o#nai taj svoj raskid sa prolo"u, -rouli je promenio ime. Eauvek je napustio svoje krteno ime i prihvatio, posle puno ra#miljanja, novo ime A Alister. To je bilo u skladu sa njegovim gelskim 3keltskim6 poreklom pre#imena -rouli, ali i u skladu sa trendom tadanjeg -eltskog preporoda. Takoe, negde je bio proitao da imena koja su slavna predstvaljaju kombinaciju naglaenih i nenaglaenih glasova, pri emu je obra#ac& jedan dugi, dva kratka, jedan dug, jedan kratak. Takav primer bilo je ime Ald.ernona :vinborna 3:Ginburne6, pisca koga je visoko cenio. Po u#oru na njega, naao je sre"nu kombinaciju slova u imenu i pre#imenu Alister -rouli. :loboda je #a njega bila ne samo puka 8ra#a, ve" je #naila sutinsko osloboenje od svih stega, ogranienja, pritiska, prismotre i ka.njavanja koje je iskusio u osetljivom periodu svog odrastanja. To 'osvajanje slobode( on sam je slikovito predstavio ovako& 'osvojivi slobodu, on je sada ose"ao da ne sme da troi vreme u u.ivanju u njoj. / itavom periodu mladosti bila mu je #abranjena sva engleska knji.evnost osim !iblije, i sada je tri godine proveo na -embrid.u da bi popravio taj nedostatak.(D

5roGle4, A., The CQuinoR o8 the Kods, 5hapter , Adolescence, !eginnings o8 Bagick.

-rouli je i u studiranju poka#ao jasno svoju sna.nu individualnost. spoljio je jak interes #a prirodne nauke, naroito hemiju i matematiku. Politika ekonomija mu je delovala prilino kon8u#no, kao sujeverje, kako se sam i#ra#io. Postavio je sebi cilj da stekne odreeno #nanje i# predmeta, i 8ormalnost ga nije toliko #animala. %ije .eleo da troi svoju energiju i vreme na ispra#ne ra#govore sa svojim vrnjacima. $dla#ak u studentsku men#u na veeru smatrao je istim gubljenjem vremena. ao je ak toliko daleko da je organi#ovao dostavu hrane direktno u svoju sobu. $d samog poetka studiranja, Alister se bacio na itanje, pisanje i studiranje. /veo je strogu disciplinu, tako to je #apoinjao da radi od pono"i i ostajao itavu no", sve do jutarnjih asova. / #oru bi i#aao napolje i etao se kampusom, #amiljaju"i koliko je pametnih glava prola#ilo tuda u prolosti, ili je sa pro#ora posmatrao #oru nad tornjem crkve :v. 0.ona. /kljuio se i u drutvene aktivnosti. Aktivno je uestvovao u radu -embrid.skog debatnog drutva, a posebno se istakao kao lan -embrid.skog univer#itetskog ahovskog kluba. 2esto je pobeivao. Pobedio je i predsednika kluba, 9. %eia 3%aish6. /speno je predstavljao svoj klub u interuniver#itetskim takmienjima, a kada je i# gotovo i#gubljene po#icije pobedio predstavnika $ks8orda, %.H. ;obinsa, i#abran je #a novog predsednika kluba. / prvo vreme -rouli nije imao nekog stalnog prijatelja meu ostalim studentima. pak, valja spomenuti i#vesnog Adamsona, koji je Alistera #ainteresovao #a poe#iju Persija !iija elija. elijev kitnjast, lirski je#ik, virtuo#no vladanje renikom i jedinstven nain pisanja, #a -roulija je bio pravo otkrovenje i ponovo ga je nadahnulo #a pisanje pesama. / poe#iji je pronaao novi i#a#ov. Kutao je sve na ta bi naiao i# oblasti poe#ije. $sim elija, omiljeni pesnici bili su mu ;obert !rauning, Ald.ernon :vinborn, 0ante, Bilton. Beu piscima, esejistima, dramatur#ima divio se ekspiru, 0.onatanu :vi8tu, Tomasu -arlajlu, Haksliju, ser ;iardu !artonu. /ticaj elijevog literarnog opusa na -roulija bio je presudan ne samo #bog njegovog neospornog knji.evnog kvaliteta, ve" i #bog otvorenog kritici#ma na raun hri"anstva, te religije uopte. to nije bilo sve. / elijevom stvaralatvu -rouli je pronaao sasvim drugaiji stav prema .ivotu nego u hri"anstvu. !ila je to oda .ivotu, opijenost prirodom, ushi"enje i neskriveno divljenje nad lepotama prirode i snagom ljudskog duha.+ To je bio potpuno novi momenat u -roulijevom dotadanjem iskustvu itanja. elijev atei#am, ali ne racionalan, hladan, proraunat, ve" nadahnut, energian, poletan, pro.et romantiarskim te.njama i stilom, #a -roulija je bilo istinsko otkrovenje. 0ela :vinborna, 0antea, !lejka, bila su na istoj toj liniji renesansne i romantiarske eg#altacije i nadahnutosti prirodom, paganstvom i veliinom oveka samog. Pred mladi"em .eljnim #nanja, i#a#ova, neeg novog, drugaijeg, otvorila su se vrata novog sveta, i on je smelo i be# imalo oklevanja kroio u njega. Tako je -roulijev stvaralaki naboj u usponu pronaao svoj i#ra# u poe#iji. Pisao je neprestano, u svakom dogaaju ili pojavi videvi nadahnu"e. :voje pesme objavljivao je u studentskom asopisu &he 2ranta. Pisanje ga je toliko obu#elo da je poeo da #apostavlja studije. @eto )+H>. -rouli je proveo putuju"i #emljama Eapadne i :everne Cvrope 3Holandija, 0anska, %orveka, vedska6, u traganju #a planinama pogodnim #a
+

9idi& The Triumph o8 @i8e 3Trijum8 Nivota6,....

)F

osvajanje. :voje puteestvije #avrio je u Cngleskoj, na liticama ju.nih obala, kod 9estdejl Hila. Tu se susreo sa %ormanom -olijem, koji je prethodnog leta bio -roulijev mentor u penjanju Alpima. -oli se upravo vratio sa Himalaja, gde je bio uesnik jedne ekspedicije sa traginim ishodom. 9est o pogibiji planinara Bamerija, koga je -rouli lino po#navao, #atekla ga je. %o, -oli i -rouli su ostatak vremena proveli u.ivaju"i u ra#govoru i ra#meni iskustava i# planinarskog .ivota. %akon to se po#dravio sa -olijem, -rouli se jo malo #adr.ao u 9estdejlu, istra.uju"i litice u pratnji jednog drugog alpiniste, 0.. 9. ;obinsona. :ne.na oluja ih je spreila u pohodu i morali su da odustanu. %eto kasnije, u julu, -rouli se ponovo obreo na Alpima, gde je prvi put uspeo da savlada vrh Benh be# pomo"i vodia. :voj uspeh opevao je u pesmi &he (es/ent o+ the 0oen/h.

))

Kri+a identiteta i &o-etak d(.o%nog traganja

/sred obu#etosti knji.evno"u, ljubavnim avanturama, planinskim lepotama i ahom, mladi" je napredovao u studiranju. -ada je dolo vreme #a polaganje poasnog ispita na -embrid.u 3tripos6, mladi" je #a svoju pro8esiju i#abrao diplomatsku slu.bu. $buka je podra#umevala boravak u :ankt Petersburgu i inten#ivno uenje ruskog je#ika. Po dolasku u ;usiju, spo#nao je ra#oarenje. :hvatio je da diplomatska slu.ba ne mo.e biti njegov po#iv. $dluio je da se vrati ku"i. %a povratku je svratio u !erlin na neki ahovski kongres. :usret sa ostarelim, #amiljenim ahistima donela mu je ra#oarenje u ah i uvrstila je njegovu odluku da odustane od svega to je bio #apoeo. %ita od svega toga to je dotada bila njegova preokupacija nije moglo da ga #adovolji. $djednom se itav jedan svet sruio. Poeo je da ra#milja o smislu svega ime se dotad bavio. ;a#miljao je o prola#nosti svega, o tome ta ostaje od dela ovekovog posle njegove smrti. / bljesku preispitivanja, shvatio je u#aludnost i ispra#nost diplomatije. :lava diplomatskog po#iva bila je prola#na. 0a li bi se neko se"ao njegove blistave politike i diplomatske karijere nakon njegove smrti= %jegovo dotad svesrdno #animanje #a ah i planinarenje takoe je usahnulo. Time se mogao baviti samo i# hobija. Pa i poe#ija mu je odjednom i#gledala nedovoljno apsolutna, mada je gotovo do kraja .ivota #adr.ao kreativno i#ra.avanje kro# poe#iju. :hvatio je da nita od svega toga nije njegov istinski put. 0rugim reima, -rouli je spo#nao u#aludnost i tatinu svekolike #emaljske ambicije. Trebalo mu je neto drugo. %eto dublje, apsolutno, neprola#no, veno. %eko delo koje bi ostalo oveanstvu i nakon smrti. %a poetku tre"e godine 3)+HD. god. e.v.6 njegovih studija na univer#itetu, on je prola#io kro# ono to je par godina kasnije, u periodu svoje nadahnutosti budistikom 8ilo#o8ijom, na#vao 'trans patnje(. %ekako istovremeno, magija .ivotnog puta -rouliju je donela nekoliko sna.nih iskustava, koja su ga u#drmala i u njemu pokrenula lavinu pitanja. -rajem )+H>. godine, mladi" je do.iveo neto to je dotad bilo duboko skriveno u njegovoj podsvesti i ije postojanje nije smeo da pri#na ni samom sebi. %a najgori mogu"i nain, -rouli se tada suoio sa svojom biseksualnom prirodom A naivan, kakav je bio, gurnut u svet slobode, iskusio je seksualni odnos sa mukarcem i pritom #aradio polnu bolest. / kri#i kro# koju je prola#io, po#nanstvo sa i#vesnim 0.eromom Politom bilo je kritino. Punim imenom i pre#imenom, Herbert 2arls 0.erom Polit 3Pollitt6, bio je plesa i glumac, koji je igrao u predstavama univer#itetskog dramskoOplesnog kluba 3ootlights (ramati/ "lub, glume"i lik .ene. -rouli ga je upo#nao u -embrid.u, oktobra )+HD. godine. Polit je bio udak svoje vrste. mao je neobino tragian i#ra# lica, tu.ne usne i umorne oi, ali -rouliju je bio lep. Polit je bio pokrovitelj dekadentne umetnosti. / to doba umetnost dekadencije bila je na vrhuncu. Beu njenim glavnim predstavnicima istakli su se Teo8il Kotje, arl !odler, No#e8in Peladam, Kistav Jlober, u Jrancuskoj, kao i $skar 9ajld u Cngleskoj. 0ekadentni umetnici, uglavnom knji.evnici, ra#oarani u privid naunoOtehnikog progresa, bavili su se temama moralnog i drutvenog propadanja, i u svojim delima opisivali su ra#vrat, nemoral, preterivanja svake vrste, animalne strasti, u.ivanje u opijatima i alkoholu itd.

)<

Preko po#nanstva sa Politom -rouli je br#o dospeo u krug dekadentnih umetnika. #meu ostalih, upo#nao je po#natog i#davaa @eonarda 2arlsa :mitersa 3:mithers6, koji je objavljivao knjige $skara 9ajlda i mnogo drugih dekadentnih knji.evnika. Polit, koji je imao svojih <> godina naspram -roulijevih <<, iskusan i prepreden, lako je #aveo mladi"a i od tada su njih dvojica postali nera#dvojni. Po -roulijevom pri#nanju, Polit je bio njegov prvi intimni prijatelj. / %vetskoj tragediji 3&he &raged$ o+ the 'orld6, -rouli je njihov odnos opisao reim& 'ta idealna intimnost koju su Krci smatrali najve"om slavom mukosti.(H Homoseksualnost -rouliju svakako nije bila strana. Pre toga se on suoio sa njom vie puta. ?o su u njemu odjekivale rei upo#orenja koje mu je uputio njegov strogi ali mudri otac, pre nego to ga je poslao na kolovanje, ispriavi mu deo i# !iblije koji govori o opasnostima sodomije. / kolama u kojima je boravio kra"e ili du.e vreme takoe je viao sluajeve homoseksuali#ma meu uenicima. Beutim, sve do nedavno, on se nije uputao u intimi#iranje sa mukarcima. $vo sa Politom je bilo neto sasvim ra#liito, jer Polit je bio intelektualac, obra#ovan ovek, umetnik, koji je imao stila i koga je -rouli potovao. $d Polita je on imao mnogo toga da naui. %ajvie o .ivotu. 9e" krajem )+HD. godine, o !o.i"u, obrevi se u Amsterdamu, -rouli je tumarao ulicama grada, oajan, #bunjen, u mentalnoj kon8u#iji. Nivot je i#gledao mnogo drugaije nego to su ga u detinjstvu uili i vaspitavali. :a raspe"em u krilu, pogleda uprtog u #ala#e"e sunce, na dokovima Amsterdama, ra#miljao je o Hristu, hri"anstvu, sna#i vere, iskuenjima, smislu stradanja uopte. / njemu se vodila .estoka borba, borba i#meu njegove vere, onoga emu su ga uili njegovi hri"anski roditelji i mentori, i njegove .ei #a smislom .ivota, #a ra#umevanjem stvarnosti kakva jeste, #a istinskom duhovno"u, koja bi mogla da mu ponudi prave odgovore na pitanja koja su ga muila. Eapise o ovim njegovim duevnim lomovima, re8leksijama i dilemama o smislu .ivota i njegovoj misiji nala#imo na mnogim mestima u njegovom stvaralatvu. %ajjasnije je o tome pisao u "on+essions, &he 14uino5 o+ the 2ods i u asopisu 1kvinoks. 9rlo upeatljivo govori jedan odlomak i# Ispovesti, koji "emo ovde preneti u najve"em delu)F& 'Tokom tih meditacija nisam ula#io u neki odreeni trans* ali duhovna svest koja je roena u meni odgovarala je onoj koja karakterie vi#iju univer#alne tuge, kako sam kasnije poeo da je na#ivam. Prema budistikoj terminologiji, spo#nao sam prvu plemenitu istinu A :abbS Pi 0ukkham A 'sve je patnja.( Ali, ovo opa.anje je bilo ogranieno na nivoe bliske uobiajenoj ljudskoj svesti. spra#nost bilo kog rada #asnovanog na kontinuitetu materijalnog bila je oigledna. %o, u to vreme nisam imao nikakvog ra#loga da pretpostavim da se ista takva kritika mogla primeniti i na svaki transcendentalni univer#um. Jormulisao sam svoju volju otprilike na slede"i nain& 'Boram prona"i neku supstancu u kojoj bi rad bio otporan na sile promene.( Pretpostavljam da sam jo uvek prihvatao hri"ansku meta8i#iku na ovaj ili onaj nain. !io sam #adovoljan svojim bekstvom i# religije u svet. :ada sam shvatio da tu nije bilo nikakvog #adovoljstva. %isam nala#io #adovoljstvo u tome da budem poniten. 0uhovne injenice su bile jedino to je vredno. Bo#ak i telo su bili be#vredni, i#u#ev kao instrumenti due.

)F

-ac#4nski, ;ichard, Perdurabo, The @i8e o8 Aleister 5roGle4, str. 7I. "on+essions, str. )<,O)<D.

)7

Puki materijalista obino ne uspeva da shvati da jedino duhovne stvari neto #nae, ak i u najgrubljim oblastima .ivota.( Balo dalje, u istom odlomku, nastavlja svoje elaboracije& ' # prirode stvari, otuda, proi#la#i da je .ivot sakrament* drugim reima, svi nai inovi su magijski inovi. %aa duhovna svest deluje posredstvom volje i njenih instrumenata na materijalne predmete, da bi proi#vela promene koje "e re#ultovati uspostavljanjem novih uslova svesti kakve mi .elimo. To je de8inicija magike.( dalje& 'Kledano na taj nain, magijska teorija postojanja je samoOoigledna. / to doba nisam je sasvim jasno shvatao, ali nesvesno sam delovao u skladu s njom, istog trenutka kada sam otkrio nitavnost ovog sveta. Beutim, bio sam toliko daleko od poimanja da je svaki in magijski in, svidelo se to nekom ili ne, da sam pretpostavio da bekstvo i# materijalnog podra#umeva de8initivno osvajanje duhovnog sveta. / sutini, bio sam toliko daleko od ra#umevanja da je materija po svojoj prirodi sekundarna i simbolika, da sam se uglavnom bavio milju kako da doem do ulnog opa.anja duhovnih bi"a i# prve ruke.... $va odluka bila je prva mani8estacija moje istinske volje. ?a sam se uputao, s vremena na vreme, sa krajnjim oduevljenjem, u ra#liita #animanja, ali nijedno od njih nije moglo da #aokupi svu moju pa.nju. %ikada se nisam potpuno predavao ahu, planinarenju, pa ak ni poe#iji. :ada, po prvi put u .ivotu, ose"ao sam da sam spreman da celokupne svoje resurse ulo.im da bih postigao svoj cilj.( $va -roulijeva #apa.anja od nemerljivog su #naaja #a ra#umevanje njegove istinske prirode, ali posebno #a osvetljavanje preokreta koji je nastajao u njegovom umu. -ri#a vere koja ga je obu#ela #avrila se tako to je reio da konano napusti Hrista i i#la# pronae na drugoj strani. ?edina alternativa #a koju je #nao tada bila je& okrenuti se Pavolu. ' #gleda da sam ovo ra#umeo instinktivno* i budu"i da sam morao da se odluim #a jednu ili drugu stranu, nije mi bilo teko da prelomim. :ile dobra su bile one koje su me u prolosti stalno ugnjetavale. 9iao sam ih kako svakodnevno unitavaju sre"u mojih sunarodnika. Beutim, poto je moj posao bio da isra.ujem duhovni svet, moj prvi korak morao bi biti da dospem u linu komunikaciju sa avolom. 2uo sam mnogo toga o ovoj operaciji, i#netog na neodreen nain* no, ono to sam #aista .eleo bio je prirunik praktinih uputstava. Posvetih se otuda prouavanju crne magije* a knji.ar A 0ejton !el 3!og ga blagoslovioL6 odmah mi je ponudio ,njigu "rne 0agije i paktova 3&he Book o+ Bla/k 0agi/ and o+ Pa/ts6, koja je, sude"i po naslovu, bia upravo ono to sam tra.io.( / martu, )+H+. godine, posetio je pomenutu knji.aru i tamo naiao na knjigu prilino #vunog naslova. !ila je to gore navedena knjiga Artura Cdvarda 9ejta A ,njiga /rne magije i paktova 7&he Book o+ Bla/k 0agi/ and o+ Pa/ts6 , objavljena te iste godine. Ta knjiga, na njegovo i#nenaenje, nije bila satanistika literatura, ve" iscrpna anali#a ceremonijalne magije i #birka srednjovekovnih magijskih tekstova i rituala. 9ejt, i#u#etan #nalac i po#nati istra.iva okultnog, ne samo to je na jednom mestu prikupio najva.nije magijske tekstove A t#v. grimoare i kljueve, ve" je pristupio nauno i ak skeptino, pa.ljivo anali#iravi #naaj i unutranju vrednost ceremonijalne magijske i alhemijske prakse. Tako je ova knjiga -rouliju otvorila jedan potpuno novi svet A svet okulti#ma, magije, alhemije, ritualne gno#e. pak, ono to je najvie privuklo mladog itaoca nisu bile vrad.bine i ini, niti tajne vene mladosti i slino, ve" neto sasvim drugo. Piu"i o mistinoj tradiciji, 9ejt je jo u predgovoru knjige ostavio napomenu o postojanju

)I

i#vesne tajne kole ili kola mistinog #nanja, koja je i#vor te tradicije i istinski autoritet.)) Ea -roulija je ovo bio i#a#ov. ako kratka i opskurna, in8ormacija je #a njega bila dovoljna da stvori .ivu predstavu o postojanju nekakve tajne kole u kojoj se posve"enici upu"uju u misterije i duhovno #nanje. To je ono #a im je .udeoL :mesta je napisao pismo i poslao ga na adresu autora, #atra.ivi vie in8ormacija o pomenutoj koli. Autorov ljuba#an odgovor je br#o stigao, u aprilu te godine. 9ejt mu je u pismu dao #adatak da se posveti duhovnim ve.bama, molitvi i meditacijama, i ohrabrio ga da potra.i knjigu nemakog mistika -arla Ckarthau#ena 3Cckarthausen6 8blak iznad svetilita 3(er 'olke vor dem *eiligthume 6, koja je tek skoro bila prevedena na engleski, pod naslovom &he "loud upon the %an/tuar$. -rouli je posluao savet i nabavio je primerak knjige. Ckarthau#enova knjiga je prvi put objavljena )+F<. godine, i ubr#o je do.ivela veliku popularnost, najpre u %emakoj i Jrancuskoj. Pisac je ovde pominjao drevni duhovni red, sastavljen od i#abranih pojedinaca, iji je cilj predvoenje duhovne evolucije ljudske rase. Ckarthau#enova knjiga je #naajna po tome to se u njoj prvi put u okultnoj istoriji Eapada pominje ideja velikog belog bratstva. Tu ideju kasnije "e prihvatiti okultni i mistini red Elatne Eore a onda i mnogi drugi po#nati redovi 3$.T.$., A A...6. 8blak iznad svetilita9: ini est pisama upu"enih tragaocima. Pri kraju prvog pisma autor nagovetava, a u drugom pismu otvoreno govori o tajnom bratstvu, koje on na#iva unutranjim svetilitem ili 5rkvom. %ave"emo odlomak i# drugog pisma knjige&
;<uno je, moja draga bra o u 2ospodu, da vam damo jasnu ideju o unutranjoj /rkvi= toj prosvetljenoj Bojoj >ajedni/i koja je rasuta po svetu, ali koja je voena jednom istinom i ujedinjena u jednom duhu! Prosvetljena zajedni/a postojala je od prvog dana stvaranja sveta, i traja e sve do poslednjeg dana vremena! 8va zajedni/a poseduje jednu ?kolu, u kojoj se svi koji su edni znanja pou)avaju od samog (uha 0udrosti, a svekolike misterije 2ospoda i prirode )uvaju se u ovoj koli za de/u svetlosti!!! %avreno znanje o Bogu, prirodi i )ove)anstvu predmet su prou)avanja u toj koli! 8d nje poti)u sve istine koje osvajaju svet, ona je ta ?kola Proroka, kao i svih onih koji tragaju za mudro u, i samo u ovoj zajedni/i se moe na i istina i objanjenje svih misterija! 8na je najtajnija od svih zajedni/a, pa ipak okuplja )lanove iz mnogih krugova= takvi ljudi )ine ovu ?kolu! @ svim vremenima postojala je spoljanja kola, zasnovana na ovoj unutranjoj, koja je samo njen spoljni izraz! %toga je, u svim vremenima, postojao jedan skriveni sabor, drutvo izabranih, onih koji su uvek tragali za %vetlom i imali sklonost ka %vetlu, i ovo unutranje drutvo je bilo poznato pod imenom unutranje %vetlite ili "rkva! %ve to spoljanja "rkva poseduje A simboli, /eremonije ili rituali, jesu slova koja izraavaju u spoljanom svetu duh istine koji boravi u unutranjem %vetilitu! 8tuda je ovo %vetilite, sa)injeno od )lanova ratrkanih svuda po svetu, meusobno povezanih vezama savrenog jedinstva i ljubavi, od najranijih vremena bilo obuzeto graenjem velelepnog *rama, kroz oivljavanje ljudskog roda, kako bi tako moglo do i do mani+estovanja Bojeg kraljevstva! @ ovom drutvu pri)est uzimaju oni koji imaju najve u sposobnost da prime svetlo, tj! sveti Izabrani/i! Izabrani su ujedinjeni u istini, a njihov Voa je suta %vetlost %veta,

))

vidi& Taite, Arthur CdGard, &he Book o+ "eremonial 0agi/, sajt& http&UUsacredO teRts.comUgrimUbcmUindeR.htm )< vidi sajt& http&UUGGG.adepti.comUdocsUeck.pd8.

),

Isus *rist, 8naj koji je Pomazan svetlom, jedini posrednik ljudske rase, Put, Istina i Bivot A praiskonska svetlost, mudrost i jedini kanal pomo u koga se )ovek moe vratiti Bogu!C

Ckarthau#enovo kriptino, eliptino i matovito pisanje #agolicalo je matu -roulija i jo vie osna.ilo .e #a duhovnim #nanjem. $d tog asa, on je bio spreman na sve samo da pronae lanove tog tajnog drutva Enanja. Po nalogu svog mentora, A.C. 9ejta, poeo je inten#ivno da se moli i pri#iva kontakt sa nekim od lanova drutva. -roulijevo naglo oduevljenje #a duhovnim #nanjem postepeno ga je udaljavalo od Polita. Te godine njih dvojica su planirala da iskoriste kratak odmor i vreme provedu #ajedno, na 9estdejl Hedu. Beutim, ve"i deo vremena bili su ra#dvojeni. Polit nije hteo da se pridru.i -rouliju u planinarenju, ve" je ostao dole dok je -rouli ostatak puta proveo sam, itaju"i Ckarthau#ena i piu"i. -rouli je shvatio da Polit ne mo.e intelektualno da ga prati i da njega nije privlailo ni planinarenje ni duhovno traganje. ?a# i#meu njih je bio sve ve"i. 9remenom, arke i nesuglasice bile su sve e"e. :uoen sa svojom slabo"u i rastr#an i#meu prijateljstva i intimnosti, s jedne strane, i njegove spiritualne te.nje, s druge, -rouli je odluio da Politu napie pismo i#vinjenja. %o, on nikada nije smogao snage da mu to pismo poalje. Tako Polit nikada nije sa#nao o -roulijevim emotivnim tr#avicama. Posle toga, oni su se sve ree sretali, da bi na kraju prekinuli svaki kontakt. -rouli dugo nije mogao da #aboravi svoje dru.enje sa Politom. / mnogim svojim delima on je ostavio tragove i #nakove u #nak se"anja na njegovo prvo veliko prijateljstvo sa jednim mukarcem. %jegova prva knjiga, ./eldama: . Pla/e to Bur$ %trangers In, posve"ena je se"anju na Polita. / jednoj od svojih najkontrover#nijih knjiga A BaghDiD0uattar, objavljenoj desetak godina kasnije, -rouli je ostavio Politovo ime i pre#ime u akrostihu, a njegov lik Hipolitus i# dela <ot the Ei+e and .dventures o+ %ir -oger Blo5ham proi#aao je i# Politovog inicijala 'H. Polit(. ./eldama, prva -roulijeva knjiga, i#data je )+H+. godine pod slede"im punim naslovom& ./eldama . Pla/e to Bur$ %trangers In b4 a gentleman o8 the /niversit4 o8 5ambridge privatel4 printed )+H+. 7./eldama 0esto gde se sahranjuju stran/i od d.entlmena sa univer#iteta u -embrid.u privatno tampano )+H+.6 ./eldama je bila poema od ukupno 7< stro8e, tampana u svega )FF primeraka, od kojih su dva primerka bila na vanserijskoj luksu#noj ko.i, )F na japanskoj ko.i i ++ na runo raenom papiru. Primerci su prodati u univer#itetu po ceni od pola krune. #dava ./eldame bio je ve" pomenuti @eonard 2arls :miters, koji se proslavio po objavljivanju dekadentne i '#abranjene( literature. $n se hvalio -rouliju kako "e i#dati sve ono to se drugi boje da i#daju, to je ovaj shvatio kao i#a#ov. -arakteristino #a :mitersa je bilo i

)>

to da je objavljivao knjige u skupocenim, luksu#nim pove#ima, to je u to vreme ve" bilo postalo retko. Poema je dobila ime po hebrejskom na#ivu #a 'krvnu njivu( koja se pominje u !ibliji 3%ovi Eavet, Batej, gl. <D, stihovi 7O+6, kao lonareva njiva koju su kupili sveteniki glavari #a srebrnjake to im je vratio pokajnik ?uda i koju su namenili #a groblje strancima. ./eldama je poema u kojoj ima dosta biogra8skog, gde je vidljiva borba i unutranji nemir -roulijev, njegova patnja i te.nja. Poema je pisana u elijevom duhu, a ose"anja u pesmama obuhvataju irok raspon, kre"u"i se od vulgarnih i ironinih do u#vienih i duhovnih. -rouli je preu#eo pseudonim 'd.entlmen sa univer#iteta u -embrid.u(, po u#oru na elija, koji se predstavljao kao 'd.entlmen sa univer#iteta u $ks8ordu(. Autorov prvenac nije naiao na neku #naajnu reakciju kod kritike i publike, to #bog malog tira.a, to #bog toga to -rouli nije bio po#nat u knji.evnim krugovima. %o, ta se mo.e re"i o knji.evnoj vrednosti ovih stihova= -rouli je kao pesnik bio nedovren. 9idljivi su literarni uticaji i u#ori, jer -rouli navodi njihova imena 3Tenison, !rauning, :vinborn, eli6, ali je i upadljiva ta personalnost njegove poe#ije. :vuda u stihovima prepo#najemo -roulijeva ra#miljanja, nadanja, strahovanja, oekivanja... ./eldama u svakom smislu nosi lini peat tvorca. : druge strane, njegovi stihovi su ritmini, melodini, rimovani. : jedne strane, on peva o !ogu, o najvioj spo#naji, i svom nesavrenstvu, a onda u slede"oj stro8i velia poronost, seksualnu privlanost prema svom uitelju, strasti sadi#ma i ma#ohi#ma, i nihili#am. Takav karakter njegove poe#ije A nagli prela#i i# krajnje u#vienog u krajnje nisko stanje, meanje sirovih, primitivnih i vulgarnih elemenata sa duhovnim, istim i u#vienim, u svojoj biti osta"e nei#menjen i bi"e njegova temeljna speci8inost celokupnog njegovog literarnog stvaralatva. / takvom 'nemogu"em miksu( mnogi su videli opasnost i naslu"ivali #lokobnost njegove linosti. $tuda su kritiari, novinari i njegovi neprijatelji, kojih ni #a .ivota nije bilo malo, sa podo#renjem pristupali itanju njegovih dela, upo#oravaju"i na mogu"e 'opasnosti(. Ali, ako ostavimo po strani takve anali#e, neosporno je da njegova prva poema A ./eldama, ostavlja dubok utisak na itaoca i navodi ga na ra#miljanje. :vuda je prisutna autorova te.nja, jedan napor da dosegne jednu viu stvarnost, da spo#na !oga u svemu, tj. u svetu, i otuda njegovo poigravanje sa stvarno"u, karikiranje, namerno iskrivljavanje i i#opaavanje, sarka#am i ironija. %ave"emo nekoliko stihova i# poeme #a ilustraciju naih re8leksija&
Fa nisam dostojan! @ ,u i Patnje ima deset hiljada svetilita! %vako od njih skriva u sebi manje, unutranjije, boanskije, to )uva grehe, manje grube i manje pro+ane! <ajtajnija je ku a 2ospoda! 8n oblikuje Beskona)no, Veliko unutar majunog, jedno besprekorno jedinstvoG @ svakoj ekstazi moje sr/e se budi= <ek' svaki trans opusti i olaka krila 0oja dua nek' zadrhti, pre no to izae njena graa )ista

)D

(aj mi u)iteljaG <e tek u)enog svetenika nekog koji kroz napor i patnju stvori niz misterija raznih, ve nekog preruenog mladog kralja ljudi, )iji duh se oslobodi sveg umora i gaenja, usana i li/a uvaavanog meu ljudima, ne mnogim A .hG daj da zaare, upale usne moje, bar dodirom jednimG .hG pod zatitom njegovom, njegovom ljubavlju skritim mojom ponizno u, na njegovu ugledaju H se sigurno dostiemo 8no to Feste, i oslobodi emo sebe, daleko iznad, zajedni)ki iznad najviih nebesa, u slatki poljuba/ ljubavni)ki tako sladak, tako jak, u biti da e se s njim moja dua njegovoj pripojiti! %edugo poto je ./eldama objavljena, -roulija je kontaktirao jedan njegov italac. !io je to slikar ser 0.erald Jestus -eli 3Kerald Jestus -ell46, u to vreme takoe student na -embrid.skom univer#itetu. -upivi knjigu u jednoj specijali#ovanoj knji.ari, -eli se oduevio i ubr#o se vratio u knji.aru, #amolivi vlasnika da ugovori sastanak sa autorom. 0o sastanka je dolo u maju )+H+. godine. !io je to susret dve srodne due, dva boema, umetnika i istra.ivaa. Po -roulijevim reima, 'sreli smo se na pomalo romantian nain.()7

/er Kell2#
)7

)erald 0e't(' Keli ('ir 1erald 0e't('

5roGle4, A., "on+essions.

)+

(134561542#, &ortret 7o*a'a /. Eliota, (lje na &latn(, 1561.18

%a tom prvom sastanku -rouli je bio oaran -elijevim enciklopedijskim #nanjem umetnosti i knji.evnosti* -eli je, pak, u -rouliju video .ivi primer istinskog pesnika. Primetili su mnogo toga #ajednikog& osim to su obojica studirala na istom univer#itetu, jednako su se ponosila svojim irskim poreklom, odrastala u slinom porodinom okru.enju, otac im je bio sveteno lice i, konano, obojica su bila strastveni umetnici. !io je to #a -roulija poetak jednog divnog dru.enja, u kome je bilo i velikih planova o meusobnoj umetnikoj saradnji. #meu ostalog, utanaili su rad na jednoj drami i pokretanje novog asopisa. 0.erald -eli je etiri godine bio mlai od -roulija. -elijevo studiranje na univer#itetu usledilo je u stvari kao re#ultat kompromisa i#meu njegove sna.ne .elje da bude slikar, koju je podr.avala majka, i njegovog oca koji mu je to branio. Posle dugog perioda .estokih svaa 3est meseci6, na kraju je porodica postigla spora#um A 0.erald mo.e da se bavi slikanjem ali tek poto #avri studije na -embrid.u. Tako je 0.erald prihvatio svoje studiranje samo da bi udovoljio .elji svog oca, i vreme je provodio uglavnom u.ivaju"i u .ivotu i provode"i se. %e#ainteresovan #a redovno studiranje, on je pronaao interes u prouavanju poe#ije i tome se potpuno posvetio. Poe#ija ga je i dovela do -roulija, u kome je video svoj u#or pesnika, intelektualca i boema. Po#nanstvo sa -elijem bilo je #naajno #a -roulija ne samo #bog toga to je ovaj naao sebi ravnopravnog partnera i prijatelja, ve" i #bog jednog drugog ra#loga. :ticajem okolnosti, -elijeva starija sestra, ;ou# -eli, postala je -roulijeva prva .ena. Ali, u vreme kada su se upo#nali, to je jo uvek bila daleka budu"nost. Ea -roulija je tada bilo odluuju"e jedno drugo po#nanstvo. !ilo je to dru.enje sa planinarom $skarom Ckentajnom 3Cckenstein6. Ckentajn je u mladom Alisteru spa#io veliki talenat #a planinarenje i podr.avao je njegove ambicije. :am je bio istaknuti planinar, ve" po#nat u krugovima planinara. Atletske, nabijene grae, nosio je malo #aputenu bradu i karakteristinu kapu i voleo je da pui lulu. $dva.an, istrajan i sna.ne volje. -rasilo ga je to to je bio ne#avisan, slobodan duh, mada prek i neelastian.

)I

.rtnet, &he .rt 'orld 8nline, sajt& GGG.artnet.comUArtistsU@ot0etailPage.aspR= lotVidW>5F5F)J5C!HA+<ICF<)C7H,+!0>>>J<D 3F7.F,.<FF+.6

)H

9ri,li)a%anje '%etili:t(
-rouli je duboko verovao da duhovna #ajednica, kakva je bila opisana u Ckarthausenovom delu, postoji negde na Eemlji. To je bila #ajednica svetih ljudi, veliko belo bratstvo, grupa odabranih, koji predvode duhovnu evoluciju oveanstva. %o, koliko god da je bio uveren u tako neto, nije mogao pretpostaviti da "e tako skoro prona"i i upo#nati jednog od njenih lanova. A onda je doao do traga. 0ru.enje sa Ckentajnom dovelo ga je do prvog jasnog #naka. 0ospeo je pred sam prag svetilita. $stalo je morao da uini sam. %a njega je bio red da povue 8iguru. , nije mu bilo nimalo teko. %aprotiv, pojurio je svom snagom. Te iste, sudbinske, )+H+. godine, u avgustu, sa Ckentajnom je bio na vajcarskim Alpima. Poneo je sa sobom knjigu BekKregora Betersa 3:.@. BacKregor Bathers6 -azotkrivena ,abala 3&he ,abbalah @nveiled6, i#date prethodne godine. -njiga je bila prevod ;o#enrotove 3-norr von ;osenroth6 knjige ,abbala (enudata, napisane na latinskom krajem M9 veka, koja je i sama bila prevod klasinog dela hebrejskog mistici#ma >ohar. -rouli je u asovima odmora prouavao knjigu i molio se da pronae uitelja koji bi mogao da mu protumai #agonetne, i8rovane stranice mistine -abale. :ila#e"i sa jednog gleera prema selu Eermat, .eljan odmora posle iscrpljuju"eg penjanja, -rouli je naiao na neku pivnicu. 0ok se odmarao ispijaju"i pivo, nenadano se naao usred jedne .une rasprave o alhemiji. Beu prisutnima, -rouli se ose"ao najpo#vaniji da se ukljui u ra#govor. :amouvereno je govorio o temi koja ga je privlaila i o kojoj je tako mnogo #nao. Posle diskusije, jedan od uesnika mu je priao i predstavio mu se kao 0.ulijan @. !ejker 3!aker6, po pro8esiji analitiki hemiar. Bo.emo #amisliti reakciju mladog, nadobudnog -roulija, koji je shvatio da se nala#i pred ovekom koji #na vie od njega. Borala ga je ganuti skromnost i mudrost ne#nanca, koji se niotkuda stvorio pred njim. /vee, !ejker ga je ispratio do hotela, i celim putem njih dvojica su ra#menjivali #nanje o mnogim aspektima alhemijske vetine. 2itavu no" -roulija su muili rojevi pitanja& 'ko je taj ovek=(, 'da li je mo.da on Bajstor #a kojim je tragao=(, 'ako !ejker jeste Bajstor, #ato mu to onda nije rekao=(, itd. Posle neprospavane no"i, jedva je ekao jutro da potra.i tajnovitog oveka. %o, on je ve" bio napustio svoj hotel. -rouli ga je gro#niavo tra.io po itavoj dolini, ne .ele"i da mu umakne jedina mogu"a ve#a sa svetilitem. Poto je pretra.io hotele, krme i .ele#niku stanicu, naj#ad ga je naao. Posle kra"eg uvoda, -rouli je smogao snage da ga pita da li je on Bajstor. %a to se !ejker samo nasmeio i odmahnuo glavom. '%e, ali kada se budemo vratili u @ondon, upo#na"u te sa ovekom koji je mnogo vie magiar od mene.( To leto -roulijevo #dravlje se naglo pogoralo i on je morao da prekine planinarenje sa Ckentajnom. 9ratio se u @ondon da se oporavi. 0ok je le.ao u postelji, dopisivao se sa !ejkerom, raduju"i se to skorijem o#dravljenju i vienju sa novim prijateljem. / oktobru je !ejker ispunio dato obe"anje i upo#nao ga je sa 0.ord.om :esilom 0.ounsom 3?ones6. 0.ouns je bio industrijski hemiar i# !e#ingstouka, Hempir. :tasit, sa svojom dugom crnom kosom i bradom, i#gledao je kao reinkarnirani sus. Pored toga to je 0.ouns imao #avidno #nanje okultnih nauka, bio je i vrsni praktiar. -rouliju nije trebalo mnogo da shvati da se nala#i na pravom tragu. 0.ouns jeste bio jedan od Bajstora.

<F

Bajstor mu je objasnio da je svakom tragaocu neophodan uitelj, koji koji ga mo.e uputiti u tajne prakse magije i koji mu mo.e rastumaiti #naenje i8rovanih magijskih rukopisa. $n mu je preporuio da nabavi spis koji se tek nedavno bio pojavio u knji.arama. !io je to engleski prevod srednjovekovne knjige ,njiga %vete 0agije .bramelina 0aga 7&he Book o+ the %a/red 0agi/ o+ .bramelin the 0age6, koji je uradio :emjuel @idel BakKregor Beters, autor koga je ba itao tog leta. Ta tajanstvena knjiga sadr.avala je direktna i neuobiajeno jasna uputstva #a samostalan magijski rad A magijske pripreme koje je trebalo obaviti da bi tragalac stupio u kontakt sa istinskim uiteljem. Ponesen, -rouli je .eleo da odmah nabavi primerak spisa i #apone sa pripremama. 0.ouns i !ejker su u mladom nesvrenom studentu #apa#ili redak dar #a okultne nauke i veliki potencijal #a duhovno napredovanje. pak, oni su ga savetovali da saeka i obe"ali mu da "e ga upo#nati sa grupom iniciranih, koja "e ga pripremiti #a operaciju :vete Bagije. -rouli nije posluao savet ve" je tajno i#najmio stan u @ondonu, na adresi 2enseri @ejn broj >D i >H, predstavljaju"i se kao i#vesni gro8 9ladimir :varov. Ebog ega je on krio svoj identitet i #ato je preu#eo jedno neOenglesko ime 3u ovom sluaju rusko6, dodavi pride i titulu gro8a= -ako je sam tvrdio, postojala su dva ra#loga #a takvo skrivanje& a6 njegova reenost da #apone operaciju :vete Bagije Abramelina Baga, koja je i#riito #ahtevala osamljivanje praktiara, da se njegova porodica ne bi umeala na bilo koji nain i spreila rad. / tom smislu trebalo je shvatiti i njegovo i#miljeno ime. b6 2injenica da se mladi tragalac tek bio vratio sa svog puta po ;usiji, gde je bio nauio ruski je#ik i poduavao se pravilima diplomatske slu.be. -ako ka.e ),& '/pravo sam se bio vratio i# ;usije, gde sam bio da nauim je#ik #a potrebe diplomatske slu.be, i mislio sam da bi bilo #abavno da posmatram reakcije @ondonaca na stranog plemi"a. bilo je.( %e #naju"i #a -roulijev naum, njegovi uitelji su ga poeli poduavati magiji. ?edna od prvih praktinih tehnika koju je nauio bila je tehnika astralne projekcije. Praksa se sastojala od slede"ih koraka. Prvo je trebalo vi#uali#ovati #atitni krug oko tela, koji je imao svrhu #atite od ne.eljenih spoljnih uticaja 3buka, umovi, ostale spoljne smetnje6. Posle toga je praktiar i#vodio ritual Pentagrama, prikladan #a i"enje prostora i aure, sledila je meditacija i onda sama astralna projekcija. Praktiar bi naspram svog 8i#ikog tela vi#uali#ovao astralno telo, identinog i#gleda, i u jednom trenutku bi se voljno 'prebacio( i# 8i#ikog u astralno telo. Tada bi mogao da voljno koristi svog astralnog dvojnika, putuju"i po ra#liitim nivoima i u ra#liitim 'svetovima(. # tih putovanja sledile su astralne vi#ije koje je praktiar trebalo da #apie u svoj magijski dnevnik, koji je potom davan na uvid mentorima. Tehnika astralne projekcije bila je u stvari test #a -roulija, koji je trebalo da poka.e njegovu reenost i spremnost da bude primljen u lanstvo ;eda. To je bio deo redovne procedure koju je morao pro"i svaki potencijalni lan, iskuenik. 9e" prva astralna iskustva bila su i#u#etno uspena. %jegova prva vi#ija bila je neuobiajeno .iva, a druga je preva#ila#ila !ejkerove vlastite vi#ije. Tokom dva meseca, koliko je trajala praksa, -rouli je #apisao ukupno )+ astralnih vi#ija. / tim svojim prvim
),

# orepiske A.-. sa ;. -. %jumenom, pismo od )>.F+.)HII., <e# :I, Jorke "olle/tion.

<)

astralnim iskustvima, on je pose"ivao ra#liita mesta. ?ednom je posetio i#voenje !etovenove 9 sim8onije u -vins holu u @ondonu. 0rugi put je imao neobine i sna.ne vi#ije. Bnotvo primera astralnih vi#ija ra#bacao je kasnije u svojim 1kvinoksima, vlastitim asopisima koje je i#davao dugi ni# godina. $vako br# napredak u astralnoj projekciji uverio je 0.ounsa i !ejkera u -roulijevu nadarenost, i oni su odluili da ga prime u drutvo odabranih. :aoptili su mu vest da "e biti iniciran u ;ed Elatne Eore.

<<

Zlatna Zora
Elatna Eora je bio prvi pravi okultni red sa kojim se -rouli susreo i koji ga je primio u svoje lanstvo. ;ed je na -roulija i#vrio presudan uticaj. !io je odluuju"i #a -roulijevo magijsko poduavanje i ra#voj, ali i vie od toga. $n je udario peat budu"em toku i sudbini -roulijevog .ivota. #rael ;igardi 3;egardie6, -roulijev uenik, prijatelj i biogra8, posebno je istakao ovu sudbinsku ulogu Elatne Eore u .ivotu njegovog uitelja& ' #nad svih drugih svetovnih dogaaja, uticaj hermetikog reda Elatne Eore bio je taj koji je oblikovao .ivot Alistera -roulija. ?ednom i#lo.en njegovom kabalistikom sistemu stepenova i 8iloso8ije, njegovim magijskim praksama i ceremonijama, on nikada vie nije ostao isti.()> Bo.emo i"i jo dublje, i ustanoviti da je Elatna Eora delovala na mladog -roulija i kao metod vaspitanja, uestvuju"i u 8ormiranju njegove linosti. 0otad de#orijentisan, neusmeren i neumeren, u traganju #a identitetom, #nanjem i autoritetom, Alister je u okrilju reda dobio upravo ono to mu je trebalo. ;ed je #a njega predstavljao i utoite, i autoritet, i i#vor #nanja. 0a vidimo onda ta je #apravo bio taj tajnoviti red i kakav je bio njen #naaj u istoriji= Poreklo i nastanak Elatne Eore obavijeni su velom misterije. storija i legenda se prepli"u i nadopunjuju, grade"i tako ono to nam je danas #nano kao tradicija Elatne Eore.)D Tri su oveka #aslu.na #a osnivanje i 8unkcionisanje reda Elatna Eora. $va trojica su kljune 8igure u stvaranju istorije i mita o Elatnoj Eori. Pre svega, spomenimo dr 9ilijema 9ina 9estkota 3Testcott6, kome pripadaju najve"e #asluge #a utemeljenje i poetan u#let reda. 9estkot)+ je bio lekar po #animanju i radio je kao sudski istra.itelj patolog u @ondonu, kod svog strica. ;oen je )+I+. godine u istom mestu gde i -rouli A u @imingtonu. / svojoj desetoj godini ostao je be# roditelja i usvojio ga je stric, koji je, kao i njegov otac, bio lekar. $d tada tee njegova karijera uspenog sudskog lekara. Paralelno sa pro8esijom lekara, 9estkot je poka#ao i strasno interesovanje #a okulti#am i hermetiku 8ilo#o8iju. Pristupio je masonskoj lo.i ve" )+D). godine i posvetio se okultnim istra.ivanjima. Eanimao se #a kabalu, alhemiju i hermetiko bratstvo ;o#enkrojcera. 9estkot je br#o napredovao na oba polja. %a pro8esionalnom planu, )++). godine postavljen je na mesto oblasnog sudskog lekara, a )+H<. godine uspeo se do vrhovnog sudskog lekara #a severoistoni @ondon. na drugom polju bio je uspean. Kodine )++F. primljen je u lanstvo ro#enkrojcerskog bratstva :.;. .A. 3:ocietas ;osicruciana in Anglia6, u @ondonu, da bi )+HF. godine postao Bagus :.;. .A. i vrhunski majstor lo.e Xuator 5orronati.

)>

;egardie, srael& &he 1$e in the &riangle, .n Interpretation o+ .leister "ro#le$ , Jalcon Press, PhoeniR, Ari#ona, )H+<., str. ,H. )D Ea ire istorijske podatke o Elatnoj Eori, u obilju literature, najbolje je konsultovati neke od slede"ih knjiga& -itual 0agi/ in 1ngland O Jrancis -ing* &he 0agi/ians o+ the 2olden (a#n O Cllic HoGe* &he 2olden (a#n "ompanion O ;. A. Kilbert* &he %#ord o+ 'isdom O thell 5olQuhoun* &he 2olden (a#n A . ;egardie. 3nap. aut.6. )+ Ea biogra8ije voa ;eda vidi sajt& &he *ermeti/ 8rder o+ the 2olden (a#n, http&UUGGG.hermeticgoldendaGn.orgU0ocumentsU!ios

<7

Bisterio#ni dogaaj ve#an #a postanak reda dogodio se )++D. godine. :ticajem okolnosti, pomenuti dr 9estkot doao je u posed nekog drevnog i8rovanog rukopisa, koji je i#gleda uvao odreena tajna magijska #nanja. $ tome kako je doao do tog maginog rukopisa i koje je tano njegovo poreklo postoje ra#liite prie.

Dr W. Westcott

Prema sopstvenom tvrenju, 9estkot je taj manuskript dobio od uva.enog masona A.J.A. 9ud8orda 3Tood8ord6, u# molbu da ga dei8ruje. -rajem te iste )++D. godine, ostareli 9ud8ord je preminuo, pre nego to je i dolo do osnivanja reda. Po drugoj ver#iji prie, dr 9estkot je rukopis pronaao sluajno, u nekoj antikvarnici u Jarington ;oudu, u @ondonu. $be ver#ije prie imaju misterio#nu #avrnicu. %aime, u #agonetnom dokumentu krili su se podaci neophodni #a ostvarivanje kontakta sa i#vesnom gospoicom Anom prengel, koja je bila tajni majstor i voa magijskog reda. 9estkot je stupio u ve#u sa njom i ubr#o od nje dobio odobrenje #a osnivanje ogranka velikog reda u Cngleskoj. Bnogi o#biljni prouavaoci Elatne Eore osporavaju verodostojnost ovih ver#ija, posebno istinitost postojanja gospoice prengel. Po njima, 9estkot je itavu prepisku sa dotinom osobom i#mislio kako bi osnivanje organi#acije obavio velom misterije i dao potrebnu te.inu i o#biljnost itavom poduhvatu, a sebe u#digao na mesto osnivaa i voe. Tako se u literaturi sre"e i tre"a ver#ija, prema kojoj je sudbinski dokument ve" postojao u krugovima :.;. .A., i da ga je verovatno sastavio mason i naunik -enet Beken#i 3Backen#ie6, pri#nati autoritet u oblasti masonerije, autor enciklopedije &he -o$al 0asoni/ 1n/$/lopedia. 0okument je dospeo u ruke 9estkota negde )++>. godine, preko Beken#ijeve udovice.)H /prkos ovim neslaganjima, autentinost samog spisa niko ne dovodi u pitanje. !ilo kako bilo, 9estkot, predani istra.iva misterija i okultne tradicije, bio je ovek koji je posedovao #nanje potrebno #a reenje ispisanih i8rovanih stranica tajnovitog rukopisa. i8ra kori"ena u kodiranju bila je slina onoj koju je koristio opat Tritemijus u svojoj knji#i Pol$graphiae, a koju je 9estkot posedovao. ;ukopis je bio pisan i#bledelim mastilom na listovima oigledno starog papira, koji su imali vodeni .ig i# )+FH. godine. Prema nekim i#vorima, pravi datum nastanka teksta ipak je dosta kasniji,
)H

9ideti& :oror :.?.& (r 'illiam '$nn 'est/ott, internet sajt& http&UUGGG.hermeticgoldendaGn.orgU0ocumentsU!iosUTestcott.htm

<I

i pada u period i#meu )++F. i )++,. godine. Podatke koje dokument sadr.i nije mogao #nati nijedan ovek u vreme kada je datirana hartija, ve" najmanje <F godina kasnije. :matra se da su njegovi sastavljai morali imati odreeno #nanje i# slobodnog #idarstva. $tuda proi#la#i sumnja u verodostojnost tanog datiranja pronaenog dokumenta, to unosi dodatnu ar misterije. -rajem )++D. godine 9estkot se o#biljno po#abavio dei8rovanjem. : ob#irom na njegovu strunost i po#navanje potrebnog kljua, on je relativno lako otkrio da je rukopis pisan na engleskom je#iku, ali u obrnutom smeru A s desna nalevo. Tada je shvatio da se u dokumentu daju odreeni podaci neophodni #a uspostavljanje magijskih rituala. Ali, ti podaci su bili namerno nedovoljni. $sim uputstava, dokument je sadr.avao i podatke #a kontakt sa i#vesnom .enom adeptom A :apiens 0ominatur Astris 3:.0.A.6, to je bilo magijsko ime #a gospoicu Anu prengel i# %irnberga, %emaka. 9estkot nije oklevao ve" je poslao pismo na datu adresu i tako je #apoela prepiska. Kospoica prengel mu je dodelila #vanje Adeptusa CRemptusa 3rang u magijskoj hijerarhiji, DWI6 i odobrila mu je osnivanje ogranka, tj. hrama njenog reda u Cngleskoj, daju"i mu sva potrebna #nanja i ovla"enja #a samostalan rad. Takoe, nalo.ila mu je da i#abere jo dva saradnika, koji bi #ajedno sa njim rukovodili redom. To je bilo u skladu sa okultnom tradicijom, da vostvo nekog reda mogu initi samo jedan ili tri majstora. Potuju"i #ahtev, 9estkot je po#vao svog prijatelja, takoe lana :.;. .A. i masona, ije je ime bilo :emjuel @idel BekKregor Beters 3BcKregor Betters6. Eajedno su, pak, odabrali jo jednog lana :.;. .A., doktora 9udmena 3T.;. Toodman6 #a tre"eg lana. :tvoren je trijumvirat, tri oveka koji su sebe proglasili osnivaima i voama novog okultnog reda.

<,

/trani;a :i<ro%anog r(ko&i'a Zlatne Zore

0rugi osniva ;eda, :.@. BekKregor Beters, u daljem sledu dogaaja, predstavljao je kljunu 8iguru. $d sve trojice ovaj je bio naj#animljivija linost. $sobenjak, bio je posve"en prouavanju misterija i malo ta drugo ga je tako #animalo. $ njegovom .ivotu se vrlo malo #na. $no to je ostalo su uglavnom #abeleke i #apa.anja nekih od lanova Elatne Eore, njegovih saradnika i bli.njih. ;oen je )+,I. godine u @ondonu. !io je sin trgovakog slu.benika. $tac mu je umro mlad, i Betersa je odgojila majka, u !urnmautu. !io je sna.ne grae, jer se u mladosti bavio boksom. $sim boksa, prouavao je i vojnu strategiju. ;ano je poka#ao iroko interesovanje #a okultne nauke i je#ike. %jegovi savremenici se sla.u u tome da je imao iroko obra#ovanje, ali imao je nekritiki um. ?ejts je #a njega pisao kako je u njemu 'mnogo uenosti( ali 'malo obra#ovanja(. Kotovo nesposoban #a #dravu anali#u, on je itao sve to je stigao. !io je redovan posetilac itaonice !ritanskog mu#eja, gde je ostajao od otvaranja do kraja, svakog dana, studio#no prouavaju"i stare magijske rukopise. Tamo je upo#nao i svoju budu"u suprugu, Binu !ergson 3koju je #vao Boina6, mlau sestru 8rancuskog 8ilo#o8a i %obelovca Anrija !ergsona. niciran je u masoneriju u !urnmautu, )+DD. godine. !r#o je napredovao u hjerarhiji masonskih stepenova. Ea manje od )+ meseci stigao je do stepena Bajstor Bason. -ao Bajstor Bason, imao je pristup u tajnu organi#aciju ro#enkrojcera :.;. .A., gde je upo#nao 9estkota i 9udmena.

<>

/.L. !;1regor !etter'

:.@. BcKregor Betters Beters je vodio strog, disciplinovan nain .ivota. !io je nepua i vegetarijanac, i borio se protiv seciranja .ivotinja. nae je imao vrlo preku narav. /meo je da prasne i pobesni u trenutku. $ njegovom braku sa Binom 3koju je #vao Boina6, nema mnogo podataka. %jegov nain .ivota i karakter uka#uju na to da se Beters u#dr.avao od seksa, te da su on i njegova supruga .iveli u spora#umnom celibatu. Tre"i lan trijumvirata, dr 9udmen 3T.;. Toodman6, bio je pen#ionisani lekar. %ajstariji meu njima 3<F godina stariji od 9estkota6, boleljiv i povuen po prirodi, 9udmen nije ostavio mnogo u istoriji ;eda. /mro je )+H), samo tri godine nakon osnivanja ;eda. ;ed Elatne Eore je 8ormalno ustanovljen )+++. godine, kada je dr 9estkot, imaju"i ovla"enje od strane gOice prengel, u prisustvu dvojice pomenutih lanova, proglasio osnivanje Hrama IzisD@ranija u @ondonu, kao engleskog ogranka Elatne Eore. !io je to hram broj 7, pored dva hrama koji su ve" bili uspostavljeni. Prvi je bio, naravno, hram iji je osniva bila sama Ana prengel A Ei/ht, Eiebe, Eeben, a osniva drugog bio je 8iktivni engleski adept koji je posedovao i8rovani rukopis pre 9estkota. 2lanovi ;eda Elatne Eore mogli su da budu i mukarci i .ene, i oboje su ravnopravno uestvovali u ceremonijama i svim pitanjima od #naaja o kojima se raspravljalo. Buki lanovi na#ivali su se '8rater( A 'brat(, a lanice su bile 'soror( A 'sestra(. :vaki lan ;eda imao je svoje magijsko ime ili moto. To je bio, takore"i, slu.beni identitet svakog lana, njegovo ime pod kojim se on predstavljao u ;edu i pod kojim su ga ostali lanovi prepo#navali. 2lanovi ;eda su sami birali svoja magijska imena, koja su o#naavala njihovu najviu te.nju ili njihov nain ra#umevanja najvie spo#naje, ono to se u ;edu na#ivalo 9eliko 0elo. Bagijsko ime je bilo simbol individualnog i istinskog odnosa pojedinog lana prema 9elikom 0elu i i#ra.avao je ono najsutinskije i najkarakteristinije to se ispoljavalo kod svakog od njih, kada je u pitanju put duhovne spo#naje. Bagijska imena 3mota6 trojice voa Elatne Eore i njihova #naenja bila su slede"a& 9estkot& )6 Kuod %/is <es/is, prevod& 'Ti ne #na ta #na(. <6 %!.! ili %apere .ude, prevod& '/sudi se da bude mudar(. 76 <on 8mnis 0oriar& '?a ne"u biti potpuno mrtav(. Beters& I6 %!-!0!(! ili %' -ioghail 0o (hrem, u prevodu& 'Boja rasa je kraljevska(. ,6 (!(!"!3! ili (eo (u/e "omite 3erro, #naenje& '!og mi je vodi, a ma mi je pratilac(. 9udmen& >6 0agna 1st Veritas 1t Praelavebit& '9elika je stina i ona "e preovladatiY. D6 Vin/it 8mnia Veritas& ' stina pobeuje sve(.

<D

Sistem Zlatne Zore zasnivao se na inicijatikom napredovanju uenika po stepenovima koji su bili hijerarhijski postavljeni, poev od najnieg stepena, oznaenog kao stepen Neo it !"#"$ do najvi%eg, nazvanog stepen &pssissimus !'"#'$. (o je bilo zami%ljeno kao svojevrsna hermetika i okultna %kola, u kojoj se uenik postepeno, putem grupno organizovanih inicijacija, uvodio u okultno i mistino znanje, i tako napredovao putem samospoznaje, sve do krajnjeg stepena, koji je oznaavao mistino jedinstvo sa )ogom. Klavni in.enjer strukture reda, uputstava i konkretnih praksi koje su se davale lanovima bio je Beters. $n je osmislio originalne i doka#ano delotvorne duhovne prakse, u kojima su se studenti Elatne Eore obuavali. ;ed po#nat pod imenom Elatna Eora #apravo nije bio jedinstven, ve" je bio podeljen na tri posebna reda, meusobno strogo odvojena. :truktura ;eda je organi#ovana prema kabalistikom dijagramu 0rveta Nivota. Tako je itava ema stepenova i napredovanje inicijanta usaglaena sa odgovaraju"im se8irotima i sta#ama na 0rvetu Nivota. :vaka slede"a inicijacija je ujedno o#naavala osvajanje sve vie i vie se8ire na lestvici pove#anih se8irota i sta#a 0rveta Nivota, to se mo.e predstaviti kao psihomentalno i energetsko usaglaavanje inicijanta sa odgovaraju"om se8irom. : ob#irom da je kabalistiki dijagram kori"en i kao univer#alna mapa #nanja, posti#anje nekog stepena #nailo je i usvajanje odgovaraju"eg sklopa #nanja, u vidu propisanih lekcija, uputstava i praksi. /kupno je bilo )< stepenova u hijerarhiji ;eda, ali od toga se dva stepena nisu uklapala u postoje"u emu 3%eo8it i stepen Portala6, a svi ostali su odgovarali se8irotima, od Balkuta 3Eelator6 do -etera 3 pssissimus6. :vakom stepenu pridodat je odreeni par brojeva, koji je o#naavao polo.aj na 0rvetu Nivota. Prvi broj u paru predstavljao je broj koraka koje je uenik osvojio, poev od najni.e se8ire 3Balkut6, a drugi broj A broj koraka koji ostaje da se pree do najvie se8ire A -etera.

<+

:ada, kada je prihvatio i ispunio sve svoje obave#e i #avete stepenova Prvog ;eda, mogao je da se konano preda i#voenju %vete 0agije. Ea potrebe operacije, a prema uputstvima knjige, -rouli je odluio da pronae neku udaljenu ku"u, daleko od civili#acije, kako bi u njoj neometano proveo predvieni period povlaenja od est meseci. Ea vreme jednog neobave#nog planinarenja po stenama i visovima oko je#era @oh %es, u kotskoj, dok se odmarao, prave"i stanku, osmatraju"i obale je#era, jedna ku"a mu je privukla pa.nju. Evana !oleskin 3!oleskine6, bila je to dugaka pri#emna ku"a, i#graena tik u# bre.uljak, kraj je#era. %ala#i se na jugoistonoj strani @oh %esa. $bala se tu blago u#di.e i# vode, obrasla tisom i borovima. / skladu sa uputstvima i# AbraOBelinove %vete 0agije, graevina je okrenuta na sever, i#la#e"i na prostranu, otvorenu terasu i lo.u, koja mora da ima puno pro#ora, 'kako bi se brojni duhovi mogli bolje videti(. spred ku"e je je#ero, i#a A brdo. danOdanas postoji.

K(=a Bole'kin, na o,ali je+era Lo. >e', $kot'ka.

<H

!oleskin je plemi"ka ku"a, koju je i#gradio uva.eni Aribald Jrej#er 3Jraser6, krajem )+. veka, i sve do tada pripadala je lanovima porodice Jrej#er. Pored ku"e je i porodino groblje. $d nje se i#vija dugaak put, sa obe strane natkriven niskim drve"em, nastavljaju"i se dalje na drum kojim se sti.e do dva obli.nja mesta A Jojersa, na jugu i severno, do nvernesa. -rajem avgusta )+HH. godine, Perdurabo je i#abrao !oleskin #a svoju magijsku ku"u. -u"a je ispunjavala sve uslove i bila je pogodna #a i#voenje AbraOBelinove operacije. $dluio je da je kupi. Po#vonio je vlasnici, gospoi Beri ;ou# !arton, i i#ra#io interesovanje #a kupovinu. $na ga je odbila, rekavi da ku"a nije na prodaju. %o, magusa to nije pokolebalo. !io je spreman da je kupi po svaku cenu. -upio ju je po dvostruko vioj tr.inoj ceni A oko <.FFF 8unti. 0o novembra )+HH. godine, novi vlasnik se uselio u ku"u pored je#era. -rouli je u.ivao kao novi #emljoposednik. Prema kotskom obiaju, pro#vao se 'lerd 3laird6 od !oleskina i Aberta8a( A 'laird( je bila keltska re #a 'lord(, 'gospodar(. AbraO melinov spis nalagao je da se magijska operacija #apone na /skrs. :toga je reio da vreme do operacije provede u upo#navanju sa okolinom i susedima. Tako prostrana ku"a, kao to je !oleskin, #ahteva jo ljudi. %i gospodar imanja nije .eleo da bude sam. $tuda je unajmio poslugu i koijaa. 0ane je provodio u planinarenju i peaenju, u drutvu svojih pasa, love"i divlja i pecaju"i lososa na je#eru. 0ivljina je prijala njegovoj kondiciji. pak, njegov dola#ak u podruje @oh %esa nije mogao ostati neprime"en. 0uge etnje po movarnim terenima oko je#era, koje je svakodnevno praktikovao, plaile su starosedeoce. ?ednog dana na pragu svoje ku"e naao je veliki kameni vr, u kojem je bio krijumareni viski. !io je to #nak upo#orenja, upu"en njemu A doljaku, da ih ne u#nemirava. :premaju"i se #a poetak operacije, koji je trebalo da bude na /skrs, i# dana u dan -rouliju su se deavali svakojaki neobini dogaaji. $n je te neobinosti tumaio kao posledicu njegovog usredsreivanja #a veliki #adatak. Pribli.avanje njegovom :vetom Anelu 2uvaru i#a#ivalo je mnogo ra#liitih deavanja, koja se nisu mogla objasniti nekim ovo#emaljskim u#rokom, a koja su ga ometala u njegovoj magijskoj odluci. -ako je kasnije objanjavao, neverovatno koliko se mnogo stvari uroti protiv volje onoga ko se usudi da predu#me ovako te.ak #adatak. Taj period boravka u !oleskinu ostao je ne#abele.en, i#u#ev u retkim sluajevima. -ako sam ka.e u Ispovestima, tada jo nije ra#umeo pravu vrednost voenja magijskog dnevnika. '!io sam totalno posve"en postignu"u. :ve to bi mi se pojavilo, mimo glavnog puta ka cilju, bila je samo neprilika, smetnja i prekid.( <F -ao sekundarni i#vori in8ormacija o tom periodu, bile su pesme, rituali i #apisi vi#ija. / meuvremenu, mu#a ga nije ostavljala. dalje je neumorno pisao. $d dela koje je ostavio, vredi pomenuti& poeme i #birke poe#ije Poziv .meri)koj -epubli/i 7.n .ppeal to .meri/an -epubli/6, 0aj)ina tragedija 3&he 0other's &raged$6 i *ram %vetog (uha 3&he &emple o+ the *ol$ 2host6 i dramu 3atalna sila 7&he 3atal 3or/e6! / *ramu %vetog (uha mo.e se pratiti napredovanje i ra#voj njegove duhovnosti. Pesme su uglavnom bile na liniji dekadencije, bodlerovske, ali je uoljiva njegova te.nja. %aslovi pesama& .tanor 7&he .thanor6, Planina *rista 7&he 0ountain "hrist6 ili -ozenkroj/er 7&he -osi/ru/ian6 govore sami #a sebe.
<F

5roGle4, A.& "on+essions, gl. <<.

7F

Povremeno je upra.njavao astralna putovanja, pri#ivao inteligencije i koristio tehnike #a i#a#ivanje astralnih vi#ija. Astralna putovanja je i#vodio koriste"i metod usvojen i# Elatne Eore. Po tom metodu, praktiar je, sede"i na stolici, prave kime, #amiljao to je mogu"e uverljivije svog astralnog dvojnika, tano nasuprot sebe. / jednom trenutku, kada je #a to bio dovoljno spreman, praktiar je snagom volje trebalo da se 'prebaci( u svog dvojnika, osvesti ga, i tada je mogao pomo"u njega da putuje po astralnoj s8eri. Pri#ivaju"i ra#liite anele, -rouli je dobijao i#u#etne vi#ije. Prene"emo ovde dve karakteristine astralne vi#ije<)& 'Pri#ivaju"i anele Eemlje, dobio sam udesne re#ultate. Aneo, moj vodi, odnosio se prema meni sa upadljivim pre#irom i bio je vrlo surov i istinit. Poka#ao mi je svakojake stvari. / sreditu #emlje obra#ovani su ru.a i krst. ;u.a je apsolutno samo.rtvovanje, spajanje svega u F 3%egativno6, univer#alni princip stvaranja putem promene 3ne samo .enski princip6 i univer#alno svetlo '-habs(. -rst je irenje ili princip Pekht. Trebalo je #atim da nauim jo neto* ali pa.nja mi je odlutala.( 'Poao sam sa jednim veoma linim vodiem* tada spa#ih 3nakon nekoliko manje bitnih pojedinosti6 naeg Kospoda kako sedi sa .enom i# :amarije, pored #vora. Tako, pet mu.eva predstavljalo je pet velikih religija koje su oskrnavile istotu 0evice :veta& a 'onaj kojeg sada ima( bio je materijali#am 3odnosno moderno miljenje6.( 9i#ije su bile sna.ne i .ive, prepune simbola, i one su #a njega bile #nak da je na dobrom putu. mao je i#u#etan dar #a magiju, #a astralne svetove, i u njemu je jaala svest o vlastitoj svrsi i volji. #ra#io je to ovako <<& '0olo mi je prirodno da pre#rem i odbacim, be# ostatka, be# i jednog trena oklevanja ili .aljenja, sve ta god je moglo da stoji na putu mom cilju. stovremeno, mogao sam taj cilj da posmatram kao da je nita u poreenju sa viim ciljem ;eda kojem sam se #avetovao.( !rat Perdurabo, sada lerd od !oleskina, vlasnik velike ku"e i pripadaju"eg imanja u kotskoj, ose"ao se savreno spremnim #a #apoinjanje AbraOBelinove magijske operacije, kljune #a napredovanje u 0rugi ;ed. %aavi da je dolo vreme da podnese #ahtev #a iniciranje, obratio se adeptima 0rugog ;eda, u @ondonu. %a njegovo i#nenaenje, bio je glatko odbijen, sa obra#lo.enjem da nije dovoljno osposobljen. / to vreme, 8unkciju 5ancellariusOa i instruktora rituala obavljala je Jlorens Jar, a ona je to suvie o#biljno i slu.beno shvatila. !e# ob#ira na to to je ose"ala naklonost prema -rouliju, odbacila je njegovu molbu #a napredovanje kao neosnovanu. Beutim, uloga Betersovog 8ormalnog predstavnika u @ondonu poverena je drugoj osobi, #nanoj kao gospoa Cmeri 3Cmer46. !ila je to osetljiva po#icija, s ob#irom na to da je ogromna ve"ina lanstva boravila u @ondonu i ostalim gradovima Cngleske, a jedino je Beters, sa svojom .enom Boinom i nekolicinom drugih lanova, delovao u Pari#u. %jemu je bilo neophodno odr.avanje ve#e sa engleskim hramovima i #bog jednog ovo#emaljskijeg ra#loga& bio mu je potreban novac #a i#dr.avanje. %aime, dok je .iveo u @ondonu, Beters je #araivao #a .ivot kao kurator mu#eja Hornimen 3Horniman Buseum6, u Jorest Hilu. %akon svae sa Jrederikom Hornimenom, vlasnikom mu#eja, otputen je. %o, Hornimenova "erka, Ani, meu prijateljima po#nata i kao Tebi, takoe lanica ;eda, dala je Betersovima i#vesnu sumu novca 3II7 8unte6 i oni su se preselili u Pari#. ?edini nain pre.ivljavanja u Pari#u bila je novana pomo" koju je davala Ani Horniman, a kada je i ona prestala da ga 8inansira
<) <<

bidem, gl. <<. "on+essions, gl. <<.

7)

posle svae sa Betersom, )+H>. godine, ostao mu je samo skromni priliv novca od lanova ;eda, koji su upla"ivali na ime lanarina. $dbijanje -roulijevog legitimnog #ahteva nije bio nikakav hir niti greka. !io je to samo deo jedne ve"e igre, #avere koja se ve" du.e vreme pripremala, #avere usmerene protiv BekKregora Betersa. To to se i -rouli naao usred te #avere nije bilo nimalo sluajno. Ea britanske adepte, Alister -rouli je od ranije va.io #a ekscentrinog doljaka, koji je trao u gomili drugih lanova ;eda. :ada, kada se stavio na stranu autoritarnog voe, odbacivanje #ahteva #a inicijaciju -rouliju istovremeno je #nailo suprotstavljanje Betersovoj samovolji. -rouli je tada do.ivljavan kao bli#ak prijatelj Betersa i njegove porodice. Poruka je bila jasna& ne"emo do#voliti iniciranje -roulija i na taj nain "emo poslati signal Betersu da ne do#voljavamo njegovo vladanje itavim ;edom i# Pari#a. $goren #bog neodobravanja njegove istinske volje, -rouli je )7. januara )HFF. godine otputovao #a Pari#, nameran da se sretne sa Betersom i i#dejstvuje svoju inicijaciju. / /torak, )>. januara, u pariskom hramu Elatne Eore, Beters je -roulija inicirao u stepen Adeptusa Binora 3,W>6. Time je ambicio#ni gospodar !oleskina i Aberta8a naj#ad kroio i#a #avese i postao lan 0rugog ;eda Elatne Eore. -rouli se konano prikljuio manjini lanstva koji su postigli prvi stepen adeptstva. nicijacija je, kao i sve druge inicijacije Elatne Eore, ukljuivala dramski ritual. Beutim, ova inicijacija se #natno ra#likovala od svih inicijacija stepenova koji pripadaju spoljanjem redu. %jen simboli#am i celokupna scenogra8ija bili su rozenkroj/erski. Tvorac jedinstvene ceremonije inicijacije bio je BekKregor Beters. $vde se najbolje vidi kakav je i#u#etan genije bio Beters. $n je u dramsku 8ormu uobliio priu o -ristijanu ;o#enkrojcu, nemakom plemi"u i mistiku, koji je, po prvom dokumentu o postojanju !ratstva ;u.inog -rsta<7, putovao u Arabiju, gde je bio iniciran u odreene muslimanske misterije, a #atim, na putovanjima po svetu prouavao mnoga religijska i mistina uenja. $n je u M9 veku, #ajedno sa jo etvoricom adepata, ustanovio red ;u.inog -rsta. ;o#enkrojc je umro u dubokoj starosti od )F> godina i sahranjen je na nekom nepo#natom mestu, u planini Abiegnus. Pronaao ga je brat koji je bio autor 3ame 3pretpostavlja se da je to bio ?ohan Andrea6 )>FI. godine. Krob se nala#io i#a tajnih vrata na kojima je bio ure#an natpis& 'Post 5MM Annos Patebo( 3'!i"u otvoren nakon )<F godina.6( $tkrivanje grobnice desilo se tano )<F godina posle ;o#enkrojcerove smrti. -ada je grobnica otvorena, unutra je pronaeno telo -ristijana ;o#enkrojca u neraspadnutom stanju. $dlomak i# ceremonije inicijacije upeatljivo objanjava simboli#am ;u.e i -rsta, njihovo unutranje 3e#oterino6 #naenje&<I ;(rugi 7adept6: 2robni/a .depata simbolizuje mesto sahranjivanja ,ristijana -ozenkroj/era, koje je on na)inio da predstavlja univerzum! &re i: 8n je sahranjen u /entru koji ima oblik heptagona i nalazi se ispod oltara, glavom okrenutom ka Istoku! (rugi: %ahranjen je u /entru zato to je to ta)ka uravnoteenih sila! &re i: 0isti)no ime ,ristijana -ozenkroj/era ozna)ava -uu i ,rst *rista= neraspadljivu ruu stvaranja, besmrtni ,rst %vetla!

<7 <I

3ama 3raternitatis, #a ijeg se tvorca smatra nemaki mistik ?ohan Andrea. ;igardie, srael& &he 2olden (a#n, 9ol. <, str. <F).

7<

(rugi: 8vo mesto su imenovala naa jo drevnija Bra a i %estre, imenom 2robni/a 8zirisa 8no+risa, Pravednog! &re i: 8blik 2robni/e je jednakostrani heptagon, +igura sa sedam strani/a! (rugi: %edam strani/a aludiraju na sedam niih se+irota, sedam palata i sedam dana %tvaranja! %edam je vrh koji nadvisuje! %edam je dubina bezdna! &re i: 2robni/a je simboli)no smetena u sreditu >emlje, u planini punoj pe ina, misti)noj planini .biegnus! &re i: >na)enje ovog imena .biegnus A .biD.gnus, Fagnje 8/a naega! 0etatezom to postaje .biD2enos, -oen od 8/a! BiaD2enos, %naga naeg roda, a ove )etiri re)i tvore re)eni/u: .BI12<@% .BI.2<@% .BI21<8% BI.D21<8%! ;Planina to pripada Fagnjetu 8/a naega, i planina snage roda naega!C I!.!8! F1*1?@.! &akve su re)i! 7%vi pozdravljaju daju i znak LMN6! Bagijsko ime koje je -rouli odabrao #a stepen Adeptusa Binora bilo je tajna koju je strogo uvao itavog .ivota. %jegovo pominjanje postoji samo na jednom mestu, u jednoj njegovoj svesci& "hristeos Eu/i+tias. $vakav njegov i#bor odra.ava tadanja njegova interesovanja. me je u stvari enohijanski<, pri#iv, koji #nai& '%eka bude svetloL( $n takoe inkorporira ro#enkrojcerski simboli#am i ujedno je kombinacija latinskih rei '5hristos( i '@uci8er(, to se mo.e prevesti kao 'poma#ani prenosilac :vetla(. <> : druge strane, to je kombinacija imena Hrist i @uci8er, odnosno simboliki i#ra# ujedinjenja :vetla i Tame, 0obra i Ela. niciranje -roulija u stepen ,W> bila je Betersova pobeda, njegov odgovor na odbijanje britanskog dela lanstva. $n je to do.iveo kao prkos i pobunu* atak lanova u !ritaniji na njegov autoritet. 9erovatno je na to uticao i sam -rouli, koji mu je veoma emotivno i uverljivo preneo neposlunost lanstva. ;atoborni Beters shvatio je to kao i#a#ov, i u skladu s tim, odluno je odgovorio. ;at je poeo. -rouli se u stvari na taj nain de8initivno svrstao na stranu Betersa, prihvataju"i njegovo vostvo i autoritet kao jedinog punopravnog poglavara ;eda. :ada je Beters mogao da rauna na mladog adepta kao na svog save#nika. A on je takoe i#aao kao pobednik. Ta inicijacija mu je #naila mnogo. -ada se prikljuio ;edu, imao je ogromna oekivanja. Bislio je da "e se upo#nati sa ljudima genijima, i#abranim predstavnicima ljudskog roda, koji .rtvuju sve #arad stine i :vetla. %o, ubr#o ga je sustiglo ra#oarenje, kako ljudima koje je sretao, tako i '#nanjem( koje je tamo dobio. :amo su ga 0.ouns i !ejker ubeivali da ne odustane, bodre"i ga da bude strpljiv i saeka iniciranje u 0rugi ;ed. :ada, kada je primljen u drutvo adepata, mogao je da upo#na prave tajne magijske vetine. ta se tano deavalo nakon toga i kojim redosledom, teko je re"i. /poreenjem -roulijevih vlastitih bele.aka, s jedne strane, i biogra8skih #apisa :imondsa i -acinskog, s druge, mo.emo napraviti rekonstrukciju najbitnijih dogaaja. Posle inicijacije, -rouli je jo malo ostao kod Betersa. $n i Beters su ra#govarali o aktuelnoj situaciji u @ondonu. -rouli je svog inicijatora #amolio #a savet. Builo ga je pitanje& 'da li postoji stvarna opasnost po njega u @ondonu i ta se to tamo #apravo
<,

Cnohijanski je#ik je magijski je#ik koji je prenet engleskom lekaru, astrologu i magu dr 0.onu 0iju. Po#nat je i kao aneoski je#ik. <> 5hristeos i @uci8er su latinski i#ra#i. @uci8er #nai 'prenosilac :vetla(, a 5hristos A 'poma#anik(. 0etaljniju anali#u ovog imena mo.ete videti na sajtu& (onald &$sonHs %upernatural 'orld 3http&UUGGG.donaldt4son.comUchrisluc.html 6

77

sprema=( %akon konsultovanja -roulijeve astroloke karte, Beters je #akljuio da je opasnost po njega realna i savetovao mu je da po svaku cenu i#begava @ondon.

7I