UNIVERZITET SINGIDUNUM

AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

KATEDRA ZA MENADŽMENT U UMETNOSTI

PREDMET: POZORIŠNI MARKETING, II godina studija

SEMINARSKI RAD :

'' JA KAO POZORIŠNI PRODUCENT ''

STUDENTI PROFESOR

Ana Vukadinović mr. Duško Marić

br. indeksa 2004/252

Beograd, jun 2006.

1
 SADRŽAJ:

1. ODLUKA O NOVOJ PREDSTAVI SA

OBRAZLOŽENJEM................................................. 3

2. ODLUKA O REALIZACIJI SA
OBRAZLOŽENJEM.................................................. 3

3. ODLUKA SA REDITELJEM O PODELI ULOGA I

ANGAŽOVANJU UMETNIČKIH SARADNIKA .................3

4. PREDRAČUN (proizvodna cena

predstave).............................................................5

5. FINANSIJSKI
PLAN.....................................................................5

6. MARKETING
PLAN.....................................................................6

7. UGOVORNI ODNOSI- plan raspodele prihoda u post

produkciji...............................................................7

8. PRODAJNA CENA
ULAZNICE...............................................................7

9. SPISAK GOSTIJU ZA
PREMIJERU.............................................................7

10. REZIME
OSTVARENJA...........................................................7

2
1. ODLUKA O NOVOJ PREDSTAVI SA OBRAZLOŽENJEM

Večita dilema pozorišta – ŠTA IGRATI, ''morila'' me je nekoliko nedelja.

Da li se odlučiti za klasično delo i igrati na sigurno, da li dati šansu manje
poznatom tekstu/delu ili napraviti predstavu sa tekstom poznatog narativa
ali u potpuno novom svetlu?Posle dugog razmišljanja odlučila sam se za
treću opciju.
Smatram da savremeno pozorište pored svojih osnovnih funkcija treba
da publiku natera na razmišljanje i pruži nešto novo! A to bi odlično izveo
dramski tekst ''No Name: Snežana'' koju je Ana Vujanović žanrovski
odredila kao post-dramski interval o želji i Zakonu',odnosno reč je o
adaptaciji drame ''Snežana'' kod nas manje poznatog pisca švajcarca
Roberta Walsera iz 1901.godine.

2. ODLUKA O REALIZACIJI SA OBRAZLOŽENJEM

Mislim da bi ova predstava mogla dostići velike uspehe i bila bi veoma

igrana jer tema ove drame su imaginarni događaji,a akteri adaptiranog
teksta nalaze se unutar savremenog konteksta: iz Srednje Evrope s
početka 20. veka, prelazi se na Jugoistočnu Evropu na početku 21. veka,
iz doba modernog kapitalizma na tranzicijsko doba ponovne akumulacije
prvobitnog kapitala, iz industrijskog na mas medijsko digitalno društvo.

U skladu sa takvim tekstom, svi akteri drame su zapravo publici već

poznate ličnosti jedne od čuvenih bajki braće Grimm, koji su odmah, od
samog početka drame uvedeni u kompleksne društvene igre borbi za moć,
intriga, ostvarenja i osujećenja želje, zadovoljenja čula, ljubavnih afera,
preljuba, odnosa i antagonizama između polova ili pre rodova,
pokušaja uspostavljanja društvenih subjekata.

Sve ove igre izvedene su sasvim cinički, kao gest otpora, sofisticirana
kritika društva čiji je bajka simptom..
Predstava ce publiku naterati da razmisle o sebi, što će, nadam se
biti dovoljno dobar razlog da požele ponovo da pogledaju predstavu, ili je,
pak, preporuciti svojim prijateljima.

3. ODLUKA SA REDITELJEM O PODELI ULOGA I

ANGAŽOVANJU UMETNIČKIH SARADNIKA

Iako sam glavni i većinski finansijer pozorišne predstave, dala sam

slobodu reditelju Bojanu Đorđevu da izabere glumce i umetničke
saradnike. Smatram da dobra predstava zahteva dobru, proverenu ekipu,
izbor je izvršen pre svega po njihovom umeću i naravno popularnosti.

3
Podela uloga:

SNEŽANA: Sena Đorović, figura koja je žrtva svojih socijalnih

okolnosti; oseća otpor prema njima, ali ne dovoljno da im se suprotstavi.
Nešto želi, ali ne zna šta; ne sme da zna šta. Uhvaćena je u klopku
patrijarhalnog društva: ona bi i da bude dobra i da njoj bude dobro. To je
nepodnošljivo. Kad uvidi svoju želju (pojačano replikama 'Freudove' Dore,
a naročito Dore 'Helene Cixous'), uplašena pribegava hrišćanskom
trpljenju i praštanju (pojačano direktnim citatima iz Biblije), i tom
čednošću se sveti svima, pa i sebi-koja-želi.
KRALJICA: Nataša Marković, figura zle kraljice ne znači da je reč o zloj
osobi, već da se na nju projektuju aktuelni društveni antagonizmi. Pošto
je kralj pajac, zemljom vlada žena, na užas naroda. Uz to, ona je:
Jevrejka iz Zagreba, queer (narcisoidna, ambivalentan odnos sa
Snežanom, možda erotski, drugi kulturni kod), od-narodovana, iritantno
obrazovana (referira i citira Sapfo, Freuda, Walsera, Krležu, Crnjanskog,
Hitlera, Lacana, Barthesa, Kathy Acker, Helene Cixous, Kristevu,
Foucaulta, NSK, Orlan, Josipu Lisac, Marinu Gržinić, Georga
Agambena....). Sama je. Ona je tamni erotizam; onaj koji vodi pravo u
smrt.
LOVAC: Ljubomir Bandović, figura mačo muškarca iz naroda. Zaljubljen
u Kraljicu, koja ga privlači svojom misterioznom »tuđinskom lepotom«. Ne
odupire se svojoj želji, mada zna da ona 'nije svetica'. A pošto mu je želja
zadovoljena, zadovoljan je, uživa. Funkcioniše kao prilično odan kraljici,
koliko to jedan zdrav, prav, sretan čovek može da bude. Ipak, nije lud od
strasti. Ponekad lažov.
PRINC: Slobodan Pavelkić, figura figure. Retorični pozer. Plahovit,
brzoplet. Sve bi. I ne bi. U zaletu diskursa plemenitosti i časti. Ali i
senzualnosti, što mu otežava život. Ipak, bez tela. Deluje da se dobro
snalazi; bez šlifa, za istančan ukus.
Druga generacija tranzicijskih biznismena. Nakon što je završena
prvobitna akumulacija kapitala, sinovi se školuju po skupim inostranim
školama. Govori u zamršenim poetskim frazama. Prostodušan i lakoveran;
odlično zna da oceni šta želi. I, pošto je muškarac i princ, nema problem
da to pokuša i da ostvari. Pa ako uspe, uspe. Govor ga nosi kao perce.
Prevazilazi. Sav nestaje u govoru ...

VOJNICI: Goran Milošević, Dejan Jovanović

Težili smo ka tome da kostimografska rešenja Maje Mirković i scenografski

okvir Siniše Ilića u svemu budu u skladu sa tendencijom režisera Bojana
Đorđeva da se na sceni post-drama ''NoName:Snežana'' prikaže kao
negacija ustaljenih pozorišnih konvencija.

Prevod je uradio Mihajlo Živanović, adaptaciju teksta i dramaturgiju Ana

Vujanović, a Muzički saradnik je Vladimir Pejković. Na sebe preuzimama
poslove PR, producentskog i marketniškog posla.

4
4. PREDRAČUN ( PROIZVODNA CENA PREDSTAVE)

Dramaturg- platiti Ani Vujanović za pisanje teksta po delu ''Snežana''

Roberta Walsera - 2.000 evra.
Reditelj- sa Bojanom Đorđevim dogovorila sam se da mu platimo
honorar za pripremu predstave 3.000 evra, ali sa pravom raspodele
prihoda u postprodukciji.
Poverena scenografija, tj. idejno resenje iste, kao i plakati i program
predstave kostace me 2.000 evra.
Kostimi osmišljavanje i izrada koštaju me 1.500 evra.
Kompozicije iznose 1.000 evra.
Glumci (honorar za pripremu)- glumcima plaćeno 5.000 evra za
pripremu predstave i to u zavisnosti od uloge i pojavljivanja na sceni, u
proseku oko 1.000 evra.
Lektor- angažovanje lektora je bilo neophodno zbog različitih dijalekata
u komadu i plaćeno je 150 evra.
Izrada scenografije (nabavka materijala i ekipa za izradu)- nabavka
materijala po specifikaciji (daske, lim, platno, sto, stolice, krevet, najlon,
cevi, farba, lepak,četke, brusne ploče, elektrode) koštala je 3.500 evra, a
ekipi za izradu scenografije treba izdvojiti 200 evra ( placeni samo
troskovi materijala i izrade) od toga 1.500 evra scenografu.
Izrada kostima (materijali i šivenje)- predstava oslikava savremenu
epohu tako da nije bilo potrebe za šivenjem već samo nabavka garderobe
i obuće i za to je izdvojeno 1000 evra.
Snimanje TV spota (trajanje 2 min.)- 1.000 evra.
Izrada plakata i letaka za predstavu- 2.000 evra.
Izrada fotografija za izlog- 100 evra.
Izrada panoa (20 komada)- 600 evra.
Za izradu platnenih reklamnih šlajfni (10 komada)- 300 evra.
Bilbordi- zakup 20 bilborda na dve nedelje pred premijeru 5.000 evra.
Sve kada se sabere, proizvodna cena predstave je 30 650 evra.

5. FINANSIJSKI PLAN

U fazi planiranja, novac koji je bio planiran je 35.000 evra, 8.000 evra
su lična sredstva zajedno, a ostatak jedan deo je pod pokroviteljstvom
Skupštine grada Beograda- Sekretarijat za kulturu, a drugi deo prikupljen
kao sponzorstvo od firmi koje sam uspela da ubedim da je ovo, za njih, u
svakom slucaju isplativa investicija.

Zahvaljujem se na donacijama sledećim firmama:

''Telekom Srbija'', '' Banca Intesa'', ''Si&Si'', '' Eurosalon'', '' Mango'',
''Delta sport'' ,Savez dramskih umetnika Srbije, Fakultet dramskih
umetnosti.
Na kraju, od sakupljenih 34.000 evra, potrosenih je 31.000. Razlika od
3000 evra predstavlja višak.

5
5. MARKETING PLAN

Veliki udeo u uspehu ove predstave, pored sjajanog teksta,režije,

glume... ima marketing, koji mora da bude određan krajnje profesionalno
i odgovorno.
Marketing predstave sam odradila u 2 faze:
1.Objavljivanje o početku rada na novoj predstavi sa imenom reditelja i
imenima glumaca ( podsticu na razmišljanje o predstavi)
2.Konferencija za štampu i elektronski mediji pred premijeru Što je
nabitnije dovesti što više televizijskih ekipa!)
U medjuvremenu na snazi je ogromna energija, rad i na pozorišnoj
reklami i na umetnickoj propagandi.
Interni model reklame:
-plakati i leci
-mesečni programi
-katalog predstave
-izlog sa fotografijama i dokumentima predstave
Eksterni model reklame vezan je za sredstva masovnih komunikacija:
-novinski oglasi, članci, reportaže
-radio oglasi, džinglovi, reportaže
- reklame
-TV spot (potpisan ugovor sa B 92, RTS, Sudio B) kao medijskim
sponzorima o puštanju spota deset puta dnevno mesec dana pred
premijeru)
- ugovorena gostovanja glumaca, reditelja posle premijere, radi što boljeg
promovisanja predstave
Prostorno-tehnički model reklame:
-platnene reklamne šlajfne
-bilbordi
Stvar na koju smo prvenstveno obratili paznju i o kojima smo izuzetno
vodili racuna je da reklama obuhvata psihološku dimenziju, kulturološki i
etički aspekt reklame. Akcentovali smo televiziju kao najbolji medij pri
reklamiranju.
Ono sto smo se dogovorili sa donatorima i medijskim sponzorima,
pored samog finansiranja, to je nasa obaveza prema njima:

-štampanje zaštitnog znaka na plakati predstave

-štampanje zaštitnog znaka na programu predstave
-štampanje zaštitnog znaka na bilbordu
-pominjanje firme za štampu pred premijeru

6
7.UGOVORNI ODNOSI- plan raspodele prihoda u post
produkciji

-Producent 20%
-Koproducent 10%
- Reditelj 5%
- Glumci 2%, ukoliko predstava ostvari predviđen dobitak

Veća razlika u procentima između producenta i koproducenta je zbog

toga što je producent preuzeo na sebe svu organizaciju i sprovođenje
marketinga pozorišne predstave. Reditelju se takođe daje 10% zbog
njegovog uloženog novca.

8. PRODAJNA CENA ULAZNICE

Cena ulaznice iznosi 500 dinara. Ovo je standardna cena koja je

aktuelna i kada su u ostale pozorišne predstave u pitanju; pri tom, cena je
prihvatljiva za prosečnog građanina. Cilj je da bude što više igrana i da
stigne svuda pored matične scene. Takođe, predviđena je i niža cena za
kolektivne posete ( u ovom slučaju se misli na škole, srednje,
gimnazije...)

9. SPISAK GOSTIJU ZA PREMIJERU

Spisak gostiju za ovu priliku sačinjavaju donatori i medijski

sponzori,kritičari, prijatelji i kolege. U svakom slučaju, vrata su otvorena
za sve koji žele da vide nesto novo, i da uživaju u dobroj pozorišnoj
predstavi.

11. REZIME OSTVARENJA

Predstava u širem smislu govori o političkoj korektnosti, podrivanju

paradigmi patrijarhalnog društva, pitanje ženskog subjekta i želje,
mogućnosti konstruisanja post-identitetskih subjekata, a u užem –
kritikuje srpski nacionalizm, antisemitizm, cinizam prema novoj
građanskoj klasi, ismevanje priče o istoriji, kritika ljubavi prema Vođi.
Tako, iako je duhovit, ovaj tekst je, ustvari, ozbiljan i doslovan. Smatramo
da će ova predstava imati dug pozorišni i festivalski život, što potvrđuje i
kritika a najbolje blagajna. Kad je u pitanju finansijska strana, uspeli smo
da povratimo uložena sredstva već nakon dvadesetog igranja na matičnoj

7
sceni. Možemo reći da je rado prihvaćena od strane publike i na matičnoj
sceni i na gostovanjima.