ROLAN BART SMRT AUTORA U svojoj prii Sarrasine, Balzak, opisujui kastrata preruenog u enu, napisao je i ovu reenicu:

Bila je to prava ena, s nenadanim strepnjama, iracionalnim hirovima, instinktivnim brigama, naglom smelou, usplahirenou, i sa inom oseajnou!" #o to govori$ %e li to junak prie koji eli zanemariti da je kastrat sakriven ispod ene$ %e li to Balzak, pojedinac, koji na temelju linog iskustva poznaje ilozo iju ene$ %e li to Balzak autor koji iznosi knjievne! pojmove o enstvenosti$ %e li to sveopta mudrost$ &omantina psihologija$ 'ikada to neemo saznali zbog toga to je pisanje unitenje svakog glasa, svakog izabranog stanovita$ (isanje je onaj neutralni, sloeni, posredni prostor gde na subjekt nestaje, ono negativno gde je sav identitet izgubljen, poevi od samog identiteta pisanja kao takva" 'ema sumnje da je uvek bilo tako" )im je neka injenica ispriana bez elje da deluje direktno na stvarnost, nego intranzitivno **neprelazno**, tj" na kraju krajeva izvan svake unkcije osim da deluje kao simbol, taj e prekid usledili, glas gubi svoje poreklo, nastupa smrt samoga pisca, a poinje pisanje" +li, smisao se te pojave menja: u etnogra skim drutvima odgovornost za pripovedanje nikada ne preuzima neka osoba, nego neki posrednik, aman ili prepriavalac ijem se izvo,enju! - tj" vladanju narativnim kodom - moda dive, ali nikada ne njegovom geniju!" Autor je moderna pojava, proizvod naeg drutva koje je, izrastajui iz srednjeg veka, s engleskim empirizmom, rancuskim racionalizmom i linom verom re ormacije, otkrilo presti pojedinca ili, kako se to plemenitije kae, ljudske osobe!" .bog toga je logino da je u knjievnosti pozitivizam, taj saetak i vrhunac kapitalistike ideologije, najveu panju posvetio osobi! autora" +utor jo vlada u istorijama knjievnosti, u biogra ijama pisaca, u intervjuima, revijama, kao i u samoj svesti knjievnika kojima je stalo da ujedine svoju linost s vlastitim delom kroz dnevnike i memoare" (ojam knjievnosti na koji nailazimo u obinoj kulturi tiranski je usredsre,en na autora, na njegovu linost, na njegov ivot, njegov ukus, njegove strasti, dok se kritika jo uvek sastoji uglavnom od tvrdnji da je Bodlerovo delo neuspeh Bodlera oveka, /an 0ogovo njegovog ludila, a kod )ajkovskog njegovog poroka" 1bjanjenje nekog dela uvijek se trai u mukarcu ili eni koji su ga proizveli, tako rei uvek na kraju, kroz manje2vie prozirnu alegoriju ikcije, glasa jedne osobe, autora koji nam se poverava!" (remda uticaj +utora ostaje snaan 3nova kritika esto nije uinila nita drugo do li da to utvrdi4 samo se po sebi razume da su odre,eni pisci odavno pokuali da 3taj uticaj4 olabave" U 5rancuskoj je nedvosmisleno 6alarme bio prvi koji je uvideo i predvideo u potpunosti nunost da stavi jezik umesto osobe za koju se do tada smatralo da je vlasnik 3tog jezika4" .a njega, za nas tako,e, jezik je onaj koji govori, a ne autor7 pisati znai, kroz unapred pretpostavljenu impersonalnost 3koju nipoto ne valja zamijeniti s paralizirajuom objektivnou romanopisaca realista4, dostii onu taku, gde samo jezik deluje, izvodi!, a ne ja!" 8elokupna 6alarmeova poetika sastoji se tako u ukidanju autora u interesu pisanja 3to znai, kao to emo videti, uspostavljanje mesta itatelja4" /aleri, optereen psihologijom 9ga, znatno je razredio 6alarmeovu teoriju, ali se on, budui da ga je vodila njegova sklonost prema klasicizmu, okrenuo prema poukama retorike, te nikada nije prestao osporavali i izrugivati se +utoru: on je isticao lingvistiku i, tako rei, sluajnu! prirodu vlastite delatnosti, te se celom svojom prozom zauzimao za u sutini verbalnu uslovljenost knjievnosti, u pore,enju s kojom mu se svako upuivanje na autorovu subjektivnost inilo istom predrasudom" :am (rust, usprkos na prvi pogled psiholokom karakteru onoga to zovemo njegovim analizama, bio je oito preokupiran zadatkom da neumoljivo brie, krajnjom stimulacijom, odnos izme,u pisca i njegovih likova7 uinivi iz pripovedaa ne onoga koji je video ili oseao, niti onoga koji je pisao, nego onoga koji e pisati 3mladi ovek u romanu, ali, zapravo, koliko mu je godina i tko je on$ - eli pisati ali ne moe7 roman poinje kada pisanje konano postaje moguim4" (rust je stvorio ep modernom pisanju" &adikalnim obratom, umesto da svoj ivot stavi u roman kao to se to tako esto tvrdi, on je od svog ivota uinio delo za koje je njegova vlastita knjiga bila model; 'a kraju, da ne idemo dalje od prapovesti **praistorije$** modernizma, nadrealizam, premda nije bio u mogunosti da jeziku odobri vrhovno mesto 3budui da je jezik sistem, a budui da je cilj pokreta, romantino gledajui, da rui kodove - to je samo po sebi iluzija7 k<d se ne moe unititi, on se moe samo izigrati!4, doprineo je degradaciji ugleda +utora time to je neprestano preporuivao iznenadno razoaranje u oekivanju znaenja 3onaj slavni nadrealistiki trzaj!4, poverivi zadatak ruci

da pie to bre moe o onome ega sama glava jo nije svesna 3automatsko pisanje4, i time to prihvata naela i iskustvo da vie ljudi zajedno piu" 1stavivi knjievnost 3budui da takve razlike postaju nevaljale4 lingvistika je nedavno osigurala za unitenje +utora vredan analitiki instrument, pokazavi da je celina iskazivanja prazan proces, koji moe savreno unkcionisati bez ikakve potrebe da taj proces izvede linost jednog od sagovornika" >ingvistiki, autor nikada nije vie od sluaja pisanja, isto kao to Ja nije nita vie do li sluaj kada kaem Ja: jezik poznaje subjekat!, a ne linost!, a taj subjekat, spolja prazan, ak i od samog iskazivanja koje ga odre,uje, dovoljan je uslov da jezik bude celina!, dovoljan je tj" da to iscrpi" Uklanjanje +utora 3ovek bi tu mogao rei zajedno s Brehtom da se radi o pravom udaljavanju budui da +utor kao da se umanjuje u neku sitnu iguru na krajnjem rubu knjievne pozornice4 nije samo istorijska injenica ni delo pisanja7 ono radikalno menja moderni tekst 3ili - to je ista stvar tekst e od sada biti sainjen i itan na takav nain da autor bude odsutan na svim njegovim nivoima4" /remenski aspekt je drugaiji" +utor, kada u njega verujemo, uvek je shvaen kao prolost knjige: knjiga i autor stoje automatski na jedinstvenoj crti koja deli na pre i kasnije" .a +utora se veruje da hrani knjigu, to bi znailo da on postoji pre nje, da misli, da trpi i ivi za nju, da je u istom odnosu prethodnosti svojoj knjizi kao otac vlastitom detetu" U potpunom kontrastu, moderni skriptor ro,en je u isto vreme kao i tekst, on nije ni na kakav nain snabdeven biem koje bi prethodilo ili prelazilo njegovo delo, on nije subjekt kome je knjiga predikat7 nema drugog vremena osim vremena iskazivanja i svaki tekst je pisan tu i sada" )injenica je 3ili sledi4 da pisanje vie ne moe oznaavati operaciju beleenja, zapisivanja, predstavljanja, opisivanja! 3kao to bi rekli klasici47 *pisanje* pre oznaava tano ono to lingvisti, oslanjajui se na oks ordsku ilozo iju, zovu per ormativnim **koji samim svojim izricanjem ostvaruje radnju koju opisuje2, npr" molim, obeavam, zabranjujem**, retki glagolski oblik 3koji postoji samo u prvom licu i u prezentu4 u kojem iskazivanje nema drugog sadraja 3ne sadri nikakav stav4 osim akta kojim je izreen - poput Ja izjavljujem kraljeva i Ja pevam starih pesnika" 'akon to je pokopao +utora, modemi skriptor ne moe vie verovati, kao io je bio patetini stav njegovih pretea, da je ta ruka prespora za njegovu misao ili strast te da zbog toga, uinivi zakon iz nunosti, on mora naglasiti to odlaganja te neodre,eno vreme glaati! 33polirati!44 svoj oblik" .a njega, nasuprot tome, ruka, odvojena od bilo kakvog glasa, noena istim gestom zapisivanja 3a ne izraza4, kree se poljem bez porekla - ili koje, u najmanju ruku, nema drugog porekla osim samog jezika, jezika koji neprestano osporava svoje poreklo" .namo da tekst nije crta rei koje proizvode jednostavno teoloko! znaenje 3saoptenje +utora2Boga4, nego je to multidimenzionalni prostor na kojem se raznovrsnost pisanja, od kojih ni jedno nije izvorno, mea i sukobljava" ?ekst je tkivo citata izvedenih iz neizmernog broja sredita kulture" (oput Buvar i Pekie 35loberov roman4, te dvojice venih imitatora, u isti as uzvienih i smenih, ija kominost upuuje upravo na istinu pisanja kako pisac moe samo oponaati gest koji je ve proao, a nije nikada izvorna" 'jegova se jedina mo sastoji u tome da mea pisanja, da jedno pisanje suoava s drugima, na takav nain da nikada ne zastane ni na jednom od njih" @a je elio izrazili sebe, on bi trebalo barem da zna da je unutranja stvar! za koju on misli da je prevodi!, sama po sebi ve gotov renik, rei kojeg su objanjive kroz druge rei, i tako unedogled7 neto to je na uzoran nain osetio mladi ?omas de #vinsi, on koji je tako dobro znao grki i koji je, kako bi preveo apsolutno moderne ideje i slike na mrtve jezike, kao to Bodler kae 3u Vetakim rajevima4, za sebe stvorio nepogreivi renik, daleko iri i sloeniji od onih koji proizlaze iz obinog strpljenja posve knjievnih tema!" 'asledivi +utora, skriptor vie ne nosi u sebi strasti, udi, oseaje, utiske, nego on nosi taj golemi renik iz kojega izvlai pisanje koje ne poznaje zaustavljanje: ivot nikada ne ini vie do li oponaa knjigu, a sama je knjiga tkivo znakova, oponaanja koje je izgubljeno, neizmerno odloeno #ada je jednom +utor uklonjen, elja da se odgoneta tekst postaje potpuno jalova" @ati tekstu +utora znai nametnuti tom tekstu granicu, znai snabdeti ga konanim oznaenim, znai zatvoriti to pisanje" ?akvo shvatanje odgovara kritici, pa ona onda sebi prisvaja vaan zadatak da otkrije +utora 3ili njegove hipostaze **opredmeivanja**: drutvo, istoriju, psihu, slobodu4 ispod dela: kada je +utor prona,en, tekst je objanjen! - pobeda je kritiareva" .bog toga nije iznena,ujua injenica da je, istorijski, vladavina +utora bila tako,e vladavina kritiara, niti injenica da je kritika 3i kada je nova4 potkopana zajedno s +utorom" U mnotvu pisanja, sve treba biti raspleteno, nita odgonetano7 strukturu treba sledili, pratiti 3poput ava *boda* arape4 na svakoj taki i na svakom nivou, ali nema niega ispod

toga: prostor pisanja valja prei, a ne probiti7 pisanje neprestano postavlja znaenje da bi ga isparilo, sistematski izuzimajui znaenja" ?ano na taj nain knjievnost 3od sada bi bilo bolje rei pisanje4, odbijajui da dodeli neko tajno! krajnje znaenje, tekstu 3i svetu kao tekstu4, osloba,a neto to bismo mogli nazvali antiteolokom delatnou, delatnou koja je zbilja revolucionarna, budui da je odbijanje odre,ivanja znaenja, na kraju krajeva, odbijanje Boga i njegovih hipostaza - razuma, nauke, zakona" /ratimo se Balzakovoj reenici" 'iko, nijedna osoba! to ne kae: njen izvor, njen glas, nije pravo mesto pisanja nego je to itanje" %o jedan primer uinie to jasnim: nedavno istraivanje 3/ernan4 pokazalo je konstitutivnu vieznanu prirodu grke tragedije, tekst koji je satkan od rei s dvostrukim znaenjima koje svaki lik shvata jednoznano 3to veno razumevanje upravo je tragino!47 no ipak postoji neko ko razume svaku re, i ko, tavie, uje gluvou likova koji govore pred njim - a taj neko je upravo italac 3ili, ovde, slualac4" ?ako je otkrivena potpuna egzistencija pisanja7 tekst je sainjen od mnogostrukih pisanja, Bzveden iz raznih kultura, te ulazi u me,usobne odnose dijaloga, parodije, osporavanja, no postoji jedno mesto gde ta mnogostrukost nalazi svoje arite, a to mesto je italac, a ne, kao to se do sada govorilo, autor" )italac je prostor na kojem su svi citati koji ine pisanje zapisani, a da pri tome ni jedan od njih nije izgubljen7 jedinstvo teksta ne lei u njegovom poreklu nego u njegovom odreditu" 'o to odredite vie ne moe biti lino7 on je jednostavno onaj neko koji sadri na jednom mestu sve tragove od kojih se pisani tekst sastoji" .bog toga je prezira vredno kada se novo pisanje osu,uje u ime humanizma koji se licemerno pretvara u ampiona prava italaca" #lasina kritika nikada nije posvetila nikakvu panju itaocu7 za tu *kritiku* pisac je jedina osoba u knjievnosti" (oinjemo odbijati da nas vue za nos dobro drutvo arogantnim, satirinim optubama u prilog onome to samo to drutvo ostavlja po strani, ignorie, gui ili unitava7 znamo da, ako pisanju treba dati budunost, moramo odbaciti mit: ro,enje itaoca mora se dogoditi uz cenu smrti +utora"