Julijus EVOLA Pobuna protiv modernog sveta

Delo koje je pred nama prvi put je objavljeno 1934 u jednoj na!iji koja je" kao #to je bila ta$ da#nja %a#isti&ka 'talija" nameravala da sve svoje snage usmeri (nasuprot )ovjetima*+" ali isto tako (isklju&ivo u prav!u obnove, Delo predstavlja" po samim autorovim re&ima" reak!iju nastalu u odbra$ nu vrednosti (virilne du-ovnosti" aristokratskog dostojanstva" imperije. /itav jedan svet (i0vu&en i0 pro#losti najsvetliji- tradi!ija 1prvenstveno arijske i rimske2. suprotstavljen je modernom svetu koji bi mogao predstavljati najintegralniju re%erentnu ta&ku (0a jednu obnovu s one strane bolj#evi&ko$ameri&ki- varvarstava" s one strane ma$ terijalisti&kog i individualisti&kog nivelisanja" s one strane atei0ma jednog puka sa skiptrom i krunom i ra!ionali0ma i -umani0ma pro%ane kulture novijeg vremena. 3 meri u kojoj se %a#i0am postavlja nasuprot svemu tome" ka4e autor" (ovo delo ne mo4e a da se ne na5e na samom prav!u 6evolu!ije. 3 suprotstavljanju dve !ivili0a!ije" tradi!ionalne i moderne" jedne obele4ene trans!enden!ijom i -ijerar-ijskim odnosima" druge sa0dane samo od &oveka" njegova (pobuna protiv modernog sveta. nije ostala jalova7 su#tinski aspekti moderni0ma" koje je Evola s klini&kom pre!i0no#8u opisao" (postali su protagonisti svoje kri0e. 9e samo da se ve8 ose8a da su (idili&ne perspektive evolu$ !ioni0ma i pre nego #to se to o&ekivalo odigrale svoje. nego je jo# i (sudbina. -tela da upravo mi sa na#im ratovima i0 devedeseti- godina pro#log veka budemo ti koji 8e itekako pogurati moderni svet u ovom" o&ito neminovnom" apokalipti&$ nom prav!u Ali" kako ka4e dalje Evola u svom uvodu Pobuni i0 19:9" (ve8 stole8ima deluju u0ro!i koji su utvrdili du-ovne i materijalne uslove degenera!ije" da je ve8ini odu0eta mogu8nost kako povratka nomalnosti i 0dravlju tako" i pre svega" samoga ra0umevanja onoga #to normal$ nost i 0dravlje uop#te 0na&e . $ D 6aj-

Julijus EVOLA Pobuna protiv modernog sveta Prevela sa italijanskog Dubravka 6ajJulijus Evola Pobuna protiv modernog sveta 9aslov originala Julius Evola 6ivolta !ontro ii mondo moderno" Edi0ioni mediterranee" 6oma" ;<<3

Predgovor tre8em i0danju 119:92

Ve8 odavno je postalo op#te mesto da se govori o (sumraku =apada." o kri0i savreme$ ne !ivili0a!ije" o njenim opasnostima" ra0aranjima ili otu5enjima 3 skladu s tim" i0ri&u se proro&anstva o budu8nosti Evrope ili sveta" a sa ra0ni- strana sti4u i apeli da se 0apadna kultura (odbrani. 9a&elno u0ev" u svemu tome ima ponajvi#e diletanti0ma intelektuala!a >oglo bi se sasvim lako poka0ati kako pri tom &esto nedostaju pravi prin!ipi7 ono #to se odba!uje jo# uvek je prisutno u podsvesti oni- koji 4ele !la reaguju? &ovek tako malo 0na o onome #to 4eli" ali se tim vi#e povodi 0a ira!ionalnim nagonima" posebno na prakti&nom planu" sa 4estokim i pomu8enim i0livima (osporavanja@ koje ponekad te4i da bude globalno" a pod$ staknuto je samo posle!li&nim i kona&nim obli!ima moderne !ivili0a!ije Prema tome" iako bi bilo nepromi#ljeno videti ne#to po0itivno u takvim %enomenima" oni ipak neosporno predstavljaju i0vestan simptom" uka0uju8i na to da se &vrsto tle" 0a koje se verovalo da je nepomerljivo" ve8 primetno pomera" kao i da su idili&ni i0gledi 0a budu8nost (evolu$ !ioni0ma, ve8 dotrajali >e5utim" nesvesni odbrambeni nagon ne dopu#ta da se prekora&i odre5ena grani!a $ sli&no onoj mo8i koja mese&are spre&ava da primete pra0ninu nad kojom -odaju Jo# nije mogu8e (sumnjati. dalje od i0vesnog 0naka $ a savremeni &ovek" reklo bi se" sti&e pravo da se pojedinim intelektualisti&kim ili ira!ionalnim reak!ijama u0dr4i ili 0austavi na putu prema onoj totalnoj i 0astra#uju8oj vi0iji" po kojoj bi savremeni svet podse8ao na be4ivotno telo koje se stropo#tava ni0 padinu" gde ga uskoro vi#e ni#ta ne mo4e 0austaviti Aolesti s dugom inkuba!ijom i0bijaju na videlo tek po#to su u potaji u0ele ma-a i ve8 se gotovo ra0vile Bo va4i i 0a &ovekovo posrnu8e na putevima onog #to je on veli&ao kao !ivili0a!iju u pravom smislu re&i 'ako su moderni ljudi tek danas stekli utisak da je sudbina =apada mra&na" i0vesni u0ro!i deluju ve8 vekovima" stvaraju8i uslove 0a du-ovnu i materijalnu degenera!iju" u toj meri !la ve$ 8ina ljudi nije &ak u mogu8nosti da pre svega ra0ume #ta normalnost i 0dravlje 0na&e" a nekmoli da se pobuni" povrati u normalno stanje i o0dravi 9a taj na&in" koliko god pojedin!i sa iskrenom name$ rom danas 0vonili na u0bunu i di0ali bunu" ne treba se 0avaravati u pogledu krajnjeg is-oda 9ije lako s-vatiti koliko duboko treba kopati pre nego #to se nai5e na prvi i jedini koren &ije prirodne i neminovne posledi!e nisu sa$mo obli!i sa svim uo&ljivim negativnostima" nego su isto tako i toliki drugi obli!i koje

naj-rabriji du-ovi neprestano u0imaju u ob0ir i uvode u sopstveni na&in mi#ljenja" ose8anja i 4ivljenja /ovek ""reaguje, i (osporava. A kako druk&ije da postupi" budu8i da se suo&ava sa pojedinim be0nade4nim pojavama u savremenom dru#tvu" moralu" politi!i i kulturiC Ali re& je $ upravo i samo $ o (reak!ijama." a ne o ak!ijama niti o po0itivnim kretanjima koja pola0e i0nutra i svedo&e o odre5enoj osnovi" po&etku i sredi#tu )ve u svemu" na =apadu se predugo poigravalo s nagodbama i (reak!ijama. 'skustvo je poka0alo da se tim putem ne mo4e posti8i ni#ta uistinu va4no /ovek treba da se probudi i da stane na svoje noge" a ne da se prevr8e s jedne na drugu stranu u golemoj samrtnoj postelji )tiglo se dotle da se danas pitamo ko je u stanju da sagleda savremeni svet" i to ne u nekom njegovom posebnom aspektu $ kao #to su (te-nokratija." (potro#a&ko dru#tvo." itd $ nego u njegovoj sveukupnosti" proni&u8i u poslednje 0na&enje )amo to bi mogao biti po&etak Ali 0a to je potrebno i0a8i i0 0a&aranog kruga Potrebno je 0nati pojmiti drugo $ stvoriti sebi nove o&i i nove u#i 0a stvari koje su postale nevidljive i neme u dubinama vremena )amo dopiru8i do 0na&enja i vi0ija koje su postojale pre nego #to su nastali u0ro!i savremene !ivili0a!ije" &ovek mo4e ste8i apsolutno upori#te" klju& 0a stvarno ra$ 0umevanje svisavremeni- 0astranjivanja $ i istovremeno prona8i &vrstu branu" neprobojnu liniju otpora 0a one kojima 8e" uprkos svemu" biti dato da ostanu uspravni A danas va4i $ upravo i jedino $ delo onog ko 0na da se odr4i na visinama7 da bude &vrst u prin!ipima" nespreman 0a bilo kakvu nagodbu i ravnodu#an prema gro0ni!ama" gr&evima" pra0noverjima i bludni&enjima po &ijem ritmu igraju poslednja pokolenja 6a&una se jedino ti-o istra$ javanje oni- retki-" &ije bestrasno prisustvo" poput (okamenjeni- svatova." slu4i da se stvore novi odnosi" nove ra0like" nove vrednosti" da se i0gradi suprotnost koja 0asigurno ne8e spre&iti ovaj i0vitopereni i u0nemireni svet !la postane ono #to jeste" ali 8e ipak poslu4iti da se neko$ me prenese ose8aj istine $ ose8aj koji bi mogao biti i 0a&etak neke osloba5aju8e kri0e 3 okviru pi#&evi- mogu8nosti" ova knjiga te4i da bude doprinos takvom delu Prema tome" njenu osnovnu postavku predstavlja misao o dekadentnoj prirodi modernog sveta" a njen !ilj je i0no#enje te misli na videlo po0ivanjem na du- univer0alne !ivili0a!ije" na &ijim je ru#evinama nastalo sve #to je moderno? ovo 8e poslu4iti kao osnova svi- drugi- mogu8nosti i kao kategori&ko opravdanje pobune" jer 8e tek tada postati jasno ne samo ono protiv &ega se reaguje nego" pre svega" ono u ime &ega se reaguje 3 uvodnom slovu re8i 8emo da ni#ta ne i0gleda ap$ surdnije od ideje napretka koja je 0ajedno sa svojom po$ sledi!om" idejom o nadmo8nosti savremene !ivili0a!ije" pribavila 0a sebe (po0itivne. alibije krivotvore8i istoriju" insinuiraju8i u svesti ljudi #kodljive mitove i progla$ #avaju8i se vr-ovnom na onim raskr#8ima prostonarodni- ideologija i0 koji-" na kraju krajeva" vu&e svoje poreklo /ovek treba da se spusti poprili&no nisko i da dospe dotle da mudrost mrtva!a proglasi 0a bo4ansku7 nikako druga&ije ne mo4e se na0vati mudrost koja u modernom &oveku" koji je ""novi, &ovek" ne vidi starog" oronulog" uni#tenog" dekadentnog &oveka" nego ga naprotiv veli&a kao onog koji nadma#uje i opravdava stvarno 4ivog &oveka 3 svakom slu&aju" i0gleda da je nastupilo jedinstveno slepi$lo ukoliko moderni ljudi o0biljno misle da sve mogu i0$ meriti svojim merama i da svoju !ivili0a!iju mogu smatrati 0a privilegovanu" gotovo predodre5enu istoriju sveta" van koje vladaju isklju&ivo mrak" varvarstva i sujeverja Valja pri0nati da se pre prvi- potresa koji su &ak i materijalno otkrili unutra#nje raspadanje =apada misao o pluralitetu !ivili0a!ija" dalde i o relativnosti moderne !ivili0a!ije" ne javlja kao

nekada samo retkim pojedin!ima" sa obele4jima nekakve jereti&ke nastranosti Bo" me5utim" nije dovoljno7 potrebno je uvideti da moderna !ivili0a!ija mo4e ne samo da nestane be0 traga poput mnogi- drugi-" nego i da ona pripada tipu oni- !ivili0a!ija &iji nestanak $ kao i njen e%emerni 4ivot $ u odnosu na poredak ""stvari$kakve$jesu, i svake !ivili0a!ije 0asnovane na (stvari$ ma$kakve$jesu," 0na&i puku slu&ajnost Prema tome" s one strane (relativi0ma !ivili0a!ije. treba prepo0nati (duali0am !ivili0a!ije. 3 ovim ra0matranjima neprestano 8emo se baviti suprotno#8u i0me5u modernog i tradi!ionalnog sveta" i0me5u modernog i tradi!ionalnog &oveka? osim #to je nadistorijska i vi#e nego istorijska" ta suprotnost je idejna $ mor%olo#ka i &ak meta%i0i&ka Dto se istorijskog aspekta ti&e" valja napomenuti da se vidokrug odma- pro#iruje Prve sile dekaden!ije u antitradi!ionalnom smislu po&ele su da se upadljivo ispo$ ljavaju 0apravo i0me5u V''' i V' veka pre n e " a one se u tom ra0doblju mogu 0apa0iti kro0 prve" karakteristi&ne i sporadi&ne promene u obli!ima pret-odnog dru#tvenog i du-ovnog 4ivota mnogi- naroda Prema tome" grani!a se &esto poldapa s ra0me5em tako0vani- istorijskivre$mena" s ob0irom na to da 0a mnoge ono #to pada pre upravo na0na&ene epo-e prestaje da biva predmet (isto$ rije, $ na njeno mesto dola0e legenda i mit" a (po0itivna. istra4ivanja postaju nesigurna Bo ne isklju&uje &injeni!u da su se" prema tradi!ionalnim u&enjima" u navedenoj epo-i sabrale posledi!e daleko stariji- u0roka7 u njoj se nagove#tava samo kriti&na %a0a jo# du4eg ra0doblja" koje se na 'stoku 0ove (mra&no doba." u klasi&nom svetu (gvo0deno doba." a u nordijskom svetu (vu&je doba, 3 svakom slu&aju" s padom 6imske imperije i s pojavom -ri$ #8anstva unutar istorijski- vremena na =apadu nastupa druga" vidljivija %a0a Eona&no" tre8a %a0a po&inje na 0alasku %eudo$imperijalnog sveta evropskog srednjeg veka" a krajnju ta&ku dosti4e s -umani0mom i re%orma!ijom Od tog perioda nadalje snage koje su nekada delovale i0dvojeno i tajno i0bile su u prvi plan i usmerile se ka svim evropskim strujanjima materijalnog i du-ovnog" individualnog i kolektivnog 4ivota? tako su" %a0u po %a0u" odre5ivale upravo ono #to se u u4em smislu re&i obi&no na0iva (moderni svet. Od tada je pro!es postajao sve br4i" odlu&niji i univer0alniji" pretvaraju8i se u opasnu buji!u koja je svaki pre4iveli trag druga&ije !ivili0a!ije trebalo da odnese sa sobom" 0atvaraju8i !iklus i 0ape&ativ#i kolektivnu sudbinu miliona Ovo je istorijsko gledi#te" ali takvo je gledi#te sasvim relativno 3koliko" kao #to smo napomenuli" sve (istorijsko. ve8 ula0i u (moderno." onda vra8anje s one strane grani!a modernog sveta $ #to jedino mo4e da mu otkrije smisao $ u stvari predstavlja vra8anje s one strane isti- oni- grani!a koje je ve8ina utvrdila 0a (istoriju. )ada je va4no ra0umeti da se u tom smeru vi#e ne naila0i ni na #ta #to bi ponovo moglo da postane (istorija. /injeni!a da konkretno ispitivanje nije !lonelo istorijske podatke i0 pro#losti starije od odre5enog perioda uop#te nije sre8na okolnost" niti je posledi!a nesigurnosti po pitanju i0vora i datuma ili nedostatka tragova Da bi se s-vatilo du-ovno stanje u svim nemodernim !ivili0a!ijama" treba imati na umu da suprotnost i0me5u istorijski- vremena i $ kako se to ka4e $ (preistorijski-. ili (mitolo#ki-. vremena nije relativna" svojstvena dvama -omogenim delovima istog vremena" nego je kvalitativna i su#tinska to je suprotnost i0me5u vremena 1ili iskustava vremena2" koja 0apravo nisu iste vrste Bradi!ionalni &ovek nije imao isti do4ivljaj vremena kojeg je nasledio moderni &ovek? on je imao nadvremeni ose8aj vremena i s takvim je utiskom do4ivljavao sve oblike svoga sveta '0 tog ra0loga savreme$ na istra4ivanja (istorije. u odre5enom trenutku moraju nai8i na prekinut ni0" moraju se susresti s nera0umljivim -ijatusom preko kojeg ne mogu graditi ni#ta #to bi bilo istorijski (sigurno. i 0na&ajno" mogu uva4avati tek spolj$ ne" %ragmentarne i &esto protivure&ne elemente $ osim ako se metod i mentalitet su#tinski ne i0mene

Eada pola0e8i od ove premise modernom svetu suprotstavimo tradi!ionalni svet" ta suprotnost istovremeno postaje i idejna Vremensko i (istorijsko. svojstvo 0apravo se su#tinski ve0uje samo 0a jedan od njena dva pojma" dok je drugi $ koji se odnosi na sve !ivili0a!ije tradi!ional$nog tipa $ okarakterisan ose8ajem onoga #to se nala0i s one strane vremena" odnosno kontaktom s meta%i0i&kom stvarno#8u koja iskustvu vremena daje veoma ra0li&it" (mitolo#ki. oblik" takore8i oblik ritma i prostora pre nego bronolo#kog vremena A tragovi ovog kvalitativno ra0li&itog oblika iskustva vremena" kao degenerisani osta!i" traju i danas u pojedinim narodima koje na0ivaju (primitiv$ nim, '0gubiti taj dodir" podle8i obmani &istog proti!a$ nja" &istog be4anja" te4nje koja gura sve dalje sopstveni !ilj" pro!esa koji se vi#e ne mo4e i ne 4eli umiriti nikakvim posedovanjem a koji se sav tro#i u grani!ama (istorije. i (postajanja. $ to je jedna od osnovni- odlika modernog sveta" to je ra0me5e koje ra0dvaja dve epo-e ne samo i ne toliko u istorijskom koliko prvenstveno u idejnom" mor%olo#kom i meta%i0i&kom smislu Bada &injeni!a da se !ivili0a!ije tradi!ionalnog tipa u odnosu na savremenost nala0e u pro#losti postaje slu&ajnost7 savremeni svet i tradi!ionalni svet mogu da se po$ smatraju kao dva univer0alna tipa" kao dve apriorne kategorije !ivili0a!ije A ipak" 0a-valjuju8i toj slu&ajnoj okolnosti" osnovano se tvrdi da 8e se tamo gde se ispolji ili se bude ispoljila !ivili0a!ija u &ijem se sredi#tu i supstan$ !i nala0i vremenski element ponovo pojaviti" u manje$vi#e ra0li&itom obliku" isti stavovi" iste vrednosti i iste snage koje su modernu epo-u odredile u pravom smislu te re&i? a gde god se" me5utim" bude ispoljila !ivili0a!ija u &ijem je sredi#tu i supstan!i nadvremeni element" tu 8e se u manje$ vi#e ra0nolikom obliku ponovo pojaviti ista 0na&enja" iste vrednosti i iste snage koje su odredile drevne tipove !ivili0a!ije 9a ovaj na&in biva jasniji smisao onoga #to smo na0vali (duali0mom !ivili0a!ije. u odnosu na upotrebljene i0ra0e 1moderno i tradi!ionalno2? to je sasvim dovoljno da" #to se ti&e na#eg (tradi!ionali0ma." ne bude nikakvi- dvosmislenosti (Bo se nije desilo odjednom" nego traje odu$ vek," ka4e )alustije 6a0log svakog na#eg po0ivanja na nemoderne oblike" institu!ije i sa0nanja le4i u &injeni!i da se ti obli!i" institu!ije i sa0nanja po samoj svojoj prirodi poka0uju kao najpro0ra&niji simboli" najte#nja pribli4avanja i najsre8$ niji nagove#taji onoga #to pret-odi i nadila0i vreme i istoriju $ dakle i ju&era#nji!u i sutra#nji!u $ i #to jedino mo4e da i0a0ove stvarnu obnovu" (nov. i ve&an 4ivot u onome ko je jo# u stanju da to primi ' samo onaj ko je dosegao do tog stepena mo4e i0be8i svaki stra- i u sudbini modernog sveta raspo0nati ne#to #to se ni po &emu ne bi ra0likovalo niti bilo tragi&nije od puke pojave tmurne magle koja se di4e" oblikuje i prola0i" nemo8na !la iFmeni slobodno nebo +++ Po#to smo na0na&ili osnovno pitanje" sada" u uvodu" treba da ukratko ka4emo ne#to o (metodi. Dovoljne 8e biti dosada#nje napomene i ne8e biti potrebe da se osvr8emo na ono #to 8emo kasnije i0lagati o poreldu" dometu i smislu modernog (0nanja. da bi se s-vatilo kakve 8e slutnje na#a ra0matranja mo8i da sadr4e o svemu #to je u poslednjim vremenima 0vani&no dobilo pe&at (istorijske nauke. u oblasti religija" drevni- institu!ija i predanja )matramo da je va4no re8i kako ne 4elimo da imamo nikakvog posla ni s takvim poretkom stvari" ni sa svim #to proisti&e i0 modernog mentaliteta" a da tako0vano nau&no ili po0itivisti&ko stanovi#te sa njegovim ra0li&itim i pukim preten0ijama na kompetentnost i monopolom smatramo" u

najboljem slu&aju" manje$vi#e posledi!om ne0nanja Ea4emo ""u najboljem slu&aju.7 svakako ne pori&emo da erudite kro0 svoj krajnje trudoljubiv rad u ra0li&itim dis!iplinama mogu i0neti na videlo korisnu sirovu materiju" &esto neop-odnu onome ko ne poseduje druge i0vore in%orma!ija ili nema vremena" odnosno nameru da se sam posveti sakupljanju i pro!eni svega #to mu je potrebno u sporednim oblastima >e5utim" kad god se na tradi!ionalne !ivili0a!ije primenjuju (istorijske. i (nau&ne. metode savremenika $ i0u0imaju8i najgrublje aspekte tragova i sve$ do&anstava $ re0ultat se gotovo uvek svodi na nasilne opera!ije koje uni#tavaju du-" ograni&avaju i i0obli&avaju" guraju u 8orsokake alibija sa&injeni- od predube5enja modernog mentaliteta u trenutku kada se on brani i svuda potvr5uje A takvo destruktivno i krivotvoreno !lelo ret$ ko biva slu&ajno? ono u svoje vreme" mada posredno" gotovo uvek nastavlja s mra&nim uti!ajima i sugestijama" #to da ironija bude ve8a $ upravo (nau&ni. du-ovi" s ob0irom na svoj mentalitet" prvi ne prime8uju 3op#te u0ev" prvenstveno 8emo se baviti onim redom stvari u kojem svaka (istorijski. i (nau&no. vredna gra5a predstavlja manje vrednu gra5u? suprotno tome" mit" legenda ili saga" kojima se pori&u istorijska istinitost i doka0ivost" ba# 0bog toga poprimaju vi#u vrednost i postaju i0vor stvarnijeg i sigurnijeg sa0nanja 3pravo ta grani!a deli tradi!ionalno u&enje od pro%ane kulture Ovo ne va4i sa$ mo u ve0i s drevnim vremenima" obli!ima (mitolo#kog." odnosno na!listorijskog 4ivota" kakav je u osnovi oduvek bio tradi!ionalni 4ivot7 dok se sa stanovi#ta ""nauke, mit vrednuje s-odno tome koliko u njemu ima istorije" s na#eg stanovi#ta se" pak" samoj istoriji !laje vrednost u skladu s tim koliko ona mo4e da pru4i mitskoga ili koliko je tu mitova koji se uvla&e u njene doga5aje" upotpunjavaju8i sam njen (smisao. 9e samo #to 8e nam legendarni 6im govoriti jasnije od stvarnog" temporalnog 6ima" nego 8e nam i sage o Earlu Velikom do&arati 0na&enje i ulogu %rana&ki- kraljeva vi#e od -ronika i dokumenata koje je i0$ nelo vreme? i tako dalje ) tim u ve0i" po0nate su (nau&ne. anateme7 Proi0voljnoG )ubjektivnoG >a#tovitoG ) na#eg stanovi#ta" tu nema proi0voljnog" subjektivnog i ma#tovitog" kao #to nema ni objektivnog ni nau&nog u smislu u kojem ga moderni ljudi poimaju )ve to ne postoji )ve je to i0van Bradi!ije Bradi!ija po&inje tamo gde je mogu8e postaviti se i0nad svega toga sa nadindividualnog i ne$vi#e$ljudskog stanovi#ta Bako 8emo se najmanje brinuti 0a raspravu i (poka0ivanje. 'stine koje mogu objasniti svet Predanja nisu istine koje se ""u&e, i o kojima se (diskutuje. One ili jesu" ili nisu H 9ji- se mo4emo samo se8ati" i to &inimo kada smo se oslobodili prepreka koje ra0ne ljudske tvorevine $ pre svi-" svi re0ultati i metode ovla#8eni(istra4iva&a. $ predstavljaju" dakle kada je pobu5ena sposobnost sagledavanja i0 perspektive koja vi#e nije ljudska" koja je ista kao i tradi!ionalna Ovo je jedan od prvi- su#tinski(protesta. s kojim bi se morao slo4iti onaj ko se danas o0biljno suprotstavlja Ponovimo7 tradi!ionalne istine su u svim drevnim spo0najama uvek smatrane 0a su#tinski ne$ljudske )agledavanje sa ne$ljudskog stanovi#ta" objektivno u trans!endent$ nom smislu" jeste tradi!ionalno i ono treba da odgovara tradi!ionalnom svetu Bakvom svetu svojstvena je univer0alnost? odlikuje ga aksiom7 ""Iuod ubiIue" Iuod ab om$ nibus et Iuod semper,+ )a samim pojmom (tradi!ionalne !ivili0a!ije. pove0ana je ekvivalen!ija ili -omologija njenira0li&iti- oblika ostvareni- u prostoru i vremenu Podudarnosti ne moraju biti spolja vidljive? mo4e da i0nenadi ra0li&itost mnogi-" mogu8i- ali i dalje isto0na&ni- i0ra0a? u nekim slu&ajevima" podudarnosti 8e se po#tovati u du-u" a u drugim slu&ajevima samo u %ormi i na0ivu? u nekim 8e primena prin!ipa biti potpunija" a u drugim de$ limi&nija? u pojedinim 8e se upotrebljavati legendarni i0ra0i" u drugima istorijski? ipak" uvek 8e ne#to stalno i sredi#nje

odlikovati jedinstven svet i jedinstvenog &oveka i odre5ivati istovetno suprotstavljanje u odnosu na sve #to je moderno Onaj ko pola0e8i od pojedine tradi!ionalne !ivili0a!ije bude umeo da je integri#e tako #to 8e je osloboditi njeni- istorijski- i slu&ajni- aspekata" vra8aju8i tako tvora&ke prin!ipe na meta%i0i&ki plan $ gde se oni" !la tako ka4emo" nala0e u &istom stanju $ taj 8e svakako da uo&i te iste prin!ipe i0a ra0li&iti- i0ra0a drugi-" tako5e tradi!ionalni- !ivili0a!ija Bako se i0nutra uspostavlja i0vestan ose8aj sigurnosti i trans!endentne i univer0alne objektivnosti" kojeg vi#e ni#ta ne mo4e uni#titi i koji se druga&ije ne bi mogao posti8i Bako 8emo se u ovom i0laganju po0ivati &as na jedne" &as na druge tradi!ije 'stoka i =apada" biraju8i svaki put one koje &istije i potpunije predstavljaju isti prin!ip ili du-ovnu pojavu >etod kojeg koristim ima isto toliko malo 0ajedni&kog s eklekti!i0mom ili komparativnom metodom neki- savremeni- istra4iva&a" koliko ima 0ajedni&kog s metodom paralakse kojom se odre5uje ta&an polo4aj neke 0ve0de posmatranjem i0 dveju ra0li&iti- ta&aka ili $ da upotrebimo Jenonovu sliku o tome $ koliko bi mogao imati 0ajedni&kog s i0borom onog je0ika 1i0me5u ra0ni- po0nati- je0ika2 koji najbolje i0ra4ava odre5enu misao Bako da je" uop#te u0ev" (tradi!ionalni metod, obi&no okarakterisan dvostrukim prin!ipom7 objektivno i ontolo#ki" prin!ipom podudarnosti" koji obe0be5uje su#tinsku %unk!ionalnu u0ajamnost analogni- elemenata" predstavljaju8i i- kao obi&ne podudarne oblike javljanja jedinstvenog sredi#njeg 0na&enja? subjektivno i epistemolo#ki" uop#tenom upotrebom prin!ipa induk!ije" koji je ovde s-va8en kao diskur0ivno pribli4avanje i0vesnoj du-ovnoj intui!iji u kojoj se integri#u i ujedinjuju ra0li&iti elementi" suprotstavljeni u samo jednom 0na&enju i u samo jednom prin!ipu 9a taj na&in" nastoja&emo da istaknemo 0na&enje sveta Bradi!ije kao !eline" dakle tog univer0alnog tipa koji mo4e da stvori re%erentne ta&ke i pro!ene ra0li&ite od onog na #ta je ve8ina na =apadu ve8 odavno pasivno i po$ lusvesno navikla? koji" samim tim" mo4e da postavi osnove 0a eventualnu $ ne polemi&ku nego stvarnu i po0itivnu $ pobunu du-a protiv modernog sveta

3 tom smislu" obra8amo se samo onima koji" pred predvidljivom optu4bom da su ana-roni&ni utopisti" be0 0nanja o (istorijski konkretnom." umeju da sa&uvaju -la!l$ nokrvnost s-vataju8i da se apologetama (konkretnog. vi#e ne mo4e re8i ()tanite. ili (Osvrnite se." ili pak (30dig$ nite glavu. $ nego pre7 ()ve br4e" sve pognutije" 0apalite mete" polomite sve brane 1 2 Lana! vam nije po meri 1 2 )akupite sve lovorike pobrane u va#im osvajanjima 1 2 Br&ite sve krilatiji" sve ponosniji 0bog va#i- pobeda" va#i- nadvladavanja" va#i- imperija" va#idemokratija 1 2 Jamu treba 0atrpati 1 2" a potrebno je 5ubrivo 0a novo drvo koje 8e munjevito i0biti i0 va#eg skon&an ja. 9 + ++

3 ovom radu ograni&i8emo se samo na to da damo usmeravaju8e prin!ipe &ija bi odgovaraju8a primena i ra0rada 0a-tevale onoliko tomova koliko ova knjiga ima poglavlja7 prema tome" uka0a8emo samo na su#tinske elemente Eo bude 4eleo" mo4e da i- u0me kao osnovu da s tradi!ionalnog gledi#ta postavi i podrobnije obradi materiju i0 pojedini- oblasti u obimnijem vidu" #to ina&e nije dopustila ekonomi&nost ovog rada

3 prvom delu bi8e direktno i u glavnim !rtama na0na&ena neka vrsta u&enja o kategorijama modernog du-a7 bi8e navedeni osnovni prin!ipi po kojima se ispoljavao 4ivot &oveka Bradi!ije Ovde se termin (kategorija. upotrebljava u smislu normativnog prin!ipa a priori 9aime" oblike i 0na&enja na koja 8emo uka0ati ne treba ra0umeti u u4em smislu re&i kao (stvarnost. $ odnosno" da li jesu ili su bili (stvarnost. $ nego kao ideje koje treba da odrede i oblikuju stvarnost i 4ivot" a &ija je vrednost ne0avisna utoliko #to se" u jednom ili u drugom slu&aju" mo4e uvideti da su se ostvarile $ mada nikad potpuno i savr#eno Bo isklju&uje dvosmislenosti i primedbe onoga ko je spreman da ka4e da istorijska stvarnost u maloj meri opravdava oblike i 0na&enja o kojima 8e biti re&i Ovo se eventualno mo4e pretpostavljati" ali se ne mo4e i 0aklju&ivati kako se" u tom pogledu" sve svodi na privid" utopije" (ideali0a!ije. ili ilu0ije Osnovni obli!i tradi!ionalnog 4ivota kao (kategorije. imaju dostojanstvo eti&kiprin!ipa7 oni imaju vrednost po sebi i tra4e samo da i- &ovek pri0naje i -o8e" da i- se &vrsto pridr4ava" da njima meri sebe i 4ivot $ upravo kao #to je" uvek i svuda" &inio tradi!ionalni &ovek )toga sam aspekt (istorije. i (stvarnosti. ovde ima 0na&aja samo kao ilustra!ija i podsetnik na vrednosti koje" &ak i sa ovog gledi#ta" danas ili sutra mogu biti isto tako aktu$ elne kao #to su bile ju&e 'storijski element podrobnije 8emo ra0motriti u drugom delu ovog rada Drugi deo 8e se baviti gene0om modernog sveta i pro!esima koji su u istorijskim vremenima doveli do njega Ali po#to 8e tradi!ionalni svet u svom svojstvu simboli&ke" nadistorijske i normativne stvarnosti uvek predstavljati re%erentnu ta&ku" primenjenim metodom 8emo" na isti na&in" istra4ivati koliko je istorijski- %enomena delovalo i deluje preko dve povr#inske dimen0ije? prema tome" ovde 8e posredi biti upravo meta%i0ika istorije >islimo da je jednim i drugim istra4ivanjem dato dovoljno elemenata onome ko 8e" danas ili sutra" jo# biti sposoban da se probudi Prvi deo )VEB P6EDA9JA Dobri ljudi starine sa dao om su bili /udesnog" nes-vatljivog uvida" tako dubokog" da nera0umni ve8ini bebu l2a bi i- ra0umeli" evo nekoliko opisa7 A-" tako opre0ni" kao da korakom po 0ale5enoj re!i idu? a-" lako promi#ljeni" kao da i- opasnost odasvud vreba? a-" tako po#tovanja puni" kao da su u goste do#li? a-" tako pokretni" kao led koji se s prole8a topi? a-" lako prirodni" kao neobra5en komad drvela" a-" tako duboki" kao ponor? a-" tako prijem&ivi" kao mutna voda reke Eo mo4e 0austaviti mu8enje vodeC >ir" bistrijom je &ini Eo mo4e dugo odr4ati mirC

Eretanjem on se ru#i i novo rada Pa" onaj ko je prigrlio dao" i ko ne 4udi 0a krajnjim ispunjenjem Aa# 0ato #to ispunjenju krajnjem ne stremi" u stanju je da sa&uva stara i ostvari nova dela Lao Ke" Bao$te$ding" LV+ .Preveo sa starokineskog 6adoslav Pu#i8 1 PO/EBAE Da bismo s-vatili bilo tradi!ionalni du- bilo modernu !ivili0a!iju kao njegovu nega!iju" treba da po5emo od upori#ne ta&ke7 u&enja o dve prirode Postoji %i0i&ki poredak i postoji meta%i0i&ki poredak Postoji priroda smrtni- i postoji priroda besmrtni- Postoji vi#a oblast ""bi8a, i postoji ona ni4a" oblast (postajanja. 3op#tenije re&eno7 postoji vidljivo i opipljivo" a pre toga i s one strane toga postoji nevidljivo i neopipljivo kao nadsvet" prin!ip i pravi 4ivot )vuda u svetu Predanja" na 'stoku ili na =apadu" u jednom ili u drugom obliku" oduvek je postojalo to sa0nanje kao &vrsta osovina oko koje se sve ostalo uspostavljalo Ea4e se sa0nanje" a ne (teorija. Eolikogod da je modernim Mjudima te#ko da ga pojme" treba po8i od ideje da je tradi!ionalni &ovek 0nao da postoji poredak postojanja mnogo #iri od onog kojem bi danas najvi#e odgovarala re& (stvarnost. Danas se" u su#tini" kao stvarnost vi#e ne 0ami#lja ne#to #to preva0ila0i telesni svet u prostoru i vremenu 9aravno" jo# ima oni- koji pretpostavljaju ne#to i0van &ulnog $ ali da bi se to ne#to uop#te i pretpostavilo" ono uvek mora biti re0ultat neke -ipote0e" nau&nog 0akona" spekulativne ideje ili religio0ne dogme $ a 0apravo ne idu dalje od pomenutog ograni&enja7 u prakti&nom smislu" odnosno kao neposredno iskustvo" ma kolika ra0li&ita bila njegova (materijalisti&ka. i (du-ovna. verovanja" moderni &ovek oblikuje svoju predstavu o stvarnosti samo u %unk!iji telesnog sveta 3pravo taj pravi materijali0am moderni- ljudi je 0a osudu7 nji-ovi ostali materijali0mi" u smislu %ilo0o%ski- ili nau&ni- mi#ljenja" jesu sekundarni %enomeni 3 slu&aju prvog materijali0ma nije" dakle" re& ni o kakvom mi#ljenju ili (teoriji." nego o &injeni!i da ljudsko iskustvo obu-vata samo telesne stvari =bog toga ve8ina moderni- intelektualni- pobuna protiv (materijalisti&ki-. s-vatanja spada u puke reak!ije protiv najnoviji- i peri%erni- posledi!a drevni- i duboki- u0roka ustanovljeni- na sasvim drugom me$ sal i u druga&ijem istorijskom kontekstu od onoga u kojem su (teorije. %ormulisane 'skustvo tradi!ionalnog &oveka" kao i dana#nji- tako0vani- primitivni- naroda" daleko nadila0i takvu grani!u (9evidljivo11 se u njemu javlja kao podjednako stvaran element" &ak i stvarniji od &injeni!a koje su pru4ala %i0i&ka &ula 9jega uva4ava svaki oblik 4ivota" kako individualni tako i kolektivni Ako je ono #to se danas na0iva stvarno#8u tradi!ionalno bilo samo vrsta u nekom daleko ve8em rodu" ipak se (nevidljivo. nikako nije poistove8ivalo s (natprirodnim. Pojam (prirode. nije se naprosto odnosio na telesni i vidljivi svet na koji se usredsredila sekulari0ovana nauka moderni-" nego se ponajpre odnosio na deo same nevidljive stvarnosti Aio je 4iv ose8aj (donjeg. sveta nastanjenog svakovrsnim mra&nim i dvosmislenim silama 1demonska !lu#a prirode" su#tinski supstrat svi- njeni- oblika i energija2 nasuprot kojem je postojala na!lra!io$

nalna i nebeska jasnost odre5ene vi#e s%ere >e5utim" u (prirodu. je pre svega tradi!ionalno spadalo i sve ono #to je samo ljudsko" a #to nije i0beglo istu sudbinu ra5anja i umiranja" nestalnosti" 0avisnosti i menjanja" svojstvenu ni4oj s%eri Po de%ini!iji" poredak ""onoga$#to$ jeste, nema ni&eg 0ajedni&kog s ljudskim ili vremenskim stanjima i uslo$ vima7 (jedno je ljudska rasa" a drugo je bo4anska. $ ma koliko se 0ami#ljalo da je po0ivanje na vi#i 0agrobni poredak moglo da usmeri ono sjedinjenje i pro&i#8enje ljudskog i ne$ljudskog koje je" kao #to 8e se videti" jedino &inilo su#tinu i !ilj svake 0aista tradi!ionalne !ivili0a!ije )vet bi8a i svet postajanja $ svet stvari" demona i ljudi 3ostalom" svaka -ipostati&na $ astralna" mitolo#ka ili religio0na $ predstava ovi- !lveju oblasti po!lse8ala je tradi!ionalnog &oveka na postojanje dva stanja i vredela kao simbol koji treba da se ra0jasni u unutra#njem iskustvu ili u naslu8ivanju unutra#njeg iskustva Bako je u -induisti&koj tradi!iji" a posebno u budi0mu" pojam samsare 1sam$ sara2 $ (struje. koja vlada i prenosi sve oblike ni4eg sveta $ usko ve0an 0a 4ivot kao #lepu po4udu i ira!ionalno 0dru4ivanje 9a isti na&in" -eleni0am u (prirodi. &esto oli&ava ve&no (li#avanje. onoga #to" imaju8i sopstveni prin!ip i sopstveno delo van sebe" neprestano priti&e i i0mi&e sebi $ aei peovia $ i u svom postajanju ispoljava upravo prvobitno i radikalno odri!anje" trajno pomanjkanje grani!e (>aterija. i postajanje u takvim predanjima iska0uju ono #io je u bi8u neobu0dana nepostojanost ili mra&na nu4da" nemo8 da bi8e bude dovr#eno u savr#enom obliku" da gospodari sobom u 0akonu avariEOuov i aiteipov " govorili su Jr!i? ad-arma" govorili su 'sto&nja!i A ni s-olastika nije bitno druga&ije mislila" prepo0naju8i !upiditas i ap$ petitus innatus kao koren svake neiskupljene prirode 9a ovaj ili onaj na&in" &ovek Bradi!ije je" dakle" u iskustvu po4udnog poistove8ivanja koje pomra&uje i povre5uje bi8e otkrio tajnu one situa!ije gde se neprestano postaja$ nje" ve&na nestalnost i slu&ajnost ni4e s%ere uka0uju kao kosmi&ko$simboli&na materijali0a!ija 9asuprot tome" u vladanju sobom i samooblikovanju" u posedovanju prin!ipa 4ivota koji vi#e nije posrtao ili o&ajavao u potra0i 0a drugim ili drugima da bi sebe opravdao i u&inio !elovitim" kojeg vi#e nisu morile potrebe i ira!ionalni nagon prema spoljnom i ra0li&itom" ukratko" u iskustvu aske0e osetio se put koji vodi ra0umevanju drugi- oblasti" svet stanja (bi8a." ono #to vi#e nije %i0i&ko" nego je meta%i0i&ko7 (intelektualna priroda li#ena sna. &ije su tradi!ionalne predstave bili solarni simboli" nebeske s%ere" svetlosna ili ognjena bi8a" ostrva i planinski vr-ovi Bakve su (dve prirode. >islilo se da postoji ra5anje u jednoj i u drugoj" kao i prela0 s jednog na drugo ra5anje" jer je re&eno7 (/ovek je smrtni bog" a bog je besmrtni &ovek .; Bradi!ionalni svet je 0nao 0a ova dva velika pola postojanja i puteve koji vode od jednog do drugog '0van sveta" u totalitetu njegovi- oblika $ bilo vidljivi- ili tajni-" bilo ljudski-" podljudski- ili demonski- $ spo0nao je" dakle" (nadsvet." i2rtepEoaNiia? prvi predstavlja ""pad, drugog" a drugi (osloba5anje. prvog )po0nao je du-ovnost kao ono #to je s one strane 4ivota i smrti )po0nao je da spolja#nje postojanje" (4ivljenje." nije ni#ta drugo nego pribli4avanje nadsvetu" (vi#e nego 4ivljenju." a njegov najvi#i !ilj je da u&estvuje u njemu i aktivno se osloba5a od ljudski- stega )po0nao je da je svaka vlast la4na" da je svaki 0akon nepravedan i nasilan" da je svaka institu!ija u0aludna i prola0na ukoliko vlasti" 0akoni i institu!ije nisu ure5eni po vi#em prin!ipu Ai8a $ (odo0go. i (prema gore.

Bradi!ionalni svet je spo0nao Ao4ansko kraljevstvo )po0nao je &in prelaska $ ini!ija!iju? velike puteve pribli$ 4avanja $ Oerojsko delo i Eontempla!iju? posredovanje $ Obred i Vernost? veliki oslona! $ Bradi!ionalni 0akon i Easte? 0emaljski simbol $ Karstvo Ove osnove -ijerar-ije i tradi!ionalne !ivili0a!ije" u svemu i 0bog svega" uni#tila je pobedni&l!a ""&ove&anska, !ivili0a!ija moderni; E6ALJEV)EO DO)BOJA9)BVO

)vaki tradi!ionalni oblik !ivili0a!ije karakteri#u bi8a koja uro5enom ili ste&enom nadmo8no#8u u odnosu na obi&ne ljudske uslove" a u okviru vremenskog poretka" otelovljuju 4ivo i delatno prisustvo i0vesne sile koja dola0i (odo0go. Bakav je po unutra#njem smislu svoje etimologije i prvobitnoj vrednosti svoje %unk!ije ponti%eP+" onaj ""ko pravi mostove. ili (puteve. 1pons++ je u starini 0na&io put2 i0me5u prirodnog i natprirodnog Pored toga" pon$ ti%eP se tradi!ionalno i0jedna&avao s reP+.+ ""3 skladu sa obi&ajima na#i- predaka kralj je istovremeno bio ponti$ %eks i sve#tenik." 0apisao je )ervije" dok je jedna od 0apo$ vesti nordijske tradi!ije glasila7 (Eo je poglavar" neka nam bude most . Bako su pravi vladari postojano ovaplo8iva$ li 4ivot ""s one strane 4ivota. Da li samo 0bog nji-ove jednostavne prisutnosti" da li 0bog nji-ovog (prvosve#teni&$ kog. posredovanja ili 0bog snage obreda koji su postali !lelotvorni 0a-valjuju8i nji-ovoj mo8i i mo8i institu!ija &ije su sredi#te oni predstavljali" tek du-ovni uti!aji su se #irili u svetu ljudi" kaleme8i se na nji-ove misli" namere i dela" postaju8i brana mra&nim silama i ni4oj prirodi" ure5uju8i slo4en 4ivot koji je mogao da poslu4i kao mogu8a osnova 0a prosvetljenja i du-ovna ostvarenja i" kona&no" pospe#uju8i op#te uslove napretka" (0dravlja. i (sre8e. Osnova vlasti i prava kraljeva i poglavara u svetu Pre$ 5anja" ono 0bog &ega su im se pokoravali" 0bog &ega su od nji- stra-ovali ili i- obo4avali" bilo je" u stvari" to nji-ovo trans!endentno" a ne samo ljudsko svojstvo Ono je s-va8eno kao mo8na i 0astra#uju8a stvarnost" a ne kao ispra0an vid i0ra4avanja 3koliko se vi#e prepo0navao ontolo#ki poredak onoga #to pret-odi i nadila0i vidljivo i vremensko" utoliko se vi#e takvim bi8ima pri0navalo prirodno i apsolutno vladarsko pravo =a ra0liku od kasniji- i dekadentniji- vremena" u tradi!ionalnim !ivili0a!ijama ne postoji politi&ko s-vatanje najvi#e vlasti niti misao da njenu osnovu &ine samo sila i nasilje" odnosno naturali$ sti&ke i svetovne osobine poput inteligen!ije" mudrosti" ume#nosti" %i0i&ke -rabrosti i ne0natne brige 0a kolektivnu dobrobit Ba osnova je" naprotiv" oduvek imala meta%i0i&ki karakter Bradi!iji je tako u potpunosti strana misao da poglavaru daju vlast oni kojima on vlada" da njegova vlast predstavlja i0ra0 kolektiviteta i da podle4e njegovom ka4njavanju =evs je taj koji kraljevima daruje bo4ansko poreklo" <eNiiaPQR?" gde se 9e%j iR? kao 0akon ""odo0go, ra0likuje od onoga #to 8e kasnije biti vojioS?" politi&ki 0akon 0ajedni!e Bako se u korenu svake ovo0emaljske sile nala0io du-ovni uti!aj" be0malo kao (bo4anska priroda u ljudskom obliku1* Bakva je" na primer" indoarijska misao da vladar nije (obi&an smrtnik." nego (veliko bo4anstvo u ljudskom obliku.++ 3 egipatskom kralju videlo se ovaplo$ 8enje boga 6a ili Oorusa Eraljevi Albe i 6ima oli&avali su Jupitera? oni asirski $ Aaala? oni persijski $ Aoga svetlosti? nordijsko$germanski kne4evi bili su istog roda kao Biju0" Odin i Aseni? gr&ki kraljevi i0 dorsko$a-ajskog perioda na0ivali su se )toipe!peei? ili )toTeveei?.G" #to je uka0ivalo na nji-ovo bo4ansko poreklo 3 preobilju mitskii sakralni- predstava va4i8e prin!ip po kojem je kraljevsko dostojanstvo odre5ena (imanentna trans!enden!ija." to jest ona koja postoji i deluje u svetu Ve8 samim svojim (bi8em. i svojim prisustvom" kralj $ ne$&ovek" sveto bi8e $ predstavlja sredi#te" vr-una! 'stovremeno" u njemu se sadr4i snaga koja &ini delotvornim ritualne radnje koje on mo4e

i0vr#iti" u &emu se prepo0navala ovo0emaljska strana pravog (regere*1++ i natprirodna potpora !elokupnog 4ivota u okviru sveta Predanja Otud su se kraljevsko dostojan$stvo i vladavina pri0navali prirodnim putem '0u0ev u0gredno" kralj nije imao potrebu 0a materijalnom mo8i Eraljevska mo8 nametala se" prvenstveno i neodoljivo" kro0 du- ()jajno je dostojanstvo boga na 0emlji+1" re&eno je u indoarijskom tekstu": (ali prete#ko 0a slabe da ga do$segnu Dostojan da postane kralj samo je onaj ko ima du#u 11 Eao (sledbenik reda oni- koji su bogovi medu ljudima11 javlja se vladar H Eraljevsko dostojanstvo &esto se u Predanju dovodi u ve0u sa solarnim simbolom 3 kralju su se prepo0navale (slava11 i (pobeda11 svojstvene sun!u i svetlosti" simbolima najvi#e prirode koji svakog jutra trijum%uju nad tminom ()vakog dana ra5a se kao kralj 4ivi- na Oorusovom prestolu poput svog o!a 6a 1sun!a211 $ (Odlu&io sam da se u0!ligne# kao kralj Juga i )evera u Oorusovom boravi#tu" poput sun!a" ve&no11" upravo glase re&i i0 drevnog egipatskog kraljevskog predanja U A pandan su im one persijske re&i koje ka4u da se kralj smatra (samim bo4anskim rodom117 ('ma sam >itrin presto" ra5a se sa sun!em1*9 i na0iva se parti!eps siderum" (Jospodar mira" 0dravlja ljudi" ve&ni &ovek" pobednik koji se ra5a sa sun!em11 1< Dok je i0ra0 prilikom posve8ivanja kralja glasio7 (Bi si mo8" snaga si pobede" besmrtan si Od 0lata sa&injen" sa svetlosnom 0orom 0ajedno i0ni&ete ti" lndra i sun!e."11 sa osvrtom na 6o-itu" (osvaja&ku silu11 koja oli&ava sun!e i bo4anski oganj 1Agni2" u indoevropskom predanju se ka4e7 (9apreduju8i" on 1Agni2 je stvorio na ovom svetu kraljevsko dostojanstvo Bebi je to dostojanstvo doneo" rasterao je tvoje neprijatelje 1*1; 3 drevnim rimskim predstavama bog )ol predaje !aru kuglu" 0namenje univer0alne vlasti? a na solarnost se po0ivaju i re&i kojima se opisuje postojanost 6imskog !arstva7 sol !onservator" sol dominus romani imperii + 1V Poslednje rimsko ispove5anje vere bilo je ""so$ larno," jer je poslednji predstavnik rimske tradi!ije" Juli$ jan 'mperator" svoju dinastiju" svoje ro5enje i kraljevsko dostojanstvo pripisao upravo solarnosti kao 0ra&e8oj du-ovnoj sna0i (nadsveta. 14 Odra0 tog solarnog simbola odr4ao se sve do gibelinski!esara $ a u ve0i s Wridri-om '' Ooen#tau%enom1V jo# se moglo govoriti o i0vesnom !le$ itas solis Dakle" ta solarna ""slava, ili ""pobeda, u ve0i sa kraljevskim dostojanstvom nije se svodila na obi&an simbol" nego je bila meta%i0i&ka stvarnost i poistove8ivala se s i0vesnom ne$ljudskom dejstvenom silom 0a koju se" kao takvu" smatralo da je poseduje kralj Jedan od najkarakte$ risti&niji- simboli&ni- i0ra0a ove ideje nala0i se u ma0dai$ 0mu7 u njemu -varend 1noviji i0ra0i7 -vorra ili %arr2 $ (slava1* koju poseduje kralj $ predstavlja natprirodnu vatru svojstvenu nebeskim" ali prvenstveno solarnim bi8ima" koja kralja &ini delom besmrtnosti i potvr5uje ga po$ bedom 1: Bu pobedu $ kao #to 8emo videti $ treba s-vatiti tako #to se dva smisla" jedan misti&ki a drugi vojni&ki 1materijalni2" ne isklju&uju nego se" #tavi#e" nai0meni&no dopunjuju 1H >e5u neiranskim narodima" i0ra0 -vareno kasnije se pobrkao s (%orumom." PiXPrN 3 tom 0na&enju on se ponovo javlja u rimskoj tradi!iji u obliku %ortuna re$ gia%l.G koju su !e0ari ritualno prenosili jedan drugom i u kojoj se prepo0navalo aktivno" (trijum%alno. u0di0anje same (sudbine. koju je personi%ikovao grad $ Ht:Ye!oI $ a koju je i0ra4avao obred nji-ovog postavljenja 6imski kraljevski atributFtZFS7 ve0an je 0a isti kontekst" 0a raspolaganje ekstranormalnom virtus 3 vedskoj tradi!iji javlja se ekvivalentan pojam" agni$vai#vanara 1agni$vais-vanara2" a njime se i0ra4ava du-ovni oganj koji predvodi kraljeve osvaja&e do pobede

3 starom Egiptu kralj se na0ivao ne samo Oorus" nego i (1 lorus bora!. 1Oor a-a2" &ime se isti!alo obele4je pobe$ de ili slave solarnog prin!ipa u vladaru? vladar je u Egiptu bio ne samo bo4anskog porekla" nego je bio i (sa0dan11 po bo4anskom obli&ju" a 0atim je periodi&no potvr5ivan obredima koji su do&aravali upravo pobedu solarnog boga Oorusa nad Bi%onom$ )etom" demonom donjeg sve$ta Bim obredima pripisivana je mo8 da pri0ivaju (silu11 i (4ivot11 koji su natprirodno (obavijali11 kraljevo bi8e Ali -ijerogli% uas 1koji o0na&ava (snagu112 0apravo je skiptar kojeg nose bogovi i kraljevi" a taj -ijerogli% u najstarijim tekstovima 0amenjuje drugi skiptar prelomljenog oblika" u &emu se mo4e prepo0nati !ik$!ak linija munje Bako se kraljevska ""mo8, javlja kao i0ra0 nebeske gromovne mo8i" a sjedinjeni 0nakovi ""4ivot$mo8," ans-us" obra0uju re& koja 0na&i (ognjeno mleko. kojim se -rane besmrtni!i? ta re& opet ima ve0e sa uraeus" bo4anskim ognjem $ &as 4i$ votvornim" &as 0astra#uju8e ra0ornim $ &iji 0mijoliki simbol opasuje glavu egipatskog kralja Prema tome" u ovoj ti$adi!ionalnoj predstavi ra0li&iti elementi sti&u se u samo jednu misao o ne0emaljskoj sili ili %luidu $ sa $ koja posve8uje kralja i svedo&i o njegovoj solarno$pobedni&koj prirodi i koja se s jednog kralja ""ba!a, na drugog $ sotpu $ odre5uju8i neprekinut i (0latan11 lana! bo4anskog roda legitimno odre5enog 0a (regere11 9ije naodmet ista8i da (slava11 igra ulogu i u samom -ri#8anstvu kao bo4ansko svojstvo i da se" po misti&koj teologiji" bo4anska vi0ija sti&e u (slavi11 Ori#8anska ikonogra%ija obi&no prika0uje (slavu11 kao oreol oko glave koji o&ito reprodukuje smisao egipatskog uraeus i 0rakaste krune persijsko$rimskog solarnog kraljevstva Prema dalekoisto&nom predanju" kralj kao (sin neba11 $ tian0i" to jest onaj ko nije ro5en poput obi&ni- smrtnika $ ima (nebeski mandat11" tlanming" #to tako5e impli$ &ira misao o kraljevskoj i natprirodnoj sili Postupanje te sile ""s neba, je" po re!ima Lao Kea" delovanje$be0$delova$ nja 1[ei$[u[ei2" odnosno nematerijalno delovanje &istim prisustvom Ono je nevidljivo kao vetar" a ipak je nei0be4no poput prirodnisila )nage obi&ni- ljudi $ ka4e Eon%u!ije $ pod njim se povijaju poput vlati trave koje se savijaju pod vetrom 3 ve0i sa delovanjem$be0$delo$ vanja u jednom spisu &itamo7 (>u#kar!i vladarski savr#e$ni" #irinom i dubinom svoje vrline sli&ni su 0emlji? visinom i sjajem sli&ni su nebu? obimom i trajanjem sli&ni su be0grani&nom prostoru i vremenu Onaj ko je u tom u0vi#enom savr#enstvu ne poka0uje se" a ipak se" kao 0emlja" otkriva svojim blagodatima? ne pokre8e se" a uprkos tome" poput neba vr#i brojne preobra4aje? ne deluje" a uprkos tome" kao prostor i vreme" svoja dela vr#i savr#e$no @ Ali samo je takav &ovek (dostojan da ima neograni&enu vlast i da nare5uje ljudima11 3&vr#8en u takvoj mo8i ili (vrlini11" vladar 1[ang2 je u drevnoj Eini imao %unk!iju sredi#ta" tre8e sile i0me5u neba i 0emlje )matralo se !la su od njegovog pona#anja tajno 0avisili uspesi ili neuspesi kraljevine i moralna svojstva naroda 1(vrlina11 ve0ana 0a vladarevo (bi8e11" a ne 0a njegovo (delanje11" bilo je ono #to je po0itivno ili negativno uti!alo na njegov narod2 =ato je ova %unk!ija sredi#ta pretpostavljala vladara kao (trijum%alni11 unutra#nji na&in postojanja" o kojem je bilo re&i? u tom smislu 0na&enje po0natog iska0a (nepromenjivost u sredini11 moglo bi da se pove4e sa u&enjem da se ""u nepromenjivosti sredi#ta ispoljava vrlina neba11 Eada se taj prin!ip primenio" vi#e ni#ta nije moglo da poremeti ure5eni tok ljudski- i dr4avni- poslova Op#tije posmatrano" misao da je kralju ili poglavaru prva i su#tinska %unk!ija da obavlja ritualne i 4rtvene radnje koje su &inile te4i#te 4ivota u tradi!ionalnom svetu susre8e se u #irokom krugu tradi!ionalni- !ivili0a!ija $ od prekolumbijskog Perua i Dalekog istoka pa sve do gr&ki- i rimski- gradova $ potvr5uju8i ve8

pomenutu neodvojivost kraljevskog 0vanja od sve#teni&kog i ponti%i$ katskog 0vanja (Eraljevi." ka4e Aristotel";U (vr#e to svoje 0vanje tako #to postaju sve#teni!i 0ajedni&kog kulta , Prvenstvena du4nost spartanski- kraljeva bila je prino#enje 4rtve" a to isto moglo bi se re8i 0a prve rimske vladare" pa &esto i 0a one i0 !arskog perioda Obdaren ne0emaljskom silom" ukorenjen u ""vi#e$nego$4ivotu," kralj se prirodno javljao kao neko ko mo8 rituala mo4e u&initi veoma !lelo$ tvornom i otvoriti puteve ka vi#em svetu 3sled toga u onim obli!ima tradi!ije gde se i0di4e sve#teni&ka kasta kralj po svom prvobitnom dostojanstvu i ulo0i pripada kasti i postaje njen poglavar Pored ranog 6ima" na tu pojavu naila0imo i u starom Egiptu 1da bi obredi bili delotvor$ ni" %araon je svakodnevno vr#io kult 0a kojeg se smatralo da obnavlja bo4anske snage u njemu2" kao i u 'ranu gde su" kako &itamo kod l$*ir5usija i kako svedo&i Eseno%ont";9 kralja po njegovoj %unk!iji smatrali slikom boga svetlosti na 0emlji" te je pripadao kasti maga i bio nji-ov stare#ina ) druge strane" kod neki- naroda va4io je obi&aj da se vo5a ukloni i &ak ubije u slu&aju 0le kobi ili nevolje" jer se &inilo da ona 0na&i smanjenje misti&ne snage ""%ortune, na osnovu koje se sti!alo pravo na poglavarstvo 3< Bakav obi&aj" ma koliko bio i0ra0 sujeverne degenera!ije" pripada istom redu ideja 3 skandinavskim lo0ama" sve do gotski- vremena" mada je nesumnjivo va4io prin!ip svetosti kra$ljevstva 1kralj se smatrao Asom i polubogom $ semideos F i su jasno ra0likovali !arsku %unk!iju od li&nosti !ara Wunk!ija j! bo4anska" i ona preobra4ava i obo4uje li&nost koja j! njome obdarena 3spev#i se 1171 presto !ar se odri&e svog li&nog imena i tra4i da ga oslovljavaju !arskom titulom koju on sam bira ili mu j! drugi biraju On je pre element nego osoba" jedna od veliki- sila prirode" ne#to kao sun!e ili 0ve$ Fda )evernja&a 9esre8a" ili sama pobuna masa" o0na&ava da j! (pojedina! i0dao prin!ip koji i dalje traje.7 to je 0nak (neba. 0a Opadanje vladara" ne kao takvog" ve8 kao pojedin!a \YAristotel" Politika" V'" V ''? up 111" 9 .ZKimpedia Vili" r ;:? V'" r 1H [3p J J Wra0er" B-e Jolden Aong- 1=latnagrana Aeograd" 19HH2" t ''" str 11 i dalje? Levi$Aril 1L ' evT$Aru-l" La mentaliteprimitive" Pari#4" 1<;V s 31U$33H" 3V1 Nit prev 7 La mentalita primitiva" Einaudi" Borino 19::]2 uka0uje na misao tako0vaniprimitivni- naroda" po kojoj i!l est ansis $ koji pobe5uje na osnovu snage svoje (%brtu$ ne, $ Iuorum Iuasi %ortuna vin!ebat312" nepovoljan doga5aj nije toliko 0na&io odsustvo misti&ne mo8i ""%ortune, u kralju koliko posledi!u ne&ega #to je on kao smrtni pojedina! sigurno po&inio i #to je objektivno paralisalo njegovu snagu 3; 9a primer" po predanju" kako mu je ponestalo osnovne arijske vrline 1istinitosti2 i kako ga je uprljala la4" tako je ""slava," ta delotvorna misti&na mo8" napustila drevnog persijskog kralja Jimu 33 Bokom %ran$ ko$ karolin#kog srednjeg veka i u samom -ri#8anstvu povremeno su sa0ivani biskupski kon!ili da ispitaju koje 0a$ stranjenje predstavnika svetovne" ali i sve#teni&ke vlasti bi moglo da bude u0rok date neda8e Bo su poslednji odje!i pomenute ideje Dakle" vladar je bio du4an da o&uva simboli&ko i solar$ no svojstvo invi!tus$a $ sol invi!tus" tYio!? *!!viktito!?+ $ a samim tim i stanje sredi#ta" o &emu upravo govori dalekoisto&na ideja o (nepromenjivosti u sredini. 3 suprotnom bi sila" a s njom i %unk!ija" mogla da pre5e na onoga ko doka4e da ume bolje da je obavlja Ve8 sada se mo4e po$ menuti jedan od slu&ajeva gde se u kon!eptu (pobede. susti&u ra0li&ita 0na&enja )-va8ena u najdubljem smislu" u tom pogledu 0animljiva je drevna saga o kralju #ume i0 9emija" &ija je kraljevska i

sve#teni&ka titula prela0ila na onoga ko je 0nao da ga i0nenadi i ubije? po0nato je tla je Wrej0er poku#ao da tu sagu dovede u ve0u s mnogim pre$ 5anjima i0 !elog sveta 3 ovom slu&aju" odmeravanje kao %i0i&ka borba $ &ak i kada bi to bio slu&aj $ 0na&i samo materijalisti&ku transpo$ 0i!iju ne&ega &emu se pridaje vi#e 0na&enje ili je u ve0i sa op#tom predstavom o (bo4jim sudovima." o &emu 8emo govoriti kasnije Dto se ti&e najdubljeg smisla legende o kralju$sve#teniku i0 9emija" trebalo bi da podsetimo da je" (svaka nesre8a misti&no onesposobljuje." u korela!iji s idejom da u0ro!i uspe-a nikada nisu samo prirodni 3 jednom vi#em obliku" 0a istu 0amisao koja se odnosi na -vareno ili ma0dejsku (slavu." up 6 )piegel Eranis!-e" nav delo" t 111" str V9U" :V4 Y*Jordanes" Oistori!i Jatornm" L'''" kod V Joltera 1^ Jolt-er2" Oand$ bu!- dergermanis!ben >Tt-ologie" Leip0ig" 1U9V" str 194 Nit prev 7 )to$ ria dei goti" BEA" 1991 j _1;3p > Alo!- Les 6ois t-aumattirges" )trasbourg" 19;4" str VV$VU >%tisbt" L'L" 34$3V Ovareno se tri puta povla&i" u ve0i s trostrukim Ji$ minim dostojanstvom kao sve#tenika" ratnika i (0emljoradnika. Z l at i gr& 7 nepobedivo sun!e $ Prim prev po predanju" pravo da se odmerava s 6eP 9emorensis+$ _om imao samo (odbegli rob, 1odnosno" u e0oteri&nom smislu" bi8e oslobo5eno stega ni4e prirode2 koji je pret-odno ubrao granu svetog -rasta Baj -rast odgovara ""Dr$ vetu )veta. koje u ostalim tradi!ijama predstavlja veoma &est simbol i o0na&ava prvobitne sile 4ivota" kao i sile po$ bede347 dakle" samo ono bi8e koje je uspelo da 0adobije tu silu mo4e te4iti da 6eP 9emorensis$u preotme njegovo kraljevsko dostojanstvo Dto se tog dostojanstva ti&e" po0nato je da je -rast 1kao i #uma &iji je reP bio kraljevski sve#tenik i0 9emija2 bio u ve0i s Dijanom" a da je Dijana istovremeno bila (nevesta. kralja #ume Velike a0ijske boginje 4ivota &esto su u drevnim mediteranskim tradi!ijama prika0ivane kao sveto drve8e Po&ev od -elenskog mita o Oesperidama pa sve do skandinavskog mita o boginji 'dun i gojdelskog mita o >ag$>elu 1>ag-$>ell2" sedi#tu boginja sjajne lepote i (Drveta Pobede." lako je uo&iti tra$di!ionalnu simboli&ku ve0u i0me5u drve8a i 4ena" odnosno boginja i sila 4ivota" besmrtnosti ili 0nanja Prema tome" kro0 simbole se javlja misao da je 6eP9e$ morensis 0adobio kraljevsko dostojanstvo tako #to je o4enio ili stekao misti&nu silu (4ivota. 1a to je trans!endent$ no 0nanje i besmrtnost2" oli&enu u boginji ili u Drvetu 3V )aga o 9emiju stoga uklju&uje univer0alni simbol kojeg susre8emo u mnogim drugim tradi!ionalnim mitovima i legendama $ naime simbol pobednika ili -eroja kome kao takvom nasledno pripada odre5ena 4ena ili boginja 3: Ba 4ena ili boginja je u drugim predanjima slikovito predstavljena kao &uvarka plodova besmrtnosti 14enski likovi koji su u ve0i sa simboli&nim drvetom u mitovima o Oer$ kulu" Jasonu" Jilgame#u" itd 2" ili pak neposredno kao oli&enje okultne sile sveta" 4ivota i ne$ ljudskog 0nanja ili" napokon" kao samo ovaplo8enje prin!ipa kraljevske suverenosti 1vite0 ili nepo0nati junak i0 legende koji postaje kralj kada osvoji tajanstvenu prin!e0u2 3H 3 tom kontekstu mogu se tuma&iti pojedina drevna predanja o 4enskom porekJu kraljevske vlasti 3U Bada je nji-ovo 0na&enje upravo suprotno od ginekokratskog" o &emu 8e kasnije biti re&i Dto se drveta ti&e" valja ista8i !la se u pojedinim srednjovekovnim legendama ono dovodi u ve0u sa idejom !arstva? poslednji !ar pre smrti oka&i8e skiptar" krunu i pla#t o ()uvo Drvo," koje se obi&no nala0i u simboli&koj oblasti (sve#tenika Jo-ana "39 upravo kao #to

6olan na samrti ve#a o granu svoj nesalomljiv ma& Ovo je jo# jedno ste!i#te simboli&kisadr4aja $ Wrej0er je uka0ao na ve0u i0me5u grane koju odbegli rob treba da otkine sa svetog -rasta i0 9emija da bi se mogao boriti s Eraljem Dume i grane koja omogu8ava Eneji da si5e 4iv u pod0emni svet" odnosno da 4iv stupi u nevidljivo Jedan od darova koje je Wridri- '' primio od tajanstvenog (sve#tenika Jo-ana. bi8e upravo prsten koji daje nevidljivost 1to jest" koji prenosi u besmrtnost i nevidljivost? u gr&kim predanjima nevidljivost junaka &esto je sinonim 0a nji-ov prela0ak u besmrtnu prirodu2 i koji obe0be5uje pobe$ du""< ba# kao #to )ig%rid" obdaren istom simboli&kom mo8i da postane nevidljiv" pokorava i uvodi u kraljevski brak bo4ansku 4enu Arun-ildu u 9ibelun0ima 1V'2 Arun-ilda se" poput )igrdri%e" u )igrdri%umal 14$:2 pojavljuje da juna!ima koji je ""bude, podari i0reke mudrosti i pobede sadr4ane u ranama Osta!i predanja u kojima se ponavljaju teme i0 drevne sage o Eralju )ume traju sve do kraja srednjeg veka" ako ne i du4e" ve0uju8i se uvek 0a drevnu misao da kraljevski legitimitet mo4e da na spe!i%i&an i konkretan" rekli bismo gotovo (eksperimentalan. na&in ispolji 0nake svoje natprirodne prirode Evo samo jednog primera7 uo&i )togodi#njeg rata" Vene!ija tra4i od Wilipa de Valoa 1De Valois2 da na jedan od slede8i- na&ina pru4i doka0e 0a svoje istinsko pravo da bude kralj Prvi na&in $ naime da Wilip pobedi protivnika s kojim bi trebalo da se bori na turniru $ podse8a na 6eP 9emorensis i misti&ni doka0 sadr4an u svakoj pobedi Dto se ostalina&ina ti&e" u jednom spisu i0 te epo-e &itamo7 (Ako je Wilip de Valoa" kao #to tvrdi" 0aista kralj Wran!uske" neka to doka4e i0la4u8i se gladnim lavovima" jer lavovi nikada ne bi ranili pravog kralja? ili neka i0vr#i &udo is!eljenja bolesni-" kao #to to obi&avaju da &ine drugi pravi kraljevi 3 slu&aju neuspe-a" smatra$ 8e se nedostojnim kraljevine . 9atprirodna sila koja se ogleda u pobedi i &udotvornoj mo8i" &ak i u vremenima koja" kao u slu&aju Wilipa de Valoa" nisu vi#e ona prvobitna vremena" neodvojivo je pove0ana sa idejom koja se kro0 predanje stvarala o stvarnom i 0akonitom pravu kralja na krunu /ak i ako se ne u0me u ob0ir &injeni&no podudaranje pojedini- li&nosti s prin!ipom i %unk!ijom" preostaje s-vatanje da su (kraljeve toliko obo4avali prvenstveno 0bog bo4anske vrline i sile" koje su obdarile samo nji-" a ne i druge ljude1* `o0e% de >estr 1jose%de >ai$ stre2 pi#e 7 (Aog doslov!e stvara kraljeve On priprema kraljevske lo0e i &ini da one sa0ru usred oblaka koji skriva nji-ovo poreklo One se 0atim pojavljuju oven&ane slavom i &a#8u? one se name8u $ i to je najve8i 0nak nji-ove legitimnosti 'spada kao !la one same od sebe napreduju" s jedne strane nenasilno" a s druge nenamerno Bo je neka vrsta veli&anstvenog mira koji se ne da lako iska0ati 6ekao bi- da je legitimna u0urpa!ija odgovaraju8i i0ra0 1ako nije suvi#e dr0ak2 koji opisuje ovu vrstu porekla koje bi vreme -telo #to pre da posveti . 3 POLA69A )'>AOL'EA JO)PODA6 >'6A ' P6AVDE

'ntegralno i prvobitno s-vatanje kraljevske %unk!ije mogu8no je dovesti u ve0u sa po0nijim !iklusom simbola i mitova koji kro0 ra0ne predstave i analogne transpo0i!i$ je svi vode u istom smeru Eao pola0na ta&ka mo4e se u0eti -induisti&ki pojam &akravartij!i 1!akravartl2 ili (univer0alnog Jospodara. 9a i0vestan na&in" on se mo4e smatrati ar-etipom kraljevske %unk!ije" &ija posebna kraljevska dostojanstva" kada su saglasna s tradi!ionalnim prin!ipom" predstavljaju manje$ $vi#e dovr#ene slike ili $ s drugog gledi#ta $ posebne ema$ na!ije /akravarli bukvalno

0na&i Jospodar ili Obrta& Bo&ka $ #to ponovo navodi na ideju (sredi#ta. koje potom odgovara i odre5enom unutra#njem stanju" na&inu postojanja ili" bolje re&eno" na&inu bivstva L' stvari" to&ak je i simbol 0a samsaru" 0a struju postajanja 1ki2kYoR? Bt2I Teve!Ce!oR?" (krug ra5anja. ili kukA$Oi? ava$ TErNR?" rota %ali" (to&ak nu4nosti. Oelena2" a njeno nepokretno sredi#te tada iska0uje du-ovnu postojanost svojstvenu onom ko ne pripada takvoj struji i ko" kao takav" mo4e da podesi snage i aktivnosti ve0ane 0a ni4u prirodu i podvrgne i- vi#em prin!ipu Bada se &akravarli uka0uje kao d-armarada 1d-armaraja2" odnosno kao (Jospodar =akona. ; )li&no &itamo kod Eon%u!ija7 (Eo vlada pomo8u 1nebeske2 Vrline" nalik je 0ve0di )evernja$ &i Ona ostaje nepomi&na na svom mestu" a sve ostale 0ve$ 0de se okre8u oko nje ,3 Otud poti&e i smisao kon!epta (revolu!ije. kao pokreta i0vedenog oko nekog (nepokret$ nog pokreta&a. Baj kon!ept se u moderno doba pretvorio u sinonim 0a prevrat 3 tom pogledu" kraljevsko dostojanstvo poprima vrednost (pola." u skladu sa op#tom tradi!ijskom simbolikom >o4emo se" pored >idgar!la $ sredi#nje bo4anske 0emlje skandinavski- predanja $ po!lsetiti na Platonov iska07 me$ sto gde se =evs savetuje s bogovima da odlu&i o sudbini Atlantide jeste (nji-ovo u0vi#eno sedi#te koje je u sredi#tu sveta i sa koga se mo4e sagledati sveukupnost svi- stvari koje u&estvuju u postajanju. 4 Pomenuti pojam 8a$ kravartija ve0uje se" i0me5u ostalog" i 0a 0agonetni !iklus predanja o stvarnom postojanju odre5enog (sredi#ta sveta. koje ima tu najvi#u %unk!iju na 0emlji Pojedini su#tinski simboli kraljevskog dostojanstva bili su prvobitno u te$ snoj ve0i s takvim idejama Bu je na prvom mestu skiptar koji je" prema jednom od svoji- najva4niji- aspekata" u analognoj ve0i sa (osovinom sveta. V =atim" tu je i presto" (u0vi#eno. mesto? sedeti nepokretno na njemu ima isto 0na&enje postojanosti u ve0i sa (polom. i (nepokretnim sredi#tem. kojima se priklju&uju odgovaraju8a unutra#nja a i meta%i0i&ka 0na&enja ) ob0irom na prvobitno s-va8enu podudarnost i0me5u prirode kraljevskog &oveka i prirode nastale ini!ija!ijom" u klasi&nim misterijama otkrivamo obred nepokretnog se5enja na prestolu": obred toliko va4an da je ponekad ravan samoj ini!ija!iji7 termin BEApovioiaevoi? &esto se javlja kao sinonim 0a teA e$ BeoNaevoI" to jest 0a ini!iranog H =apravo" u nekim slu&ajevima tokom ini!ija!ije kraljevskom ustoli&enju" Jpovio$ No":g" pret-odilo je poistove8ivanje s bogom U 'stu ovu simboliku nala0imo u 0iguratima" asirsko$va$ vilonskim stepenastim piramidama" u s-emi grada persij$ skili vladara 1kao u Ekbatani2 i u idejnom na!rtu kraljevske palate &akravartija$" tu se" ar-itektonski" iska0uje poredak sveta u svojim -ijerar-ijama i u 0avisnosti od ne$ pomerivog sredi#ta Prostorno u0ev" ovo sredi#te u 0danju odgovaralo j! upravo kraljevskom prestolu? i obratno" kao u ' lela5i" ini!ija!ijski obli!i u 'ndiji" koji se slu4e ritualima tako0vani- mandala" dramati0uju postupno prela4enje mista+ i0 pro%anog u demonski i sveti prostor" sve dok ne stigne u sredi#te Osnovni obred ovde se na0iva mukatabi#eka" #to 0na&i biti obavijen krunom ili ti jarom? ko stigne u (sredi#te. mandale krunisan je kao kralj" jer je i0nad igre ni4i- sila prirode =animljivo je ista8i da se 0igural" sveto 0danje koje je nadvisivalo grad$ $dr4avu i bivalo njegovo sredi#te" u Vavilonu na0ivao (ugaonim kamenom." a u Lasi na Bibetu (karikom i0me5u neba i 0emlje. Ve8 nam je po0nata tema (kamena. i tema (mosta. $ dalekoisto&na %ormula 0a (tre8u silu i0me5u 9eba i =emlje. 9e mo4e nam proma8i 0na&aj ovi- tragova i korela!ija 9aro&ito (postojanost. ima dvostruki aspekt Ona je u sredi#tu indoarijske i0reke prilikom posve8ivanja vladara7 (>iruj i budi postojan 9e ustupaj Audi postojan kao planina Audi &vrst kao samo nebo i &vrsto dr4i mo8 u pesni!i /vrsto je nebo i &vrsta je 0emlja" a postojane su i ove planine Postojan je sav

svet 4ivi-" a postojan je i ovaj kralj ljudi . 3 i0ra0ima egipatskog kraljevskog dostojanstva postojanost se tako5e uka0uje kao su#tinsko svojstvo koje se" u vladaru" pridru4uje obele4ju (snage$4ivota. Poput o0nake (snaga$4ivot." koja je u ve0i s tajnom vatrom" (postojanost. se tako5e ve0uje 0a nebesko7 njen 0nak" ded" iska0uje postojanost (solarni- bogova #to po&ivaju na stu$ bovima ili nebeskim 0ra!ima. )ve to uka0uje na ini!ija!ijski postupak" jer nije re& o apstraktnim idejama Poput (snage. i (4ivota." po egipatskom s-vatanju" (postojanost. takode predstavlja unutra#nje stanje i istovremeno energiju" virtus" koja se kao pravi %luid prenosi s jednog kralja na drugog da i- natprirodno podr4i 3ostalom" atribut (olimpijski. i atribut 0a (mir. pove0ani su sa stanjem postojanosti u e0oterijskom 0na&enju re&i Eraljevi (koji !rpu drevnu mo8 od vr-ovnog boga i koji su primili pobedu i0 njegovi- ruku. jesu (svetioni!i mira u oluji. Y Posle (slave." sredi#njosti 1(polarnosti.2 i postoja$nosti" mir je jedno od osnovni- obele4ja kraljevskog dr4anja i dostojanstva koje se o&uvalo sve do relativno noviji- vremena Dante 8e govoriti o tituli imperatorpa!i%i!us koju je pre toga stekao Earlo Veliki 9aravno" u pitanju nije svetovni i spoljni mir koji se odnosi na politi&ku vladavinu $ mir o kojem je re& mo4e najvi#e imati smisao odra0a $ nego je u pitanju unutra#nji i po0itivan mir" neodvojiv od (pobedni&kog. elementa" o &emu je bilo re&i Baj mir ne 0na&i prestanak" nego i0ra4ava savr#eno dejstvovanje" &istu" potpunu i u sebe povu&enu aktivnost Posredi je ona smirenost koja stvarno svedo&i o natprirodnom Prema Eon%u!iju"14 &ovek odre5en da vlada" 0a ra0liku od obi&nog &oveka" poseduje (i0vor postojanosti i smirenosti" a ne u0nemirenosti.? (u sebi ima ve&nost" umesto trenutni- i0liva radosti. Otud ta smirena veli&ina koja iska0uje neodoljivu nadmo8nost" ne#to #to 0astra#uje a istovremeno podsti&e na obo4avanje" #to se name8e i ra0oru$ 4ava be0 borbe" ostavljaju8i utisak da je trans!endentna sila u potpunosti svladana" ali spremna da se odapne7 &udesan i stra#an ose8aj numen$a 1V PaP romana et augusta " pove0an s trans!endentnim smislom imperi$ um$a " mo4e da se s-vati kao jedan od i0ra0a takvi- 0na&enja" u smislu univer0alnog istorijskog ostvarenja =a$u0vrat" etos na5mo8nosti nad svetom" smirenosti koja dominira" nepokolebljivosti 0dru4ene sa spremno#8u na ap$ solulno 0apovedanje ostalima" koji je ostao obele4je ra0li&iti- aristokratski- tipova i posle sekulari0a!ije plemstva" ireba smatrati odjekom onog prvobitnog" koliko kraljevskog toliko i du-ovnog i trans!endentnog elementa /akravarli" univer0alni gospodar" pored toga #to je (gospodar mira, jeste gospodar (0akona. 1ili poretka" rta2 i (pravde. $ d-armara5a (>ir. i (pravda. su druga dva osnovna atributa kraljevskog dostojanstva koja su se o&uvala u 0apadnoj !ivili0a!iji sve do Ooen#tau%ova!a i Dani!a" mada u njima politi&ki aspekt osetno prekriva vi#i smisao koji mora da se pretpostavlja 1: 3ostalom" ova svojstva se nala0e u 0agonetnom liku >el-isedeka" kralja )alema" koji je 0apravo samo jedan od ra0li&iti- prika0a %unk!ije (univer0alnog gospodara. Jenon je uka0ao da meki$!edek 1mekki$tsedeI2 na -ebrejskom 0na&i (kralj pravde." dok )alem" &iji je on vladar" nije grad nego upravo 0na&i mir $ sa &ime je saglasan i apostol Pavle u svome tuma&enju 1H Predanje potvr5uje da je >el-isedekovo kraljevsko sve#teni&ko 0vanje vi#e od Avramovog Ve8 sada mo4emo napomenuti da nije be0 dubokog 0na&enja &injeni!a da se upravo >el-isedek pojavljuje u 0agonetnoj srednjovekovnoj alegoriji o (tri prstena. da objavi da ni -ri#8anstvo ni islam vi#e ne 0naju #ta je prava religio0nost 3 suprotstavljanju !rkvi" gibelinska ideologija je &esto 0a-tevala (>el-isedekovu kraljevsku veru.

9a tom stupnju" (kralj pravde. odgovara ve8 pomenu$ lom i0ra0u d-armara5a 0a (univer0alnog gospodara." i0 &ega proi0la0i da se u ovom slu&aju termin (pravda. gotovo i ne s-vata u svetovnom smislu" kao ni sam (mir. 9aime" darma 1d-arma2 na sanskritu ima 0na&enje (pripadaju8e prirode." 0akona koji je svojstven odre5enom bi8u a odnosi se upravo na primordijalne 0akone koji -ijerar$-ijski" (s-odno pravdi i istini." ure5uju sve %unk!ije i oblike 4ivota prema prirodi svojstvenoj svakom pojedin!u $ svad-arma $ u sistemu okrenutom ka nebu )li&no s-va$ tanje (pravde. svojstveno je" uostalom" i Platonovom poimanju dr4ave" poimanju koje treba s-vatiti pre kao odjek tradi!ionalni- postavki i0 najstariji- vremena" nego kao apstraktan (utopisti&ki. model Eod Platona je ideja pravde $ ViEaioaaXvrN $ &ije utelovljenje dr4ava treba da bude" tesno pove0ana upravo sa oiEQiojtp!rT*ia ili suum !uiIue+" s prin!ipom po kojem svako treba da i0vr#i %unk!iju koja odgovara njegovoj sopstvenoj prirodi Bako je (kralj pravde. ujedno i prvobitni 0akonodava!" utemeljitelj kasti" osniva& slu4bi i obreda u onom eti&kom i sakralnom sistemu koji se u arijskoj 'ndiji 0ove D-arrnanga 1D-armanga2" a koji je u ostalim tradi!ijama lokalni ritualni sistem s od$govaraju8im normama 0a pojedina&ni i kolektivni 4ivot )ve ovo pretpostavlja da kraljevska %unk!ija poseduje vi#u mo8 spo0naje ()posobnost da se do kraja i savr#eno s-vate prvobitni 0akoni 4ivi-." i0me5u ostalog" u dalekoisto&noj misli predstavlja osnovu vlasti i 0apovedanja >a0daisti&ka kraljevska (slava." kao -vora$i$kajani 1-vor$ ra$i$kaTani2 o kojoj je ve8 bilo re&i" jeste savr#ena mo8 natprirodnog intelekta A ako %ilo0o%i $ oi !o!pot $ po Platonovom mi#ljenju treba da stoje na vr-u dr4avne -ijerar-ije" upravo pomenuta tradi!ionalna misao u tome dobija i odre5eniji oblik 3 ovom slu&aju" pod 0nanjem ili (%ilo0o%ijom. podra0umeva se nauka o (onome #to jeste." a ne ilu0orni &ulni obli!i ;J Pod u&enim &ove$ kom podra0umeva se onaj ko" ovladav#i takvom naukom" sti&e neposredno sa0nanje o onome #to ima najvi#i karakter stvarnosti i" istovremeno" normativni karakter" te 0aista mo4e da donosi 0akone koji su saglasni s pravdom" #to sve navodi na 0aklju&ak da (ako u dr4avama ne postanu %ilo0o%i kraljevi ili" ako sada#nji kraljevi i vlastodr#!i ne postanu pravi i dobri %ilo0o%i" i ako oboje7 politi&ka mo8 i %ilo0o%ija 1ljubav prema mudrosti2 ne postanu jedno" i ako se silom ne isklju&e one mnogobrojne prirode koje te4e samo 0a jednim" ili samo 0a dragim" onda 1 2 ne8e prestati nesre8e ne samo 0a dr4ave nego" kako mislim" ni 0a ljudski rod. Dodatak7 (Visina.+ 30ev#i kao simbol ni4i- stanja bi8a 0emlju" koju je 0apadni simboli0am &esto ve0ivao 0a polo4aj &oveka uop#te 1pretpostavljeno klasi&no i0vo5enje re&i -omo++ i0 -umus*.++2" u sli!i visine" planinskog vr-a i vr-un!a 0emlje prema nebu nala0imo drugi prirodni i0ra0 0a stanja koja su prvobitno odre5ivala kraljevsku prirodu 1 Bako u per$ sijskom mitu planina $ mo8na 3#i$darena 13s-i$darena2 koju je stvorio bog svetlosti $ ima 0na&aj sedi#ta pomenu$ log -varena" odnosno misti&ne kraljevske sile"; a na planinama" po tom ili pak po vedskom predanju"3 raste simboli&na -aoma ili soma s-va8ena kao prin!ip preobra$ 4enja i obo4enja + ) druge strane" (visost. 1(viso&anstvo.2 i jo# 0na&ajnije" ""presvetli," ""preu0vi#eni, 1(kraljevsko viso&anstvo.2 $ jeste titula koju su monarsi i prin&evi 0adr$ F "ili sve do savremenog doba 0bog prvobitnog 0na&enja koje treba potra4iti u drevnim simboli&kim ve0ama" na osnovu &ega se (planina. i (pol. javljaju kao ra0li&iti i0ra0i iste ideje ili %unk!ije (30dignuti. predeo 0emlje je (planina 0dravlja. ili (spasenja. 1>ontsalvat i0 sage o Jralu2" to 12v7ij dodatak obu-vata pet paragra%a tre8eg poglavlja prvog dela koji su sr nala0ili u prvom i u drugom" ali ne i u tre8em i0danju Pobune Audu8i da se ne bi moglo re8i da" kao u gotovo

analognim slu&ajevima" postoji neki spe!i%i&an doktrinarni ra0log 0a ovo i0ostavljanje $ &iji nam motivi uostalom i0mi&u $as ob0irom na to da autor nije promenio mi#ljenje po tom pitanju i na snagu nji-ove sugestivnosti" oni 8e ovde biti ponovo uvr#teni 1pret-odno je to u&injeno u >edita0ioni delte vele" lidi0ioni del Bridente" La)pe0ia" 19U: Msrp prev 7 6a0mi#ljanja o visinama" 3kronija" Aeograd" ;<<4]2 Oni su se nala0ili na str 34$3H 111 pog 1(Visina. $ "%olarna, simbolika $ Jospodar (A%ira. i "JPravde.2 i0d i0 1934? na stranama 4:$49 111 pog 1(Polarna. simbolika $ (Visina. $ Jospodar (>ira. i (Pravde.2" i0d i0 19V1" a nisu sadr4ani na str ^ ''' pog 1Polarna simbolika Jospodar mira i pravde2" i0d i0 19:9 lFgledalo j! logi&no da se ovaj dodatak jednostavno na0ove (Visina. $ )ap ii prir * l at 7 &ovek $ Prim prev ' at 7 0emlja" tlo $ Prim prev *9ije slu&ajno da Par8ani i 'ran!i u drevna vremena nisu imali -ramove nego su 4rtve bogovima prinosili na vr-ovima planina 11 lerodot" 1" 1312 ZVas-t" L'L" 94$9: 3 ovom tekstu se ekspli!ira 1L'L" 4U i dalje2 da instinkt i privr4enost 4ivotu $ to jest" ljudska ve0anost $ onemogu8avaju posedovanje (slave.7 otud podudarnost s nirvanom kao preva0ila4!njem same ve0anosti \bVus-na" 4? Og$veda" L" 34" ' 11 lp aLg$veda" V'11" 4U" 37 ('spismo somu" postadosmo besmrtni" stigosmo u svetlost" prona5osmo bogove . Brebalo bi primetiti i da j! soma je planina 6u5ra s-va8ena kao (univer0alni vladar." a sanskritski i0ra0 parade#a 1para5es-a2" verovatno ve0an 0a -aldejski par des 1otud" kao odjek" -ri#8anski paradi02 ima upravo i bukvalno 0na&enje (visine." (najvi#eg prede$ la, Dalde" sasvim je legitimno po0ivati se na planinu Olimp i na 0apadnu planinu koja vodi u ""olimpsku, oblast i koja je =evsov putab na sve ostale planine na kojima" u ra0li&itim predanjima" borave bogovi? na planinu Dinvat" gde je (most koji spaja nebo i 0emlju.? na (solarne. i (polarne. planine kakva je" na primer" upravo simboli&na >e$ ru" koja ima 0na&enje (pola. i (sredi#ta. sveta$" na kraju" na planine koje su uvek ve0ane 0a mitove i simbole svetog kraljevskog dostojanstva i najvi#e vladavine Pored na0na&eni- analogija u smislu primordijalne veli&anstvenosti" divlje" ne$'judske strane" kao i nepristupa&nosti i opasnosti visoke planine $ kada i ne bismo tome jo# pridodali preobni4ene karakteristike o ve&no sne4nim oblastima $ vidljive su psi-olo#ke osnove ove tradi!ionalne simbolike Pojedina&no posmatrano" u skandinavsko$arijskom predanju ideja (planine. 1i materijalno" na primer" irski Oelga$ %el 1Oelga%ell2 i Eorslo-ar 1Eorsslo-ar22 &esto se ve0uje 0a Val-al 1^al-all2" sedi#te junaka i obo4eni- kraljeva" kao i Asgard" stalno boravi#te bogova ili Asa postavljeno u sredi$#tu ili na (polu. 0emlje 1ei >itgardu2" koji se na0iva (sjajnim. $glitnir $ (svetom 0emljom. $ -elakt land $ ali i (nebeskom planinom. $ -iminbjorg" #to je veoma visoka bo4anska planina na &ijem vr-u" i0nad oblaka" blista ve&na sveilost" gde Odin sa praga Olidskjal% nad0ire &itav svet" a Fa &iji su Asgar5 skandinavsko$germanski i bo4anski kraljevi uspe#no ve0ivali svoje prvobitno poreklo i boravi#te 9 Eao komplementaran mo4e se navesti motiv (planine. kao mesta gde nestaju bi8a koja su dostigla du-ovnu pro$ budenost Bakva je" na primer" (Planina Proroka11" i ona u prvobitnom budi0mu kao pod0emne stanovnike ima one koji se na0ivaju (nadljudima" nepobedivima i neokaljanima samim od sebe probu5enima" oslobo5enima stega. 1< Ali i taj se motiv ukr#ta sa idejom kraljevstva i !arstva Dovoljno je setiti se po0nati- srednjovekovni- legendi po

kojima su Earlo Veliki" Wridri- 1 i Wridri- '' nestali u (planini." o!lalde treba jednog dana ponovo da se pojave 13 Ali ovo (pod0emno. planinsko boravi#te nije ni#ta drugo do slika misterio0nog sedi#ta (Eralja sveta." i0ra0 ideje o (najvi#em sredi#tu. 3 najstarijim -elenskim verovanjima (-eroji. su" me5utim" otimani od smrti ne samo na planini" nego i na (ostrvu." koje i po imenu #to ponekad nosi $ Leuke $ odgovara najpre (belom ostrvu sa )evera. koje je i 0a -induisti&ku tradi!iju isto tako simboli&no boravi#te bla4eni- i 0emlja (`ivi-. $ 0emlja u kojoj kralju je 9arajana 19araTana2" #to je ,vatra i sjaj.? a 0atim" jo# i onom legendarnom ostrvu gde se" po nekim dalekoisto&nim predanjima" u0visuje (planina. naseljena trans!endentnim ljudima $ &en$jen 1!-en$jen2 $ i samo ako bi je po-odili" prin&evi kao Ju 1cu2" koji su se 0avaravali da 0naju dobro da vladaju" s-vatili bi #ta je prava vladavina 1; Veoma je va4no naglasiti da se u takve &arobne oblasti (ne ide ni morem ni kopnom" nego i- sam let du-a tamo nosi. 13 (Ostrvo. se" na svaki na&in" ve8 samo po sebi nudi kao simbol postojanosti" &vrste i odvojene 0emlje usred voda > lp VE Jolt-er" Oan3bn!b" nav delo" str 9<" 9V" ;<<" ;U9" V19? E >ogk" Jermanis!be 6eligionsges!-i!-te und >Ttbologie" Aerlin$Leip$ Fig" 19;H" str :1$:;" 11*>ajj-imonik5jo" L''" : Analogni motivi javljaju se i u -elenskim" kineskim" islamskim i meksi&kim predanjima 1up E 6o-5e" PsT!be" Wrei$ burg;" 1U9U" t 1" str H< i dalje" 11U$1;9? A 6eville" La religion !binoi$ nav delo" str 4442 111 lp J Jrimm" Deuts!-e >Ttbologie" Aerlin" 1UH:" t ''" str H94 i dalje" i Fa dalji ra0voj7 J Evola" '' mistero del Jra!d" nav delo" sva5a 1 ZO svemu tome up 6" Juenon" Le 6oi du monde nav delo u ital prev str ::" HH$ HU" UH **Lie0i" ti? up 3l V 3 tuma&enju -eksagrama !ara Wo Oija pojam ti- (tran$ s!endentni- ljudi," stanovnika " ostrva," i pojam kralja &esto se pojavljaju kao sinonimi 14 *'ako se u povratku s jednog novog otiskivanja medu mitove tradi!ionalnog sveta doktrina bo4anskog kraljevskog dostojanstva potvr5uje kro0 ra0li&itosti i istovetnosti simbola kraljevske %unk!ije i oni- koji" pod ra0li&itim obli!ima" aludiraju na trans!en$ dentna stanja bi8a i na dostojanstvo namenjeno samo posve8enima 4 =AEO9" D6`AVA" KA6)BVO

3 tesnoj ve0i sa dosad i0lo4enim idejama je i smisao koji su 0akon ili dr4ava imali 0a &oveka Bradi!ije ' lop#teno u0ev" kao pretpostavka tradi!ionalnog pojma 0akona o0na&ava se trans!endentni reali0am Posebno je u arijskim %ormula!ijama kon!ept 0akona u bliskom odnosu s istinom" stvarno#8u i postojano#8u koje su svojstvene (onom #to jeste. $ u Vedama termin rta &esto ima 0na&enje d-arma i ne o0na&ava samo ono #to je red u svetu 1svet kao red" E:!BNioI2" nego prela0i i na vi#u ravan odre5uju8i istinu" pravo i stvarnost" dok njegova suprotnost anrta" odre5uje la4no" rdavo i irealno )vet 0akona i" samim tim" svet dr4ave" va4io je tako 0a svet istine i stvarnosti u posebnom smislu re&i

A i0 toga prirodno sledi da bi tradi!ionalnom &oveku i0gledalo potpuno ne0amislivo i &ak apsurdno da govori o 0akonima t da im se kao pojedina! i deo kolektiva povinuje ukoliko su i- stvorili ljudi )vaki 0akon" da bi mogao objektivno va4iti" morao je imati odliku (bo4anskog. 3koliko se u njemu ustanovi takva odlika i njegovo poreklo pove4e s ne$ljudskom tradi!ijom" tada vlast biva apsolutna" a 0akon va4i 0a ne#to nepogre#ivo" neumoljivo i ne$ promenjivo" ne#to o &emu se ne raspravlja )vako kr#enje 0akona predstavljalo je ne toliko odliku 0lo&ina protiv dru#tva koliko" i pre svega" svetogr5e" gre#ni &in $ aoe13eia m koji prejudi!ira du-ovnu sudbinu kriv!a i oni- s kojima je on bio dru#tveno pove0an )toga se sve do kraja sred$ njovekovne !ivili0a!ije pobuna protiv vlasti i !arskog 0akona podvodila pod religijsku jeres" a pobunjeni!i su smatrani" kao i jereti!i" 0a neprijatelje sopstvene prirode" ljude koji protivure&e 0akonu same svoje su#tine ; =a one koji kr#e 0akon kaste" u skladu sa 0na&enjem o kojem 8e kasnije biti re&i" arijska 'ndija je imala podrugljivu i0reku7 mrtvi su oni koji su pali Eorisnost 0akona u savre$ menom smislu" tj njegova kolektivna materijalna korisnost" nikada nije bila pravi kriterijum? to ne 0na&i da se takav aspekt nije ra0matrao" nego se on smatrao sporednim i posledi&nim u svakom 0akonu" po#to je 0aista takav i bio ) druge strane" postoji ra0li&ito s-vatanje korisnog7 dok pojam korisnog 0a savremenog &oveka va4i kao po$ slednja materijalisti&ka instan!a" u tradi!ionalnim dru#tvima je slu4io kao sredstvo 0a opravdavanje nekog vi#eg !ilja Ali da bi bio koristan u tom smislu" od 0akona se tra4ilo da nikako ne nastane kao puko i promenljivo ostvarenje ljudske volje Po#to bi se ustanovilo da autoritet 0akona poti&e (odo0go11" njegova korisnost i njegova e%ikasnost bivale su nesumnjive &ak i u slu&ajevima kada ga iskustvo" u svom najgrubljem i najneposrednijem vidu" ne bi potvr5ivalo ili bi ga" u nekim vidovima" &ak opovrgavalo? jer (slo4ene su i neu-vatljive petlje na Putu 9eba11 )toga se u tradi!ionalnom svetu sistem 0akona i obreda uvek po0ivao na bo4anske 0akonodav!e ili posrednike bo4anskog u kojima se" da tako ka4emo" kro0 ra0li&ite %orme i pojave" u ra0li&itim podru&jima i narodima pojavljuje (Jospodar sredi#ta11 u ve8 pomenutoj %unk!iji (kralja pravde. /ak i kada je" ne tako davno" usvojen glasa&ki sistem" tradi!ija je u %ormalnom smislu opstala usle5 toga #to se odluka naroda &esto nije smatrala dovoljnom pa se tra4ilo da nove 0akone" da bi stupili na snagu" odobre prvosve#teni!i" a auguri potvrde da li su im bogovi bili naklonjeni 3 Pored toga" kao #to su 0akoni i institu!ije poti!ali (odo0go11" tako su" u okvirima svakog 0aista tradi!ionalnog tipa !ivili0a!ije" bili okrenuti i prema visinama Politi&ko" ekonomsko i dru#tveno ure5enje stvoreno u potpunosti jedino 0a ovo0emaljski 4ivot svojstveno je isklju&ivo modernom svetu" odnosno svetu antitradi!ije Bradi!ionalna Dr4ava je imala u i0vesnom smislu trans!endentno 0na$ i enje i svr-u" koji nisu 0aostajali 0a onima koje je Eatoli&ka !rkva 0a-tevala 0a sebe na =apadu? tako je dr4ava bila prika0 (nadsveta. i put prema ""nadsvetu, )am i0ra0 (dr4ava. 1status" od i*oravou d stajanje" dr4anje2" ako iskustveno mo4da poti&e i0 usvojenog oblika dru#tvenog 4ivota nomadski- naroda u vreme kada se odlu&uju 0a stalna boravi#ta" ipak mo4da upu8uje i na vi#e 0na&enje" upravo na poredak koji se ti&e -ijerar-ijskog sudelovanja u du-ovnoj (postojanosti. nasuprot nestalnom" slabom" pro$ menljivom" -aoti&nom i partikularisti&kom karakteru na$ luralisti&ke eg0isten!ije 4 Baj poredak" dakle" maltene predstavlja ta&an odra0 sveta bivstvovanja u svetu nastajanja i potkrepljuje ve8 navedene re&i vedskog kraljevskog posve8enja7 (Postojan je &itav ovaj svet 4ivi-" a postojan je i ovaj kralj naroda . Bako se u tradi!ionalnim !arstvima i dr4avama &esto koriste simboli (sredi#njosti. i (polariteta. koji se" kako smo videli" odnose na ar-etip kraljevskog dostojanstva

Bako se staro Einesko !arstvo 0valo (Karstvo sredine sedi#ta" kao #to se u najstarijim skandinavskim legendama 0vao >itgard $ s istim smislom sredi#njeg obitavali#ta" sredi#ta sveta? tako prestoni!a solarnog !arstva 'nka u svom imenu Eusko 1Ku0!o2 i0gleda ima 0na&enje (pupka. 1u smislu sredi#ta2 0emlje? tako i Del%i" sredi#te dorske !ivili0a!ije" imaju simboli&no 0na&enje u svome imenu Analogni primeri i0 mnogi- drugi- tradi!ija uka0uju na drevno 0na&enje tradi!ionalni- dr4ava i organi0a!ija 3op#te u0ev" ve8 u preistoriji simbolika (sveti- kamenova. uvodi u isti poredak ideja" dok je navodni %eti#i0am kulta kamenova delimi&no i0mi#ljotina savremeni- istra4iva&a Om$ %alos 1omp-alos2" sveti kamen" nije neka naivna predstava oblika sveta?1Z njegovo 0na&enje (pupka. na gr&kom ponovo upu8uje" kao #to je re&eno" na ideju (sredi#ta." (stajne ta&ke." a u ve0i je i sa onim #to se mo4e na0vati sveta geogra%ija ()veti kamen. se &esto $ ne be0 ra0loga $ javlja na odabranim mestima" tradi!ionalnim sredi#tima L' odre5enom istorijskom !iklusu ili odre5enom narodu": i to prvenstveno sa 0na&enjem (osnove i0 visina." kada je posredi kamen ""s neba. ili meteor" kao #to je &esto bio slu&aj 3 takvom kontekstu se8amo se lapis niger+$0 i0 drevne rimske tradi!ije i stone o%t-e destinT++" isto tako !rnog proro&kog kamena i0 keltsko$britanski- predanja koji je bio va4an 0bog toga #to mu se pripisivala mo8 !la uka4e na 0akonitog kralja me5u pretendentima na pre$ sto 'sti na&in ra0mi#ljanja nala0imo i kod Vol%rama %on E#enba-a 1^ol%ram von Es!-enba!-2" po &ijem mi#ljenju Jral" kao tajanstveni (bo4anski kamen," ima mo8 da otkrije ko je dostojan da bude 0aodenut kraljevskim dostojanstvom Otud" kona&no" o&igledan smisao simbolike pro$ vere koja se sastojala u ve#tini i0vla&enja ma&a i0 kamena 1Be0ej 0a Oeladu" )o-rab 0a Persiju" Eralj Artur 0a staru Aritaniju" i tako dalje2 3&enje o dve prirode $ kao osnova tradi!ionalnog vi5enja 4ivota $ odra4ava se u odnosima koji" po predanju" postoje i0me5u dr4ave i naroda" demosa >isao da dr4ava vu&e svoje poreklo i0 demosa" te da u njemu le4i prin!ip njene legitimnosti i njene postojanosti" predstavlja ideolo#ku perver0iju tipi&nu 0a moderni svet" koja su#tinski potvr5uje regresiju 9jome se" naime" vra8amo na dru#tvene oblike svojstvene naturali0mu i li#ene du-ovne -a$ ri0me '0 prirodne nu4nosti i samog 0akona o slobodnom padanju tela proi0la0i da se" krenuv#i jednom u tom prav!u" mora sila0iti sve ni4e" sve do sveta kolektivi0ma" masa i apsolutne demokratije Po tradi!ionalnom s-vatanju" me5utim" dr4ava je postavljena prema narodu kao olimpijski i uranski prin!ip prema -tonskom i (paklenom11 prin!ipu" kao #to su (ideja11 i (%orma11 $ vodi? $ postavljene prema (materiji11 i (prirodi11 $ i3A rN $ ili kao #to je svetlosno mu#ki" di%eren!iraju8i" individuali0uju8i i oplo5uju8i prin!ip postavljen naspram 4enski slabe" promiskuitetne i no8ne supstan!e Dva su to pola i me5u njima vlada naj$dublja napetost" koja se u svetu predanja ra0re#avala u smislu preobra4enja i 0apovesti (odo0go11 Bako je i sam pojam (prirodnog prava11 &ista %ik!ija" &ija je antitradi!io$ nalna i subver0ivna upotreba op#tepo0nata 9e postoji neka po sebi (dobra11 priroda u kojoj bi se uobli&avali i ukorenjivali nepovredivi prin!ipi nekakvog prava podjednako va4e8eg 0a svako ljudsko bi8e /ak i kad se etni&ka supstan!a u i0vesnoj meri javlja kao (oblikovana priroda11" lo jest kad predstavlja pojedine elementarne oblike poretka" oni $ osim ako nisu osta!i i tragovi pret-odni- %ormativni- ak!ija $ nemaju du-ovnu vrednost pre nego #to 1preu0eti u dr4avi ili u nekoj analognoj tradi!ionalnoj organi0a!iji ""odo0go,2 posve8enjem budu uvedeni u vi#i red 11 svojoj osnovi" supstan!a demosa uvek je demonska 1u drevnom" a ne u -ri#8ansko$moralnom smislu te re&i2" njoj je uvek potrebna katar0a i oslobo5enje da bi mogla va4ili kao snaga i materija $ Vi2vaNaiI $ tradi!ionalnog poli$ li!kog sistema" te doprineti da se i0 naturalisti&ke osnove i>F vije di%eren!irani i -ijerar-ijski poredak dostojanstva

'' tom pogledu" kao #to 8emo videti" osnovni &inila! raslojavanja i -ijerar-ije tradi!ionalni- kasti bio je du-ovni" a ne politi&ki ili ekonomski status" tako da je u !elosti uspostavljen pravi sistem u&estvovanja u postepenom osvajanju i pobedi kosmosa nad -aosom Poi*ed &etiri velike kaste" indoarijsko predanje je 0nalo 0a ""op#tiju, i 0na&ajniju ra0liku koja uka0uje upravo na dvojnost prirode7 lo je ra0lika i0me5u arije 1arTa2 ili dvije 1dvija2 i #udre 1s-udra2 Arije su (plemi8i." (ponovo ro5eni." i oni sa&injavaju (bo4anski. element" daivija 1daivTa2? #udre su bira koja pripadaju prirodi i" dakle" predstavljaju promisku$ Eemi supstrat -ijerar-ije kojeg su postepeno pobedile iradi!ionalno %ormativne ak!ije vi#i- kasti" po&ev od (o&eva porodi!e. do bramana 1bra-mana2 Bakvo je" strogo u0!v" prvobitno 0na&enje dr4ave i 0akona u svetu Preda$ nja" dakle 0na&enje natprirodnog (oblikovanja." &ak i tamo gde se to 0na&enje $ usted nepotpune primene prin$!ipa ili 0bog postupne materijali0a!ije i degenera!ije $ nije ispoljilo u neposredno vidljivim !rtama '0 takvi- premisa proi0la0i mogu8na ve0a i0me5u prin!ipa svake dr4ave i na&ela univer0alnosti $" tamo gde je 5e$ lovanje usmereno da 0asnuje 4ivot i0van grani!a prirode i empirijskog i slu&ajnog postojanja moraju se ispoljiti obli!i koji se na&elno vi#e ne mogu smatrati pojedina&nim 3niver0alna dimen0ija u ra0li&itim tradi!ionalnim !ivili0a!ijama i organi0a!ijama mo4e poprimiti ra0li&ite aspekte" i lo takve da je u nekima vi#e" a u drugima manje o&igledna (Oblikovanje. 0apravo uvek naila0i na otpor materije koja" u svojim prostornim i vremenskim uslovljenostima" 5eluje u di%eren!iraju8em i partikularisti&kom smislu u pogledu stvarne istorijske primene jedinog prin!ipa koji je po sebi vi#i i pret-odi svojim ispoljenjima A opet" nema tog oblika tradi!ionalne organi0a!ije koji 1uprkos svakoj lokalnoj odli!i" svakoj iskustvenoj isklju&ivosti" svakoj (auto-tonosti. kultova i institu!ija #to iona ljubomorno brani2 ne skriva vi#i prin!ip koji" pak" stupa u dejstvo kada se tradi!ionalna organi0a!ija u0di4e na nivo ideje Karstva Bako postoje i u ra0nim vidovima se javljaju tajne ve0e naklonosti i analogije pojedina&ni- tradi!ionalni- %orma!ija s ne&im jedinstvenim" nedeljivim i ve&nim ) vremena na vreme" ta kola naklonosti se 0atvaraju" sevne ono #to u svakom od nji- postoji" #to i- preva0ila0i i poprima tajanstvenu mo8 koja otkriva vladarsko pravo" #to neumitno potire svaku partikularisti&ku grani!u i kulminira u odre5enom jedinstvu vi#eg tipa 3pravo su takve kulmina!ije sveta Predanja >isaono" ista nit vodi od tradi!ionalne ideje 0akona i dr4ave do ideje Karstva Videli smo da je suprotnost i0me5u vi#i- kasti obele$ 4eni- ponovnim ro5enjem i ni4e kaste #udri kod 'ndoari$ ja!a va4ila kao suprotnost i0me5u (bo4anskog. i (demonskog. 3ostalom" vi#im kastama u 'ranu odgovarale su emana!ije nebeskog ognja si#log na 0emlju" ta&nije" na tri jasno i0dvojene (visosti.7 posle (slave. 1-vareno2 u najvi#em obliku usredsre5ene prvenstveno na kraljeve i sve$ #tenike" takva se natprirodna vatra -ijerar-ijski artikuli#e na kaste ili 'dase ratnika i bogati- patrijar-alni- poglavara $ rataesta 1rat-aest-a2 i vastrijai#ujant 1vastriTais-u$ Tant2 $ u druga dva i0dvojena oblika" sve dok ne dotakne i ne (proslavi. 0emlje koje 0au0ima arijska lo0a 9a tome se u persijskom predanju 0asniva meta%i0i&ko poimanje !arstva kao stvarnosti u osnovi neve0ane 0a prostor i vreme Jasno se uka0uju dve mogu8nosti7 s jedne strane" a#avan 1as-avan2" &isti" ""vernik, na 0emlji i bla4eni na nebu A#avan je onaj ko na ovom svetu" u svom domenu" uve8ava snagu prin!ipa svetlosti A#avani su pre svega gospodari rituala i vatre koji poseduju nevidljivu mo8 nad mra&nim silama" 0atim ratni!i koji se bore s varvarima i be0bo4ni!ima" te kona&no oni koji rade na suvoj i neobra$ !li$noj 0emlji $as ob0irom da i taj rad predstavlja militia+" plodnost stoga 0na&i gotovo pobedu koja uve8ava misti&ni rirtus arijske 0emlje 9asuprot a#avanu" ana#avan je

ne&isti" onaj koji je be0 0akona" onaj koji ne pri-vata sve$ ilosni prin!ip 11 3 tom smislu" Karstvo kao tradi!ionalni sistem kojim vlada (kralj nad kraljevima. ovde odgovara upravo onome #to je svetlosni prin!ip osvojio 0avladav#i nad mra&nim prin!ipom (a &iju grani!u predstavlja mit o junaku )ao#ijantu 1)aos-Tant2" univer0alnom gospodaru budu8eg" dovr#enog i pobedonosnog kraljevstva (mira. 1; 3ostalom" sli&na misao nala0i se u legendi po kojoj !e Aleksandar Veliki gvo0denim 0idom 0apre&iti put ljudima i0 Joga i >agoga" koji ovde mogu predstavljati (demonski. element pot&injen u tradi!ionalnim -ijerar-ijama Bakvi ljudi provali8e jednog dana i krenuti u silna osvajanja" ali 8e im se de%initivno suprotstaviti oni koji 8e" po srednjovekovnim sagama" i0rasti u tip vo5a )vetog rimskog !arstva 13 3 skandinavskoj tradi!iji" sli&no 0na&enje imaju bedemi koji #tite (sedi#te sredine. $ >itgard $ od elementarni- sila i koji 8e biti sru#eni u (sumraku bo$ gova. $ ragnarokr$u 1ragna$rokkr2 14 ) druge strane" ve8 smo podsetili na ve0u i0me5u aeternitas+ i imperium u rimskoj tradi!iji? otuda i0 mms!endentne" ne$ljudske osobine i0rasta ideja regere" tako da je pagani0am bogovima pripisivao veli&anstvenost koju je imao grad Orla i )ekire ) tim u ve0i" najdublje 0na&enje mo4e imati ideja da se (svet. ne8e okon&a li sve dok bude postojalo 6imsko !arstvo? ta ideja navodi upravo na misao da !arstvo ima %unk!iju misti&nog spasenja" pod uslovom da se svet ne s-vati u %i0i&kom i politi&kom smislu" l at 7 borba $ Prim prev 111 lp J >aspero" Oistoire an!ienne des peuples de lZOrient !lassiIue" lZuris" 1U9V" t 111" str VU:$VUH 1 *Onnda-esb" LLL 1< i dalje? cas-t" L'L" U9$9< ' *l lp A Jra%" 6oma nav delo" t '' str V;1 VV: i dalje 'sta Aleksandrova %unk!ija javlja se u Euranu 1LV''' 9V2 u odnosu na ljude Joga i >a$ goga" a ve0ana j! 0a junaka l2-u$ l$earnaTn$a 1Dulkarnejna ili =ulkarn!j$ _ l i2 1up 6 )piegel Die AlePandersage bei den Orientalen" L!ip0ig" 1UV1" str V3 i dalje2 ) druge strane" Jog i >agog nala0e se u -induisti&koj tradi!iji pod imenima gotovo istovetnim s demonima Eokom i Vi$ kokom koje 8e" na kraju sada#njeg !iklusa" uni#titi Ealki$avatara 1Ealki$ ivatara2" drugi mesijansko$imperijalni lik 3p J Ovola" '' mistero deG RimaG" nav delo" f 1< '' 1iVl%aginning" U" 4;? Vo-ispa" U; Nit prev 7 Edda" 6us!oni >ilano" G9U9N Odbrana od mra&ni- sila" ovde u smislu 0a#tite od nji-" dala je i simboli&no 0na&enje (velikom 0idu. kojim je Einesko !arstvo" ili (Karstvo )redine." samo sebe 0atvorilo l at 7 ve&nost $ Prim prev ve8 kao ""kosmos," kao brana reda i postojanosti protiv snaga -aosa i raspadanja 3 ve0i sa tim" preu0imanje rimske ideje od strane Vi0antije posebno je 0na&ajno 0bog i0ra0ito teolo#ko$es-a$ tolo#kog du-a kojim se ta ideja o4ivotvoruje Karstvo" koje je ovde s-va8eno kao slika nebeskog !arstva" -teo je i unapred ga predodredio sam Aog A u njemu je 0emaljski vladar 1Vasilevs pantokrator" paaiA e*ug ravtoEpgB!op2 slika Jospodara vaseljene? kao takav" on je sam i be0 pomo8nika On upravlja kako 0emaljskim tako i du-ovnim s%erama i njegovo %ormalno pravo je univer0alno7 ono se prote4e na ljude koji 0apravo imaju autonomnu upravu" nepot&injenu stvarnoj !arskoj mo8i" upravu koja je kao takva ""varvarska, i nije (po pravdi." jer joj je osnov samo na$ turalisti&ki 9jegovi podani!i su

(6imljani. 1(6omeji." p!o1EPt oi2" ali ne toliko u etni&kom ili &isto pravnom smislu koliko u smislu vi#eg dostojanstva i poma0anja" s ob0irom da 4ive u paP$u+ 0a kojeg jem&i 0akon kao odra0 bo4anskog 0akona =bog toga !arska ekumena u svom poretku sadr4i (spasenje." kao pravo u vi#em smislu re&i 3 gibelinskom srednjovekovlju ideja !arstva se jo# jednom javlja sa tim istim nadistorijskim sadr4ajem? !arstvo je univer0alna natprirodna institu!ija koju je Provi5enje stvorilo kao remedium !ontra in%irmitatem pe!!at%+ da bi pro&istilo ljudsku prirodu sklonu padu i uputilo ljude prema ve&nom spasenju Ali tu ideju su prakti&no para$ lisali kako Krkva svojim protivljenjem" tako i istorijske okolnosti koje nisu pogodovale njenom ra0umevanju i" Nos vi#e" uspe#nom ostvarenju njenog vi#eg 0na&enja" lako se Dante s tradi!ionalnog stanovi#ta ispravno 0alagao da Karstvo ima isto natprirodno poreklo i svr-u kao Krkva" a o !aru je govorio kao o onom ko (poseduje sve" pa vi#e ne pri4eljkuje ni#ta." te je li#en po-lepe i stoga mo4e u&initi da vladaju mir i pravda" mo4e oja&ati vita a!tiva kod ljudi koji" posle praroditeljskog gre-a" ne mogu da odole privla&nosti !upiditas dok i- neka vi#a sila ne 0au$ siavi i povede" on ipak nije uspeo da te ideje i0digne i0nad materijalnog i politi&kog plana 19 =apravo" po Danteovom uverenju" !arevo (savr#eno posedovanje. nije ono unutra#nje" svojstveno ""onima$koji$jesu," nego je teritorijalno posedovanje7 !upiditas nije koren svakog neprepo$ rodenog 4ivota" nera0re#enog od postajanja $ dakle natu$ ralisti&kog 4ivota $ nego je 0ametak 4ivota 0asnovanog na siiprotstavljenim prin!ipima mo8i i bogatstva? ""mir," napo$ kon" jeste mir ""sveta," tako da pretpostavlja poredak druga&iji od !arskog" odnosno kontemplativan 4ivot u asket$ sko$-ri#8anskom smislu >ada samo u odje!ima" tradi!ija 'o# 4ivi Poslednji put 8e blesnuti sa Ooen#tau%enov!ima Easnije 8e (imperijali0mi. istisnuti Karstva" a o dr4avama !i* se 0nati samo kao o svetovnim" partikularnim" na!ionalnim" a potom dru#tvenim i plebejskim organi0a!ijama V BAJ9A 6'B3ALA

FVko je kralj s bo4anskim pravom bio sredi#te tradi!ionalne dr4ave" dva elementa $ ritual i vernost 1%ides2 $ pove0ivala su pojedina&ne delove i delovanje tog sredi#ta &ine8i da pojedin!i u&estvuju u u$ans!endentnom uti!aju kojeg je vr#io poglavar Obred je bio prvobitni ve0ivni element mali- i veliki- tradi!ionalni- institu!ija 0ami#ljeniprema nji-ovoj upravo navedenoj nenaturalisti&koj dimen0iji On je spadao prvenstveno u nadle4nost kralja" a 0atim je bio povlasti!a plemi8ki- i sve#teni&ki- kasti" same sudske vlasti 1Jr!i su 0a sudske &inovnike imali i0ra0 oi ev iBhYe d oni koji treba da vr#e 4rtvovanja 2 i naposletkupatres$a" glava porodi!a Obredi i 4rtvovanja vr#eni su u skladu sa podrobnim i strogim normama koje nisu dopu#tale ni#ta proi0voljno i subjektivno Aili su to imperativi" i us stri!$ tum + neobavljen obred ili 4rtvovanje" kao i oni koje bi obavila neovla#8ena osoba ili ii0vr#ila na bilo koji na&in mimo tradi!ionalni- pravila 0na&ili su u0rok nesre8e jer su osloba5ali 0astra#uju8e sile u moralnom ili materijalnom poretku bilo 0a pojedin!e" bilo 0a dru#tvo 9asuprot tome" moglo bi se re8i da je u klasi&nom svetu sve#tenik svete vatre svojim obredom" dan 0a danom" ""spasavao, grad Prema dalekoisto&nom predanju" utvr5ivanje rituala 0na&ilo je stvar od najve8eg 0na&aja 0a upravljanje !arstvom" budu8i da rituali predstavljaju (kanale preko koji- se mogu u-vatiti putevi 9eba. 3 -induisti&koj tradi!iji se (mesta 4rtvovanja. smatraju 0a sama sedi#ta (poretka." rta? veoma je 0na&ajno da se i0ra0 rta 1kod 'rana$ !a arl-a2 javlja 0ajedno sa analognim pojmovima kao koren same latinske re&i ritus+" to jest vr#enja ritualnog &ina 3 drevnom tradi!ionalnom 4ivotu $ individualnom ili kolektivnom $ nije bilo &ina 0a koji se nije ve0ivao neki odre5eni obredni

element" kao njegova potpora i vodi& (odo0go. ili kao element preobra4enja : Bradi!ija obreda i 4rtvovanja" sli&no 0akonodavnoj tradi!iji sa kojom se &e$ sio me#ala $ odatle i i0ra0 ius sa!rum++ $ upu8ivala je 4alim" kako u privatnom tako i u javnom 4ivotu" na ne$ljud$ sko bi8e ili na ono koje je postalo ne$ljudsko )ve je to nera0umljivo savremenom lai&kom mentalitetu koji svaki obred 1ako ne kao ve8 (preva0i5enu. predrasudu2 s-vata kao puku !eremonijuH koju u najboljem slu&aju treba uva4avati 0bog njene simboli&ke" estetske ili emo!ionalne vrednosti )toga vredi da ovde 0astanemo i ra0motrimo neke od vidova i 0na&enja ovog tradi!ionalnog oblika du-a" uostalom" tako 8emo se jo# jednom osvrnuti na neke ve8 poja#njene postavke Dto se ti&e (4rtvovanja." u jednom nesumnjivo drevnom spisu &itamo da je braman 1bra-man+++2" (koji je u po&etku bio sveukupan svemir." (stvorio najvi#i i najsavr$ #eniji oblik samog sebe." i0 &ega su proi0a#li (ratni&ki bogovi." 'ndra" >itra" itd U Ovo samopreva0ila4enje prvobitne sile sveta s-va8eno kao poreklo bivstva" koje se mo4e smatrati nebeskim ar-etipom bo4anskog i pobedni&kog kraljevskog dostojanstva" usko je pove0ano sa su#tinom &itave jedne vrste 4rtveni- obreda )li&nu misao susre8emo u !iklusu drugi- mitova u kojima se napu#ta su#tinska istovetnost i0me5u -eroja i bogova koji se pobedni&ki bore protiv oli$&enja sila -aosa 9 Bo je onaj isti pojam primordijalne sile koja se protivi samoj sebi i u0la0i na vi#i stupanj bivstvo$ vanja koje 5e%ini#e njen upravo bo4anski aspekt 1(najvi#i i najsavr#eniji oblik sebe samog. u 3pani#adama2 i &esto se ispoljava kao odre5eni 0akon ili obi&ajno pravo )toga" na primer" Oaldeja! >arduk" kao pobednik nad demonom -aosa" boginjom Bijamat" postaje kosmi&ki usposta$ vlja& reda" a u -induisti&koj kosmogoniji sila$4ivot u0di0anjem 1tapas tapTate2 proi0vodi (Jedno. stvaranja 3 skandinavskoj tradi!iji istu misao i0ra4ava Odinovo 4rtvovanje kosmi&kom drvetu 'gdrasilu 1cggdrasill2" kojim je i0 ambisa i0vukao trans!en5entno 0nanje sadr4ano u runa$ ma" te je do4iveo napredak71< osim toga" u jednoj ver0iji ovog mita Odin" ina&e kon!ipiran kao kralj" svojim 4rtvovanjem poka0uje put koji vodi u Val-alu" to jest otkriva tip delanja koje mo4e voditi u -erojsku" aristokratsku i uran$ sku besmrtnost 11 Po svom prvobitnom smislu" tip 4rtvovanja na koji se po0ivamo odgovara toj vrsti delanja koja stvara odre5enog (boga. ili (-eroja." ili pak ponavljanju tog delanja 1a koje je u ve0i sa tradi!ijom 4rtvovanja koje tog boga ili junaka &ini vo5om2" ponavljanju koje obnavlja dejstvenu silu boga" reprodukuje je i ra0vija u okviru odre5ene 0ajedni!e 3 egipatskoj tradi!iji ova 0na&enja imaju glavnu re& 3 njoj se O0iris s-vata kao onaj ko je nau&io ljude obredima" te svetoj i simboli&koj umetnosti i0gradnje -rama? ali" on je i bog obreda" utoliko #to je kao prvi me5u bogovima pro#ao kro0 4rtvovanje i spo0nao (smrt. O0irisovo ubistvo i komadanje koje je po&inio )et dovodi se u ve0u s njegovim (ulaskom kao prvog u nepo0nato" Zdrugu 0emljuZ" i s time #to je postao bi8e koje po0naje veliku tajnu. 1; >it se ra0vija kao povest o Oorusu" O0irisovom sinu" koji vaskrsava o!a On nala0i (odgovaraju8e obrede." k-u" pomo8u koji- se O0iris i0 drugog sveta $ tj i0 natpri$ od navedeni- tekstova 1Aa-ad5ranTaka$iRpanis-ad" ' ii" H$U2 i0vorno na&elo glasi7 (9eka moje telo 0a 4rtvu podesno bude =a-valjuju8i tome" posti8i 8u da imam bi8e.? i takvo 4rtvovanje" as-vamed-a" dovodi se u ve0u sa )un!em O2 Oavamdl" 139 i dalje

ucnglingasaga" L 3p ) Augge" Entste-ung der nordis!-en Jotter$ i4nd Oeldensagen" >un!-en" 1UU9" str 31H i dalje" 4;;$4;3" gde se otkriva da samo ime 'gdrasil 0a edsko Drvo $ (0a &ije korenje nijedan smrtnik ne 0na odakle i0bija. iO5vamal" 139$14<2 $ uka0uje na sredstvo 4rtvovanja 'gra 1cggr2" to jest ()tra#nog." #to je jedno od Odinovi- imena 1; 3p A >oret" Du !ara!tere" nav delo str 14U

rodnog u pravom smislu $ vra8a u svoj pret-odni oblik (1 20iris" prvi od svi- bi8a" smr8u i obredima spo0nao je tajnu i novi 4ivot7 takva nauka i takav 4ivot sad su ve8 posta li preimu8stva bi8a koja se na0ivaju bo4anskim 3 tom pogledu" smatralo se da je O0iris ini!irao bogove i ljude u svete obrede On je poka0ao nebeskim i 0emaljskim bi8ima kako se postaje bog .Z3 Od tada se uspostavljanje kulta 0a bilo koje bo4ansko ili obo4eno bi8e sastojalo u ponavljanju O0irisove misterije Ovo je" pre svega" va4ilo 0a kralja7 O0irisovu 4rtvenu misteriju ponavljaju ne samo obredi ustoli&enja 1i onaj sve&ani" o pra0niku sed" koji se ponavlja svaki- trideset godina2" nego i dnevni kult &ija je svr-a da u egipatskom kralju obnovi trans!endentni uti$ !aj ve0an 0a njegovu %unk!iju Eralj se ustoli&uje kao takav i uspostavlja kult O0irisa" (rekonstrui#u8i ga," obredno ponavljaju8i smrt i pobedu Bako se 0a kralja ka4e da je7 " l lorus koji daje oblik O!u 1O0irisu2. kao i7 (Davala! 4ivota $ ank-$a $ onaj koji" kraljevski" obredom ra5a bo4anski Fivot" nalik sun!u. 14 Vladar &ini sebe (Oorusom." O0iriso$ vim o4ivotvoriteljem" ili o4ivotvorenim O0irisom 'ni!irani su na sli&noj osnovi u misterijama u0imali ime boga koji je 0asnovao te misterije" ponavljali ini!ija!ijom isti &in koji konstitui#e su#tinu boga i tako odre5ivali analognu sli&nost prirode" %igurativno datu u drugim slu&ajevima kao ""otelovljenje, ili (%ilija!ija * )ve to va4i i 0a op#tiji ritual kao #to je obred posve8en (-eroju. ili rodona&elniku 0a koje su tradi!ionalne plemi8ke lo0e ve0ivale svoje nematerijalno poreklo" i0vor svog ranga i svog prava" ali takav obred se vr#io i u &ast osniva&a neke institu!ije" 0akonodavstva ili grada ukoliko su ti osniva&i smatrani ne$ljudskim bi8ima Bako se i u tim slu&ajevima na po&etku vr#io &in sli&an 4rtvovanju da bi se proi0velo natprirodno svojstvo koje ostaje kao poten!ijalno du-ovno nasle5e u lo0i" ili pak kao (du#a. ti- institu!ija" 0akona ili 0adu4bina A obred i ra0li&ite !eremonije slu4i8e upravo da aktueli0uju i podr4e onaj prvobitni uti$ !aj koji se po samoj svojoj prirodi javljao kao prin!ip bla$gostanja" sre8e i (radosti. Ovim poja#njenjem smisla relevantne kategorije tradi!ionalni- obreda utvr5ujemo va4nu ta&ku 3 tradi!iji !ivili0a!ija ili kasti koje karakteri#e uransko poma0anje postoje dva elementa Prvi je materijalan i naturalisti&ki? to je preno#enje ne&ega #to je ve0ano 0a krv i rasu" odnosno neke vitalne sile koja vu&e poreklo i0 ni4eg sveta" s uplita$ njem elementarni- i kolektivno$nasledni- uti!aja Drugi element dola0i ""odo0go," a uslovljen je preno#enjem i neprekidnim vr#enjem obreda koji sadr4e tajnu i0vesnog preobra4enja i nadmo8i ostvareniu navedenoj vitalnoj podlo0i7 ovaj poslednji element je vi#e nasle5e 0a-valjuju8i kojem se potvr5uje i ra0vija svojstvo koje je (bo4an$ski predak * uspostavio eP novo+ ili ga privukao i0 jednog poretka u drugi" a kojim 0apravo 0apo&inje kraljevska lo0a" dr4ava" grad ili -ram" kasta" rod ili plemi8ka porodi!a $ prema natprirodnom vidu i u (obliku1* koji je nadmo8an nad -aosom $ #to je sve postojalo u vi#im tipovima tradi!ionalni- !ivili0a!ija Eto 0a#to su obredi" prema dalekoisto&nom ka0ivanju" mogli da i0gledaju kao (i0ra0 nebeskog 0akona.

6a0matraju8i riaialno delovanje u pravom smislu re&i $ 4rtvovanje u njegovom najpotpunijem obliku 1po tipu" mo4emo se po0vati na ono vedsko2 $ mo4emo ra0likovati tri %a0e Prvu %a0u predstavlja ritualno i du-ovno pro&i$ #8enje prinosio!a 4rtve" koje slu4i da ga dovede u stvaran dodir s nevidljivim silama ili da mu olak#a mogu8nost aktivnog odnosa s njima Drugu %a0u &ini pro!es pri0ivanja koji navedenim energijama ispunjava onoga ko prinosi 4rtvu" ili 4rtvu samu" ili oboje" ili jo# nekog tre8eg &inio!a $ #to 0avisi od strukture obreda 9a kraju" u tre8oj %a0i sledi radnja koja najavljuje rasplet 1na primer ubistvo 4rtve2 i kojom se bog (stvara. i0 supstan!e pri0vani- uti!aja Osim slu&ajeva kad je obred namenjen stvaranju novog bi8a koje slu4i kao (du#a. ili genij++ nekom novom predanju ili pak nekom novom gradu" novom -ramu i tako dalje 1budu8i da je po tradi!iji i0gradnja gradova i -ramova &esto imala natprirodnu konota!iju2" ovde imamo ne#to k*tto ra0ve0ivanje i ponovno pe&a8enje 9aime" pri0ivanjem se obnovila ve0a sa ni4im silama koje &ine osnovu prvobitnog obo4enja" ali i sa silom koja i- je ot!epila od tiNi- sami- i oslobodila i- u vi#em obliku 6a0umemo stoji"i kakvu je opasnost predstavljalo ponavljanje tradi!ionalnog obreda i 0a#to se onaj ko prinosi 4rtvu mogao na0ivati (mu4evnim junakom. 1U Obred koji proma#i" i0jalovi se ili ma kako odstupi od svog prvobitnog mode$ l i" koji rani i rastro#i ""boga, $ jeste sa!rilegium+ /im do$ de do promene 0akona lomi se pe&at natprirodne s%ere" osloba5aju se tamne" nepredvidljive i 0astra#uju8e sile Ali i propu#ten obred ima isti u&inak? on umanjuje prisustvo boga, u odnosima sa onima koji su krivi 0a takav propust i usput osna4uje one sile koje je sam ""bog, bio ukrotio i preobra0io" otvara vrata -aosu 'spravan i savestan &in 4r$ ivovanja posmatra se" naprotiv" kao ne#to &ime ljudi podr4avaju bogove" a bogovi ljude radi najvi#eg u0ajamnog dobra 19 )udbina namenjena onima koji vi#e nemaju obrede lesu ""in%erni,++?;< naime" iako su sa0dani da u&estvuju u natprirodnom poretku" padaju u stanja in%eriorne prirode `rtvena radnja jedina je osloba5ala ""okova, 1#to se i potvr5ivalo2 ;1 Olimpiodor je pisao da je svet veliki simbol" jer predstavlja &ulni oblik nevidljive stvarnosti A Plutar- ka4e7 (>edu stvarima vi#eg reda" kao i me5u onim prirodnim" postoje tajne ve0e i podudarnosti o kojima je mogu8e prosu5ivati jedino iskustvom" predanjima i onim #to je 0a$ jnXLra2R? koji se u neposrednoj nadle4nosti poglavara" u !ivili0a!ijama vi#eg tipa poistove8ivao sa (kraljevskom sre8om." BOKB POEB'AEOE? Po$ smatrati u entitetima te vrste (personi%ikovane apstrak!ije. $ kao #to mnogi &ine $ predstavlja obi&no usvajanje gledi#ta pro%anog 0nanja 3 dievnom Egiptu bo4anski kralj je pre5sedavao na obredima i0gradnje lirama obavljaju8i sam" u ritualnom smislu" prve radnje neop-odne 0a iFgradnju" te pridodaju8i prostim materijalima 0lato i srebro" simbole nevidljivog bo4anskog elementa kojeg je on svojim prisustvom i svojim obredom gotovo kao du#u ve0ivao u vidljivu gradnju 3 tom pogledu" im je delovao u du-u (vetnog dela. i u pojedinim natpisima se &ita7 (Eralj natapa magi&nim %luidom tle gde 8e 4iveti bogovi. 1up A >oret" '2 '' !ara!tere" str 13; i dalje2

MOalg$vada" '" 4<" 3$ l at 7 oskvrnu8e $ Prim prev 1lll iagavad$gita" 'O" 11 3p )-atapatba$bru-man!i" V'''" 1" ;" 1<" gde s1 F?i 4rtvovanje ka4e da je -rana 0a bogove i nji-ov (prin!ip 4ivota. 1L'V ' ' '" ; 12 l at pod0emni 1svetovi2 $ Prim prev llbagavad$gita 1" 44

Z1 O-agavad$g3a 111 9 je!lni&ko svim ljudima .;; Earakteristi&an je i ovaj iska0 i0 jevrejskog e0oteri0ma7 (Da bi do nekog 0bivanja do#lo na ovome svetu" potrebno je da se odgovaraju8e 0bivanje desi u visinama" jer sve #to postoji na ovome svetu samo je odra0 vi#eg sveta Vi#i svet pokre8e se impulsom tog ni4eg sveta" a ovaj onim vi#im Dim 14rtvovanja2 koji se uspinje odo0do pali svetiljke u visini" tako da sva svetla blistaju na nebu7 i 0ato su svi blagosloveni .;*Z 3pravo ovo mo4emo na0vati op#tim ispovedanjem vere u !ivili0a!ijama tradi!ionalnog tipa Po mi#ljenju modernog &oveka" u0ro!i i posledi!e nala0e se na %i0i&kom planu" u prostoru i vremenu =a tradi!ionalnog &oveka" pak" %i0i&ki plan sadr4i samo posledi!e i ni#ta se ne de#ava s ove strane #to se nije ve8 desilo s one strane" u nevidljivom 3 tom smislu mo4emo da vidimo kako se obred nadmo8no upli8e u potku sviradnji" svi- sudbina i svi- na&ina tradi!ionalnog 4ivota Obredom pripremiti doga5aje" odnose" pobede" odbranu 1uop#te7 u0roke u nevidljivom2" bilo je !lelanje u pravom smislu re&i" dok je svako i0dvojeno materijalno delovanje bilo unapred osu5eno na radikalnu slu&ajnost" a sama du#a pojedin!a bila nedovoljno 0a#ti8ena u odnosu na mra&ne i neu-vatljive sile koje dejstvuju unutar ljudski- strasti" mi#ljenja i te4nji pojedina!a i 0ajedni!a" a i0a kulisa prirode i istorije Ako se sva ova i pret-odna ra0matranja u0mu u ob0ir" po svoj prili!i ne i0nena5uje &injeni!a da je tradi!ionalno vr#enje obreda predstavljalo jedan od osnovni- prin!ipa u -ijerar-ijskom raslojavanju i da je" uop#te u0ev" ostalo u tesnom odnosu sa svakom vla#8u" pripadala ona redu dr4ave" gens$a ili porodi!e Bradi!ionalni svet se mo4e odba!iti u !elini" ali se ne mo4e pore8i bliska i logi&na po$ve0anost svi- njegovi- delova &im se jedanput spo0naju njegove osnove : 12 P6VOA'B9O> EA6AEBE63 PLE>)BVA

'ndoarijska !ivili0a!ija predstavlja jednu od najpotpuniji- primena pret-odno pomenutiprin!ipa 3 njoj se kasta -ramana nije nala0ila na -ijerar-ijskom vr-u 0a-valjuju8i materijalnoj sili" bogatstvu ili nekoj organi0a!iji poput Krkve )amo je 4rtveni obred" kao njena privilegija" odre$ 5ivao odstojanje i0me5u kaste bramana i drugi-? po#to su onome ko ga vr#i davali neku vrstu psi-i&ke" istovremeno 0astra#uju8e i blagotvorne nadmo8i" obred i 4rtva omogu8avali su bramanima da sudeluju u samoj prirodi pri0va$ ni- mo8i 9e samo #to 8e to svojstvo pripadati pojedin!u F i &itav 4ivot" &ine8i ga neposredno takvim" vi#im" obo4a$ v mim i 0astra#uju8im" nego 8e se preneti krvlju kao tran$ s!endentno nasle5e i na potomke" posta8e osobina rase" "i putem obreda ini!ija!ije postepeno 8e ponovo o4iveti u pojedin!u i biti 5elotvorno Dostojanstvo neke kaste me$ rilo se ili te4inom ili korisno#8u %unk!ija koje su joj pripadale Ali upravo 0bog pret-odno na0na&eni- pretpostavki" u svetu Bradi!ije ni#ta se nije smatralo korisnijim od du-ovni- uti!aja koje je obred mogao da pokrene svojim prisilnim dejstvovanjem"; i ni#ta nije i0gledalo te4e od ostvarivanja stvarnog aktivnog kontakta s nevidljivim silama spremnim da odvuku sa sobom onog ko je nesmotren i prila0i im be0 odgovaraju8eg 0nanja i be0 neop-odne upu8enosti )amo 0bog toga" ra#trkana kakva je bila" kasta bramana $ jedno imaterijalno jedinstvo pojedina&ni-" ne samo ljudski- jedinki $ mogla je jo# od najstariji- vremena da uliva po#tovanje masama u 'ndiji i da ima uti!aj kojeg &ak ni najnaoru4aniji tirani nikada nisu posedovali j 'sto tako" u Eini" Jr&koj ili u 6imu posedovanje i vr#enje obreda ve0ani- 0a bo4ansku silu rodona&elnika 0apravo je de%inisalo plemstvo" dok plebs nije vr#io obrede 3 Eini su samo plemi8i u&estvovali u ritualima 1Tili2" dok je obi&na svetina imala samo obi&aje 1su2

Dalekoisto&noj i0re!i (Obredi se ne spu#taju do prostog sveta.4 odgovara po0nata i0reka Apija Elaudija7 "Auspi!ia sunt patrum. >no#tvo je okarakterisano i0ra0om (nemaju obreda" nemaju predaka. $ gentem non -abent )toga su patri!iji u 6imu" imaju8i u vidu na&in 4ivota plebsa i nji-ovi- 0ajedni!a" smatrali da se on ne ra0likuje mnogo od 4ivotinjskog 4ivljenja $ more %erarum Prema tome" natprirodni element ostaje u osnovi kon!epta tradi!ionalnog plemstva kao i kod legitimnog kraljevskog dostojanstva7 drevnog aristokratu nisu &inili krvno nasle5e i rasni odbir" nego sveta tradi!ija 3 stvari" 4ivotinja tako5e mo4e pose$ dovati biolo#ko$vitalnu &istotu i biti &iste krvi 3ostalom" u kastinskom sistemu su 0akon krvi" nasle5a i endogam$ ska 0atvorenost va4ili ne samo 0a bramane" nego i 0a ostale kaste Dakle" u tom smislu plebeja! nije bio 5e%inisan kao neko ko nema pretke? pravi prin!ip ra0likovanja le4ao je u &injeni!i da pre!i plebeja!a i slugu nisu (bo4anski pre!i. 1divi parentes2" kao #to su to pre!i u plemi8kim lo0ama Eod nji- krvlju nije preno#eno nikakvo svojstvo trans!en!lentnog karaktera" niti je bilo kakav (oblik. pove0an sa strogim i tajnim predanjem upravljao nji-ovim 4ivotom? oni su li#eni one mo8i usled koje je aristokratija mogla neposredno slaviti sopstveni kult" te tako istovremeno biti sve#teni&ka klasa 1stari klasi&an svet" stare skan$ dinavsko$ germanske lo0e" dalekoisto&ni narodi" it!l 2? li#eni onog drugog ro5enja" koje je obele4evalo arija $ plemi8a $ i 0a koje se u spisu >anavad-armas-astra!X be0 oklevanja ka4e kako" sve dok ne pro5e kro0 njega" ni sam arija nije i0nad #udre? nepro&i#8eni nijednim od ona 1ri nebeska ognja koja su u Mranu va4ila 0a skrivene du#e tri vi#e klase Karstva? li#eni solarnog elementa koji je u drevnom Peruu obele4avao kastu 'nka Pored toga" ple$ b!j!i su se be0 ikakvog ograni&enja odavali promiskuitetu Oni" dakle" nisu imali nikakav istinski svoj kult niti su" u vi#em smislu" imali o!a $ patrem !iere non possunt+ 9ji-ova je religija mogla imati samo kolektivno i -tonsko obele4je 3 'ndiji su to bile %reneti&no$ekstati&ne %orme manje$vi#e ve0ane 0a supstrat predarijevski- rasa 3 mediteranskim !ivili0a!ijama" kao #to 8emo videti" postojao j! (kult >ajki, i pod0emni- sila" nasuprot svetlosnim obli!ima -erojske i olimpske tradi!ije =vani (sinovima 0emlje. u starom 6imu" plebej!i su imali religio0an odnos upravo i pre svega prema 4enskim bo4anstvima 0emlje J na Dalekom istoku se 0vani&noj aristokratskoj religiji suprotstavljala praksa oni- koje su &esto na0ivali (opsednu$ tima, 1lingbao2" kao i popularni kultovi mongolsko$#a$ manskog tipa 3 drevnim germanskim predanjima tako5e se javlja natprirodno poimanje aristokratije" ne samo 0ato #to je svaki vladar istovremeno bio i sve#tenik svog naroda i svoje oblasti" nego i 0bog toga #to je &injeni!a da imaju 0a pretka bo4ansko bi8e odvajala takve porodi!e od ostali-" a jedino su se me5u nji-ovim &lanovima prvobitno i birali kraljevi =bog toga je kralj imao dostojanstvo ra0li&ito od onog koje je bilo svojstveno vojnom poglavaru $ duP" beritigo $ koji je" od slu&aja do slu&aja" na osnovu svoji- pri0nati- individualni- sposobnosti biran 0a ratne po-ode Drevni norve#ki kraljevi slavili su obrede sami" be0 pomo8i sve#tenstva /ak i me5u tako0vanim primitivnim narodima" neini!irani su va4ili 0a ""varvare, svog dru#tva" li#ene politi&ki- i ratni&ki- privilegija plemena Pre obreda (odre5eni- da najdublje i0mene nji-ovu prirodu." a koji su &esto spajani s te#kim isku#enjima i periodom i0ola!ije" pojedin!i nisu smatrani &ak ni pravim mu#kar!ima" nego su pripadali istom korpusu kao i 4ene i de!a" ako ne i same 4ivotinje 9ovim 4ivotom koji se budi ini!ija!ijom" u0 ritualnu i magijsku s-emu smrti i ponovnog ra5anja" 4ivotom kojem 8e dolikovati novo ime" nov je0ik i nova svojstva i koji je (gotovo 0aboravio stari," se $ poput sude$ lovanja u (tajni. i pristupanja nekom 6edu $ postaje deo grupe pravi- ljudi koji dr4e 0ajedni!u u svojim rukama 3 pravu su bili autori poput O Dur!a 1)!-urt02 kada su upravo u tome videli 0a&etak svakog stvarnog politi&kog jedinstva" #to je 0aista u skladu sa onim #to je pret-odno re&eno o planu svojstvenom svakoj

tradi!ionalnoj dr4avi" planu koji se ne mo4e na8i ni u jednom jedinstvu na natu$ ralisti&koj osnovi Bakve (mu4evne grupe. 1>annerbunde2 $ u koje se pristupa kro0 preporod koji i- (&ini 0aista mu#kar!ima. i koji i- ra0likuje od svi- ostali- &lanova 0ajedni!e $ dr4e u svojim rukama vlast" imperium" u4ivaju8i ne$sumnjiv ugled Bek 8e u novija vremena kon!ept aristokratije" kao i kraljevsko dostojanstvo" biti samo svetovno i politi&ki obe$ le4en 3 po&etku 8e se 0asnivati na svojstvima karaktera i rase" na &asti" vrednosti" vernosti" na noblesse d*epee i na noblesse de !our+" a 0atim 8e se pojaviti plebejski kon!ept aristokratije koji pori&e i pravo krvi i tradi!iju 3 takav kon!ept 0apravo spada i tako0vana (kulturna aristokratija. ili intelektual!i ro5eni na marginama gra5anske !ivili0a!ije Prilikom popisa stanovni#tva pod Wri$ dri-om Velikim" prvak jedne velike nema&ke plemi8ke ku8e du-ovito je odgovorio7 Analp-abet uXegen des -o-en Adels" sli&no drevnoj predstavi o engleskim lordovima koje su smatrali" kao #to je neko rekao" (po0navao!ima prava i u&enima" &ak i ako ne 0naju da &itaju. Dodu#e" u okvirima uobi&ajene -ijerar-ijske predstave (intelektual$ nost. nikada ne &ini osnovu aristokratskog tipa i njegovog prava" nego je &ini isklju&ivo (du-ovnost. s-va8ena kao sivarala&ki prin!ip pre!i0ni- ontolo#ki- i eg0isten!ijalni- ra0lika 9avedena tradi!ija" ma koliko oslabljena" se4e sve do vite#kog plemstva gde u velikim srednjovekovnim redovima" kao #to 8emo videti" poprima i0vestan asketski i sakralni aspekt Plemstvo je ve8 tada imalo osnovno upori#te u svetom 1ali ne u sebi nego van sebe2 u i0dvo$jenoj klasi" u sve#tenstvu kao eksponentu svojevrsne du-ovnosti koja nije ni pribli4na onoj koju su imale prvobitne elite Vredi 0atim ista8i da se na obrednom i sakralnom elementu 0asnivala ne samo vlast vi#ikasti" nego i autoritet patri!ija unutar stare plemi8ke porodi!e Posebno je u 0apadnim arijskim dru#tvima" u Jr&koj i u 6imu" pater %a$ milias+ prvobitno imao karakter sli&an kralju sve#teniku Ve8 je re& pater" po svom korenu" bila sinonim 0a kralja 1otud re&i reP" avat?" PaRjikevI2? dakle" ona je impli!irala kako misao o materijalnom o&instvu tako i ideju o du-ovnom autoritetu" vlasti i u0vi#enom dostojanstvu 11 9isu be0 osnova ni gledi#ta koja dr4avu smatraju 0a primenu u ve8oj meri samog prin!ipa koji je prvobitno &inio plemi8ku porodi!u >e5utim" ako je pater bio vojni vo5a i gospodar pravde 0a svoje srodnike i svoje sluge" in primi# et aute omnia++ bio je onaj kome je pripadalo da vr#i tradi!ionalne obrede i 4rtvovanja koje je svaka patri!ijska porodi!a posedovala i koji su &inili ve8 pomenuto ne$ljud$ sko nasle5e Ovo nasle5e koje te&e o!t rodona&elnika predstavljala je i vatra 1trideset vatri 0a trideset porodi!a oko Vestine vatre u drevnom 6imu2 0apaljena po odre5enim tajnim obrednim normama" koju je svaka porodi!a morala odr4avati posebnim supstan!ama $ gotovo kao 4ivo i &ulno telo svog bo4anskog nasleda Ota! je bio upravo viril$ ni sve#tenik svete porodi&ne vatre" onaj koji je sinovima" srodni!ima i slugama morao da i0gleda kao ""-eroj," kao prirodni posrednik u svakom delotvornom odnosu s nat$ !ulnim" kao o4ivotvoritelj misti&ne sile obreda u supstan$ !i vatre u pravom smislu re&i? on je" i0me5u ostalog $ poput Agnija 0a 'ndoarij!e $ va4io 0a ovaplo8enje ""poretka," prin!ip koji (bogove dovodi nama," 0a (prvoro5enog u l at gospodar ku8e stare#ina porodi!e" ota! $ Prim prev

111 l

lp W l$*un!k$Arentano" La %amiglia ja lo )talo" ital prev 6oma 19<9" sir 4$V at 7 prvenstveno i pre svega $ Prim prev

poretku." (sina sile."1; dalde onog koji (nas sa ovog sveta vodi gore" u svet pravednog delanja. 1V 'spoljavanjem (kraljevske. komponente svoje porodi!e kao (gospodar koplja i 4rtvovanja. pater je" pre svega" bio du4an da ne dopusti (ga#enje vatre. kako bi mogao ponovo i0vesti i tako ovekove&iti i negovati misti&nu pobedu pretka 14 9a taj na&in" on je stvarno &inio sredi#te porodi!e? &itavo rigoro$ 0no ustrojstvo tradi!ionalnog o&inskog prava proisti&e i0 toga kao prirodna posledi!a" traju8i i onda kad se svest o njegovoj prvobitnoj osnovi gotovo ugasila Onaj ko" kao pater" ima ius Iuiritium 1to jest" pravo koplja i 4rtve2" u ranom 6imu ima i 0emlju" i njegovo pravo je neotu5ivo On govori u ime bogova i u ime sile Eao i bogovi" i0ra4ava se 0nakom" simbolom On je nedodirljiv Protiv patri!ija" ministra bo4anstva" prvobitno nije bilo prava po kojem se on mogao i0vesti pred sud $ nulta au!toritas On $ kao i kasnije kralj $ ne mo4e biti sudski gonjen? ako po&i$ni kakvo 0lodelo u svom mun!lium$u " sud objavljuje samo da je lo#e postupio7 improbe %a!tum 9jegovo pravo nad srodni!ima je apsolutno7 ius vitae ne!isIue 9jegovom nadljudskom karakteru i0gleda potpuno prirodno da" po svom sudu" mo4e prodati sopstvenu de!u ili i- &ak ubiti 1V 3 tom je du-u artikulisano ono #to je Viko ispravno na0vao (prirodnim -erojskim pravom. ili (bo4anskim pravom -erojskog naroda. '0 vi#e nego jednog aspekta starog gr&ko$rimskog prava proi0la0i da je obred u patri!ijskoj tradi!iji" saglasno svojoj ""uranskoj, komponenti" imao preimu8stvo nad oslalim elementima same tradi!ije ve0anim 0a prirodu ) ra0logom je re&eno da je (ono #to ujedinjuje &lanove drevne porodi!e ne#to mo8nije od ro5enja" ose8anja i %i0i&ke snage7 to je kult ognji#ta i predaka Baj kult obliku$ N! porodi!u kao jedno telo u ovom i u onom 4ivotu Drevna porodi!a je pre religio0na nego prirodna 0ajedni!a. 1: =ajedni&ki obred je stoga bio pravi !ement porodi&nog jedinstva" a i gens$a Ako bi se nekom stran!u dopustilo da prisustvuje 0ajedni&kom obredu" on je time postajao usvojeni sin i u4ivao je one povlasti!e koji- je" pak" bivao li#en pravi sin koji bi napustio obred svoje porodi!e ili je bio pod kletvom $ to je o&igledno 0na&ilo da je" po tradi!ionalnom s-vatanju" obred spajao i delio ljude vi#e nego krv Pre nego #to bi se spojila sa svojim mlado4enjom" u 'ndiji" Jr&koj i 6imu 4ena je posredstvom obreda morala biti misti&no sjedinjena s porodi!om ili gens$om mu#kar!a?1H nevesta bi" pre nego #to bi to postala 0a svog mlado4enju" bila nevesta Agnija" misti&nog ognja 1U Elijenti+ koji su pristupili kultu odre5ene patri!ijske lo0e time bi u&estvovali u misti&nom sti!anju plemstva koje im je" po mi#ljenju svi-" donosilo pojedine prednosti tog roda" ali i- je istovremeno i nasledno ve0ivalo 0a njega 19 )veti aspekt %eudalnog prin!ipa koji se javio jo# u drevnom P giptu mo4e se s-vatiti u #irem smislu utoliko #to se u njemu misti&nim (darom 4ivota." kojeg je udeljivao kralj" %ormirala klasa vernika u0dignuta do sve#teni&kog dosto$ polubogovima i jednakim kralju Prema jednom 0akonu E5var5a V'" oni su oslobo5eni krivi!e 0a obi&no ubistvo \*Z9 '2 Pustel de Koulanges" La !ite anti!jne nav delo" str 4<7 up str ' O) 1 Zll 6imu su postojale dve vrste braka" pove0ane s -tonskom i uranskom komponentom te !ivili0a!ije7 prvi je pro%ani brak" per tisns" kao &isto po$ sedovanje 4ene koja prela0i in mamim viri 1u mu#ke #ake" prim prev 2$" drugi je obredni i sakralni brak" iepot? TaN ioI 1Dionisije i0

Oalikarnasa" ''" ;V 4$V2 O tome se mo4e up A Piganiol" l$ssai sur les origines de 6ume" Pari#" 191H" str 1:4 i dalje" koji me5utim sledi pogre#nu misao po kojoj bi ritualni tip braka bio pre sve#teni&ki nego aristokratski? ta misao proi0la0i i0 njegovog prete4no materijalisti&kog i isklju&ivo ratni&kog s-vata$ nja tradi!ionalnog plemstva Oelenski ekvivalent 0a !on%arreatio 1ritualni tip braka" prim prev 2 je evvuii!tii? 1up iseo" De PTrr-i -ereditate" str H:" H92" a sakralni element sadr4an u agape smatrao se toliko bitnim da je" njegovim i0ostajanjem" validnost braka mogla biti poni#tena *k3p 6g$veda" L" UV" 4< 3 starom 6imu" plebej!i koji su 0avisili od patri!ija $ pokrovitelja $ Prim prev *,O%p 9 D Wustel de Koulanges La Kite anti!Fue" nav delo" str 41 janstva )li&ne ideje va4ile su i 0a kastu 'nka" (sinove )un!a. u drevnom Peruu" a donekle i 0a japansko plemstvo 3 'ndiji se javila misao o porodi&noj liniji mu#ki- potomaka 1prvoro5eni-2 $ pove0ana s doktrinom (4rtve. uop#te 1#to 8emo kasnije is!rpno objasniti2 $ koja je u ve0i s pitanjem besmrtnosti Prvoro5eni" koji jedini ima pravo da pri0iva 'ndru" nebeskog boga rata" 0ami#ljen je kao onaj &ijim ro5enjem ota! ra0re#uje svoj dug prema pre!ima" po#to $ kako se smatra $ prvoro5eni (osloba5a. ili (spasava. pretke u drugom svetu )a tog boji#ta" koje je njegovo 0emaljsko postojanje" potvr5uje se i pro5u4ava linija uti!aja koja &ini supstan!u predaka" nastavlja se putem krvi i unutar krvi kao oganj pro&i#8enja =na&ajna je misao da se prvoro5eni rada ra!li ispunjenja (du4nosti." to jest one obredne obave0e neuslovljene ose8anjima i 0emaljskim ve0ama $ (dok mudra!i smatraju da su ostala de!a ro5ena samo i0 ljubavi. Prema tome" nije isklju&eno da je porodi!a u pojedinim slu&ajevima nastala prilagodavanjem nekog vi#eg" &isto du-ovnog tipa jedinstva svojstvenog naj5revnijim vremenima 9a primer" Lao Ke napominje da je porodi!a nastala u trenutku kada je odum5a direktna krvna ve0a s prvobitnim du-ovnim prin!ipom )li&na misao se" i0me5u ostalog" odra4ava u prednosti 1koju potvr5uje vi#e tradi!ija2 du-ovnog o&instva u odnosu na prirodno o&instvo i (drugog ra5anja. u odnosu na prirodno ra5anje 3 starom 6imu to bi moglo da se odnosi i na unutra#nji aspekt dostojanstva dodeljenog u vreme usvojenja" s-va8enog kao nematerijalnog i natprirodnog ve0ivanja" postavlje$nog u 0naku i0ra0ito olimpski- bo4anstava" a koje je i0abrano" po&ev#i od odre5enog perioda" i 0a osnovu kontinuiteta !arske %unk!ije Da se ograni&imo na tekst koji sledi7 (Eada ota! i majka spojiv#i se i0 ljubavi daju 4ivot sinu" to se ro5enje treba smatrati ne&im ve8im od &ove&je datosti? jer sin se oblikuje u materi!i Ali 4ivot koji mu prenosi du-ovni u&itelj jeste pravi i ne podle4e ni starosti ni smrti . Bim putem ne samo #to prirodni odnosi prela0e u drugi plan" ve8 se mogu i preokrenuti? tako je prema istom tekstu (bra-mana" 0a&etnik du-ovnog ra5ali2 i" po 0akonu" &ak i kad je dete" pravi ota! odraslog &oveka." a ini!irani mo4e smatrati svoje srodnike svojim sinovima (jer mu njegovo 0nanje daje o&insku vlast nad iilima. ;V Bamo gde je 0akon o patria potestas+ bio dru$ siveno$pravno apsolutan i gotovo nadljudski" moramo pomisliti da je takvo obele4je imao jer poseduje $ ili je prvobitno posedovao $ opravdanje upravo u poretku du-ovnog o&instva" koje je istovremeno ve0ano 0a krvne odnose gotovo kao ""du#a, s ""teGom, u !elini porodi&ne lo0e '*re nego #to tu 0austanemo" treba ipak naglasiti da se u sveukupnosti drevni- verovanja $ ve0ani-" na primer" 0a neku vrstu psi-i&ke pove0anosti" 0bog &ega krivi!a jednog i lana porodi!e poga5a !elokupnu %amiliju" ili ve0ani- 0a mogu8nost da jedan njen &lan mo4e iskupiti drugog" ili

namiriti osvetu 0a drugog" i tako dalje $ isto tako pretpostavlja ideja o jedinstvu koje nije samo krvno" nego je i ' isi - i&ko$du-ovno Posmatran sa svi- ovi- aspekata" uvek se i0nova potvr5uje kon!ept da su tradi!ionalne institu!ije bile date (odo0go@" da se nisu 0asnivale na prirodi nego na svetom na$ sledu i du-ovnom delovanju koje ve0uje" osloba5a i (oblikuje. prirodu 3 bo4anskom je krv 1<eoi ouvaiYoi2" i u bo4anskom je porodi!a 1<eoi EJJEVE'K"2 Dr4ava" 0ajedni!a" porodi!a" gra5anska poslu#nost" du4nosti u savreme$ uoin smislu $ sve su to (konstruk!ije." sve su to stvari ko$ Ne ne postoje" koje su i0van tradi!ionalne stvarnosti" u svetu seni 9i#ta od svega toga nije po0navala svetlost Bradi!ije _sFkHo" li 1V<$1V3 ' at 7 o&inska vlast? u starom 6imu" pravo o!a da upravlja 4ivotima svoje supruge i de!e $ Prim prev H O D3OOV9OJ >3`EV9O)B'

Do sada smo govorili o pojmu svetog" o bogovima" sve#tenstvu i kultu >e5utim" potrebno je ista8i da takvi i0ra0i kada se odnose na drevna doba u malo &emu odgovaraju kategorijama i0 sveta (religije." s ob0irom na 0na&enje koje je ovaj pojam odavno poprimio 3 uobi&ajenom 0na&enju" religija se 0asniva na ideji bo4anstava s-va8eni- kao bi8a po sebi" ako ne i na ideji o Aogu kao li&nom bi8u koje upravlja univer0umom putem provi5enja? kult se" potom" de%ini#e 0apravo kao a%ektivna sklonost proi0a#la i0 ose8ajnog i pobo4nog odnosa (vernika. prema takvom bi8u ili takvim bi8ima? a kada se taj odnos uspostavi" su#tinsku vrednost u njemu ima moralni 0akon 3 prvobitnim obli!ima sveta Bradi!ije u0alud bi se tragalo 0a ne&im sli&nim =na se da te !ivili0a!ije nisu imale ni imena ni slika 0a svoje bogove $ uostalom" ovo je re&eno o Pela0gima 9i 6imljani gotovo dva stole8a nisu prika0ivali svoja bo4anstva $ naj&e#8e bi ipredstavili nekim simbolom (Animi0am." to jest ideja (du#e. kao osnove op#teg prika0ivanja bo4anskog i sila univer0uma" ne odlikuje prvobitni period? njemu je" naprotiv" svojstvena ideja ili poimanje &isti- mo8i" usled &ega je rimska kon!ep!ija numena jedan od najprikladnijii0ra0a 9umen" 0a ra0liku od deus+ 1#to je kasnije nastalo2" nije bi8e ili li&nost" nego je gola sila de%inisana svojom sposobno#8u da proi0vede posledi!e" da 5eluje i !la se ispoljava? ose8anje stvarnog prisustva takvi- numina kao ne&eg trans!en$ dentnog i imanentnog" 0adivljuju8eg i istovremeno 0astra#uju8eg" sa&injavalo je samu su#tinu prvobitnog iskustva (svetog. Po0nata )ervijeva i0reka$Y isti&e da religija u najranijem dobu nije bila ni#ta drugo do iskustvo Ako ni najuslovljenija gledi#ta nisu bila isklju&ena i0 eg0oteri0ma ili i0 tradi!ionalni- oblika upu8eni- narodu" (unutra#nja doktrina. je u&ila da li&ni obli!i bo4anstava predstavljaju vi#e ili manje objektivi0ovane simbole nadra!ionalni- i nadljudski- vidova postojanja Eao #to je re&eno" sredi#te se obra0ovalo u stvarnoj i 4ivoj imanentnosti takvistanja kod elite" odnosno u idealu nji-ovog ostvarenja posredstvom onoga #to se na Bibetu slikovito na0ivalo (pravim putem. i koje" uop#te" nala0i paralelu u ini!ija!iji kao on$tolo#koj promeni prirode Eao geslo (unutra#nje doktrine. mo4e da va4i upani#adska i0reka7 (Onaj ko obo4ava neko bo4anstvo ra0li&ito od du-ovnog Ja Matma+a i ka4e7 ZDrugo je ono samo" drugo sam jaZ" taj nije mudar nego je kao 4ivotinja koja se bogovima prinosi na 4rtvu . 6itual je ipak bio ne#to spolja#nje i sadr4avao je malo #ta (religio0no." a onaj ko ga je vr#io premalo je bio obu0et pobo4nim 0anosom 3 pitanju je uglavnom bila (bo4anska te-nika." to

jest nu4no i determini#u8e delovanje na nevidljive sile i unutra#nja stanja koje je po du-u nalikovalo onom delovanju koje &ovek danas vr#i posredstvom %i0i&ki- sila i stanja materije =a-valjuju8i svojoj sposobnosti i njoj srodnom virtus$u" sve#tenik je jednostavno bio u stanju da pomenutu te-niku u&ini delotvor$ nom (6eligija. je bila isto #to i indigitamenta*.+ drevnog 6ima" to jest skup %ormula koje su se nai0meni&no upotrebljavale 0a ra0li&ite numina Bako mo4emo s-vatiti da su molitve" stra-ovi" nade i druga ose8anja $ nasuprot onome #to ima karakter numen$a" odnosno mo8i $ imali toliko malo smisla koliko bi 0a modernog &oveka sve to moglo imati smisla prilikom pravljenja neke me-ani&ke naprave >e5utim" upravo kao i u te-ni!i bila je re& o po$ 0navanju takvi- odnosa" o tome da 8e" kada se jednom bude postavio u0rok pravilno i0vedenim obredom" otud uslediti e%ekat" nu4an i konstantan" u ravni ""mo8i, i" uop#te" ra0ni- nevidljivi- sila i ra0li&iti- stanja bi8a Prema tome" 0akon dejstvovanja ima prvenstvo Ali 0akon dejstvo$ vanja je i 0akon slobode7 bi8ima koja se niti nadaju" niti stra-uju" ve8 delaju" ne name8e se nikakva obave0a u du-ovnom smislu Bako prema najdrevnijem indoarijskom vi5enju sveta jedino kasta bramana" sa0dana od vi#i-" nadmo8ni- priroda" vlada posredstvom sile obreda" ili sile Aramana koji je ovde s-va8en kao prvobitni vitalni prin!ip? a kada (bogovi. nisu personi%ika!ije obrednog dejstvovanja" to jest bi8a stvorena ili obnovljena tim dejstvovanjem" oni su du-ovne sile koje se savijaju pred kastom bramana Po dalekoisto&nom predanju onaj ko ima vlast" kao #to se vi$ delo" ima dostojanstvo (tre8e sile i0me5u 9eba i =emlje. (9jegove su sposobnosti #iroke i prostrane kao nebo? tajni i0vor i0 kojeg poti&u dubok je kao be0dan 1 2 9jegove sposobnosti" njegove silne mo8i ravne su 9ebu . 3 drevnom Egiptu &ak su i (veliki bogovi. pretili uni#tenjem slu4e8i se sve#teni!ima koji su po0navali svete %ormule Bitula egipatskog kralja je bila Eamute%" to jest (bik svoje majke. ili onaj ko" kao mu#kara!" poseduje prvobitnu su#tinu? u drugom vidu" on je u pogledu bo4anskog vi#e onaj koji uslovljava nego onaj ko je uslovljen Bako" na primer" egipatski kraljevi i0govaraju pre obreda ovu %ormulu7 (O bogovi" spaseni ste ako sam ja spasen7 va#i dvojni!i su spaseni ako je moj dvojnik na &elu svi- 4ividvojnika? svi 4ive ako ja 4ivim . Wormule slave" mo8i i apsolutnog poistove8enja i0govarala je du#a (o0irisi%iko$ vana. tokom provera koje se uostalom mogu i0jedna&iti sa stepenima solarne ini!ija!ije )li&ne tradi!ije traju gde god se u aleksandrijskoj literaturi govori o (svetoj rasi ljudi be0 kraljeva." (autonomnoj. i (nematerijalnoj." koja (deluje ne trpe8i delovanje.?11 na nji- se po0iva (sveta nauka drevni- stole8a. koju su 0nali (gospodari du-a i -rama." a koja se saop#tavala samo kraljevima" prin&evima i sve#teni!ima? ova nauka je pove0ana s obredima kraljevstva %araona i na =apadu je kasnije postala po0nata upravo po!l imenom Ars 6egia* 1; 3 najvi#im obli!ima blistave arijske du-ovnosti" u Jr&koj" drevnom 6imu i na Dalekom istoku doktrina nije 0na&ila ni#ta ili gotovo ni#ta7 samo su obredi bili obave0ni i neop-odni Pravoverje se de%inisalo ritualima" a ne dogmama $ praksom" a ne idejama =anemarivanje obreda 0na&ilo je sa!rilegium i be0bo4nost 18oePeia2" a ne (neve$ rovanje. )ve to ne uka0uje na (%ormali0am. $ kao #to bi to u svom nera0umevanju -teli savremeni istori&ari" pod ve8im ili manjim uti!ajem protestantskog mentaliteta $ nego" naprotiv" uka0uje na sam 0akon du-ovne ak!ije 3 a-ajsko$dorskom obredu nema nikakvog ose8ajnog odnosa" nego postoji gotovo do ut des /esto se ni prema bogovima pogrebnog kulta nije (religio0no. odnosilo7 oni nisu voleli ljude" niti su ljudi voleli nji- Eultom su samo -teli da i- pridobiju 0a sebe i da ispre&e da i0vedu 0lokobnu ak!iju )amo ePpiatio+ prvobitno je imalo karakter objektivne opera!ije $ kakav mo4e biti lekarski po$stupak protiv ma koje in%ek!ije $ be0 i&ega #to bi nalikovalo ka4njavanju ili pokajanju du#e 14 Wormule koje su svaka patri!ijska porodi!a ili svaki drevni grad u odnosima sa silama svoje sudbine upotrebljavali jesu %ormule kojima su

se slu4ili nji-ovi bo4anski prao!i da ovladaju du-ovnim (mo8ima* " numina? prema tome one su bile nasle5e i0vesne misti&ne oblasti" ne i0liv ose8anja nego natprirodno" uvek e%ikasno oru4je" pod uslovom 1koji va4i 0a svaku &istu te-niku2 da u obredu ni#ta ne bude i0me$ njeno 1V Dakle" gde god se tradi!ionalni prin!ip potpuno pri$ menjivao" tu nam se u svojoj -ijerar-ijskoj i0di%eren!ira$ nosti uka0uje i0vesna trans!endentna mu4evnost" koja najbolji simboli&ki i0ra0 nala0i upravo u sinte0i dvaju atributa rimskog patri!ijata $ koplja i obreda Pojavljuju se bi8a koja su reges sa!rorurr%+" sama po sebi slobodna i &esto posve8ena u olimpsku besmrtnost" a koja u odnosu na nevidljive i bo4anske sile imaju istu %unk!iju sredi#nji!e i istu ulogu vo5a u odnosu na ljude kojima upravljaju i nare5uju Da bi se s tivr-ova stiglo do svega onoga #to predstavlja (religiju. i sve#teni&ko dostojanstvo u uobi&ajenom i modernom 0na&enju mora8emo !la prevalimo dug put po opasnoj ni0brdi!i degenera!ije )vet (animi0ma. ve8 opada i slabi u odnosu na svet 0asnovan na ideji (mo8i. i numina $ i sve vi#e 8e slabiti kada se i0 sveta (du#a. stvari i elemenata bude pre#lo u svet bogova kao li&nosti u objektivisti&kom smislu" a ne kao slikoviti- alu0ija na ne$ljudska stanja" sile ili mogu8nosti =apravo" kada je e%ikasnost obreda opala" &ovek je bio potaknut da novu mitolo#ku osobenost prida onim silama kojima je ranije samo te-ni&ki upravljao ili koje je" u najboljem slu&aju" s-vatao kao simbole Easnije 8e te sile kon!ipirati po sopstvenoj sli!i koja je ve8 ograni&ena ljudskim mogu8nostima i u njima 8e videti bi8a mo8nija od sebe samog" bi8a kojima 8e sada da se s poni0no#8u" ve$ rom" nadom i stra-om obra8a ne samo 0a 0a#titu i uspe-" nego i 0a i0bavljenje i (blagostanje. 1u smislu 0dravlja i spasenja2 3mesto sveta i0nad realnosti" sa0danog &istim i jasnim delovanjem" nastupio je smeteni subrealni svet emo!ija i ma#te" nada i stra-ova" koji je i0 dana u dan postajao sve ispra0niji i sve Jjudskiji." slede8i pojedine %a0e op#teg slabljenja i iskrivljavanja prvobitnog predanja )ada mo4emo ista8i da je samo u tom opadanju mogu8e ra0likovati $ &ak i suprotstaviti $ kraljevsku i sve#teni&$ ku %unk!iju 9aime" &ak i kad je sve#teni&ka kasta" kao u slu&aju najdrevnije 'ndije" !arevala ne udaljiv#i se od &istog tradi!ionalnog du-a" ona je ipak imala daleko vi#e (magijski. i kraljevski nego religio0ni karakter u uobi&ajenom smislu te re&i Dto se (magijskog. ti&e" valja ista8i da se ovde ne u0ima u ob0ir ono #to je ve8ina sklona da podra0umeva pod terminom (magija." s predrasudama i krivotvorenjem" niti 0na&enje koje taj termin ima kada se odnosi na neku eksperimentalnu" unekoliko ograni&enu nauku sui gene$ ris+ drevnog doba >agija" me5utim" ovde o0na&ava poseban stav prema samoj du-ovnoj stvarnosti" sredi#nji polo4aj koji je" kao #to se videlo" u tesnoj ve0i s kraljevskom tradi!ijom i ini!ija!ijom 9ema smisla" 0atim" isti!ati ve0e koje magijski pristup" &ist obred" be0li&no" neposredno i (numino0no. primanje bo4anskog imaju s obli!ima 4ivota divljaka" (koji jo# nemaju svest o pravoj religio0nosti. Ve8 je re&eno da pod divlja!ima ne treba smatrati pred!ivili0a!ijska stanja &ove$ &anstva" nego oblike krajnje degenera!ije ostataka naj$ drevniji- rasa i !ivili0a!ija? stoga &injeni!a da se neke kon!ep!ije susre8u me5u divlja!ima u materijali0ovanim" mra&nim obli!ima i vra8anju ne treba da nam 0asmeta da prepo0namo 0na&enja i va4nosti koje one imaju &im se vrate svojim pravim po&e!ima Bako ni (magiju. ne8emo ra0matrati na osnovu oni- jadni- degenerisani- ostataka" nego na osnovu oblika u kojima se ona odr4avala aktivno" jasno i svesno" oblika koji se podudaraju sa onim #to

na0ivamo du-ovnom mu4evno#8u sveta Bradi!ije Ve8ina sa$ vremeni- (istori&ara religije. o tome nema nikakvu predstavu Eon%u0ije i me#anje ra0li&iti- &injeni!a u nji-ovim toliko dokumentovanim delima 0a najve8u su osudu U DVA P3BA =AJ6OA9OJ `'VOBA

9 a ovom mestu neop-odno je uka0ati na odnos i0me5u dosad i0lo4eni- ideja i problema sudbine u 0agrobnom 4ivotu 3 tom pogledu tako5e se valja po0vati na u&enja koja su u skora#njim vremenima gotovo sasvim i#&e0la 9eobi&no je verovanje da je du#a svakog &oveka besmrtna? njega je te#ko na8i u svetu Bradi!ije 3 tom svetu prvenstveno se pravila ra0lika i0me5u prave besmrtnosti 1koja odgovara pripadanju olimpskoj prirodi boga2 i obi&nog nad4ivljavanja? potom su ra0matrani ra0li&iti obli!i nad4ivljavanja i anali0irao se problem post mortem pojedina&no 0a svaku jedinku" imaju8i u vidu ra0li&ite elemente sadr4ane u ljudskom sklopu 1jer tada &ovek jo# nije svo5en na obi&an binom ""du#a$telo,2 =apravo" u drevnim predanjima se u ra0li&itim obli!ima javlja u&enje da se u &oveku" pored %i0i&kog tela" nala0e 0apravo tri bi8a ili prin!ipa" od koji- svaki ima sopstve$ nu narav i sopstvenu sudbinu Prvi me5u njima odgovara "Ja, svesnom jave" koje je probu5eno s telom i oblikovano paralelno s njegovim biolo#kim ra0vojem7 to je li&nost uop#te Drugi je dobio ime ""demon, ili mani " lar i &ak (dvojnik. Poslednji prin!ip odgovara onome #to proi0la0i i0 prvog entiteta posle smrti7 0a ve8inu ljudi to je ""sen, )ve dok pripada (prirodi11" poslednji koren ljudskog bi8a je (demon. 1Va*iN i[v2 $ re& koja ovde nema 0na&enje 0lokobnog entiteta koje joj je dodelilo -ri#8anstvo Po$ smatrano sa naturalisti&kog stanovi#ta" demon bi se mogao de%inisati kao duboka sila koja je prvobitno determi$ nisala svest u kona&nom obliku i u telu u kojem se nala0i dok 4ivi u vidljivom svetu" a koja 0atim ostaje ""i0a, pojedin!a $ ako se tako mo4e re8i $ u nesvesnom i u podsve$ snom" kao osnova organski- pro!esa i suptilni- odnosa s okolinom" drugim bi8ima i pro#lom i budu8om sudbinom" odnosa koji obi&no i0mi&u svakom neposrednom opa4anju 3 tom pogledu" (demonu11 je u mnogim tradi!ijama odgovarao termin (dvojnik." koji se odnosio na du#u du#e ili samog tela" a postavljen je i u usku ve0u s prvobitnim pretkom i totemom s-va8enim kao du#a i jedinstveni 4ivot koji rada lo0u" porodi!u" ro!l ili pleme" dakle u smislu op#tijem od onog kojeg mu daje savreme$ na etnologija Pojedina&ne jedinke i0 grupe javljaju se kao ra0li&ita ovaplo8enja ili emana!ije tog demona ili to$tema" (du-a. koji pulsira u nji-ovoj krvi? oni 4ive u njemu i on 4ivi u njima" ali i- me5utim trans!en5ira" kao #to matri!a nadila0i svaki od pojedina&ni- oblika koje proi0vodi i uobli&ava sopstvenom supstan!om 3 -induisti&koj tradi!iji demon bi odgovarao onom prin!ipu bi8a koji se nala0i duboko u &oveku" a na0iva se linga$#arira 1linga$s-artra2 Linga sadr4i upravo misao o odre5enoj generativnoj mo8i" &emu bi odgovaralo mogu8e i0vo5enje re&i genius* od genere" delovanja u smislu ra5anja" kao i rimsko i gr&ko verovanje da genius ili lar 1d demon2 0na&i samu silu ra5anja be0 koje bi porodi!a i0umrla Osim toga" &injeni!a da su totemi &esto ve0ani 0a ""du#e, odre5eni- 4ivotinjski- vrsta $ pre svega 0a 0miju" su#tinski te$ lursku 4ivotinju koja se jo# u klasi&nom svetu ve0uje 0a ideju demona ili genija $ potvr5uje da je" u svojoj neposrednosti" ova sila su#tinski subpersonalna i da pripada prirodi" ni4em svetu Bako se po simboli!i rimske tradi!ije sedi#te lara nala0i ispod 0emlje? oni su pod 0a#titom 4enskog prin!ipa $ >anije" koja je >ater Larum++

Prema e0oterijskom u&enju" obi&an &ovek u trenutku smrti tela gubi svoju li&nost koja je 0a njega" uostalom" jo# 0a 4ivota ilu0orna Preostaje mu samo ona svedena na sen" koja je i sama posle du4eg ili kra8eg perioda osu5ena na raspadanje" u skladu sa onim #to se na0ivalo (druga smrt. 3 Vitalni prin!ipi umrlog vra8aju se u totem gotovo kao u neku ve&nu i neis!rpnu sirovinu i0 koje 8e i0ni8i 4i$vot u drugim individualnim obli!ima" pot&injenim istoj sudbini '0 tog ra0loga su se totemi" ili mani" ili tari" ilipe$ nati+ 1s-va8eni upravo kao (bogovi kojima dugujemo 4ivot7 oni -rane na#e telo i upravljaju na#om du#om. 2 po$ istove8ivali i s mrtvima_ a kult predaka" demona i u svakom prisutna nevidljiva sila ra5anja &esto su se me#ali s kultom mrtvi- ""Du#e, pokojnika nastavljale su da 4ive u bogovima dii manes" gde su se rastvarale" a odatle su se nastavljale i u onim silama krvi i lo0e" rase i porodi!e" u kojima se o&ituje i nastavlja upravo 4ivot ti- dii manes Ovo u&enje odnosi se na naturalisti&ki poredak >e5utim" tu postoji i drugo u&enje o mogu8nosti vi#eg poretka s ra0li&itim" povla#8enim i aristokratsko$sakralnim ra0re$ #enjem problema 4ivota posle smrti L' ovoj ta&ki mo4e se uspostaviti ve0a s ve8 i0lo4enim idejama o pre!ima koji svojom (pobedom. ostavljaju sveto nasle5e patri!ijskom potomstvu" a koje od nji- poti&e i obnavlja obred (Oeroji. ili polubogovi kojima su vi#e kaste i plemi8ke porodi!e u tradi!ionalnoj starini pripisivale svoje poreklo bili su bi8a koja nisu kao ostala bi8a ispu#tala na samrti ""sen," larvu ""Ja, i samu osu5enu da umre" niti su podle$ gali isku#enjima u svetu posle smrti Ba bi8a su dosegla sopstveni 4ivot koji postoji sam po sebi" trans!endentan i nepropadljiv" 4ivot ""boga, Aili su to oni koji su (pobedili drugu smrt." a to je bilo mogu8e 0ato #to su" manje ili vi#e neposredno" svojoj vitalnoj sna0i i0lo4ili upravo onu promenu prirode o kojoj je ve8 bilo re&i u pogledu tran$ s!endentnog smisla (4rtve. 3 Egiptu je" pak" mnogo jasnije postavljen 0adatak da se posredstvom obredne ope$ra!ije od ka $ #to je jedan od na0iva 0a (dvojnika. ili demona $ oblikuje neka vrsta nekvarljivog tela" sa-u 1sa-u2" odre5enog da 0ameni telesno i (odr4i se na svojim nogama. u nevidljivom 'stovetno s-vatanje susre8e se u drugim tradi!ijama pod na0ivima (besmrtno telo." (telo slave. ili (vaskrsenja. Prema tome" ako u gr&kim predanjima i0 -omerskog perioda 1kao uostalom u prvom arijskom periodu Ve!la2 nije kon!ipirano nad4ivljavanje same du#e" nego se mislilo da (nad4iveli. $ oni koje su bogovi (oteli. ili i- u&inili (nevidljivim. na (ostrvu bla4eni-. gde se ne umire $ 0adr4avaju du#u i telo u neodvojivom jedinstvu" to ne mora uvek biti grubo materijalisti&ko predstavljanje kao #to danas mnogi istori&ari religije veruju" ve8 simboli&ki i0ra0 ideje o (besmrtnom telu. kao uslovu besmrtnosti Ba ideja je na#la klasi&an i0ra0 u dalekoisto&nom e0oteri0mu" u prakti&nom taoi0mu Egipatski sa-u" obredno oblikovan" 0a-valjuju8i kojem umrli mo4e da se nastani me5u bogovima" (uka0uje na telo koje je postiglo odre5en stepen 0nanja" mo8i i slave i tako postalo trajno i nepropadljivo. 9jemu odgovara %ormula7 (Bvoja du#a 4ivi" tvoje telo ra5a se na 0apovest samog 6a" be0 opadanja i be0 gre#ke" ve&no" poput 6a . Osvajanje besmrtnosti" trijum% nad protivnim silama raspadanja" ovde se upravo dovodi u ve0u s !elovito#8u" s neodvojivo#8u du#e od tela $ od tela koje ne propada A posebno je sugestivna ova ved$ ska %ormula7 (Ostaviv#i svaku manu" idi ponovo ku8i 'spunjen svello#8u" sjedini se s telom , 3ostalom" -ri#8anska dogma (uskrsnu8a tela. radi (stra#nog suda. jeste poslednji odjek takve ideje &iji se trag mo4e pratiti sve do rane preistorije 3 ovim slu&ajevima smrt dakle nije kraj" nego je ispunjenje Bo je (trijum%alna smrt. koja daruje besmrtnost Bo je ona smrt 0bog koje se u nekim -elenskim predanjima umrli na0ivao (-erojem." a 0a umiranje se govorilo da je (ra5anje polubogova. 1%jp!oa Ti ve!r<ai2? to je ona smrt 0bog koje se pokojnik predstavljao s krunom 1koju na njegovu glavu &esto stavlja neka

od boginja ""pobede,2 od one iste mirte #to je obele4avala ini!irane u eleusinskim misterijama? to je ona smrt 0bog koje se u samom katoli&kom liturgijskom je0iku dan smrti na0iva dies natalis+$" to je ona smrt 0bog koje su se u Egiptu grobovi umrli- posve8eni O0irisu 0vali (ku8ama besmrtnosti1Z" a onostrano bilo kon!ipirano kao (0emlja trijum%a. $ ta$ en$maakseru 1ta$en$maaPeru2? kona&no" to je ona smrt 0bog koje se u 6imu (demon. imperatora slavio kao bo4anski" dok su se kraljevi" 0akonodav!i" pobedni!i osniva&i institu!ija ili tradi!ija 10a koje se mislilo da uklju&uju upravo delovanje i osvajanje s one strane prirode2 posle smrti pojavljivali kao -eroji" polubogovi" bogovi ili avatari bogova 3 ovakvim idejama mora se tra4iti i svela osnova vlasti koju su u mnogim drevnim !ivili0a!ijama vr#ili upravo star!i 3 njima se" jer su bli4i smrti" prepo0navalo ispoljavanje bo4anske snage koja je smr8u dosti0ala svoje puno oslobo5enje =a sudbinu du#e na drugom svetu postoje" dakle" dva suprotna puta Jedan je (sta0a bogova." 0vana i (solami put." ili =evsov put" #to vodi u svetio stani#te besmrtnipredstavljano kao visine" nebo ili ostrva $ od skandinavske Val-ale i Asgarda do aste&ko$ peruanske (Eu8e )un!a. $ i jednako namenjeno kraljevima" -erojima i plemi8ima Drugi put pripada onima koji ne nad4ivljavaju stvarno" koji se postepeno raspadaju u prvobitnim lo0ama" u totemima koji jedini ne umiru? to je 4ivot Oada" (pakla." 9i%l-ejma" -tonski- bo4anstava 3pravo ovakvo u&enje nala0imo u -induisti&koj tradi!iji" gde i0ra0i deva$jana 1deva$Tana2 i pitr$jana 1pitr$ vana2 0na&e ba# (put bogova. i (put predaka. 1u smislu dii manes2 6e&eno je7 (Ova dva puta" jedan svetao" drugi mra&an" smatraju se ve&nim u univer0umu Po jednom" &ovek ide i vra8a se" po drugom se i0nova vra8a . Prvi" koji se analogno ve0uje 0a vatru" svetlost" dan i #est mese!i solarnog uspinjanja u godini" preko (vrata sun!a. i ognjene oblasti (vodi bramanu." to jest u stanje neuslovljenosti Drugi" koji se ve0uje 0a dim" no8" odnosno #est mese!i solarnog opadanja" vodi mese$ !u" simbolu prin!ipa promena i postajanja" te ovde predstavlja prin!ip !iklusa dovr#eni- bi8a koja neprestano nastaju i umiru kao tolika prola0na ovaplo8enja preda&ki- sila =animljiva je simbolika po kojoj oni koji prevaljuju lunarni put postaju -rana manes" koji i- ponovo (4rtvuju. u semenu novi- smrtni- ra5anja Po drugom veoma karakteristi&nom simbolu" u gr&koj tradi!iji" oni koji nisu bili ini!irani" to jest ve8ina" osu5eni su u Oadu na posao Danaida $ da #upljim kr&a0ima 0a-vataju vodu i sipaju je u ba&ve be0 dna" ne mogav#i i- nikad napuniti Bo predstavlja be0na&ajnost nji-ovog prola0nog 4ivota" kao i neprestano u0aludno ponovno u0di0anje Drugi ekvivalentan simbol jeste Oknos" koji je u ravni!i Lete pleo kanap kojeg mu je odma- pro4dirala magari!a Oknos simboli$ 0uje &ovekovo !lelanje" dok magari!a" tradi!ionalno" ovaplo8uje (demonsku. mo8 i u Egiptu se javlja u ve0i sa 0mijom tmina i sa Am$mitom" (pro4dira&em umrli-. Ovde se" dalde" susre8emo sa osnovnim idejama o kojima smo pret-odno govorili u poglavlju o (!lvema prirodama. 1up pog 12? ali sada ve8 0namo kako da proniknemo u misao o postojanju ne samo dvaju bo4anski- poredaka u starini $ uransko$solarnog s jedne i telursko$lu$ narnog s druge strane $ nego i dvaju su#tinski ra0li&iti-" ako ne i suprotstavljenitipova obreda i kulta >o4e se re8i da je stepen pripadanja odre5ene !ivili0a!ije tipu kojeg smo na0vali tradi!ionalnim odre5en upravo stepenom prevladavanja u njoj kultova i obreda prvog tipa nad onima drugog tipa Bako se" istovremeno" i sa ovog posebnog gledi#ta" utvr5uju priroda i %unk!ija obreda svojstveni- svetu (du-ovne mu4evnosti. Jedna od odlika onoga #to danas preten5uje da bude (nauka religije * sastoji se u tome #to &im kojim slu&ajem nabasa na klju& dobar 0a odre5ena vrata" misli da 8e njime otvoriti i sva

ostala Bako" sa0nav#i jednom 0a toteme" pojedin!i su i- videli u svemu (Botemsko. tuma&enje je po&elo be0ob0irno da se primenjuje i na oblike veliki- tradi!ija" smatraju8i da se bolji prin!ip 0a nji-ovo obja#njenje mo4e na8i i0u&avanjem divlji- plemena Eao da ovo nije bilo dovoljno" pa je na kraju %ormulisana i seksualna teorija totema 9e8emo re8i da je od totema ti- primitivni- naroda do tradi!ionalnog kraljevskog dostojanstva postojala evolu!ija u vremenskom smislu" ali je mogu8e govoriti o evolu!iji u idejnom smislu Eraljevska ili samo aristokratska tradi!ija nastaje tamo gde nema prevlasti totema" nego ima prevlasti nad totemima" tamo gde je ve0a i0vrnuta i tamo gde su duboke sile porekla bile u0dignute i0nad biolo#kog i usmerene prema natprirodnom i0voru" prema is-odu olimpske (pobede11 i besmrtnosti 3spostaviti dvosmisleni promiskuitet" #to pojedin!e &ini jo# ranjivijim u odnosu na mo8i od koji- 0avise kao prirodna bi8a i u0rokuje da sredi#te nji-ovog bi8a sve vi#e pada u kolektivno i predpersonalno" (umiriti11 ili umilostiviti odre5ene ni4e uti!aje do0voliv#i im ovaplo8enje kojem te4e u du#i i svetu ljudi $ to je su#tina ni4eg kulta" koji je samo produ4etak na&ina postojanja oni- koji uop#te i nemaju kulta i obreda" odnosno odlika krajnje degenera!ije vi#i- tradi!ionalni- oblika '#&upati bi8a i0 prevlasti totema" oja&ati i-" uputiti i- u dovr#enje nekog du-ovnog oblika i grani!e" neprimetno i- navesti na liniju uti!aja kadri- da osvoje sudbinu -erojske i oslobo5aju8e besmrtnosti $ to je bio 0adatak aristokratskog kulta 1U Dosledni u tom kultu i0be$ i0me5u dva bo4anska poretka" ve8 i o suprotstavljenostG potpuno ra0li&iti- modela kulta? posledi!e ove suprotstavljenosti se4u &ak i do najsitniji- propisa dnevnog kulta . 3tvr5ivanje analogne suprotstavljenosti u drugim !ivili0a!ijama" kao i njen ra0voj" na8i 8e se u drugom delu ovog rada '63 pojedinim tradi!ijama i0 toga nastaje ideja o dvostrukom demonu7 jednom bo4anskom i milostivom $ (dobrom demonu." ajaddY Uat1i<2v$ gli su sudbinu Oada? (put >ajke. bio je 0apre&en >e5utim" napu#tanjem bo4anski- obreda ova se sudbina ponovo potvr5ivala" a sila ni4e prirode svemo8no se vra8ala 9a taj na&in poka0uje se sveukupno 0na&enje ve8 pomenu$ tog isto&nja&kog u&enja da onaj ko 0apostavi obrede ne mo4e i0be8i (pakao." &ak ni kad se u toj re&i ne po5ra0u$ meva samo na&in postojanja u ovom 4ivotu" nego i sudbina u onostranom svetu 3 najdubljem smislu" du4nost da se odr4ava" namiruje i neprestano raspiruje misti&na vatra $ telo boga porodi!a" gradova" !arstava i po jednom u tom pogledu posebno 0na&ajnom vedskom i0ra0u" &uvara besmrtnosti19 $ skrivala je obredno obe8anje da se neprestano odr4ava" neguje i ra0vija prin!ip vi#e sudbine i dodir s nadsvetom kojeg je stvorio predak 9a taj na&in se poka0uje da je oganj najte#nje pove0an sa onim #to je $ po -induisti&kom" delimi&no po gr&kom i" uop#te" po olim$ psko$arijskom obredu krema!ije $ plamte8i na pogrebnoj loma&i bilo simbol sile koja uni#tava poslednje ostatke 0emaljske prirode umrlog sve dok se onostrano ne potvrdi u (stra#nom obliku. koji pripada besmrtniku ;< 9 `'VOB ' )>6B K'V'L'=AK'JA

Bamo gde je Bradi!ija potpuno sa&uvala svoju snagu" dinastija ili lo0a sveti- kraljeva 0asniva osu svetlosti i ve&$ nosti u vremenu i pobedonosno prisustvo nad$sveta u svetu" dakle ""olimpsku, komponentu koja preobra4ava demonski element demosa i daje vi#e 0na&enje svemu onom #to dr4ava" na!ija i rasa predstavljaju ' u najni4im slojevima" -ijerar-ijska ve0a

stvorena svesnom i mu4evnom posve8eno#8u va4ila je kao sredstvo pribli4avanja i u&estvovanja u natprirodnom =apravo" obi&an 0akon (odo0go. kojeg je sprovodila neka vlast 0a one koji u sebi nisu mogli 0apaliti natprirodnu vatru 0na&io je podr#ku i po0ivanje na ne#to i0van obi&ne ljudske individualnosti 3 stvari" ne&ija najdublja" slobodna i stvarna privr4enost tradi!ionalnim normama tokom &itavog 4ivota" &ak i onda kada nije bilo punog ra0$ umevanja nji-ove unutra#nje dimen0ije koje bi tu privr4enost opravdalo" &inila je da takav 4ivot objektivno stekne vi#e 0na&enje Ero0 poslu#nost i vernost" delovanjem koje je saglasno tradi!ionalnim prin!ipima i grani!ama" neka nevidljiva snaga davala je oblik tom 4ivotu i usmerava$ la ga u prav!u one natprirodne ose #to je u drugima $ malobrojnima na vr-u $ postojala u stanju istine" ostvarenja i svetlosti Bako se oblikovao &vrst i 4ivotom obdaren organi0am neprestano usmeren prema nadsvetu" posve8en u sili i u delu prema njegovoj -ijerar-iji u svim oblastima mi#ljenja" ose8anja" delanja i borbe 3 takvoj klimi 4iveo je svet Bradi!ije (/itav spoljni 4ivot bio je obred" to jest manje ili vi#e delotvorno 10avisno od pojedina!a i grupa2 pribli4avanje jednoj istini koju spoljni 4ivot po sebi ne mo4e dati" ali mo4e" ako se 4ivi posve8eno" dopustiti njeno delimi&no ili potpuno ostvarenje Bi narodi su 4i$ veli isti 4ivot ve8 vekovima7 oni su od ovoga sveta na&inili lestve da bi dostigli oslobo5enje Bi narodi su mislili sveta&ki" delovali sveta&ki" voleli sveta&ki" mr0eli sveta&ki" ubijali se sveta&ki $ oni su isklesali jedinstven -ram u #umi -ramova kro0 koju su strujale vodene buji!e" a taj -ram bio je postelja reke" tradi!ionalna istina" sveti slog u &istom sr!u *1 9a tom planu" i0neveriti tradi!iju 0na&ilo je odba!iti pravi 4ivot? napustiti obrede" menjati i skrnaviti 0akone" pome#ati kaste" 0na&ilo je na0adovati i0 kosmosa u -aos" pasti pod vlast elemenata i totema $ odabrati (put pakla," gde je smrt stvarna" gde sudbina truljenja i raspadanja nadma#uje svaku stvar A to je va4ilo i 0a pojedin!e i 0a narode )vako istorijsko ra0matranje poka0uje da kako &ovek tako i !ivili0a!ije posle svitanja i ra0voja" imaju sudbinu opadanja i kraja 9eki su poku#ali da otkriju 0akon koji upravlja takvom sudbinom i koji u0rokuje suton !ivili0a!ija Baj u0rok se nikada ne8e mo8i svesti na &isto istorijske i naturalisti&ke %aktore >edu ra0li&itim pis!ima" De Jobino je mo4da najbolje 0nao da uka4e na nedostatke ve8ine empirijski- u0roka navedeni- da objasne sumrak veliki- !ivili0a!ija Bako je on poka0ao da" na primer" neka !ivili0a!ija ne propada samo 0bog toga #to je njena politi&ka mo8 bila slomljena ili savladana ('sta vrsta !ivili0a!ije ponekad opstaje &ak i pod stranom domina!ijom" prkosi najnesre8nijim doga5ajima" dok drugi put nestaje pred osrednjim nevoljama . 9i kvalitet vlada u empirijskom" to jest a5ministrativno$ $organi0atorskom smislu nema mnogo uti!aja na dugo$ ve&nost !ivili0a!ija Eao i organi0mi $ bele4i dalje De Jobino $ vlade tako5e mogu dugo odolevati nose8i u sebi sklonost ka raspadu" ali i du-ovno jedinstvo" 4ivot jedne jedine tradi!ije 'ndija i" jo# vi#e" %eudalna Evropa poka0uju upravo odsustvo jedinstvene organi0a!ije" bilo kakve jedinstvene ekonomije ili prava" s jedne" i i0ra4eni plurali0am i uslove koji su stalni i0vori antagoni0ama" s druge strane A u0rokom propasti !ivili0a!ija ne mo4e se smatrati ni tako0vano kvarenje obi&aja u svetovnom" moralisti&$ ko$ gra5anskom smislu '0opa&avanje obi&aja mo4e u krajnjem slu&aju da bude posledi!a ili 0nak" ali nikada pravi u0rok Jotovo u svemu se mo4emo slo4iti s 9i&eom koji tvrdi da gde god se javlja 0aokupljenost (moralom." tu ve8 imamo opadanje? mos+ i0 Vikoovi- (-erojski-

doba. nikada nije imao ni#ta 0ajedni&ko s moralisti&kim ograni&enjima Dalekoisto&na tradi!ija je posebno istakla misao da moral i 0akon uop#te 1u kon%ormisti&kom i dru#tvenom smislu2 nastaju tamo gde vi#e nema (vrline. i (Puta.7 (Ako i0gubimo Put" ostaje vrlina? ako i0gubimo vrlinu" ostaje etika? ako i0gubimo etiku" ostaje pravo? ako i0gubimo pravo $ ostaje obi&aj Obi&aj je samo spolja#njost etike i obele4ava po&etak opadanja .3 Dto se tradi!ionalni- 0akona ti&e u smislu nji-ovog svetog karaktera i trans!en$ dentne svr-e" a budu8i da imaju ne$ljudsku vrednost" oni se ni na koji na&in ne mogu svesti na ravan morala u uobi&ajenom smislu Antagoni0am me5u narodima i ratovi nisu sami po sebi u0rok propasti neke !ivili0a!ije? misao < opasnosti" kao i ideja osvajanja mogu" me5utim" i materijalno da u&vrste mre4u unitaristi&ke strukture" da raspale jedinstvo du-a putem spoljni- mani%esta!ija $ dok mir 1 blagostanje mogu voditi u stanje smanjene napetosti" #to podsti&e najdublje u0roke mogu8eg propadanja 4 =bog manjkavosti ovi- tuma&enja pokatkad je pri-va$ tana misao o rasi Jedinstvo i &istota krvi bili bi tako osnova 4ivota i snage neke !ivili0a!ije" dok bi me#anje krvi bilo po&etni u0rok njenog opadanja Ali i to je ilu0ija koja" i0me5u ostalog" svodi ideju !ivili0a!ije na naturalisti&ki i biolo#ki plan na kojem se danas manje$vi#e kon!ipira rasa 6asa" krv i nasledna &istota krvi jesu obi&na (materija. Kivili0a!ija u pravom" to jest tradi!ionalnom smislu re&i" nastaje samo kada na tu materiju deluje sila vi#eg" natprirodnog i nadljudskog reda" ona snaga kojoj odgovaraju upravo (prvosve#teni&ka. %unk!ija" komponenta obreda i prin!ip du-ovnosti kao osnove -ijerar-ijske di%eren!ija!ije 3 osvitu svake prave !ivili0a!ije stoji neki (bo4anski. doga5aj 1svaka velika !ivili0a!ija je imala svoj mit o bo4anskim osniva&imaV27 0ato nijedan ljudski ili naturalisti&ki %aktor ne8e mo8i da ga 0aista s-vati Doga5aj istog reda ali u suprotnom" i0opa&enom smislu" odgovoran je 0a i0$ opa&enje i propadanje !ivili0a!ija Eada neka rasa i0gubi dodir s onim #to jedino mo4e da obe0bedi stabilnost" sa svetom ""bi8a, $ kada je" dakle" u njoj opao naj%iniji" ali istovremeno i naj-itniji element" to jest unutra#nja rasa" rasa du-a u odnosu na koju su rasa tela i du#e tek mani$%esta!ije i sredstva i0ra4avanja $ kolektivnim organi0mima koje je ona oblikovala 1ma kolika bila nji-ova veli&ina i mo82 su5eno je da si5u u propadljiv svet" da budu prepu#teni na milost i nemilost ira!ionalnom" promenljivom" (istorijskom." onome #to svoje uslove pri-vata odo0do i spolja Erv i etni&ka &istota su elementi koji i u tradi!ionalnim !ivili0a!ijama imaju svoju vrednost" ali ne takvu vrednost koja dopu#ta da se na ljude primenjuju isti kriterijumi po kojima odlika (&iste krvi. kona&no odlu&uje o osobini nekog psa ili konja $ #to su gotovo &inile neke savremene rasisti&ke teorije Waktor (krvi. ili (rase. ima svoju va4nost" ali ne 0ato #to postoji (psi-olo#ki. $ u mo0gu i mi#ljenju pojedin!a $ nego 0ato #to se krije u najdubljim silama 4ivota koje tradi!ije o4ivotvoruju i prema kojima postupaju kao prema tipi&no tvora&kim silama Erv bele4i u&inak takvog dejstvovanja i nasle5em daje ve8 pro&i#8enu i preoblikovanu materiju" tako da se kro0 pokolenja pripremaju ostvarenja sli&na onim prvobitnim ostvarenjima i potom mogu da se prirodno i gotovo spontano ra0vijaju 9a osnovu toga $ i samo toga $ tradi!ionalni svet &esto je po0navao nasle5nost kasti i 0alagao se 0a 0akon endoga$ mije 'pak" ako kao primer u0memo tradi!ionalno indoar$ ijsko dru#tvo" gde je kastinsld re4im bio najrigoro0niji" obi&an &in ro5enja" mada neop-odan" ne javlja kao dovo$ljan7 svojstvo virtuelno predato ro5enjem trebalo je 5a bude aktuali0ovano ini!ija!ijom Ve8 smo napomenuli da se u spisu >anavadarma#aslra tvrdilo da arija" sve dok ne bude pro#ao kro0 ini!ija!iju ili (drugo ro5enje." nije superioran nad #udrom? tako5e smo napomenuli i da su tri naro&ite

di%eren!ija!ije bo4anske vatre bile du#a triju -ijerar-ijski najvi#i- persijski- pi#tri 1pis-tra2" da je kona&nu pripadnost jednoj tako5e obele4avala ini!ija!ija" i tako dalje 9i u ovim slu&ajevima ne treba gubiti i0 vida dvostrukost %aktora" ne treba nikada me#ati oblikotvorni element sa oblikovanim" niti uslov sa uslovljeno#8u 9i vi#e kaste" ni tradi!ionalne aristokratije ili $ op#tije $ vi#e !i$ vili0a!ije i rase 1koje su u odnosu na druge u istom polo4aju kao i posve8ene kaste naspram plebejski-" (sinova 0emlje.2 ne daju se objasniti krvlju nego putem krvi" ne&im #to je i0van same krvi i ima metabioio#ki karakter A kada to (ne#to. 0aista ima mo8" kada ono obra0uje najdublje i naj&vr#8e je0gro nekog tradi!ionalnog dru#tva" tada se neka !ivili0a!ija mo4e odr4ati i o&vrsnuti &ak i kada je i0lo4ena etni&kom me#anju i destruktivnim promenama" i to tako #to reaguje na -eterogene elemente" oblikuje i- i svodi postepeno na sopstveni tip ili i- presa5uje u ime" da tako ka4emo" novog silovitog jedinstva 'storijsko vreme tako5e obiluje takvim primerima7 Eina" Jr&ka" 6im" islam )amo kada generativni koren (odo0go. vi#e nije 4iv u nekoj !ivili0a!iji i kada je njena (rasa du-a. sru#ena i slomljena" samo tada $ paralelno sa njenom sekulari0a!ijom i -umani0a!ijom $ po&inje njeno opadanje Eada se stigne dotle jedino se mo4e ra&unati na one snage krvi #to atavisti&ki u sebi" u rasi i nagonu" nose odra0 i otisak vi#eg elementa koji se odvojio i nestao? samo u toj meri (rasisti&ka. te0a o odbrani &istote krvi mo4e imati svoj ra0log postojanja $ ako ne da spre&i" a ono makar da odlo4i %atalni is-od pro!esa degenera!ije >e5utim" 0aista nije mogu8e spre&i$ ti takav is-od ukoliko ne do5e do unutra#njeg bu5enja 9a sli&an na&in mo4emo ra0matrati vrednost i snagu tradi!ionalni- oblika" prin!ipa i 0akona 3 tradi!ionalnom dru#tvenom poretku potrebno je da postoji neko u kome 8e biti delatan prin!ip na kojeg se" korak po korak" oslanjaju ra0li&iti propisi" ra0li&iti 0akoni i institu!ije u et-osu i u obredu Ovaj prin!ip treba da bude objektivno du-ovno ostvarenje" a ne privi5enje? potrebno je" naime" da pojedina! ili elita vr#i (prvosve#teni&ku. %unk!iju gospodara i posrednika sila (odo0go. Bada i oni koji mogu samo da se pokoravaju i koji mogu da prime 0akon samo preko vlasti i spoljne tradi!ije intuitivno ra0umeju 0a#to treba da se pokoravaju" jer nji-ova poslu#nost" kao #to je re&eno" nije jalova nego im dopu#ta da u0mu stvarnog udela u vlasti i svetlosti 9a isti na&in kao #to magnetna struja u glavnom kolu indukuje struje u drugim odvojenim kolima ukoliko su sintoni&no raspore5ena" tako i na one koji &istog sr!a i verno slede jedino %ormu i obred na nevidljiv na&in prela0i ne#to od one veli&ine" postojanosti i ""sre8e, koje su sabrane na vr-u -ijerar-ije Bada je predanje &vrsto" ono je !elovito telo pove0ano u svim svojim de%ovima nekom skrivenom ve0om" na&elno ja&om od spoljniokolnosti >e5utim" kada u sredi#tu postoji samo jedna %unk!ija koja nad4ivljava samu sebe" kada svojstva predstavnika du-ovne i kraljevske vlasti postaju tek nominalna" tada se vr- rasta&e a oslona! slabi Veoma je karakteristi&na legenda po kojoj se narodi Joga i >agoga $ koji" kao #to je re&eno 1pogl 42" mogu da simboli#u -aoti&ne i demonske sile 0au0dane tradi!ionalnim strukturama $ pojavljuju u trenutku kada prime8uju da vi#e niko ne duva u rog na 0idinama sa koji- im je odre5eni imperijalni tip prepre&i$ vao put" i 5a to samo velar stvara taj 0vuk Obredi" institu!ije" 0akoni i obi&aji mogu da opstanu jo# neko vreme" ali nji-ovo 0na&enje je i0gubljeno" nji-ova mo8 je parali$ 0ovana Prepu#teni sami sebi" sekulari0ovani" oni se drobe kao isu#ena ilova&a uprkos svakom naporu $ sili i nametanju $ koji se spolja ula4e radi odr4anja i0gubljenog jedinstva? oni se sve vi#e i0obli&uju i propadaju Ali sve dok jo# ima neke seni i sve dok u krvi jo# opstaje neki odra0 delovanja vi#eg elementa 0danje se dr4i" telo kao da jo# ima du#u" le# $ po sli!i koju je upotrebio De Jobino $ -oda i jo# mo4e da

obori ono #to mu se na!te na putu Eada je i poslednji ostatak sile (odo0go. i rase du-a is!rpljen u pokolenjima ta!la ne ostaje vi#e ni#ta7 nema nikakvog korita da upravi struju koja se sad gubi u svim prav!ima 9astupaju individuali0am" -aos" anar-ija" -u$manisti&ki -Tbris i degenera!ija u svim oblastima Arana je probijena /ak i da ostane spolja#nost drevne veli&ine" dovoljan je najmanji udara! da se sru#i neka dr4ava ili !arstvo" da nastupi a-rimanskt preokret" dola0ak savreme$ nog svemo8nog Levijatana" me-ani0ovanog i (totalitarnog. kolektivnog sistema Od prastari- vremena do danas nema druge (evolu!ije. koju bismo mogli konstatovati Eao #to 8emo videti" od dalekog mita o bo4anskom kraljevskom dostojanstvu opadaju8i i0 kaste u kastu sti8i 8e se do be0li&ni- oblika sada#nje !ivili0a!ije" gde u me-ani0ovanim strukturama ubr0ano i na 0astra#uju8i na&in ponovo o4ivljava demoni$ 0am &istog demosa i svet masa 1< '9'K'JAK'JA ' PO)VEhE9JE Po#to smo de%inisali su#tinu prin!ipa i sredi#ta tradi!ionalne !ivili0a!ije" potrebno je da se ukratko osvrnemo na pojedine aspekte njene %enomenologije imaju8i u vidu ve8 uslovljene eg0isten!ijalne situa!ije Bo 8e nam omogu8iti da uka4emo gde je poreklo prvog i0opa&enja sveta Bradi!ije 'Jslovljen oblik kraljevske ideje javlja se onda kada se ona vi#e ne ovaplo8uje u bi8ima koja po prirodi preva0i$ la0e ljudske grani!e" nego u bi8ima koja tek treba u sebi da ra0viju to svojstvo 3 okvirima -elenske tradi!ije takvo ra0likovanje bi moglo analogno odgovarati ra0li!i i0me5u ""boga, 1olimpski ideal2 i ""-eroja,? u grani!ama rimske tradi!ije ono postaje %ormalno" u na0ivima deus i divus $ gde divus odre5uje &oveka koji je postao bog" a deus odre5uje bi8e koje je oduvek bilo bog 1 Prema tradi!iji" u Egiptu je kraljevsku rasu <eoi trebalo da nasle5e upravo tiNjA<Qoi 1ekvivalentni (-erojima.2" pre nego #to 0avladaju vekue!? 1i0ra0 koji mo4e da se odnosi na poglavare prete4no ljudskog tipa2 3 tom kontekstu uo&ava se situa!ija u kojoj postoji distan!a i0me5u li&nosti i %unk!ije $ a da bi li&nost mogla da ovaploti %unk!iju" potrebno je odre5eno delovanje koje u njoj i0a0iva nov kvalitet Ovo delovanje mo4e se predstaviti kao ini!ija!ija ili kao investitura ipo$sve8enje2 3 prvom slu&aju" ono ima relativno autonoman i neposredan karakter? u drugom" ono je posredovano" na i0vestan na&in de#ava se spolja i ve0ano je 0a sve#teni&$ ku kastu koja se odvojila od kraljevske Dto se kraljevske ini!ija!ije ti&e" bilo bi dovoljno ono #to je ve8 re&eno o obrednim" 4rtvenim i pobedni&kim de$ lovanjima koja ponavljaju one ak!ije pripisivane nekom bogu ili -eroju s !iljem da ostvare" pri0ovu ili obnove odgovaraju8e natprirodne uti!aje Boga je naro&ito bilo u starom Egiptu Eao #to se videlo" kralj je na ustoli&enju ponavljao ""4rtvu, koja je O0irisa u&inila trans!endentnim bo4anstvom Bakav obred nije slu4io samo 0a obnovu svojstva prirode koja je bo4anska ve8 samim ro5enjem" nego i kao ini!ija!ija sa !iljem da se u &oveku odre5enom da bude kralj probudi trans!endentna dimen0ija i da mu se obe0bedi (dar 4ivota. 3 ve0i s pojedinostima takvi- obreda ograni&i8emo se na obred koji je u eleusinskim misterijama odgovarao krunisanju kralja Audu8i (kralj, se pret-odno" na i0vesno vreme" povla&io u osamu? 0atim je kro0 krv i vrtloge preplivavao reku $ odnosno sopstvenim snagama prela0io (struju pokole$ nja," ostaviv#i na drugoj obali svoje staro telo" svoju du#u i svoju jedinstvenu ljudskost )ledi ponovni prela0ak reke" ali kralj

je u &am!uV i ogrnut je 4ivotinjskim ko4ama Ove ko4e najverovatnije o0na&avaju totemske sile koje se pojavljuju usled odlaganja spolja#njeg tro#nog Ja" a koje su i snage kolektiviteta 6e& je" dakle" o uspostavljanju kontakta i o poistove8enju 3 ba-anatskom ritualu" po#to bi se 4rtve raskomadale" koribanti su navla&ili ko4e" #to je 0na&ilo upravo poistove8enje s bogom koga su predstavljale 4rtve" preu0imanje njegove snage i prirode 1 egipatski ini!ijant je prola0io kro0 ko4u 4rtve koja je predstavljala )eta Bako slo4ena simbolika nove %a0e obreda verovatno aludira na dosti0anje stanja onoga ko mo4e da i0vr#i simboli&ni prela0ak" u0 to jo# i poprimaju8i o5rede$ ne mo8i koje imaju ve0e s pod0emno$vitalnom stranom kolektivnog organi0ma" 0bog &ega 8e biti o0na&en kao Poglavar 3 svakom slu&aju" budu8i (kralj. sti4e na obalu i treba da se popne do vr-a planine Okru4uje ga pomr&ina" ali bogovi mu poma4u da se uspne sta0om i pre5e preko ra0li&iti- obru&a Ovde se ponovo javljaju ve8 po0nati simboli7 ""kopno, ili ""ostrvo," (planina. ili (visina. Povrtoga" tu je i misao o planetarnim uti!ajima 1(obru&i. se mogu pove0ati sa sedam Platonovi(to&kova sudbine.2 koje on treba da nadvlada uspinju8i se sve dok ne dosegne simboli&nu oblast nepokretni- 0ve0da koje i0ra4avaju stanja &istog sveta bi8a Prema drevnoj distink!iji" to odgovara prelasku s >ali- na Velike tajne" s telursko$lunarnog na olimpski i solarni obred 'ni!iranog primaju ostali kraljevi i najvi#i dostojanstveni!i? on ula0i u sasvim osvetljen -ram !la uspostavi kontakt s bo4anskim Bu ga podse8aju na osnovne du4nosti kralja 9a kraju" on prima ode4du i obele4ja svog dostojanstva i uspinje se na presto Eraljevski ini!ija!ijski obred u Egiptu sadr4ao je tri momenta ekvivalentna upravo navedenim %a0ama7 pre svega pro&i#8enje" 0atim obred u0di0anja natprirodnog %luida predstavljenog krunom" uraeus" ili dvostrukom krunom 1kruna je &esto na0ivana (velikom &arobni!om." onom koja (uspostavlja levo i desno od kralja bogove ve&nosti i bogove postojanosti.2" i naj0ad (uspinjanje. u -ram koji predstavlja (drugi svet. 1pa$duait*2 i (0agrljaj. solarnog boga gde se kona&no vr#i posve8enje njegovog novog besmrtnog ra5anja i njegove bo4anske prirode" usled &ega se egipatski kralj smatrao (sinom. samog boga Eleusinske misterije su jedan od najkompletniji- (kraljevski-. ini!ija!ijski- obreda Breba imati na umu da je svaki od simbola o0na&avao sasvim odre5eno unutra#nje iskustvo Ovde ne mo4emo ra0matrati kojim sredstvima su se i0a0ivala takva iskustva" niti nji-ove spe!i%i&ne prirode 9aglasi8emo samo da je u svetu Bradi!ije ini!ija!ija u svojim najvi#im obli!ima kon!ipirana kao inten0ivno realno delovanje koje je u stanju da promeni ontoJo#ko stanje pojedin!a i da na njega nakalemi snage sveta bi8a ili nad$sveta Bitula re P" paaiAe*uI" ka0ivala je o natprirodnoj dimen0iji kralja ste&enoj u Eleusini" #to je poten!ijalno potvr5ivalo da je sposoban da bude poglavar Opadanje najdrevnije Oelade uti!alo je na to da u epo-i eleusinski- misterija ta titula nije obave0no podra0umevala stvarnu politi&ku vlast 9a taj na&in" prastaro kraljevsko dostojanstvo moglo je da se odr4i samo na planu odvojenom od kraljevske mo8i" koja je ve8inom pre#la u pro%ane ruke >e5utim" to nije spre&ilo svetovne vladare da" s vremena na vreme" ispolje te4nju da steknu i dostojanstvo ini!iranog kralja" koje se veoma ra0likovalo od nji-ovog Bako su" na primer" Oadrijan i Antonin" rimski imperatori" stekli titulu kralja u navedenom smislu tek po#to su bili ini!irani u Eleusini Dto se ti&e svojstva dodeljenog ini!ija!ijom" prema saglasnim svedo&anstvima" ono je ra0li&ito i ne0avisno od svakog ljudskog udela7 nijedna ljudska mo8 ne bi mogla da ga proi0vede" ba# kao #to ga" u odre5enoj meri" nikakva ljudska (krivi!a nije mogla pokvariti" o &emu je i0vestan odjek ostao u katoli&kom s-vatanju da sve$ #teni&ko svojstvo sakramentalno dodeljeno ne mo4e biti uni#teno nikakvom moralnom krivi!om li&nosti" nego da$ ono opstaje kao !-ara!ter indelebilis+ Pored toga $ #to se ve8 videlo kada sam govorio o ma0dejskoj

(slavi. i dalekoisto&noj (vrlini. $ ono je odgovaralo objektivnoj mo8i 3 drevnoj Eini pravila se ra0lika i0me5u oni- koji ve8 po prirodi poseduju (nauku. i (vrlinu. 1koji su kadri da (be0 tu5e pomo8i" mirno i be0 u0bu5enja i0vr#e 0akon 9eba." koji stoje na vr-u" jer su to (savr#eni. ili (trans!en$ dentni ljudi.2 i oni- koji su (pobediv#i sebe same i vrativ#i se obredima. uspeli da i- osvoje Ali dis!iplina 1p!ieuji2 koja je namenjena ovim posle5njima i koja je ekvivalentna ini!ija!iji smatrala se samo sredstvom 0a objektivno oblikovanje onog (vi#eg &oveka. 1jun0i2 koji bi" upravo 0bog tajne i realne mo8i koja se 0a njega ve0uje" mogao legalno preu0eti %unk!iju na najvi#em -ijerar-ijskom vr-u '0dvojeno obele4je elementa koji kralja 0aista &ini takvim jo# o&iglednije se pojavljuje kada umesto ini!ija!ije imamo posve8enje7 karakteristi&no je" na primer" posebno postavljenje kojim je ve8 krunisani nema&ki prin! postajao romanorum reP" &ime je !lobijao vlast i pogla$ varsko pravo nad )vetim rimskim !arstvom ) druge strane" kod Platona &itamo7 ""3 Egiptu nije dopu#teno da kralj vlada a da nema sve#teni&ko obele4je" i ako kojim slu&ajem kralj neke druge rase nasilno otme vlast" potrebno je da on odma- 0atim bude ini!iran u tu kastu . Plutar- isto tako ka0uje da ukoliko bi se u Egiptu 0a kralja postavila li&nost i0 ratni&ke" a ne i0 sve#teni&ke kaste" ta li&nost je imala da pre5e u sve#teni&ku kastu i da stekne udeo u onom trans!endentnom 0nanju (koje je naj&e#8e prikriveno mitovima i raspravama koji tajanstveno i0ra4avaju istinu posredstvom slika i alu0ija. 'sto se ka4e 0a Par8ane+" upravo 0ato #to su se veliki kraljevi 'rana istovremeno imenovali i u dostojanstvo ""maga," sjedinjuju8i tako dve mo8i 'ran u najboljem periodu tradi!ije nije 0nao 0a su$kobe ili antagoni0me i0me5u kraljevskog i sve#teni&kog dostojanstva 'stovremeno se isti&e da su oni koji su primili ini!ija!iju postajali kraljevi" a &esto su" obrnuto" ini!ija!ija i sama sve#teni&l!a %unk!ija smatrane preimu8stvima kralja i aristokratski- kasti 9a primer" po Oomerskoj odi Demetri 1s ;H< i dalje2" boginja je (proslavu kulta i po0navanje sveti- orgija. ograni&ila na &etiri kne0a Eleusine i na nji-ove potomke" 0a-valjuju8i &emu (posle smrti oni nemaju istu sudbinu kao drugi. )tari 6im se dugo protivio postavljanju plebeja!a na va4ne %unk!ije" tako da su sve$ #teni!i najvi#i- kolegijuma" a posebno kon0uli $ koji su prvobitno imali sakralni karakter $ bili birani isklju&ivo me$5u patri!ijskim porodi!ama Ovde se isto tako isti!ao 0a-tev 0a jedinstvenom vla#8u u0 instinktivno s-vatanje da je vlast najpostojanija kada se susti&u rasa krvi i rasa du#e Pre5imo sada na slu&aj kada se kraljevi ne u0di4u na svoje nad$individualno dostojanstvo kro0 ini!ija!iju" nego se u0di4u investiturom 1postavljanjem na polo4aj ili posve8enjem samim tim #to pripadaju sve#teni&koj kasti2 Baj oblik se javlja u novijim" delimi&no ve8 istorijskim vremenima Prvobitne teokratije nisu dugovale svoju vlast nikakvoj !rkvi ili sve#teni&koj kasti )kandinavski vladari su bili vladari odma- po svom bo4anskom pore kl u i $ poput kraljeva u dorsko$a-ajskom periodu $ jedini su sve&ano vr#ili 4rtvene radnje Eralj u Eini" videli smo" dobijao je mandat direktno s ""neba, 3 Japanu se donedavno ritual ustoli&enja odvijao u kontekstu individualnog du-ovnog iskustva !ara koji je be0 prisustva obrednog klera uspostavljao kontakt s uti!ajima kraljevske tradi!ije 9i u Jr&koj ni u 6imu sve#teni&ka ve8a nisu svojim obredima (stvarala. kraljeve" ve8 su samo i0vodila proro&ke ve#tine da bi se potvrdilo da su odabranog (bogovi pri-vatili. 1re& je" naime" bila : pri0navanju" a ne o investituri" kao u drevnom #kotskom predanju o (kamenu sudbine.2 9asuprot tome" u po&etku 6imskog !arstva sve#tenstvo se javlja kao neka vrsta emana!ije prvobitnog kraljevskog dostojanstva" a kralj je bio taj koji je odre5ivao 0akone kulta Posle 6omula" i samog ini!iranog u proro&ka 0nanja" 9uma je vi#e sve#teni&ke %unk!ije poverio kolegijumu %la$ mena+ kojeg je sam osnovao" da bi tokom Karstva sve$ #teni&ki kolegijumi ponovo bili podre5eni !arskoj vlasti $ kao #to je" re!imo" kler bio podre5en vi0antijskom !aru 3 Egiptu" sve do LL' dinastije" kralj je samo povremeno poveravao sve#teniku 10vanom (kraljev

sve#tenik.2 da vr#i obred 1nutir -on2" sve#teni&ka vlast je uvek predstavljala odra0 kraljevske vlasti )taroegipatskom nutir -onu umnogome odgovara %unk!ija koju je u 'ndiji &esto vr#io puro-ita" braman koji je prinosio 4rtvu vatri i bio pot&i$ njen kralju )ve do karolin#ke epo-e germanske rase nisu 0nale 0a posve8enje $ podsetimo se da je Earlo Veliki samog sebe krunisao" #to su u&inili i Ludvig i Pije" koji je krunisao i svog sina Lotara be0 ikakvog udela pape $ a isto se mo4e re8i 0a najranije oblike svake tradi!ionalne !ivili0a!ije" uklju&uju8i !ikluse prekolumbovske Amerike" prvenstveno peruansku dinastiju (solarni- gospodara. ili 'nka Eada se" me5utim" sve#teni&ka kasta ili !rkva jave kao isklju&ivi posednik te svete sile" jedine kojom se kralj mo4e osposobiti 0a svoju %unk!iju" ve8 tada u tome uo&avamo po&etak sila0ne putanje Bada imamo du-ovnost koja" po sebi" vi#e nije kraljevska i kraljevsko dostojanstvo koje" po sebi" vi#e nije du-ovno? imamo jedno i drugo kao odvojene stvarnosti $ ili imamo (4ensku. du-ovnost s jedne strane" a materijalnu mu4evnost s druge? lunarnu (svetost. s jedne strane" a materijalnu (solarnost. s druge strane 6aspr#ila se sinte0a koja je odgovarala prvobitnom kraljev$skom atributu (slave. ili nebeskoj vatri (pobednika.? i0gubljen je nivo apsolutnog sredi#njeg polo4aja Vide8e se kasnije da taj ras!ep o0na&ava po&etak opadanja !ivili0a!ije u prav!u koji vodi do modernog sveta Po#to je do#lo do preloma" sve#teni&ka kasta preu0ima %unk!iju preno#enja du-ovni- uti!aja" ali ona ne ume da i- u&ini vladaju8im sredi#tem u 0emaljskom poretku Ovo vladaju8e sredi#te se" pak" bukvalno nala0i u ratni&kom i plemi8kom svojstvu naimenovanog kralja na koga 8e obred posve8enja preneti navedene uti!aje 1()veti Du-. u katoli&koj tradi!iji2" tako da i- on preu0ima i njima e%ikasno deluje '' bli4oj pro#losti se samo ovim sve#teni&$ kim posredovanjem i obrednim virtus dei%i!ans\ ponovo vr#i sinte0a kraljevskog i sakralnog radi obra0ovanja najvi#eg -ijerar-ijskog vr-a tradi!ionalnog poretka )amo tim putem kralj ponovo postaje ne#to vi#e od obi&nog &oveka 'sto tako" u katoli&kom ritualu kralj je pre obreda in$ vestiture morao da obu&e samo (ratni&ko. odelo" !la bi tek naknadno odenuo (kraljevsku ode4du. i peo se na neko 0a njega pripremljeno (u0vi#eno mesto. u -ramu Jotovo do dana#nji- vremena sa&uvalo se strogo simboli&no 0na&enje ra0li&iti- %a0a !eremonije $ a 0na&ajna je i u&estala upotreba i0ra0a kraljevska religija" u kojoj se &esto pri0ivao 0agonetni lik >el-isedeka Ve8 u merovin#koj epo-i imamo %ormulu 0a kralja7 >el!-isedek noster" merito reP atIue sa!erdos M(na# >el-isedek" po 0aslu0i kralj i sve#tenik.] )matra se da kralj" koji u obredu skida sa sebe pret-odnu ode8u" (napu#ta svetovno stanje da bi preu0eo kraljevsku religiju. Bako H:9 godine papa )te%an ''' pi#e da su Earolin0i sveta rasa i kraljevsko sve$ #tenstvo7 vosgens san!ta estis atIue regale estis sa!erdo$ tium M(vi ste sveta rasa i kraljevsko ste sve#tenstvo\] lT Eraljevsko posve8enje $ obred" koji se tada ra0likovao samo po nekim pojedinostima od rituala posve8enja biskupa" te je kralj postajao" pred ljudima i Aogom" svet koliko i sve#tenik $ obavljalo se poma0anjem 3 stvari" ono je u jevrejskoj tradi!iji" koju je preu0eo katoli!i0am" bilo uobi&ajeni obred vr#en 0a preno#enje nekog bi8a i0 svetovnog u sakralni svet Prema gibelinskoj ideji posve8eni je 0a-valjuju8i svojoj vrlini postajao deus$ -omo" in #piritu et virtute !-ristus domini" in una eminentia divini%i!atio$ nis $ summus et instruetor sanetae e!!lesiae M(Aogo&o$ vek" u du-u i vrlini poma0anik+ Jospodnji" u jedinom u0vi#enom &inu obo4enja $ vr-ovni u&itelj )vete Krkve2 )toga se moglo tvrditi7 (Eralj treba da bude odvojen od mase laika s ob0irom da" poma0an osve#tanim uljem" u&estvuje u bogoslu4enju." ili kao #to pi#e Anonimus i0 Jorka7 (Eralj" poma0anik Jospoda" ne mo4e se 0vati laikom. A u povremenom javljanju ideje da kraljevsko posve8enje ima mo8 da poni#ti

svaku" &ak i krvnu krivi!u" imamo odjek ve8 pomenute ini!ija!ijske doktrine o tran$ s!enden!iji natprirodnog svojstva u odnosu na bilo koju ljudsku vrlinu ili gre3 ovom poglavlju bavili smo se ini!ija!ijom u ve0i sa po0itivnom i vidljivom %unk!ijom vr-ovne vlasti 3ka0ali smo i na slu&ajeve kada se ini!ija!ijsko dostojanstvo odvojilo od te %unk!ije ili" bolje re&eno" kada se ta %unk!ija odvojila od ini!ija!ijskog dostojanstva" sekulari0uju8i se i poprimaju8i samo ratni&ki ili politi&ki karakter 'ni!ija!iju" me5utim" treba smatrati i kategorijom po sebi u svetu Bradi!ije" be0 neke nu4ne pove0anosti sa vr#enjem vidljive %unk!ije u sredi#tu nekog dru#tva 'ni!ija!ija 1kao visoka ini!ija!ija" odvojena od one eventualno ve0ane 0a kastin$ ski re4im ili 0a 0anatstvo i tradi!ionalne pro%esije2 je de%i$ nisala u sebi i po sebi delovanje koje odre5uje ontolo#ki preobra4aj &oveka Ona je &esto stvarala nevidljive i tajne okove" &uvare istovetnog du-ovnog uti!aja i (unutra#nje doktrine." superiorne nad eg0oteri&nim i religio0nim obli!ima istorijske tradi!ije ;V >o4emo pretpostaviti da je bilo slu&ajeva kada je ini!irani ili adept imao ovo istaknuto obele4je i u nekoj normalnoj !ivili0a!iji" a ne samo u periodu nakon i0opa&avanja i unutarnjeg sloma tradi!ionalni- jedinstava Bo obele4je postalo je neop-odno i op#tepri$ -va8eno upravo u poslednje vreme" pre svega na evropskom prostoru" bilo usled involutivni- pro!esa koji su doveli do organi0a!ije modernog sveta" ili pak 0bog pojave -ri#8anstva 1otud" na primer" isklju&ivo ini!ija!ijski karakter -ermeti&kog reP$a" ro0enkroj!erskog 'mperatora" itd 2 ;" =a de%ini!iju spe!i%i&ne prirode vr#enja ini!ija!ije" up J Evola" lleber das'nitiatis!-e" u (Antaios." br ; i0 19:4" esej uvr#ten u % *Ar!o ! la 1 tava 119:U2" Edi0ioni >editerranee" 6oma" 199V" pog '' 11 < O'JE6A6O'J)E'> VE=A>A '=>El3 E6ALJEV)EOJ ' )VEDBE9'/EOJ DO)BOJA9 )'VA Pako u posve8enom kralju na neki na&in ponovo dola0i do prvobitne sinte0e dveju mo8i" i0 toga se sasvim jasno uvi5a priroda -ijerar-ijski- odnosa koji u svakom normalnom poretku treba da postoje i0me5u kraljevskog dostojanstva i sve#teni&ke kaste 1ili Krkve2 kao jednostavnog posrednika natprirodni- uti!aja7 kraljevsko dostojanstvo ima prvenstvo nad sve#teni&kim" ba# kao #to" slikovito re&eno" sun!e ima prvenstvo nad mese!om ili mu#kara! na!l 4enom 3 i0vesnom pogledu" to isto prvenstvo tradi!ionalno je pri0nato upravo sve#teni&ko$kraljev$ skom dostojanstvu >el-isedeka" prinosio!a 4rtve )vevi#njem" Aogu Pobede 1(' blagosloven da je Aog vi#nji" koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje," Post " 14" ;<2" u odnosu na Avramovo sve#teni&ko dostojanstvo ' kao #to je re&eno" srednjovekovni branio!i gibelinske ideje ponekad su se po0ivali upravo na simbol >el-isedeka kada su od Krkve potra4ivali pravo na natprirodno kraljevsko dostojanstvo Da bismo se vratili potpuno tradi!ionalnim !ivili0a!ijama mo4emo se po0vati na arijske" upravo indoarijske tekstove s namerom da uka4emo na &injeni!u da se &ak i u !ivili0a!iji koja i0gleda prete4no (sve#teni&ka. uveliko sa&uvao pojam besprekornog odnosa i0me5u dva dostojanstva 6e& je o ve8 navedenim tekstovima gde se ka4e da je rod ratni&ki- bo4anstava i0nikao i0 bramana+ kao njegov vi#i i savr#eniji oblik Posle sledi7 (3sled toga" nema ni&ega i0nad ratni&kog plemstva $ k#atram 1ks-atram2 $ a sve$ #teni!i $ bramani 1bra-mana2 $ po#tuju ratnika koji je posve8en 0a kralja .

3 istom tekstu" sve#teni&ka kasta i0jedna&ena s brama$ nom 1s-va8enim be0li&no" analogno smislu koji se u -ri$ #8anstvu pridaje sili )vetog Du-a2 predstavljena je u odnosu na ratni&ku ili kraljevsku kastu kao majka ili maj&ina materi!a $ Toni Bo je posebno 0na&ajno Eraljevski tip se ovde javlja upravo sa svojim 0na&enjem mu#kog prin!ipa koji nadma#uje du-ovnu silu" karakteri#e je" gospodari i (trijum%alno. upravlja tom silom koja je s-va8ena kao majka i 4ena Ve8 smo pomenuli drevne tradi!ije u pogledu kraljevskog dostojanstva ste&enog 4enidbom s bo4anskom 4enom" koja se &esto javlja kao majka 1Po sredi je simboli&an in!est7 u op#tijem kontekstu" egipatski kralj nosi ve8 navedenu titulu (bik svoje majke. 2 Dakle" opet smo stigli do iste ta&ke /ak i kada je obred investiture smatran nu4nim" time se nije utvr5ivala i pri0navala podre5enost kralja sve#teni&koj kasti 9aravno" po#to je jednom i0umrla rasa bi8a koja po svojoj prirodi svakako nisu ljudska" kralj je pre posve8enja $as ob0irom na to da se drugim putem ve8 individualno u0digao na ne#to vi#e $ bio samo (ratnik. >e5utim" on posve8enjem mo8 prisvaja a ne dobija je" dok je sve#teni&ka klasa pre &uva nego #to je poseduje? mo8 tada prela0i u (vi#i oblik." u kojem se pret-odno nije javljala 3 istom &inu" mu4evno i ratni&ko svojstvo ini!iraju8eg se osloba5a" prenosi se na vi#i plan i tada postaje sto4er ili pol svete sile )ada" dalde" s-vatamo 0a#to sve#tenik koji vr#i obred posve8enja treba da (obo4ava. kralja koga posve8uje" koji $ ka4e tekst $ bramanu duguje po#tovanje kakvo se mo4e imati prema maj!i 3 spisu >anavadarma#astra" iako se prvenstvo bramana podr4ava" on se tako5e upore5uje s vodom i kamenom" a k#atrija 1ks-atriTa2 pak s vatrom i 4e$ le0om? u nastavku teksta pri0naje se da ako (k#atrije ne mogu da napreduju be0 bramana" bramani ne mogu da se u0dignu be0 k#atrija." i !la ako su (bramani osnova" k#atrije su vr-una! sistema 0akona. >a koliko &udno to nekome i0gledalo" ove ideje u po&etku nisu bile potpuno strane -ri#8anstvu Po Egin-ardovom svedo&enju" kada je Earlo Veliki posve8en i po0dravljen %ormulom (30vi#enom Earlu" krunisanom od Aoga" velikom i spokojnom imperatoru 6imljana" 4ivot i pobedaG." papa je (pao ni&i$ !e 1adoravit2 pred Earlom" po obredu utvr5enom u vreme drevni- imperatora. Da pridodamo tome da je u vreme Earla Velikog i Luja Pobo4nog" kao i kod rimski- i vi0antijski- imperatora -ri#8ana" sve#teni&ke sabore sa0ivao vladar" predsedavao im" odobravao odluke i davao im punova4nost? njemu su biskupi podnosili 0aklju&ke tematski ve0ane ne samo 0a dis!iplinu" ve8 i 0a veru i doktrinu" %ormulom7 (Jospodaru i 'mperatoru" neka Va#e 0nanje nadomesti ono #to nedostaje" ispravi ono #to je protivno ra0umu" itd . Bo" dakle" govori da se vladaru i po pitanju 0nanja pri0navalo prvenstvo i neograni&ena vlast u odnosu na sve#tenstvo Opstaje liturgija mo8i svojstvena prvobitnoj tradi!iji Aosije 1Aossuet2 je bio katolik modernog doba" a ne paganin" pa je ipak rekao da je vladar (slika Aoga, na 0emlji i uskliknuo7 "Ti ste bogovi" mada ste podlo4ni smrti" i va#a vlast ne umire . ) druge strane" potpunu jeres i potpuno i0vrtanje tradi!ionalne istine predstavlja 0a-tev sve#tenstva da ga" 0bog posve8enja koje vr#i" kraljevska vlast pri0na kao -ijerar-ijski vi#e 1(onaj ko blagosilja je i0nad onog koga bla$ gosilja. 2 i uka4e mu poslu#nost $ #to je u Evropi upravo 0a-tevala Krkva bore8i se 0a investiture 3 stvari" jo# u polutami preistorije imamo prve epi0ode sukoba i0me5u kraljevske i sve#teni&ke vlasti" g5e obe" svaka 0a sebe" 0a-$ tevaju prvenstvo ve0ano 0a ono #to je pre i i0nad svake od nji- 3 po&etku" motivi 0a ovaj sukob nikako nisu bili u politi&koj suprema!iji $ kao #to se uop#teno veruje $ nego su imali duboke" manje$vi#e svesne korene u dva suprotna du-ovna stanovi#ta o kojima 8e jo# biti re&i Prema preovladavaju8oj %ormi koju je morao usvojiti posle di%eren!ija!ije dostojanstava" sve#tenik je 0apravo" po de%ini!iji" uvek tuma& i posrednik bo4anskog7 mada mo8an" on 8e uvek biti svestan da se obra8a Aogu kao svom gospodaru )veti kralj" me5utim" smatra da pripada istoj lo0i kao i bogovi" nema ose8anje religio0ne pot&injenosti i ne mo4e a da ne

bude be0ose8ajan prema svakoj supremati$ sti&koj preten0iji koju poka0uje sve#tenik 3 svakom slu&aju" s vremenom se pre#lo na oblike antitradi!ionalne anar-ije koja ima dva vida7 prvi je kraljevsko dostojanstvo koje je puka 0emaljska mo8 u pobuni protiv du-ovne vla$sti" a drugi du-ovnost ""lunarnog, tipa u pobuni protiv du-ovnosti ovaplo8ene u monarsima koji jo# pamte drevnu %unk!iju Ailo u jednom ili u drugom obliku" i0 ru#evina tradi!ionalnog sveta nasta8e inoverstvo Prvi na&in 8e najpre voditi u politi&ko 0astranjenje i sekulari0a!iju ideje dr4ave" 0atim u uni#tenje svake prave -ijerar-ije i" naj0ad" u moderne oblike mu4evnosti i ilu0orne materijalisti&ke mo8i koje 8e na kraju demoni0am sveta masa odvu8i u svoje manje$ vi#e kolektivisti&ke oblike Drugi put i8i 8e naporedo sa prvim i ostvari8e se najpre u pojavi (!ivili0a!ije >ajke." kro0 njenu u osnovi panteisti&ku du-ovnost" a 0atim u ra0novrsnosti onoga #to je u pravom smislu pobo4na" ispovedna religija Vide8emo da je u srednjem veku do#lo do poslednjeg velikog sukoba i0me5u religio0nog univer0ali0ma kojeg je predstavljala Krkva i ideje kraljevskog dostojanstva ova$ plo8ene 1mada ne be0 kompromisa2 u )vetom rimskom !arstvu Prema ovoj poslednjoj ideji" imperator je kona&no !aput e!!lesiae+" ne u smislu da on 0amenjuje poglavara sve#teni&ke -ijerar-ije 1papu2" nego u smislu da sila koju predstavlja Krkva i koju nada-njuje -ri#8anstvo mo4e e%ikasno da nametne svoju vlast jedino kro0 imperijalnu %unk!iju ()vet vi5en u #irokom jedinstvu koje predstavlja Krkva ovde je poprimao sliku tela &iji su pojedina&ni udovi uskla5eni pod najvi#om upravom 'mperatora" koji je tako ujedno poglavar kraljevstva i Krkve . 'ako je to postao obredom posve8enja i0vr#enim nad njim u 6imu" kojeg prate druga posve8enja ve0ana 0a njegov sve$ tovni aspekt tevtonskog prin!a" imperator je tvrdio da svoje pravo i svoju vlast dobija neposredno od Aoga i da i0nad sebe pri0naje jedino Aoga? stoga se uloga poglavara sve#teni&ke -ijerar-ije koji ga je posvetio logi&ki svodila na ulogu obi&nog posrednika" nesposobnog $ prema gibelinskoj ideji $ da i0op#tenjem opo0ove ve8 primljenu natprirodnu mo8 kralja Pre nego #to je gregorijansko tuma&enje podrilo samu su#tinu simbola" drevna tradi!ija se jo# odr4avala 0a-valjuju8i &injeni!i da je Karstvo $ kao uvek i svuda $ i0jedna&avano sa sun!em" a Krkva sa mese$ !om ) druge strane" &ak i u vreme najve8eg ugleda Krkva je sebi pripisivala su#tinski 4ensku simboliku" naime simboliku majke u odnosu na kralja koji je njen sin" a to je o4ivljavanje upravo upani#adske de%lni!ijY1braman kao k#atramova majka2 spojene sa suprematisti&kim idealima !ivili0a!ije ginekokratskog tipa 1anti-erojsko pot&injava$ nje sina maj!i" pravo majke2 3ostalom" da je samo u0di0anje titule ponti%eP maPimus poglavara -ri#8anske reli$ gije" to jest pape" manje$ vi#e ravno u0urpa!iji" proi0la0i i0 onog #to je ve8 re&eno" jer je ponti%eP maPimus prvobitno bila %unk!ija kralja i rimski- avgusta 9a isti na&in" karakteristi&ni simboli papinstva" kao dvostruki klju& i brod" preu0eti su i0 drevnog rimskog kulta Janusa Papska kruna" tijara" odgovara dostojanstvu koje nije religio0no$sve$ #teni&ko nego je u su#tini ini!ija!ijsko" dostojanstvo (Jospodara sredi#ta*+ i vladara (tri sveta, Dakle" u svemu ovome jasno se uo&avaju iskrivljenja i nasilno pomeranje perspektiva 1do &ega dola0i prikriveno" ali #to 0bog toga nije i manje stvarno2 koji svedo&e o 0na&ajnoj devija!iji &iste tradi!ionalne ideje 1; 39'VE6=AL9O)B ' KE9B6AL'=A>

'deal )vetog rimskog !arstva u kontrastu bolje osve$ tljava dekaden!iju koju prin!ip regere do4ivljava kada i0gubi svoju du-ovnu osnovu Ovde 8emo i0lo4iti ideje na koje 8emo se jo# jednom vratiti u istorijskom delu ovog rada 3 gibelinskom idealu )vetog rimskog !arstva na najjasniji na&in se 0astupalo mi#ljenje da 6egnum ima natprirodno poreklo i metapoliti&ku i univer0alnu prirodu" kao i ideja da

imperator kao leP animata in terris i vr-una! ordinatio ad unum jeste aliIuod unum Iuod non est pars 1Dante2" koje predstavlja mo8 #to nadila0i 0ajedni!u kojom on upravlja $ na isti na&in kao #to se Karstvo ne8e pobrkati ni sa jednim kraljevstvom i ni sa jednom na!ijom koje ono obu-vata" jer Karstvo je ne#to kvalitativno ra0li&ito" ne#to #to pret-odi i #to je na&elno u odnosu na svakog od nji- nadmo8no 1 Dakle nije postojala neuskla5enost $ kao #to to misle neki istori&ari; $ u srednjove$ kovnom kontrastu i0me5u apsolutnog prava 1be0 ob0ira na mesto" rase i na!ije2 koje je 0a-tevao regularno postavljen" posve8en" a time i (ekumenski. imperator" i stvarni- grani!a njegove materijalne mo8i spram evropski- vladara koji su mu morali iska0ivati poslu#nost Jer priroda nijedne 0aista univer0alne ujediniteljske %unk!ije nije u materijalnoj s%eri? jedino pod uslovom da ne predstavlja puko materijalno" dakle politi&ko i vojno jedinstvo i mo8" ta %unk!ija mo4e ostvariti svoj !ilj Dakle materijalna" politi&ki i vojno utvr5ena spona nije na&elno sjedinja$ vala ra0li&ita kraljevstva u Karstvo" nego je to &inila idejna i du-ovna spona i0ra4ena karakteristi&nim terminom %i$ des koji je u srednjovekovnom je0iku istovremeno imao religio0no 0na&enje i politi&ko$moralni smisao ""vernosti, ili (odanosti. 30dignut u dostojanstvo svete tajne 1sa!ra$ mentum %idelitatis2 i prin!ip svake &asti" %ides je bio !ement koji je objedinio ra0li&ite %eudalne 0ajedni!e (Ver$ nost, je ve0ivala vlastelina 0a kne0a" koji je bio %eudala! najvi#eg ranga? u vi#em" pro&i#8enom i nematerijalnom obliku" (vernost. je upravo trebalo da takve par!ijalne 0ajedni!e $ singulae !ommunitates $ uvede u sredi#te gravita!ije Karstva koje je nadmo8no nad svima njima i koje ima trans!endentnu mo8 i vlast" tako da se od njega na&elno ne o&ekuje da mora pribe8i oru4ju da bi kao takvo bilo pri0nato '0 tog ra0loga" u %eudalnom i imperijalnom srednjem veku $ kao i u svakoj drugoj !ivili0a!iji tradi!ionalnog tipa $ jedinstvo i -ijerar-ija su mogli postojati 0ajedno s visokim stepenom ne0avisnosti" slobode i artikula!ije 3op#teno govore8i" u !ivili0a!ijama koje su u pravom smislu re&i arijske naro&ito se mo4e 0apa0iti da je u svakoj dr4avi ili gradu tokom du4eg ra0doblja postojao slobodan plurali0am Porodi!e" rodovi i narodi javljali su se kao dr4ave u malom" kao !entri mo8i autonomni u velikoj meri i okupljeni u nekom idealnom i organskom jedinstvu" tako da su posedovali ono #to im je bilo potrebno 0a materijalni i du-ovni 4ivot7 kult" 0akon" 0emlju" mili!iju 3 )amo su tradi!ija" 0ajedni&ko poreklo i 0ajedni&ka rasa $ ne kao obi&na rasa tela" ve8 i du-a $ bili osnova vi#e organi0a!ije kadre da se ra0vije sve do oblika Karstva" naro&ito kada se prvobitna grupa snaga raspro$ strla na #irem prostoru koji je trebalo da se uredi i ujedini 3 tom pogledu je 0na&ajno prvo ra0doblje %rana&ke dr4ave (Wran!i. su bili sinonim 0a slobodna bi8a" 0a imao!e 1putem rase2 i0vesnog dostojanstva koje i- je u sop$ stvenim o&ima u0di0alo u odnosu na ostale narode7 Wran$ !us liber di!itur" Iuia super omnes gentes alias de!us et dominatio illi debeturY 1Burpinus2 )ve do 'L veka 0ajedni&ka kultura i pripadnost %rana&kom rodu bili su osnove dr4ave" premda tu nije postojalo organi0ovano i !entrali$ 0ovano politi&ko jedinstvo na na!ionalnoj teritoriji kao u modernim idejama Easnije" tokom karolin#kog ra0doblja pa sve do ustanovljenja Karstva" %rana&ko plemstvo je bilo svuda ra#trkano? upravo ta ra0dvojena jedinstva" krajnje autonomna a ipak nematerijalno ve0ana sa sredi#tem" predstavljala su" poput 8elija nekog nervnog sistema u odnosu na ostatak organi0ma" ujedinjuju8i vitalni element u slo4enom sklopu 3 dalekoisto&noj tradi!iji posebno se isti&e ideja da se $ odvojiv#i se od peri%erni- oblasti" ne deluju8i neposredno" dr4e8i se su#tinske nematerijalnosti sredi#ta sli&nog glav&ini to&ka koja ga pokre8e $ mo4e dosegnuti (vrlina. koja

odre5uje pravo !arstvo u kojem pojedin!i 0adr4avaju ose8anje da su slobodni i gde se 4ivot uredno odvija 0a-valjuju8i u0ajamnoj kompen0a!iji koja proi0la0i i0 nevidljivog rukovo5enja" tako da par!ijalni neredi ili samovolja samo doprinose totalnom redu Bakva je ideja vodilja pravog jedinstva i prave vlasti Eada se" me5utim" o4ivotvori ta ideja o vladavini i o jedinstvu $ koji na materijalan" neposredan i politi&ki na&in gospodare mnogostruko#8u" posreduju8i svuda" poni#tavaju8i svaku samostalnost pojedina&ni- grupa" apsolutisti&ki i0$ jedna&avaju8i svako pravo ili privilegiju" menjaju8i narav ra0li&itim etni&kim grupama i primoravaju8i i- na op#tu volju $ tada u tome vi#e nema nikakve imperijalnosti u pravom smislu" jer je re& o me-ani0mu" a ne o organi0mu Bo je tip moderni- na!ionalni- i !entrali0ovani- dr4ava 3ostalom" vide8emo da gde god se monar- spustio na takvu ravan" gde god je opadaju8i u svojoj du-ovnoj %unk!iji promovisao apsoluti0am i politi&ko$ materijalnu !entrali0a!iju napu#taju8i ve0e sa svetim autoritetom i poni4avaju8i %eudalno plemstvo do&epav#i se oni- mo8i koje su pret-odno pripadale aristokratiji $ taj monar- je sam sebi iskopao jamu" i0lo4iv#i se %atalnoj reak!iji7 apso$luti0am je kratkotrajna varka" a ujedna&avanje utire put demagogiji i uspinjanju naroda" demosa" na obesve8eni presto Bakav slu&aj predstavlja tiranija koja je 0avladala u vi#e gr&ki- gradova posle aristokratsko$ sakralnog re4ima? takav je" u i0vesnoj meri" slu&aj 6ima i Vi0antije u ujedna&enim %ormama opadanja !arstva? takav je napo$ sletku $ na #ta 8emo podrobnije uka0ati $ smisao evropske politi&ke istorije posle pada du-ovnog ideala )vetog rimskog !arstva i kasnijeg osnivanja sekulari0ovani- na!ionalni- monar-ija" sve do epo-e (totalitari0ma. kao krajnjeg %enomena >altene je i0li#no govoriti o tim velikim silama nasta$ lim i0 pregolemog na!ionali0ma kojeg raspiruje varvarska volja 0a mo8 militaristi&kog ili ekonomskog tipa" a kojima se i dalje nadevalo ime !arstva Podsetimo se da je 'mperija u pravom smislu re&i samo ona koja je nastala na osnovu vi#i- vrednosti do koji- se odre5ena rasa u0digla" preva0i#av#i u prvom redu samu sebe i spe!i%i&nosti sop$ stvene prirode Bada ta rasa postaje na vi#em stepenu nosila! prin!ipa koji" dodu#e u poten!ijalnom obliku" postoji i u drugim narodima ukoliko oni na i0vestan na&in imaju tradi!ionalnu organi0a!iju Osvaja&ko materijalno delovanje" u tom slu&aju" lomi dija%ragme empirijske ra0dvojenosti" u0di4e ra0ne mogu8nosti u jedinu stvarnost i dovodi do ujedinjenja u realnom smislu Dakle" ako na&elo (umri i postani. $ kao kad ste pogo5eni (Apolonovom munjom. 1E )teding2 $ predstavlja osnovnu pretpostavku 0a svaku lo0u koja te4i !arskoj misiji i dostojanstvu" to je upravo suprotno od morala tako0vanog svetog egoi0ma na!ija Ali ostati 0atvoren u na!ionalnim obele4jima da bi se na osnovu njigospodarilo drugim narodima ili samo drugim 0emljama mogu8e je samo privremenim nasiljem 6uka" kao takva" ne mo4e umi#ljati da 8e 0agospodariti nad ostalim organima tela? me5utim" ona to ipak mo4e &im prestane da bude ruka i postane du#a" odnosno &im se u0digne na nematerijalnu %unk!iju kadru da ujedini i upravlja mnogostrukim posebnim telesnim %unk!ijama" &im postane" sama po sebi" nadmo8na nad svakom od nji- Ako su se (imperijalisti&ke. avanture moderni- vremena i0jalovile $ &esto guraju8i u propast narode koji su i- i0veli $ ili ako su se i0vrgle u svakovrsne nevolje" ra0log svemu tome le4i upravo u nepostojanju bilo kojeg istinski du-ovnog" dakle nadpoliti&kog i nadna!ionalisti&kog &ini$o!a umesto kojeg nadire nasilje sile koja je mnogo ve8a" ali po prirodi sli&na manjim silama koje te4i da podjarmi Ako neka imperija nije sveto !arstvo" ona nije ni Karstvo" nego li&i na rak koji je 0a-vatio odre5ene %unk!ije organi0ma

Eto #ta mislim o degrada!iji ideje regere otkad se odvojila od tradi!ionalne du-ovne osnove i postala samo lai&ka" svetovna i !entrali0atorska Ako se sada osvrnemo na drugi aspekt i0opa&enja" vidimo da svaka sve#teni&ka vlast koja ne po0naje imperijalnu %unk!iju $ kao #to je bio slu&aj s 6imskom !rkvom u periodu borbe 0a investiture $ te4i upravo obesve8enju kon!epta dr4ave ili kraljevskog dostojanstva doprinose8i tako" &esto i nesvesno" oblikovanju onog svetovnog i (realisti&kog. mentaliteta koji 8e kasnije nei0be4no ustati protiv same sve#teni&ke vlasti i osujetiti svako njeno stvarno uplitanje u telo dr4ave Posle %anati0ma oni- prvobitni- -ri#8anski- sredina koje su !e$ 0aristi&ki imperijali0am poistove8ivale sa satanokratijom" veli&inu aeternitas 6omae sa obiljem vavilonske bludni!e" a liktorske pobede s magnurn latro!inium " i posle duali0ma svetog Avgustina" koji je u odnosu na !ivilas Dei .*+ u svakom dr4avnom ure5enju video krea!iju koja uop#te nije prirodna" nego je naprotiv gre#na 1!orpus di$ aboli 2 $ gregorijanska te0a 0astupa8e upravo doktrinu tako0vanog prirodnog prava" u okviru kojeg kraljevska vlast gubi svako trans!endentno i bo4ansko obele4je svode8i se na puku 0emaljsku vlast koju narod predaje kralju =a vr#enje takve vlasti kralj bi" dakle" uvek bio odgovoran pred narodom" dok se svako po0itivno dr4avno ure5enje progla#avalo 0a slu&ajno i opo0ivo u odnosu na to (prirodno pravo. 3 stvari" ve8 u L''' veku" kada je de$ %inisana katoli&ka doktrina o svetim tajnama" kraljevsko poma0anje prestalo je !la igra ulogu i vi#e nije ni#ta 0na&i lo" dok je ranije imalo gotovo isti rang kao sve#teni&ko 0a$ re5enje Easnije Dru4ba 'susova &esto isti&e svetovnu" an$ titradi!ionalnu kon!ep!iju kraljevskog dostojanstva 1iako su s jedne strane podr4avali apsoluti0am monar-ija privr4eni- Krkvi" u drugim slu&ajevima su oti#li toliko daleko da daju legitimnost kraljeubistvu 2" s !iljem da naglasi kako samo Krkva ima sveti karakter i da samo njoj pripada svako prvenstvo Ali kao #to je ve8 napomenuto" dogodi$ 8e se upravo suprotno $ pri0vani du- odvu8i 8e sa sobom onoga ko ga je pri0vao Evropske dr4ave $ koje su 0aista postale kreature narodne vladavine i oni- prin!ipa puke ekonomije i be0glavi- udru4ivanja koje je Krkva posredno 0agovarala preko italijanskikomuna u borbi protiv imperijalne vlasti $ posta8e posebni entiteti" sekulari0ova$ 8e se i u apstraktniju" privatniju i sporedniju oblast odgurnuti sve #to predstavlja (religiju. 1pa &ak od nje napraviti sredstvo koje 8e im stajati na uslu0i2 Jvel%sko 1gregorijansko$tomisti&ko2 gledi#te svedo&i o du-ovnosti be0 mu4evnosti $ kojoj se 4eli pridodati sve$ tovna mo8 spolja" s !iljem da je oja&a i u&ini delotvornom me5u ljudima $ umesto o sinte0i du-ovnosti i mo8i" kraljevskoj natprirodnosti i sredi#njem polo4aju kralja" #to je svojstveno &istoj tradi!ionalnoj ideji Bomisti&ka kon!ep!ija 8e" dodu#e" poku#ati da i0begne sli&an apsurd kon!ipiraju8i i0vestan kontinuitet i0me5u Krkve i dr4ave" odnosno ve8 8e u dr4avi podra0umevati (providen!ijalnu. institu!iju koja ne mo4e delovati van odre5enigrani!a Bada tu nastupa Krkva kao i0ra0ito i neposredno natprirodna institu!ija koja slo4eno ure5enje dovodi do savr#enstva ostvaruju8i !ilj koji eP!editproportionem natura$ lis %a!ultatis -umanae+ Ako takva kon!ep!ija nije mnogo udaljena od tradi!ionalne istine" ona tako5e" u redu ideja kojima pripada" naila0i na nepremostivu te#ko8u usled ve8 navedene su#tinske ra0like u tipu odnosa s bo4anskim koji su svojstveni kraljevskom" odnosno sve#te$ ni&kom dostojanstvu Da bi mogao postojati kontinuitet" a ne -ijatus i0me5u dva suk!esivna stepena jedinstvene organi0a!ije koje je s-olastika videla u dr4avi i Krkvi" trebalo je da Krkva u nat&ulnom poretku otelotvori onaj isti du- kojeg imperium" u u4em smislu" otelovljuje na materijalnom planu $ to jest da otelotvori ve8 navedeni ideal (du-ovne mu4evnosti. 'pak" (religio0na. kon!ep!ija svojstvena -ri#8anstvu spre&avala je da i#ta sli&no bude kon!ipirano? &ak se od Jelasija Prvog tvrdilo da posle Ori$ stovog dolaska niko ne mo4e biti istovremeno

kralj i sve#tenik Eakve god bile njene -ijerokratske preten0ije" Krkva otelovljuje 4enski 1lunarni2" a ne mu#ki pol du-a? mo4e joj odgovarati klju& $ ali ne i skiptar )a svojom ulo$gom posredni!e bo4anskog" teisti&ki opredme8enog" i sa svojom kon!ep!ijom du-ovnosti kao (kontemplativnog 4ivota. su#tinski odvojenog od (aktivnog 4ivota. 1ni Dante nije oti#ao dalje od ove suprotnosti2" Krkva ne mo4e biti objediniteljka svi- pojedina&ni- organi0a!ija $ dakle vr-una! velikog" -omogenog ordinatio ad unum koji u pojedina&nim organskim i -ijerar-ijskim politi&kim jedinstvima sabira !ilj i su#tinu nagove#tene (provi!len!ijalne. namere u skladu s pomenutom kon!ep!ijom Ako je neko telo slobodno samo kada se pokorava svojoj du#i $ a ne nekoj -eterogenoj du#i $ tada dubok i istinit smisao dobija tvrdnja Pri dri -a ''" po kojoj su dr4ave koje pri0naju vlast Karstva slobodne" dok su ropske one dr4ave koje se pokoravaju Krkvi $ predstavniku druge du-ovnosti 13 D3DA V'BEDBVA

Ve8 smo uka0ali na to da je u po&etku du-ovni element odre5ivao i tradi!ionalno plemstvo" a ne samo kraljevsko dostojanstvo Eao i povodom kraljevskog dostojanstva" mo4emo ra0motriti slu&aj kada plemstvo ne poseduje po prirodi takav element" nego ga sti&e? tako se poka0uje raskorak sli&an onom koji postoji i0me5u ini!ija!ije i investiture 'nvestituri odgovara ono #to je na =apadu bilo vite#ko rukopolo4enje" a drugde obredna ini!ija!ija svojstvena ratni&koj kasti 'ni!ija!iji $ ostvarenju neposredne i individualne" najdublje unutra#nje prirode $ odgovara -erojsko delovanje u tradi!ionalnom" to jest sakralnom smislu ve0anom 0a doktrine poput doktrine o (svetom ratu, i mors triump-alis+ O ovoj drugoj mogu8nosti posebno 8emo govoriti Ovde 8emo raspravljati samo o du-u i tajni srednjovekovnog vite#tva kao primeru prve mogu8nosti Pre svega" treba da uo&imo ra0liku koja je u srednjo$ vekovnoj Evropi postojala i0me5u %eudalne i vite#ke aristokratije Prva je bila ve0ana 0a 0emlju i vernost $%ides $ odre5enom vladam >e5utim" vite#tvo se javlja kao nad$ teritorijalna i nadna!ionalna 0ajedni!a &iji &lanovi" posve8eni u vojno sve#tenstvo" vi#e nisu imali otad4binu niti su dugovali odanost nekoj osobi" nego su bili odani odre5enoj eti!i &ije su osnovne vrednosti bile &ast" istina" odva4nost i vernost" s jedne" a du-ovnoj vlasti univer0alnog tipa koja je su#tinski bila vlast Karstva" s druge strane Vite#tvo i veliki vite#ki redovi u -ri#8anskoj ekumeni ula0ili su" u su#tini" u okvir Karstva" predstavljaju8i protivte4u onome #to su kler i mona#tvo bili u redu Krkve Vite#tvo nije imalo obave0no nasledni karakter7 bilo je mogu8e postati vite0 =a to se tra4ilo da kandidat po&ini takve podvige kojima 8e poka0ati svoj -erojski pre0ir prema 4ivom i posvedo&iti pomenutu dvostruku vernost 3 najstarijim vidovima vite#kog rukopolo4enja vite0 je posve8ivao vite0a be0 u&e#8a sve#tenika" gotovo kao da je u ratniku postojala odre5ena sila 1(sli&na nekom %luidu." mo4e se re8i2 &ijim su se neposrednim preno#enjem stvarali novi vite0o vi O tome se nala0i trag i u indoa5jskoj tradi!iji $ (ratni!i koji posve8uju ratnike. Easnije je 0a vite#ko rukopolo4e$ nje ustanovljen poseban religio0ni obred 'pak" to nije sve >o4emo uka0ati na dublji aspekt evropskog vite#tva 9a njega nas mo4e uputiti ve8 sama &injeni!a da su vite0ovi svoje -erojske podvige posve8ivali nekoj 4eni i da je" uop#te" kult 4ene u evropskom vite#tvu ponekad dosti0ao takve oblike da bi bilo potpuno

apsurdno i devijantno s-vatiti ga doslovno Posvetiti be0uslovnu vernost nekoj 4eni predstavljalo je jednu od naj&e#8i- te$ma na vite#kim dvorovima" a po teologiji negovanoj u 0amkovima nije bilo sumnje da 8e vite0 koji je umro 0a svoju ""4enu, deliti istu sudbinu bla4ene besmrtnosti koja je osigurana krsta#u umrlom 0a oslobo5enje Orama Ovde se" 0apravo" odanost Aogu i odanost 4eni &esto javljaju kao jednake vrednosti >o4e se ista8i da je" prema pojedinim obi$edima" ""4ena, morala da svu&e svog vite0a neo%ita i odvede ga na kupanje da se pro&isti pre nego #to bude rukopolo4enF1 ) druge strane" juna!i ponekad odva4ni- avantura u kojima %igurira ""4ena," kao Bristan 1sir Bristem2 i Lanselot" istovremeno su i likovi vite0ova Eralja Artura 0avetovani traganju 0a Jralom" &lanovi istog onog 6e!la (nebeski- vite0ova. kojima pripada -iperborejski (labu$ dov vite0. 'stina" u svemu ovome &esto su se krila e0oteri&na 0na&enja koja nisu bila namenjena niti sudijama inkvi0i!ije niti svetini" 0bog &ega su i bila obavijena pla#tom &udni- obi&aja i erotski- pri&a 3 i0vesnim slu&ajevima 0a ""4enu, u doba vite#tva mo4e se re8i ono #to va4i i 0a (4enu. tako0vani- gibeiinski- Wedeli dZAmore+" a #to podse8a" uostalom" na jednoobra0nu i pre!i0nu tradi!ionalnu simboliku `ena kojoj se vite0 0aklinje na be0uslovnu ljubav" a kojoj se 0avetuje i krsta#" 4ena koja vodi u pro&i#8enje" koju vite0 smatra svojom nagradom i koja 8e ga u&initi besmrtnim kada bude 0a nju poginuo" su#tinski je $ kao #to je to danas ve8 dokumentovano upravo u slu&aju Wedeli dZAmoreY $ oli&enje ()vetog =nanja." otelovljenje" koje se uglavnom ose8a kao takvo" (trans!endentne. ili (bo4anske 4ene. koja ima mo8 preobra4avaju8e du-ovnosti i 4ivot kojeg ne mo4e da okr0ne smrt Bema" uostalom" pripada sasvim individuali0ovanoj tradi!ionalnoj !elini" s ob0irom na postojanje obimnog !iklusa saga i mitova u kojima je (4ena. predstavljena na isti na&in i sa istom %unk!ijom Od Oebe" ve&ite mladosti" koja postaje nevesta -eroja Oerkula na Olimpu" od 'du ne 1&ije ime 0na&i obnavljanje" podmla!tivanje2 i od Junled 1Junnlod2" posed$ ni!e &arobnog napitka odrerir" do '$reje" boginje svetlosti 1koja je stalna 4udnja (elementarni- bi8a. koja u0alud poku#avaju da je pridobiju2 i )igr!lri%e$Arun-ilde" kojoj Odin 1^otan2 namenjuje da bude 0emaljska nevesta -eroja koji 8e pre8i ognjenu prepreku": od 4ene i0 (=emlje 4ivi-. i (Onog koji pobeduje. 1Aoagad2" koja privla&i gael$ skog -eroja Eondala Eaina 1Kon5al Kaln2" do egipatski- 4ena koje pola4u (klju& 4ivota. i lotus vaskrsenja" i do aste&ke Beojamikvi 1BeoTamiIui2 #to predvodi pale ratni$ Zlt 7 Odani Ljubavi" verni Ljubavi7 grupa pesnika predvo5ena Jvi5om Ea$ valkantijem" koji su praktikovali erotsku du-ovnost" jednu od vite#ki- ideja" uklju&uju8i !ourtlT love 1otmena ljubav2 Aili su organi0ovani poput bratstva" pisali su o svojini misti&kim iskustvima" o svetoj gospi Aea$ tri&e i )vetoj mudrosti Dante im 1;U3 pi#e pesmu" 0bog &ega ga pove0uju sa ovom grupom Z3p 3 ArouP" Les >Tsteres de la K-evalerie" Pari#" 1UVU? L Valli" Dante e ii linguaggio segreto dei (Wedeli dZAmore." Optima" 6oma" 19;U 1Luni" >ilano" 199V1? A 6i!ol%i" )tudi svi Wedeli d*Amore" >ilano" 1933 MAastogi" Woggia" 19U3] :3p u Edi7 JTl%aginning" ;:" 4;? Oavamdl" 1<V? )igrdri%umal" 4$U Junled u0 bo4anske napitke poseduje" kao i Oesperide 1podu-vat koji bi bio medu onima koji su Oerkulu doneli olimpskti besmrtnost2" 0latnu jabuku )igrdri%a se naspram )igurda koji je (budi. javlja kao ona koja ima 0nanje i koja" i0me5u ostalog" -eroju prenosi po0navanje runa pobede 9a kraju se mo4emo podsetiti" tako5e u ovoj tradi!iji" (&udesne 4ene. koja &eka na planini (onog

ko #ija kao sun!e." koji 8e tte&no 4ive$ ti s njom 1Wiolsvinsmdl" 3V$3:" 4;" 4U$V<2 Vatreni prsten oko uspavane (4ene. pri0iva u se8anje onu koja" po -ri#8anskom mitu" ve8ini 0atvara pristup u raj posle Adamovog pada ke prema (Eu8i )un!a," od (jake i lepe devoj&i!e. koja vodi du-ove na nebeski most Einvad do Ardvi )ure Ana-i$ te 1Ardvi )ura Ana-ita2" (jake i svete" ro5ene od boga sve$ tlosti," od koje se tra4i (slava #to pripada arijskoj rasi i svetom =aratustri. te se stoga tra4e 0nanje i pobeda" od ""neveste, tibetanskog junaka Jue0ara" emana!ije (Dolme Osvaja&i!e." u ve0i sa dvostrukim 0na&enjem sanskritskog termina #akti 1s-akti2 koji 0na&i (nevesta. i ""mo8, do %ra$ va#i 1%ravas-i2" bo4anski- 4ena koje su istovremeno 1kao i valkire2 trans!endentni delovi ljudske du#e i koji (dono$se pobedu onome ko i- pri0ove" naklonost onome ko i- voli" a 0dravlje nemo8nima." i tako dalje $ u svim tim slu&ajevima ponavlja se isti motiv On nam mo4e pomo8i da proniknemo u e0oterijsku dimen0iju dela vite#ke literature o ""4eni, i njenom kultu Ako se u indoarijskom predanju ka4e7 (9ije polo4aj ratnika 1u materijalnom smislu2 drago!en 0bog ljubavi ratnikovog dostojanstva" nego je drago!en 0bog ljubavi atmana 1prin!ipa Zsame svetlosti i same besmrtnostiZ Jastva2 Eo veruje da dostojanstvo ratnika poti&e od ne&ega ra0li&itog od atmana" njega 8e se odre8i ratni&ka kasta. $ sama ta misao mo4e !la &ini po0adinu ovde ra0motrenog posebnog aspekta vite#tva Breba" me5utim" napomenuti da simbolika (4ene. u nekim slu&ajevima mo4e da poprimi negativan (gineko$ kratski. karakter ra0li&it od onoga #to &ini sr4 vite#tva i #to vodi u ideal (mu4evne du-ovnosti. kojeg smo pomenuli kada smo govorili o odnosima i0me5u sve#tenika i kralja O tome 8e biti re&i u nastavku 1''" f :2 /esta upotreba 4enski- likova u !iklusima o -erojima 0apravo govori da &ak i u suprotstavljanju sili 1koja ga mo4e prosvetliti i odvesti u ne#to vi#e od ljudskog2 kao ideal -eroja i vite0a va4i onaj aktivni i a%irmativni stav koji u svakoj normalnoj !ivili0a!iji istinskog mu#kar!a odre5uje nasuprot 4eni Ba (tajna. je u manje$ vi#e latentnom i skrivenom vidu oblikovala deo srednjovekovne vite#ke knji4evnosti" a nije bila tu5a ni tako0vanim Korti dZAmore+ gde se" na primer" duboko 0na&enje pridavalo pitanju o kojem se tako &esto raspravljalo" naime da li ""4ena, treba vi#e da !eni (klerika. ili vite0a 11 Pojedina tuma&enja neki- vite#ki- kodeksa $ po kojima vite0" s-va&en u gotovo sve#teni&kom dostojanstvu ili upravo kao !-evalier !eleste " ima pravo da prisvoji tu5e 4ene 1uklju&uju8i i 4ene sopstvenog vladara2 dokle god ume da se poka4e kao ja&i" a 0adobijanje (4ene. automatski proi0la0i i0 njegove pobede1; $ mogu imati e0oteri&nu stranu i odnose se na ve8 ra0matrana 0na&enja sage o Eralju i0 9emija 1f ;2 Bako ula0imo u poredak do4ivljeni- iskustava" 0bog &ega treba da odba!imo ideju da je u svemu ovome re& jedino o apstraktnim" nedelotvornim simbolima )toga moramo da skrenemo pa4nju na na#e drugo delo" >eta%i0iku seksa 1>eta%isi!a del sesso2 " naro&ito u ve0i sa slu&ajem kada je (4ena koja posve8uje. ili (tajna 4ena. mogla biti pri0vana u stvarnu 4enu" a kada su eros" ljubav i seks bili spo0nati i kori#8eni u skladu sa nji-ovim stvarnim mogu8nostima trans!enden!ije navedenim u mnogim tradi!ionalnim u&enjima $ toliko da su bili de%inisani kao poseban put 0a stvarno uklanjanje grani!e Ja i u&estvovanje u vi#im obli!ima postojanja 3 eg0isten!ijalnom smislu" priroda ratnika je bila takva da je poka0ivala osposobljenost i 0a ovaj put 9a ovim ra0matranjima se ovde ne8emo mo8i 0adr4ati >aterijali0ovani i rasuti %ragmenti drevne simbolike potvr5uju se i u drugim slu&ajevima /injeni!a da vite0u pripada poseban ugled" da se vite0 ponekad sjedinjuje s konjem do tog

stepena da s njim deli opasnosti i slavu i biva ritualno degradiran kada do0voli da bude 0ba&en sa sedla $ ta &injeni!a mo4e nas povesti s one strane materijalnog aspekta i ima ve0e s o&uvanjem drevne simbolike konja 13 Eao krilato stvorenje sposobno da se u0digne do nebeski- visina konj se javlja u mitovima o Perseju i Aele$ ro%ontu" a njegovo obu0davanje predstavlja jednu od pro$ vera 0a ove bo4anske -eroje )imbolika postaje jasnija u Platonovom mitu" gde is-od i0bora i0me5u belog i !rnog konja" sa du#om kao ko&ija#em" odlu&uje o trans!endent$ noj sudbini ove poslednje" kao i u mitu o Waetonu" koji strada 0bog svog obesnog konja koji -o8e da sustigne Oelija Bradi!ionalno pove0an s Posejdonom" bogom mora" konj je 0apravo simboli0ovao elementarne snage 4ivota" a i 0bog svoje pove0anosti s >arsom $ drugim bogom konjanikom klasi&ne starine $ konj je bio i0ra0 te iste snage" ovde s-va8ene u %unk!iji ratni&kog prin!ipa Bime postaje jasan i smisao dveju predstava koje u ovom kontekstu imaju posebnu va4nost? re& je prvenstveno o &injeni!i da je u pojedinim klasi&nim predstavama ""-eroi0ovana," to jest preobra4ena du#a prika0ivana kao konjanik ili u pratnji konja 9a drugom mestu re& je o tako0vanom Ealki$ $avataru 1Ealki$ avatara27 po indoarijskom predanju" u obliku belog konja otelovi8e se snaga koja 8e okon&ati (mra&no doba. uni#tiv#i opake" a posebno mle!!-as $ ra$ 4alovane ratnike li#ene svetosti 3prkos tome" sa dolaskom Ealki$avatara obnavlja se i ponovo uspostavlja prvobitna du-ovnost 9it ovi- simboli&ni- motiva mogla bi se" da je potrebno" pratiti i kro0 rimsko doba" a 0atim postepeno i do srednjovekovnog vite#tva 9a relativnijoj i vi#e istorijskoj ravni" element evropske vite#ke aristokratije imao je %ormalno propisan obred 0a$ re5enja i kao takav bio je de%inisan pre L'' veka Posle dva sedmogodi#nja perioda u slu4bi kod nekog kne0a 1prvi je trajao od sedme do &etrnaeste" a drugi od &etrnaeste do dvadeset i prve godine 4ivota2" tokom koji- je mladi8 trebalo da pru4i doka0e o odanosti" vernosti i odva4nosti" obavljao se taj obred 0are5enja koji je $ samim tim #to je prete4no padao u vreme 3skrsa ili Du-ova $ upu8ivao na ideju o vasrksenju ili (silasku Du-a, Prvo je nastupao period posta i pokajanja" 0atim simboli&nog pro&i#8enja kupanjem" da bi $ ka4e 6edi $ (ba# takvi vite0ovi vodili nov 4ivot i imali nove obi&aje. )ledilo je $ ili ponekad pret-odilo $ (oru4ano bdenje.7 onaj koji biva ini!iran provodio je no8 u -ramu stoje8i ili kle&e8i" sa 0abranom da makar i 0a trenutak sedne" mole8i se da mu bo4anstvo podari pomo8 u posti0anju svega onoga #to nedostaje njegovoj pripremljenosti 3 svakom slu&aju" posle kupanja vite0 je primao belu ode4du po u0oru na drevne neo$ %ite >isterija" simbol njegove obnovljene i pro&i#8ene prirode"1U a ponekad i !rni grudnjak da ga podse8a na raspadljivost smrtne prirode i jo# jednu !rvenu ode4du sa alu0ijom na podvige 0a koje je" ako bude potrebno" on morao biti spreman da prolije svoju krv 19 9a kraju je sledilo sve#teni&ko osve8enje oru4ja polo4enog na oltar $ &ime se obred 0avr#avao $ u smislu i0a0ivanja odre5enog du-ovnog uti!aja koji je trebalo da podr4i (novi 4ivot. ratnika" u0dignutog na vite#ko dostojanstvo i primljenog u univer0alni 6ed kojeg je predstavljalo samo vite#tvo ;< ) druge strane" u srednjem veku pisane su mnoge rasprave u kojima su svako oru4je vite0a i sve #to vite0u pripada predstavljani kao simboli nekog du-ovnog ili eti&kog svojstva" simboli takore8i odre5eni da ga &ulno podse8a$ ju na pomenute vrline i da tako be0malo svako vite#ko delovanje pove4u s unutra#njim delovanjem 9ije te#ko uka0ati na sli&nosti u misti!i oru4ja drugi- tradi!ionalni- !ivili0a!ija Ograni&i8emo se na primer japanskog ratni&kog plemstva" koje je ratnu sablju 1kata$ na2 smatralo svetim predmetom 9jena i0rada odvijala se po neprikosnovenim pravilima7 oru4ari su" posve8uju8i teklo obra0ovanje u Jr&koj 1up Platon" Alkibijad" '" 1;1 e? Aksio-os" 3:: d2" ne be0 dubokira0loga" po#to po tradi!ionalnom u&enju broj sedam upravlja ritmovima ra0voja snaga koje

deluju u &oveku i u prirodi lUPovodom simbolike kupanja ve8 j! re&eno da j! u nekim ritualima ""4ena, ta koja (svla&i. vite0a i odvodi ga na kupanje 3 jednom dalekoisto&nom predanju ka4e se da je i0nad kraljevskog kupatila stajao natpis7 (Obnovi s! potpuno svakoga dana7 u&ini to ponovo i onda opet ponovo" uvek. 1DaPtie" 11" 12 iTOve tri boje" pokatkad upravo u simboli!i tri ode4de 1na primer" kod Aernarda Brevi0ana2" javljaju se u sredi#tu -ermeti&ke Ars 6!gi!i u pre!i0nom 0na&enju tri momenta ini!ija!ijskog preporoda? (!rvenom. odgovaraju (=lato. i ()un!e. Mup J Evola" La Bradi0ione enneti!a 119312" Edi0ioni >editerranee" 6oma4" 199;" drugi deo $ 9ap it FXrir N ;<3p L Jautier" La K-evalerie" nav delo" str ;UU ;99" J 5! Kastro" Wratellan0e segrete" Bip Ed Lombarda" >ilano" 1UH9" str" 1;H ';9Nana$ joj se" obla&ili ritualnu o!le8u i morali su da o&iste kova&$ ka ognji#ta Be-nika kovanja oru4ja bila je tajna preno#ena isklju&ivo sa u&itelja na u&enika O#tri!a sablje bila je simbol samurajske du#e" a upotreba oru4ja i obuka u rukovanju njime" pa i drugim oru4jem 1na primer lukom2" podlegali su pre!i0nim pravilima i mogli imati &ak i ini!i$ ja!ijsku dimen0iju u ve0i sa 4enom 9a spisku vite#ki- vrlina kojeg je prilo4io 6edi prvo dola0i 0nanje" a tek onda slede (vernost" sloboda" snaga" itd , 3 Bako se" prema legendi" 6olan poka0uje i kao po0navala! teologije" pa 8e o toj nau!i pre bitke pora0govarati sa svojim protivnikom Weragusom Jot%rida Aujonskog su pojedini njegovi savremeni!i na0ivali luP monar!-o$ rum+" a 3go di Babarija 1Babaria2 u svom Ordene de K-evalerie++ prika0uje vite0a kao (naoru4anog sve#tenika. koji 0bog ovog svog dvostrukog svojstva ima pravo da u5e u !rkvu i tu odr4i red svojim svetim ma&em 3ostalom" u indoarijskoj tradi!iji vidimo kako se tipovi ratni&ke aristokratije pobedonosno takmi&e u mudrosti s predstavni!ima sve#teni&ke kaste" tj bramanima Mna primer7 Ajata#atru 1Ajatas-atru2 s Jargijom Aalakijem 1JargTa Aalaki2" Prava$ -ana Jaivali 1Prava-ana Jaivali2 s Arunijem 1Aruni2" )anat$ kumana 1)anatkumana2 s 9aradom 19ara5a2" itd ]" kako postaju bramani ili ve8 jesu kao bramani" (oni koji &uvaju svetu vatru. Ovo potvr5uje unutra#nji aspekt vite#tva i" op#tije" ratni&ke kaste u svetu Bradi!ije )a nestankom vite#tva evropsko plemstvo je na kraju tako5e i0gubilo du-ovni element kao re%erentnu ta&ku svoje najvi#e (odanosti." postav#i deo obi&ni- politi&ki- organi0ama $ kao #to je slu&aj upravo s aristokratijama na!ionalni- dr4ava koje su nastale nakon srednjovekov$ ne !ivili0a!ije Prin!ipi &asti i vernosti opstaju i kada je plemi8 tek (kraljev o%i!ir." ali je vernost li#ena svetlosti i #lepa po#to se vi#e ne odnosi" makar posredno" na ne#to s one strane ljudskog Otud su se svojstva sa&uvana na$ slednim putem u evropskom plemstvu" neobnavljana u svom prvobitnom du-u" morala %atalno i0opa&iti )a nestajanjem kraljevske du-ovnosti moralo je da nestane i samo plemstvo" #to je pratila i pojava snaga svojstvenini4em nivou Ve8 smo naglasili da vite#tvo" bilo po svom du-u ili po svom et-osu" organski spada pre u okvir Karstva nego u okvir Krkve 'stina" vite0 je u svoja 0avetovanja gotovo uvek uklju&ivao odbranu vere" ali pod tim treba podra0u$ mevati vi#e op#tu mo8 vojni&kog pokoravanja ne&emu nadli&nom nego svesno ispovedanje vere u spe!i%i&nom i teolo#kom smislu? kada se malo 0agrebe ispod povr#ine vidi se da su najbujnija stabla u !vatu vite#tva !rpla sok i0 redova i pokreta koje je Krkva do te mere sumnji&ila 0a je$ res da i- je proganjala ) tradi!ionalnog gledi#ta" albi4an$ ska u&enja ne mogu se smatrati 0a sasvim ispravna? ipak" ne mo4e se pore8i $ posebno u ve0i s Wridri-om '' i Ara$ gonima $ i0vesna pove0anost albi4ana s vite#kom strujom koja je branila imperijalnu ideju pred preten0ijama rimske kurije

prodiru8i tokom krsta#ki- ratova prema Jerusa$ limu 1ne be0 namera2 gotovo kao prema sredi#tu du-ovnosti vi#e od one koju je otelovljavao papski 6im 9ajvi#e se" me5utim" isti&e slu&aj templara" ti- ratnika asketa koji su odba!ili 0adovoljstva ovoga sveta radi dis!ipline koju su uve4bavali na bojnim poljima $ a ne u manastirima $ s verom koja se posve8ivala pre krvlju i pobe$ dom nego molitvama Bemplari su posedovali tajnu ini!ija!iju &ije su pojedinosti veoma 0na&ajne" a koje su nji-ovi klevetni!i umetni&ki obojili bojama svetogr5a '0me$5u ostalog" kandidati 0a najvi#u ini!ija!iju mora- su na stepenu koji je pret-odio obredu da odba!e simbol krsta i da pri0naju da Oristovo u&enje ne vodi spasenju Pored toga" templari su optu4ivani 0a tajnu saradnju s (neverni$ !ima," kao i 0a slavljenje sramni- obreda Eao #to je na su5enju templarima neprestano ali u0aludno ponavljano" po sredi su bili simboli Po svemu sude8i" nije bila re& o svetogrdnoj be0bo4nosti" nego o prepo0navanju in%eriornog karaktera eg0oterijske tradi!ije katoli&ke vere" spo0naji neop-odnoj da bi potom moglo uslediti u0di0anje na vi#i oblik du-ovnosti 3op#te" kao #to je to ve8 poneko ispravno istakao" i samo ime (templara. aso!ira na trans!enden!iju (Oram je u0vi#eniji" #iri i obu-vatniji pojam od pojma Krkve Oram gospodari Krkvom Krkve propadaju" a Oram ostaje" kao simbol srodni#tva religija i ve&nosti nji-ovog du-a . Drugo upori#te vite#tva bio je Jral )aga o Jralu jedna je od oni- koje i0bli0a odra4avaju tajnu te4nju gibelin$ skog vite#tva Ali i ova saga vra8a na skriveno nada-nu8e" na trag koji ne vo!li ni u Krkvu" niti uop#te u -ri#8anstvo 9e samo #to Jral nije po0nat u katoli&koj tradi!iji" nego se su#tinski elementi sage ve0uju 0a pre-ri#8anska i &ak nordijsko$ -iperborejska predanja Ovde valja naglasiti da se taj isti Jral u naj0na&ajnijim varijantama legende javlja kao kamen $ kamen svetlosti i lu!i%erski kamen $ a ne kao misti&ni putir? pustolovine koje se na njega odnose gotovo be0 i0u0etka imaju vi#e -erojsko i ini!ija!ijsko nego -ri#8ansko i eu-aristi&ko obele4je? Vol%ram %on E#en$ ba- 1^ol%ram von Es!-enba!-2 0a vite0ove Jrala upotrebljava termin Bempleise" kao #to se templarska o0naka $ !rveni krst na beloj povr#ini $ javlja na ode8i pojedini- vite0ova Jrala i na jedru broda kojim PerlesvauP 1Parsi%al2 odla0i da se vi#e nikad ne vrati? i tako dalje Vredi ista8i da &ak i u onim najvi#e -ristijani0ovanim obli!ima sage postoje tragovi upu8ivanja na ne#to i0van Krkve" dakle na ne#to neklerikalno Ea4e se da su Jral $ kao svetlosni putir &ije prisustvo i0a0iva magi&no o4ivljavanje" predose8aj i anti!ipa!iju ne$ljudskog 4ivota $ posle Poslednje ve&ere i Oristove smrti an5eli odneli na nebo" odakle se ne8e spustiti sve dok se na 0emlji ne pojavi rod -eroja kadri- da ga #tite 3 tu svr-u poglavar tog roda osnovao je red 0ami#ljen kao red (savr#eni-. ili (nebeski- vite0ova. Dosegnuti Jral u njegovom novom 0emaljskom sedi#tu i biti deo takvog reda $ koji se &esto me#a s vite0ovima Eralja Artura $ bio je (mit. i najvi#i ideal srednjovekovnog vite#tva Po#to je Eatoli&ka !rkva potekla direktno i0 prvobitnog -ri#8anstva i kontinuirano trajala" &injeni!a da je -ri$ stijani0ovani Jral nestao sve dok se nije osnovao red koji je bio vite#ki" a ne sve#teni&ki" o&igledno govori o tradi!iji ra0li&itoj od katoli&ke i apostolske Bo nije sve? maltene u svim tekstovima o Jralu ide se dalje od 0apravo jo# uvek sve#teni&kog simbola (Orama. $ Oram se 0amenjuje manje dvosmislenim simbolom Dvora ili kraljevskog 0amka 0a tajanstveno" te#ko osvojivo i 0a#ti8eno mesto gde se &uva Jral A u (tajni. Jrala" pored ogledanja u spajanju prelomljenog ma&a" sredi#nji motiv je kraljevska obnova $ &eka se vite0 koji 8e obnoviti propalo kraljevstvo" koji 8e osvetiti ili i0le&iti ranjenog" parali0ovanog ili samo prividno 4ivog kralja 'ndirektne ve0e 0atim spajaju takve motive bilo sa imperijalnim mitom uop#te" bilo sa samom mi#lju o najvi#em" nevidljivom i (polarnom. sredi#tu sveta Jasno je da je u ovom !iklusu kojeg je 4ivo ose8ao vite#ki svet delovala tradi!ija koja je imala malo 0ajedni&kog s vladaju8om religijom" mada je iska0uju8i se $ a

mo4da i skrivaju8i se $ usvajala tu i tamo elemente -ri#8anstva Jral je 0apravo mit o (kraljevskoj religiji." #to potvr5uje ono #to je ve8 re&eno o tajnoj du#i vite#tva 3koliko bismo -teli da se osvrnemo i na najistureniju oblast" to jest na uop#tenu vi0iju 4ivota i etike" morali bismo u0eti u ob0ir sve plodove stvarala&kog delovanja i uti$ !aje koje je vite#ki svet i0vr#io na -ri#8anstvo Ori#8anstvo se moglo slo4iti s vite#kim et-osom i %ormulisati istu ideju (svetog rata, samo ukoliko manje pola0i od prin!ipa utvr5eni- tom dualisti&kom i eva0ionisti&kom kon!ep!ijom du-ovnosti koja ga je karakterisala nasuprot klasi&nom tradi!ionalnom svetu Ono je moralo 0aboraviti Av$ gustinove re&i7 (Eo mo4e pomi#ljati na rat i podnositi ga be0 ve&eg bola $ taj je i0gubio &ove&nost*1"3< kao i jo# drasti&nije Bertulijanove iska0eC1 i njegovu strogu opomenu7 (Jospod je" narediv#i Petru da vrati ma& u kori!e" ra0oru4ao vojnike.? moralo je 0aboraviti i mu&enike sv >aksimi$ 'ijana i sv Beogona koji su radije odabrali smrt nego vojsku" sli&no sv >artinu koji je pred bitku rekao7 (Ja sam Oristov vojnik7 nije mi dopu#teno da isu&em ma& , Prema tome" -ri#8anstvo je vite#kom prin!ipu &asti moralo pridati sasvim ra0li&ito 0na&enje od onog koje je mogu8e i0vesti na osnovu -ri#8anskog prin!ipa ljubavi i prilagoditi se" uprkos svemu" pre -erojsko$paganskom nego jevan$ 5eoskom moralu? ono je moralo biti kadro da ne oseti ni#ta jereti&ko u iska0ima kao #to je ovaj Jovana od )ol0berija7 (=vanje ratnika" koliko pri-vatljivo toliko i nu4no" ustanovio je sam Aog," da bi naposletku u ratu vide$ lo &ak mogu8i put aske0e i besmrtnosti '0me5u ostalog" upravo 0bog ovog odstupanja Krkve od preo vladu ju8i- motiva prvobitnog -ri#8anstva" Evropa je u srednjem veku spo0nala" u mnogim pogledima" po$ slednju sliku jednog tradi!ionalnog tipa sveta 14 DOEB6'9A O EA)BA>A

Bradi!ionalno ure5enje kao ""oblik, pobede nad -ao$ som i otelovljenje meta%i0i&ke misli o postojanosti i pravdi na#lo je jedan od svoji- osnovni- i0ra0a u kastinskom sistemu Bragovi podele pojedina!a na kaste ili odgovaraju8e grupe prema nji-ovoj prirodi i ra0li&itom rangu aktivnosti u odnosu na &istu du-ovnost konstantno se nala0e u svakom vi#em obliku tradi!ionalne !ivili0a!ije" obra0uju8i su#tinu prvobitnog 0akonodavstva i reda u skladu s pravdom `iveti u skladu s kastom javlja se kao prva obave0a tradi!ionalnog &ove&anstva 3 svom najpotpunijem tipu $ 0a kojeg se mo4emo po0vati na drevni indoarijski sistem $ -ijerar-ija kasti vidljivo opona#a -ijerar-iju ra0li&iti- %unk!ija koje sadr4i svaki organi0am" a kojima upravlja du- 3 tom organi0mu na najni4em nivou postoje jo# nei0di%eren!irane i be0li&ne energije materije i puke vitalnosti? nad njima regulativno deluju metaboli&ke %unk!ije i organska ekonomika uop#te kojima opet upravlja volja $ pokreta& tela kao !eline u prostoru i vremenu 9a kraju" tu je du#a kao sredi#te" vr-ovna mo8 i svetlost &itavog organi0ma Bako je i s kastama7 delatnosti slugu i radnika 1#udri2" 0atim gra5anstva 1vai#ija2" ratni&kog plemstva i0nad nji- 1k#atrija2 i" napokon" predstavnika vlasti i du-ovne mo8i 1bramana2 u prvobitnom smislu" i poglavara kao ponti%i!es $ obra0ovale su -ijerar-iju koja odgovara onoj upravo pomenutoj" svojstvenoj svakom organi0mu vi#eg tipa Ovo je bilo indoarijsko ure5enje" tesno pove0ano sa persijskim koje je artikulisano u &etiri pi#tre $ Jospodare vatre 1at-reva2" ratnike 1rat-aest-a2" glave porodi!a 1vastrTa$%s-uTant2 i sluge 0a %i0i&ki rad 1-uti2 Analogna s-ema sre8e se i u drugim !ivili0a!ijama sve do evropskog srednjeg veka koji je 0nao 0a podelu na sluge" gra5anstvo" plemstvo i kler 3 Platonovoj kon!ep!iji kaste su odgovarale mo8ima du#e i odre5enim vrlinama7 tako

gospodarima 1apPovBQR?2" ratni!ima 11p$>iotEBi? ili i$J3Eonpoi2 i radni!ima 1Vrmioa2pcoi2" odgovaraju du- 1aZovI2 i glava animus 1Jujtoei)eg2 i grudi" sposobnosti 4elje 1ekiA*ujj $ BiBiEhv2 i ni4i deo tela7 seks i is-rana Bako spoljni red i -ijerar-ija odgovaraju unutra#njem redu i -ijerar-iji" s-odno pravdi >isao o organskom podudaranju nala0i se tako5e i u po0natoj vedskoj predstavi o poreklu ra0li&iti- kasti i0 odre5eni- delova tela (prvobitnog &oveka. Pre nego #to de%ini#u dru#tvene grupe" kaste vi#e odre5uju %unk!ije i tipi&ne na&ine postojanja i delovanja Po$ dudaranje osnovni- prirodni- mogu8nosti pojedin!a s jednom od ti- %unk!ija odre5ivalo je njegovu pripadnost odgovaraju8oj kasti" tako da je u du4nostima koje su njoj svojstvene" u onome na #ta se ona tradi!ionalno po0ivala" on mogao prepo0nati normativno tuma&enje svoje sop$ stvene prirode $ njen ra0voj i njenu potvrdu u slo4enom poretku (odo0go. Bo je bio ra0log #to se u tradi!ionalnom svetu kastinski re4im pojavio i vladao kao skladna prirodna institu!ija 0asnovana na ne&emu o&iglednom 0a sve" a ne na ugnjetavanju" nasilju ili $ da se poslu4imo 4argonom modernog doba $ na (dru#tvenoj nepravdi. Prepo0naju8i sopstvenu prirodu" tradi!ionalni &ovek je prepo0navao i sopstveno (mesto. i sopstvenu %unk!iju i 0nao #ta su primereni i ispravni odnosi nadre5eni- i podre5eni- Otud se slu&ajevi kad vai#ija ne bi pri0navao vlast nekog k#atrije" ili kada ovaj poslednji ne bi sa&uvao svoju nadmo8nost u odnosu na vai#iju ili #udru nisu smatrali toliko krivi!om" koliko ne0nanjem Oijerar-ija nije bila pitanje ljudske 4elje" nego 0akona prirode poput onog koji 0a-teva da lak#a te&nost bude i0nad gu#8e te&nosti osim ako se ne ume#aju remetila&ki %aktori /vrsto je va4io prin!ip da (ako ljudi 0a sebe uspostave pravilo delovanja koje nije saglasno s nji-ovom prirodom" to pravilo ne treba u0imati u ob0ir. =akon o nasle5ivanju i 0atvorenosti u kastinskom re4imu najvi#e iritira mentalitet moderniljudi '0gleda (nepravedno. da ro5enje neminovno odre5uje dru#tveni polo4aj i tip delatnosti kojoj 8e &ovek morati da se posveti i koju ne bi trebalo da napusti 0bog ni4eg" ali ni 0bog vi#eg oblika" da ne bi postao (vankastinski." parija od koga svi be4e >e5utim" ako se vratimo op#tem tradi!ionalnom s-va$ tanju 4ivota" vidimo da se ovakve te#ko8e preva0ila0e =atvorenost kasti 0asnivala se na dva osnovna prin!ipa Prvi je poti!ao i0 &injeni!e da je" kao #to je re&eno" tradi!ionalni &ovek sve ono vidljivo i 0emaljsko smatrao samo posle$ di!ama u0roka vi#eg reda =ato" pojedina&no posmatrano" biti ro5en prema ovim ili onim uslovima" kao mu#kara! ili 4ena" u jednoj ili u drugoj kasti" biti ove ili one rase" biti obdaren nekim posebnim sposobnostima ili sklonostima i tako dalje" 0a njega nije predstavljalo ""slu&aj," ne#to na #ta se nipo#to ne uti&e i #to" dakle" ni#ta ne mo4e unapred da odredi )ve ovo se" me5utim" ra0ja#njavalo tradi!ionalnom &oveku kao podudaranje s prirodom onoga #to je prin!ip koji se ovaplotio u ljudskom ""Ja," trans!endentno -tenje ili prisutnost u &inu napredovanja prema 0emaljskom ro5enju Bakav je jedan od aspekata -induisti&ke doktrine o karmi koja $ ako i ne odgovara onome #to se vulgarno podra0umeva pod reinkarna!ijom*V $ impli!ira op#tu ideju o preeg0isten!iji u0roka i prin!ip7 (9asledni$ !i dejstvovanja su bi8a '0 bi8a se rada novo postojanje ' kakvo je bilo dejstvovanje" takvo 8e biti i to novo bi8e , 3ostalom" takve doktrine nisu bile svojstvene samo 'sto$ku Postojalo je -elenisti&ko u&enje po kojem ne samo da je (du#a unapred odabrala sopstvenog demona i sopstve$ ni 4ivot." nego je i (telo bilo oblikovano po sli!i du#e koju u sebi sa!lr4i, : Po nekim arijsko$persijskim predstavama koje su pre#le u Jr&ku a potom u 6im" doktrina o

">isao !la je isti li&ni prin!ip ve8 pro4iveo druga ljudska postojanja i da 8e i druga pro4iveti trebalo bi da bude odba&ena O tome up 6 Juenon" LZErretir Dpirite" Pari#" 19;3" svuda i J Evola" La dottrina del risveglio 119432" Edi0ioni >editerranee" 6oma4" 199V 'storijskl gledano" ideja reinkarna!ije javlja se samo u ve0i sa s-vatanjem 4ivota koje je svojstveno ni4im slojevima prearijski- rasa i uti!aju kojeg su oni i0vr#ili7 doktrinarno" to je obi&an mit 0a upotrebu masa $ ne (e0oterijsko. 0nanje" ve8 ne#to sasvim suprotno 3p vi#e napre!i" ''" )) U <" 9 ti Ved!irrta je" na primer" ideja reinkarna!ije bila sasvim nepo0nata :Plotin" Eneade" 111 iv" V? '" i" 11 3p Platon" Dr4ava" L" :1.Z !7 (9e8e sudbina vas ko!kom birati" nego 8ete vi i0abrati sudbinu Prvi na koga svetom kraljevskom dostojanstvu ve0ivala se upravo 0a kon!ep!iju da se du#e usmeravaju po a%initetima prema odre5enoj planeti kojoj 8e odgovarati preovla5uju8a svojstva i polo4aj &ovekovog ro5enja $ dok je kralj smatran 0a domus natus+ upravo 0bog toga #to prati liniju solarni- uti!aja A onoga ko voli (%ilo0o%ska11 obja#njenja mo4emo podsetiti da Eantova i Dopen-auerova teorija o tako0vanom inteligibilnom karakteru $ karakteru ""noumena," koji pret-odi svetu %enomena $ vodi u sli&na ra0mi#ljanja )ada se" s ob0irom na ove premise $ isklju&iv#i dakle misao o ro5enju kao slu&aju $ doktrina o kastama predstavlja u sasvim ra0li&itom svetlu Plotin je podu&avao7 (Op#ti plan je jedan" ali on se deli na nejednake delove" tako da unutar njega postoje ra0li&ita sedi#ta" jedna bolja" druga manje prijatna $ a du#e" i one nejednake" 0au0imaju ra0li&ita boravi#ta koja se poklapaju s ra0likama koje su im svojstvene 9a taj na&in se sve sla4e" a ra0li&itost polo4aja odgovara ra0li&itosti du#e . Prema tome" mo4e se re8i da nije ro5enje to koje odre5uje prirodu" nego je priroda ta koja odre5uje ro5enje? jo# pre!i0nije" neko ima odre5eni du- jer je ro5en u odre5enoj kasti" ali je istovremeno neko ro5en u odre5enoj kasti jer $ u trans!en$ dentnom smislu $ ve8 poseduje odre5eni du- Otud je ra0li&itost kasti" daleko od ve#ta&ke" nepravedne i proi0voljne" bila samo odra0 i potvrda najdublje i najintimnije preeg0isten!ijalne nejednakosti Ona je bila vi#a primena prin!ipa suum !iuIue Easte su u poretku 4ivi- tradi!ija predstavljale" da tako ka4emo" prirodno (mesto. ovo0emaljskog sjedinjavanja volje ili srodni- predodre5enosti? a pravilna" 0atvorena nasledna transmisija pripremala je -omogenu grupu povoljni- organsko$vitalni- i psi-i&ki- sklonosti i0 perspektive pravilnog ra0voja $ sa stanovi#ta pojedin!a $ navedeni- prenatalni- odre5enja ili dispo0i!ija na ravni ljudske eg0isten!ije 9ije pojedina! (primao. od kaste sopstvenu prirodu $ pre je kasta njemu pru4ala mogu8nost da prepo0na sopstvenu prirodu i volju" ili da i- se (priseti." nude8i mu istovremeno neku vrstu okultnog nasle5a ve0anog 0a krv da bi mogao -armoni&no ostvariti ovo poslednje 9adle4nosti" %unk!ije i du4nosti kaste usmeravale su pravilan ra0voj mogu8nosti pojedin!a u dru#tvenoj !elini 3 vi#im kastama ini!ija!ija je dovr#avala ovaj pro!es" podsti$ &u8i ili i0a0ivaju8i u pojedin!u uti!aje koji su ve8 usmere$ ni u natprirodnom smislu Jus singulare" to jest preimu8$ stva i prava ra0li&ita 0a svaku kastu" pa &ak i kultovi" moral i 0akoni ra0li&iti 0a svaku od ti- tradi!ionalni- podela omogu8avali su ne samo da trans!endentna volja bude u -armoniji sa du-ovno srodnim ljudskim nasle5em" nego i da svako u dru#tvenoj !elini na5e mesto koje realno odgovara njegovoj prirodi i njegovim najdubljim sklonostima $ mesto 0a#ti8eno od svake 0brke i ogre#enja Eada se smisao li&nosti ne sagledava u e%emernom prin!ipu ljudske individualnosti" odre5enom !la i0a sebe ne ostavi drugo do ""sen," sve to se onda poka0uje kao prirodno i jasno 9aravno" mnogo toga se mo4e (posti8i." ali (postignu8e. nema nikakvu vrednost s vi#eg gledi#ta $ gledi#ta koje 0na da propadanje organi0ma vodi u ni#ta $ kada ne nastavlja duboku volju koja je u0rok determinisa$ nog ro5enja i koja ne mo4e biti tako lako istisnuta

trenutnom i proi0voljnom odlukom donetom u datom trenutku 0emaljskog postojanja 1 kada se to jednom s-vati" s-vata se i 0a#to se danas mora sasvim i0gubiti smisao i potreba 0a kastama Eao ""Ja," moderni &ovek po0naje samo ono #to ro5enjem po&inje i #to se smr8u manje$vi#e gasi )ve se svodi na puku ljudsku individuu i svako se8anje na (prvobitno. nestaje" pa nestaje i mogu8nost uspostavljanja kontakta sa snagama 0a koje je determinisano ro5enje samo posledi!a i mogu8nost ponovnog spajanja sa onim ne$ljudskim elementom &oveka koji je" po#to posto$ ji pre ro5enja" isto tako i s one strane smrti" i koji ostavlja ""mesto, 0a sve ono #to eventualno mo4e biti ostvareno s one strane smrti i i0vor je neuporedive sigurnosti Eada je ritam prekinut" kontakt onemogu8en" a velika daljina su4ena na ljudsku perspektivu" svi putevi i0gledaju otvoreni i svako polje je 0asi8eno poreme8enim" neorganskim de$ lovanjem li#enim osnova i dubokog 0na&enja i nadvladano upravo privremenim i individualnim pobudama" strastima" niskim interesom i ta#tinom (Eultura1* ovde vi#e ne 0na&i ostvariti sopstveno bi8e u stvarnoj privr4enosti i odanosti $ nego naprotiv 0na&i (i0graditi sebeZ1 A kako je 4ivi pesak onog ni#ta koje je &ovekovo empirijsko Ja be0 imena i be0 tradi!ije osnova te gra5evine" tako se isti&e 0a-tev 0a ravnopravno#8u" pravo da se mo4e biti" prin!ipijelno" sve ono #to i bilo ko drugi mo4e da bude" i ne prepo0naje se nikakva istinitija i ispravnija ra0lika od one (osvojene. sopstvenim naporom i sopstvenom (0aslugom. $ ka0ano terminima jedne o5 najta#tiji- intelektual$ni-" moralni- ili dru#tvenikonstruk!ija na#i- vremena Po takvom kriterijumu prirodno je da ostaju jedino grani!e najgrubljeg %i0i&kog nasle5a koje postaju obele4ja nedoku&ivi- 0na&enja" dakle koje se podnose ili u kojima se u4iva kao u -iru sudbine? a s druge strane" elementi li&nosti i krvnog nasle5a" dru#tvenog po0iva i %unk!ije postali su sve neuskla5eniji" dospev#i do stanja prave" tragi&ne" unutarnje i spoljne ras!epljenosti i" s pravnog i eti&kog gledi#ta" do kvalitativnog uni#tenja" do i0jedna&avanja koje se odnosi na jednaka prava i du4nosti" do jednakog dru#tvenog morala" #to podra0umeva da se isti nametne svima u istoj meri i da vredi 0a sve podjednako" s potpunim 0anemarivanjem pojedina&ni- priroda i ra0li&iti- unutra#njidostojanstava (Preva0ila4enje. kasti i tradi!ionalni- poredaka nema drugo 0na&enje Pojedina! je osvojio &itavu svoju (slobodu." ali joj nije odmerio du4inu lan!a" usled &ega njegova opijenost i njegova ilu0ija marionete u 4ivom pokretu ne po0naju grani!e )asvim je druga&ija bila sloboda 0a koju je 0nao &ovek Bradi!ije Ona se nije sastojala u odba!ivanju" nego u mogu8nosti da se on ponovo pripoji najdubljem delu sop$ stvene volje" #to se ve0ivalo 0a misteriju njegovog eg0isten!ijalnog (oblika. =apravo" ono #to odgovara ro5enju i %i0i&kom elementu bi8a odra4ava ono #to se u geometrijskom smislu mo4e na0vati re0ultantom ra0li&iti- sila ili te4nji u igri na njegovom ro5enju $ tj ono odra4ava prava! najja&e sile 3 toj sili mogu" s druge strane" biti savladane tenden!ije manjeg inten0iteta $ otprilike -irovi sila $ kojima odgovaraju one nadarenosti i one sklonosti koje na ravni najotvorenije individualne svesti mogu biti u suprotnosti bilo sa njenim pret-odnim organskim oblikom" bilo sa du4nostima kaste i okolinom kojoj pripada Ove slu&ajeve unutra#nje protivure&nosti u tradi!ionalnom ure5enju ustanovljenom po 0akonu kasti valja smatrati i0u0e!ima? oni" pak" preovla5uju u dru#tvu koje vi#e ne 0na 0a kaste niti 0a odvojena dru#tvena tela uop#te $ gde" dakle" nikakav 0akon ne odabira" ne &uva i ne usavr#ava nadarenost i sposobnost 0a odre5ene %unk!ije Bu imamo -aos eg0isten!ijalni- i psi-i&kimogu&nosti koji ve8inu osu5uje na stanje dis-armonije i rastr0anosti" #to vidimo da se danas de#ava 9esumnjivo" margina neodre5enosti je mogla postojati i u tradi!ionalnom &oveku" ali ona je u njemu slu4ila tek da podstakne aktivnu stranu dveju maksima $ ()po0naj samog sebe. 1sa dopunom7 (9i#ta nije suvi#no.2 i (Audi svoj, $ koje su tra4ile %ormativno delovanje i unutra#nju organi0a!iju sve dok se ne otkloni upravo pomenuta margina i ne ostvari potpuno

sjedinjavanje sa sobom Otkriti upravo (dominantu. u sebi tragom sop$ stvenog oblika i sopstvene kaste i -teti je" to jest i0meni$ ti je u eti&ki imperativ1< i" dalje" (obredno. je ostvariti u odanosti da bi se uni#tilo sve ono #to ve0uje 0a 0emlju 1kao #to su instinkt" -edonisti&ki motivi i materijalno pro!enjivanje2 $ to je dopuna predo&ene kon!ep!ije koja vodi drugom utemeljenju re4ima kasti u nji-ovoj 0atvorenosti i postojanosti ) druge strane" treba imati na umu i onaj aspekt tradi!ionalnog du-a po kojem nema tog predmeta ili %unk!ije koja bi se sama po sebi mogla smatrati nadmo8nom ili podre5enom nekoj drugoj Prava ra0lika je" me5utim" bila data u na&inu na koji su se odre5eni predmet ili %unk!ija do4ivljavali =emaljskom na&inu" koji se 0asniva na korisnosti i po-lepi $ sakama$ karma $ suprotstavljao se" u karakteristi&nom primeru kojeg je ponudila arijska 'ndija" onaj na&in koji dejstvuje odvojen od plodova svoje ak!ije" 0arad nje same $ ni#kama$karma 1nis-kama$karma2 $ pretvaraju8i svaki &in u obred i (4rtvu. Bakav je bio put b-ak$ tija 1b-akti2 $ ovom terminu ovde vi#e odgovara mu4evno 0na&enje srednjovekovne %ides nego onaj pijetisti&ki smisao koji je prevladao u -ri#8anskoj ideji ""pobo4nosti, De$ lanje i0vr#eno prema ovom 0na&enju b-aktija upore5iva$ lo se s vatrom" i0vorom svetlosti" u kojoj i0gara i pro&i#8ava se &itava materija samog &ina" a mera u kojoj je on bivao oslobo5en materije" odvojen od po-lepe i strasti i sam sebi dovoljan" dakle $ da se poslu4imo ovde analognim ari$ stotelovskim i0ra0om $ &ist &in" upravo je odre5ivala -ijerar-iju delanja kasti ili drugi- tela koja su im odgovarala kao (%unk!ionalne klase. Pripisati ovim premisama koje su bile iskustvene" a ne teorijske" pa prema tome &esto &ak i neiska0ane" te4nju da se s odre5enog oblika delanja pre5e na drugi $ dakle" i0 jedne kaste u drugu $ #to bi se" sa spoljnog i utilitarnog gledi#ta" nekom moglo u&initi kao dostojnije i korisnije" u svetu Bradi!ije bilo je te#ko mogu8e" toliko da se nasle5i$ vanje %unk!ija utvr5ivalo spontano &ak i tamo gde nije bilo pravi- kasti" nego samo dru#tveni- grupa )ve vrste %unk!ija i delanja javljale su se na isti na&in i samo kao pola0i#te 0a u0di0anje u druga&ijem smislu $ vertikalnom" ne ovo0emaljskom $ nego u du-ovnom poretku )vako je u sopstvenoj kasti" u odanosti njoj" u odanosti sopstvenoj prirodi" u pokornosti $ ne nekom op#tem moralu" nego sopstvenom moralu" moralu sopstvene kaste $ u tom pogledu imao isto dostojanstvo i istu &istotu kao bilo ko drugi7 sluga $ #udra $ jednako kao i kralj )vako je odr4avao svoju %unk!iju u sveukupnom poretku i putem svoje b-akti sudelovao i u natprirodnom prin!ipu tog istog poretka Otud se ka4e7 (/ovek posti4e savr#enstvo obo4avaju8i Onog i0 kojeg poti&e sve #to 4ivi i kojim je &itav ovaj univer0um pro4et" posredstvom ispunjenja odre5enog na&ina bivstvovanja $ svad-arme 1svad-arma2 . Aog objavljuje7 (Eakav god bio na&in na koji ljudi pristupaju meni" na taj na&in 8u i- ja pri-vatiti? u svakom obliku slede moj 4ivot.? i jo#7 (/ini uvek ono #to treba &initi" be0 ve0ivanja" jer &ovek koji dela s aktivnom ravnodu#no#8u dose4e Vi#njeg .1C* Eon!ept d-arme" ili sopstvene prirode" 0a koju se tra4i da joj se bude veran" poti&e i0 korena dr 1d podupirati" nositi ili dr4ati ne#to gore2 i i0ra4ava upravo element reda" oblika ili kosmosa kojeg Bradi!ija otelovljuje i ostvaruje naspram -aosa i postajanja Ero0 d-armu se odr4ava tradi!ionalni svet $ kao" uostalom" svaka stvar i svako bi8e $ u&vr#8uju se brane od mora &iste slu&ajnosti i prola0nosti" a 4ivi sudeluju u stabilnosti Bada se s-va$ ta 0a#to je napu#tanje sopstvene kaste i me#anje kasti ili samo prava" du4nosti" morala i kultova svake kaste smatrano svetogr5em koje uni#tava delotvornost svakog obreda" te 0ato gura kriv!a prema (in%ernalnom." to jest prema podru&ju demonski- uti!aja in%eriorne prirode" &ine8i da od njega postane jedino (ne&isto. bi8e &itave -ijerar-ije" parija" (nedodirljivi." sredi#te psi-i&ke 0ara0e u smislu unutra#njeg rastakanja =animljiva je i &injeni!a da se u 'ndiji smatrao odba&enim samo onaj koji je (van kaste.? i0begavala ga je najni4a kasta" &ak i kada bi pripadao i najvi#oj od nji- ) druge strane" niko se nije ose8ao

poni4enim 0bog sopstvene kaste? i sam #udra bio je ponosan na svoju kastu i 4eljan da je 0adr4i" podjednako koliko i braman najvi#eg ranga 'deja kontamina!ije nije se u na&elu ti!ala samo pojedin!a i0 vi#e kaste koji se pome#ao sa onim i0 ni4e kaste" nego se i ovaj poslednji ose8ao uka$ljanim ukoliko se pome#a sa onim prvim 3 stvari" me$ #anjem 0lata i olova ne menja se samo prvo" nego se me$ nja i drugo7 oba gube svoju prirodu Brebalo je da svako bude svoj Bako je me#anje samo po sebi $ a ne neko odre5eno me#anje $ ukloniv#i ono #to bi Jete na0vao ""kre$ ativni limit, ugro4avalo tradi!ionalno ure5enje i otvaralo vrata ni4im silama Bo je dovelo do preobra4enja ""oblika, ostvarenog kro0 b-akli i ni#kama$karmu" odnosno kro0 dejstvovanje kao obred i kao 4rtvu7 promena" uni#tenje (oblika11 u bilo kojem smislu" vredela je" me5utim" samo kao poni4avaju8e bekstvo /ovek van kaste nije bio ni#ta drugo do pobe5eni $ pali" patitas" kako su ga 0vali na arijskom 'stoku Ovo je bila druga osnova kastinskog re4ima Ba osnova je po svemu du-ovna jer" kao #to je vi#e puta istaknuto" 'ndija" koja poka0uje takav re4im u jednom od njegovi- najstro4i- oblika 1toliko da 8e se sasvim degenerisati2" nikada nije imala nijednu !entrali0ovanu organi0a!iju koja bi ga mogla nametnuti putem politi&kog ili ekonomskog despoti0ma ) druge strane" vidovi ove druge osnove nala0e se i u 0apadnim obli!ima Bradi!ije Elasi&na je misao" na primer" da se savr#enost ne meri materijalnim kri$ terijumom nego da se sastoji u savr#enom ostvarenju sopstvene prirode? da materijalnost" 0apravo" 0na&i nemo8 da se dovr#i sopstveni oblik >aterija" tgt]" kod Platona i kod Aristotela ne odgovara svojoj normi ili svojoj ""ideji, 1odnosno upravo svojoj d-armi2" budu8i da predstavlja osnov nei0di%eren!iranosti i nepostojanosti" #to neku stvar ili neko bi8e svodi na nedovr#eno u odnosu na samo sebe 'sti e0oterijski du- postoji u rimskoj divini0a!iji (grani!e. $ termen ili terminus $ time #to se bog Bermin u0di4e na najvi#e dostojanstvo" #to se &ak i0jedna&ava sa samim olimpskim Jupiterom koji je" kao na&elo svakog reda" bio i 0a#titnik (kamena me5a#a.? 0atim u predanju 1koje mo4e da poprimi i vi#a 0na&enja2 po kojem je onaj ko je ru#io ili uklanjao neki od me5a#a bio prokleto bi8e koje je svako mogao usmrtiti? i naj0ad u rimskom proro&anstvu" gde se najavljuje da 8e epo-a uni#tavanja grani!a postavljeni- ljudskoj po-lepi biti i sae!ulum (kraja sveta1* 1U ()vako treba da bude poseban." u&io je Plotin" (na#a de$ la da budu samo na#a" a da svakom pripadnu sopstvena dela" kakva god ona bila . Da savr#eno prilago5avanje sopstvenoj spe!i%i&noj %unk!iji vodi istovetnom u&estvovanju u du-ovnosti svega" s-va8enog kao organi0ma $ ta misao 8e se na8i u najboljim gr&ko$rimskim predanjima" a 0atim 8e biti preu0eta u organskoj vi0iji germansko$rim$ ske srednjovekovne !ivili0a!ije Pretpostavke 0a ono ose8anje ravnodu#nosti" radosti i 0dravog ponosa na sopstveno 0animanje su u osnovi sli&ne i takve da svaki rad" koliko god skroman bio" mo4e da poprimi aspekt neke (umetnosti.? ovo ose8anje se" kao odjek tradi!ionalnog du-a" odr4alo kod nekievropski- naroda sve do noviji- vremena Drevni nema&ki seljak" na primer" ose8ao je kao plemi8ku titulu to #to je 0emljoradnik" iako nije umeo da" kao drevni Persijana!" u tom radu vidi simbol i epi0odu borbe i0me5u boga svetlosti i boga tame /lanovi esna%a i gildi bili su isto toliko ponosni na svoje tradi!ionalno 0animanje koliko i plemstvo na svoju sopstvenu krv Jo# je Luter" posle Bome Akvinskog" u&io !la je prela4enje s jednog 0animanja na drugo radi uspona u dru#tvenoj -ijerar-iji protivno Ao4ijem 0akonu" jer Aog svakome dodeljuje polo4aj i svako treba da mu se pokori i ostane u njemu" te je" dalde" jedini na&in da se slu4i Aogu taj da se na najbolji mogu8i na&in prione na sopstveno 0animanje 3 svim tim idejama u kojima se makar i kro0 ograni&enja svojstvena teisti&ko$pobo4noj s-emi odra4ava du- ra0vijenog srednjeg veka sa&uvana je ve8 pomenuta tradi!ija =apravo" pre pojave !ivili0a!ije Bre8e dr4ave 1merkantili0am" kapitali0am2 na =apadu je kao dru#tvena religio0no pri-va8ena etika

va4ilo pravilo da se &ovek ostvari u postojanim okvirima koje su odre5ivale sopstvena priroda svakog pojedin!a i grupa kojoj je pripadao Ekonomska aktivnost" rad i 0arada bili su opravdani onoliko koliko su bili potrebni 0a odr4avanje i osiguravanje dostojanstvene eg0isten!ije primerene odgovaraju8em polo4aju" a da u prvi plan nije i0bijao niski interes ili pro%it Otud i obele4je aktivne impersonalnosti u istoj oblasti 6e&eno je da su se u kastinskoj -ijerar-iji iska0ivali odnosi poput oni- i0me5u poten!ijalnosli i samog &ina 3 najvi#oj kasti se kao ideja na naj&istiji" najpotpuniji i najslobodniji na&in ispoljavalo samo delanje" koje je u ni4oj kasti predstavljalo ve8inom uslovljen oblik 9a toj osnovi" pre svega" imamo priliku da optu4imo moderne demago#ke ideje o (du-u stada. podanika u tradi!ionalnim dru#tvima i nedostatak onog ose8aja dostojanstva i slobode svakog pojedin!a kojeg je samo moderno" (ra0vijeno. &o$ ve&anstvo 0nalo da stekne 9aime" i kada -ijerar-ijsko mesto pojedin!a nije proi0la0ilo i0 spontanog prepo0navanja sopstvene prirode i vernosti njoj" pot&injenost ni4eg vi#em 1daleko od toga da bude inertno pristajanje2 bila je gotovo ritualni simboli&ni i0ra0 odanosti i posve8enosti sopstvenom idealu" vi#oj %ormi sebe samog" koju onaj pot$ &injeni nije mogao neposredno i organski do4ivljavati kao sopstvenu prirodu $ svad-arma 1svad-arma2 $ ali koji ju je ipak mogao odabrati 0a sredi#te svog dejstvovanja upravo preko svoje posve8enosti i delatne pot&injenosti u odnosu na vi#u kastu 3ostalom" na 'stoku je samo u i0u0etnim slu&ajevima bilo dopu#teno i0a8i i0 sopstvene kaste" a odbegli se nipo#to nije smatrao stvarno slobodnim bi8em $ mada mu se ipak pri0navala mogu8nost da sopstvenim vladanjem i delanjem" re&ima i mislima stvori u0roke koji su" na osnovu analogije s prin!ipom ili s -ijerar-ijom kojoj je pojedina! bio podre5en" mogli da dovedu do novog na&ina postojanja koji odgovara upravo tom prin!ipu ili toj -ijerar-iji Pored b-akti ili %ides koja je neposredno okrenuta prema Vi#njem" to jest neuslo$ vljenom" b-akti koja je usredsre5ena na neki drugi vi#i prin!ip pripisivala se stvarna i objektivna mo8 da ra#&lani elemente onoga koji je gaji $ posle is!rpljivanja njegove d-arme $ na taj isti prin!ip i da ga i0nutra" duboko i or$ ganski a ne spolja i ve#ta&ki 1kao #to je to slu&aj u neredu i gram0ivosti modernog dru#tva2" u0digne s jednog stepe$ na -ijerar-ije na drugi" kao odra0 prelaska trans!endent$ nog prin!ipa bi8a s jedne mogu8nosti na drugu 3 ve0i s pojavom dru#tvenog poretka &ije je sredi#te u vladaru i koji je trajao sve do )vetog rimskog !arstva 0adr4ava se prin!ip $ kojeg je podr4ao jo# Kel0us ustaju8i protiv duali0ma prvobitnog -ri#8anstva;3 $ da podani!i kro0 odanost svom vladaru mogu poka0ati svoju vernost Aogu ;4 Drevno je indoevropsko s-vatanje podanika kao bi8a koga sveta i slobodno i0abrana du4nost ve0uje 0a li&$nost vladara? ova li&na %ides ili odanost je u tradi!ionalnom svetu prela0ila politi&ke i individualne grani!e" tako da je pokatkad 0na&ila put oslobo5enja (Podani!i su," isti&e na primer Eimon 1Kumont2 povodom 'rana";V (svojim obo4enim kraljevima posve8ivali ne samo svoje !lelo$ vanje i re&i" nego i same svoje misli Oni su bili du4ni da svoju li&nost potpuno posvete tim monarsima koje su i0jedna&ili s bogovima >ilitia posve8ena u misterije nije ni#ta drugo do taj !ivilni moral posmatran s religio0nog gledi#ta Bako se odanost me#ala s verom . Bome treba dodati da se ovoj odanosti u naj&vr#8im i najsvetlijim obli!ima Bradi!ije tako5e pri0navala mo8 da urodi istim plodovima koje daje vera 9edavno se japanski general 9ogi" pobednik i0 Port Artura" na vest o smrti svog !ara ubio sa svojom 4enom da bi ga sledio na putevima s one strane smrti 3 svakom pogledu" sve ovo ra0ja#njava 0a#to smo rekli da vernost predstavlja drugi temelj svake tradi!ionalne organi0a!ije $ pored obreda i elite" koji predstavljaju tran$ s!enden!iju Ba sila poput magneti0ma uspostavlja kontakte" stvara psi-i&ku atmos%eru" posreduje u

komunika!iji" u&vr#8uje strukture i odre5uje sistem koordina!ije i gravita!ije i0me5u pojedina&ni- elemenata" kao i i0me5u nji- i sredi#ta Eada taj %luid $ koji u krajnjoj liniji poti&e trebno je da od drugi- primi vitalnu snagu" s olvirom na to da je Mpojedina!G i0gubio svoju? i on 8e je primiti od onoga kome je <11" dok je 4iveo" -teo da dopusti da nad njim dejslvuje t gospodari" koga je stvarno imao kao svog demona . 3 na#em posebnom slui iNu" ovaj (demon** bi odgovarao prin!ipu koji je opredme!en sopslvenom aktivnom i odanom posve8eno#8u ;"3p Kel0us" Kontro ' Kristiani 1Prolili 'n li%tFliti2" O3E" Eoma" ' OEO $ 9ap it prir ;43p De )te%ano" L*idea imperiale" nav delo" sli .i *ti ;" W Kumont" Les religions oriental!s" nav 5ilii" sli 9V'' )V''' i0 slobode i du-ovne spontanosti li&nosti $ opadne" tradi!ionalni organi0am gubi svoju ko-e0ionu silu" putevi se 0atvaraju" naj%inija &ula atro%iraju" delovi se odvajaju i ras$ pr#uju u najsitnije deli&e" #to 0a posledi!u ima trenutno povla&enje sila (odo0go11 koje ljudima dopu#taju da idu kud im je volja" prema sudbini koju svojim delanjem stvaraju i koju nijedan vi#i uti!aj ne8e preina&iti 9ema druge tajne opadanja 1V P6OWE)'O9AL9A 3D63`E9JA ' 3>EB9O)B' 6OP)BVO

Eon!ept -ijerar-ije kao odnosa mo8i i dela &inio je da se isti motiv koji je ustoli&en na vr-u reprodukuje u ra0li&itim kastama ili dru#tvenim grupama $ na planu ra0li&iti-" manje ili vi#e savr#eni- ili pak u materiji ogre0li- ostvarenja" od koji- je svako na svoj na&in sa&uvano i jednako usmereno ka vi#em )toga je u najsavr#enijim tradi!ionalnim obli!ima (sveto. bila svetlost koja se rasprostirala ne samo do onog #to su danas 0animanja" nauke i svetovne umetnosti" nego i do 0anata i ra0novrsni- materijalni- delatnosti 9a osnovu postoje8ipodudarnosti i0me5u ra0li&iti- ravni" te su nauke" delatnosti i sposobnosti ni4eg reda mogle tradi!ionalno !la se smatraju simbolima vi#eg i stoga slu4e kao oslona! 0a naslu8ivanje skrivenog 0na&enja u njemu" jer se ono ve8 sadr4alo u pr$vima" mada" da ka4emo" u poten!ijalnom obliku 3 oblasti 0nanja pretpostavka je ipak po&ivala u sistemu nauka koje su" po premisama i metodama" bitno ra0li&ite od moderni- nauka )vakoj modernoj svetovnoj nau!i odgovarala je u svetu Bradi!ije neka (sveta. nauka" koja je imala organsko$kvalitativno obele4je i ra0matrala prirodu kao !elinu u -ijerar-iji stepena stvarnosti i oblika iskustva me5u kojima je oblik ve0an 0a %i0i&ka &ula bio samo jedan me5u mnogima =apravo je tim putem" gotovo u svakom polju" bio mogu8 sistem preno#enja i simboli&ko$ $ritualnog sudelovanja o kojima smo upravo govorili Bakav je slu&aj s kosmologijom uop#te i sa dis!iplinama ve0anim 0a nju7 na primer" stara al-emija je bila sve drugo a ne -ernija u povoju" dok drevna nauka o 0ve0dama nije uop#te bila" kao #to se to danas smatra" sujeverno obo4a$vanje nebeski- tela i nji-ovog kretanja" nego je bila 0nanje o njima tako ure5eno da je moglo va4iti i 0a nauku o &isto du-ovnim i meta%i0i&kim stvarnostima datim u simboli&nom obliku )vet Bradi!ije po0navao je u istim tim grani!ama %i0iologiju &iji delovi su jo# uvek sa&uvani na 'stoku 1mogu se i0dvojiti 0nanja o anatomiji i %i0iologiji koja pretpostavlja kineska akupunktura" japanski d4ijud4i!u i i0ve$ sni aspekti -induisti&ke -at-a joge2" %i0iologiju u kojoj je ra0matranje materijalnog aspekta ljudskog organi0ma &inilo samo 0asebno poglavlje uklapaju8i se u op#tu nauku o podudarnostima

makrokosmosa i mikrokosmosa" ljudskog sveta i prapo&etnog sveta Otud poti&e i drevna medi!ina kao (sveta nauka." u &ijem poretku je (0dravlje. predstavljalo simbol (vrline." a vrlina se opet javljala kao vi#i oblik 0dravlja7 usled dvosmislenosti i0ra0a !orap" onaj ko (spasava. predstavljao je tip onoga ko ""le&i," ali na vi#oj ravni Prirodno je da ra0voj %i0i&ke i prakti&ne strane spo0naje u tim tradi!ionalnim naukama mora i0gledati ograni&eno u pore5enju sa modernim naukama" ali u0rok tome bila je samo ispravna" 0drava -ijerar-ija u interesu tradi!ionalnog &oveka 9aime" spo0naji spoljne i %i0i&ke stvarnosti on nije pridavao vi#e va4nosti nego #to ju je ona 0aslu4ivala ili nego #to je bilo potrebno ; 3 nekoj nau!i najvi#e je 0na&io anagogijski &inila!" to jest mo8 da se (povede nagore." mo8 virtuelno prisutna u sa0nanju koje se odnosi na odre5enu oblast stvarnosti 3pravo taj &inila! posve nedostaje u modernim svetovnim naukama One" 0apravo" mogu da deluju $ i deluju $ upravo u suprotnom smislu7 kon!ep!ija sveta od koje pola0e i na kojoj se 0asnivaju takva je da uti&e negativno na &ovekovu unutra#njost" u smislu raspadanja? takva je da vu&e nadole V Boliko o tome Eada se vratimo na#em predmetu" ra0matranja analogna upravo i0lo4enim mogu se preneti na polje umetnosti" bilo oni- u pravom smislu re&i" bilo pro%esionalniodnosno 0anatski- delatnosti Dto se ti&e prvi-" tradi!ionalni svet je 0nao 0a ono osloba5anje &isto (estetskog." subjektivnog i ljudskog elementa koji karak$ teri#e moderne umetnosti samo u periodima dekaden!ije 3 %igurativnim umetnostima ve8 preistorijski nala0i $ mogu se pomenuti kromanjonska i -reinri !ivili0a!ija $ poka0uju da se naturalisti&ki element ne da odvojiti od magijsko$simboli&ke uloge" a analogna dimen0ija postojala je i u kasnijim ra0vijenijim !ivili0a!ijama (Po0ori#tu. su odgovarale misterljske predstave i (sveta prika0anja11" a delimi&no i igre klasi&ne starine na koje 8emo se vratiti Drevna poe0ija bila je u tesnoj ve0i s prori!anjem i svetim nada-nu8em" a sti- sa &aranjem 1setimo se drevnog 0na&enja termina !armen*2 Dto se knji4evnosti ti&e" simboli&ki i ini!ija!ijski element 1koji je proi0a#ao i0 svesne namere ili podsvesni- uti!aja #to su se kalemili na stvarala&ku sposobnost pojedina!a i ra0li&iti- grupa2 tokom &itavog srednjeg veka &esto uti&e ne samo na mit" sagu i tradi!ionalnu bajku" ve8 i na epske pri&e" vite#ku pa &ak i erotsku literaturu 4 'sto va4i 0a mu0iku" ples i ritam? Luki$ jan svedo&i da su igra&i u ulo0i sve#tenika po0navali (svete misterije Egip8ana."V na isti na&in na koji nauka mu$ drasa 1mudra2 " simboli&ko$ magijski- pokreta s vrlo va4nom ulogom u -induisti&kim obredima i aske0i" pro4ima igru" mimiku i pantomimu te !ivili0a!ije Ponovo je re& o ra0li&itim i0ra0ima jedne iste namere7 (jedinstven -ram" i0gra5en u #umi -ramova. LJ ve0i sa pro%esionalnom i 0anatskom delatno#8u kao karakteristi&an primer sada mo4emo navesti umetnost gradnje i podi0anja 0danja" o &emu u samim jevan5eljima nala0imo po0nate moralne parabole koje su dovodile do jo# vi#i-" ini!ija!ijski- tuma&enja Ve8 u drevnoj egipatskoj tradi!iji gradnja va4i 0a kraljevsku umetnost $ u toj meri da je u simboli&nom smislu li&no kralj i0vodio prve radnje prilikom i0gradnje -ramova u du-u (ve&nog de$ la, : Ako smo" s jedne strane" danas &esto 0bunjeni u ve0i toga kako su u starini na tom polju bila mogu8a ostvarenja koja" po mi#ljenju upu8eni-" po5ra0umevaju vi#a 0nanja matematike i in4enjerske ve#tine modernog tipa" s druge strane u orijenta!iji" planu i mnogim drugim aspektima stari- gra5evina $ prvenstveno -ramova" 0atim katedrala" pa sve do gra5evina srednjovekovne gotike $ i0bijaju na vi5elo nesumnjivi tragovi sve#teni&ke nauke )imbolika 0idarske umetnosti uspostavila je analogne ve0e i0me5u (male umetnosti." s jedne strane" i (velike umetnosti11 i (velikog dela," s druge" u tajnim dru#tvima koja su u po&etku bila neposredno pove0ana s odgovaraju8im sred$ njovekovnim pro%esionalnim udru4enjima

3 i0vesnoj meri" isto se mo4e re8i i 0a kova&ku ve#tinu" tka&ki 0anat i ve#tine plovidbe i 0emljoradnje? #to se ti&e ove posled$ nje" kao #to je Egipat po0navao obred kraljevske gradnje" Daleki istok je 0nao 0a kraljevsko oranje" tako da se" uop$ #teno re&eno" simboli&kom transpo0i!ijom poljoprivredne ve#tine i obradivim poljem smatrao sam &ovek" a onaj koji obraduje polje bio je u i0vesnom smislu adept 30 intelektualisti&ko$malogra5ansko upro#8avanje" odjek svega toga sa&uvao se u samom poreklu modernog i0ra0a (kultura. Drevne umetnosti i ve#tine su" uostalom" tradi!ionalno bile (posve8ene. odre5enim bo4anstvima ili -erojima" uvek po prin!ipu analogija" tako da su predstavljane kao poten!ijalna mogu8nost (obrednog. ostvarivanja" to jest ra0li&ito materijalno delovanje sa simboli&kim ili sa tran$ s!endentnim 0na&enjem 3 stvari" ne samo da je svako 0animanje ili 0anat u ka$ stinskom poretku odgovarao odre5enom po0ivu 1otud dvostruki smisao koji se o&uvao u engleskoj re&i !alling2" ne samo da se u svakom proi0vodu pronala0ilo ne#to kao (iskristalisana tradi!ija. prevedena u delo slobodnom i li&nom aktivno#8u i ve#tinom be0 prem!a" i ne samo da su se sposobnosti sti!ane nekim 0anatom i utkane u organi0am prenosile krvlju kao uro5ene i duboke sklonosti $ nego je tu isto tako dola0ilo do preno#enja 1ako ne i prave prav!ate ini!ija!ije2 najmanje jedne (unutra#nje tradi!ije. u umetnosti" koja je &uvana kao sveta i tajna stvar 1ar$ !anum magisterium2" i koja je primetna me5u mnogim detaljima i pravilima bogatim simboli&nim i religio0nim elementima koje su prika0ivala tradi!ionalna 0anatstva $ isto&nja&ka" meksi&ka" arapska" rimska" srednjovekovna i tako dalje 1< 3vod u tajne neke umetnosti nije odgovarao obi&nom empirijskom ili ra!ionali0ovanom podu&avanju savremenika? i u ovoj oblasti nekim 0nanjima pripisivano je ne$ljudsko poreklo" ideja je i0ra4avana u simboli&nom obliku predanja o bogovima" demonima ili -erojima $ Aalder" Oermes" Vulkan" Prometej" itd $ koji su prvobitno ini!irali ljude u ovu ili onu umetnost =na&ajna je" i0me5u ostalog" &injeni!a da je bog Kollegia Wabrorum. u 6imu bio Janus" koji je istovremeno bio bog ini!ija!ije 3 ve0i s tim uka0uje se i misao o tajnim kova&kim dru#tvima" po kojoj su novu !ivili0a!iju doneli kova&i pristigli u Evropu sa 'stoka Podsetimo na &injeni!u !la se na svetim me$ stima gde su nastali najstariji -ramovi posve8eni Oeri" Eu$ pri" A%roditi$Veneri" Oeraklu$Oerkulu i Eneji gotovo uvek naila0i na ar-eolo#ke tragove i0ra5evina od bakra i bron$ 0e 9apokon" or%i&ke i dioni0ijske misterije pove0ane su s temama %iligranske i tka&ke umetnosti 11 Ovaj na&in ra0mi#ljanja konkretno se ispoljavao u slu&ajevima $ potvr5enim prvenstveno na Dalekom istoku $ kada je istinsko majstorstvo u datoj umetnosti i ve#tini moglo postati simbol" odra0 i 0nak? bila je to varijanta i posledi!a ispunjenja i paralelnog unutra#njeg ostvarenja Breba ista8i da se &ak i tamo gde kastinski re4im nije bio onako strog i utvr5en kao" na primer" u arijskoj 'ndiji" spontano do#lo do ne&eg sli&nog i u pogledu ni4i- delatnosti Po0ivamo se na drevna udru4enja ili 0anatska bratstva koja su postojala svuda u tradi!ionalnom svetu" &ak i u >eksiku? ona su u 6imu poti!ala i0 preistorijski- vremena i po svom planu i0nova i0gra5ivala ure5enje svojstveno gensu i patri!ijskoj porodi!i 3pravo umetnost" ta 0ajedni&ka delatnost" ovde uspostavlja ve0u i red u 0amenu 0a ono #to je u vi#im kastama bilo dato aristokratskom tradi!ijom krvi i obreda Bo ne 0na&i da su !ol$ legium i udru4enja li#eni religijskog obele4ja i mu4evnog" gotovo vojni&kog tipa ure5enja 3 )parti je kult (-eroja11 predstavljao idealnu ve0u &lanova odre5ene pro%esije" &ak i ni4eg tipa 1; Poput svakog grada i svakog gensa" i svako udru4enje u 6imu $ prvobitno sa0dano od slobodnjaka $ imalo je svog demona ili boga lara" imalo je -ram posve8en njemu i korelativni"

0ajedni&ki kult mrtvi-" #to je odre5ivalo jedinstvo u 4ivotu i u smrti" i imalo je svoje 4rtvene obrede koje je magister vr#io 0a 0ajedni!u sodalesili !ollegae" koja je pra0ni!ima" bratskim go0bama i igrama misti&no proslavljala odre5ene doga5aje ili periodi&ne svetkovine /injeni!a da se godi#nji!a !ollegium$0 ili udru4enja 1natalis !ollegi 2 me#ala s godi#nji!om njegovog boga 0a#titnika 1natalis dei2 i (inaugura!ijom11 ili posve8enjem -rama 1natalis templi2 uka0uje da je u o&ima sodales sveti element sa&injavao sredi#te i0 kojeg je 0apo&injao unutra#nji 4ivot udru4enja )to se ti&e virilnog i organskog aspekta u0 kojeg je u tradi!ionalnim institu!ijama &esto i#ao sakralni aspekt" primer je upravo rimsko udru4enje? -ijerar-ijski ustanovljeno ad ePemplum republi!ae " ono je &esto bilo nada-nuto vojni&kim du-om =ajedni!a sodales 0vala sepo$ pulus ili ordo i" sli&no vojs!i i narodu na sve&anim 0borovima" bila je ra0deljena na !enturije i dekurije )vaka &eta je imala svog stare#inu" !enturiona" i jednog 0ame$ nika" optio" ba# kao u legijama Odeljeni od majstora" ostali &lanovi na0ivali su se plebsom i korporatistima 1!or$ porati" &lanovi2" ali i !aligati ili milites !aligati poput obi&ni- vojnika A magister je" pored toga #to je bio majstor umetnosti i sve#tenik korpora!ije 0adu4en 0a njenu (vatru11" bio i i0vr#ila! pravde" dakle onaj koji je &uvao tradi!iju i nad0irao pona#anje grupe 14 )li&ne odlike imali su sivdnjovekovni esna%i" pre svega u nema&kim 0emljama Eao i u umemi&kim 0ajedni!ama" eti&ko$religio0ni element javlja se kao &vrsta spona u gil$ dama 1Jilden2 i =un%ten. 3 ovim esna%skim organi0a!ijama &lanove je (do kraja 4ivota. vi#e ujedinjavao neki 0ajedni&ki ritual nego sami ekonomski interesi i !iljevi proi0vodnje? delovanje intimne solidarnosti koja je potpuno obu0imala &oveka" a ne samo njegov poseban aspekt kao 0anatlije" pro4imalo je svakodnevni 4ivot u svim njegovim vidovima Eao #to su pro%esionalni rimski kolegiju$ mi imali svog lara ili demona" tako su i nema&ke gilde 1osnovane kao slika grada u malom2 imale svog (sve!a 0a#titnika. ili (patrona." a pored toga imale su i svoj oltar" 0ajedni&ki pogrebni kult" svoja simboli&na obele4ja" obredne proslave" moralne 0akone i stare#ine $ Vollgenossen $ po0vane da upravljaju umetno#8u ili da uspostave po#tovanje op#ti- normi i du4nosti &lanova =a pristupanje gil$ di tra4ilo se neuprljano ime i &asno poreklo? oni koji nisu bili slobodni" a ponekad i pripadni!i drugi- rasa" nisu primani Osim toga" ta pro%esionalna udru4enja karakteri$ salo je ose8anje &asti" &istote i impersonalnost u radu" gotovo kao po arijskim prin!ipima b-aklija i ni#kama$ karme )vako se ti-o bavio svojim delom ostavljaju8i po strani sopstvenu li&nost" a ipak je radio kao aktivno i slobodno bi8e $ #to je ina&e bio aspekt velike anonimnosti svojstvene srednjem veku" kao i svakoj drugoj velikoj !ivi$li0a!iji Pored toga" ta udru4enja dr4ala su se daleko od svega #to bi moglo i0a0vati nelojalnu konkuren!iju ili monopol" a #to bi ekonomskim %aktorom pokvarilo &istotu (umetnosti.? po#tovanje sopstvene gilde i ponos 0bog njene delatnosti predstavljali su &vrste" nematerijalne osnove ti- organi0a!ija koje su" mada %ormalno nenasledne" 0apravo &esto postajale nasledne" poka0uju8i time snagu i prirodnost stvarala&kog prin!ipa kasti /ak i u poretku ni4i- delatnosti ve0ani- 0a materiju i materijalne uslove 4ivota tako se odra4avao vid pro&i#8enog i slobodnog delanja koje je imalo svoju %ides i svoju 4ivu du#u" &ime su se raskidale spone sebi&nosti i vulgarnog interesa 3 udru4enjima se" pored toga" uspostavljala prirodna organska ve0a i0me5u kaste vai#ija $ koji bi" re&eno savremenim terminima" odgovarali poslodav!ima $ i kaste #udri $ koji bi o0na&avali radni&ku klasu ) ob0irom na du- gotovo vojni&ke solidarnosti 1koja se ose8ala i bila uslov2" gde se vai#ija javljao skoro kao vo5a" a #udra kao redov u nekom 0ajedni&kom podu-vatu" marksisti&ka an$ titete0a kapitala i rada" poslodava!a i radnika bila je tada ne0amisliva )vako je vr#io svoju %unk!iju" svako se dr4ao svog" odgovaraju8eg mesta 9aro&ito se u nema&kim gilda$ ma

naspram vernosti pot&injenog javljao ponos pretpostavljenog u odnosu na podre5ene koji su revnosno i0vr#avali svoje 0adatke Anar-ija ""prava, i ""0a-teva, i0bija ovde tek kada slabi najdublje du-ovno usmerenje" kada delanje i0vr#eno u &istoti u0mi&e pred delovanjem i0 materijalni- i individualisti&ki- interesa u mnogolikoj gro0ni!i ta#tine koju su i0a0vali moderni du- i !ivili0a!ija" a koja je od ekonomije napravila daemonium i sudbinu 3ostalom" kada se i0gubi najdublja snaga jedne %ides" tada svaku delatnost po&inje da odre5uje njen &isto materijalni aspekt i umesto mnogi- podjednako dostojni- pu$ teva javlja se stvarna ra0lika" 0avisno od vrste delatnosti 3 tome je smisao me5uoblika dru#tvene organi0a!ije kao #to su" na primer" oni kojima je pripadalo drevno ropstvo Eoliko god to paradoksalno moglo i0gledati" u !ivili0a!ijama koje su se najvi#e 0asnivale na ropstvu rad je odre5ivao polo4aj roba" a ne suprotno Drugim re&ima $ kada delatnostima u najni4im slojevima dru#tvene -ijerar-ije nije upravljalo nikakvo du-ovno 0na&enje" kada je umesto (delanja. bilo samo (rada." tada je morao nadvladati materijalni kriterijum" a te delatnosti" po#to su pove0ane s materijom i materijalnim 4ivotnim potrebama" morale su i0gledati degradiraju8e i nedostojne slobodnog &oveka =bog toga je ""rad, $ HtovoI $ mogao biti samo stvar roba" maltene kao neka ka0na i" 0au0vrat" 0a nekog roba nije se mogla smisliti druga d-arma osim rada Drevni svet nije pre0reo rad 0ato #to je 0nao 0a ropstvo? naprotiv" pre0rev#i rad" on je pre0reo roba ) ob0irom na to da samo rob mo4e biti onaj ko ""radi," taj svet je -teo robove pa je i0dvojio" ustrojio i uspostavio u jednoj 0atvorenoj dru#tvenoj klasi mno#tvo oni- &iji se na&in postojanja mogao iska0ati jedino kro0 rad 9asuprot radu s-va8enom kao novog" mra&nom naporu na kojeg tera nu4da" stajalo je delanje$" jedan pol materijalan" te4ak i turoban $ drugi pol du-ovan" slobodan i odvojen od nu4de" pol ljudskimogu8nosti )lobodni ljudi i robovi" u osnovi" nisu ni#ta drugo do dru#tvena kristali0a!ija tidvaju na&ina na koje se i0vodi delanje $ materijalno ili pak obredno $ o &emu je ve8 bilo re&i )amo tu valja tra4iti osnovu $ koja pou0dano odra4ava pojedine tradi!ionalne vrednosti $ 0a pre0iranje rada i kon!ept -ijerar-ije svojstven ure5enjima ovde pomenutog posredni&kog tipa" #to se najpre mo4e uo&iti u klasi&nom svetu 9a taj na&in" spekulativno delanje" aske0a i kontempla!ija $ ponekad &ak i ""igra, i rat $ &inili su osu dejstvovanja nasuprot ropskom polu rada 3 e0oteri&nom smislu" ograni&enja koja je ropski polo4aj nametao mogu8nostima pojedin!a koji se rada kao rob takodje odgovaraju prirodi (sudbine. koja mu je odre5ena" te i njegovo ro5enje samo po sebi treba smatrati posledi!om 9a planu mitolo#ki- transpo0i!ija jevrejska tradi!ija ima sli&ne kon!ep!ije" jer s-vata rad kao posledi$ !u Adamovog pada i istovremeno kao (ispa#tanje. te tran$ s!endentne krivi!e u ljudskom postojanju Eada je katoli!i0am poku#ao da od rada na&ini oru5e 0a pro&i#8enje" u tome se delimi&no javio odjek op#te ideje o obrednoj 4rtvi delanja koje saglasno ljudskoj prirodi 1ovde7 prirodi (palog &oveka." prema jevrejsko$-ri#8anskoj vi0iji 4ivota2 0na&i put oslobo5enja Pobe5enima su u drevnim vremenima &esto nametane du4nosti robova Da li je to &ist materijali0am varvarski- obi&ajaC Da i ne Jo# jednom" ne treba 0aboraviti istinu koja je pro4imala tradi!ionalni svet7 ni#ta se ne doga5a na ovome svetu a da nije simbol i posledi!a du-ovni- 0bivanja $ i0me5u du-a i stvarnosti 1dakle" i mo8i2 postoji bliska ve0a '0 takve istine proi0la0i poseban" ve8 pomenut 0aklju&ak7 pobeda i- pora0 nikada nisu smatrani &istom slu&ajno#8u Pobedaje" tradi!ionalno" uvek uklju&ivala vi#e 0na&enje >e5u divljim narodima jo# se 0adr4alo drevno" &ak nagla#eno verovanje da nesre8nik uvek mora da bude kriva!" is-odi svake borbe" pa samim tim i svakog rata" uvek su misti&ni 0na!i i is-odi" da tako ka4emo" (bo4anskog suda," kadri dakle da otkriju ili ostvare odre5enu ljudsku sudbinu

Pola0e8i od toga" ako se -o8e" mo4e se oti8i i dalje" &ak do trans!endentalne konvergen!ije 0na&enja tradi!ionalnog pojma ""pobe5enog, i upravo pome$ nutog jevrejskog pojma (kriv!a." gde jedan i drugi prela0e u sudbinu kojoj prili&i d-arma svakog roba $ rad Ova konvergen!ija 0na&enja po&iva na &injeni!i da se Adamov (gre-. mo4e odnositi na pora0 kojeg je pretrpeo u jednom simboli&kom doga5aju 1poku#aj da neka4njeno okusi plod s (Drveta.2" a &iji se is-od mogao 0avr#iti i pobe$ dom 9aime" 0namo 0a mitove u kojima osvajanje plodova s (Drveta. ili stvari koje su mu simboli&ki istovetne 1na primer" (4ena." (0latno runo." itd 2 pola0i 0a rukom drugim -erojima 1na primer" Oerkulu" Jasonu" )ig%ridu2 i ne vodi u ka4njavanje kao u jevrejsko$-ri#8anskom mitu" nego u besmrtnost ili trans!endentno 0nanje >oderni svet osu5ivao je (nepravednost. kastinskog re4ima" jo# vi#e su 4igosane drevne !ivili0a!ije u kojima je postojalo ropstvo" a modernom dobu pripisuje se u vrline #to je uspe#no prisvojilo prin!ip (ljudskog dostojanstva. Ovo je tako5e &ista retorika Ostavlja se po strani &injeni!a da su upravo Evropljani ponovo uveli ropstvo i odr4avali ga u prekomorskim 0emljama sve do L'L veka" &esto u gnusnim obli!ima 0a kakve drevni svet gotovo da nije 0nao Vredi pre svega ista8i da ako je ikada bilo robovske !ivili0a!ije velikira0mera" to je upravo moderna !ivili0a!ija 9ijedna tradi!ionalna !ivili0a!ija nije nikada videla toliko mno#tvo osu5eno na mra&an" be0du#an" au$ tomatski rad? u savremenom ropskom sistemu nigde nema kopija u0vi#eni- i opipljivi- %igura gospodara i vladara" nego se on name8e be0bolno i podmuklo kro0 tiraniju ekonomskog %aktora i kro0 apsurdne strukture manje$vi#e kolektivi0ovanog dru#tva A kako je moderno s-vatanje 4ivota svojim materijali0mom odu0elo pojedin!u svaku mogu8nost da unese u svoju sudbinu i#ta preobra4avaju8e" da u njoj vidi 0nak ili simbol" dana#nje ropstvo je daleko sumornije i be0nade4nije od svi- 0a koje se ikada 0nalo 9e treba da &udi" dakle" #to su mra&ne sile svetskog prevrata u masama moderni- robova prona#le lako" tupavo oru5e 0a sprovo5enje svoji- !iljeva? a tamo gde je prevrat ve8 trijum%ovao $ u tako0vanim (radnim logorima. $ vidimo da se na metodi&an i satanski na&in koristilo %i0i&ko i moralno podjarmljivanje &oveka u !ilju kolektivi0a!ije i is$ korenjivanja svake vrednosti li&nosti Eao dodatak pret-odnim ra0matranjima o radu kao umetnosti i ve#tini u svetu Bradi!ije" na kraju bismo ukratko pomenuli konstantan organski i %unk!ionalni kvalitet proi0vedenipredmeta kod koji- se lepo nije javljalo kao ne#to odvojeno i su4eno na odre5enu privilegovanu kategoriju umetni&ki- predmeta" dok &isto utilitarno i trgova&ko obele4je nije ni postojalo )vaki predmet imao je svoju sopstvenu lepotu i kvalitativnu vrednost" kao #to je imao i svoju %unk!iju kao upotrebni predmet Dok se tu" s jedne strane" doka0ivalo (&udo jedna&enja suprotnosti." (be0uslovno pot&injavanje svetom pravilu u kojem 8e i0gleda umreti" ugu#en" svaki li&ni 0anos" i naj&istije i0vira$ nje du-ovnosti" tako te#ko obu0dane" u autenti&no li&no stvaranje." s druge strane se ispravno moglo re8i7 (9e nosi svaki predmet sam po sebi pe&at individualne umetni&$ ke li&nosti" kao #to je to danas slu&aj s tako0vanim umet$ ni&kim predmetima" nego otkrivaju8i ukus Z-orskogZ" koji ga &ini jednim od tolikibeskona&ni- istovrsni- i0ra0a" opet nosi 4ig du-ovne neposrednosti" 0bog &ega ga ne mo4emo 0vati *kopijomZ .;3 Bakvi predmeti su potvr5ivali samo jedinstvenu stilisti&ku individualnost &ija se stvarala&ka delatnost ra0vijala kro0 &itava stole8a A &ak i kad se 0na 0a neko ime $ stvarno" i0mi#ljeno ili simboli&no $ ono svejedno ipak ostaje anonimno *+ Bo je anonimnost nad$ li&nog" a ne subpersonalnog karaktera 3pravo na takvom tlu moglo se roditi i u svim oblastima 4ivota ra0viti 0anatsko stvarala#tvo udaljeno od jadne plebejske utilitarnosti" ali i od spoljne" ne%unk!ionalne (umetni&ke. lepote $ a taj ras!ep odra4ava op#ti neorganski karakter moderne !ivili0a!ije

1:

6A)POL3h'VA9JE B6AD'K'O9AL9OJ D3OA A)EE=A

3ka0av#i na smisao kasti" potrebno je navesti i onaj put koji je na neki na&in i0nad nji- i koji odgovara instinktu 0a neposredno ostvarenje trans!enden!ije u okvirima analognim onima visoke ini!ija!ije" ali i0van spe!i%i&ni- i rigoro0ni- struktura ove poslednje Dok je parija neko ko je ispod kaste" ""pali," onaj ko je i0begao ""%ormu, jer je bio nemo8an pred njom" a #to ga je vratilo u ni4i svet" asketa je onaj ko je i0nad kaste" koji se osloba5a %orme jer se odri&e ilu0ornog sredi#ta ljudske individualnosti da bi se $ neposrednim dejstvovanjem" a ne kro0 vernost sopstvenoj prirodi i kro0 u&estvovanje u -ijerar-iji $ okrenuo prin!ipu i0 kojeg proi0la0i svaka ""%orma, Eoliko god bila velika odbojnost svake kaste prema pariji u arijskoj 'ndiji" toliko je" nasuprot tome" bilo veliko obo4avanje koje su svi gajili prema onome i0nad kaste" od koga se $ po jednoj budisti&koj predstavi $ tra4i samo toliko pokoravanja &ovekovoj d-armi koliko se onaj ko tra4i vatru brine o vrsti drva koja mogu da daju plamen i svetlost ""Aske0i," dakle" pripada mesto 0ami#ljeno i0me5u plana neposredne kraljevske i ini!ija!ijske olimpske nadmo8$ nosti i plana obreda i d-arme Osim toga" ona predstavlja dva aspekta i dve kvali%ika!ije koje se mogu smatrati dve$ ma osobinama tradi!ionalnog du-a uop#te Prvi aspekt asketskog pribli4avanja jeste delanje $ u smislu -erojskog delanja $ a drugi je aske0a u u4em smislu i odnosi se prvenstveno na put kontempla!ije Otud su se i0 potpuno tradi!ionalni- oblika u novije vreme ra0vile !ivili0a!ije vi#e ili manje u 0naku jednog od ta dva pola A vide$ 8e se kakvu su ulogu imala ta dva prav!a u dinami0mu istorijski- snaga i na planu koji ima ve0e s etni&kim i rasnim %aktorom Da bi se s-vatio du- asketske tradi!ije u &istom stanju potrebno je i0u0eti 0na&enja koja su ve0ana 0a termin (aske0e. u svetu novije 0apadne religio0nosti Delanje i sa0nanje su dve osnovne &ovekove sposobnosti" a na oba ova polja mogu8a je integra!ija koja uklanja ljudsku ograni&enost Aske0a kontempla!ije je upravo upotpunjavanje spo0najne mo8i ostvareno odvajanjem od &ulne stvarnosti da bi se neutrali0a!ijom individualne mo8i rasu5ivanja i progresivnim ogoljavanjem je0gra svesti koje se (ra0u$ slovljava. i0beglo ograni&avanje i nu4nost svake" bilo stvarne bilo virtuelne determinisanosti Eada se na taj na&in oslobodi svi- ne&isto8a i svake prepreke $ opus remo$ tionis $ sudelovanje u nadsvetu obavlja se u obliku vi0ije ili prosvetljenja Eao vr-una! asketskog pribli4avanja" ta ta&ka predstavlja istovremeno po&etak aske0e koja je 0aista konstantna i progresivna" a posti4e stanja bivstvovanja i0nad ljudski- okolnosti 3niver0alno kao sa0nanje i sa$0nanje kao oslobo5enje" u ve0i s tim" jesu su#tinski ideali asketskog puta Asketska i0dvojenost svojstvena kontemplativnom putu podra0umeva (odri!anje. 3pravo u tom pogledu treba upo0oriti na dvosmislenost u ni4im obli!ima aske0e $ dakle" treba odvojiti ra0li&it smisao kojeg je odri!anje ima lo u visokoj drevnoj i isto&nja&koj aske0i" s jedne strane" od onog kojeg je" s druge strane" imalo u najve8em delu religio0ne" posebno -ri#8anske aske0e 3 poslednjem slu&aju odri!anje je &esto poka0ivalo karakter represije i ""sa$ momu&enja. Ori#8anski asketa se odvaja od predmeta 4udnje" ali ne 0ato #to vi#e ne 4udi" nego da bi ka4njavao samog sebe i (odoleo isku#enju. 3 drugom slu&aju" me5utim" odbijanje poti&e i0 prirodnog gnu#anja nad predmetima koji su obi&no privla&ni i koji i0a0ivaju 4udnju" to jest i0 &injeni!e da se neposredno ose8a kako se 4eli $ ili bolje re&eno -o8e $ ne#to #to svet uslovljene eg0isten!ije ne mo4e dati 3 tom slu&aju" dakle" upravo prirodna plemenitost sopstvene 4elje vodi ka odri!anju" a ne uplitanje spolja s-va8eno kao ko&enje" ka4njavanje i sputavanje mo8i 4udnje

u vulgarnoj prirodi 3ostalom" a%ektivni mo$ menat u svojim naj&vr#8im i najplemenitijim obli!ima postoji samo u prvim stepenima visoke aske0e 9jega 8e ka$snije uni#titi intelektualni plamen i suvi sjaj &iste kontempla!ije Eao tipi&an primer kontemplativne aske0e mo4e se navesti prvobitni budi0am" bilo 0ato #to je li#en (religio0ni-. elemenata i organi0ovan kao &ist sistem te-nika" bilo 0bog du-a kojim je pro4et i koji je daleko od svega na #ta smo skloni da pomislimo kad govorimo o asketi0mu 9a prvom mestu" 0na se da budi0am ne po0naje (bogove. u religio0nom smislu7 bogovi se uka0uju kao sile koje i same imaju potrebu da se oslobode" tako da je (Probu5eni. neko ko je nadmo8an u odnosu na ljude" ali isto tako i spram bogova Asketa se $ re&eno je u kanonu $ ne odre$ #uje samo od ljudski-" nego i od bo4anski- stega Eao drugi momenat" u prvobitnim obli!ima budi0ma moralne norme se javljaju tek kao oru5e u slu4bi objektivnog ostvarenja na!lindividualni- stanja '0begava se sve #to pripada svetu ""verovanja. i (vere." i #to se ve0uje 0a a%ek$ tivne momente Osnovni prin!ip metoda je (sa0nanje." preobra8anje ne$ identiteta svog )opstva s bilo kojim (drugim. $ pa bila to sveukupnost ili svet Arame 1Ara-ma" te$ isti&ki bog2 $ u vatru koja 8e postepeno uni#titi svako ira!ionalno poistove8ivanje sa svime #to je uslovljeno Osim negativnog odre5enja 1nirvana m prestanak nemira2" samo is-odi#te je u odnosu na put dato u grani!ama (spo0naje. $ b-odi $ #to predstavlja sa0nanje u u0vi#enom smislu" natprirodno prosvetljenje" spo0naju koja osloba5a" poput (bu5enja. i0 nekog sna" neke nesvesti!e ili -alu!ina!ije '0li#no je isti!ati da to nikako nije isto #to i prestanak snage i ne#to poput raspadanja 6a0re#iti se spona ne 0na&i raspadanje" nego 0na&i osloba5anje )lika onog ko je" budu8i oslobo5en svakog jarma $ bilo da se radi o bo4anstvu ili ljudskom bi8u $ postao krajnje samostalan i mo4e da ide kud mu je volja" i0u0etno je &esta u budisti&kom kanonu i propra8ena je svim vrstama simbola mu4evnog i ratni&kog karaktera" a tako5e i neprestanim i otvorenim po0ivanjem na ne#to i0nad bistva i ne$bivstva" a ne na ne$bivstvo Eao #to je po0nato" Auda je pripadao drevnoj ratni&koj" plemi8koj arijskoj lo0i i njegovo u&enje $ predstavljeno kao (plemi8ko u&enje" nedoku&ivo prosta!ima. $ veoma je daleko od svakog misti&nog bekstva? naprotiv" ono je pro4eto ose8ajem nadmo8i" jasno8e i du-ovne neukrotivosti" a Auda je (slobodan." (0nala!." (ponosan." (nenadma#an." onaj &iji put (ni bogovi" ni du-ovi" ni ljudi ne po0naju." (Vr-ovni" -eroj" veliki pobedonosni prorok" bestrasni" Jospodar ponovnog ro5enja. $ a u prvobitnim spisima na0van je (Probu5eni. * Audisti&ko odri!anje je ve8 pomenutog virilnog i aristokratskog tipa" ono je diktirano silom i nije nametnuto nu4no#8u" nego 4eljom da se preva0i5u potrebe i da se uspostavi savr#en 4ivot 6a0umljivo je da moderni ljudi $ koji 0naju samo 0a 4ivot pome#an s ne$4ivotom koji u svojim nemirima nosi Z 3p ria primer" >ajj-imanikajo" 'V 9? L" U i" uop#ti no" na#e delo La domina del risueglio" nav ira!ionalnost prave (manije. $ kada &uju da se govori o stanju (Probu5enog11" o nirvani" to jest o ga#enju manije" #to je istovetno sa jednim (vi#e nego 4ivljenjem11" nad4ivo$ tom" ne misle ni na #ta drugo sem na (ni#ta.? jer ne$manija 1nir$vana2 mo4e 0na&iti jedino ne$4ivot" odnosno ni#ta =ato je prirodno da je moderni du- odavno svrstao vre5$ nosti svake visoke aske0e u (preva0i5ene. stvari Eao 0apadnja&ki primer &iste kontemplativne aske0e mo4emo na prvom mestu navesti neoplatoni0am Plotin je bio taj koji je re&ima (9e treba ja da idem bogovima" na bogovima je

da meni do5u. uka0ao na glavni aspekt aristokratske aske0e" a geslom (Aogovima treba da postane$mo sli&ni" a ne po#tenim ljudima $ nije !ilj da budemo li#eni krivi!e" nego da postanemo bogovi. odlu&no preva0i#ao moralisti&ko ograni&enje? on je kao metodu prepo0nao unutra#nje pojednostavljenje $ ajiA !o!n!" $ kao put da &ovek postane apsolutno svoj u meta%i0i&koj jedno$stavnosti" odakle i0vire vi0ija i preko koje $ (kao sredi#te koje se spaja u sredi#tu. $ on u&estvuje u onoj inteligibil$ noj stvarnosti spram koje se svaka druga stvarnost mo4e na0vati (pre ne$4ivotom nego 4ivotom." gde se &ulni utis!i javljaju kao slike i0 nekog sna" a telesni svet kao mesto (potpune nemo&i. i (nesposobnosti 0a postojanje. Dragi primer na istom planu pru4a tako0vana nema&$ ka mistika koja je 0nala dosti8i vr-ove meta%i0ike" s one strane -ri#8anskog tei0ma Plotinovoj 3EF>O'K" i uni#tenju elementa (postajanja. ili elementa samsare" koji u budi0mu predstavlja uslov (bu5enja." odgovara Baulerov en$ tverdung 1Ent[erdung2 Aristokratska kon!ep!ija kontemplativne aske0e nala0i se i u u&enju >ajstera Ek-arta Poput Aude" Ek-art se obra8a &oveku$plemi8u i (plemenitoj du#i. o &ijem meta%i0i&kom dostojanstvu svedo&i prisustvo odre5ene (ja&ine." (svetlosti. i (vatre. u njoj $ u odnosu na #ta samo bo4anstvo" teisti&ki kon!ipirano kao (li&nost." postaje ne#to spoljno 9 >etod su#tinski odgova$ ra postupku odvajanja $ Abges!-iedenbeit? po Ekliartu to je vrlina vi#a od ljubavi" milosr5a" skromnosti i samilosti Prin!ip (du-ovne sredi#nji!e isti&e se u tvrdnji7 pravo Ja je Aog" Aog je na#e istinsko sredi#te i mi smo spoljni samo u odnosu na nas same 9i nada" ni stra-" ni teskoba" ni radost" ni bol" (nijedna stvar koja nas mo4e povesti i0van nas sami-. ne sme prodreti u nas 11 Odba$!uje se delanje odre5eno 4eljom" &ak i kada bi njegova svr-a trebalo da bude kraljevstvo nebesko i bla4enstvo ve&nog 4ivota Put vodi od spolja#njeg ka unutra#njem" s one strane svega #to je (predstava." s one strane stvari i onoga #to je predmetnost 1Ding-eit2" s one strane oblika i oblikovitosti 1Wormli!-keit2" s one strane su#tina i su#ta$ stvenosti '0 postepenog ga#enja svake slike i svakog oblika" a potom sopstvene misli" -tenja i 0nanja" proi0la0i pre$ obra4eno" natprirodno sa0nanje" koje vodi s one strane oblika 1uber%ormt2 Bime se sti4e sve do vr-a u odnosu na kojeg sam ""Aog, 1i dalje po teisti&koj kon!ep!iji2 i0gleda kao ne#to prola0no" sti4e se do onog trans!endentnog i (nestvorenog. korena )opstva be0 kojeg" kad bi se mogao pore8i" ni (Aog. ne bi postojao )ve slike svojstvene religio0noj svesti proguta8e jedna stvarnost koja je apsolut" golo posedovanje" i koja u svojoj jednostavnosti mora da 0astra#uju8e i0gleda svakom kona&nom bi8u Ponovo se javlja solarni simbol Pred ovom ogoljenom i apsolutnom tvari (Aog. se javlja kao mese! naspram sun!a? njegova svetlost bledi u pore5enju sa njenim 0ra&enjem" ba# kao #to sun&eva svetlost nadma#uje lunarnu svetlost Posle ovog kratkog osvrta na smisao kontemplativne aske0e re8i 8emo ne#to o dragom putu" o putu delanja Dok je u kontemplativnoj aske0i prevas-odno re& o unutra#njem pro!esu u kojem je u prvom planu tema odvajanja i neposrednog upravljanja prema trans!enden!iji" u drugom slu&aju je re& o imanentnom pro!esu &ija je svr-a da i0a0ove najdublje sile ljudskog bi8a i da i- povede u preva0ila4enje sami- sebe" tako da se" u grani&nom inten0itetu" i0 samog 4ivota oslobodi vr- nad4ivota Bakav je -erojski put prema svetom 0na&enju koje je on &esto imao u drevno tradi!ionalno doba 'stoka i =apada 1V Bakvo ostvarenje po svojoj prirodi istovremeno poka0uje unutra#nji i spoljni aspekt" jedan vidljiv a drugi nevidljiv $ dok &ista kontemplativna aske0a mo4e u potpunosti 0ala0iti u oblast koja ni po &emu opipljivom nije u ve0i sa spoljnim svetom Eada dva pola asketskog pribli4avanja nisu ra0dvojena 1tako #to bi jedan ili drugi postao (domi$ nanta, i0dvojenog i posebnog tipa !ivili0a!ije2" nego su oba prisutna i solidarna" mo4e se re8i !la asketski element na nevidljiv

na&in -rani sile (sredi#ta. i (postojanosti. tradi!ionalnog organi0ma" dok je -erojski element ja&e pove0an sa dinami0mom i sa silom koja pokre8e njegove strukture Dto se puta delanja ti&e" prvo 8emo se osvrnuti na u&enje o svetom ratu" a potom 8emo pone#to re8i o igrama Bom temom 8emo se i ubudu8e baviti s ob0irom na 0animanje koje svakako pobu5uje kod 0apadnog &oveka koji je po svojoj prirodi skloniji ak!iji nego kontempla!iji 1H VEL'E' ' >AL' )VEB' 6AB

Eako je u tradi!ionalnoj vi0iji sveta svaka stvarnost bila simbol" a svako delanje predstavljalo obred" to je moralo da va4i i 0a rat Bako je rat mogao da poprimi sveti karakter" a (sveti rat. i (Ao4iji put, mogli su postati jedno te isto 3 manje$vi#e ekspli!itnom obliku ovaj kon!ept susre8emo u mnogim tradi!ijama7 religio0ni aspekt i trans!en$ dentna namera &esto su bili pove0ani s krvavim podu-vatima i osvajanjima u tradi!ionalnom svetu Bit Livije ka0uje da su se sanitski+ ratni!i pojavljivali kao ini!irani" a kao preostali odjek toga me5u divljim narodima &esta su svedo&anstva o ratni&kim ini!ija!ijama i me#anju ratni&kog sa magijskim elementom 3 drevnom >eksiku" dodeljivanje ranga komandanta $ te!u-tli $ 0avisilo je od savladavanja surovi- provera ini!ija!ijskog tipa" a sve donedavno japansko ratni&ko plemstvo" samuraji" imalo je u osnovi u&enje i aske0u 0ena" #to je e0oteri&ni oblik budi0ma 3 drevno doba vi0ija sveta i mit su usle!l periodi&nog vra8anja antagonisti&ke teme u njisami po sebi uskla5ivali du-ovni integritet i ideju ratovanja Ve8 je bilo re&i o persijsko$ arijskoj kon!ep!iji" ali i u drevnom -elenskom svetu &esto se u materijalnoj borbi odra4avala ve&na ko$ smi&ka borba i0me5u du-ovnog" olimpsko$uranskog elementa kosmosa i titanskog" demonsko$4enskog elementa" odnosno ra0u0dane elementarnosti -aosa Ovo tuma&enje bilo je mogu8e naro&ito u onim slu&ajevima gde se rat pove0ivao sa idejom !arstva i usled postojanja trans!e$ dentnog 0na&enja navedenog kon!epta koji je kasnije preobra4en u ideju veoma sna4nog inten0iteta /ak je i Wridri-u '' Ooen#tau%enu u njegovoj borbi 0a odbranu !arskog prava pridavana simbolika borbi drevnog Oera$ kla" -eroja pove0anog sa olimpskim silama 9aro&ita s-vatanja sudbine u 0agrobnom 4ivotu uvode nas u unutra#nja 0na&enja ratni&ke aske0e =a aste&ke rase i 9ave najvi#e sedi#te besmrtnosti $ (Eu8a )un!a. ili Oui!ilopo&tlija 1Ouit0ilopo!-tli2 $ &uvalo se 0a vladare i 0a -eroje" dok se 0a druge smatralo da 8e" u prin!ipu" ti-o umirati u nekom boravi#tu sli&nom -elenskom Oadu ; Po0nata je" 0atim" nordijsko$arijska kon!ep!ija Val-ale kao sedi#ta nebeske besmrtnosti koje je osim 0a plemstvo" slobodne ljude bo4anske lo0e" namenjeno i -erojima palim na bojnom polju Ovo sedi#te se dovodilo u ve0u sa simbolikom (visine11 1poput Jlitnirbjorga" (sjajne planine." ili Ominbjorga" (nebeske planine. na &ijim vr-ovima i0nad oblaka sija ve&ni sjaj2 i &esto poistove8ivalo sa samim As$ gardom" stalnim boravi#tem Asa" snie#tenim u ()redi#njoj =emlji. 1>idgard2 Jospodar tog sedi#ta je Odin$Votan" nordijski bog rata i pobede" kralj koji je u mitu3 sopstve$ nom 4rtvom poka0ivao -erojima put koji vodi u bo4ansko boravi#te" gde se ve&no 4ivi i gde 8e se oni preobra0iti u njegove (sinove. Bako 0a 9ordij!e nijedan kult ni obred nije bio vi#e po volji vr-ovnom bogu niti je bio bogatiji natprirodnim plodovima koliko

onaj koji proslavlja -eroja koji pada na bojnom polju7 (Od objave rata pa sve do krvave pobede religio0ni element je pro4imao germanske redove i inspirisao &ak i pojedin!a. 4 'ma tu jo# ne&ega7 u ovim predanjima nala0i se ideja da je -erojskom smr8u ratnik pre#ao s ravni 0emaljskog" materijalnog rata na ste$ pen borbe univer0alnog i trans!endentnog karaktera )ile -eroja sa&injavaju tako0vani Vildes Oer 1^ildes Oeer2 " (olujno jato. &iji je poglavar Odin" koje u0le8e s vr-a brda Val-ala" a potom se vra8a i na njega sle8e Ali u vi#im obli!ima ovog predanja &eta ratnika koje su valkire okupile 0a Odina na ratnim poljima" a koja 8e se na kraju utopiti u Vildes Oer" jeste %alanga koja je potrebna bogu 0a borbu protiv ragnarokra 1ragna$rokkr2" protiv sudbine (pomi$a&enja bo4anskog. 1up sa kali$jugom ili (mra&nim dobom. -induisti&ke tradi!ije2" koja preti svetu od davni- vremena V =apisano je da (koliko god veliki bio broj junaka okupljeni- na Val-ali" jo# uvek 8e i- biti malo kada bude stigao Vuk. : Boliko o upotpunjavanju op#teg pojma rata (svetim ratom. )ada 8emo se posebno osvrnuti na gra5u koju nam pru4aju neke druge tradi!ije 3 islamskoj tradi!iji ra0likuju se dva sveta rata7 (veliki sveti rat. $ al$ji-adid$akbar $ i (mali sveti rat. $ al$ji-u$ dul$asg-ar 9a0iv je nastao po jednoj Prorokovoj i0re!i posle povratka s nekog ratnog po-oda7 Vratili smo se i0 malog u veliki sveti rat , Veliki sveti rat je unutra#njeg i du-ovnog reda? onaj drugi je materijalni rat koji se bije u spolja#njem svetu protiv nekog neprijateljskog naroda" s posebnom namerom da se porobe (neverni&ki. narodi u oblasti gde va4i (Ao4ji 0akon." dar al$islam 3 svakom slu&aju" (veliki sveti rat. stoji spram (malog svetog rata. kao #to du#a stoji prema telu? 0a ra0ume van je -erojske aske0e ili (puta delanja. osnovno je ra0umeti situa!iju u kojoj dve stvari postaju jedna" gde (mali sveti rat. postaje sredstvo pomo8u kojeg se ostvaruje (veliki sveti rat. i suprotno7 (mali sveti rat. $ onaj spoljni $ postaje gotovo obredno dejstvovanje koje iska0uje i svedo&i o stvarnosti (velikog svetog rata. 3 stvari" ortodoksni islam je prvobitno podra0umevao samo jedan oblik aske0e $ onaj koji se ve0ivao ba# 0a d4i-ad" dakle 0a (sveti rat. Veliki sveti rat. je &ovekova borba s neprijateljima koje nosi u sebi Ba&nije" to je borba najvi#eg prin!ipa u &o$ veku protiv svega #to je u njemu samo ljudsko" protiv njegove ni4e prirode i onoga #to su ra0u0dani nagon i privr4enost materijalnom H Bo je ekspli!itno dato u jed$ s3p ^ Jolt-er" Jermanis!-e" nav delo" str ;U9$;9<" ;94" 3V9$ Bermin ragnarokr pronala0imo u Lokaseni 1Lokasenna2" 39" i bukvalno 0na&i (sumrak bogova." /e#8i je 1up Voluspa" 442 i0ra0 ragnarok 1ragna$rok2" koji ima 0na&enje usuda koji vodi prema kraju 1up ^ Jolt-er" Jermanis!-ea nav delo" str V3H2 9ordijska kon!ep!ija Vildes 'lera 1^ildes Oeer2 u i0vesnoi meri odgovara persijskom s-vatanju >itre" (ratnika be0 sna," koji se u glavi %rava#ija" trans!endentni- delova svoji- vernika" bori protiv neprijatelja arijske religije 1up Vets-tut" L" 1<2 :JTl%aginning" 3U =a 0na&enje (Vuka. up lupr!d" ''" jj H H6 Juenon" Le )Tmbolisme de ta KrolP" nav delo" sir _ZRX i dalje Povodom A-agavad$gite" teksta sastavljenog u obliku dijaloga i0me5u ratnika Ar5une i boga Eri#ne 1Ers-da2" Jeiion pi#e ('vusn i i Antuna koji predstavljaju )opstvo i Ja" to jest li&nosl i ludivldii ilno9l neuslovljeni at$ ma i 5ivatma 1jivatma2" popeli su se u 'sl i -om i kola" )lo je sredstvo nom

tekstu arijske ratni&ke mudrosti" A-agavad$giti$" (Po#to doma#i# ono #to je s one strane uma" sobom oja&av#i samog sebe" ubijaj neprijatelja u vidu 4arke 4elje 0a pobe$ dom .U Eao 4udnja i 4ivotinjski instinkt" kao ra0u0dano mno#tvo nagona" kao dr-tava ograni&enost %iktivnog Ja $ dakle i kao stra-" slabost i nesigurnost $ (neprijatelj. koji odoleva" (nevernik. u nama biva potu&en i ba&en u okove? to je taj uslov 0a dosti0anje unutra#njeg oslobo5enja" ponovnog ra5anja u dubokom jedinstvu sa samim so$bom" (mira. u e0oteri&nom i trijum%alnom smislu o kojem je ve8 bilo re&i 3 svetu tradi!ionalne ratni&ke aske0e (mali sveti rat." ili spoljni rat" o0na&ava se ili &ak propisuje kao put 0a ostvarenje (velikog svetog rata." pa su i0 tog ra0loga u islamu i0ra0i (sveti rat. $ d4i-ad $ i (Ala-ov put. &esto kori$ #8eni kao sinonimi 3 tom sistemu ideja sama ak!ija ima strogu %unk!iju i 0adatak 4rtvenog i pro&i#8uju8eg obreda Promenljiva spoljna situa!ija u slu&aju rata u0rokuje pojavu unutra#njeg (neprijatelja. koji kao 4ivotinjski nagon samoodr4anja" stra-a" iner!ije" milosti ili strasti pru4a otpor i odoleva? onaj ko se bori mora savladati te nagone samim &inom i0laska na bojno polje ako 4eli da vojuje protiv spolja#njeg neprijatelja ili (varvarina. i da ga pobedi Ovako je napisano u Euranu$" (9eka se bore na Ao4jem putu Mto jest u svetom ratu $ d4i-adu] oni koji prodaju 14rtvuju2 ovo0emni 4ivot 0a vje&ni 4ivot >i 8emo dati veliku nagradu 1onome2 koji se bori na Ao4jem putu pa 1bilo da2 pogine bilo da pobijedi ,9 Pretpostavka 0a koju se propisuje7 (Aorite se na Ao4jem putu protiv oni- koji se bore protiv vas. $ (3bijajte igdje god i- na5ete i prognajte i-. $ (Pa ne poka0ujte slabost 1ne klonite2 i kao nadmo8niji ne tra4ite mira. $ (Pa kad sretnete nevjernike" udrite 1i-2 po #ijama 1ratujte s njima2" a kad ipritijesnite 1onda2 pritegnite sve0e." ka0uje kako (ovo0emni 4ivot nije ni#ta drugo nego igra i 0abava 1nestalan je2, i da ""ko bude #krt" sebi 8e biti #krt. 9eke se i0reke mogu tuma&iti u jevan5eoskom du-u7 (Eo -o8e da sa&uva sop$ stveni 4ivot" i0gubi8e ga" ali ko ga i0gubi" 4ive8e . Bo je potvr5eno u jednom kuranskom ajetu7 (O vjerni!iG )to vam je" kada vam se rekne7 *'0a5ite 1u borbu2 na Ao4jem putuGZ Vi ostajete na mjestu 1oklijevate kao prikovani2 Jeste li 0adovoljni ovo0emnim 4ivotom mjesto 14ivota2 u vje&nostiC11? (6e!i7 ZDa li vi o&ekujete od nas i#ta drugo osim jedno od dva najbolja djela ipobjedu ili smrt2ZC, Va4an je i ovaj odlomak7 (9are5ena vam je borba" a ona vam je odvratna >ogu8e je da vi ne#to mr0ite" a to vam je dobro >ogu8e je da vi ne#to volite" a to vam je 0lo Aog 0na" a vi ne 0nate11 $ koji se opet pove0uje s drugim7 (=adovoljavaju se da budu s onima koji i0ostaju 9ji-ova su sr!a i0opa&ena" a oni to ne s-va8aju A Poslanik i njegovi suvjerni!i su se borili svojim ime!ima i svojim 4ivotima 9jima 8e pripasti sva dobra i oni 8e biti spaseni Aog je njima pripremio d4enete ispod koji- teku rijeke u kojima 1d4enetima2 8e oni vje&no boraviti Bo je velika pobjeda. Ovo mesto (boravi#ta. $ raj $ ima vrednost simbola 0a nadindividualna stanja bi8a" &ije ostvarenje me5utim nije nu4no ograni&eno na post mortem" kao u slu&aju na koji se spe!i%i&no po0iva slede8i ajet7 ""A Aog nikako ne8e uni#titi djela oni- koji poginu na Ao4jem putu7 uputi8e i- na pravi put i popraviti nji-ova stanja ' uve#8e i- u d4enet koji im je 1naprola0nom svijetu2 opisao 1prika0ao2, 3 tom slu&aju" kada je re& o pravoj smrti u ratu" dobijamo ekvivalent mors triump-alis o kojoj se govori u klasi&nim tradi!ijama? ko je u (malom ratu. do4iveo (veliki sveti rat." podstakao je silu koja 8e mu u&initi verodostojnim preva0ila4enje kri0e smrti i koja 8e" po#to ga je ve8 oslobodila od (neprijatelja. i od (nevernika11" pomo8i da i0begne sudbinu Oada )toga u klasi&noj starini vidimo da su nada pokojnika i samilost srodnika &esto prika0ivane na pogrebnim urnama %igurama -eroja i po$ bednika Ali i 4iv &ovek mo4e pro8i kro0 smrt i pobediti" mo4e slediti nad4ivot i uspeti se u (kraljevstvo nebesko.

)a islamskom %ormula!ijom -erojske doktrine podudara se u&enje i0lo4eno u ve8 pomenutoj A-agavad$giti" gde se ista 0na&enja nala0e u &istijem stanju Va4no je ista8i da se 0a doktrinu o oslobo5enju putem &istog delanja" i0lo4enu u ovom tekstu" tvrdi da je (solarnog. porekla i nju 0a&etnik tog !iklusa ne bi neposredno saop#tavao sve#teni!ima ili bramanima" nego dinastijama sveti- kraljeva )amilost koja spre&ava ratnika Ar5unu da i0a5e na bojno polje protiv neprijatelja jer me5u njima prepo0naje svoje srodnike i svoje u&itelje u A-agavad$giti je o0na&ena kao (malodu#nost nedostojna &oveka visokoga roda" sramotna" koja od neba udaljava." Obe8anje je isto7 (Ako pogine#" ima8e# raj? ako pobedi#" ima8e# 0emlju? 0ato kreni odlu&no u boj . 3nutra#nja nastrojenost $ islamska nija- 1niTTa-2 $ kadra da (mali rat. pretvori u (veliki sveti rat. objavljuje se jasnim re&ima7 (>eni posve8uju8i sve dejstvovanje." ka4e bog Eri#na" (umom u&vr#8enim u najvi#em stanju Ja" slobodan od misli 0a posedo$ vanjem" oslobo5en nemira du-a" bori se, 'sto tako jasnim re&ima govori se o &istoti tog delanja koje treba -teti samo po sebi7 (/ine8i jednakim 0adovoljstvo i bol" 0aradu i gubitak" pobe5u i pora0" naoru4aj se 0a boj 9a taj na&in ne8e# u&initi krivi!u." to jest $ vr#e8i svoju d-armu ratnika" ni na koji na&in ne8e# skrenuti s natprirodnog prav!a Ve0a i0me5u rata i (Ao4jeg puta. tako5e postoji i u A-agavad$giti" s naglaskom na meta%i0i&kom aspektu? na i0vestan na&in" ratnik reprodukuje trans!enden!iju bo4anskog 3&enje koje je Eri#na dao Ar5uni odnosi se prvenstveno na ra0liku i0me5u onoga #to je kao &isto bi8e neprola0no i onoga #to kao ljudski i naturalisti&ki element tek prividno postoji (Oi nema Mmogu8nosti] postojanja 0a irealno ili Mmogu8nosti] nepostojanja 0a realno Oni koji 0naju opa4aju istinu koja se doti&e oba =naj da je neuni#tivo ono #to sve pro4ima Onaj ko ga smatra ubi!om i onaj ko ga smatra ubijenim" oba su ne0nali!e7 ono ne ubija niti je ubijeno 9ije ubijeno" kada je telo ubijeno Ba tela ve&nog" neuni#tivog i neograni&enog du-a imaju kratkove&nu vrednost? 0ato i0a5i i bori se ,;; )a sve#8u o irealnosti onoga #to se mo4e i0gubiti ili u&initi da bude i0gubljeno kao prola0an 4ivot i smrtno telo $ sve#8u kojoj odgovara islamska de%ini!ija 0emaljskog postojanja kao igre i jalove nade $ stoji potom u ve0i spo0naja onog aspekta bo4anskog po kojem je ono apsolutna sila pred kojom svako uslovljeno postojanje i0gleda kao nega!ija" dakle sila koja se" da ka4emo" ogoljuje i i0nenada udara kro0 0astra#uju8u bo4iju objavu upravo kro0 ra0aranje" u &inu koji (negira nega!iju." u vrtlogu koji odvla&i sa sobom svaki kona&ni 4ivot da bi ga poni#tio ili" pak" u&inio da se ponovo digne u visinu" u nadljudsko stanje Bako Aog" ne bi li oslobodio Ardunu sumnje i (slabe spone du#e." ne samo da objavljuje7 (Ja sam snaga u jakima" oslobo5ena 4elja i strasti Ja sam sjaj u vatri" 4ivot u svim stvorenjima i strogost u askete Ja sam intelekt 0nala!a i slava pobednika.;3 $ nego se na kraju" napustiv#i svaki aspekt li&nosti" otkriva u (0astra#uju8em i &udesnom obliku od kojeg 0adr-te sva tri sveta." (visoka kao nebesa" blistava" ra0nobojna" ra0japljeni- 0jala i veliki- ognjenio&iju.;4 Eona&na bi8a $ kao svetiljke sa kakvim suvi#e inten0ivnim bleskom" kao kola koja je protresao suvi#e visok napon $ podle4u" propadaju" nestaju" jer u nji-ovim nedrima plamti mo8 koja nadila0i nji-ov oblik" koja -o8e ne#to beskona&no prostranije od svega #to oni kao pojedin!i mogu -teti =bog toga su kona&na bi8a ona koja (postaju." pretvaraju8i se i prela0e8i i0 ispoljenosti u neis$ poljenost" i0 telesnog u netelesno 9a toj se osnovi de%i$ ni#e sila kadra 0a -erojsko ostvarenje Vrednosti se preokre8u7 smrt postaje svedo&anstvo 4ivota"

a uni#tavaju8a mo8 vremena otkriva neukrotivu prirodu skrivenu u onome #to podle4e vremenu i smrti Otud smisao slede8i- Ar$ 5unini- re&i u trenutku vi0ije bo4anstva kao &iste tran$ s!enden!ije7 (Poput leptirova #to se u sve ve8oj br0ini sunovra8uju u usijani plamen da na5u svoje uni#tenje" tako se i 4ivi strovaljuju u Bvoja usta sve ve8om br0inom da na5u svoje uni#tenje Eao #to be0brojni br0a!i uti&u samo u more" na isti na&in ovi juna!i smrtnog sveta ula0e u Bvoja usijana usta . A Eri#na ka4e7 (Ja sam potpuno vreme" ru#itelj svetova" ispoljen da bi- raspr#io svetove koje sam 0au0imao ' be0 tvog posredovanja ovi ratni!i postrojeni jedni nasuprot drugima presta8e da 4ive '0a5i" dakle" i slavu stekni? pobedi neprijatelje i raduj se beri8etnom kraljevstvu )ve nji- sam" 0apravo" ja ve8 ubio Bi" budi oru5e Ae0 stra-a se onda bori" i neprijatelje 8e# pobedi$ ti u boju . Bako se rat poistove8uje sa (Ao4jim putem. 6atnik u sebi pri0iva trans!endentnu silu uni#tenja" preu0ima je" u njoj se preobra4ava i osloba5a kidaju8i ljudsku sponu `ivot je kao luk" du#a je kao strela? !ilj kojeg treba probosti je Vi#nji Du-? s njim se treba sjediniti" kao #to se odapeta strela 0abija u svoju metu $ re&eno je u drugom tekstu istog predanja Bo je meta%i0i&ko opravdanje rata" u0di0anje (malog rata. u (veliki sveti rat. =a-valjuju8i njemu mo4e se ra0umeti smisao predanja o tome kako se" tokom bitke" neki ratnik ili kralj preobra4ava u boga 6am0es >erijanum se" po predanju" na bojnom polju pretvorio u boga Amona i rekao7 (Ja sam kao Aaal u njegovom vlastitom &asu. $ a neprijatelji" prepo0nav#i ga u borbi" reko#e7 (Ovo nije &ovek" to je )atk-u" Veliki 6atnik" otelovljeni AaalG, Ovde se Aaal podudara sa Divom i ved$ skim 'ndrom" kao i s paleogermanskim" solarnim Biju0$Bi$ rom koji kao obele4je ima ma&" ali koji je isto tako i u ve0i s runom c" ideogramom uskrsnu8a 1(&ovek s ra#irenim rukama.2 i ve8 pomenutim Odinom$Votanom" bogom bitaka i pobede 9e treba 0anemariti" s druge strane" &injeni!u da su i 'ndra i Votan kon!ipirani tako5e kao bogovi reda 1'ndra je na0ivan (ko&ni&arem struja." a kao bog dana i sjajnog neba ima i olimpske !rte2 i upravlja&i svetskog toka Bako se ponovo vra8a op#ta tema rata koji se opravdava kao odra0 onog trans!endentnog rata" gde se (oblik. suprotstavlja -aosu i ni4im" s njime pove0anim silama prirode O klasi&nim 0apadnim obli!ima (puta delanja. bi8e re&i u daljem tekstu 3 ve0i sa u&enjem o (svetom ratu. napokon 8emo se osvrnuti na krsta#ke po-ode /injeni!a da su se u krsta#kim ratovima sukobili ljudi koji su se borili do4ivljavaju8i rat" u su#tini" u istom du-ovnom 0na&enju" poka0uje pravo mesto onog jedinstva u tradi!ionalnom du-u koje se mo4e odr4ati ne samo kro0 ra0like" nego i kro0 najdramati&nije sukobe 3pravo time #to su ustali jedni protiv drugi- 0bog (svetog rata." islam i -ri#8anstvo su na isti na&in posvedo&ili jedinstvo tradi!ionalnog du-a )am istorijski kontekst krsta#ki- po-oda prepun je elemenata i doga5aja koji nude mogu8e simboli&ko$du$ -ovno 0na&enje 'spostavilo se da osvajanje ()vete =e$ mlje, ""s one strane mora. 0apravo ima daleko ve8i broj ve0a sa drevnim tradi!ijama nego #to se to uop#te i pretpostavljalo Po njima se (na dalekom 'stoku" gde sun!e i0$ greva" nala0i sre8na oblast Asa sa svetim gradom Ajardom 1ATard2 gde ne vlada smrt" nego putni!i u4ivaju u nebeskim milinama i ve&nom 4ivotu. Bako je" dakle" borba protiv islama po svojoj prirodi od po&etka imala mnogo 0ajedni&ki- ta&aka sa aske0om 3< (9ije bila posredi borba 0a 0emaljska kraljevstva" nego 0a !arstvo nebesko? krsta#ki ratovi nikako nisu bili stvar &oveka" ve8 Aoga" pa stoga o njima ne treba suditi kao o ostalim ljudskim doga5ajima ,31 )veti rat va4io je u to vreme kao posve du-ovni rat

$ i da upotrebimo i0ra0 jednog tada#njeg -roni&ara $ (kao o&i#8enje koje je gotovo vatra &istili#ta pre smrti. Pape i propovedni!i upore5ivali su i0ginule u krsta#kim po-odima sa (0latom tri puta oprobanim i sedam puta pro&i#8enim u vatri." i 0a nji- se verovalo da su na#li milost u )vevi#njem Jospodu 3; (9emojte nikada 0aboraviti ovo proro&anstvo." pisao je sv Aernar u De laude novae mili$ tiae 33 (Ailo da 4ivimo ili da umiremo" mi pripadamo Jospodu Eolika slava 0a vas #to nikada niste napustili borbu prsa u prsa" sem #to ste prekriveni lovoromG Ali ima li ve8e slave od sti!anja krune besmrtnosti na bojnom poljuC O" sre8ne li prilike u kojoj se smrt mo4e &ekati be0 stFa-a" nestrpljivo 4eleti i mirne du#e primitiG. Ersta#u se obe8avalo sti!anje (apsolutne slave. $ gloire absolue $ i (odmora. u raju 1na grubom ratni&kom je0iku toga vremena7 !onIuerre lit en paradis 2" to jest one iste natprirodne (ute-e. koja se javlja u Euranu 34 Po takvom kriterijumu se Jerusalim" !ilj krsta#kog osvajanja" predstavljao u dvostrukom aspektu 0emaljskog i nebeskog grada"3V a krsta$ #ko vojevanje bilo je u okvirima -erojske tradi!ije ravno (obredu. -odo&a#8a" kao i (strad anju. jednog via !ru$ !is 3ostalom" pripadni!i redova koji su dali najve8i doprinos krsta#kim po-odima $ na primer" Vite0ovi Orama sv Jovana $ bili su ljudi koji su" kao i -ri#8anski kalu5er ili asketa" (nau&ili da pre0iru ta#tinu ovoga 4ivota? u takve redove su se povla&ili ratni!i koji su bili umorni o!i sveta i koji su sve videli i sve probali."3: tako da su sada svoj du- upravljali prema ne&em vi#em 3&enje vita est militia su$ per terram moglo se u njima na integralan na&in ostvariti" unutra i spolja (>olitvama se pripremiv#i 0a boj" kretali su na neprijatelja 9ji-ovo jutrenje bila je truba? nji-ove isposni&ke ko#ulje od kostreti retko skidani oklopi? tvr5ave su postale nji-ovi manastiri? a namesto relikvija i slika sveta!a" stajali su tro%eji oteti neverni!i$ ma ,3H )li&nim asketi0mom priprema se ono du-ovno ostvarenje koje se ve0uje 0a tajni aspekt vite#tva" o &emu je ve8 bilo re&i Vojni pora0i pretrpljeni u krsta#kim po-odima" iako su u prvom trenu i0a0vali i0nena5enje i 0bunjenost" poslu4i li su krsta#ima da sebe i0nutra o&iste od svakog ostatka materijalnog i da uprave pogled sa spolja#njeg na unutra#nje" a sa svetovnog na du-ovno Bime #to su se nesre8ni is-odi nekog krsta#kog po-oda poredili sa 0le-udom kre$ po#8u i vrlinom $ koja se mo4e opravdati i nagraditi samo u drugome 4ivotu $ 0apravo se postavljalo pitanje o ne&emu vi#em od pobede i od gubitka" a svaka vrednost kon$ !entrisala se u ritualnom i (4rtvenom. aspektu &ina kao takvog" koji je i0vr#en ne0avisno od vidljivi- 0emaljski- re0ultata i kao ponuda da se 4rtvovanjem ljudskog &inio!a pridobije vekove&na (apsolutna slava. Bako se u krsta#kim po-odima ponavljaju osnovna 0na&enja ve8 pre!i0irana u okvirima onitradi!ija kojima su bili svojstveni i0ra0i poput (6aj je u sen!i ma&eva." ili jo# (Erv junaka je bli4a Aogu od mastila %ilo0o%a i molitvi pobo4ni-." kao i kon!ep!ija sedi#ta besmrtnosti kao (ostrva -eroja. ili Val-ale" (dvora -eroja. Ponovo se javlja isti du- koji je podsti!ao i ma0dejski ratni&ki duali0am" 0bog kojeg su >itrini sledbeni!i prilagodili obavljanje svog kulta vojni&kom 0anatu? neo%iti su se 0aklinjali 0akletvom $ sa!ra$ mentum $ koja je sli&na vojnoj 0akletvi" a ini!irani" jednom to postav#i" &inio je deo (svete vojske boga svetlosti. 3U ) druge strane" treba ista8i da se u krsta#kim po-odima nave#8uje i ostvarenje univer0alnosti i nadna!ional$ nosti upravo aske0om delanja Ene4evi i vojvode svi- 0emalja sabrali su se u jedinstvenom i svetom podu-vatu 1koji je bio i0nad svakog li&nog interesa i svake politi&ke podele2 poneseni evropskom soli!liirno#8u saglasno samom ekumenskom idealu )vetog rimskog ! arstva 3ostalom" osnovnu snagu krsta#ki- po-oda &inilo je vite#tvo" a ono je" kao #to smo ve8 istakli" bilo nadna!ionalna insti$ tu!ija &iji &lanovi nisu imali

domovinu i koji su odla0ili gde god su mogli da se bore 0a prin!ipe kojima su se 0a$ vetovali na be0uslovnu odanost 3rban '' se obratio upravo vite0ovima kao 0ajedni!i oni- koji su se $ (priti&u8i gde god i0bije neki rat da tu donesu stravu svog oru4ja u odbrani &asti i pravde1* $ tim vi#e morali oda0vati po0ivu u sveti rat Bako je i sa tog gledi#ta bilo konvergen!ije i0me5u spolja#njeg i unutra#njeg7 u svetom ratu" pojedin!u se nudilo iskustvo obe0li&enog delovanja Ali" istovremeno" re0ultanta pove0ivanja ratnika u ne&emu #to je preva$ 0ila0ilo nji-ovu rasu" nji-ove na!ionalne interese" nji-ove teritorijalne i politi&ke podele i0ra4avala je spolja ono preva0ila4enje pojedina&nog svojstveno idealu )vetog rimskog !arstva =aista" ukoliko univer0alnost ve0ana 0a asketi0am &istog du-ovnog autoriteta predstavlja uslov 0a nevidljivo tradi!ionalno jedinstvo $ koje je i0nad svake politi&ke podele u sastavu neke jedinstvene !ivili0a!ije pro4ete kosmi&kim i ve&nim" u odnosu na koje nestaje sve #to je pat-os i ljudska te4nja i koje na du-ovnom polju predstavlja ista obele4ja &istote i mo8i veliki- sila prirode $ tada se pridodavanjem (univer0alnosti kao delanja. toj univer0alnosti sti4e do najvi#eg ideala Karstva" onog ideala &ije je jedinstvo vidljivo i nevidljivo" materijalno i politi&ko" isto kao #to je i du-ovno 3pravo ta -erojska aske0a i neukrotivost ratni&kog po0iva oja&ana natprirodnim vodstvom predstavljaju glavno oru5e koje omogu8ava da se u (spolja#njem." dakle u 0ajedni#tvu mnogi- naroda koje je organi0ovala i ujedinila jedna ista velika osvaja&ka lo0a" analogno odra0i jedinstvo (unutra#njeg. 3ostalom" onome ko voli kontraste jedino preostaje 1&ak i u pogledu rata2 da ra0motri na #ta se taj pojam sveo u modernoj !ivili0a!iji Pola0e8i od ratnika koji se sa i0ve$ snom plemenito#8u bori 0a &ast i pravo svog vladara sti4e se do tipa obi&nog (vojnika. i do odstranjivanja svakog trans!endentnog" &ak i religio0nog elementa i0 ideje vojevanja Aoriti se 0a (Ao4ji put. i0gleda kao (srednjovekov$ ni. %anati0am? nasuprot tome" 0a svetu stvar smatra se borba 0a (patriotske. i (na!ionalne. ideale i 0a druge mitove koji su u savremenoj epo-i morali da 0ba!e svoje maske i poka4u se kao oru5a ira!ionalni-" materijalisti&ki- i destruktivni- sila Bako se postepeno moglo uvideti da se tamo gde se romanti&no govorilo (domovina. &esto mislilo na planove 0a aneksiju ili ugnjetavanje u interesu neke monopolisti&ke industrije? moglo se videti da su dvorane u kojima se besedilo o (-eroi0mu. pripadale prete4no onima koji su druge ispra8ali na stani!u Vojni!i su odla$0ili da iskuse rat kao sasvim drugu stvar" kao kri0u &iji re0ultat gotovo nikada nije bio -erojski preobra4aj li&nosti nego sro0avanje pojedin!a na nivo divlja&ki- nagona" (re%leksa. i reak!ija koje su u sebi sa&uvale toliko malo ljudskog da nisu i0nad" ve8 su ispod njega Epo-a na!ionali0ama spo0nala je imperijali0am" taj dostojan surogat 0a dva velika tradi!ionalna vr-un!a" to jest 0a univer0alnost du-ovne vlasti i -erojsku univer0alnost Dok gra5ansko dru#tvo osu5uje &in onog koji $ i0 jednostavnog ra0loga #to to tako 4eli ili #to 0a tim ima potrebu $ silom prisvaja tu5a dobra" sli&no pona#anje u odnosima i0me5u na!ija &inilo se kao prirodna i legitimna stvar" te je postalo ideja vodilja ratovanja i osnova (imperijalisti&kog. ideala )matralo se da jedna siroma#na na!ija ili na!ija (be0 prostora. ima sva prava" ako ne i du4nost" da posegne 0a dobrima i 0emljama drugi- naroda 3 nekim slu&ajevima stiglo se &ak dotle da su lukavstvom stvarani uslovi da neka na!ija bude prinu5ena na ekspan0iju i (imperijalisti&ko. osvajanje Bipi&an primer s tim u ve0i predstavljao je demogra%ski metod ve0an 0a parolu7 (Aroj je mo8.? drugi primer" daleko ra#ireniji i jo# ni4eg nivoa jer je isklju&ivo kontrolisan ekonomsko$%inansijskim %aktorom" jeste -iperproduk!ija Eada je do#lo

do -iperproduk!ije i stanja u kojima na!ije demogra%ski i industrijski (nemaju prostora." nametnula se potreba 0a novim tr4i$ #tem? kada nisu dovoljni (indirektni rat. i diplomatska rovarenja" prela0i se na vojne ak!ije koje u na#im o&ima i0gledaju kudikamo manje 0na&ajne od varvarski- naje0di )li&an prevrat poprimio je u poslednje vreme svetske ra0$ mere u0 upotrebu najli!emernije retorike 3 opti!aj su pu#tene velike misli o ""&ove&nosti," ""demokratiji, i (slobodi naroda. da bi se s jedne strane $ one spolja#nje $ (preva0i#la. ideja ne samo (svetog rata." nego rata uop#te kakvim su ga &asni ljudi mogli 0ami#ljati" a -erojski ideal spustio na nivo poli!aj!a jer se 0a nove (krsta#ke po-o$de. nije mogla na8i bolja 0astava od (dejstvovanja protiv agresora. Ali sa unutarnjeg gledi#ta" i0a magle te retorike" odlu&uju8a je bila surova" !ini&na volja mra&ni- kapitalisti&ki- i me5unarodni- kolektivisti&kisila 'stovremeno" (nauka. je ratovanje odvela u krajnju me-ani$ 0ovanost i te-ni!i0am" usle5 &ega se danas vi#e ne bori &ovek protiv &oveka" nego ma#ina protiv &oveka" da bi na kraju bili primenjeni 1kro0 va0du#no ratovanje s neograni&enim i0borom !iljeva" atomsko i -emijsko oru4je2 ra!ionalni sistemi 0a masovno uni#tenje koji nas ostavljaju be0 svetlosti nade i be0 spasa $ sistemi na koje se u po&etku pomi#ljalo samo 0a potrebe uni#tenja bakterija i inse$ kata Da milioni i milioni ljudi" masovno odvu&eni- sa svoji- poslova i odvojeni- od svoji0animanja koja su sasvim strana ratovanju postaju bukvalno" kako se to ka4e u vojnote-ni&kom 4argonu" (topovsko meso." umiru u sli&nim doga5ajima $ to se smatra svetom i dostojnom stvari s aktuelne ta&ke (napretka !ivili0a!ije. 1U 'J6E ' POAEDA

3 klasi&noj starini su igre $ ludi $ imale delimi&no sveti karakter" takav da su od nji- nastali drugi karakteristi&ni i0ra0i tradi!ije delanja Ludorum primum initium pro!urandis religionibus datum M(9ajstarije ustanovljenje igara imalo je 0a !ilj otklanjanje uroka.]" tvrdi Livije Ailo je opasno 0anemariti sa!ra !ertamina " 0bog &ega su" ako dr4avna kasa ostane pra0na" igre mogle biti pojednostavljene" a- nikako i ukinute 3rsov ustav nala4e duovirima i edilima da proslavljaju igre u &ast bogova Vitruvije 0a-teva da svaki grad ima svoje po0ori#te" deorum immortalium diebus %estis ludorum spe!tationibus M(0a posmatranje igara u pra0ni&ne dane besmrtni- bogova.]" a predsednik igara u Kirkusu >aksimusu bio je Kererin" Liberov i Liberal sve#tenik 3 svakom slu&aju" igrama u 6imu uvek je pre!lsedavao predstavnik 0vani&ne patri!ijske religije" a 0a pojedine ludi &ak su stvoreni posebni sve#teni&ki kole$ gijumi 1na primer" sa3j!i *2 koji su se ti!ali samo takmi&enja 1 'gre su bile toliko ve0ane 0a -ramove da su -ri$ #8anski !arevi morali do0voliti da se ti -ramovi sa&uvaju" jer bi nji-ova aboli!ija uklju&ila ukidanje igara koje su" 0apravo" kao malo koja druga institu!ija drevnog 6ima odo$ lele sve dok je trajalo 6imsko !arstvo ; Jo0bom u 0naku bratstva i ljubavi" na koju su po0ivani demoni $ invitatio$ ne daemonum $ igre su se 0atvarale" o0na&avaju8i obredno u&estvovanje ljudi u misti&noj sili ve0anoj 0a njiLudi s!aeni!i inter res divinas a do!tissimis !ons!ribun$ tur M()!enske igre najve8i u&enja!i ubrajaju u svete obrede.]" isti&e Avgustin 6es divinae+ $ takvim se obele4jem" dakle" neretko dalo 0aodenuti ono #to bi se u na#e vreme moglo uporediti sa sportom i plebejskim 0alu5ivanjem njime 3 -elenskoj tradi!iji institu!ija najva4niji- igara bila je tesno pove0ana s idealom borbe olimpski- -erojski- i solarni- sila protiv prirodni- i elementarni- sila Pitijske igre u Del%ima pod$ se8ale su na Apolonovu pobedu nad Pitonom i pobedu ovog -iperborejskog boga u takmi&enju s drugim bogovima 9a isti na&in su se olimpijske igre ve0ivale 0a misao o pobedi nebesnika nad Bitanima Oerkul" polubog u save0u s Olimpljanima protiv Divova je svojim podu-vatima $

koji se najvi#e odnose na njegov prela0ak u besmrtnost $ osnovao olimpijske igre simboli&no u0ev#i i0 0emlje Oi$ perboreja!a maslinu kojom su se pobedni!i oven&avali Be su igre imale strogo mu4evan karakter $ 4enama je prisustvo bilo apsolutno 0abranjeno Pored toga" nije slu&ajno pojavljivanje i ponavljanje sveti- brojeva i simbola u rimskim !irkusima++7 tri u ternae summitates metarum Mtri krajnja !ilja]" a i u tres arae trinis Diis magnispoten$ tibus valentibus Mtri 4rtvenika 0a tri velika" mo8na" jaka bo4anstva]" o kojima govori Bertulijan po0ivaju8i se na veliku samotrakijsku Brijadu? pet u pet spatia.+ Domi!i$ janovi- kru4ni- sta0a? 0odija&kidvanaest u broju kapija kro0 koje su ula0ile ko&ije tokom ranog perioda Karstva? sedam u broju godi#nji- igara $ ludi $ u vreme republike" u broju oltara planetarni- bogova na &ijem vr-u je piramida sun!a u Kirkusu >aksimusu" u ukupnom broju krugova od koji- se sastojala svaka dovr#ena trka" te tako i u broju ""jaja," (del%ina. ili ""da4devnjaka, koji su se nala$ 0ali u svakoj od ovi- sedam !urri!ula Ali" kao #to je to Aa-o%en istakao" jaje i da4devnjak su simboli&no aludira- na osnovnu dvojnost sila sveta? ""jaje, predstavlja generativnu materiju i sadr4i svaku poten!ijalnost" dok je ""da$ 4devnjak, ili (morski konji8." posve8en Posejdonu$9eptu$ nu" koji je ina&e &esto predstavljao talase" tim putem i0ra4avao oplo5uju8u %ali&ko$telursku mo8 0bog koje se" po predanju o kojem govori Plutar-" u vodama 9ila 0ami#ljala oplo5uju8a sila prvobitnog mu#kar!a koji je po#kropio '0i5u" s-va8enu kao egipatska 0emlja Ova se dvojnost" i0me5u ostalog" odra0ila na sam polo4aj drevnog mesta igara i eIuirria+$ Barkvinije je sagradio svoj !irkus u dolini i0me5u Aventina i Palatina" posve8enoj >ur!iji" 4enskom telurskom bo4anstvu? sta0e eIuirria kretale su od toka Bibra i imale kao metae 1!iljeve2 ma&eve 0abodene u >arsovo polje $ dal5e -erojski i mu4evni simboli na svr#etku" a na po&etku 1PeL oI2 i unaokolo 4enski i materijalni element ra5anja" naime teku8a voda ili sveto tle 0a -tonska bo4anstva 9a taj na&in" delanje je nala0ilo svoje mesto me5u materijalnim simbolima vi#eg 0na&enja kako bi (magijski postupak i te-nika. skriveni u igrama 1ludi su uvek 0apo$ &injale sve&anim 4rtvama i &esto se proslavljale da bi pri$ 0vale bo4anske sile u trenu!ima na!ionalne opasnosti2 mogli da budu delotvorniji Eonji u galopu" vrtoglava trka ustremljena ka pobedi preko sedam krugova i" prema jednom sti-u" upore5ena sa )un&evom i )un!u posve8ena" evo!ira tajnu kosmi&ke struje ba&ene u (!iklus ra5anja. prema planetarnoj -ijerar-iji Pove0uju8i se s op#tim 0na&enjem (4rtve*1" 0atim dola0i ritualno ubijanje pobed$ ni&kog konja" posve8enog >arsu7 i0gleda da je ovako oslobo5ena sila kod 6imljana prvenstveno bila usmerena na to da u okultnom smislu pobolj#a 4etvu" ad %rugum eventum M0a dobar is-od 4etve] Ovo 4rtvovanje se" i0me5u ostalog" podudara s indoarijskom a#vamed-om 1as$ -vamed-a2" #to je prvobitno bio magijski obred 0a prido$ bijanje mo8i vr#en u vanrednim prilikama $ na primer u trenutku ulaska u rat i posle pobede )a dva konjanika koji su ula0ili u arenu da bi se upustili u smrtonosnu borbu" jedan kro0 isto&na a drugi kro0 0apadna vrata" i sa dve boje koje su pripadale dvema suprotstavljenim stranama" a koje su bile iste one na koje se delilo or%l&ko kosmi&ko jaje $ sa belom koja simboli0uje 0imu i !rvenom koja simboli0uje leto ili" jo# bolje" jednom koja je -tonsko$ $lunarna i drugom koja je uransko$ solarna sila $ pri0ivala se borba i0me5u dveju veliki- elementarni- sila )vaka meta 1meta sudans2+ smatrana je (4ivom. 1FaOo! ejmFu$ LoI+7.2 a 4rtvenik 0a boga Eonsa $ demona koji i#&ekuje krv prolivenu u okrutnim igrama 1muneraZ++2 $ u jednoj od !irkuski- meta koja se otkrivala samo u igrama i0gledao je kao mesto i0bijanja ni4i- sila" upravo kao i etrurski pu$ teal++++ s kojim poka0uje vidljivu podudarnost Ali gore su se u0di0ali kipovi pobedni&kibo4anstava" koji su upu8ivali na prin!ip suprotan uranskom" tako da se !irkus" u i0vesnom smislu" pretvarao u sabor numina $ daemo$ num !on!ilium1 1l $ &ije je nevidljivo prisustvo

bilo" i0me5u ostalog" ritualno utvr5eno ostavljanjem pra0ni- sedi#ta Bako je ono #to je" s jedne strane" i0gledalo kao (odvijanje radnje. u atletskom" takmi&arskom i s!enskom doga5aju" s druge prela0ilo na ravan magijskog pri0ivanja Baj ri0ik bio je stvaran u smislu #irem od ri0ikovanja 4ivota u&esnika u borbama 1!ertamina2" &ija je pobeda o4ivljavala i poja&avala u pojedin!u i u kolektivu pobedu uranski- sila nad ni4im silama" toliko da je bivala preo$ bra4ena u prin!ip (sre8e. 9a primer" ludi apollinari+ bile su ustanovljene prilikom punski- ratova radi odbrane od opasnosti najavljene proro&anstvom Ponovljene su da bi se otklonila pretnja od kuge" posle &ega su periodi&no proslavljane Bako su u prelu5ijumu igara" u tako0vanoj (pompi." obele4ja 1ePuviae2 kapitolski- bogova 0a#titnika 6ima sve&ano no#ena s Eapitola sve do !irkusa u posve8enim kolima 1*tensae2? najve8a po&ast odavana je obele4jima 1tro%ejima2 Jupitera 0vanog Optimus >aPimus++ MePuviae Jovis Optimi >aPimi]" koja su bila i 0namenja imperium$ a" pobede i trijum%a7 munji" skiptru s orlom na vr-u i 0latnoj kruni 9a taj na&in je sama okultna sila rimske vlasti trebalo da bude prisutna na igrama posve8enim njoj $ ludi romani $ ili da u njima bude anga4ovana '0abrani velikodostojnik predvodio je pratnju koja je nosila bo4anske simbole kao da je pobednik $ okru4en svojim narodom i s javnim robom koji mu je nad glavom dr4ao -rastovu krunu ukra#enu 0latom i dijamantima Pored toga" verovatno je u po&etku &etvoropreg u igrama predstavljao Jupitero$ vo obele4je i istovi*emeno 0namenja trijum%alnog kraljevskog dostojanstva? &etvoropreg etrurskog porekla &uvan u jednom -ramu na Eapitolu 6imljani su smatrali 0alogom svog budu8eg napretka )ada postaje ra0umljivo 0a#to se 0a igre i0vedene na na&in koji je odudarao od tradi!ije mislilo sve ono #to je va4ilo i 0a iskvaren sveti obred Ako bi nji-ovo odr4avanje poremetila neka ne0goda ili ako su se morale prekinuti i0 bilo kojeg ra0loga" ako su obredi ve0ani 0a njibili oskr$ navljeni" smatralo se da je to 0nak nesre8e i prokletstva" i igre 1ludi2 je trebalo ponoviti da bi se (umirile. bo4anske sile 9asuprot tome" po0nata je legenda o narodu koji je na i0nenadni napad neprijatelja napustio ludi da bi se latio oru4ja i prona#ao protivnika pora4enog natprirodnom silom" #to je pove0ano s ritualom igre posve8ene Apolonu spasitelju" koja u me5uvremenu nije bila prekinuta A ako su igre &esto bile posve8ene (Viktorijama.+" s-va8enim kao personi%ika!ije pobedni&ke sile" nji-ov je !ilj bio upravo obnavljanje 4ivota i prisustvo takve sile" njeno napajanje novim energijama i0a0vanim i oblikovanim du4 istog prav!a 9a osnovu toga" sa spe!i%i&nim osvrtom na !ertamina i munera" jasno je i 0a#to se pobednik pojavljivao 0aodenut bo4anskim karakterom" ponekad &ak i kao trenutno otelovljenje nekog bo4anstva 3 Olimpiji se" u trenutku trijum%a" u pobedniku raspo0nava lo upravo ovaplo8enje lokalnog =evsa" a kli!anje pobed$ ni&kom gladijatoru pre#lo je u staru -ri#8ansku liturgiju7 eu? ai!ovo! an ai!ovoY++ =apravo" ovde treba ra0motriti i koju je unutra#nju vrednost $ pored one ritualne i magijske 0a 0ajedni!u $ doga5aj mogao imati 0a pojedin!a ) tim u ve0i" moglo bi se" manje$vi#e" samo ponoviti ono #to je re&eno povodom svetog rata7 -erojska opijenost takmi&enjem i pobedom" usmerena na ritualno" postajala je opona#anje onog najvi#eg i naj&istijeg poriva koji 8e u&initi da ini!irani pobedi smrt ili" pak" uvo5enje u to stanje 9a taj na&in se obja#njava &esto po0ivanje na !irkuske !ertamina i ludi i likove pobednika koje pronala0imo u klasi&noj nadgrobnoj umetnosti )ve ovo je analogno potvr5ivalo najdublju nadu pokojnika $ bila je to sen0uali0a!ija &ina koji je najvi#e mogao doprineti posti0anju njegove pobede u Oadu i sti!anju slave ve&nog 4ivota na na&in saglasan s tradi!ijom delanja Bako je u &itavoj seriji klasi&ni- sarko%aga" urni i barelje%a uvek tu i slika (trijum%alne smrti.7 krilate Vikto$ rije otvaraju

vrata sedi#ta onostranog ili pridr4avaju me$ 5aljon pokojnika i Oven&avaju ga 0im0elenom" koji ina&e obavija glavu ini!irani- 3 kontekstu Pindarovog prosla$ vljanja bo4anske prirode rva&a pobednika" u Jr&koj su Enagogi i Proma-i predstavljani kao misti&na bo4anstva koja vode du#e u besmrtnost ' suprotno $ u or%i0mu svaka pobeda" 9ika" postaje simbol pobede du#e nad telom" a (-erojem@1 se na0iva onaj ko je postigao ini!ija!iju" junak dramati&ne i neprekidne borbe Ono #to je u mitu i0ra0 -erojske borbe name8e se kao model or%i&kog 4ivota? 0bog toga se na nadgrobnim slikama Oerkul" Be0ej" Dio$ skuri" A-il" i tako dalje" predstavljaju kao posve8eni u or$ %i&ke misterije? atpatoY" militia" je i0ra0 0a povorku po$ sve8enika" a jivaaioBpaPoI je misterijski -ijero%ant )vetlost" pobeda i ini!ija!ija postaju motivi koje brojni -e$lenski spomeni!i poka0uju kao me5usobno pove0ane Oelios kao ra5aju8e sun!e" ili Aurora" jeste 9ika i ima po$ bedni&ka kola A 9ika je Belete" >istis i druga bo4anstva ili personi%ika!ije ponovnog trans!endentnog ra5anja $Y )a prelaskom sa simboli&kog i e0oterijskog aspekta na onaj magijski treba naglasiti da su ratni&ka takmi&enja i igre koje su u Jr&koj proslavljane povodom smrti -eroja 1u 6imu su im odgovarale ludi koje su pratile pogrebe va4ni- ljudi2 imale 0a !ilj podsti!anje misti&ne spasonosne sile koja bi ipratila i oja&avala u kri0i #to se javljala u trenutku smrti ' -erojima se &esto odavalo po#tovanje" kultnim periodi&nim ponavljanjem upravo oni- takmi&enja koja su ve8 pratila nji-ove pogrebe )ve se ovo" dakle" mo4e smatrati karakteristi&nim pri$ merom tradi!ionalne !ivili0a!ije odre5ene ne prema polu kontempla!ije" ve8 ak!ije $ ak!ije kao du-a i du-a kao ak!ije A #to se ti&e Jr&ke" podsetili smo da je u Olimpiji ak!ija kao ""igra, ostvarila ujedinjuju8u %unk!iju koja je i0nad partikulari0ma dr4ava i gradova" sli&nu onoj koja se ve8 ispoljila delovanjem kao #to je (sveti rat11 $ na primer" u nadna!ionalnom %enomenu krsta#ki- ratova ili na prostoru islama u periodu Prvog kali%ata 9edostaju nam elementi kojima bismo u-vatili najdublji smisao takvi- tradi!ija 'staknuto je da su se u starini pojmovi du#e" dvojnika ili demona" 0atim Wurija iii Erini$ ja" i napokon boginje smrti i boginje pobede &esto me#a$ li u okviru jednog istog pojma" u toj meri da se u&vrstila misao o bo4anstvu koje je istovremeno boginja bitke i trans!endentni element ljudske du#e Ovo va4i" na primer" 0a dva pojma $ nordijski %ilgja 1%Tlgja2 i persijski %rava#i Wilgja" #to bukvalno 0na&i ""pra$ titeljka." s-va8ena je kao du-ovni entitet koji boravi u svakom &oveku i koji se mo4e opa0iti u i0u0etnim trenu!ima" na primer u trenutku smrti ili smrtne opasnosti Ona se me#a s -ugir" koji je ravan du#i" ali je istovremeno natprirodna sila $ %ilgjukoma $ dubilo pojedin!a bilo njego$vog roda 1u drugom slu&aju je kin%ilgja MkTn%Tlgja]2 >e5u tim" %ilgja se &esto predstavlja kao ekvivalentna valkiri" s-va8enoj kao bi8e ""sudbine, koje vo5i pojedin!a u pobedu i u -erojsku smrt Otprilike isto va4i 0a %rava#ije i0 persijske tradi!ije7 one su 0astra#uju8e boginje rata koje donose sre8u i pobedu" da bi se javile i kao (unutra#nja mo8 svakog bi8a" ona koja ga dr4i i &ini da se ono rodi i opstane. i (kao postoje8a i obo4ena du#a umrlog." u ve0i s misti&nom silom lo0e $ kao u -induisti&koj kon!ep!iji o pitrima 1pitr2 i u onoj latinskoj o manima" O ovoj vrsti 4ivota nad 4ivotima" dubokoj mo8i 4ivota koja se nala0i s one strane tela i oblika dovr#ene svesti" ve8 je bilo re&i Ovde treba samo ista8i da demon ili dvojnik nadila0i svaki od li&ni- i pojedina&ni- oblika u kojima se ispoljava" usled &ega bi o#tar" nagli prela0 i0 obi&nog stanja individuali0ovane svesti u ono odre5eno demonom kao takvim uop#te imao

0na&enje destruktivne kri0e" dakle uni#tavanja i kri0e koji se 0aista potvr5uju smr8u Ako se pojmi da u posebnim okolnostima dvojnik mo4e" da tako ka4emo" provaliti u Ja i u&initi da se ono u potpunosti ose8a u skladu sa svojom destruktivnom trans!en$ 5en!ijom" sam po sebi javlja se smisao prve od pomenu$ ti- asimila!ija7 tamo gde se dvojnik" ili &ovekov demon" i bo4anstvo smrti" na primer valkire" ispoljavaju u trenutku smrti ili smrtne opasnosti" oni postaju ista stvar 3 asketi$ 0mu religio0nog i misti&nog tipa (morti%ika!ija." odba!ivanje Ja i 0anos posve8enja Aogu jesu savr#ena sredstva ko$ jima se poku#ava i0a0vati i preva0i8i upravo pomenuta kri0a? ali mi 0namo da je prema drugom putu trans!enden$ !ije sredstvo da se do toga do5e aktivna eg0alta!ija" bu5enje elementa (dejstvovanja. u &istom stanju 3 ni4im obli!ima" ples se koristio kao sveti postupak da se privuku i preko eksta0e du#e ispolje bo4anstva i nevidljive mo8i7 to je orgijasti&na" #amanisti&ka" ba-anatska" menadska" koribantska tema ' u 6imu je bilo sveti- sve#teni&ki- plesova" luperkalija+ i arvalija.+" i tema -imne ovi- posled$ nji-7 (Pomo0i nam" >arse" ple#i" ple#iG. uka0uje na ve0u i0me5u igre i rata" koji je posve8en >arsu 9a 4ivot plesa&a pobu5en ritmom kalemio se drugi 4ivot kao poma$ ljanje be0danog korena primalnog" a lari kao lares luden$ tes+++ ili kao kureti" Wurije i Erinije" divlji du-ovni entiteti koji imaju obele4ja gotovo kao =agrej7 ""Veliki$lo$ va!$koji$ odvla&i$sa$sobom$svaku$stvar11 $ jesu njegove dramati0a!ije Bo su" dakle" obli!i pojavljivanja demona u svojoj 0astra#uju8oj i aktivnoj trans!enden!iji Vi#i stepen odgovara upravo ludi$ma kao munera$ma" svetim igrama $ a jo# vi#e ratu Po0nato je da su se u lu!idnoj vrtoglavi!i opasnosti i u -erojskom 0anosu koji se javljaju u borbi" u napetosti da se pobedi 1u ludi$ma" ali pre svega u ratu2" prepo0navala mesta analognog iskustva7 i0gleda kao da bi ve8 ludere etimolo#ki podra0umevalo ideju (ra0ve0ivanja.+++.Z" #to se" u e0oterijskom smislu" odnosi na mo8 da se ra0ve4e individualna spona i ogole duboke sile $ istu mo8 koja je obi&no svojstvena takmi&arskom preokretu Otud dalja asimila!ija" po kojoj dvojnik i boginja smrti nisu istovetni samo s Wurijama i Erinijama" nego i s boginjama rata" valkirama kao pobesnelim devi!ama bitaka koje u neprijatelju magijski i0a0ivaju pani&an stra- $ -er%jotur 1-er%joturr2 $ i s %rava#ijima kao (u4asnim" svemo8nim" #to 4estoko napadaju. Ali one se" napokon" preobra4avaju i u boginje poput Viktorije ili 9ike" u lar vi!tor" u lar martis et pa!is tri$ ump-alis " u lare koje su u 6imu smatrali (polubogovima koji su osnovali grad i ustanovili Karstvo. 3; Dalja trans%orma!ija odgovara po0itivnom is-odu takvi- iskustava Eao #to dvojnik 0na&i duboku mo8 u latentnom stanju u odnosu na spolja#nju svest" kao #to boginja smrti drama$ ti0uje utisak ispoljavanja takve mo8i kao prin!ipa kri0e same su#tine kona&nog Ja i kao #to Wurije ili Erinije" ili l!ires ludentes odra4avaju na i0vestan na&in i0bijanje takve sile i njeno osloba5anje $ tako boginja Viktorija i lar vi!tor i0ra4avaju pobedu nad njom" (postajanje jednog od dva." trijum%alni prela0ak u stanje koje le4i van opasnosti eksta0e i be0obli&nog rastvaranja koje je svojstveno %reneti&nom trenutku dejstvovanja ) druge strane" tamo gde se delanja du-a odvijaju u sklopu stvarni- ak!ija i doga5aja $ 0a ra0liku od onoga #to se de#ava u oblasti kontemplativne aske0e $ i0me5u vidljivog i nevidljivog mo4e se uspostaviti paraleli0am" i ta se delanja mogu predstaviti kao okultne varijante ratni&ki- podviga ili takmi&enja &iji je vr-una! upravo u stvarnoj pobedi >aterijalna pobeda tada postaje vidljiva reali0a!ija odgovaraju8eg du-ovnog doga5aja koji ju je determinisao du4 pret-odno otvoreni- puteva energija koje pove0uju unutra#nje i spolja#nje $ to jest" javlja se kao stvarni 0nak ini!ija!ije i misti&nog prisustva bo4anstva ostvaren u istoj ta&ki Wurije i )mrt s kojima se ratnik i vo5a materijalno suo&avao on je istovremeno susretao unutra" u du-u" u vidu opasnog pomaljanja mo8i svoje ponorne prirode Pobe$ duju8i i- u

sebi" on odnosi pobedu 33 )toga je u klasi&nim tradi!ijama svaka pobeda &esto dobijaia i sveto 0na&enje? a u imperatoru" u -eroju" u vo5i koji je progla#en pobed$ nikom na bojnom polju $ kao i u pobedniku sveti- igara" ludi $ stvarao se ose8aj 4estokog ispoljavanja misti&ne sile koja ga je preobra4avala i &inila ga nat&ove&nim Jedan od ratni&ki- obi&aja 6imljana sa mogu8im e0oterijskim 0na&enjem bilo je di0anje pobednika na #titove 9aime" jo# od EnijaZ. #tit je i0jedna&en s nebeskim svodom $ altisonum !oeli !lupeum $ a bio je svetinja u -ramu olimpskog Jupitera 3 tre8em veku u 6imu se titula (imperatora. 0apravo pome#ala s titulom (pobednika." a !eremonijal trijum%a je pre bio sveta !eremonija u &ast najvi#eg kapitolskog boga nego vojni spektakl Pobednik se javljao kao 4iva slika Jupitera i odla0io da u ruke tog boga polo4i pobedonosni lovor svoje pobede Pobedni&ka kola su bila simbol Jupi$ terovog &etvoroprega" a obele4ja vo5e odgovarala su 0namenju tog boga )imboli0am (pobeda." valkira i analogni- bi8a" koja vode du#e pali- ratnika na (nebesa." ili simbolika trijum%alnog -eroja koji" kao Oerkul" o!l 9ike prima krunu namenjenu onima koji u4ivaju olimpsku neuni#tivost" postaje jasna i upotpunjuje ono #to je re&eno o svetom ratu7 nala0imo se upravo u sklopu tradi!ija gde pobeda poprima 0na&enje besmrtnosti $ sli&no kao u ini!ija!iji $ i predstavlja se kao posredni!a 0bog u&estvovanja u trans!endentnom" ili 0bog njegovog ispoljavanja u nekom od tela mo8i 9a isti prin!ip se treba po0vati i ka!i je re& o islamskoj ideji po kojoj ratni!i ubijeni u (svetom ratu. $ d4i-adu $ ne bi nikada bili stvarno mrtvi ' poslednja ta&ka /esto su pobedu nekog vojskovo5e 6imljani smatrali ne0avisnim bo4anstvom $ numen $ &iji je tajanstveni 4ivot sa&injavao sredi#te posebnog kulta sa svetkovinama" svetim igrama" obredima i 4rtvovanjima koji su bili namenjeni da obnove njegovo prisustvo Vi!toria Kaesaris 1Ke0arova pobeda2 je najpo0natiji takav primer 3: Eako je bila ravna kakvom ini!ija!ijskom ili (4rtvenom. delovanju" mislilo se 0apravo da svaka pobeda ra5a bi8e ra0dvojeno od sudbine i posebne individualnosti smrtnog &oveka i0 kojeg je proisteklo" bi8e koje je moglo da uspostavi liniju posebni- du-ovni- uti!aja upravo kao pobedu bo4anski- predaka o kojima je ve8 op#irno govoreno Aa# kao u slu&aju kulta ve0anog 0a bo4anske pretke" ti uti!aji su morali da budu potvr5eni i ra0vijani prema 0akonima simpatije i analogije Bako su se na spe!i%i&an na&in igrama i takmi&enjima periodi&no proslavljale vi!tori$ ae kao numina 6egularnost ovog takmi&arskog kulta" 0akonski utvr5ena" mogla je ustaliti (prisustvo. spremno da se okultno pripoji silama rase kako bi i- povelo prema (sre8nom. is-odu" kako bi od novi- pobeda na&inilo sredstvo 0a otkrivanje i ja&anje energije prvobitne pobede 9a taj na&in" po#to se u 6imu slavljenje umrlog Ke0ara pome$ #alo s proslavom njegove pobede" a regularne igre se odr4avale u &ast Pobede s epitetom Vi!toria Kaesaris" u njemu se mogao videti (ve&ni pobednik. 3H Eult Pobede" koji se smatrao preistorijskim"3U mo4e se" op#tije" na0vati tajnom du#om rimske mo8i i %ides Od Av$ gustovi- vremena kip boginje Viktorije bio je postavljen na 4rtvenik rimskog )enata i bio je obi&aj da se svaki senator" odla0e8i na svoje mesto" pribli4i tom oltaru da bi tu 0apalio 0rno tamjana Bako je i0gledalo kao da je ta sila ona koja nevidljivo predse5ava ve8anju senata? a prema njenom liku su se isto tako pru4ale ruke i kada se sa progla#enjem novog vladara njoj 0aklinjalo na vernost" kao i 3 januara svake godine" kada su davani sve&ani 0aveti 0a 0dravlje imperatora i napredak Karstva ' to je bio naj&vr#8i rimski kult" kult koji je poslednji pao pred nadiranjem -ri#8anstva 39 =apravo" mo4e se re8i da me5u 6imljanima nijedno verovanje nije bilo ja&e od onog da su bo4anske sile stvorile veli&anstvenost 6ima i da podr4avaju njegovu aeterni$ tas? i u ve0i s tim $ da bi se rat materijalno dobio" mora biti osvojen" ili makar dobijen u misti&nom smislu Posle bitke kod Bra0imene Wabije ka4e vojni!ima7 (Ve8a je va#a krivi!a #to ste 0apustili 4rtve

i #to niste pri0nali upo0orenja augura " nego #to vam je pomanjkalo -rabrosti i ve#tine @ Verovaio se" 0atim" da se grad ne mo4e osvojiti ako se ne u&ini da ga njegov bog$0a#titnik napusti 9ikakav rat nije 0apo&injao be0 prino#enja 4rtava" a poseban kole$ gijum sve#tenika $ %etiales 1%e!ijali2 $ bio je 0adu4en 0a obrede ve0ane 0a rat Osnova vojne ve#tine 6imljana bila je !la se ne daju prinuditi na borbu kada bi joj se bogovi protivili Jo# je Bemistokle rekao7 (9e mi" ve8 bogovi i -eroji i0vr#ili su te podu-vate . Bako je pravo sredi#te jo# jednom prela0ilo u sa!rum 9atprirodna dejstvovanja bila su pri0ivana da podr4e ona ljudska ulivaju8i u nji- misti&nu mo8 Viktorije 1Pobede2 Jovore8i o delanju i juna#tvu kao tradi!ionalnim vred$ nostima" potrebno je naglasiti postoje8u ra0liku i0me5u nji- i oblika koji se" osim retki- i0u0etaka" mogu ustanoviti u na#e vreme 6a0lika je" opet" u tome #to poslednji$ ma nedostaje dimen0ija trans!enden!ije" dakle usmerenja koje $ i kad nije odre5eno &istim nagonom i slepim 0anosom $ ne vodi ni prema kakvom (otvoru." ve8 #tavi#e ra5a svojstva koja (%i0i&kom Ja, daju samo tamnu" tragi&nu veli&anstvenost 3 pogledu asketski- vrednosti u u4em smislu" analogno umanjivanje koje li#ava aske0u svakog prosvetljuju8eg elementa imamo u prelasku s asketskog na eti&ki kon!ept" posebno u ve0i s moralnim doktrinama kao #to su Eantova i" delimi&no" stoi&ka )vaki moral" kada je re& o njegovim vi#im %ormama $ to jest o tako0vanom (autonomnom moralu. $ samo je sekulari0ovana aske0a" ali sam po sebi on nije ni#ta vi#e od pre4ivelog kr$ njetka i javlja se li#en svake stvarne osnove =ato se kritika moderni- (slobodni- du-ova." sve do 9i&ea" i mogla lako poigravati s vrednostima i imperativima morala" ne$ ta&no na0vanog tradi!ionalnim 1neta&no jer" ponavljamo" u tradi!ionalnoj !ivili0a!iji moral kao autonomna oblast nije postojao2 >oralo se" prema tome" si8i na jo# ni4i nivo $ sa (autonomnog. morala" kategori&kog imperativa" moralo se pre8i na moral sa utilitaristi&kom i (dru#tvenom. osnovom" optere8en" kao takav" %undamentalnim relativi0mom i slu&ajno#8u Eada ne te4e da li&nost ponovo povedu u njeno pravo sredi#te" tada ni juna#tvo ni delanje" kao ni asketi0am uop#te nemaju ni#ta od onoga #to se slavilo u svetu Bradi!ije i samo su (konstruk!ija. koja 0apo&inje i 0avr#ava se u &oveku" pa u svom op#tem 0na&enju nema ni drugog smisla ni druge vrednosti sem oni- ve0ani- 0a &ula" eg0alta!iju i pomamu impulsa Bakav je" gotovo be0 i0u0etka" slu&aj modernog kulta ak!ije ' kad se ne svodi sve na kulturu (odra0a." na gotovo sportsku kontrolu elementarni- reak!ija 1kao #to je to" s ob0irom na me-ani!i0a!iju moderni- varijeteta ak!ije" u prvom redu slu&aj sa samim ratom2 gotovo je nei0be4no da 8e se njima $ gde god se ostvaruju eg0isten!ijalno grani&na iskustva $ i dalje" uprkos svemu" in!estuo0no napajati samo &ovek? #tavi#e" ravan se &esto pomera na kolektivne podsvesne sile" &ije ovlapo8enje potpoma4u (eksta0e. ve0ane 0a juna#tvo" sport i ak!iju Oerojski mit na individualisti&koj" voluntaristi&koj i (nat&ove&noj. osnovi ustanovljava u modernoj epo-i opasnu devija!iju 9a njegovoj osnovi pojedina!" (presekav#i svaku mogu8nost vanindividualnog i vanljudskog ra0voja" preu0ima $ dijaboli&nom gradnjom $ prin!ip svoje male %i0i&ke volje kao apsolutnu re%erentnu ta&ku i nasr8e na spolja#nje privi5enje1 suprotstavljaju8i mu ogor&enu utvaru svog Ja 9ije be0 ironije da pred ovim 0ara0nim ludilom onaj ko prime8uje igru ti- jadni- i vi#e ili manje -erojski- ljudi pomi#lja na Eon%u!ijeve preporuke po kojima kao du4nost svakog ra0umnog &oveka stoji da (sa&uva 4ivot" s ob0irom na ra0voj sami- mogu8nosti 0bog koji- je &ovek stvarno dostojan da se takvim na0ove. 4H Ali stvar je u tome da moderni &ovek ima potrebu 0a nekom vrstom opojnog sredstva" 0a takvim degradiranim i pro%anisanim obli!ima delanja" kako bi potisnuo ose8aj unutra#nje pra0nine" da bi se osetio svojim" da bi u ra0$ dra4enim utis!ima na#ao

surogat pravog 0na&enja 4ivota 9eka vrsta teti5skog nemira koji preva0ila0i sve grani!e" koji i0a0iva gro0ni!u 0a gro0ni!om i uvek pobu5uje nove i0vore opijenosti i o#amu8enosti jeste jedna od karakteristika (mra&ni- vremena. na =apadu Pre nego #to nastavimo naglasi8emo jo# jedan aspekt tradi!ionalnog du-a koji se prepli8e s poljem prava" a koji delimi&no navodi na upravo i0nete poglede 6e& je o or$ dalijama i tako0vanom Ao4jem sudu /esto se de#avalo da provera istinitosti" prava" pravde i nevinosti 0avisi od ogleda utemeljenog na presudnoj probi $ ePperimenlum !ru!is Eao #to se pravu" tradi!ionalno" pri0navalo bo4ansko poreklo" tako je nepravda va4ila 0a povredu bo4anskog 0akona" #to se moglo prepo0nati preko 0naka dobijenog is-odom adekvatno usmerenog ljudskog delovanja Jermanski obi&aj bio je da se putem is-oda ogledanja u borbi ispita bo4anska volja u smislu jednog posebnog oblika proro#tva" posredo$vanog upravo ak!ijom" a nije druga&ija ni misao koja je prvobitno stajala u osnovi obi&aja dvoboja Pola0e8i od prin!ipa de !oelo est %ortitudo Msila dola0i s neba] 1Anna$ les Wuldenses2" to se ponekad #irilo i na samu ravan dr4ava i na!ija u borbi Jo# je Wontenojska bitka 1U41 god n e 2 s-va8ena kao (Ao4ji sud. po0van da odlu&i o pravu ve0anom 0a dvoji!u bra8e od koji- je svaki 0a sebe tra4io nasledstvo kraljevstva Earla Velikog A kada se neka bitka vodila s takvim du-om" ona je podlegala posebnim normama7 na primer" pobedniku je bilo 0abranjeno da plja&ka i strate#ki i teritorijalno iskori#8ava uspe#an is-od" a obe strane su morale da se podjednako staraju o svim ranjenim i palim bor!ima Ali prema op#toj kon!ep!iji sa&uvanoj tokom &itavog %rana&ko$karolin#kog perioda" mada i be0 svesne ideje o proveri" pobeda i pora0 su se ose8ali kao 0namenja (odo0go. data 0a pravdu ili nepravdu" istinu ili krivi!u Preko legende o borbi i0me5u 6olana i Weragusa i analogni- motiva vite#ke knji4evnosti vidimo da je srednji vek dospeo dotle da u borbi oku#a &ak i kri$ terijum najistinitije vere 3 drugim slu&ajevima ispitivanje delanja sastojalo se u i0a0ivanju nekog natprirodnog %enomena Bo je va4ilo jo# u klasi&noj starini7 po0nato je" na primer" rimsko predanje ve0ano 0a jednu vestalku+ osumnji&enu 0a svetogr5e" koja doka0uje sopstvenu nevinost donose8i vodu i0 Bibra u situ 9e pripada samo i0opa&enim obli!ima pre4ivelim me5u divlja!ima obi&aj da se kriva! koji pori&e ono 0a #ta se tereti po0ove da proguta otrov ili neko jako sredstvo 0a povra8anje? ako bi supstan!a proi0vela uobi&ajene e%ekte" optu4ba bi i0gledala opravdano 3 Evropi u srednjem veku postojale su analogne ordalije kojima se dobrovoljno pristupalo ne samo u kontekstu 0emaljske pravde" ve8 i u samom svetom redu? monasi" &ak i biskupi" pri-vatali su taj kriterijum 0a doka0ivanje istinitosti svoji- tvrdnji u pogledu doktrine )amo mu&enje kao sredstvo inkvi0i!ije prvobitno je &esto bilo u ve0i s (Ao4jim sudom.? mislilo se na gotovo magi&nu mo8 ve0anu 0a istinu i postojalo je ube5enje da nikakvo mu&enje ne mo4e slomiti unutra#nju snagu nevinog i onoga ko govori istinu Pove0anost svega ovoga s misti&nim karakterom koji se tradi!ionalno raspo0navao u (pobedi. je o&igledna 3 tim ogledanjima" uklju&uju8i tu i ona borbena" mislilo se" dakle" na (pri0ivanje Aoga. da posvedo&i" na dobijanje od njega nekog natprirodnog 0naka koji treba da poslu4i kao sud =apravo" sli&nim naivnim teisti&kim predstavama mogu8e je spustiti se do naj&istijeg oblika tradi!ionalne misli" po kojem istina" pravo i pravda i0gledaju" u krajnjem slu&aju" kao ispoljavanja meta%i0i&kog poretka kon!ipiranog kao stvarnost koju stanje istine i pravde u &ove$ ku ima mo8 objektivno da pri0ove >isao o nadsvetu kao stvarnosti u vi#em smislu" dakle i kao nadmo8nom nad 0akonima prirode i kadrom da se ispolji na 0emlji kad god bi mu pojedina! otvorio put $ pre svega potpuno se pou0dav#i u njega i be0 li&ne brige

0a sebe" po &istom du-u istine" a 0atim u#av#i u odre5ena psi-i&ka stanja 1ve8 obja#njeno -erojsko$agonalno stanje koje (ra0re#ava." ili pak krajnja napetost ogledanja i opasnosti s kojima se suo&ava2" &ija je svr-a da 0atvorene ljudske okvire otvaraju 0a daleko #ire u kojima se ponovo javlja mogu8nost 0a neuobi&ajene i prividno &udotvorne e%ekte $ takva 8e misao objasniti i dati ispravan smisao predanjima i obi&ajima poput oni- navedeni-" u sklopu kojisu istina i stvarnost" mo8 i pravo" pobeda i pravda &inili jedinstvenu stvar imaju8i jo# jedanput pravo te4i#te u natprirodnom Bakva s-vatanja moraju" me5utim" i0gledati kao &isto sujeverje gde god je (napredak11 sistematski li#avao ljudske vrline svake mogu8nosti da se objektivno pove4u u vi#em poretku Eada se &ovekova snaga sagledava na osnovu istog kriterijuma kao i 4ivotinjska" to jest kao sposobnost me-ani&kog delovanja nekog bi8a be0 ikakve pove0anosti s onim #to ga kao pojedin!a nadila0i" o&igledno je da eksperiment provere snage ne mo4e 0na&iti vi#e ni#ta" is-od svakog takmi&enja postaje sasvim sporedan i be0 ikakve mogu8e ve0e s poretkom (vrednosti. Audu8i da su se od ideja istine" prava i pravde na&inile apstrak!ije i dru#tvene konven!ije" da se 0aboravio onaj ose8aj 0bog kojeg se u arijskoj 'ndiji moglo re8i !la je (na istini 0asnovana 0emlja. $ satTena uttab-ita b-unii- $ i da se uni#tilo svako opa4anje pomenuti- (vrednosti. kao objektivni- pojava" gotovo bismo rekli %i0i&kinadstvarnosli u spletu slu&ajnosti" postalo je prirodno da se dovodi u pitanje kako istina" pravo i pravda mogu uti!ati na diZ3>*minjssino> %enomena i &injeni!a koje nauka" sve do jute" nije smatrala na (kraju sveta. oslobodi8e s! ognjena >niN"l ktiNii X i mi lin5i inui m d i pre5u7 (pravedni. 8e se ra0likovati po tonu \ lu m 11 pn lipi u nikakvu #tetu" dok 8! opaki biti pro4drani 1liniultllO.R-" ))) '>i osetljivim i promenljivim Pra0ne pri&e drveni- advokata" marljivo ""!e5enje, 0akonika i &lanovi 0akona (isti 0a sve," koje su sekulari0ovane dr4ave i prost narod kojim ne vladaju kraljevi i samonaimenovani vladari u&inili svemo8nim jesu ono &emu bi" pak" trebalo da prepustimo da od$lu&uje o istini i pravdi" nevinosti i krivi!i 9admo8na sigurnost sa kojom je tradi!ionalni &ovek neustra#ivo i nadljudskom snagom kretao na nepravdu" naoru4an ve$ rom i ma&em" du-ovna nepokolebljivost koja ga je a priori apsolutno uveravala u natprirodnu silu nedostupnu 0a mo8 elemenata" opa4anja i sami- prirodni- 0akona $ sve se to" naprotiv" smatra (predrasudama. ' ovde je nakon raspada tradi!ionalni- vrednosti usle$ dila nji-ova inver0ija 9i o &emu drugom i nije re& nego" 0apravo" o tome da moderni svet propoveda (reali0am11 i preu0ima ideju o istovetnosti pobede i prava s na&elom (sila 0akon menja, Eako je tu re& o sili u najmaterijalni$ jem smislu $ #tavi#e" ako se ona ti&e ravni rata u njegovim najnovijim obli!ima" upravo u a-rimanskom smislu" po#to je tu te-ni&ki i industrijski poten!ijal postao apsolutno odlu&uju8i %aktor $ vidimo da diskusije o (vrednos$ tima, i pravednosti postaju &ista retorika >e5utim" takva retorika pokre8e se upravo velikim %ra0ama i li!emernim objavama na&ela" kao dodatnim sredstvima u slu4bi brutalne volje 0a mo8 Bo je poseban aspekt op#teg prevrata u poslednje vreme" o kojem 8e" i0me5u ostalog" kasnije biti re&i 19 P6O)BO6 $ V6E>E $ =E>LJA

Pret-odno smo skrenuli pa4nju na &injeni!u da tradi!ionalni i moderni &ovek nisu ra0li&iti tek u mentalitetima i po tipovima svoji- !ivili0a!ija 6a0li&itost se" naprotiv" odnosi i na same mogu8nosti iskustva" kao i na na&in na koji se svet prirode do4ivljavao u 0avisnosti od kategorija opa4anja i osnovne ve0e i0me5u Ja i ne$Ja Prostor" vreme i u0ro&nost su" prema

tome" imali u tradi!ionalnom &ove$ ku sasvim druga&iji karakter od onog kojeg oni predstavljaju u iskustvu &oveka najnoviji- vremena Jre#ka tako0vane gnoseologije 1ili teorije sa0nanja2" po&ev#i od Eanta" jeste pretpostavka da su ti osnovni obli!i ljudskog iskustva o5uvek bili isti i da su to upravo oni koji su bliski dana#njem &oveku >e5utim" i u tom pogledu se mo4e ustanoviti duboki preobra4aj saglasan s op#tim involutiv$ nim pro!esom Ograni&i8emo se na ra0matranje pomenu$ te ra0like ve0ane 0a prostor i vreme Povodom vremena ve8 je u uvodu navedena osnovna ta&ka7 vreme tradi!ionalni- !ivili0a!ija nije (istorijsko." linearno vreme Vreme" postajanje" u ve0i su s onim #to je i0nad vremena" tako da se tu opa4anje du-ovno preobra4ava Da bi se taj momenat pojasnio" vredi pre!i0irati #ta vreme danas 0na&i Ono je jednostavno nepovratan red u0astopni- doga5aja 9jegovi su delovi jednaki jedni drugima i stoga merljivi kao koli&ina Dtavi#e" tu je i di%eren!ija!ija i0me5u ""pre, i (posle. 1pro#lost i budu8nost2 u odnosu na sasvim relativnu re%erentnu ta&ku 1sada#njost2 Ali &injeni!a da pripada pro#losti ili budu8nosti" jednoj ili drugoj ta&ki vremena" nekom doga5aju ne daje nikakav poseban kvalitet? ona ga ve0uje 0a odre5eni datum" i to je sve Postoji" sve u svemu" neka vrsta u0ajamne ravnodu#nosti i0me5u vremena i njegovi- sadr4aja Vremenitost ti- sadr4aja jednostavno 0na&i da su oni no#eni nekom trajnom strujom koja se nikada ne vra8a i &ija svaka ta&ka" u osnovi" koliko god da je uvek ra0li&ita" toliko je istovremeno i ista kao i bilo koja druga 3 novijim nau&nim kon!ep!ijama $ kao #to je ona >inkov skog 1>inko[ ski2 ili Ajn#tajnova $ vreme gubi &ak i to svojstvo =apravo" govori se o relativnosti vremena" o vremenu kao (&etvrtoj dimen0iji prostora. i tako dalje" #to 0na&i da vreme postaje matemati&ki ni0 po sebi" potpuno ne0avisan od doga5aja koji se mogu na8i u nekom ""pre, umesto u nekom (posle. jedino prema odabranom re%erentnom sistemu Bradi!ionalno iskustvo vremena je bilo sasvim ra0li&itog tipa 3 njemu vreme nije kvantitet" ve8 kvalitet? nije ni0" ve8 ritam? ne te&e ujedna&eno i beskona&no" ve8 se lomi u !ikluse" u periode &iji svaki trenutak ima neko 0na&enje i stoga svoju spe!i%i&nu vrednost u odnosu na svaki drugi" kao i jednu 4ivu individualnost i %unk!ionalnost Bi !iklusi ili periodi $ -aldejska i -elenska (velika godina." etrursko$latinski sae!ulum" persijski eon" aste&ka (sun!a." -induisti&ke kalpe" i tako dalje $ predstavljaju svaki ponaosob jedan dovr#en ra0voj" &ine8i 0atvorena i savr#ena jedinstva 1dakle" istovetna jedna sa drugim2 i" ponavljaju8i se" ne menjaju se i ne umno4avaju" ve8 jedno drugo slede $ kako je to neko lepo iska0ao $ poput (ni0a ve&nosti. Eako je tu bila re& ne o kvantitativnoj" ve8 o organskoj dovr#enosti" -ronolo#ko trajanje sae!ulum$a moglo je biti i nestalno Evantitativno ra0li&ita trajanja mogla su se smatrati istim" po#to bi svaki od nji- sadr4avao i ponovio sve tipi&ne momente nekog !iklusa =bog toga se tradi!ionalno pribegava stalnim brojevima $ na primer" sedam" devet" dvanaest" -iljadu $ koji ne i0ra4avaju koli&inu" ve8 tipi&ne strukture ritma" sa !iljem da se odrede trajanja materijalno ra0li&ita" ali simboli&ki ekvivalentna

9a toj osnovi" tradi!ionalni svet je umesto neodre5ene -ronolo#ke sekven!e 0nao 0a -ijerar-iju 0asnovanu na analognim podudarnostima i0me5u veliki- !iklusa i mali- !iklusa i to" istini 0a volju" tako da je usledila neka vrsta svo5enja vremenske mnogostrukosti na nadvremen$ sko jedinstvo ) malim !iklusom koji analogno ponavlja veliki !iklus virtuelno je

utrt put u&estvovanju u uvek sve #irim ni0ovima" u trajanju koje postaje sve slobodnije od svakog ostatka materije ili slu&ajnosti" do dosti0anja $ da ka4emo $ neke vrste prostor$ vremenaC Odrediv#i vreme odo0go" tako da se svako trajanje raspar&ava u mnogo !ikli&niperioda odra4avaju8i takvu strukturu i ve0av#i 0a date momente ti- !iklusa svetkovine" obrede ili pra0nike odre5ene da ponovo podstaknu ili u&ine da se naslute odgovaraju8a 0na&enja" tradi!ionalni svet je i u tom pogledu delovao u smislu osloba5anja i preobra4aja? 0austavio je kon%u0no oti!anje ""voda, i u&inio i- pro0irnim u struji postajanja" #to dopu#ta vi0iju nepokretne dubine 9e treba da &udi" dakle" da je kalendar" osnova mere vremena" u starini imao sakralni karakter i da je bio poveren mudrosti sve#teni&ki- kasti? da su odre5eni &asovi u danu" dani u nedelji" a 0atim i dani u godini bili posve8eni odre5enim bo4anstvima ili ve0ani 0a odre5ene sudbine 3ostalom" kao ostatak toga" katoli!i0am po0naje godinu kr!atu religio0nim pra0ni!ima i danima koji su vi#e ili manje obe$ le4eni svetim doga5ajima" u kojoj se jo# &uva odjek drevne kon!ep!ije vremena kojoj ritam daje obred" preobra4e$ ne simbolom" oblikovane kao slika (svete istorije. /injeni!a da su se 0a utvr5ivanje ritma ti- jedinstava tradi!ionalno koristile 0ve0de" 0ve0dani periodi i" pre svega" ta&ke )un&evog kretanja" daleko je ipak od toga da potkrepljuje tako0vana naturalisti&ka tuma&enja" jer tradi!ionalni svet nikada nije ""divini0ovao, elemente prirode i neba" ve8 suprotno" takvi elementi su slu4ili da bi analogno i0ra0ili bo4anska 0na&enja koja su neposredno opa4ale !ivili0a!ije koje (nisu povr#no ili kao stoka na ispa#i posmatrale nebo. Bako se mo4e pretpostaviti i da je po0i!ija )un!a tokom godine prvobitno bila sredi#te i poreklo jedinstvenog sistema 1&ije je kalendarsko bele4e$ nje bilo tek aspekt2 koji je utvr5ivao neprestana preplita$ nja i simboli&na i magijska podudaranja i0me5u &oveka" kosmosa i natprirodne stvarnosti Dva luka u0di0anja i spu#tanja )un&eve svetlosti tokom godine predstavljaju se u stvarnosti kao najneposrednija materija 0a i0ra4avanje 4rtvenog 0na&enja smrti i ponovnog ra5anja" !iklusa sa0danog od tamnog sila0nog puta i onog sjajnog uspi$ nju8eg 3 nastavku 8e biti preneto predanje po kojem je oblast #to danas odgovara Arktiku prvobitno bila boravi#te lo0a koje su osnovale glavne indoevropske !ivili0a!ije >o4e se smatrati da je posle 0ale5ivanja Arktika podela godine na jednu jedinu no8 i jedan jedini dan sna4no dramati0o$ vala opa4anje )un&eve putanje na nebu" toliko da od njega na&ini jedan od najbolji- oslona!a 0a iska0ivanje po$ menuti- meta%i0i&ki- 0na&enja 0ameniv#i i- onim #to se kao &ist (polarni. simboli0am 1jo# ne i solarni2 odnosilo na najstarija vremena 30imaju8i u ob0ir &injeni!u da su 0odija&ka sa0ve45a $ artikula!ije (boga$godine, $ kori#8ena 0a utvr5ivanje (trenutaka. te putanje" broj dvanaest se uvek i0nova pojavljuje kao jedan od najprikladniji- (ritmova. 0a i0ra4avanje svega onoga #to nosi smisao (solarnog. ispunjenja gde god se 0asnovalo sredi#te koje je na jedan ili drugi na&in otelovi$ lo ili poku#alo da otelovi uransko$solarnu tradi!iju" ili gde god su mit ili legenda ponudili u simboli&nim predstavama i personi%ika!ijama tip analognog namesni#tva Ali u )un&evom op-odu du4 nji- dvanaest" jedna ta&ka ima posebno 0na&enje $ kriti&na ta&ka koja odgovara najni4oj ta&ki ekliptike" kratkodnevi!a" kraj sila4enja" po&etak uspinjanja" odvajanje tamnog od svetlog perioda Po predstavama koje pripadaju preistoriji" tu se ""bog$ go$ dina, javlja kao (sekira. ili ""bog$sekira, koji prese!a napola kru4ni 0nak godine ili druge ekvivalentne simbole7 u du-ovnom smislu" to je tipi&an (pobedonosni. momenat solarnosti 1u ra0li&itim mitovima dat upravo kao pobed$ ni&ki is-od borbe nekog solarnog -eroja protiv

stvorenja koja oli&avaju tamni prin!ip" &esto s po0ivanjem na 0o!li$ ja&ki 0nak u kojem i0 godine u godinu pada kratkodnevi!a2 u nekom (novom 4ivotu." u nekom novom !iklusu $ natalis dii solis invi!ti+ Datumi koji odgovaraju polo4ajima 0ve0da pogodni $ poput onog solsti!ijskog $ da iska4u vi#a 0na&enja u terminima kosmi&ke simbolike" &uvaju se gotovo neprome$ njeni pri prelasku predanja i0 jednog oblika u drugi i i0 naroda u narod Eomparativno prou&avanje bi lako moglo ista8i podudarnost i ujedna&enost osnovni- kalendarski- pra0nika i obreda preko kojise sveto uvodilo u potku vremena tako da mu je prese!alo trajanje na mnoge !ikli&ne slike jedne ve&ite istorije" koje su sami %enomeni prirode bele4ili i davali im ritam Pored toga" u tradi!ionalnoj kon!ep!iji vreme je poka0ivalo i magijski aspekt Eako je svaka ta&ka !iklusa $ putem 0akona analogni- podudaranja $ imala svoju osobe$ nost" trajanje je ra0vijalo periodi&an sled tipi&ni- ispoljavanja odre5eni- uti!aja i odre5eni- mo8i7 predstavljalo je" dakle" povoljna i nepovoljna vremena" sre8na i kobna Ovaj kvalitativni element vremena bio je su#tinski deo nauke obreda? !lelovi vremena nisu se mogli smatrati neva4nim u odnosu na ne#to #to treba da se ispuni" ve8 su poka0ivali aktivan karakter koji je trebalo da se u0me u ob0ir )vaki je obred" prema tome" imao svoje ""vreme, $ morao je biti i0veden u odre5enom trenutku" i0van kojeg je njegova mo8 bila oslabljena ili paralisana" ako &ak ne bi proi0vela suprotan e%ekat 3 mnogim gledi#tima mo4emo se &ak slo4iti s onim ko je rekao da drevni kalendar nije bele4io drugo do periodi&an ni0 sistema obreda 3op#te$ no" 0nalo se 0a dis!ipline $ poput augurske nauke $ okre$nute ispitivanju toga da li je odre5eni trenutak ili period povoljan ili nepovoljan 0a i0vr#enje odre5ene radnje" a istakli smo koliko je velika bila briga koja se tome pridavala u rimskoj vojnoj ve#tini Vredi naglasiti da sve to ne upu8uje na (%atali0am.? tu se pre isti&e stalna namera tradi!ionalnog &oveka da produ4i svoju mo8 i upotpuni sopstvenu snagu nekom neljudskom snagom" otkrivaju8i trenutke u kojima dva ritma $ onaj ljudski i onaj prirodni- sila $ po 0akonu sa0vu&ja" usagla#ene ak!ije i podudarnosti i0me5u %i0i&kog i meta%i0i&kog mogu postati samo jedna stvar" tako da podstak$ nu nevidljive mo8i na delovanje ' na taj na&in se" prema tome" potvr5uje kvalitativna kon!ep!ija 4ivog vremena" u kojem svaki sat i svaki tren imaju svoje obli&je i svoju (vrlinu. i gde $ na najvi#oj" simboli&no$sakralnoj ravni $ va4e !ikli&ni 0akoni koji istovetno ra0vijaju odre5eni (unutra#nji lana! ve&nosti. Ovim se mo4e sti8i do veoma va4ni- ra0matranja Ako je" tradi!ionalno" empirijsko vreme bilo ritmovano i me$ reno trans!endentnim vremenom koje nije sadr4alo doga5aje ve8 0na&enja" i ako se u ovom su#tinski na5istorij$ skom vremenu prepo0naje mesto gde tradi!ionalni mitovi" -eroji i bogovi 4ive i ""deluju," mo4e se 0amisliti i prela0 u suprotnom smislu" odo0do nagore >o4e se" na$ime" dogoditi da su pojedini stvarni istorijski doga5aji ili li&nosti ponovili i dramati0ovali neki mit" da su otelotvo$ rili $ delimi&no ili potpuno" 0naju8i to ili ne $ nadistorij$ ske strukture i simbole )amim tim" tada ti doga5aji ili bi8a prela0e i0 jednog vremena u drugo" postaju8i novi i0ra0i preeg0istentni- stvarnosti Oni pripadaju i jednom i drugom vremenu" to su li&nosti i doga5aji istovremeno i stvarni i simboli&ni i na toj osnovi mogu se prenositi i0 jednog perioda u drugi" pre ili posle svog stvarnog postojanja" imaju8i u vidu nadistorijski element koji oni predstavljaju )toga se i0vesna istra4ivanja moderninau&nika o manjoj ili ve8oj istori&nosti pojedini- doga5aja ili li&nosti tradi!ionalnog sveta" nji-ova nastojanja da odvoje istorijski element od onog mitskog i legendarnog" nji-ova

0a&u5enost nad ""in%antilno#8u, tradi!ionalni- -ronika i" napokon" pojedine nji-ove ideje o tako0vanim evemeri0a!ijama+ 0asnivaju" sve u svemu" na #upljim konstruk!ijama 3 pome$ nutim slu&ajevima $ to smo ve8 reldi $ upravo su mit i antiistorija put u potpunije sa0navanje (istorije. Pored toga" u manje$vi#e istom na&inu ra0mi#ljanja treba potra4iti i pravi smisao legendi o li&nostima koje je ugrabilo (nevidljivo." stoga (nikad neumrlim." odre5enim (da se probude. ili ponovo poka4u po svr#etku i0vesnog vremena 1!ikli&na podudarnost2" kao #to su" na primer" Aleksandar Veliki" Eralj Artur" (Wridri-. i kralj )ebastijan? oni su ra0li&ita otelotvorenja jedinstvene teme pomerene i0 stvarnosti u nadstvarnost 9a toj istoj osnovi treba napokon ra0umeti -induisti&ko u&enje o avataru ili o periodi&nom utelovljavanju bo4anskog u ra0li&itim li&nostima koje ipak i0ra4avaju uvek iste %unk!ije Ako je" dakle" tradi!ionalni &ovek imao su#tinski ra0li&ito iskustvo vremena od modernog &oveka" sli&na ra0matranja mogu se ra0viti u pogledu prostora Prostor se danas smatra obi&nom (posudom. 0a tela i pokrete" po sebi *Po u&enju gr&kog erudite Evemera i0 >!sine 1 i 3 v pre ni* 2" koji je smatrao da su bogovi" u stvari" 0aslu4ni ljudi koji mi progla)eni 0a bo4anstva $ Prim prev neutralnom i prema jednom i prema drugom On je -omogen7 jedna njegova oblast je ekvivalentna drugoj i &injeni!a da se neka stvar nala0i $ ili da se neki doga5aj odvija $ u jednoj ta&ki prostora umesto u drugoj" ne daje nikakvo posebno svojstvo intimnoj prirodi te stvari ili tog doga5aja >i ovde govorimo o onome #to prostor predstavlja u neposrednom iskustvu modernog &oveka" a ne o pojedinim novijim %i0i&ko$matemati&kim kon!ep!ijama prostora kao 0akrivljenog i prostora koji je ne-omogen i vi#edimen0ionalan Osim &injeni!e da je tu re& o obi&nim matemati&kim s-emama &ija je vrednost tek pragmati&na i kojima ne odgovara nikakvo iskustvo" ra0li&ite vrednosti koje predstavljaju mesta svakog od tiprostora" posma$ trani- kao (jaka polja." ne odnose se na drugo do na materiju" energiju i gravita!iju $ ni po &emu na ne#to van%i$ 0i&ko ili kvalitativno >e5utim" u iskustvu tradi!ionalnog &oveka" i &ak u osta!ima tog iskustva koji su ponekad jo# prisutni u pojedinim divljim popula!ijama" prostor je 4iv" 0asi&en je svim vrstama svojstava i inten0iteta Bradi!ionalna 0amisao prostora se veoma &esto me#a s onom o (vitalnom eteru. $ aka#a 1akas-a2 ili mana $ koji je svepro4imaju8a misti&na supstan!a$energija" vi#e nematerijalna nego materijalna" vi#e psi-i&ka nego %i0i&ka" &esto s-va8ena kao (svetlost." raspodeljena prema ra0li&itim stepenima 0asi8enosti u ra0li&itim oblastima" tako da se svaka od nji- javlja kao da poseduje sopstvene snage i da su#tinski u&estvuje u mo8ima koje tu po&ivaju" u toj meri da od svakog mesta" da ka4emo" na&ini sudbonosno mesto obdareno vlastitim inten0itetom i okultnom osobeno#8u Ako se u po0natim re&ima svetog Pavla" da ""u Aogu bivamo" 4ivimo i -odi$ mo," umesto Aoga stavi (bo4ansko." sa!rum ili numino$ 0no" one mogu" dakle" biti upotrebljene da o0na&e ono #to je 0a tradi!ionalnog &oveka bio prostor $ 0a ra0liku od prostora moderni- ljudi" koji je apstraktno i be0li&no (mesto. 0a objekte i pokrete 9ije mogu8e ovde raspravljati o svemu onome #to se u tradi!ionalnom svetu 0asnivalo na takvim opa4anjima prostora Ograni&i8emo se na nekoliko ra0matranja" u dva ve8 pomenuta ra0li&ita reda $ jednom magijskom" drugom simboli&nom Dto se ovog drugog ti&e" pomenimo da je vreme u starini neprestano slu4ilo kao osnova 0a najkarakteristi&nije i0ra0e meta%i0i&kog Oblasti neba i 0emlje" visoko i nisko ne manje od

uspravnog i vodoravnog" desnog i levog" i tako dalje" pru4ale su materijal 0a tipi&nu simboliku" eks$presivnu i univer0alnu" &iji je jedan od najpo0natiji- oblika simbolika krsta >ogao je postojati neki odnos i0me5u dvodimen0ionalnog krsta i &etiri strane sveta" i0me5u onog u tri dimen0ije i s-eme dobijene dodavanjem po$ menutim stranama sveta prava!a gore i dole" a da se time ni najmanje ne potkrepljuju naturalisti&ka 1geoastronom$ ska2 tuma&enja drevni- simbola Bu 0apravo treba pono$viti ono #to je ve8 re&eno povodom astralnog elementa kalendara" to jest &injeni!u da pronala4enje krsta u prirodi treba samo !la 0na&i (da se prava simbolika" daleko od toga da bude &ovekov ve#ta&ki i0um" nala0i u samoj prirodi ili" bolje re&eno" da &itava priroda nije drugo do simbol trans!endentni- stvarnosti1* ) druge strane" pre#av#i na magijsku ravan" nala0imo da su svakom prav!u u prostoru u davnini odgovarali odre5eni ""uti!aji," &esto dati u obliku bi8a" du-ova igenija2 i sli&ni-? i ta spo0naja je 0asnovala ne samo va4ne aspekte augurske nauke i geomantije 1karakteristi&an je ra0voj te dis!ipline na Dalekom istoku2 ve8 i nauku o svetom orijentisanju u obredu i polo4aju -ramova 1ve#tina orijen$ tisanja katedrala odr4ala se u Evropi do srednjeg veka2" uvek saglasno 0akonu o analogijama i mogu8nostima koje taj 0akon nudi da se ljudsko i vidljivo produ4i u kosmi&$ kom i nevidljivom Eako jedan trenutak tradi!ionalnog vremena nije imao istu vrednost kao neki drugi 0a odre5enu radnju $ pre svega obrednu $ koja je trebalo da bude i0vr#ena" tako" uop#te u0ev#i" nijedna ta&ka ili mesto tradi!ionalnog prostora nije bila ekvivalentna drugima" &ak ni u daleko #irem smislu od onog 0bog kojeg su" na primer" pojedinim obredima odgovarala pod0emna mesta ili pe8ine" drugima planinske visine" i tako dalje 3 tradi!ionalnom smislu je" 0apravo" postojala prava prav!ata sveta geogra%ija $ ne proi0voljna ve8 primerena %i0i&kim transpo0i!ijama meta%i0i&ki- elemenata $ i0 koje je potekla i teorija o (svetim. 0emljama i gradovima" tradi!ionalnim sredi#tima du-ovni- uti!aja na 0emlji" kao i o posve8enim ambijentima koji posebno (vitali0uju. svaku ak!iju okrenutu prema trans!endentnom koja se tu odvija 3op#te" u svetu Bradi!ije mesto osnivanja -ramova" kao i mno$ gi- gradova" nije bilo slu&ajno niti je sledilo obi&ne krite$ rijume pogodnosti" a i0gradnja se" pored toga #to su joj pret-odili odre5eni obredi" povinovala posebnim 0akonima ritma i analogije >ogli bismo da i0aberemo bilo kojeg od prikupljeni- elemenata koji poka0uju da prostor gde se odvijao tradi!ionalni obred nije prostor kako ga s-vata moderni &ovek" ve8 4ivi" sudbonosni" magnetni prostor gde svaki pokret ima svoju vrednost" a svaki 0nak" svaka i0govorena re& i svaka obavljena radnja poprimaju smisao nei0be4nosti i ve&nosti i pretvaraju se u neku vrstu naredbe nevidljivog Ali prostor 0a obred treba po$ smatrati tek kao najinten0ivnije stanje istog op#teg opa4anja prostora koje je &ovek Bradi!ije imao '0 takvog sistema ra0matranja" dakle" ne proisti&e na0naka da je" kako to misle na#i savremeni!i" &ovek minuli- vremena stvorio (mitove. ma#tovitim ki8enjem ra0li&itielemenata i aspekata prirode 'stina je da ovde jo# jednom nala0imo onu suprotnost i0me5u -iperreali0ma i -umani0ma" koja odvaja ono #to je tradi!ionalno od onog #to je moderno (Ose8aj prirode." kako ga moderni ljudi ra0umeju $ to jest kao neki lirsko$subjektivni %aktor podstaknut u ose$ 8ajnosti pojedin!a pri0orom stvari $ gotovo je potpuno nedostajao tradi!ionalnom &oveku Pred vr-ovima planina" ti#inama #uma" oti!anjem re&ni- struja" tajnom pe8ine" i tako dalje" on nije imao subjektivne poetske utiske neke romanti&ne du#e" ve8 prave" mada &esto kon%u0ne ose8aje nat&ulnog" to jest mo8i $ numina $ koje pro4imaju ta mesta? ti ose8aji su se prevodili u ra0li&ite slike $ genije i bogove elemenata" i0vora" #uma i sli&nog $ odre5ene svakako ma#tom" ali ne proi0voljno i subjektivno" ve8 prema nu4nom pro!esu 3 tradi!ionalnom &oveku sposobnost ma#tanja nije bila samo proi0vo5a& materijalni- slika podudarni- s &ulnim utis!ima ili proi0voljni- subjektivni- slika" kao u slu&aju

reveries ili snova modernog &oveka Breba" me5utim" u0eti u ob0ir da je u tradi!ionalnom &oveku mo8 ma#te bila u odre5enoj meri oslobo5ena jarma %i0i&ki- &ula" kao #to se jo# i danas doga5a u stanju sna ili pod dejstvom droge" ali tako pobu5ena da je &esto mogla primati i prevoditi u plasti&ke oblike najtananije $ ali ne i proi0voljne i subjektivne $ utiske o okru4enju Eada u stanju sna neko %i0i&ko opa4anje" re!imo pritisak pokriva&a" biva dramati0ovano slikom stene koja pada" re& je svakako o proi0vodu ma#te" ali ne i pro$ i0voljnom7 slika je proistekla i0 nu4nosti" ne0avisno od Ja" kao simbol kojem 0aista odgovara odre5eno opa4anje 'sto se pomi#lja o onim bajkovitim slikama koje je tradi!ionalni &ovek uvodio u prirodu Vidi se da je on" 0ajedno s %i0i&kim opa4anjem" imao i psi-i&ku ili suptilnu per!ep!iju stvari i mesta koja odgovaraju (prisustvima. tu raspore5enim? ta per!ep!ija je" kao stvorena sposobno#8u ma#te i u ra0li&itoj meri oslobo5ena %i0i&ki- &ula" odre5ivala podudarne simboli&ke dramati0a!ije u prirodi $ bogove" demone i genije mesta" pojava i elemenata Ako su se prema ra0li&itim sposobnostima 0a dramati0a!iju koje poka0uju ma#te ra0li&iti- rasa" a ponekad i ra0li&iti- ljudi" &esto dobijale ra0li&ite personi%ika!ije" stru&no oko je i0a ove ra0li&itosti nala0ilo jedinstvo $ na isti na&in na koji bi neka budna osoba odmaustanovila jedinstvo u 0brkanom utisku kojeg bi snena ma#ta vi#e osoba mogla prevesti u ra0li&ite simboli&ne" ali uprkos tome ekvivalentne slike" ukoliko bi one bile svedene na 0ajedni&ki objektivan u0rok opa4en odvojeno Daleko od toga da budu poetske %abule tkane od prirode" to jest od oni- njeni- materijalnislika koje su jedine dospele do modernog &oveka" mitovi drevni- ljudi" nji-ove osnovne bajkovite predstave" bili su dakle" u po&etku" integra!ija objektivnog iskustva prirode" ne#to #to se spontano umetalo u splet &ulni- datosti dovr#avaju8i i- 4ivim $ ponekad i vidljivim $ simbolima suptilnog" (demonskog. ili pak svetog elementa prostora i prirode Ova ra0matranja tradi!ionalni- mitova koji su posebno ve0ani 0a smisao prirode pro#iruju se naravno $ #to je ve8 pomenuto $ na svaki tradi!ionalni mit Breba ra0ume$ ti da svaka tradi!ionalna mitologija i0ni&e i0 nu4nog pro!esa u ve0i s pojedina&nom svesti" &ije poreklo po&iva na stvarnim $ ma koliko &esto nesvesnim i tamnim $ odnosima s nadstvarno#8u" koje ma#ta ra0li&ito dramati0uje Bako je $ da se jo# jednom vratimo na ve8 istaknuti mome$ nat $ ne samo 0a naturalisti&ke ili (teolo#ke. mitove" ve8 i 0a one istorijske utvr5eno da nije re& o dodatku koji se ti&e doga5aja ili li&nosti" proi0voljnom i be0 ikakve objektivne vrednosti" nego o nji-ovom upotpunjavanju koje nije nastalo slu&ajno" a ipak preko niijra0li&itiji- slu&ajniu0roka" u smislu dopunjavanja (sen0ibili0a!ije. nadistorij$ skog sadr4aja koji u tim istorijskim &injeni!ama ili poje$ din!ima mo4e biti stvoren manje$vi#e poten!ijalno i nesavr#eno 3sle!l toga" eventualno odsustvo podudarnosti istorijskog elementa s nekim mitom poka0uje pre neistinitost istorije nego mita $ #to je osetio Oegel kada je govorio o (nemo8i 1O-nma!bt2 prirode. Ono #to je dosad re&eno dovodi se u ve0u s postojanjem posebne eg0isten!ijalne situa!ije koja se" uop#teno posmatrano" ti&e osnovnog odnosa i0me5u Ja i ne$Ja Ba je ve0a tek u posle5nje vreme obele4ena &istim i strogim ra0dvajanjem Proi0la0i" dakle" da su u po&etku grani!e i0me5u Ja i ne$Ja bile poten!ijalno %luidne i nestabilne" takve da su u nekim slu&ajevima bivale delimi&no uklanjane" s dvostrukom mogu8no#8u kao posledi!om $ bilo mogu8no#8u prodiranja ne$Ja 1to jest (prirode. u smislu njeni- elementarni- sila i njenog psi-i0ma2 uja" bilo Ja u ne$Ja Prva mogu8nost obja#njava ona prodiranja koja su u istra4ivanjima ve0anim 0a obi&aje u kojima su se 0adr4a

li osta!i stereotipni- stanja o kojima govorimo na0vana (pogibeljima du#e. $perils o%t-e soul Bo je misao da jedinstvo i autonomija li&nosti mogu biti ugro4eni i pogo5eni pro!esima pomame i -antise " pa otud ra0li&iti obredi i institu!ije koje imaju 0a !ilj du-ovnu odbranu pojedin!a i kolektiviteta i potvr5ivanje ne0avisnosti vladavine Ja i njegovi- struktura 13 Druga mogu8nost $ uklanjanje grani!a radi prodiranja u suprotnom smislu" to jest Ja u ne$Ja $ bila je op#ta pretpostavka e%ikasnosti odre5ene kategorije postupaka magijskog karaktera u u4em smislu Obe mogu8nosti imaju istu osnovu? prednosti druge imaju na nali&ju eg0isten!ijalne ri0ike koji poti&u i0 prve Breba imati na umu da su u posle5nje vreme" kako je Ja progresivno postajalo sve telesnije" obe mogu8nosti nestale Aktivna i po0itivna mogu8nost 1magija2 vi#e ne postoji osim u sporadi&nim" be0na&ajnim i marginalnim osta!ima Dto se (pogibelji du#e, ti&e" moderni &ovek" koji se -vali da je kona&no postao slobodan i prosvetljen i koji ismeva sve ono #to je u davnini poti!alo i0 tog ra0li&i$tog odnosa i0me5u Ja i ne$Ja" veoma se 0avarava ako ve$ ruje da je u skloni#tu Be su se opasnosti samo preobukle u drugi oblik" takav da se vi#e ne prepo0naju same po sebi? moderni &ovek je sklon kompleksima (kolektivnog ne$ svesnog." emotivnim i ira!ionalnim strujanjima" masovnim sugestijama i ideologijama &ije su posledi!e daleko 0lokobnije i vi#e 0a osudu od oni- koje se mogu ustanoviti u drugim epo-ama i koje su nastale usled ra0li&iti- uti!aja Vrativ#i se na pret-odno i0lo4eno" re8i 8emo na kraju ne#to o drevnom 0na&enju 0emlje i vlasni#tva nad 0emljom 3 tradi!ionalnom smislu" i0me5u &oveka i 0emlje" i0me5u krvi i 0emlje postojao je bli0ak odnos" psi-i&kog i 4ivog karaktera Eako je odre5ena oblast pored svoje geogra%ske individualnosti imala svoju psi-i&ku individualnost" onaj ko bi se u njoj rodio nije mogao $ u i0vesnom pogledu $ da ne 0avisi od nje =ato se u takvoj 0avisnosti doktrinarno ra0dvaja dvostruki aspekt" jedan naturalisti&ki" drugi natprirodan" #to nas vra8a na ve8 pomenutu ra0liku i0me5u ""totemi0ma, i tradi!ije pro&i#8avanja patri!ijske krvi elementom (odo0go. Prvi aspekt se odnosi na bi8a koja ne preva0ila0e svakodnevno iskustvo i svakodnevni 4ivot 3 takvim bi8ima preovladava kolektivno" bilo kao 0akon krvi i ro!la" bi lo kao 0akon 0emlje Podstakne li se i u njima misti&ni smisao oblasti kojoj pripadaju" takav smisao ne8e preva0i8i nivo pukog (teluri0ma.? mada mogu po0navati neku tradi$!iju obreda" takvi obredi 0a nji- imaju samo 5emonsko$to$ temsko obele4je" i doprinose u&vr#8ivanju i obnavljanju 0akona 1pre nego da ga preva0i5u i otklone2 po kojem pojedina! i nema sopstveni 4ivot i su5eno mu je da se rastvori u subpersonalnom poreklu svoje krvi Ovakvo stanje mo4e biti u skladu s nekim gotovo komunisti&kim" a pokatkad matrijar-alnim re4imom unutar nekog klana ili plemena Pa ipak" u njemu se jo# mo4e na8i ono #to se u modernom &oveku ugasilo ili postalo na!ionalisti&ka ili romanti&arska retorika7 organski" 4ivi ose8aj sopstvene 0emlje" neposredna i0vedeni!a kvalitativnog iskustva prostora uop#te )asvim je ra0li&it drugi vid tradi!ionalnog odnosa i0me5u &oveka i 0emlje Bu ula0i u igru ideja o pravom prav!atom natprirodnom delovanju koje je 0a odre5enu teritoriju ve0ivalo vi#i uti!aj otklanjaju8i 5emonsko$telur$ ski element tla" nametnuv#i mu (trijum%alni. pe&at i svode8i ga na obi&nu podlogu 0a sile koje ga tnins!en5iraju Ovu misao na#li smo i0ra4enu ve8 ti uverenju drevni- Per$ sijana!a da (slava." nebeska vatra" 4iva i (trijum%alna." koja pripada isklju&ivo kraljevima" pro4ima sve 0emlje koje je arijska rasa osvojila i koje ona poseduje i

brani protiv (nevernika. i sila u slu4bi boga tame ) druge strane" i u novija vremena postoji dublja" a ne samo ona empirijska" 4iva ve0a koja je tradi!ionalno postojala i0me5u koplja i pluga i i0me5u plemstva i 0emljoradni&kog stale4a na 0emlji koju je posedovalo 'sto tako" nije be0 0na&enja ni &injeni!a da su arijska bo4anstva" kao na primer >ars ili Donar$Bor 1Donnar$B-or2" istovremeno i bogovi rata i pobede 1(sti-ijski- priroda." u slu&aju Bora2 i bogovi obra5ivanja 0emlje A ve8 smo pomenuli simboli&ke" kao i ini$ !ija!ijske transpo0i!ije koje su &esto tradi!ionalno pretpostavljale upravo kon!ept (ratara." (kultivatora." toliko da je jo# i danas ostalo se8anje na nji- u i0vedeni!i same re&i (kultura. Drugi karakteristi&an i0ra0 iste ideje le4i u &injeni!i da je u svakom vi#em obliku tradi!ije vlasni#tvo nad 0emljom kao privatno vlasni#tvo bilo aristokratsko$sakralna povlasti!a? na 0emlju su imali pravo samo oni koji su imali obrede $ u ve8 obja#njenom spe!i%i&nom patri!ijskom smislu $ to jest oni koji su 4ivi nosio!i (bo4anskog. elementa7 u 6imu samo patres" gospodari koplja i 4rtvene vatre? u Egiptu samo ratni!i i sve#teni!i" i tako dalje 6obovi" oni be0 imena i be0 tradi!ije" samim tim su onesposobljeni 0a posedovanje 0emlje 'li" pak" kao u drevnoj aste&ko$na-u$ atskoj !ivili0a!iji" koeg0istiraju dva ra0li&ita" #tavi#e suprotstavljena tipa vlasni#tva7 jedan aristokratsko$nasledni" di%eren!iran da se mo4e prenositi 0ajedno s polo4ajem" a drugi narodni i plebejski" po me#ovitom tipu ruskog mira > Ova suprotnost se mo4e prona8i u ra0li&itim !ivili0a!ijama i pove0ana je s onom i0me5u uranskog i -ton$ skog kulta 3 tradi!ionalnom plemstvu uspostavljao se misterio0an odnos $ koji bi 0apo&injao u -ramu ili na oltaru postavljenom u sredi#tu posedovane 0emlje $ i0me5u bogova ili -eroja gensa i same te 0emlje Preko svoji- bo4anstava" numina" kao i &istim nagla#avanjem 0na&enja 1prvobitno ne samo materijalnog2 posedovanja" gospodstva" gens se ve0ivao 0a svoju 0emlju sve do ta&ke kada su se usled simboli&ne" a mo4da i magijske transpo0i!ije njene grani!e $ gr&ki epi!o!"" rimski -er!tum $ javljale kao svete" sudbonosne" neprikosnovene" 0a#ti8ene od strane uran$ ski- bo4anstava reda $ poput =evsa i Jupitera $ i koje su na drugoj ravni gotovo ekvivalentne unutra#njim grani!ama kaste i plemi8ke porodi!e 1V >o4e se" dakle" na tom nivou re8i da grani!e 0emlje" poput du-ovni- me5a kasti" nisu bile grani!e koje su pod jarmi jivale" nego grani!e koje su &uvale i osloba5ale Odatle se mo4e ra0umeti 0a#to je i0gnanstvo imalo vrednost ka0ne &iju je te4inu danas te#ko 0amisliti7 bilo je gotovo kao smrt 0a ljude na koje se odnosilo 'sto ra0mi#ljanje potvr5uje se u &injeni!i da je u ra0li&itim !ivili0a!ijama sveta Bradi!ije nastanjivanje u nekoj novoj nepo0natoj ili divljoj 0emlji" njeno 0aposedanje" smatrano kreativnim &inom" slikom prvobitnog &ina kada je -aos pretvoren u kosmos? to nije bio obi&an pro%ani ljudski &in" ve8 ritualno i" u odre5enoj meri" (magijsko. delovanje 0a koje se mislilo da je dalo 0emlji i prostoru (oblik." u&iniv#i da u&estvuju u svetom" &ine8i i- 4ivim i stvarnim u u0vi#enom smislu )toga ima primera ritualnog prisvajanja 0emalja i teritorijalni- osvajanja $ kao u slu&aju landnama na drevnom 'slandu ili u arijskom slavljenju neke teritorije podi0anjem oltara s vatrom na njoj 1: Posebno je 0animljivo da je na Dalekom istoku &in kojim se neki %eud uvodio u posed" koji bi od obi&nog kne0a stvarao prin!a $ 0-u-ou $ uklju&ivao" i0me5u ostalog" du4nost odr4avanja 4rtvenog obreda 0a sopstvene bo4anske pretke koji su postali 0a#titni!i teritorije i 0a boga te 0emlje koji je (stvoren. 0a samog prin!a 1H ) druge strane" ako je u drevnom arijskom pravu prvorodenom sinu pripadalo nasledstvo na!l o&evom imovinom i 0emljom $ &esto u0 obave0u neotu5ivosti $ ono mu je 0apravo pripadalo kao nekom ko nastavlja porodi&ni obred i ko je pon$ ti%eP i Pa!nAetu? svog naroda" kao onom ko 8e preu0eti odr4avanje svete vatre i ko ne8e dopustiti da se ugasi" jer je ona telo$4ivot bo4anskog pretka Breba 0atim u0eti u ob0ir

da su nasle5ivanje obreda i 0emlje tim puteni &inili nedeljivu !elinu punu 0na&enja 3 tom pogledu treba jo# jednom uka0ati na odel" mundium slobodni- nordijsko$ $arijski- ljudi" u kojem se ideje o posedovanju 0emlje" plemstvu" ratni&koj krvi i bo4anskom kultu i ne javljaju osim kao ra0li&iti vidovi neke nera0dvojive sinte0e 3 preu0imanju nasle5ene 0emlje tradi!ionalno je postojala pre8utna ili iska0ana obave0a prema njoj" gotovo kao va$rijanta du4nosti prema bo4anskom i aristokratskom nasle$ 5u prenesenom krvlju" na kojem se pravo vlasni#tva i 0asniva Poslednji tragovi ti- vrednosti pronala0e se u epo-i %eudalne Evrope lako tada pravo na vlasni#tvo nije vi#e pripadalo tipu aristokrate sa svetim poreklom koji je oko sebe imao tek one sebi ravne ili manje vredne $ kao u prvobitnim tradi!ionalnim obli!ima koji se" i0me5u ostalog" mogu prona8i u najdrevnljem ustrojstvu Jermana $ i mada je prvenstveno ratni&ka aristokratija postala glavni posednik prava na 0emlju" ipak bi se kao varijanta takvog prava tra4ila sposobnost posve8ivanja" ako ne u sveto" a ono u nadli&$ no Bako je uvo5enje %eudalnog dobra u posed po&ev#i od Wranaka podra0umevalo da %eudala! preu0me obave0u vernosti 1%ides2 svom gospodaru" to jest du4nost koja je" kao #to smo videli" pored politi&ko$vojne imala -erojsko$ $religio0nu vrednost 1sa!rarnentum %idelitatis2 jer je 0na&ila i spremnost na smrt i 4rtvu" dakle ve0anost 0a vi#i poredak posredno" a ne vi#e neposredno kao kod sakralne aristokratije? ponekad nije bilo meta%i0i&kog uvida" ali je i dalje ostajala mu4evna nadmo8nost nad naturalisti&kim i individualisti&kim elementom i sve ono #to je poti!alo i0 etike &asti Bim putem" onaj ko ra0matra ne samo prola0an i istorijski vid institu!ija" ve8 0na&enje koje su kadre da imaju na nekoj vi#oj ravni" mo4e u srednjovekovnom %eudalnom re4imu" kao i na osnovu tako0vanog eminentnog prava" ra0a0nati tragove tradi!ionalne ideje o aristo$ kratsko$sakralnoj privilegiji posedovanja 0emlje" po kojoj posedovanje neke 0emlje" ili gospodarenje njom 1#to je neotu5ivo pravo vi#ilo0a2 jeste titula i du-ovna" a ne samo politi&ka obave0a 9apokon" mo4e se ista8i da je %eudalna me5u0avisnost i0me5u polo4aja ljudi i polo4aja 0emlje imala svoje posebno 0na&enje Prvobitno" polo4aj ljudi odre5ivao je status nji-ovi- teritorijalni- svojina" po tome da li je neld &ovek bio vi#e ili manje slobodan" vi#e ili manje mo8an" 0emlja koju je 0au0imao poprimala je ovakvo ili onakvo svojstvo" #to se" re!imo" mo4e videti 0a$ bele4eno u ra0li&itim titulama plemstva )tatus 0emlje bio j! tako odra0 polo4aja pojedin!a 3ostalom" 0avisnost i0me5u ideje gospodstva i posedovanja 0emlje" stvorena na takvoj osnovi" postala je tako duboka da se kasnije svojstvo javljalo gotovo kao u0rok" ne samo da je 0emlja uka0ivala na polo4aj pojedin!a ve8 ga je i odre5ivala" a dru#tveni uslovi i ra0li&ita -ijerar-ijska i aristokratska dostojanstva na#li su se" da ka4emo" kao sastavni deo poseda 1U >isao koju je i0ra0io De Eulan4 $ da je pojava (testamenta. u smislu individualisti&ke slobode oni- koji raspola4u pravom da svoje vlasni#tvo ra0dele" da ga u svakom slu&aju raspar&aju i otkinu od nasle5a krvi i rigoro0ni- normi o&inskog prava i prvorodstva jedna od karakteristi&ni- mani%esta!ija i0opa&enja tradi!ionalnog du-a $ jeste sasvim opravdana 3op#te u0ev#i" re&eno je da se kada pravo vlasni#tva prestane da bude privilegija dveju vi#ikasti i kada pre5e na dve ni4e kaste $ trgov!e i sluge $ javlja nu4nost virtuelne naturalisti&ke regresije? dola0i do obnavljanja &ovekove 0avisnosti od (du-ova 0emlje." koje su u drugom slu&aju" u okvirima solarne tradi!ionalnosti gospodara tla" vi#a (prisustva. pretvarala u 0one povoljni- uti!aja" u (grani!e stvaranja. i &uvare =emlja" koja mo4e pripadati i nekom (trgov!u. 1vai#i NvaTs-a]? vlasni!i u ka$ pitalisti&ko$bur4oaskoj eri mogu se smatrati savremenim ekvivalentima drevne trgova&ke kaste2 ili nekom slu0i 1sa$ vremenom radniku2" jeste oskrnavljena 0emlja7 nije" dakle" ra0li&ita od one koja 1upravo saglasno interesima dveju ni4i- kasti" koje su i uspele da je kona&no otrgnu od drevnog tipa (gospode.2 ne vredi vi#e od (ekonomskog. %aktora" i koju treba do krajnji- grani!a u svim vidovima i0rabiti ma#inama i

ostalim modernim rukotvorinama )tigav#i dotle" prirodno je uo&iti druge karakteristi&ne simptome takvog opadanja7 vlasni#tvo sve vi#e te4i da od individualnog pre5e u kolektivno Paralelno s padom aristokratskog prava na posed i sa ekonomijom koja je 0agospodarila 0emljom javljaju se prvo na!ionali0am" 0atim so!ijali0am i na kraju komunisti&ki marksi0am Bo je" naime" upravo povratak !arstva kolektivnog na!l individualnim" &ime se isto tako potvr5uje kolektivisti&ki i promiskuitetni kon!ept vlasni#tva svojstven ni4im rasama" kao (preva0ila4e$ nje. privatnog vlasni#tva" kao podr4avljenje" podru#tvlje$ nje i (proletari0a!ija. dobara i 0emlje iS3p > Jui0ot" Essais sur l*Oistolre !le -*ran!e Pari#" 1U:U" str HV Otud medu plemstvom obi&aj da sopstveno inu+ ve0uju 0a neku 0emlju ili mesto ;< >3DEA6AK ' `E9A

D a bismo upotpunili ova ra0matranja o tradi!ionalnom 4ivotu" ukratko 8emo se osvrnuti na svet polova 1 tu u tradi!ionalnoj kon!ep!iji imamo podudaranje stvarnosti sa simbolima" radnji sa obredima? i0 ti- podudarnosti i0vu&eni su prin!ipi 0a ra0umevanje polova i odnosa koji u svakoj normalnoj !ivili0a!iji treba da se uspostave i0me5u mu#kar!a i 4ene 3 tradi!ionalnoj simboli!i natprirodni prin!ip je bio s-va8en kao (mu#ki." a onaj prirode i postajanja kao (4enski. 3 -elenisti&kim terminima" mu#ko je (jedno. $ BO EV $ koje (jeste u samom sebi." dovr#eno i dovoljno? 4ensko je dijada " prin!ip ra0li&itog i (drugog." dakle" i 4elje i pokreta 3 -induisti&kim terminima 1)amk-Ta2" mu#ko je bestrasni du- $ puru#a 1purus-a2 $ 4ensko je prakrti" aktivna matri!a svakog uslovljenog oblika Dalekoisto&na tradi!ija u kosmi&koj dvojnosti janga 1Tang2 i jina 1Tin2 i0ra0ila je kon!epte iste vi$ednosti" po kojima je jang $ mu#ki prin!ip $ pove0an s (nebeskom vrlinom." a jin" 4enski prin!ip" s vrlinom (0emlje. 1 6a0matrana po sebi" ta dva prin!ipa su u suprotnosti Ali u smislu onog kreativnog oblikovanja $ 0a koje je vi#e puta ponovljeno da je du#a tradi!ionalnog sveta i 0a koje 8emo videti i kako se istorijski ra0vija u odnosu na sukob ra0li&iti- rasa i ra0li&iti- !ivili0a!ija $ oni se preobra4avaju u elemente sinte0e u kojoj svaki od nji- ipak 0adr4ava odvojenu %unk!iju Ovo nije mesto 0a poka0ivanje kako se i0a ra0li&iti- prika0a mita o (padu. &esto krije misao o po$ istove8ivanju mu#kog sa 4enskim i gubljenju mu#kog prin!ipa u 4enskom" sve do njegovog prelaska na na&in postojanja poslednjeg 3 svakom slu&aju" kada se to dogodi" kada ono #to je po svojoj prirodi prin!ip po sebi" otvoriv#i se silama (4elje." podlegne 0akonu onoga #to u sebi nema sopstveni prin!ip" svakako moramo govoriti o padu 3pravo na tome" na planu ljudske realnosti" 0asniva se podo0riv stav koji su ra0ne tradi!ije poka0ale u odnosu na 4enu" &esto smatranu prin!ipom (gre-a." ne&i$ stote i 0la" kao i isku#enjem i opasno#8u 0a onoga ko se okre8e prema natprirodnom >e5utim" prav!u (pada. mo4e se suprotstaviti druga mogu8nost $ ispravan prava! On se uspostavlja kada se 4enski prin!ip" &ija je priroda upu8enost na drugog" ne okre8e ne&emu #to i0mi&e" nego (mu#koj. &vrstini koja mu postavlja grani!e (Postojanost. biva prenesena i to 0apravo u toj meri da najdublje preobra4ava svaku mogu8nost (4enskog. Bako 5obijamo sinte0u u po0itivnom smislu Potrebno je" dakle" takvo (preobra8anje. 4enskog da ono postane potpuno suprotan prin!ip? i potrebno je" tako5e" da mu#ki prin!ip pre svega ostane

apsolutno" u potpunosti takav Bada $ u meta%i0i&kim simbolima $ 4ensko postaje (nevesta. koja je i (mo8." instrumentalna generativna sila koja prima prvi prin!ip pokreta i oblika nepokretnog mu#kar!a" kao u ve8 pomenutom u&enju o Dakti" koje se" druga&ije i0ra4eno" mo4e prona8i i u aristoteli0mu i u neoplatoni0mu Pomenute su i tantri&ko$tibetanske simboli&ne predstave" veoma 0na&ajne u tom pogledu" u kojima je mu#kara! (nosila! skiptra. nepokretan" -ladan i sa0dan od svetlosti" dok je Dakti koja ga obavija" i &ija je on osovina" otelotvorena u promenjivoj vatri Ova 0na&enja" ve8 vi#e puta ponovljena" u tom spe!i%i&nom obliku &ine osnovu tradi!ionalne norme konkretno ve0ane 0a polove Bo je norma koja se pokorava samom prin!ipu kastinskog re4ima i nagla#ava temelje d-arme i b-aktija" ili%ides$0$" sopstvenu prirodu i aktivnu odanost Ako ro5enje nije pitanje slu&aja" onda tek nije slu&ajno da li 8e se bi8e (probuditi. u telu mu#kar!a ili 4ene ' tu %i0i&ka ra0lika treba da bude sagledana kao podudarnost sa du-ovnom ra0likom? otud je neko %i0i&ki mu#kara! ili 4ena samo 0ato #to je to meta%i0i&ki" a obele4je pola 1daleko od toga da je irelevantna stvar u pogledu du-a2 jeste 0nak koji poka0uje odredeni put" i0dvojenu d-ar$ mu =na se da 4elja 0a redom i (%ormom. &ini osnovu sva$ ke tradi!ionalne !ivili0a!ije" da tradi!ionalni 0akon ne usmerava prema kvalitativno neodre5enom" istovetnom" nede%inisanom $ prema onom u kojem ra0li&iti delovi !e$ line postaju promiskuitetno ili atomski sli&ni $ ve8 -o8e da ti delovi budu svoji" da sve savr#enije i0ra4avaju svoju sopstvenu prirodu Bako se mu#kara! i 4ena" posebno ra0motreni kao polovi" predstavljaju kao dva tipa $ i ko se rodi kao mu#kara!" treba da se ostvari kao mu#kara!" a ko se rodi kao 4ena" kao 4ena" u potpunosti i be0 i0u0etka" pre$ va0ila0e8i svako me#anje i promiskuitet? i u pogledu upravljanja prema natprirodnom" mu#kara! i 4ena treba da imaju svako svoj sopstveni put" koji se ne mo4e promeni$ ti a da se ne upadne u protivre&an i neorganski na&in postojanja Ve8 smo ra0matra- na&in postojanja koji posebno odgovara &oveku? a ve8 je bilo re&i i o dva osnovna oblika pribli4avanja vrednosti (bi8a po sebi,7 Ak!iji i Eontempla!iji 6atnik i Asketa su" dakle" dva osnovna tipa &iste mu$ 4evnosti 9jima simetri&ne jesu dve 4enske prirode `ena ostvaruje samu sebe kao takvu i u0di4e se na isti nivo mu#kar!a 6atnika i Askete ukoliko je Ljubavni!a i ukoliko je >ajka Bo su di-otomije jedne iste idealne lo0e $ kao #to postoji aktivni -eroi0am" tako postoji i negativni? kao #to postoji -eroi0am apsolutnog uspe-a" tako postoji i onaj apsolutne odanosti $ i jedno mo4e biti sjajno koliko i drugo" jedno mo4e biti plodonosno koliko i drugo tokom preva0ila4enja i osloba5anja" kada bude pro4ivljeno sa &i$ stotom" sa 0na&enjem 4rtve 3pravo ova di%eren!ija!ija u -erojskoj lo0i odre5uje ra0likuju8e obele4je puteva ostvarenja 0a mu#kar!a i 0a 4enu kao tipove )tavu 6atnika i Askete koji se $ jedan posredstvom &iste ak!ije" drugi posredstvom &istog odri!anja $ potvr5uju u jednom 4ivotu koji je s one strane 4ivota" kod 4ene odgovara potpuno davanje drugom bi8u" da bude !ela 0a neko drugo bi8e" bio on voljeni &ovek 1tip Ljubavni!e $ a%roditska 4ena2" bio on sin 1tip >ajke $ demetrinska 4ena2" nala0e8i u tome smisao sopstvenog 4ivota" sopstvene radosti" sopstvenog opravdanja 9ema druge b-akti ili %ides koja bi 0asnovala normalni i prirodni put sudelovanja 0a tradi!ionalnu 4enu $ i u smislu (%orme." kao i s one strane (%orme." kada se ona apsolutno" be0li&no do4ivljava Ostvarivanje sebe na sve odlu&niji na&in u skladu s ta dva i0dvojena prav!a koji se ne mogu pome#ati" smanjivanje u 4eni svega onog #to je mu#kara! i u mu#kar!u svega onog #to je 4ena" te4nja ka (apsolutnom mu#kar!u. i (apsolutnoj 4eni. $ takav je tradi!ionalni 0akon 0a polove" u 0avisnosti od ra0li&iti- ravni 4ivota

Bako je" tradi!ionalno" 4ena mogla u8i samo posredno" preko odnosa sa drugim $ s mu#kar!em $ u sakralni -ijerar-ijski poredak 3 'ndiji 4ene" &ak ni i0 vi#e kaste" nisu imale svoju ini!ija!iju? one nisu pripadale sakralnoj 0ajedni!i plemi8a $ arija $ sem preko svog o!a pre udaje i" kasnije" preko svog mu4a koji je bio i misti&ni stare#ina porodi!e 3 3 dorskoj Oeiadi 4ena tokom &itavog svog 4ivota nije u4ivala nikakva prava? kao neudatoj njen E$ opioI+ bio je njen ota! 4 3 6imu" saglasno du-ovnosti srodnog tipa" 4ena" daleko o!i toga da bude (ravnopravna. mu#kar!u" bila je pravno i0jedna&ena s k8erkom svog mu4a $%iliae lo!o++ $ i sa sestrom svoje sopstvene de!e $ sororis lo$!okao dete bila je u vlasti 1potestas2 o!a" vo5e i sve#tenika svog gensa$" kao udata" u braku je bila" kako je to o#tro iska0ano" in manum viri++++ Bakvi tradi!ionalni propisi o pot&injenosti 4ene nala0e se i drugde"V i oni nisu 0na&ili nepravdu ili ba-atost" kao #to bi to (slobodni du-ovi. danas -teli da veru ju" ve8 su imali vrednost odre5ivanja grani!a i prirodnog mesta jedinog du-ovnog puta saglasnog &istoj 4enskoj prirodi Ovde mo4emo !la pomenemo drevna gledi#ta u kojima je jasno opisan upravo &ist tip tradi!ionalne 4ene" sposobne 0a 4rtvu koja je na grani!i i0me5u onoga #to je ljud$ 3p E )8nart" Les !astes dans l*'nde" nav delo" str :U? >anavad-ar$ mas-astra" 'L" 1::? T 14U? up c 1VV7 (9ema 4rtve" ili kulta" ili aske0e koji s! posebno odnose na 4enu `ena treba da voli i po#tuje svog mu4a i bi8e !enjena na nebu . Ovde se ne mo4emo 0austaviti i raspravljati o smislu 4enskog sve#teni&kog 0vanja i re8i 0a#to ono ne protivre&i upravo i0lo4enoj misli? takav sve#teni&ki red je imao lunarni karakter i umesto drugog puta i0ra4avao je poten!iranje 4enske dbarme kao potpunog brisanja svakog li&nog prin!ipa da bi se dao slobodan prostor" na primer" glasu proro#tva i boga Ali kasnije 8e biti re&i o skrnavljenju koje je svojstveno !ivili0a!iji opadanja u kojoj lunarno$4enski element u0urpira -ijerar-ijski vrPosebno treba ra0motriti sakralnu i ini!ija!ijsku upotrebu 4ene u (putu seksa. 1o tome up J Evola" >eta%i0ika seksa" nav delo2 .Jr& 7 gospodar $ Prim prev _* L*p Oandbit!- der klassis!-en Altertumsivissens!-a%ts" t iT str 1H *.ZLat 7 postavljena 0a k8erku $ Prim prev ,\Lat 7 postavljena 0a sestru $ Prim prev .\,,.Lat u mu4evljevoj ru!i $ Prim prev ZBako se i 0a drevnu Einu &ita u 9tijie jibian 1V27 (Eada neka 4ena prede i0 o&inske u mu4evljevu ku8u" gubi sve" &ak i ime Ona vi#e nema ni#ta sko i onoga #to je vi#e nego ljudsko Po#to podsetimo na aste&ko$na-uatsku tradi!iju po kojoj su u privilegiji nebeske besmrtnosti svojstvene ratni&koj aristokratiji u4ivale jedino majke umrle na poro5aju" jer se u tome videla 4rtva sli&na stradanju na bojnom polju" mo4emo navesti" re!imo" tip -induisti&ke 4ene" 4ene do sr4i svog bi8a" sve do krajnji- mogu8nosti &ulnosti" ali koja ipak 4ivi u nevidljivoj i 0avetnoj %ides &ijom je snagom ta 4rtva" koja se ve8 ispoljila u erotskom posve8enju tela" li&nosti i volje kulminirala u drugoj 4rtvi $ veoma ra0li&itoj i sasvim s one strane &ula $ usled &ega je udata 4ena ba!ala svoj 4ivot u vatru arijske pogrebne loma&e da bi u onostranom sledila mu#kar!a kome se dala Ova tradi!ionalna 4rtva $ &ist (varvari0am. u o&ima Evropljana i evropei0ovani- $ u kojoj se udovi!a spaljivala 0ajedno s telom mrtvog mu4a" na sanskritu se na0iva sati" od koi$ena as i osnove sat 1biti2 odakle dola0i i satja 1satTa2" istina? a 0na&i i dar" vernost" ljubav Ona je" prema tome" kon!ipirana kao

kulmina!ija odnosa i0me5u dvaju bi8a ra0li&itog pola" kao apsolutni" odnosno istiniti i nat&ove&ni odnos Bu se &ovek u0di4e na vrednost oslon!a 0a b-akti koja osloba5a" i ljubav postaje put i kapija =apravo" tradi!ionalno je u&enje da 4ena koja je u smrti sledila svog mu4a uspeva da dostigne ""nebo,? ona se preobra4avala u istu supstan!u kao njen mu4" u&estvovala je u tom preoblikovanju $ kro0 ""vatru, $ tela od mesa u bo4ansko telo od svetlosti &iji je simbol u arijskim !ivili0a!ijama bilo ritualno spaljivanje le#a Analogno je i odri!anje od 4ivota koje se &esto javlja kod germanski- 4ena ako bi im mu4 ili ljubavnik pao u ratu Ve8 je navedeno da je su#tina b-akti" uop#teno govore8i" ravnodu#nost prema predmetu ili sadr4aju ak!ije" to jest &isto delovanje" &ista raspolo4ivost Bo nam mo4e pomo8i da ra0umemo kako je u jednoj tradi!ionalnoj !ivili0a!iji" kao #to je -induisti&ka" obredno 4rtvovanje udovi!e $ sati $ moglo imati institu!ionalnu vrednost =aista" kada se neka 4ena daje i 4rtvuje samo 0bog ja&e i u0vra8ene ve0e u ljudskoj strasti s drugim bi8em" jo# ostajemo u okvirima obi&ni- privatni- sentimentalni- 0bivanja Bek kada njeno posve8enje mo4e da se odr4i i ra0vija be0 ikakvog oslon!a" tada ono u&estvuje u trans!endentnoj vrednosti 3 islamu institu!ija -arema ima sli&na 0na&enja Da bi se neka 4ena u -ri#8anskoj Evropi odrekla javnog 4ivota i povukla u manastir" bila je potrebna posve8enost Aogu $ i u0 to" ona je predstavljala samo i0u0etak 3 islamu je 0a to bio dovoljan mu#kara!" a 4ivot u povu&enosti u -aremu je bio prirodna stvar koju nijedna 4ena i0 pristojne ku8e nije pomi#ljala da dovede u pitanje" niti je namera$ vala to da odbije7 i0gledalo je prirodno da 4ena usredsre$ di &itav sopstveni 4ivot na mu#kar!a koji je voljen na tako #irok i nesebi&an na&in da pristaje da i druge 4ene u&estvuju u istom ose8anju i da se s njim sjedinjuju preko iste spone i istog posve8enja 3pravo to osvetljava karakter (&istote. koja se smatra su#tinskom 0a put o kojem se govori Ljubav koja postavlja uslove i 0a u0vrat tra4i od mu#kar!a ljubav i posve8enje" ni4eg je reda ) druge strane" pravi mu#kara! ne bi mogao spo0nati ljubav u tom smislu a da se ne %emini0ira" te tako i0gubi upravo onu unutra#nju sposobnost 0bog koje 4ena mo4e u njemu na8i podr#ku" ne#to #to je us-i8uje u njenom 0anosu da se potpuno preda 3 mitu Diva" s-va8en kao veliki asketa visina" samo jednim pogledom ba!a u praEamu 1Eama2" boga ljubavi" kada je ovaj poku#ao da u njemu probudi strast prema nevesti Parvati 'sto tako" postoji dublje 0na&enje legende o Ealki$avatari" u kojoj se govori o nekoj 4eni koju niko nije mogao posedovati jer bi mu#kar!e koji su je 4eleli i koji su bili obu0eti njome pretvarala u 4ene Dto se pak 4ene ti&e" u njoj 0aista ima veli&ine kada je njeno davanje ono koje ne tra4i" plamen koji se sam pali" ljubav koja je utoliko ve8a ukoliko je njen objekt manje ve0an" pa se ne otvara" ve8 stvara ra0daljinu" ukoliko je on vi#e Jospodar" a ne obi&an mu4 i ljubavnik 3 du-u -arema je bilo mnogo toga $ preva0ila4enja ljubomore" dakle sebi&ne ostra#8enosti 4ene i njene potrebe 1la poseduje" mona#kog posve8enja od trenutka kada se ona kao 4ena probudila u 4ivotu deteta pa sve do njene starosti" i ver$ nosti nekome ko je mogao imati i druge 4ene oko sebe" poseduju8i i- sve" a ne ""daju8i, se nijednoj 3pravo je u tom (ne&ove&nom. bilo asketskog" gotovo se mo4e re8i svetog 3 tom prividnom posedovanju plamti neko pravo posedovanje $ preva0ila4enje" a i osloba5anje7 jer pred jednom tako neuslovljenom %ides" &ovek u svom ljudskom aspektu nije ni#ta vi#e nego sredstvo i ve8 se podsti$ &u mogu8nosti ve0ane 0a ono #to vi#e nije 0emaljsko Eako je pravilo -arema opona#alo ono manastirsko" islamski 0akon 0a 4enu ga je prenosio 1u skladu s mogu8nostima njene prirode" ne isklju&uju8i ve8 obu-vataju8i" #tavi#e i0o#travaju8i sam 4ivot &ula2 na ravan mona#ke aske0e 3ostalom" u manjem stepenu" analogni stav 4ene

trebalo bi u0eti 0a prirodnu pretpostavku u !ivili0a!ijama gde je institu!ija konkubinata imala 1na svoj na&in2 regularan karakter i bila 0akonski pri0nata kao komplementarna mo$ nogamnom braku $ u Jr&koj" 6imu i drugde )eksualna 0atvorenost je tako bila preva0i5ena 9aravno" ovde ne podra0umevamo ono na #ta se u jednom ili u drugom slu&aju mogao materijalno svesti -arem" kao i svaka druga sli&na institu!ija 'mamo u vidu ono &emu on odgovara u &istoj tradi!ionalnoj ideji" stoga i vi#u mogu8nost 0a koju je" u prin!ipu" ostajao prijem&iv =adatak je tradi!ije $ ponavljamo $ da iskopa &vrsta korita da bi -aoti&na strujanja 4ivota oti!ala u ispravnom prav!u )lobodni $ to su oni koji preu0imaju8i taj tradi!ionalni prava! ne ose8aju da im je nametnut" ve8 se u njemu spontano ra0vijaju" u njemu se prepo0naju" tako da im to olak#ava $ gotovo nekim pokretom i0nutra $ ostvarenje najvi#e" (tradi!ionalne. mogu8nosti nji-ove prirode Ostali" oni poslu#ni koji slepo slede institu!ije $ ali ne ra0ume$ vaju8i i- i ne do4ivljavaju8i i- na pravi na&in $ jesu nesamostalni i potreban im je oslona!7 budu8i li#ena svetlosti" nji-ova poslu#nost i- virtuelno vodi preko nji-oviindividualni- ograni&enja i postavlja i- na isti prava! sa onima koji su slobodni >e5utim" 0a one koji ne slede tradi!ionalni tok ni du-om" ni oblikom" ne preostaje ni#ta drugo do -aosa Oni su i0gubljeni" ""pali, Bo je slu&aj sa na#im savremeni!ima i #to se 4ene ti&e =apravo nije bilo mogu8e da jedan svet" koji je (preva0i$ #ao, kaste" vrativ#i $ da se i0ra0imo u jakobinskom 4argonu $ svakom ljudskom bi8u njegovo (dostojanstvo. i njegova ""prava," mo4e iole sa&uvati ose8aj 0a ispravne odnose i0me5u dva pola Osloba5anje 4ene od pot&injenosti moralo je nu4no da usledi posle eman!ipa!ije slugu i glori%ika!ije oni- be0 klase i be0 tradi!ije" to jest parija 3 dru#tvu koje vi#e ne ra0ume niti asketu" niti ratnika" u dru#tvu u kojem ruke poslednjiaristokrata" pre nego 0a ma& ili #tit" i0gledaju stvorene 0a teniske rekete ili #ejkere 0a !o!$ ktails" u dru#tvu u kojem $ kada to nije bleda maska (in$telektual!a. i (pro%esora." nar!isisti&ka marioneta (umet$ nika. ili pre0aposlena ma#ina 0a proi0vodnju prljavog nov!a bankara ili politi&ara $ tip mu4evnog mu#kar!a predstavlja bokser ili %ilmska 0ve0da" bilo je prirodno da se i 4ena u0digne potra4uju8i i ona 0a sebe neku (li&nost. i slobodu ba# u anar-isti&kom i individualisti&kom smislu koji je karakteristi&an 0a na#e vreme ' dok je tradi!ionalna etika tra4ila od mu#kar!a i 4ene da budu sve vi#e svoji" da sve odlu&nijim pote0ima i0ra4avaju ono #to od mu#kar!a &ini mu#kar!a" a od 4ene 4enu $ sad se" evo" nova !ivili0a!ija okre8e prema i0jedna&avanju" prema be0obli&nom" prema stanju koje 0aista nije s one" ve8 s ove strane indivi$ dua!ije i di%eren!ija!ije polova ' abdika!ija je u0eta kao (korak napred. Posle vekova (ropstva." 4ena je" dakle" -tela da bude slobodna" da bude svoja Ali tako0vani %emini0am nije umeo da kon!ipira 0a 4enu (li&nost. osim kao opona#anje one mu#ke" tako da njeni (0a-tevi. prikrivaju su#tinsko nepoverenje nove 4ene u sebe" nemo8 da bude i vredi kao ono #to ona jeste7 kao 4ena" a ne kao mu#kara! 3s ' !d takvog nera0ume$ vanja" moderna 4ena je osetila umi#ljenu in%eriornost svog polo4aja u tradi!ionalnom dru#tvu i gotovo uvredu #to se s njom postupa (samo kao sa 4enom, Bakav je bio po&etak jedne pogre#ne voka!ije? ona je 0bog toga -tela osvetu" povra8aj svog (dostojanstva." poka0ivanje svoje (vrednosti." i pre#la je u odmeravanje s mu#kar!em $ samo #to tu nikako nije re& o pravom mu#kar!u" ve8 o mu$ #kar!u$konstruk!iji" mu#kar!u$marioneti jedne standar$ di0ovane" ra!ionali0ovane !ivili0a!ije koja ne uklju&uje gotovo vi#e ni#ta 0aista di%eren!irano i kvalitativno 3 takvoj !ivili0a!iji o&igledno ne mo4e vi#e biti re&i o ma kojoj legitimnoj privilegiji" i 4ene" nesposobne da prepo0naju svoju prirodnu voka!iju i da je brane" osim na najni4oj ravni 1jer nijedna seksualno ispunjena 4ena nikada ne ose8a potrebu da opona#a mu#kar!a i da mu 0avidi2"

lako mogu da poka4u da i one prividno poseduju sposobnosti i ve#tine $ materijalne i intelektualne $ koje pronala0imo kod drugog pola i koje se" uop#te" tra4e i vrednuju u dru#tvu modernog tipa >u#kara! je" uostalom" 0aista neodgovorno dopustio da se to desi" #tavi#e pomogao je" bio je taj koji je 4enu gurnuo na uli!e" u kan!elarije" u #kole" u %abrike" na sva kontaminirana raskr#8a savremenog dru#tva i kulture Bako je dat poslednji 0amaporavnanju A tamo gde du-ovno #kopljenje materijali0ovanog modernog &oveka nije pre8utno obnovilo prvenstvo 4ene -e$ tere 1svojstveno drevnim ginekokratskim 0ajedni!ama2 koja sudi mu#kar!ima podivljalim od &ula i u njenoj slu4bi" re0ultat je bilo i0opa&enje 4enskog tipa gotovo do so$ matski- obele4ja" atro%ija njeni- prirodni- mogu8nosti" gu#enje njene spe!i%i&ne nutrine Otuda tip gargonne+ i pra0ne" ta#te devojke" nesposobne 0a bilo kakav 0anos i0van sebe same" nesposobne" na kraju krajeva" i 0a samu &ulnost i gre#nost =a modernu 4enu mogu8nosti same %i0i&ke ljubavi &esto su manje 0animljive od nar!isisti&kog kulta sopstvenog tela" od poka0ivanja u -aljinama ili sa #to je mogu8e manje ode8e" %i0i&kog training$0" plesa" sporta" nov!a" i tako dalje Evropa je malo toga 0nala o &i$ stoti 4rtve i vernosti koja sve daje i ni#ta ne tra4i" o ljubavi dovoljno jakoj da nema potrebe 0a isklju&ivostima 9a stranu &isto kon%ormisti&ka i bur4oaska vernost $ ljubav koju je Evropa odabrala jeste ona koja ne toleri#e volje$ nom da ne voli Ead neka 4ena" da bi mu se sva posvetila" tra4i od mu#kar!a da joj du#om i telom pripadne" ona je ve8 ne samo (o&ove&ila. i osiroma#ila svoju 4rtvu" nego je prvenstveno po&ela da i0daje &istu su#tinu 4enskosti da bi i u tom pogledu po0ajmila na&in postojanja svojstven mu#koj prirodi" i to onoj najni4oj7 posedovanje" pravo na drugog i ponos ega =atim je usledilo sve ostalo" kao i u svakom padu" prema 0akonu o ubr0anju 3 nekom narednom trenutku" sa porastom ego!entri0ma" mu#kar!i vi#e ne8e biti ti koji 8e je 0animati" ve8 samo ono #to bi joj oni mogli dati 0a njeno 0adovoljstvo ili njenu ta#tinu Eao epilog" usledi8e obli!i i0opa&enja koje prati ista takva povr#nost" to jest prakti&no$eksteriori0ovani 4ivot mu#kog tipa koji je 4enu i0opa&io i ba!io u istu mu#ku jamu rada" 0arade" paroksisti&ke prakti&ne aktivnosti i &ak politike 9ema drugi- re0ultata 0apadne (eman!ipa!ije." koja je uostalom sada ve8 na putu da oku4i &itav svet br4e od kuge Bradi!ionalna" apsolutna 4ena se $ u svom davanju" u 4ivljenju ali ne 0a sebe" u -tenju da sva bude 0a drugo bi8e s jednostavno#8u i sa &istotom $ ispunjavala" pripadala je sebi" imala je svoje -erojstvo i" u su#tini" bivala nadmo8na nad obi&nim mu#kar!em >oderna 4ena se uni#tila u 4elji da bude svoja (Li&nost. 0a kojom 4udi odu0ima joj svaku li&nost =ato je lako predvideti #ta po tom kriterijumu moraju postati odnosi i0me5u polova" &ak i sa materijalne strane Bu je" kao u magneti0mu" kreativna iskra ja&a i 4ivlja #to su polovi odre5eniji7 kad je mu#kara! 0aista mu#kara!" a 4ena 0aista 4ena A &ega uop#te i mo4e biti i0me5u ta dva pome#ana bi8a" li#ena svakog odnosa s najdubljim silama svoje prirodeC '0me5u ti- bi8a u kojima polnost po&inje i 0avr#ava se na obi&noj %i0iolo#koj ravni" sve dok se ne is$ polje nenormalne sklonosti (tre8eg pola.C '0me5u ti- bi8a koja vi du#i nisu ni mu#kar!i ni 4ene" nego 4ena$mu$ #kara! ili mu#kara!$4ena" i koji jo# -vale kao nekakvu onostranost seksa ono #to je 0apravo puka ovostranostC 9ijedan odnos ne8e mo8i da bude ni#ta drugo ve8 samo dvosmislen i ra#&injen $ kamara!lski promiskuitet" morbidne (intelektualne. simpatije" banalnosti novog komunisti&kog reali0ma $ drugim re&ima" pati8e se od neuroti&ni- kompleksa i svega ostalog na &emu je Wrojd i0gradio (nauku. koja je uistinu pravi 0nak na#i- vremena 9isu ra0li&ite ni

mogu8nosti svela (!mnn!ipovane. 4ene? a pret$ -odni!e jednog takvog sveta" 6usija i )everna Amerika" ve8 su prisutne i nude" u tom pogledu" svedo&anstva puna 0na&enja )ve to mora da ostavi posledi!e na poredak stvari" koji uveliko nadila0i ono #to" u svojoj nepromi#ljenosti" moderni ljudi mogu da naslute ;1 OPADA9JE V'D'O 6A)A

Daleko od toga da se moderni svet suo&io sa opasno#8u opadanja nataliteta i porasta mortaliteta? besmislena je u0buna koju su nedavno lansirale pojedine politi&ke vo5e" iskopav#i ponovo apsurdnu parolu7 (Aroj je mo8, Opasnost dola0i upravo sa suprotne strane" naime usled neprestanog i neobu0danog umno4avanja stanovni#tva u &isto kvantitativnim okvirima Opadanje poga5a jedino lo0e koje su nosio!i sila koje nadila0e &isti !lemos i svet masa" i koje 0asnivaju svaku istinsku ljudsku veli&inu Eriti$ kuju8i rasisti&ka gledi#ta govorili smo o okultnoj sili koja" ka!la je prisutna" 4iva i aktivna" predstavlja prin!ip ra5anja u vi#em smislu i reaguje na svet kvantiteta utiskuju8i mu oblik i kvalitet 9a osnovu toga mo4emo re8i da se vi#e 0apadne rase ve8 stole8ima nala0e u agoniji" tako da sve ve8i porast stanovni#tva na 0emlji ima isto 0na&enje kakvo imaju rak ili !rvljanje prilikom raspada organi0ma $ i rak je ra0u0dana -ipertro%ija pla0me koja pro4dire normalno di%eren!irane strukture nekog organi0ma" otev#i se 0akonu koji ga reguli#e Eto tako i0gleda moderni svet7 regresiji i opadanju oplo5uju8i- i oblikuju8i- sila u vi#em smislu pandan je neograni&eno bujanje (materije." be0obli&nosti" &oveka$mase Ovaj %enomen mo4e biti bli0ak svemu #to smo u pret-odnom poglavlju naglasili govore8i o polu i odnosima i0me5u mu#kar!a i 4ene u posle5nje vreme" jer oni name8u problem ra5anja i njegovog smisla Ako je ta&no da moderni svet vi#e ne po0naje #ta su apsolutna 4ena i apsolutni mu#kara!" ako je u njemu seksuali0a!ija bi8a nepotpuna $ a u ime ""du-a, taj svet -o8e da ona bude nepotpuna" to jest ograni&ena na telesni plan $ on!la je sasvim prirodno #to je sam seks i0gubio one vi#e" &ak tran$ s!endentne dimen0ije koje je svet Bradi!ije po0navao u mnogim obli!ima" i to tako5e ostavlja posledi!e na seksualne odnose i mogu8nosti koje oni pru4aju ili kao &isto erotsko iskustvo ili pak 1a upravo je ovaj drugi aspekt ovde u pitanju2 kao ra5anje koje se ne svodi na obi&nu" nejasnu biolo#ku &injeni!u )vet Bradi!ije je 0apravo po0navao seksualni sa!rum i magiju seksa Ae0brojni su simboli i obi&aji i0 najra0li&iti$ ji- oblasti koji neprestano uka0uju !la seks predstavlja vi#e stvarala&ku i prvobitnu nego li&nu snagu 3 4eni su se budile ponorne mo8i strasti i svetlosti" opasnosti i raspadanja 3 njoj se ogledala -tonska sila" =emlja" a u mu#kar!u $ 9ebo Organski i svesno se pro4ivljavalo sve ono #to prost &ovek" danas vi#e nego ikada" pro4ivljava u obliku peri%erni- utisaka" nagona strasti i tela 6a5anje je bilo odre5eno 0akonom" a ro5eni je" kao #to je re&eno" imao da bude prvenstveno (sin du4nosti." onaj ko treba da preu0me i neguje natprirodni element lo0e" da bude produ4enje pretka? on treba da primi i prenese (silu" 4ivot" postojanost. Eao nikada ranije" u modernom svetu sve se to i0vrglo u glupu ma#tariju" a mu#kar!i su umesto da upravljaju seksom opsednuti njime i kao pijani teturaju" a da vi#e ni#ta ne 0naju o onome #to se ra0dra4uje u nji-ovim 0agrljajima" niti vide demona koji se njima bedno poigrava dok oni po-otno i ne0aja4ljivo jure 0a u4ivanjima A onda se" be0 nji-ovog 0nanja i &esto be0 -tenja" povremeno rodi novo bi8e i0 neke od nji-ovi- no8i" &esto kao ulje0" be0 du-ovnog kontinuiteta" a u poslednjim genera!ijama &ak i be0 bledog ostatka sinovljeve ose8ajnosti gra5anskog tipa

Eada stvari tako stoje ne treba se &uditi da vi#e rase i0umiru" jer takvoj posledi!i nei0be4no vodi logika individuali0ma koja naro&ito tako0vane (savremene vi#e ldase. danas udaljava od interesa 0a ra5anje $ &ak i ako pre5emo 8utke preko svi- ostali- %aktora degenera!ije usled me-ani0ovanog i urbani0ovanog na&ina dru#tvenog 4ivota" a pre svega !ivili0a!ije koja vi#e ni#ta ne 0na o spaso$nosnim i tvora&kim grani!ama koje su utvr5ivale kaste i tradi!ije krvi 6odnost se 0ato kon!entri#e u najni4im dru#tvenim slojevima i u ni4im rasama" gde je 4ivotinjski nagon ja&i od svakog ra&una i od svakog ra!ionalnog ra0matranja 9ei0be4na posledi!a toga je obrnuta selek!ija" uspon i prodiranje ni4i- elemenata" protiv koji- (rasa. vi$ #i- klasa i naroda" istro#ena i is!rpljena" mo4e vrlo malo ili ni#ta da u&ini kao nadmo8ni du-ovni element Ako se danas sve vi#e govori o (kontroli ra5anja. $ imaju8i u vidu katastro%alne posledi!e demogra%skog %enomena kojeg smo uporedili s rakom $ time se" dakle" samo dodiruje su#tinski problem" jer se tu ni na koji na&in ne isti&e di%eren!irani" kvalitativni kriterijum >e5utim" tupoglavost je jo# ve8a u oni- koji ustaju protiv te kontrole na osnovu tradi!ionalisti&ki- i morali0atorski- ideja koje su sada ve8 obi&ne predrasude Ako su 0aista va4ne veli&ina i mo8 neke lo0e" u0aludno je brinuti o materijalnom svojstvu o&instva ka!la (biti ota!. nije propra8eno du-ov$nim svojstvom" sa smislom 0a vi#e interese" 0a ispravan odnos i0me5u polova" a pre svega 0a ono #to 0aista 0na&i mu4evnost $ 0a ono #to ona 0na&i na ravni ra0li&itoj od naturalisti&ke Po#to je dekaden!ija savremene 4ene ra0otkrivena" ne treba 0aboraviti da je mu#kara! prvi odgovoran 0a takvo na0adovanje Eao #to ni plebs nikada ne bi mogao prodre $ ti u sve oblasti dru#tvenog 4ivota i !ivili0a!ije da je bilo istinski- kraljeva i istinski- aristokrata" tako i u dru#tvu kojim bi upravljali takvi ljudi 4ena nikada ne bi ni -tela ni mogla po8i putem kojim danas stupa Periodi u kojima je 4ena postigla autonomiju i prvenstvo gotovo uvek su se poldapali s epo-ama o&itog opadanja ve8eg broja drevni- !ivili0a!ija Otud prava reak!ija protiv %emini0ma i protiv svakog oblika 4enske devija!ije nije protiv 4ene kao takve" ve8 protiv mu#kar!a koji bi trebalo da se preobrati 9e mo4e se tra4iti da 4ena ponovo bude takva" da opet uspostavi unutra#nje i spolja#nje uslove nu4ne 0a reintegra!iju vi#e rase kada mu#kara! vi#e i ne ra0a0naje drugo do simu$ lakrum mu4evnosti Ako se pol ne bude probudio u svom du-ovnom 0na&enju" a posebno ako se mu4evni oblik trajno ne odvoji od du-ovne supstan!e koja je postala be0obli&na i promiskuitetna" sve je u0aludno Wi0i&ka" %alusna" 4ivotinjska i mi#i8na mu4evnost je otupela i ne sadr4i nikakvu kli!u stvarala#tva u vi#em smislu Walusni &ovek se 0avarava pri pomisli da dominira $ on je 0apravo pasivan i trpi sve sup$tilniju silu svojstvenu 4eni" 4enskom prin!ipu 3 )amo je u du-u pol stvaran i potpun 3 svakoj tradi!iji vi#eg tipa mu#kara! je oduvek smatran nosio!em uransko$solarnog elementa roda" elemen$ b*3p J Evola" >eta%isi!a del sesso" nav !lt*lo ta koji trans!endira obi&an prin!ip ""krvi," koji se gubi &im pre5e na 4ensku liniju 9jegovom ra0voju je dodu#e pogodovao odgovaraju8i teren koji je predstavljala &ista ka$ stinska 4ena" ali u svakom slu&aju on ostaje uvek prin!ip koji odre5uje" daje oblik i ure5uje 4ensku generativnu supstan!u Ovaj prin!ip je u ve0i sa samim natprirodnim elementom" sa silom koja mo4e u&initi da (struja oti&e navi#e. i &ije su posledi!e po pravilu ""pobeda," (sre8a. i napredak neke lo0e )toga je u drevnim tradi!ionalnim obli!ima simboli&ko pove0ivanje

mu#kog organa sa idejama vaskrsenja" aske0e i sa energijama koje daju najvi#u od svimo8i imalo realno i duboko" a ne ops!eno 0na&enje Eao odjek vi#i- 0na&enja u mnogim divljim narodima u naj&istijem obliku javlja se misao da je pravi mu#kara! samo onaj ko je ini!iran" da ini!ija!ija eminentno obele4ava prela0 u mu#kost" tako da pre ini!ija!ije pojedin!i ne samo da nalikuju 4ivotinjama" nego nisu (jo# ni postali mu#kar!i. i 1&ak i kad ostare2 pripadaju istoj grupi gde spadaju de!a i 4ene i bivaju li#eni svi- povlasti!a mu#ki- elites klanova Eada se i0gubi misao da je nadbi$ olo#ki element sredi#te i mera prave mu4evnosti" mu#kar!i se i tada mogu tako 0vati ali" 0apravo" bi8e to samo ev$ nusi i o&instvo 8e 0na&iti puko 4ivotinjsko svojstvo koje" 0avarano 0adovoljstvom" slepo ra5a druge 4ivotinje i utvare postojanja sli&ne njima Potom se jo# nastoji i da se 'e# podupre" ne bi li mu se dao privid 4ivota? ako se ljudi tretiraju $ u0 bri4ljivo planiranje nji-ovi- 0ajedni!a $ samo po merilu 0e&eva i pastu$ va 1drugo i ne 0aslu4uju2" nemojmo se obmanjivati7 ili 8e odatle proiste8i jedna kultura prelepi- radni4ivotinja" ili 8e" pak" ako prevlada individualisti&ki i utilitarni element" neki ja&i 0akon odvesti rasu prema regresiji ili ga#enju sa istom neumoljivo#8u %i0i&kog 0akona entropije i opadanja energije A ono #to 8e tad biti istaknuto bi8e tek jedan od mnogi- aspekata" danas i materijalno vidljivi-" (sumraka =apada. +++ Eao uvod u drugi deo ovog dela da8emo i poslednju napomenu koja direktno dopunjuje ono #to je re&eno o odnosima i0me5u du-ovne mu4evnosti i posve8ene religio0nosti '0 poslednji- ra0matranja &ini se da ono #to se na =apadu obi&no na0iva (religijom. su#tinski odgovara (4enskoj. orijentisanosti Odnos s natprirodnim kon!ipiran u personali0ovanom obliku 1tei0am2 kao posve8enje" odanost i najdublje odbijanje sopstvene volje pred tom -ipo$ sta0om predstavlja $ na toj ravni $ upravo tragove na putu na kojem 4enska pi*iroda mo4e ostvariti samu sebe 3ostalom" ako 4enski element uop#te odgovara natu$ ralisti&kom elementu" mo4e se s-vatiti da su u svetu Bradi!ije ni4e kaste i rase" gde je naturalisti&ki element imao ve8u delotvornu mo8 nego u onima kojima su upravljale mo8i aristokratski- obreda i bo4anska nasle5a" imale pravo da sudeluju u nekom vi#em redu upravo kro0 (religio0ne. odnose Dakle" i (religija. je mogla imati mesto i %unk!iju u slo4enoj -ijerar-iji" ma koliko oni bili uslovlje$ ni i podre5eni najvi#im obli!ima du-ovnog ostvarenja o kojima je ve8 govoreno7 ini!ija!iji i ra0nim vidovima visoke aske0e ) propadanjem kasti ili sli&ni- dru#tveni- tela i s dolaskom na vlast ni4i- slojeva i rasa nije se moglo i0be8i da njima svojstven du- trijum%uje i da u tom pogledu svaki odnos s natprirodnim bude s-va8en isklju&ivo kao (religija." a da se na svaki vi#i oblik gleda s nepoverenjem" ako ne &ak i da se 4igo#e kao oskvrnila&ki i demonski Bakva %emini0a!ija du-ovnosti naslu8ivala se jo# u drevnim vremenima Ona je i0a0vala prvu degenera!iju prvobitne tradi!ije u rasama gde je prevladala 3 drugom delu ovog rada ra0matra8emo pro!es opadanja 0ajedno sa drugim pro!esima koji su doveli do propasti prvobitnog &ove&anstva" a i0 koji- 8e se uka0ati gene0a i lik (modernog sveta. Drugi deo

PO)BA9AE ' '=JLED >ODE69OJ )VEBA >noge stvari po0naje >udra! $ mnoge on st vari predvi5a7 kraj sveta $ kraj Asa Voluspa" 44 Otkri8u vam tajnu Evo vremena u kojem 8e `enik krunom oven&ati 9evestu Ali gde je krunaC 9egde na )e veru je A odakle sti4e `enikC '0 sredi#ta" gde toplota ra5a )vetlost i prenosi je na )ever gde )vetlost postaje blistava Dta rade oni sa JugaC 3spavali su se u toploti? ali probudi8e se u oluji" a mnogi od nji- na smrt 8e se upla#iti Jakov Aerne 1Aoe-me2" Aurora" ''" Pi" 43 Wostoji ra0lika i0me5u metoda primenjenog u prvom delu ovog rada i metoda kojeg 8emo sada koristiti 9a tu ra0liku treba uka0ati Prvi deo je imao mor%olo#ki i tipolo#ki karakter 3 njemu je bila re& prvenstveno o tome da se i0 ra0li&iti- svedo$ &anstava i0dvoje elementi najpodesniji da u univer0alnom i nadistorijskom smislu na0na&e prirodu tradi!ionalnog du-a i tradi!ionalne vi0ije sveta" &oveka i 4ivota Bako se moglo 0anemariti ispitivanje odnosa i0me5u odabrani- elemenata i !elokupnog du-a ra0novrsni- istorijski- tradi!ija kojima oni pripadaju Oni elementi" koji u sklopu neke posebne i konkretne tradi!ije nisu u sldadu sa &isto tradi!ionalnim du-om" mogli su se smatrati nepostoje8im i nesposobnim da uti&u na vrednost i 0na&enje preostalielemenata 9ismo te4ili da sagledamo do koje su ta&ke odre5eni stavovi i odre5ene istorijske institu!ije bivali (tradi!ionalni. u du-u" a do koje ta&ke samo u %ormi )ada 8e na# pristup biti druk&iji >ora8emo da pratimo dinami&an ra0voj tradi!ionalni- i antitradi!ionalni- sila u istoriji" usled &ega vi#e ne8emo mo8i da prime$ njujemo isti metod Ai8e nemogu8e da i0dvojimo pojedine posebne elemente i0 !eline ra0li&iti- istorijski!ivili0a!ija i potom pro!enjujemo nji-ovu (tradi!ionalnost. Jlavni predmet na#eg narednog ispitivanja bi8e !eloku$ pan du- odre5ene !ivili0a!ije i na&in na koji su svi elementi u odre5enoj !ivili0a!iji konkretno delovali )inteti&ko ra0matranje sila 0ameni8e anali0u koja i0oluje va4e8e elemente Otkriva8emo (dominantan %aktor. u ra0li&itim istorijskim kompleksima i pro!enjivati ra0li&ite ele$mente" ali ne u apsolutnom i apstraktnom smislu" nego prema nji-ovom delovanju u okviru jedne ili druge !ivili0a!ije Ako smo do sada istorijski i partikularni element uklju&ivali u idejni" univer0alni i (tipi&ni." sada 8emo idejni element uklju&ivati u realni Bo uklju&ivanje 8e se" poput prvog 1ne koriste8i metode i re0ultate istra4ivanja savremene istoriogra%ske kritike2" su#tinski 0asnivati na (tra5i!ional$ nom, i meta%i0i&kom gledi#tu" na neposrednom poimanju smisla koji se ne dedukuje i0 pojedina&ni- elemenata $ nego je nji-ova pretpostavka $ i pola0e8i od kojeg se mogu doku&iti ra0li&ite %unk!ionalne i organske vrednosti koje su takvi elementi mogli imati u ra0nim epo-ama i ra0li&ito uslovljenim istorijskim obli!ima Bako se mo4e desiti da ono #to je pri prvom uklju&ivanju bilo 0anemareno" pri drugom i0bije u prvi plan i obratno? u okvirima neke odre5ene !ivili0a!ije mo8i 8e da se vrednuju i da se smatraju presudnim elementi koji mogu biti prisutni i u drugim !ivili0a!ijama" ali 8e tamo morati da ostanu u sen!i i da budu pro!enjeni kao irelevantni

Ova napomena bi8e od koristi odre5enoj kategoriji &itala!a Prela0ak s ra0matranja Bradi!ije kao nadistorije na ra0mi#ljanje o njoj kao istoriji i0a0iva promenu perspektive $ isti elementi poprimaju ra0li&ite vrednosti" a sjedinjene stvari se ra0dvajaju i ra0dvojene spajaju" s-odno onome #to okolnosti svojstvene istoriji od slu&aja do slu&aja nose sa sobom 1 3/E9JE O /EB'6' DOAA Ako je moderni &ovek sve do ju&e s-vatao i veli&ao kao evolu!iju smisao njemu po0nate istorije" tradi!ionalni &ovek je spo0nao potpuno druk&iju istinu 3 svim drevnim svedo&anstvima tradi!ionalnog &ove&anstva uvek se u jednom ili u drugom obliku nala0i misao o regresiji ili o padu7 bi8a su i0 prvobitni- vi#i- stanja sila0ila u stanja sve uslovljenija ljudskim" smrtnim i propa$ dljivim elementom Bakav involutivni pro!es 0apo&injao je obi&no u najstarijim vremenima i njega najbolje ka$ rakteri#e edski termin ragnarokr $ (sumrak bogova. Bo u&enje u tradi!ionalnom svetu nije ostalo u neodre5enom i uop#tenom obliku? naprotiv" ono se de%misalo u organskoj doktrini koju" istovetnu u velikoj meri" mo4emo na8i u u&enju o &etiri doba Prema tom u&enju" stvarni smisao istorije" kao i smisao nastanka onoga #to smo" uop#teno re&eno" na0vali (modernim svetom. proisti&e i0 postepenog opadanja kro0 &etiri !iklusa ili (genera!ije. )toga 8e ovo u&enje mo8i da poslu4i kao osnova 0a ono #to predstoji 9ajpo0natiji oblik u&enja o &etiri doba pripada gr&ko$ $rimskoj tradi!iji Oesiod 0apravo govori o &etiri ere koje simboli0uju &etiri metala 10lato" srebro" bron0a i gvo4de2" a 0atim i0me5u dve posle5nje ere ume8e petu" eru (-eroja. $ ali koja" kao #to 8emo videti" 0na&i samo delimi&nu i posebnu obnovu prvobitnog stanja Oinduisti&ka tradi!ija po0naje istu doktrinu u obliku &etiri !iklusa na0vana redom satja$juga ili kvt5$juga" treta$juga" dvapara$juga i kali$juga 1to jest (mra&no doba.2 ; Pri tome" ta &etiri !iklusa upore5uju se sa &etiri noge ili potpornja bika koji simboli0uje darmu ili tradi!ionalni 0akon 13 svakom !iklusu poklekne po jedna od te &etiri noge bika 2 Persijska ver0ija je sli&na -elenskoj7 u njoj tako5e postoje &etiri doba obele4ena 0latom" srebrom" &elikom i (me#avinom gvo$ 45a, 3 Oaldejsko u&enje maltene doslovno preu0ima takva s-vatanja 3 novije vreme naro&ito naila0imo na predstavu ko&ija univer0uma kao &etvoroprega kojeg" pod di0ginima vr-ovnog boga" u kru4noj tr!i vuku &etiri konja koji predstavljaju elemente /etiri doba odgovaraju nai0meni&noj prednosti svakog od ti- konja" koji potom sa sobom povla&i ostale konje u skladu sa manje ili vi#e svetlom i br0om simboli&kom prirodom elementa kojeg predstavlja )vojevrsno transponovana" ista kon!ep!ija pojavljuje se i u jevrejskoj tradi!iji gde se u proro&kim spisima govori o sjajnom kipu sa 0latnom glavom" srebrnim grudima i rukama" bron0anim bokovima i bedrima" a nogama i stopalima od gvo45a i ilova&e Baj kip sa ovako podeljenim de$ lovima predstavlja &etiri (kraljevstva. #to slede jedno 0a drugim po&ev#i od 0latnog kraljevstva (kralja kraljeva. koji je (primio mo8" silu i slavu od nebeskog boga. Ako se jo# u Egiptu 0nalo 0a predanje $ pripisano Evseviju $ o tri i0dvojene dinastije koje su nai0meni&no stvorili bogovi" polubogovi i mani" u tome se mo4e videti ekvivalent prva tri upravo navedena doba 10latnog" srebrnog i bron0a$ nog2 'sto tako" u drevnim aste&kim predanjima govori se o pet suna!a ili solarni- !iklusa" pri &emu prva &etiri odgovaraju elementima u kojima su" kao u evroa0ijskim tradi!ijama" predstavljene katastro%e i0a0vane vatrom i vodom 1potopom2" kao i borbe s divovima koje" kao #to 8emo videti" karakteri#u !iklus (-eroja. kojeg je Oesiod dodao u0 ostala &etiri !iklusa 3 tim predanjima mo4e se prepo0nati varijanta istog

u&enja koje se uostalom u sli&nim" manje$vi#e %ragmentarnim obli!ima susre8e u kolektivnom pam8enju i kod drugi- naroda Pre nego #to se latimo prou&avanja 0na&enja pojedini- perioda bilo bi dobro da i0lo4imo nekoliko op#ti- ra0matranja" po#to je s-vatanje kojim se ovde bavimo u otvorenoj suprotnosti sa modernim pogledima na preistoriju i prvobitni svet )-vatanje" kao #to Bradi!ija nala4e" da je u po&etku postojao jedan (vi#e$nego$&ovek." a ne animalni pe8inski &ovek" i da je najranija preistorija bila ne samo (!ivili0a!ija. nego (era bogova. smatraju najobi&nijom (mitologijom. mnogi koji na ovaj ili onaj na&in veruju u jevan5elje darvini0ma 3 svakom slu&aju" kako tu mitologiju nismo mi sada i0mislili" valja objasniti &injeni!u da ona postoji" to jest &injeni!u da se u najdrevnijim mitovima i spisima ne naila0i ni na kakvo predanje koje bi podr4alo (evolu!ioni0am." a naila0i se $ naprotiv i upravo $ na suprotno" naime na neprekidnu misao o boljoj" blistavijoj i nat&ove&noj 1(bo4anskoj.2 pro#losti Boliko malo se" dakle" 0na o (animalnim po&e!ima.? #tavi#e" svuda se govori o prvobitnom srodstvu i0me5u ljudi i bo4anstava" te neprekidno traje se8anje na prvobitno stanje besmrtnosti" pove0ano sa idejom da se 0akon smrti uka0ao u odre5enom trenutku" gotovo kao protivprirodan &in ili anatema 3 dva karakteristi&na svedo&anstva kao u0rok (pada. na0na&eno je me#anje (bo4anske. rase s ljudskom rasom $ koja je s-va8ena kao ni4a rasa $ tako !la se u pojedinim tekstovima ""gre-, upore5uje sa sodomijom i polnim op$ #tenjem sa 4ivotinjama ) jedne strane" tu je biblijski mit o Aen Elo-im ili (sinovima bogova. koji su se spojili s (k8erima &ovekovim. i 0bog &ega na kraju (svako telo smrtnika oskrnavi svoj put na 0emlji.? s druge strane" tu je Platonov mit o Atlanti5anima koji su tako5e s-va8eni kao potom!i i u&eni!i bogova" a koji 0bog svog ponovnog sjedinjavanja sa ljudskim bi8ima gube bo4anski element i na kraj u u njima prevladava ljudska priroda 3 relativno novijim epo-ama tradi!ija se u svojim mitovima &esto po0iva na !ivili0atorske rase i borbe i0me5u bo4anski- i animalni-" kildopski- ili demonskirasa Bo su skandinavski Asi u borbi protiv ElementaruFesen+ _ to su Olimpljani i (Oeroji. u borbi protiv divova i &udovi#ta no8i" 0emlje i vode? to su arijske Deve ustale protiv Asura" (neprijatelja bo4anski- -eroja.? to su 'nke" gospodari koji name8u svoj solarni 0akon starosedeo!ima (>ajke =emlje.? to su Buata de Danan koji su se" po legendarnoj irskoj pri&i" nametnu li monstruo0nim rasama Womorija!a? i tako dalje 9a osnovu toga" mo4e se re8i da ako tradi!ionalno u&enje pamti rodove koji bi mogli odgovarati animalnim i in%eriornim tipovima opisanim u teoriji evolu!ije $ a koji su supstrat #to pret-odi !ivili0a!ijama koje su stvorile vi#e rase $ pravi se gre#ka kada se u evolu!ioni0mu ti animalni rodovi smatraju apsolutno prvobitnim" jer su oni to samo u relativnom smislu? tako5e" gre#ka je i to #to se pod obli!ima (evolu!ije11 podra0umevaju slu&ajevi ukr#tanja rasa koji su navodno doveli do pojave drugi-" biolo#ki i !ivili0a!ijski nadmo8ni- rasa? ove posle5nje su se" u stvari" ra0vile i0 sopstvenisredi#ta" ali su usled daleke drevno$ sti 1kao #to je slu&aj s (-iperborejskom. ili onom (atlanti$ danskom,2 ili 0bog geogra%ski- %aktora ostavile samo tragove koje 8e te#ko pronala0iti oni koji se oslanjaju jedino na ar-eolo#ka i paleontolo#ka svedo&anstva dostupna pro%anim istra4ivanjima ) druge strane" veoma je 0na&ajno to da postoje8i narodi koji jo# 4ive u onom pretpostavljenom primitivnom i varvarskom prvobitnom stanju slabo potkrepljuju evolu$ !ionisti&ku -ipote0u Bi rodovi umesto da se ra0vijaju te4e odumiranju" &ime se poka0uju kao degenerisani osta!i !iklusa &ije su se vitalne mogu8nosti is!rple" ili pak kao -eterogeni

elementi" trupine koje je 0a sobom ostavila sredi#nja struja &ove&anstva Ovo va4i ve8 0a &oveka i0 9e$ andeitala" koji se u svojoj krajnjoj mor%olo#koj grubosti i0gleda pribli4ava (&oveku$majmunu, 9eandertala! je u odre5enom periodu 0agonetno nestao" a njegovim (evo$ lutivnim obli!ima. ne mogu se smatrati rase koje su se pojavile posle njega $ &ovek i0 Orinjaka" a naro&ito kro$ manjonski &ovek $ i koje predstavljaju vi#i tip" tako da se ve8 u njima mo4e prepo0nati lo0a mnogi- postoje8i- ljudski- rasa 'sto va4i i 0a rasu i0 Jrimaldija " koja seta$ ko5e ugasila A isto se mo4e re8i 0a mnoge jo# 4ive (divlje. narode 9ji-ovo ""!ivili0ovanje, nije (evolu!ija." nego je gotovo uvek gruba muta!ija koja poga5a nji-ove vitalne mogu8nosti 'ma vrsta koje &uvaju karakteristike &ak i pod uslovima koji su relativno ra0li&iti od nji-ovi- prirodni- uslova? druge se" me5utim" u tom slu&aju gase" ili pak dola0i do me#anja rasa sa drugim elementima u kojima" u osnovi" nemamo ni asimila!iju ni pravu evolu$ !iju A plod ti- me#avina bilo bi pre ne#to nalik na pro!ese koje opisuju >endelovi 0akoni o nasle5u7 i0gubiv#i se u %*enotipu" primitivisti&ki element se odr4ava kao odvojeno latentno nasle5e podobno da se obnovi u sporadi&nim pojavama" ali uvek s odlikom -eterogenosti spram vi#eg tipa Evolu!ionisti veruju da se (pou0dano. dr4e &injeni!a Oni ne sumnjaju da su &injeni!e same po sebi neme" da iste &injeni!e" ra0li&ito tuma&ene" potvr5uju najra0li&itije te0e Bako se desilo da je neko" imaju8i u vidu sve datosti i0nete kao doka0e teorije evolu!ije" poka0ao da bi te iste datosti" u krajnjem slu&aju" mogle da potkrepe i suprotnu te0u koja vi#e nego u jednom pogledu odgovara tradi!ionalnom u&enju $ te0u da &ovek nije jedini koji je daleko od toga da bude proi0vod (evolu!ije. 4ivotinjski- vrsta" ve8 se i mnoge od nji- mogu smatrati sporednim 0akr4ljalim ogran!ima u kojima je poba!io prvobitni nagon koji se neposredno i na odgovaraju8i na&in ispoljio samo u vi#im ljudskim rasama 'ma drevni- mitova o bo4anskim lo0ama u borbi protiv monstruo0ni- bi8a ili animalni- demona pre nego #to se 0a&ela ljudska rasa 1odnosno &ove$ &anstvo u svom najnovijem obliku2? ti mitovi bi se" i0me5u ostalog" mogli odnositi upravo na borbu prvobitnog ljudskog prin!ipa protiv 4ivotinjski- poten!ijala koje je u sebi nosio" a koji su" da ka4emo" na kraju bili i0dvojeni da bi onda 0aostali u vidu odre5eni4ivotinjski- rodova )to se ti&e navodni- &ovekovi- (praota!a. 1kao #to su &oveko$ liki majmun i gla!ijalni &ovek2" oni bi mogli da predstavljaju prve koji su pobe5eni u pomenutoj borbi? ili su de$ lom bili i0me#ani s i0vesnim 4ivotinjskim poten!ijalima" ili su kod nji- ti poten!ijali prevlada- Ako se u totemi0mu" koji se odnosi na dru#tva na ni4em stepenu ra0voja" pojam kolektivnog mitskog pretka &esto me#ao s pojmom demona odre5ene 4ivotinjske vrste" u tome se odra4ava upravo se8anje na neko sli&no stanje promiskuiteta 'ako ne 4elimo da u5emo u probleme antropogene0e $ koji su u i0vesnoj meri trans!endentni $ jer ovde nije mesto 0a to" smatramo da bi se odsustvo ljudski-" a prisustvo jedino 4ivotinjski- %osila u najranijoj preistoriji moglo protuma&iti u smislu da je prvobitni &ovek 1ako je uop#te dopu#teno 0vati &ovekom tip veoma ra0li&it od istorijskog &ove&anstva2 poslednji u#ao u onaj pro!es ma$ terijali0a!ije koji mu je $ po#to je pret-odno obdario 4ivotinje organi0mom sposobnim 0a opstanak $ svojim prvim" ve8 degenerisanim granama" punim devija!ija i po$ me#anim sa animalnim" dodelio organi0am podoban da se o&uva u vidu %osila Ovde se treba po0vati na pojedine tradi!ije u kojima se sa&uvalo se8anje na prvobitnu rasu (slabi-. ili (meki- kostiju. Lao Ke" na primer 1pogl V2" govore8i o -iperborejskoj oblasti gde je 0apo&eo" kao #to 8e biti re&eno" sada#nji !iklus" upravo nagla#ava da (njeni stanovni!i 1asimilovani u Ztrans!endentne ljudeZ2 imaju slabe kosti. )to se novijeg perioda ti&e" imamo &injeni!u da vi#e rase" pristigle sa )evera" nisu

sa-ranjivale nego su spaljivale le#eve" #to je jo# jedan element kojeg treba imati na umu s ob0irom na problem da nema ostataka kostiju 9eko 8e re8i7 (Ali 0ar o tom legendarnom &ove&anstvu nema ba# nikakvi- tragova druge vrsteC. Pored toga #to je naivno misliti da vi#a bi8a nisu mogla postojati a da 0a sobom ne ostave tragove poput ru#evina" obra5eni- predmeta" oru4ja i sli&no" treba da se istakne kako i0 veoma drevni- epo-a postoje osta!i kiklopski- dela od koji- nisu sva !ivili0a!ijskog tipa 1krug )toun-end4a" ogromno kamenje postavljeno u &udesnoj ravnote4i" pedra !ansa$ da u Peruu" kolosi Biu-uanaka i sli&no2" #to 0bunjuje ar-eologe u ve0i sa sredstvima upotrebljenim makar samo i 0a prikupljanje i preno#enje potrebnog materijala Eada 0a5e dublje u pro#lost" pored toga #to 0aboravlja ono #to se s druge strane pretpostavlja ili se" makar" ne isklju&uje $ stare nestale 0emlje" novonastala kopna $ &ovek treba da se 0apita da li se rasa 1koja je u neposrednom dodiru s kosmi&kim silama" kao #to Bradi!ija pretpostavlja da je bilo u po&etku2 ne mo4e ra0umeti samo 0ato #to nije i0ra5ivala materijalne" kamene ili metalne predmete kao #to &ine oni koji vi#e nemaju nikakvo drugo sredstvo ili mo8 da deluju na stvari i na bi8a >eni se pre &ini da je (pe8inski &ovek. 0apravo mit? i0gleda da na# (primitivni. predak nije koristio pe8ine 1me5u kojima mnoge poka0uju sakralnu orijentisanost2 kao svoja stani#ta" ve8 kao mesta 0a upra4njavanje kulta" o&uvanog u tom obliku i u nesumnjivo (!ivi-0ovanim. epo-ama 1na primer" gr&ko$minojski kult pe8ina" !eremonije i ini!ija!ijska skloni#ta na 'di2 i da je stoga" 0bog prirodne 0a#ti8enosti mesta" normalno da samo tu nala0imo tragove koje drugde vreme" ljudi i oko$ 11 na nisu mogli po#tedeti kako bi na isti na&in dospeli sve do na#i- savremenika

3op#te u0ev" osnovna je tradi!ionalna ideja da je stanje svesti i !ivili0a!ije bilo prirodno stanje $ ako ne &oveka uop#te" onda makar odgovaraju8i- elites u po&e!ima? 0nanje se nije ni (gradilo. ni sti!alo" ba# kao #to ni prava suverenost nije imala po&etke na dnu Po#to je objasnio da ono #to su 6uso i njemu sli&ni pretpostavili kao prirodno stanje 1po0ivaju8i se na divljake2 predstavlja samo poslednji stepen 0apu#tenosti pojedini- lo0a koje su bile ra#trkane ili 0a-va8ene posledi!ama kakvog propadanja ili 0astranjenja koje je pogodilo nji-ovu najdublju su#tinu" `o0e% de >estr sasvim ispravno 0aklju&uje? (Dto se nau&nog puta ti&e" 0aslepljeni smo grubim so%i0mom koji je op&inio svaki pogled $ naime" da sudimo o vremenima u kojima su ljudi videli posledi!e u u0ro!ima na osnovu vremena u kojima se oni s naporom vra8aju s posledi!a na u0roke" u kojima se #tavi#e bave jedino posledi!ama" u kojima se ka4e da je u0aludno baviti se u0ro!ima" u kojima se vi#e ni ne 0na #ta u0rok 0na&i . 3 po&etku ne samo #to su vladali naukom" (nego je ta nauka" ra0li&ita od na#e" poti!ala odo0go" 0bog &ega je bila veoma opasna Ovo obja#njava 0a#to je u po&etku nauka uvek bila tajnovita i 0atvorena u -ramove gde se na kraju ugasila kada la vatra vi#e nije mogla poslu4iti 0a drugo sem da spr$ 4i, 1 od tada" kao surogat" postepeno je po&ela da se 0asniva druga" &isto ljudska i empirijska nauka na koju su savremeni ljudi tako ponosni i s kojom su mislili da i0me$ re sve #to 0a nji- 0na&i !ivili0a!ija Otuda ova poslednja ima samo 0na&enje pukog poku#aja osloba5anja $ pomo8u surogata $ i0 neprirodnog i degradiranog stanja koje uop#te nije bilo karakteristi&no 0a prapo&etke i koje se" #to je najtu4nije" vi#e i ne opa4a kao takvo 3 svakom slu&aju" treba imati na umu da ove i sli&ne na0nake mogu malo vredeti 0a onog ko nije spreman da promeni sopstveni mentalitet )vaka epo-a ima svoj ""mit, koji odra4ava odre5enu kolektivnu klimu 3op#teno re&eno" aristokratsku misao da poti&emo ""o5o0go, i da

imamo pro#lost od svetlosti i du-a danas je 0amenila demokratska ideja evolu!ioni0ma po kojoj ono vi#e poti&e i0 ni4eg" &ovek od 4ivotinje" !ivili0a!ija i0 varvarstva Bo nije toliko (objektivan. re0ultat svesnog i slobodnog nau&nog ispitivanja" nego je to pre jedan od mnogi- odra0a koje je pojava modernog sveta $ sa njegovim in%eriornim dru#tvenim i du-ovnim slojevima i &ovekom be0 tradi!ije $ nu4no proi0vela na intelektualnom i kulturnom planu 9e treba da gajimo ilu0ije? pojedine (pou0dane. pra0no$ veri!e uvek 8e na8i na&ina da pribave alibi i da se odbrane (9ove &injeni!e. ne8e mo8i da dovedu do sagledavanja ra0li&iti- -ori0onata u meri u kojoj 8e to mo8i nov odnos prema njima" a svaki poku#aj da se s nau&nog stanovi#ta vrednuje ono #to ovde nameravamo da i0nesemo prvenstveno s dogmatsko$tradi!ionalnog gledi#ta mo4e imati re0ultate samo me5u onima koji su ve8 du-ovno predodre5eni da pri-vate takvu vrstu sa0nanja ; =LAB9O DOAA

)ada 8emo nastaviti prvo s idejnim i mor%olo#kim" a 0atim sa istorijskim $ vremenskim i prostornim $ odre5enjem !iklusa koji su saglasni sa &etiri tradi!ionalna doba Pre svega" 0latno doba Ovo doba odgovara !ivili0a!iji po&etaka" &ija je privr4enost onom #to je na0vano tradi!ionalnim du-om bila koliko prirodna toliko i potpuna )toga se bilo 0a ""mesto, ili 0a rod na koji se 0latno doba istorijski i nadistorijski odnosi javljaju simboli i atributi koji odgovaraju najvi#oj %unk!iji kraljevskog dostojanstva $ simboli polarnosti" solarnosti" visine" postojanosti i slave" 4ivota u u0vi#enom smislu 3 narednim epo-ama i u pojedinim tradi!ijama koje su ve8 i0me#ane i rasute" vladarske elites u tradi!ionalnom smislu 0apravo su se javile kao one koje su jo# u4ivale i0vorno postojanje ili su ga pak reprodukovale Ova &injeni!a pru4a mogu8nost da $ prelaskom" da tako ka4emo" sa deriva!ije na integral $ i0vedemo i i0 titula i i0 svojstava ovi- vladarskislojeva elemente pogodne da okarakteri#u prvo doba Prvo doba je su#tinski doba bi8a" dakle i istine u tran$ s!endentnom smislu Bo proi0la0i ne samo i0 njegove -induisti&ke o0nake satja$juga 1satTa$Tuga2 $ gde sat 0na&i bivstvo" odakle je satja istina $ nego verovatno i i0 rimskog imena 0a kralja ili boga 0latnog doba 1)aturn2 )atur$ nus koji je odgovarao -elenskom Eronosu suptilno navodi na ovu misao" budu8i da se u tom imenu mo4e prona8i upravo arijski koren sat 1(bivstvo.2 sjedinjen s atributiv$ nim 0avr#etkom urnus 1kao u no!turnus" itd 2 Dto se doba bi8a ili !loba du-ovne postojanosti ti&e" dalje 8e se videti da 8e se u mnogim predstavama prvobitnog mesta gde se ovaj !iklus odvijao susresti upravo simboli (kopna. me5u vodama" (ostrva." planine" (sredi#nje 0emlje. Eao doba bi8a" prvo doba je i doba `ivi- u u0vi#enom smislu Po Oesiodu se smrt $ ona smrt koja je 0a ve8inu 0aista kraj i koja posle sebe ostavlja samo Oad$Y $ pojavila tek u poslednja dva doba 1gvo0denom i bron0anom2 3 0latno Eronosovo doba 4ivot je bio (sli&an 4ivotu bogova.? bila je to (ve&na mladost snaga+*? ovaj se !iklus 0atvorio" (ali ti ljudi nastavljaju da 4ive. 1tol 1 tev eioi2 u nevidljivom obliku 1%Nepa Qaag1j evoi2 Ove posle5nje re&i aludiraju na ve8 pomenutu doktrinu o sakrivanju predstavnika prvobitne tradi!ije i nji-ovog sredi#ta 3 kraljevini Jime" per$ sijskog kralja 0latnog doba" nije se 0nalo ni 0a bolest ni 0a smrt pre nego #to ga novi kosmi&ki uslovi nisu naterali da se povu&e u (pod0emno*1 skloni#te &iji se stanovni!i na taj na&in otimaju mra&noj i bolnoj sudbini novi- genera!ija On" ()jajni" )lavni" onaj me5u ljudima koji je sli&an sun!u." u&inio je da u njegovom kraljevstvu smrt ne va4i Eao #to su u )aturnovom 0latnom kraljevstvu" po Oelenima i 6imljanima" ljudi i besmrtni bogovi 4iveli jedan jedinstveni 4ivot" i vladari prve egipatske dinastije na0vani su Jeol"

bogovima ili bo4anskim bi8ima A po -aldejskom mitu smrt bi univer0alno 0avladala tek u poslepotopskoj epo-i" u kojoj bi (bogovi. ostavili ljudima smrt" a 0a sebe same sa&uvali 4ivot 3 keltskim predanjima ime ostrva ili tajanstvene atlantske 0emlje date u druidskom u&enju kao mesto porekla ljudi upravo je Bir na niAeo" (=emlja `ivi-. i Bir na -Og" (=emlja >ladosti.? u sagi o pustolovini keltskog vite0a Eonela Eaina" ona se poistove8uje s ""Po$ be5ni&kom =emljom. $ Bir na Aoadag $ i na0iva se (=emljom `ivi-" gde se ne 0na 0a smrt i starost. ) druge strane" ve0a sa 0latom koju prvo doba uvek poka0uje isto tako upu8uje na ono #to je nepropadljivo" solarno" sjajno" blistavo 3 -elenskoj tradi!iji 0lato je bilo pove0ano sa blistavim sjajem svetlosti i sa svim onim #to je sveto i veliko" tako da se sve ono #to je sjajno" blistavo" lepo i kraljevsko na0ivalo 0latnim =latan je u ved$ skoj tradi!iji (prvobitni 0ametak." biranTa$garbba" i re&eno je7 (=lato je 0apravo vatra" svetlost i besmrtni 4ivot . Ve8 je bilo prilike da naglasimo da se u egipatskoj tradi!iji verovalo da je kralj (sa&injen od 0lata." kao i da se 0latnim smatrao (sun&ev %luid. koji je &inio nepropadljivo te lo nebeski- bogova i besmrtnika? tako je kraljeva titula (0latni. $ (Oorus od 0lata. $ nesumnjivo odre5ivala njegovo bo4ansko i sun&evo poreklo" njegovu nepropadlji$ vost i neuni#tivost Jo# je Platon i0dvojio 0lato kao di$ stinktivni element koji odre5uje prirodu rase vladara Od 0latnog vr-a planine >eru koji se smatrao (polom." prvobitnom otad4binom ljudi i olimpskim sedi#tem i od isto tako 0latnog vr-a (drevnog Asgarda." sedi#ta Asa i nordijskibo4anski- kraljeva sme#tenog u (=emlji )redi#ta." do (&iste =emlje." kigtu 1Iuigtu2" i njoj ekvivalentni- mesta u dalekoisto&nim predanjima $ sve nas to i0nova vra8a na kon!ept prvobitnog !iklusa u kojem se du-ovno svojstvo simboli0ovano 0latom ispoljava kao glavno i u0vi#eno Pored toga" treba imati na umu i da je u mnogim mitovima u kojima se govori o &uvanju ili preno#enju ne$&eg 0latnog 0apravo re& o po-ranjivanju i preno#enju ne&eg #to se odnosi na prvobitnu Bradi!iju 3 edskom mitu" kada se posle ragnaroka" (sumraka bogova." i0dignu no$ va rasa i novo sun!e i kada se Asi ponovo okupe" oni otkrivaju &udotvorne 0latne tabli!e koje su u po&etku pose$ dovali Ekvivalentne ideje" 0apravo obja#njenja 0latnog simbola 0a prvu eru jesu svetlost i sjaj" odnosno ""slava," u spe!i%i&nom pobedni&kom smislu kojeg smo ve8 objasnili povodom ma0dejskog -vareno$a Prvobitna 0emlja $ Ajrijanem Vae5o 1AirTanem Vaejo2 $ naseljena (semenom. arijske rase i samog Jime" ()lavnog" )jajnog*1" u persijskoj tradi!iji se 0apravo smatra prvom svetlosnom tvorevinom A-ura >a0de Dveta$dvipa 1)-veta$dvipa2" ostrvo ili bela 0emlja )evera" #to je jo# jedna od ekvivalentni- predstava 1kao #to je to i Astlan" prvobitno severno sedi#te Asteka &ije ime podjednako podra0umeva misao o belini" ble#ta$ vom sjaju2" po -induisti&koj tradi!iji je mesto tedasa 1tejas2" to jest blistave sile" i tu 4ivi bo4anski 9arajana 19araTana2 smatran (svetlom." (onim u kome sija velika vatra koja osvetljava i 0rakasto se #iri u svim prav!ima. Bula koju pominju Jr!i u mnogim predstavama je imala obele4je (=emlje )un!a.? neko je rekao7 B-ule ultima a sole nomen -abens+ 'ako je njena etimologija nejasna i nesigurna" ona nije manje 0na&ajna 0a misao koju su Drevni i0gradili o toj bo4anskoj oblasti i upu8uje na isto solarno obele4je koje je imao (drevni Blapalan." Bulan ili Bula 1sa4imanje od Bonalan d mesto )un!a2" prvobitna otad4bina Bolteka i (raj. nji-ovi- -eroja Ona nas" tako5e" vra8a i na 0emlju Oiperboreja!a" s ob0irom da su po svetoj geogra%iji drevni- tradi!ija upravo Oiperborej!i bili tajanstvena rasa koja je obitavala u ve&noj svetlosti i &ija je oblast bila boravi#te i postojbina del%ijskog Apolona" dor$ skog boga svetlosti 1RtXoi%ioR? Aro)YA$!ov" /isti" Alistavi2 koji se tako5e prika0uje kao (0latni. bog i bog 0latnog doba A lo0e istovremeno kraljevske i sve#teni&ke" kao #to je bo$ realna lo0a" vukle

su svoje dostojanstvo i0 apolonske 0e$ mije Oiperboreja!a ;4 Ovde bi se mogle navesti mnoge sli&ne re%eren!e Kiklus Aivstva" solarni !iklus" !iklus )vetlosti kao slave" !iklus `ivi- u u0vi#enom i trans!endentnom smislu $ takve su" dakle" odlike 0latnog doba" odnosno (ere bogova. sa&uvane u tradi!ionalnim se8anjima ;$+Diodor sa )i!ilije" ''" 11 3 ""POL, ' O'PE6AO6EJ)EO )ED'DBE

)ada je va4no da ra0motrimo posebno obele4je prvobitne ere koje dopu#ta da tu eru dovedemo u ve0u sa dosta pre!i0nim istorijsko$geogra%skim predstavama Ve8 smo govorili o simboli!i ""pola, Ostrvo ili kopno" nasuprot -irovitosti voda" predstavljaju du-ovnu postojanost" sedi#te trans!endentni- ljudi" -eroja ili besmrtnika" !lok planina ili ""visina, imaju olimpska 0na&enja 3 drevnim tradi!ijama te predstave su se &esto ve0ivale 0a (polarnu. simboliku koja se pridavala vr-ovnom sredi#tu sveta" kao i ar-etipu svakog regere+ u vi#em smislu >e5utim" osim kao na simbol" neke datosti i0 predanja &esto i pre!i0no uka0uju na sever kao na polo4aj nekog ostrva" kopna ili planine &ije se 0na&enje me#a s me$ stom prvog doba )usre8emo se" naime" sa motivom koji istovremeno ima du-ovno 0na&enje i stvarno 0na&enje i aludira na vreme u kojem je simbol bio stvarnost" a stvarnost simbol" i u kojem istorija i nadistorija nisu bile dva odvojena dela" nego su se" naprotiv" jedna u drugoj ogledale 3pravo na toj ta&ki je mogu8e uklju&iti se u doga5aje uslovljene vremenom Po tradi!iji" u epo-i rane preistorije" koja odgovara 0latnom dobu ili dobu (bivstva." simboli&no ostrvo ili (polarna. 0emlja bila je stvarna oblast na severu" u 0oni gde se danas nala0i )everni pol =emlje Bu oblast nastanjivala su bi8a koja su 1pose$ duju8i ne$ljudsku du-ovnost" 0a koju postoje ve8 navedeni pojmovi 0lata" (slave." svetlosti i 4ivota" a koju 8e kasnije pri0ivati simbolika sugerisana upravo i0 nji-ovog sedi#ta2 sa&injavala rasu koja je imala uransku tradi!iju u &istom i jedinstvenom stanju? ta rasa je bila sredi#nje i naj$ neposrednije vrelo ra0ni- oblika i i0ra0a ksje je ta ista tradi!ija imala u drugim rasama i !ivili0a!ijama ; Pam8enje tog arkti&kog sedi#ta nasle5e je tradi!ija mnogi- naroda" bilo u obliku stvarnigeogra%ski- alu0ija" bilo simbola njegove %unk!ije i njegovog prvobitnog 0na&enja koji &esto prela0e $ kao #to 8emo videti $ na nadi$ storijsku ravan" ili su" pak" dodeljeni drugim sredi#tima podobnim da se smatraju kopijama prvog '0 ovog posled$ njeg ra0loga &esto nala0imo da su ta se8anja" a potom i imena" mitovi i loka!ije i0me#ani" ali uve4bano oko lako mo4e da i0dvoji pojedine sastavne delove Pre svega" 0apa$ 4a se me#anje arkti&ke i atlantske teme" tajne )evera s tajnom =apada" sve dok atlantsko sedi#te nije nasledilo upravo ono glavno sedi#te prvobitne Bradi!ije na polu =na se da je astro%i0i&ki u0rok koji dovodi do naginjanja =emljine ose i0 epo-e u epo-u ra0log klimatski- promena koje imamo ) druge strane" prema predanju" ovaj nagib se ostvaruje u datom trenutku i" pravo da ka4emo" postoji uskla5enost i0me5u odre5enog %i0i&kog i meta%i0i&kog doga5aja" kao u smislu nekakvog poreme8aja prirode koji odra4ava neki doga5aj du-ovne prirode Eada Lao Ke 1pogl V2 u obliku mita govori o divu Jongongu koji ra0bija (nebeski stub," te re&i se upravo odnose na takav doga5aj 0a koji se" u ovoj tradi!iji" nala0e i konkretnije re%eren!e" mada pod uti!ajem &injeni!a i0 budu8i- preokreta7 ()tubovi neba bili su smrskani =emlja se tresla i0 osnova 9ebesa na severu sila0ila su sve ni4e )un!e" >ese! i 0ve$ 0de promeni#e

svoje putanje 1to jest" nji-ova putanja je i0gledala i0menjeno usled promene deklina!ije koja je nastupila2 =emlja se otvorila i vode i0 njene utrobe i0bile su i poplavile ra0ne 0emlje /ovek se na#ao u pobuni protiv neba i univer0um je 0apao u pometnju )un!e se pomra&ilo Planete su promenile svoju putanju 1u ve8 pomenutom smislu promene perspektive2 i velika -armonija neba bila je uni#tena . 3 svakom slu&aju" led i duga no8 spustili su se tek u odre5enom trenutku na polarnu oblast ) nametnutim napu#tanjem ovog sedi#ta 0atvorio se prvi a 0apo&eo drugi !iklus" 0apo&ela je druga velika era $ atlantska 'ndoarijski tekstovi" kao #to su Vede ili >a-ab-arata" &uvaju se8anje na arkti&ko sedi#te putem astronomski- i kalendarski- alu0ija koje se mogu ra0umeti samo u odnosu na takvo sedi#te 3 -induisti&koj tradi!iji se termin dvipa 1dvipa2" koji sam po sebi 0na&i (ostrvski kontinent." 0apravo &esto koristi 0a odre5ivanje ra0li&iti- !iklusa i 0a prostornu transpo0i!iju tog vremenskog pojma 1!iklus d ostrvo2 A u u&enju o dvipama postoje va4na se8anja na arkti&ko sedi#te" mada &esto pome#ana sa drugim stvarima Ve8 pomenuto #vela$dvipa 1s-veta$dvipa2" ili (ostrvo sjaja." sme#teno je na krajnjem severu" a &esto se govori o 3tarakurama kao o rasi poreklom sa )evera" to jest sa (polarnog ostrvskog kontinenta. koji je prvi od ra0ni- dvipa i" istovremeno" sredi#te svi- nji- )e8anje na njega me#a se sa onim o saka$dvipi 1saka$dvipa2" ostrvu sme#tenom u (belom moru. ili (mle&nom moru." tj u arkti&kom moru Bu nema nikakvog odstupanja od 0akona (odo0go. Po Eurma$purani 1Eurma$purana2 se sedi#te solarnog Vi$ #nua" koji kao 0nak ima (polarni krst. $ to jest kukasti krst ili svastiku $ podudara sa #veta$dvipom" 0emljom 0a koju je u Padma$purani 1Padma$ purana2 re&eno da je mesto gde s one strane svega #to je stra- i nemir samsare+ prebivaju velike askete" ma-ajogiji 1ma-aTogi2 i (Aramanovi sinovi. 1ekvivalentni (trans!endentnim ljudima." stanovni!ima )evera koji se javljaju u kineskoj tradi!iji2? oni 4ive u0 Oarija" koji je sam Vi#nu s-va8en kao (Plavokosi. ili (=latni." i u0 simboli&ni presto kojeg (podupiru lavovi" sjajni kao sun!e i blistavi kao vatra. Bo su varijante teme o (=emlji )un!a. Eao odra0 toga na doktrinarnom planu mo4e se smatrati &injeni!a da je" kao #to smo ve8 videli" deva$jana 1deva$Tana2" put koji vodi u solarnu besmrtnost i nadindividualna stanja bi8a $ suprotno putu povratka manima ili >ajkama $ na0van )everni Put 9a san$ skritu sever" uttara" 0na&i i (naju0vi#enija. ili (vr-ovna. oblast" a uta$rajana 1utta$ raTana2 $ severni put $ na0iva se op-od )un!a i0me5u kratkodnevi!e i dugodnevi!e" #to je upravo (u0la0ni. put >e5u iranskim Arij!ima sa&uvala su se jo# pre!i0nija se8anja 9ji-ova prvobitna 0emlja $ Ajrijanem Vae5o $ je 0emlja krajnjeg severa koju je stvorio bog svetlosti" u kojoj je ""slava, i gde je Jima susreo A-ura >a0du Postoji ta$ &an spomen na njeno 0ale5ivanje Predanje ka0uje da je Jima upo0orio !la se pribli4avaju (sudbonosne 0ime.? kao delo boga tame" protiv Ajrijanem Vae5a ustala je (0mija 0ime. i onda je (tu bilo deset mese!i 0ime i dva leta." bilo je (0ime po vodama" 0ime po 0emlji" 0ime po rastinju =ima je navalila sa svojim najgorim nevoljama. Deset mese!i 0ime i dva leta7 to je klima na Arktiku 'ako %ragmentarna" nordijsko$skandinavska predanja pru4aju ra0li&ita" i0me#ana svedo&anstva 3 svakom slu&aju" tu se mogu na8i analogna se8anja Prema tim predanjima se Asgard" prvobitno 0latno sedi#te Asa" nala0i u >it$ gardu" ()redi#njoj =emlji. Ova mitska 0emlja ponekad se poistove8ivala sa Jardarikom" #to je maltene arkti&ka oblast" ili sa (=elenim Ostrvom. ili (=elenom =emljom. koja je u kosmologiji prika0ana kao prva 0emlja i0nikla i0 ambisa Jinungagapa i po svoj prili!i ima ve0e sa samim Jrenlandom $ sa Jrunes Land /ini se da je Jrenland" kao #to mu samo ime ka0uje" sve do gotski- vremena imao

bujnu vegeta!iju i da jo# nije bio 0a-va8en 0ale5ivanjem Ero0 rani srednji vek provla&i se misao da rase i narodi poti&u i0 oblasti )evera '0me5u ostalog" u edskim pri&ama o borbi bogova protiv usuda" rok 1rok2" koji na kraju poga5a nji-ovu 0emlju $ pri&ama u kojima se se8anja na pro#lost me#aju sa apokalipti&nim temama $ mogu se prepo0nati pojedini doga5aji koji se odnose na ga#enje prvog !iklusa Bu se" kao u Vendidadu" javlja tema u4asne 0ime ) podi0anjem elementarni- sila 0dru4uje se pomra&enje )un!a? JTl%aginning govori o 0astra#uju8oj 0imi koja pret-odi kraju i sne4nim olujama koje spre&avaju u4ivanje u blagodati sun!a (30burkano se di4e more i guta 0emlje? va0du- se mr0ne" a ledeni vetar nanosi smetove snega , 3 kineskoj tradi!iji 0emlja (trans!endentni- ljudi. i 0emlja (rase meki- kostiju. &esto se poistove8uju sa sever$ nom obla#8u? u ve0i s jednim !arem prve dinastije govori se o 0emlji sme#tenoj severno od )evernog mora" be0grani&noj" be0 atmos%erski- poreme8aja" sa simboli&nom planinom 1Ouling2 i simboli&nim vodenim i0vorom? 0emlja je na0vana upravo (krajnji )ever. i nju je s velikim 4aljenjem napustio !ar po imenu >u )li&no tome" Bibet &uva se8anje na B#ang /ambalu 1Bs-ang K-amb-ala2" misti&ni (Jrad )evera." grad (mira." nekad s-va8en i kao ostrvo gde se $ kao =aratustra u Ajrijanem Vae5u $ (rodio. junak Juesar 3&itelji tibetanski- ini!ija!ijski- tradi!ija ka4u da (putevi )evera. vode jogija prema velikoj pobedi 3 Ameri!i" sve do Pa!i%ika i oblasti Veliki- je0era" &esto naila0imo na predanje o po&e!ima koje govori o svetoj 0emlji (dalekog )evera. sme#tenoj u0 (velike vode." odakle su do#li pre!i 9a-ua" Bolteka i Asteka Ve8 smo napomenuli da je preovla5uju8e ime 0a ovu 0emlju" Astlan" obu$ -vatalo $ kao i -induisti&ka #veta$dvipa $ misao o belini" beloj 0emlji 3 nordijskim predanjima postoji se8anje na 0emlju nastanjenu gaelskim rasama 0vanu Velika 'rska ili Ovitramamaland 1to jest (0emlja beli- ljudi.2" koja se nala0ila u bli0ini =aliva svetog Loren!a" a imena Vabanikis 1^abanikis2 ili Abenikis" koja se javljaju me5u stanovni!ima tikrajeva" dola0e od re&i Vabeja 1^abeTa2" #to 0na&i ""belo, Pojedine srednjeameri&ke legende pominju &etiri prvobitna pretka rase Ei&e 1eui!-e2 koji 4ele da stignu u Bulu" oblast svetlosti 9aila0e" me5utim" samo na led" a sun!e se u njoj ne pojavljuje Bada se ra0dvajaju i prela0e u 0emlju Ei&ea Ova Bula ili Bulan" postojbina praota!a Bolteka $ koji su verovatno i0 nje i0veli svoje ime" i koji su isto tako sredi#te Karstva koje su kasnije osnovali na visoravni >eksika na0vali Bulom $ s-va8ena je tako5e kao (=emlja )un!a. Ona se" istina" ponekad sme#ta isto&no od Amerike" to jest negde u Atlantik" ali do toga" po svemu sude8i" dola0i usled me#anja sa se8anjem na slede8e sedi#te koje je na i0vesno vreme preu0elo %unk!iju prvobitne Bule 1kojoj mo4da najvi#e odgovara Astlan2 kada je u njoj 0avladao led a sun!e nestalo Bula je o&igledno ekvivalentna Buli 1B-ule2 kod Jrka" mada je to ime" 0bog analogije" bilo posve8eno i drugim oblastima Po gr&ko$rimskim predanjima Bula se nala0ila u moru koje nosi upravo ime boga 0latnog doba" naime u Erono$ sovom moru" #to je oblast koja odgovara severnom delu Atlantika Ova loka!ija je u kasnijim predanjima prerasla u simbol i u nadistoriju u obliku )re8ni- ostrva" Ostr$ va besmrtni- ili '0gubljenog ostrva $ koje se" kao #to je pisao Oonorije 1Oonorius Augustadumensis2 u L'' veku" (krije i nestaje ljudima s vidika" a ponekad se slu&ajno otkriva" ali &im se potra4i" nemogu8e je na8i to ostrvo. B'j$ la se mesa s legendarnom 0emljom Oiperboreja!a na krajnjem )everu" i0 koje su prvobitne a-ajske lo0e donele del%ijskog Apolona" ali se me#a i sa ostrvom Ogigija $ (pupkom mora, daleko na otvorenom okeanu $ koje Plutar- sme#ta 0apravo severno od 1Velike2 Aritanije" u bli0ini arkti&kog mesta gde jo# 4ivi usnuli Eronos" kralj 0latnog doba 9a tom ostrvu sun!e 0ala0i samo na sat dnevno

&itavog mese!a" a mrak tokom tog jedinog sata nije gust" nego je neka vrsta sumraka" ba# kao na Arktiku 9ejasni pojam svetle no8i )evera &inio je" s druge strane" osnovu kon!ep!ije 0emlje Oiperboreja!a kao mesta ve&i$ te svetlosti" be0 tame Ovaj prika0 i ovo se8anje bili su toliko 4ivi da se nji-ov odjek 0adr4ao sve do kasnog rimskog doba Po#to je prvobitna 0emlja identi%ikovana s Velikom Aritanijom" smatralo se da je Eonstan!ije Olor+ sa svojim legijama prodro u nju ne toliko radi tro%eja i vojni&ke slave koliko da bi dospeo do 0emlje (svetije i bli4e nebu." da bi mogao da posmatra o!a bogova 1to jest Eronosa2 i da u4iva u (danu gotovo be0 no8i, $ u smislu da time anti!ipira 0adobijanje ve&ne svetlosti" svojstvene !arskoj apote$o0i A kada se 0latno doba projektovalo u budu8nost kao nada novog sae!ulum$a" ponovo i0bija na videlo nordijska simbolika7 prema Laktan!iju" na primer" mo8ni prin! koji 8e ponovo uspostaviti pravdu posle pada 6ima do8i 8e sa severa 1ab ePtremis %inibus plagae septemtrio$ nalis Mi0 najudaljeniji- krajeva severne oblasti]2? na )eve$ ru 8e (ponovo biti ro5en. tibetanski junak" tajanstveni i nepobedivi Juesar" koji 8e da uspostavi kraljevstvo pravde i #atre u0urpatore? u Dambali" svetom gradu )evera" rodi8e se Ealki$avatar" onaj koji 8e okon&ati (mra&no doba.? Oiperborejski Apolon 8e" po Vergiliju" 0apo&eti novo 0latno doba i doba -eroja u 0naku 6ima? i tako dalje Po#to smo uka0ali na ove glavne momente" ne8emo se dalje po0ivati na 0akon u0ajamnosti i0me5u %i0i&ki- i du-ovni- u0roka primenjen na planu gde se mo4e naslutiti bliska pove0anost i0me5u onoga #to se" u #irem smislu" mo4e na0vati (padom. 1?0aslranjenje apsolutno primordijalne rase2 i %i0i&kog naginjanja =emljine ose koje odre5uje sudbinu klimatski- promena i periodi&ni- katastro%a po kontinentima )amo 8emo na0na&iti da od kada je polarno sredi#te opustelo mo4emo konstatovati sve ve8e slabljenje i propadanje prvobitne tradi!ije" #to je moralo dovesti do gvo0denog doba" odnosno mra&nog doba" kali$ juge" ili (vu&jeg doba, 13de2 i" na kraju" do moderni- vremena u u4em smislu re&i 4 9O6D'J)EO$ABLA9B)E' K'EL3)

)to se ti&e seobe borealne rase" ra0likuju se dva velika talasa7 jedan sa severa na jug" a drugi $ koji ga je sledio $ sa 0apada na istok 9ose8i" dakle" isti du-" istu krv" isti korpus simbola" 0nakova i glasova" -iperborejske grupe su prvo stigle u )evernu Ameriku i severne oblasti evroa$ 0ijskog kontinenta Posle ra0doblja od vi#e desetina -iljada godina" i0gleda da je druga velika seoba stigla &ak do )rednje Amerike" ali se pre svega spustila u jednu 0emlju u atlantskoj oblasti" danas nestalu" i tamo utemeljila sredi#te po sli!i onog polarnog sredi#ta >ogu8e da je re& o Atlantidi i0 Platonove i Diodorove pri&e" a &injeni!a ovog pomeranja i ponovnog uspostavljanja sredi#ta obja#njava me#anje imena" simbola i topogra%ija u se8anjima na prva dva doba" na #ta smo ve8 upo0orili ) tim u ve0i" treba prevas-odno govoriti o (nordijsko$ atlantskom. narodu i !ivili0a!iji '0gleda da su se i0 tog atlantskog sedi#ta rase drugog perioda rasprostrle po Evropi" A%ri!i i Ameri!i 1otud me5u 9a-uama" Bolte!ima i Aste!ima ve8 pomenuta se8anja na prvobitnu otad4binu2 Vrlo verovatno ove rase sti4u u 0apadnu Evropu u ranom paleolitu '0me5u ostalog" one bi odgovarale Buata de Danan" bo4anskoj rasi pristigloj u 'rsku sa 0apadnog ostrva Avalona" a koju predvodi Ogma Jrijan$ajnek 1Ogma grian$aine!-2" -eroj (sun&evog lika." njegova paralela je beli i solarni Ee!alkoatl koji je stigao u Ameriku sa svojim sadru0ima i0 (=emlje s one strane Voda. 3 antropolo#kom smislu govore8i to bi bio kroma$ njonski &ovek koji se pojavio pred kraj ledenog doba upravo u 0apadnom delu Evrope 1posebno u

0oni %ranko$ $kantabrijske !ivili0a!ije >adelene" Jurdene i Altamire2" &ovek 0a&elo superioran u kulturnom i biolo#kom smislu nad onim starosedela&kim &ovekom ledenog doba i >u$ stjera" toliko da je neko mogao nedavno re8i da su kroma$ njon!i gotovo predstavljali (Oelene paleolita. =a nji-ovo poreklo ostaje veoma 0na&ajna srodnost nji-ove !ivili0a!ije sa -iperborejskom" koju nala0imo &ak i u tragovima naroda sa krajnjeg severa 1!ivili0a!ija (severnog jelena.2 Drugi preistorijski tragovi istog !iklusa prisutni su na bal$ti&kim i %ri0ijsko$ saksonskim obalama? u Dogerlan5u" u delimi&no nestaloj oblasti $ legendarnoj Vineti $ bilo je %ormirano sredi#te ove !ivili0a!ije Pored Dpanije" drugi talasi seobe dopiru do 0apadne A%rike? kasnije" i0me5u paleolita i neolita $ verovatno 0ajedno s rasama direktnog nordijskog porekla $ drugi narodi se pomeraju kontinentalnim putem od severo0apada do jugoistoka prema A0iji" u oblast 0a koju se misli da je kolevka indoevropske rase" pa jo# i dalje" sve do Eine" dok druge migra!ione struje prola0e severnom obalom A%rike sve do Egipta ili prodiru morem s Aaleara do )ardinije i preistorijski- !entara Egejskog ar-ipelaga Pojedina&no posmatrano" poreklo megalitske !ivili0a!ije dolmena i (naroda sa ratnim seki$ rama. i0 Evrope i sa Aliskog istoka je veoma sli&no" iako ostaje 0agonetno kao" uostalom" i poreklo kromanjon!a )ve se odvijalo u velikim talasima" s plimama i osekama" kro0 ukr#tanje i sukobe s domoroda&kim" ve8 i0me#anim" ili rasama na druga&iji na&in poteklim od iste lo0e Bako su od severa do juga i od 0apada do istoka #irenjem" pri$ lago5avanjem ili domina!ijom nikle !ivili0a!ije koje su u po&etku u odre5enoj meri imale isto obele4je $ &esto i istu krv u venama" produ-ovljenu u vladaju8im elites Bamo gde se susre8u in%eriorne rase ve0ane 0a -tonski de$ moni0am i i0me#ane sa animalnim prirodama ostaju po$ meni na borbe $ u mitologi0ovanim obli!ima $ u kojima se uvek podvla&i suprotnost i0me5u svetlosnog bo4anskog tipa 1element severnog porekla2 i mra&nog nebo4an$ skog tipa Eonstituisanjem tradi!ionalni- organi0a!ija osvaja&ki- rasa oblikovala se tada -ijerar-ija koja je imala du-ovnu" ali istovremeno i etni&ku vrednost 3 'ndiji" 'ranu" Egiptu" Peruu i tako dalje imamo dosta jasne tragove toga u kastinskom re4imu 6ekli smo da je prvobitno" atlantsko sredi#te moralo da ponovo uspostavi ""polarnu, %unk!iju -iperborejskog sredi#ta i da se 0bog toga u materiji predanja i se8anja &esto me#aju Bo me#anje" me5utim" ne treba da nas spre&i da u periodu koji je usledio" a koji i dalje spada u najraniju preistoriju" konstatujemo preobra4aj !ivili0a!ije i du-ovnosti" di%eren!ija!iju koja i0 prve ere vodi u drugu $ i0 0latnog u srebrno doba $ i koja priprema puteve 0a tre8u eru" bron0ano ili titansko doba kojem bi nu4no i nominalno odgovarao atribut ""atlanti5anskog," budu8i da -elenska tradi!ija predstavlja Atlanta kao srodnog Bitanima" kao Prometejevog brata Antropolo#ki gledano" ve8 se u rasama poteklim i0 prvobitne borealne lo0e mo4e uo&iti prva velika grupa koja se di%eren!irala kro0 idiovarija!iju" to jest kro0 pro$ menu be0 me#anja? ovu grupu su ma-om sa0dali migra!ioni talasi najneposrednijeg arkti&kog porekla i ona 8e se poslednji put pojaviti u ra0nolikim lo0ama &iste arijske rase Druga velika grupa se 0atim di%eren!irala kro0 me$ #ovitu varija!iju" to jest kro0 me#anje sa domoroda&kim rasama Juga" s protomongolskim" negroidnim i drugim rasama koje su najverovatnije bile degenerisani osta!i stanovnika drugog nestalog preistorijskog kontinenta sme$ #tenog na jugu" kojeg su neki o0na&ili kao Lemuriju 3 drugu grupu verovatno ula0i !rvena rasa poslednjiAtlanti5ana 1oni- koji su" prema Platonovoj pri&i" i0gubi li svoju i0vornu (bo4ansku. prirodu kro0 u&estalo spajanje s ljudskom rasom2 koju treba smatrati prvobitnom etni&kom lo0om mnogi- kasniji- !ivili0a!ija koje su osnovali talasi seoba sa 0apada na istok 1kritsko$egejska !rvena rasa" eteokritska" pela0gijska" likijska" egipatski

Ee%ti" itd 2" kao i ameri&ki- !ivili0a!ija koje su se u svojim mitovima se8ale porekla svojipraota!a i0 bo4anske atlantske 0emlje (sme#tene na velikim vodama1* Jr&ko ime Weni&ana 0na&i Krveni" a u tome je verovatno jo# jedan trag se8anja na prve atlantske moreplov!e neolitskog )re$do0emlja ) antropolo#ke" a podjednako i sa du-ovne ta&ke gledi#ta mogu se" dakle" ra0motriti dve komponente u opse4noj materiji predanja i institu!ija ovog drugog !iklusa $ jedna borealna i druga atlantska Prva se neposredno odnosi na svetlosti )evera" uglavnom 0adr4avaju8i prvobitnu uransku i (polarnu. usmerenost? druga odaje preobra4aj do kojeg dola0i u dodiru s mo8ima Juga Pre nego #to ra0motrimo smisao tog preobra4aja koji je" da ka4emo" unutra#nja varijanta gubitka polarnog boravi#ta $ prva pramena $ potrebno je ista8i jo# jedan momenat Jotovo svi narodi &uvaju se8anje na neku katastro%u koja je 0atvorila !iklus pret-odnog &ove&anstva >it o potopu je naj&e#8i oblik u kojem se takvo se8anje predstavlja kod mnoginaroda7 od Persijana!a do >eksikana!a i >aja" od Oaldeja!a i Jrka pa sve do Oindusa i naroda a%ri&ke atlantske obale" Eelta i )kandinava!a 9jegov prvobitni sadr4aj je" me5utim" istorijska &injeni!a? to je u stvari kraj atlantskog kopna" kao u Platonovoj i Diodorovoj pri&i 3 jednoj epo-i koja $ kako proi0la0i i0 neki- -ronolo#ki- tragova utkani- u mit $ osetno pret-odi eri u kojoj bi" prema -induisti&koj tradi!iji" 0apo&elo (mra&no doba." sredi#te atlantske !ivili0a!ije" s kojim su ra0li&ite kolonije morale odr4ati ve0u verovatno tokom dugog perioda" potonulo je u dubinu 'storijsko se8anje na to sredi#te postepeno je -lapilo u potonjim !ivili0a!ijama" ali su se u krvi vladarski- kasti" u korenima je0ika" u institu!ijama" 0nakovima" obredima i -ijerogramima sli&nog tipa ipak o&uvali delovi drevnog nasle5a 3 jevrejskoj tradi!iji bi tema Vavilonske kule" s ka0nom (je0i&ke pometnje. kao po$ sledi!om" mogla da aludira na period u kojem je jedinstvena tradi!ija i0gubljena" u kojem se ra0li&iti obli!i !ivili0a!ije odvajaju od 0ajedni&kog porekla i vi#e jedan drugog ne ra0umeju nakon #to je vodena katastro%a 0atvorila !iklus atlantskog &ove&anstva 'pak" istorijsko se8anje se &esto odr4alo u mitu $ u nadistoriji =apad" gde je bila sme#tena Atlantida u svom prvobitnom !iklusu 1kada je produ4avala i nastavljala najdrevniju ""polarnu, %unk!iju2 vi#e puta je predstavljao nostalgi&nu upori#nu ta&ku 0a ""pale, Branspo0i!ijom ravni" vode koje su se 0atvorile nad atlantskim kopnom bile su upore5ene s (vodama smrti. preko koji- naredne genera!ije $ postpotopske" ve8 sa0dane od smrtni- bi8a $ treba ini!ija!ijski da pre5u da bi se ponovo vratile u bo4ansko stanje (mrtvi-." to jest nestale rase 9a toj osnovi se po0nate predstave (Ostrva >rtvi-. &esto mogu s-vatiti u istom smislu" to jest kao preobra4aji se8anja na potonuli ostrvski kontinent Bajna raja i mesta besmrtnosti uop#te po&ela je da se pove0uje s tajnom =apada 1a u pojedinim slu&ajevima i )evera2 u ve8ini tradi!ionalniu&enja" na isti na&in na koji je tema ()pa#eni- i0 voda. i oni- koji (ne tonu u vode. od realnog istorijskog smisla $ odnose8i se na elites koje su i0be$ gle katastro%u i 0asnovale nova tradi!ionalna sredi#ta $ dobila simboli&ni smisao i javlja se u legendama o proro!ima" -erojima i ini!iranima" dok sve do relativno noviji- vremena odnekud odo0do na povr#inu 0agonetno i0bijaju simboli svojstveni toj prvobitnoj rasi" gde god se pojavljuju kraljevi i tradi!ionalne vladarske dinastije `ele8i da pridodamo jo# pone#to" pomenu8emo da su kod Oelena &esto od sporednog 0na&aja loka!ije samog bo4anskog vrta 1Je8ov t!%NHtoI2" gde je prvobitno obitavao olimpski bog =evs" i vrta Oesperida" ""s one strane reke Okeana. $ Oesperida koje su 0a neke bile upravo k8erke Atlanta" kralja 0apadnog ostrva 3pravo taj vrt treba da osvoji 'lerkul u jednom od svoji- simboli&ki- podu-vata koji su bili najvi#e ve0ani 0a njegovo osvajanje olimpske

besmrtnosti" a 0a vodi&a ima samog Atlanta" (po0navao!a mra&ni- morski- dubina. 3op#teno govore8i" -elenski ekvivalent nordijsko$solamog puta ili indoarijske deva$ja$ ne bio je" dakle" 0apadni =evsov put" koji i0 Eronosovog utvr5enja na Ostrvu -eroja u dalekom moru vodi na visine Olimpa Po -aldejskoj tradi!iji" na =apadu (i0a duboki- voda smrti." (oni- 0a koje nikada nije bilo vodi&a i koje niko od prastari- vremena nije vi#e pre#ao." nala0i se bo4anski vrt gde vlada Atra-a0is$Dama#napi#tin 1Atra!-a$ sis$)-amas-napis-tin2" junak koji je i0begao potop i stoga jo# uvek onaj koji 0adr4ava privilegiju besmrtnosti? ovo je vrt kojeg Jiigame#" sle5e8i 0apadni put sun!a" osvaja da bi 0adobio dar 4ivota =a Egipat je 0na&ajno da njegova !ivili0a!ija ne 0na 0a (varvarsku. preistoriju7 ona i0bija" da ka4emo" odjednom" imaju8i od po&etka visok nivo Prema predanju" prve dinastije %ormirala je rasa pristigla sa =apada 0vana (Ooru$ sovi pratio!i. 1s-emsu Oer u2" oni koji nose (0nak prvog medu stanovni!ima =apadne 0emlje." to jest O0irisa koji se 0ato smatrao ve&nim kraljem u (Jaluovim poljima." u (0emlji svetog Amentija.+ s one strane (voda smrti. sme$ #teni- (na dalekom =apadu." koja se ponekad ve0uje upravo 0a misao o velikoj ostrvskoj 0emlji Egipatski pogrebni obred preu0ima simbol i se8anje? u njemu je obredna %ormula bila7 (9a =apadG. Obred je morao obu-va$ tati i prela0ak preko voda" a u povor!i se nosio (sveti kov&eg sun!a." onaj ()pa#eni- i0 Voda. ) druge strane" povodom isti- dalekoisto&ni- i tibetanski- predanja ve8 je pomenut tako0vani 0apadni raj s drve8em 0latni- plo$ dova" kao u vrtu Oesperida? a 0a tajnu =apada" na koju se tako ponovo naila0i" sugestivna je slika >idua s kanapom i natpisom7 (Onaj koji odvla&i Mdu#e] prema =apadu. 14 ) druge strane" se8anje koje se pretvorilo u rajski mit pronala0i se i u navedenim keltskim i gaelskim sagama o (=emlji `ivi-." >ag$>elu 1>ag$>ell2 ili Avalonu" mestima be$smrtnosti s-va8enim kao 0apadne 0emlje 1V 3 Avalonu bi pre4iveli i0 rase ""s visina. 1Buata de Danan2 $ Eralj Artur i legendarni -eroji kao Eondla" Oisin" Eukulain" Legar" Ogi$ jer Dana! i drugi1: $ pre#li u ve&no postojanje Ovaj tajanstveni Avalon isto je #to i atlantski ""raj, koji je opisan ve8 u ameri&kim legendama7 to je isti drevni Blapalan ili Bu$ lan" to je (=emlja )un!a. ili (Krvena =emlja. u koju bi se $ kao i Buata u Avalon $ vratili i i#&e0li beli bog Ee!alkoatl i legendarni !arevi kao Ouemak" pomenut u rukopisu KodeP K-imalpopo!a Prema jevrejskom %olkloru" Eno- odla0i na mesto koje se nala0i 0apadno" (nakraj 0emlje." gde pronala0i simboli&ne planine i bo4ansko drve8e koje &uva ar-an5eo >i-ailo? ovo drve8e daje 4ivot i spasenje i0abranima" ali nijedan smrtnik ga ne8e dodirnuti sve do )tra#noga )uda 1H Poslednji odje!i ovog mita su skrivenim putem stigli sve do -ri#8anskog srednjeg veka? u nekoj misterio0noj atlantskoj 0emlji monasi moreplov!i i0 manastira )vetog >atije i )vetog Albeusa prona#li su 0latni grad s Eno-om i 'lijom" (nikad neumrlim proro!ima. 1U ) druge strane" u mitu o potopu nestanak svete 0emlje koju sad ve8 mare tenebrosum $ (Vode )mrti. $ odvaja od preko postoje8eg prola0a u (planini@ i gde (velike vo5e objavljuju ve&ni 4ivot i mo8 0a njega1* $ isto tako sme#teni u prav!u severa 3p E A ^allis$Audge" Aook o% t-e Dead" nav delo" str K1V$KV 14 3p A 6eville" La 6eligion K-inoise" nav delo" str V;<$V;4 =a detaljniji uvid up Lao Ke 1pogl '''2 u ve0i s putovanjem !ara >ua na =apad" gde osvaja (planinu11 1Eunlun2 i susre8e (Eralji!u$majku =apada." Esi Vangmu 1Li[angmu2

@3p K )Iuire" B-e >Tt-ologie" nav delo" str 34m41? E Aeauvois" LZElTs8e transatlantiIue" nav delo" str ;UH" 31V" ;91" ;93? 0a Avalon7 J Ousserius" Aritanni!arum e!!lesiarum AntiIuitas et primordia" Du$ blin" 1:39" str V;4 i dalje X:3p Alano da Lilla" Propbetia angli!ana >erlini" Wrank%urt" 1:<3" str 1<<" 1<1" koji upore5uje mesto gde je nestao Eralj Artur sa onim u kojem su nestali 'lija i Eno-" odakle 8e se" uostalom" jedan i drugi morati ponovo pojaviti jednoga dana Po0ivaju8i se na 0emlju Oiperboreja!a" ve8 je klasi&ni svet 0nao 0a bi8a $ &esto kraljevska" poput Ere0a $ koja su tamo jer i- je (oteo. Apolon 1up PaulT$^isso[a" 6eal$En!Tklopadie" 'L" str ;:;$;:32 1HEnjiga o Eno-u" LL'L 1$:? LLL 4$: 1E3p Jo%%redo da Viterbo" Pant-eon" 6atisbona" 1H;:" str VU$:<? E Ae$ ljudi" mo4e poprimiti i 0na&enje koje ga pove0uje s (kov&egom." to jest sa o&uvanjem (0ametaka `ivi-. $ `ivi- u u0vi#enom i prenesenom smislu 9estanak legendarne svete 0emlje mo4e 0na&iti i prela0ak sredi#ta koje &uva ne$ promenjenu prvobitnu ne$ljudsku du-ovnost u nevidljivo" u okultno ili neispoljeno? stoga 8e" prema Oesiodu" bi8a prvog doba (koja nikada nisu umrla. kao (nevidljiva. nastaviti da postoje u svojstvu ljudski- &uvara Bako legenda o 0emlji" ostrvu ili potonulom gradu &esto stoji na$ poredo sa legendom o pod0emnim narodima ili pod0emnom kraljevstvu" koja se ponavlja kod mnogi- naroda Eada je prevladala be0bo4nost na 0emlji" pre4iveli i0 pret-odni- doba pre#li su u neko (pod0emno." to jest nevidljivo sedi#te koje je" 0bog me#anja sa simbolikom (visine." &esto sme#teno u planinama Bu bi oni nastavili da postoje sve dok sa okon&anjem !iklusa opadanja ne postane mogu8e da se ponovo pojave Pindar ka4e da se put koji vo!li do Oiperboreja!a (ne mo4e prona8i niti morem" niti kopnom. i da je samo juna!ima poput Perseja i Oerkula bilo dato da ga prevale >onte0uma" poslednji meksi&ki !ar" mo4e da dosegne Astlan tek po#to je podvrg$ nuv#i se magijskim opera!ijama pretrpeo promenu svog %i0i&kog oblika Plutar- saop#tava da su stanovni!i )evera jedino u stanju sna mogli uspostaviti ve0u s Eronosom" kraljem 0latnog doba" i drugim stanovni!ima krajnje se$ verne oblasti Prema Lao Keu" u &arobne oblasti o kojima govori i koje se pove0uju &as s arkti&kim" &as sa 0apadnim sedi#tem (ne mo4e se sti8i ni brodom" ni kolima" ve8 se one dose4u letom du-a.? a u lamaisti&kom u&enju ponekad se ka4e7 Dambala" tajanstveno nordijsko sedi#te" ""u mom je du-u. ' tako su svedo&anstva o onome #to je bilo stvarno sedi#te bi8a $ i to ne samo ljudski- $ pre$ 4ivela i 0adobila nadistorijsku vrednost daju8i istovremeno simbole 0a stanja s one strane 4ivota" tj dosti4na samo putem ini!ija!ije Pored simbola" pojavljuje se ve8 iska0ana misao da prvobitno )redi#te jo# postoji" ali je tajno i po pravilu nedosti4no 1kao #to je katoli&ka teologija utvrdila 0a Eden2? pokolenjima poslednji- doba tek 8e promena stanja ili prirode otvoriti pristup njemu Bim putem uspostavio se" dakle" drugi veliki uti!aj meta%i0ike na istoriju 3 stvari" simbol =apada mo4e" kao i simbol pola" dobiti univer0alnu vrednost" s one strane bilo kakvog geogra%skog ili istorijskog odnosa 9a =apadu" gde se gasi %i0i&ka svetlost podlo4na nastajanju i nestajanju" pali se nepromenljiva du-ovna svetlost" 0apo&inje put ()un&eve la5e. prema =emlji Aesmrtni- A kako se ovakva oblast nala0i tamo gde sun!e 0ala0i i0a -ori0onta" ona je s-va8ena kao pod0emna ili podvodna Ovu neposrednu simboliku dirigovanu samom prirodom su" dakle" koristili najra0li&itiji narodi i ona nije u ve0i sa atlantskim se8anjima Bo" me5utim" ne 0na&i da takav motiv u od$re5enim grani!ama" poput ovde i0neti-" mo4e imati isto$ rijsku vrednost Oo8emo da ka4emo da se me5u be0brojnim obli!ima koje je poprimila tajna =apada mo4e i0dvojiti odre5ena grupa 0a koju se mo4e

opravdano pretpostaviti da njen simbol ne vodi poreklo i0 prirodnog %enomena )un&eve putanje" nego je daleko se8anje na ne$ stalu 0apadnu" du-ovno transponovanu otad4binu 3 tom pogledu" presudan doka0 predstavlja ve8 istaknuta i i0nena5uju8a podudarnost i0me5u ameri&ki- i evropski-" a naro&ito nordijski- i keltski- mitova Osim toga" (tajna =apada. uvek obele4ava odre5eni stadijum u istoriji du-a" koji vi#e nije onaj prvobitni Ona odgovara tipu du-ovnosti koji se $ tipolo#ki ili istorijski $ ne mo4e smatrati primordijalnim Da bi se de%inisao" potrebna je tajna preobra4aja kojeg obele4ava duali0am i diskontinuirani prela0ak7 jedna svetlost se ra5a" druga 0ala0i Brans!enden!ija postaje (pod0emna. 9ad$priroda vi#e nije priroda $ kao #to je bila u i0vornom stanju Ona je !ilj ini!ija!ije" predmet nei0vesnog osvajanja 6a0motrena u svom op#tem aspektu" (tajna =apada. se" prema tome" javlja kao svojstvena upravo najnovijim !ivili0a!ijama &ije 8emo ra0li&ite vidove i sudbine sada ispitati Ona se ve0uje 0a solarni simbol u u4em smislu" a ne 0a onaj (polarni. 9ala0imo se u drugoj %a0i prvobitne tradi!ije V )EVE6 ' J3J

3 prvom delu ovog rada ve8 smo istakli ve0u solarne simbolike sa mnogim !ivili0a!ijama tradi!ionalnog tipa Prirodno je da se ona nala0i i u ni0u tragova" se8anja i mitova pove0anis prvobitnim !ivili0a!ijama Ako se ra0matra atlantski !iklus" mora se konstatovati kvarenje" di%e$ren!iranje njemu svojstvene solarne simbolike od one koja se odnosi na pret-odnu" -iperborejsku !ivili0a!iju Eao -iperborejski stadijum mo4e se smatrati onaj stadi$ jum na kojem svetlosni prin!ip poka0uje obele4ja nepro$ menljivosti i sredi#njosti" odlike $ da ka4emo $ &isto ""olimpske, Bo je karakteristika koju" kao #to je ispravno istaknuto" ima Apolon kao -iperborejski bog koji nije" kao Oelios" sun!e u svom 0akonu uspona i 0alaska" nego je jednostavno sun!e $ vladaju8a i nepromenljiva priroda svetlosti '0gleda da su svastika i drugi preistorijski obli!i krsta koji se susre8u na samom pragu ledenog perioda $ kao i onaj drugi prastari preistorijski solarni simbol" naime krug sa sredi#njom ta&kom 1ponekad (o!rtan. divovskim dolmenima2 $ prvobitno imali ve0e upravo s tim prvim oblikom du-ovnosti =apravo" ako je svastika solarni simbol" ona je to kao simbol kru4nog kretanja oko &vrstog i nepokretnog sredi#ta kojem odgovara sredi#nja ta&ka kruga" drugog solarnog simbola Bragovima prvobitnog stadijuma nordijskog predanja pripadaju varijante solarnog to&ka i svastike" krugovi" krstovi" krugovi s krstovima" 0rakasti krugovi i" kasnije" sekire sa svastikom" dvosekle sekire" sekire i drugi predmeti i0ra5eni od aerolita raspore5eni- u kru4ni oblik" kao i slike (solarnog broda. pono$ vo ve0ane 0a sekiru ili apolonijsko$-iperborejskog labuda i severnog jelena Od takve du-ovnosti ra0likuje se ona koja se tako5e ve0uje 0a solarni simbol" ali u odnosu na godinu 1""bog$ $go5ina.2" dakle na 0akon promene" uspona i pada" smrti i ponovnog ra5anja Prvobitna tema bila je promenjena u trenutku kojeg mo4emo na0vati ""dioni0ijskim, Javljaju se uti!aji svojstveni drugom prin!ipu" drugom kultu" drugoj lo0i rasa i drugoj oblasti =apa4amo i0vesno preplitanje koje stvara ra0like Da bi se ono tipolo#ki odredilo" mo4e se ra0motriti i ta&ka koja je naj0na&ajnija 0a simbol sun!a kao ""boga$go$ dine,7 kratkodnevi!a Bu se upli8e i sve ve8u va4nost do$ bija novi element $ ono u &emu svetlost i0gleda da nestaje i i0 &ega 0atim ponovo i0ni&e" gotovo pod dejstvom novog dodira s prvobitnim prin!ipom svog sopstvenog 4ivota 6e& je o simbolu koji se ne nala0i u tradi!ijama &isto polarne lo0e" ili se javlja kao sasvim podre5en" dok u !ivili0a!ijama i rasama Juga preovla5uje i &esto poprima sredi#nje 0na&enje Bo je 4ensko$

telurski simbol" predstavljen kao >ajka 1bo4anska 4ena2" =emlja" Vode 1ili =mija2? ova tri karakteristi&na i0ra0a su u velikoj meri ekvivalentna i &esto 0dru4ena 1>ajka$=emlja" plodne Vode" =mija i0 Voda" itd 2 Odnos koji se uspostavlja i0me5u ti- dvaju prin!ipa $ >ajke i )un!a $ daje smisao dvema ra0li&itim ver0ijama simbolike" od koji- jedna jo# &uva tragove nordijske (polarne. tradi!ije" dok druga obele4ava nov !iklus" srebrno doba i me#avinu $ koja ve8 ima 0na&enje degenerisanja $ i0me5u )evera i Juga 3op#teno u0ev" tamo gde se stavlja naglasak na )un&eve prekretni!e jo# traje neka pove0anost s (polarnom. simbolikom 1osa )ever$Jug2" dok se simbolika ravnodne$ vi!a ve0uje s longitudinalnim prav!em 1'stok$=apad2 $ u toj meri da prevladavanje jedne ili druge simbolike u ra0li&itim !ivili0a!ijama &esto samo po sebi dopu#ta odre5ivanje onoga #to se u njima nai0meni&no odnosi na -iper$ borejsko i atlantsko nasle5e 3 onoj tradi!iji i !ivili0a!iji koju na0ivamo atlantskom" me5utim" naila0imo na me#o$ vitu %ormu 30 prisustvo solsti!ijske simbolike uop#te" tu jo# uvek imamo (polarni. element? ali u preovla5ivanju teme solarnog boga koji se menja i u pojavi i nadmo8i %igure >ajke ili sli&ni- simbola 0a vreme solsti!ija kriju se e%ekti drugog uti!aja" drugog tipa du-ovnosti i !ivili0a!ije Eada je sredi#te sa0dano od solarnog mu#kog prin!ipa kon!ipiranog kao 4ivot koji nastaje i nestaje" koji ima 0imu i prole8e" smrt i ponovno ra5anje 1kao u slu&aju tako0vani- bogova vegeta!ije2" dok se istovetno" nepromenlji$ vo na&elo raspo0naje u 3niver0alnoj >aj!i" u =emlji s-va8enoj kao ve&ni prin!ip svakog 4ivota" kao kosmi&ka matri!a" sedi#te i nepresu#ni i0vor svake energije $ tada smo ve8 u !ivili0a!iji opadanja" u drugoj eri koja je tradi!ionalno u vodenom ili lunarnom 0naku >e5utim" gde god se sun!e i dalje s-vata kao &ista svetlost" kao (beste$ lesna mu4evnost. li#ena istorije i li#ena ra5anja" gde se &ak" dr4e8i se linije (olimpskog. 0na&enja" pa4nja usred$ sre5uje na sjajnu nebesku prirodu %iksni- 0ve0da $ budu8i da su one oslobo5ene 0akona uspona i 0alaska koji 8e u suprotstavljenoj kon!ep!iji delovati na to isto sun!e kao boga$godinu $ u takvim slu&ajevima opstaje najvi#a" &ista i prvobitna du-ovnost 1!iklus uranski- !ivili0a!ija2 Ovo je sasvim op#ta" mada %undamentalna s-ema 3 univer0alnom smislu mo4e se govoriti o )vetlosti Juga i )vetlosti )evera" i u meri u kojoj takva suprotnost u materiji pome#anoj od onog #to je istorijsko $ i #to" osim toga" ide unatrag sve do veoma drevni- epo-a $ mo4e imati relativno odre5ene !rte" mo4emo re8i7 uranska du-ovnost i lunama du-ovnost" (Arktik. i (Atlantida. 'storijski i geogra%ski gledano" Atlantidi bi 0apravo odgovarao =apad" a ne Jug Jugu bi" pak" odgovarala Lemu$ rija koju smo u0gred pomenuli i &ijim bi se poslednjim dekadentnim osta!ima mogle smatrati odre5ene !rne i ju4nja&ke popula!ije Ali kako mi" u stvari" sledimo liniju opadanja prvobitne -iperborejske !ivili0a!ije" Atlantidu 8emo u0eti tek kao %a0u tog opadanja" a Jug 8emo uop$ #teno ra0matrati samo u odnosu na uti!aje koje je u atlantskom !iklusu 1ali ne samo u njemu" ukoliko se tom i0ra0u ne da uop#teni tipolo#ki smisao2 i0vr#io na prvobitne rase i borealnu !ivili0a!iju $ dakle" u okviru prela0ni- oblika koji imaju dvostruko 0na&enje kvarenja prvobitnog nasle5a i u0di0anja u &istije oblike -tonsko$demonski- tema svojstveni- ju4nja&kim domoroda&kim rasama )toga nije re&eno Jug" nego )vetlost Juga" a 0a drugi !ildus upotrebi$ 8emo i0ra0 Junarna du-ovnost. po0ivaju8i se na >ese! kao sjajni" ali ne solarni simbol" koji je gotovo sli&an nekoj (nebeskoj 0emlji." to jest nekoj pro&i#8enoj 0emlji Jug2$

Da teme >ajke ili `ene" Vode i =emlje vuku prvobitno poreklo s Juga i da se usled me#anja i pro4imanja tako5e nala0e u svim kasnijim (atlantskim. tragovima i se8anji$ ma stvar je 0bog mnogi- elemenata toliko nesumnjiva da je poneke autore navela na pogre#ne 0aklju&ke da upravo kult >ajke smatraju svojstvenim nordijsko$atlantskoj !ivili0a!iji 'pak" verodostojna je ideja kojom se >ouru 1>ouru2 $ jedna od (tvorevina. koja je" po Avesti" nasle$ dila arkti&ko sedi#te $ dovodi u ve0u sa (atlantskim. !iklusom i obja#njava kao (=emlja >ajke. Pored toga" ako je neko poverovao da se u preistorijskoj !ivili0a!iji >adele$ ne 1koja je atlanti5anskog porekla2 raspo0naje prvobitno sredi#te i0 kojeg se u neolitu >editeranom pro#irila !ivili0a!ija u kojoj je Aoginja >ajka imala toliko nadmo8nu ulogu da se u tom pogledu moglo re8i kako (u osvit !ivili0a!ije 4ena posredstvom religije 0ra&i tako 4ivu svetlost da mu#ki lik ostaje neprime8en u sen!i." i ako je neko bio ubeden da je u iberijsko$ kantabrijskom !iklusu prona#ao iste karakteristike kao kod lunarno$demetrinske misterije koja preovladava u pre-elenskoj pela0gijskoj !ivili0a!iji $ u svemu tome sigurno ima istine 3ostalom" Buata de Danan i0 irskog !iklusa" bo4anska rasa sa =apada o kojoj je bilo re&i" po nekima u svom imenu nosi 0na&enje (narod Aoginje. Legende" predanja i nadistorijske transpo0i!ije koje od 0apadnog ostrva prave boravi#te kakve boginje" kralji!e ili vr-ovne sve#teni!e u svakom slu&aju su brojne i u tom pogledu pune 0na&enja Pret-odno smo ve8 dali ra0li&ite napomene o tome /uvanje 0latnog vo8a 1koje mo4e imati vrednost tradi!ionalnog nasle5a prvog !loba i simbola du-ovni- stanja koji su mu svojstveni2 u 0apadnom =evsovom vrtu je" kao #to se 0na" i prema mitu" prepu#teno 4enama $ Oesperidama $ i to upravo Atlantovim k8erkama Prema nekim gaelskim sagama" atlantskim Avalonom vladala je kralji!a devi!a" 4ena koja se javlja Eondli da ga odvede u (=emlju `ivi-. #to $ po simbolima $ govori da se u njoj nala0e samo 4ene i de$ !a A kad Oesiod i0nosi da je srebrno doba odlikovalo upravo veoma dugo (detinjstvo. pod materinim okriljem"9 to je ista ideja i0ra4ena istom simbolikom 1 samo ime srebrno doba na0na&ava lunarnu svetlost" lunarno$ $matrijar-alnu epo-u 3 pomenutim keltskim mitovima 4ena predstavlja stalnu temu" a ona je ta koja -eroja &ini besmrtnim na 0apadnom ostrvu Bome odgovaraju 112 -elenska legenda o Ealipso" Atlantovoj 8erki" kralji!i tajanstvenog ostrva Ogigije" bo4anskoj 4eni koja u4iva besmrtnost i podaruje je onima koje ona i0abere? 1;2 tema (devi!e na prestolu mora. du4 0apadnog puta kojeg je prevalio Jiigame# $ devi!e koja je i boginja mudrosti i &uvarka 4ivota" i koja se i0me5u ostalog i0gleda me#a i sa samom boginjom$ majkom '#tar? 132 nordijski mit ve0an 0a 'duna i njegove jabuke #to obnavljaju i obe0be5uju ve&ni 4ivot? 142 dalekoisto&no predanje o ve8 pomenu$ tom (0apadnom raju." sa aspekta po kojem se on na0iva i (=emlja =apadne `ene.? i naj0ad 1V2 meksi&ka tradi!ija ve0ana 0a bo4ansku 4enu" majku velikog Oui!ilopo&tlija 1Ouit0ilopo!-tli2" koja postaje vladarka svete okeanske 0emlje Astlana Bo su odje!i koji posredno ili neposredno upu8uju na istu ideju? to su se8anja" simboli i alegorije koje treba dematerijali0ovati i pretvoriti u univer0alne pojmove koji upu8uju upravo na i0vesnu (lunarnu. du-ovnost" na i0vesno regere i u&estvovanje u nepropadlji$ vom 4ivotu )ve ovo je i0 solarnog i mu4evnog 0naka pre#lo u lunarni i (4enski. 0nak Ao4anske 4ene Do istog 0aklju&ka moglo bi se mo4da sti8i preko -elenskog mita o A%roditi $ boginji koja je u svojim a0ijskim varijantama karakteristi&na 0a ju4nja&ku komponentu mediteranski!ivili0a!ija $ jer je ona bila ro5ena i0 voda putem devirili0a!ije prvobitnog nebeskog boga" 3rana" kome poneko &ak pripisuje 1kao #to je slu&aj sa Eronosom2" 0latno doba ili polarno sedi#te Prema tradi!iji drevnije Ede" pojavom 4enskog elementa $ (tri mo8na devoj&eta" k8eri divova. $ 0atvorilo bi se 0latno doba i 0apo&ele bi prve borbe i0me5u bo4anski- rasa 1Asi i

Vani2" a 0atim i i0me5u divova i bo4anski- rasa? ove borbe" kao #to 8emo videti" odra4avaju du- kasniji- doba 3 svom osnovnom -tonskom aspektu 4ena je 0ajedno s demonima 0emlje bila 0apravo glavni predmet ju4nja&ki- starosedela&ki- kultova Otud 8e proi0a8i velike a0ijsko$ju$ 4nja&ke -tonske boginje i one koje prika0uju naka0ni ste$ atopigi&ni 4enski idoli ranog megalita 3pravo je ta boginja ju4nog sveta $ ali preobra4ena" svedena na &ist" gotovo demetrinski oblik 1kojeg ona poka0uje ve8 u pe8inama Arasamponija" gde je ostavio tragove &ovek i0 Orinjaka2 $ morala da bude uvedena u novu !ivili0a!iju 0apadno$ atlantskog porekla i da u njoj dominira Od neolita sve do mikenskog perioda" od Pirineja do Egipta" tragom atlantskikoloni0atora pronala0e se gotovo isklju&ivo 4enski idoli" a u kultu vi#e sve#teni!e nego sve#teni!i ili pak" neretko" i %emini0irani sve#teni!i 3 Brakiji" u 'liriji" u >e$ sopotamiji" ali i me5u keltskim i nordijskim lo0ama" s od$je!ima sve do vremena Jermana" i naro&ito u 'ndiji u onom #to je sa&uvano u nekim ju4nja&kim obli!ima tan$ tri&kog kulta i u preistorijskim tragovima tako0vane !ivili0a!ije >o-end4o Daro" provla&i se isti motiv $ da ne govorimo o novijim obli!ima" o kojima 8e kasnije biti vi#e re&i Ovo bi bio kratak osvrt na prvobitne -tonske korene teme svojstvene ()vetlosti Juga," na koju je mogla biti pre$ neta ju4nja&ka komponenta prisutna u !ivili0a!ijama" tradi!ijama i institu!ijama koje su 0asnovane posle velikog pokreta sa =apada na 'stok? ovo je ra0la4u8a komponenta" koja se suprotstavlja dok se jo# podra4ava prvobitni tip olimpsko$uranske du-ovnosti" ve0an 0a rase najnepo$ srednijeg polarnog porekla 1nordijsko$atlantskog2 ili 0a one koje su u svakom slu&aju umele da odr4e i ponovo 0apale vatru primordijalnog predanja &ak i u 0oni uti!aja veoma ra0li&iti- od oni- i0 prvobitnog sedi#ta ) ob0irom na skrivenu ve0u i0me5u onoga #to se odvija na vidljivom planu" prividno se oblikuju8i prema spolj$ nim uslovima" i onoga #to se pokorava sudbini i najdubljem du-ovnom 0na&enju" povodom takvi- uti!aja ovde se mo4emo okrenuti samim %aktorima okoline i klime da bismo analogno objasnili di%eren!ija!iju do koje je do#lo Posebno u periodu duge ledene 0ime bilo je prirodno da u rasama sa )evera iskustvo sun!a" svetlosti i same vatre deluje u smislu du-ovnosti koja osloba5a" tako da je uransko$solarna" olimpska ili priroda nebeske vatre i0bila u prvi plan u sakralnoj simboli!i ovi- rasa vi#e nego u drugim 30 to su o#trina klime" jalovost tla" potreba 0a lo$vom i napokon potreba 0a seobom" 0a prela4enjem nepo0nati- mora i kontinenata" morale prirodno da one koji su i0nutra &uvali ovo du-ovno iskustvo sun!a" sjajnog neba i vatre oblikuju u soj ratnika" osvaja&a i moreplova!a $ u toj meri da je sinte0a i0me5u du-ovnosti i mu4evnosti produbljena" o &emu se karakteristi&ni tragovi &uvaju u indoevropskim rasama 3pravo u ve0i s tim osvetljava se i drugi aspekt ve8 istaknute simbolike svetog kamenja Eamen" stena" jeste i0ra0 &vrstine" du-ovne nepropadljivosti" sakralne i istovremeno &eli&ne mu4evnosti ()pa#eni- i0 voda, On obele4ava glavno svojstvo oni- koji su postepeno 0avladali u novim vremenima" koji su stvorili poslepotopska tradi!ionalna sredi#ta u mestima gde se" upravo preko simboli&nog kamena kao varijante om%alosa" &esto ponovo pojavljuje 0nak (sredi#ta." (pola." (Ao4je ku8e. Otud -elenska tema o drugoj rasi ro5enoj i0 (kamena. posle potopa" otud se 0a >itru mislilo da je ro5en i0 kamena" i otud kamenje poka0uje prave kraljeve 1up '" 42 ili se nala0i na po&etku via sa!ra 1rimski lapis niger2? otud i0 svetog kamenja treba i0vu8i sudbonosne ma&eve" i otud se od meteoritskog kamenja" (nebeskog. ili (gro$ movskog kamenja. &esto pravila sekira" oru4je i simbol preistorijski- osvaja&a" u ve0i sa ve8 pomenutim

9a Jugu je" prema tome" bilo prirodno da predmet najneposrednijeg iskustva ne bude solarni prin!ip" ve8 da to budu njegovi e%ekti u bujnoj plodnosti ve0anoj 0a 0emlju $ da se" dakle" sredi#te pomeri prema >aj!i =emlji kao >agna >ater+" a simbolika prema -tonskim bo4anstvima ili entitetima" prema bogovima vegeta!ije i biljne i 4ivotinjske plodnosti" dok je vatra s aspekta bo4anskog" nebeskog i blagotvornog pre#la na suprotni aspekt7 (ni4i." dvosmislen" telurski Povoljna klima i prirodno i0obilje morali su 0atim navesti ve8inu na opu#tanje" na mir" odmor" na neko kontemplativno nestajanje pre nego na aktivno samopotvr5ivanje i samopreva0ila4enje Bako i u ni0u svega onoga #to u odre5enoj meri mo4e biti uslo$ vljeno spoljnim %aktorima" u tradi!ijama Juga preovla5uju -tonske teme i patos umiranja i ponovnog ra5anja 1dok ()vetlost )evera." nasuprot tome" prate mu4evni et-os i ratni&ka du-ovnost sa &vrstom voljom da se vlada" propra$ &eni solarnim i uranskim 0na!ima2" &emu odgovaraju odre5ena naklonost prema promiskuitetu" bekstvu i opu$ #tanju" panteisti&ki naturali0am &as &ulni-" &as misti&ni- i kontemplativni- boja 3 svakoj istorijskoj epo-i koja je usledila nakon spu#tanja borealni- rasa mo4e se uo&iti delovanje dveju antagonisti&ki- te4nji koje su" u jednom ili u drugom obliku" ponavljale upravo osnovni polaritet )ever$Jug 3 svakoj kasnijoj !ivili0a!iji mo8i 8emo da prepo0najemo dinami&ki proi0vod susreta ili sudara takvi- te4nji" koji je doveo do stvaranja manje$vi#e trajni- oblika $ sve do prevladavanja oni- sila i pro!esa koji su vodili do kasniji- doba" bron0anog i gvo0denog ' ne samo to7 koliko unutar svake pojedina&ne !ivili0a!ije" toliko i u borbi i0me5u ra0li&iti- !ivili0a!ija $ u nastupanju jedne ili u nestajanju druge $ nasluti8e se &esto najdublja 0na&enja i mo8i 8e ponovo da se uo&i nadola0ak ili uru#avanje sila koje podsti&e jedan od dva du-ovna pola" s ve8im ili manjim po0ivanjem na etni&ke slojeve koji su prvobitno upo0nali ()vetlost )everaili su" u eksta0ama Juga" bili o&arani >ajkama : K'V'L'=AK'JA >AJEE

D a bismo nastavili sa ovakvim istra4ivanjem" neop-odno je da tipolo#ki pre!i0nije uka4emo kakvi su obli!i !ivili0a!ije nasledili onu prvobitnu Eao prvo" po0abavi8e$ mo se samim pojmom (Kivili0a!ije >ajke. 1 Bu !ivili0a!iju" u stvari" karakteri#e meta%i0i&ka transpo$ 0i!ija kon!epta 4ene kao prin!ipa i su#tine ra5anja Aoginja i0ra4ava najvi#u stvarnost" a svako bi8e" kon!ipirano kao sin" javlja se u odnosu na nju kao ne#to uslovljeno i pot&injeno" li#eno sopstvenog 4ivota" pa stoga propadlji$ vo i e%emerno Bakvog su tipa velike a0ijsko$mediteranske boginje 4ivota7 '0ida" A#erat" Eibela" Banit" a pre svega De$ metra" sredi#nja %igura pela0gijsko$minojskog !iklusa Predstava solarnog prin!ipa kao deteta koga u naru&ju dr4i Velika >ajka" te stoga kao ne&ega #to je ro5eno? egipat$ sko$minojske predstave kralji!a ili bo4anski- 4ena koje nose lotos i klju& 4ivota? '#tar" o kojoj jedna od najstariji- -imni ka4e7 ('0van tebe nema nijednog pravog boga," a koja je na0vana 3mmu ilani" odnosno >ajka bogova? ra0li&ite" &esto kosmolo#ki intonirane alu0ije na prvenstvo prin!ipa ""no8i, nad prin!ipom ""dana, koji svi8e i0 njeni- grudi $ dakle nadmo8 mra&ni- i lunarni- bo4anstava nad onim ispoljenim i dnevnim? karakteristi&an ose8aj (okultnog. kao usuda" kao nevidljivog %atalisti&kog 0akona kojem niko ne mo4e i0ma8i? prednost 1u pojedinim ar-ai&nim simbolikama koje su &esto pove0ane s lunarnim pre nego sa solarnim o0na&avanjem vremena2 0naka ili boga >ese!a u odnosu na 0nak )un!a 1na primer" vavilonski )in naspram Dama#a2 i inver0ija usled koje >ese! ponekad poprima mu#ki rod" a )un!e 4enski? uloga pripisana prin!ipu Voda i korelativni kult

0mije i sli&ni- bi8a i" na drugom planu" podre5en polo4aj Adonisa u odnosu na A%roditu" Virbija u odnosu na Dijanu" neki- obli&ja O0iri$ sa $ pretvorenog i0 svog prvobitno solarnog oblika u lu$ * /itao!a upu8ujemo naJ J Aa-o%ena" Das >utterre!-t" Aasel" 1U9H !la bi video do koje se ta&ke ovde mogla upoirebiti dokumenta!ija ovog nau&nika i u kojoj meri su njegove tvrdnje uklopljene u )iri i savrom!n na&in ra0mi#ljanja" narnog boga voda $ u odnosu na '0i5u" Ja-usa u odnosu na Demetru" a0ijskog Oerukla u odnosu na >ilitu" itd $ svi navedeni primeri" vi#e ili manje neposredno" imaju iste pobude i i0vori#ta

3ostalom" na neolitske statui!e >ajke sa )inom naila0i se po &itavom Jugu" od >esopotamije do Atlantika 3 kritskoj !ivili0a!iji" gde se 0emlja porekla umesto (otad4bina11 1r!o!Bpu?2 0vala (maternjom 0emljom. 1ji riipi!2 $ 0bog &ega tako5e predstavlja spe!i%i&nu ve0u s atlant$ sko$ju4nja&kom !ivili0a!ijom i sa supstratom jo# drevni$ ji- kultova Juga $ bogovi su smrtni Poput leta" oni svake godine pretrpe smrt 3 kritskoj !ivili0a!iji =evs 1Bes-ub2 nema o!a" a majka mu je vla4na 0emlja Prema tome" (4ena. je prapo&etna" dok je Aog ne#to (ro5eno. i smrtno" te se njegov grob poka0uje na kritskoj planini Aesmrtan je" me5utim" nepromenjivi 4enski supstrat svakog 4ivota Eada se prorede senke -esiodskog Oaosa" pojavljuje se !rna Jeja $ Nj eY !ava Toaa $ 4enski prin!ip Ae0 mu4a" po#to je rodila (velike planine." Okean i Pont+" Jeja ra5a svog sopstvenog mu#kar!a i mlado4enju /itavo jedno bo4ansko pokolenje koje je poteklo od Jeje 1kao #to je Oesiod i0$ neo oslanjaju8i se na predanje koje ne treba me#ati sa &isto olimpskim predanjem2 predstavljeno je kao svet podlo4an pokretu" promeni i nastajanju 9a ni4em stupnju" a na osnovu tragova o&uvani- sve do istorijski- vremena u i0vesnim a0ijsko$mediteranskim kultovima" mogu se 0apa0iti odre5eni ritualni i0ra0i karakteristi&ni 0a ovo i0vrtanje vrednosti 30eli smo u ob0ir sakajske++ i %rigijske svetkovine )akajske svetkovine u &ast velike Aoginje imale su kao vr-una! ubijanje nekog &oveka koji je vr#io ulogu mu#kar!a$kralja )vrgavanje mu4evnog elementa prilikom proslave boginje susre8e se i u kastra!iji koja se" kao #to je ve8 napomenuto" vr#ila u Eibelinim misterijama7 sve#teni!i su se katkada" posednu$ ti Aoginjom" u ma-nitoj pomami %i0i&ki li#avali svoje rau$ #kosti da bi se preobra0ili u 4enski tip" s-va8en kao najvi#e ispoljenje svetog 6a0motrimo slede8e &injeni!e7 od -ramova Artemide u E%esu" preko Astarte pa sve do Oije$ ropolisa sve#teni!i su &esto bili evnusi? i lidijski Oerkul" nose8i 4enske -aljine" tri godine slu4i 0apovedni&koj Om$ %ali koja je" kao i )emiramida" 0apravo slika bo4anske 4ene? u&esni!i pojedini- misterija posve8eni- upravo Oer$ kulu ili Dionisu preobla&ili su se u 4ene? &injeni!a je da kod nekidrevni- germanski- rodova sve#teni!i obu&eni u 4ene bdiju u svetoj #umi? povr- toga" radi ritualnog 0a$ menjivanja pola kipovi boginje 9ana$'#tar u )usu i Venere na Eipru su nosili mu#ka obele4ja" a 4ene u mu#koj ode8i 0ajedno s mu#kar!ima preobu&enim u 4ene proslavljale su njen kult? napokon" tu je minojsko$pela0gijsko prino#enje slomljenog oru4ja Aoginji i otimanje -iperborejskog ratni&ko$sakralnog simbola" sekire" koje vr#e ama0onske %igure i 4enska bo4anstva Juga 3 svemu ovome imamo istina %ragmentarne" materijali0ovane ili iskrivljene" ali 0ato ne i manje karakteristi&ne odra0e jedne slo4ene kon!ep!ije po kojoj se 1po#to je 4ensko postalo osnovni simbol svetosti" snage i 4ivota2 %aktor

be0na&ajnosti" unutra#nje nepostojanosti i be0vrednosti" propadljivosti i du-ovne klonulosti pove0uje s mu#ko#8u i sa mu#kar!em uop#te >ater d 0emlja" gremium matris terrae+ Otuda se" #to je naj-itnije" u istom tipu !ivili0a!ije ju4nja&kog kore$ na i u istom op#tem 0na&enju" u svim vidovima kultova" mitova i obreda gde preovladava -tonska tema pojavljuje mu#ki element? nije re& samo o boginjama" nego i o bogovima 0emlje" rasta" prirodne plodnosti" voda i pod0emne vatre 3 pod0emnom i u okultnom svetu vladaju prvenstveno >ajke" ali u smislu no8i i mraka" suprotnosti nebu 1!oelum2" po#to nebo mo4e tako5e da podra0ume$ va op#tu ideju nevidljivog" ali u njenom vi#em" svetlom $ upravo nebeskom aspektu 3ostalom" postoji osnovna i dobro po0nata suprotnost i0me5u Deus" tipa svetlosni- bo4anstava indoevropski- lo0a" i Al" s-va8enog kao predmeta demonsko$ekstati&nog i %reneti&nog kulta tam$ni- rasa Juga" li#eni- svake prave natprirodnosti 3 stvari" in%eriorno$demonski element" elementarna vladavina pod0emnimo8i" odre5uje onaj najni4i aspekt kulta >ajke 9asuprot svemu tome nala0i se be0vremena i nepro$ menljiva ""olimpska, stvarnost u svetlu sveta inteligibilni- bi8a 1E<KW2i<I vor2BOR?2 ili dramati0ovana u vidu bo4anstava rata" pobede" sjaja" visina i nebeske vatre Eao mesto od posebne va4nosti" mo4emo ista8i da se upravo navedeno gledi#te re%lektuje u &injeni!i da je u ju4nja&kim !ivili0a!ijama 1gde dominira telursko$4enski kult2 sa-ranjivanje bilo preovla5uju8i pogrebni obred" dok su nordijsko$arijske !ivili0a!ije prvenstveno vr#ile krema!iju Ero0 sa-ranjivanje pojedina! se ne pro&i#8ava i ne osloba5a 0emni- ostataka niti se u0nosi u vi#e s%ere" nego se vra8a u dubine 0emlje i ponovo raspada u -tonskoj >agna >ater" odakle je dobio svoj e%emerni 4ivot Otud su naj$ drevniji etni&ki slojevi Juga smatrali da se kraljevstvo mr$ tvi- nala0i pod 0emljom" a ne na nebu Po svom simboli&nom 0na&enju" dakle" obred sa-ranjivanja mrtvi- spada u obele4ja !iklusa >ajke Bako bi se uop#tavanjem mogla &ak utvrditi ve0a i0me5u 4enskog s-vatanja du-ovnosti i pantei0ma" u smislu da je )ve kon!ipirano kao veliko more u kojem se je0gro pojedina&nog bi8a gubi poput 0rn!a soli Bu je li&nost ilu0orna i trenutna pojava jedinstvene nedi%eren!irane sup$ stan!e" du- i priroda istovremeno? ona je jedina stvarna i tu uop#te nema mesta 0a neki 0aista trans!en5entni poredak 'pak" treba dodati $ a to 8e biti va4no 0a odre5ivanje smisla naredni- !ildusa $ da obli!i u kojima se bo4ansko kon!ipira kao li&nost predstavljaju ne#to i0me#ano" ali u osnovi sli&no? u njima pronala0imo ve0u i0me5u natu$ ralisti&kog odnosa &ovekovog ra5anja i stvaranja i odgovaraju8eg patosa &iste 0avisnosti" poni0nosti" pasivnosti" povla&enja i odri!anja od sopstvene volje 3 tom pogledu 0animljivo je )trabonovo mi#ljenje 1Jeogra%ija"V''" 3"42 da je molitvu 1na planu jednostavne pobo4nosti2 mu#kar!u prenela 4ena Dok smo govorili o doktrini" naglasili smo da materija$ li0a!ija mu4evnog predstavlja nei0be4no nali&je svake %emini0a!ije du-ovnog Ovaj motiv se javlja u smislu kasnijipreobra4aja !ivili0a!ije koji tradi!ionalno odgovaraju bron0anom 1ili &eli&nom2" a 0atim i gvo0denom dobu" ali se njime mogu ta&no na0na&iti drugi aspekti !ivili0a!ije >ajke 30 materijalisti&ki s-va8enu mu4evnost $ u smislu %i0i&ke snage" &vrstine" 0atvorenosti i sna4nog doka0ivanja $ 4ena je 0bog svoji- sposobnosti da ose8a" da se 4rtvuje i da voli 1a ne samo 0bog tajne ra5anja2 mogla i0gledati kao predstavnik vi#eg prin!ipa? tako je ona kro0 spo0naju ra0li&itu od spo0naje jednostavne materijalne sile 0bog toga mogla ste8i autoritet i u i0vesnoj meri i0gledati kao slika univer0alne >aji!e )toga nije protivure&no #to se u nekim slu&ajevima du-ovna" pa &ak i dru#tvena ginekokratija ne javlja u %emini0iranim dru#tvima"

nego se javlja u ratobornim i ratni&kim dru#tvima =apravo" op#ti simbol srebrnog doba i atlantskog !iklusa nije demonsko$teiurski ili grubo naturalisti&ki 1kao u slu&aju !iklusa primitivni- preistorijski- 4enski- idola2" nego je onaj simbol u kojem se 4enski prin!ip ve8 u0di4e u &istiji oblik $ gotovo kao u drevnom simbolu >ese!a kao pro&i#8ene ili nebeske =emlje 1o$opaviri aiOepui H112 koja" kao takva" vlada nad svim #to je 0emaljsko `enski prin!ip u0di4e se u du-ovni ili barem moralni autoritet koji sebe &ini vrednim samo u odnosu na materijalne i %i0i&ke mu4evne nagone i svojstva Bamo gde su se 4enskim likom" pre svega" 0aodenula bi8a koja ne samo da #tite prirodni obi&aj i 0akon i osve8uju se 0a svetogr5e ili 0lo&in 1od nordijski- 9orni do Erinija" Bemide i Dike2" nego posreduju dar besmrtnosti $ tamo treba prepo0nati upravo ovaj vi#i oblik koji se uop$ #teno mo4e odrediti kao demetrinski" po#to je u ve0i sa &istim simbolima Devi!a i >ajki koje 0a&inju be0 mu4a ili" na primer" sa Kererom" boginjom 0emljoradnje i u #eva '0me5u demetrinskog i a%roditskog tipa postoji suprotnost 3 ve0i s takvom di%eren!ija!ijom mo4da je i suprotnost koja postoji u dalekoisto&nim tradi!ijama i0me5u (/iste =emlje. #to pripada (`eni =apada. i pod0emnog kraljevstva Ema$O" ili pak ona u -elenskim predanjima" koja se javlja i0me5u simbola Atene i Jorgona" koje je ona potukla Demetrinska du-ovnost" &ista i mirna poput lunarne svetlosti" tipolo#ki odre5uje )rebrno doba i verovatno !iklus prve atlantske !ivili0a!ije >e5utim" istorijski gledano ona nije originalna" ve8 je proi0vod trans%orma!ije Bamo gde je simbol postao stvarnost potvr5uju se obli!i stvarne ginekokratije na &ije tragove se naila0i u najdrevnijim supstratu mnogi- !ivili0a!ija Bu je pretpostavka da" kao #to se li#8e ne ra5a jedno i0 drugog nego sa stabla i grana" tako se i &ovek ra5a od majke )in ne odr4ava rasu" on ima &isto individualnu eg0isten!iju ograni&enu na vreme svog 0emaljskog postojanja Eontinuitet pak po&iva na 4ensko$materinskom prin!ipu Otud sledi posledi!a da je 4ena kao majka u sredi#tu i u osnovi prava naroda ili porodi!a i prenosni!a nasle5a po 4enskoj liniji Ako se s porodi!e pre5e na dru#tvenu grupu" sti4e se do struktura kolektivisti&kog i komunisti&kog tipa7 po0ivanjem na jedinstvo porekla i materinski prin!ip" &iji su svi na podjednak na&in sinovi" aeIuitas postaje aeIualitast" uspostavljaju se odnosi univer0alnog bratstva i i0jedna&enosti" a%irmi#e se nekakvo saose8anje koje ne 0na 0a grani!e ni 0a ra0like" ra5a se sklonost da bude 0ajedni&ko sve #to se poseduje i #to je" uostalom" poklon >ajke =emlje Ako su se na svetkovinama kojima su se i u relativno novijim periodima proslavljale -tonske boginje i vra8anje velikoj >aj!i `ivota 1mada ne be0 ponovnog o4ivljavanja orgijasti&kog elementa svojstvenog najni4im ju4nja&kim obli!ima2 svi ljudi ose8ali slobodni i jednaki" ako kastinske i klasne podele nisu vi#e va4ile nego su #tavi#e mogle biti preokrenute" i ako su va4ili op#ta sloboda i u4ivanje u promiskuitetu $ u svemu tome se" dalde" 0adr4ava pomenuti motiv ) druge strane" tako0vano prirodno pravo i komunisti&ki promiskuitet svojstven mnogim divljim dru#tvima totemisti&kog tipa 1A%rika" Poline0ija2 $ sve do tako0vanog slovenskog mira+ $ gotovo uvek isti&u karakteristi&nu sliku (!ivili0a!ije >ajke." &ak i tamo g!le nije bilo matrijar-ata" gde je pre re& o osta!ima teluri0ma in-erentnog ni4im auto-tonim rasama nego o me#avini varija!ija primordijalne borealne !ivili0a!ije Osim u Platonovoj pri&i o prvobitnoj Atlantidi" komunisti&ka tema sjedinjena s idejom o dru#tvu koje ne 0na 0a ratove" koje je slobodno i skladno" postoji i u ra0nim opisima prvi- doba" uklju&uju8i i 0latno doba Ali u pogledu ovog poslednjeg" 0brku nam i0a0iva 0amena jednog novijeg doga5aja drugim da$ leko starijim se8anjem (Lunama. tema mira i 0ajedni!e u naturalisti&kom smislu ima malo toga 0ajedni&kog sa onom koja odlikuje prvo doba

>e5utim" kada se jednom otkloni ova 0abluda i na svoje pravo mesto 1ne u !iklus =latnog" nego )rebrnog doba" doba >ajke" koje treba smatrati drugim dobom2 vrate predanja o&uvana kod mnogi- naroda" a koja su u ve0i s prvobitnim svetom $ mirnim svetom be0 ratova i be0 podela" svetom 0ajedni!e u dodiru s prirodom $ ta predanja postaju veoma 0na&ajna i potvr5uju ve8 re&eno ) druge strane" ovakvim ra0mi#ljanjima mo4emo sti8i do posle5nje mor%olo#ke karakteri0a!ije od su#tinske va4nosti Ako se po0ovemo na ono #to smo u prvom delu ovog rada i0neli o 0na&enju prvobitnog kraljevskog dostojanstva i o odnosima i0me5u njega i sve#tenstva" mo4e se prepo0nati da u tipu dru#tva kojim upravlja sve#teni&ka kasta $ kojom stoga dominira njoj svojstven (4enski. tip u0di0anja du-a $ i koje potiskuje kraljevsku %unk!iju na pot&injenu i samo materijalnu ravan" vlada ginekokratsko$ $lunarni du-" jedna demetrinska %orma 1posebno ako je takvo dru#tvo usmereno na ideal misti&kog jedinstva i bratstva2 9asuprot tipu dru#tva artikulisanom prema pre$!i0nim -ijerar-ijama" na5a-nutom (trijum%alnim. u0no$ #enjem du-a i s kulmina!ijom u kraljevskoj nat&ove&no$ sti" ovaj tip odra4ava istinu >ajke u njenoj sublima!iji" u skladu sa onom koja je verovatno odlikovala najbolji period atlantskog !iklusa i koja se ponovila i sa&uvala u ko$lonijama koje su se #irile sve do Pela0ga i !iklusa veliki- a0ijsko$mediteranski- boginja 4ivota Bako se u mitu" u obredu" u op#tim kon!ep!ijama 4ivota" prava i onog #to je sveto" u eti!i kao i u samim dru#tvenim obli!ima javljaju elementi koji se u istorijskom svetu mogu prona8i samo %ragmentarno" pome#ani s drugim motivima" preneseni na ra0li&ite ravni" ali koji tako5e opet vra8aju" u idejnom smislu" na jedinstveno osnovno usmerenje Ovo usmerenje odgovara" dakle" ju4nja&kom i0opa&e$ nju prvobitne tradi!ije" odstupanju od (Pola. koje je u du$ -u pratila promena mesta i varija!ijama nastalim me#a$ njem prvobitne borealne lo0e i u !ivili0a!ijama (srebrnog doba, Bo ne bi trebalo da smetne s uma onaj ko -o8e da usvoji upravo i0lo4ena i suprotstavljena 0na&enja $ )ever i Jug $ ne samo mor%olo#ki" kao ve0ana 0a dva univer0alna tipa !ivili0a!ije 1#to su ra0matranja koja je uvek mogu8e su0iti2" nego tako5e i kao pola0ne ta&ke 0a integra!iju u vi#e 0na&enje dinamike i borbe istorijski- i du-ovni- snaga u ra0voju najnoviji- !ivili0a!ija" u posle5njim %a0ama (sumraka bogova11 H K'EL3)' OPADA9JA OE6OJ)E' K'EL3)

3 ve0i s periodom koji je pret-odio potopu" biblijski mit govori o rasi (sna4ni- ljudi" od starine na glasu.$ isti sunt potentes a sae!ulo viri %amosi $ ro5enoj u 0ajedni!i nebeski- bi8a sa 4enama koje su i- bile 0avele Bakva 0ajedni!a mo4e da bude vrednovana kao jedan od simbola pro!esa me#anja" putem kojeg je u prvobitnu du-ovnost prodrla ona i0 doba >ajke Bo je rasa divova $ 'spolina 19e%ilim na -ebrejskom2 $ koja je" i0me5u ostalog" u Enji0i Eno-ovoj na0vana (narodom krajnjeg =apada. Aiblijski mit i0ve#tava da je 0bog ove rase 0emlja postala puna nasilja" toliko da i0a0ove katastro%u poplave Podsetimo se" s druge strane" Platonovog mita o an$ droginu Legendarna (androgina. rasa mo8ni- bi8a uspeva da 0apla#i i same bogove Oni" pak" da bi je 0austavili" kidaju ova bi8a na dva dela" na (mu#ko. i (4ensko. 9a sli&nu podelu koja uni#tava mo8 sposobnu da uliva stra- bogovima aludira ponekad simbolika (neprijateljskog para." koja se javlja u mnogim predanjima" #to je motiv koji mo4e imati i istorijsko" a ne samo meta%i0i&ko tuma&enje Prvobitna rasa androgina" mo8na i bo4anska" mo4e se pove0ati sa stadijumom u kojem su 'spolini (bili slavni ljudi.? to je rasa 0latnog doba Posle nje do#lo je do ra0dvajanja7 i0

(jednog. se i0dvajaju (dva." par" dijada Jedan kraj je `ena 1Atlantida2? nasuprot `eni je >u#kara!" ali >u#kara! vi#e nije du- i 0ato di4e pobunu protiv lunarnog simbola" samopotvr5uju8i se ili krenuv#i u nasilno osvajanje i u0urpa!iju du-ovni- mo8i Bo je titanski mit Bo su (Jiganti. Bo je bron0ano doba 3 Platonovom Eritiji su nasilje i nepravda" 4udnja 0a mo8i i po-lepa osobine pove0ane sa degenera!ijom Atlan$ tidana 3 3 drugom -elenskom mitu ka4e se da su (ljudi i0 prvobitni- vremena 1kojima pripada Deukalion koji se spasao od potopa2 bili puni nadmenosti i o-olosti" da svi po&inili vi#e nego jedan 0lo&in" da su kr#ili 0akletve i bili nemilosrdni. )u#tinska odlika mita i simbola jeste da su oni sredstva kojima je mogu8e i0ra0iti mnogostruka 0na&enja" koja opet treba uredno odvojiti i" slu&aj po slu&aj" pripisati ra0li&itim vrstama putem odgovaraju8i- tuma&enja Bo va4i i 0a simbol neprijateljskog para i titana 9a osnovu dualiteta >u#kara!$`ena 1u smislu rnateri$ jali0ovane mu4evnosti i obi&ne sve#teni&ke du-ovnosti2" #to je pretpostavka novi- tipova !ivili0a!ija koje su invo$ lutivno usledile 0a onom prvobitnom" mo4emo pre8i na nji-ovo odre5ivanje Prvi tip !ivili0a!ije je upravo ona titanska" u negativnom smislu" s upori#tem u du-u jedne materijali0ovane i nasilne rase koja vi#e ne prepo0naje autoritet du-ovnog prin!ipa koji odgovara sve#teni&kom simbolu ili du-ovno 4enskom (bratu. 1na primer" Avelj naspram Eaina2" i koja a%irmi#e $ ako ne i prisvaja" takore8i i0nenada i 0a ni4u upotrebu $ sa0nanja pogodna da obe0bede nadmo8 nad odre5enim nevidljivim silama koje su in-erentne stvarima i ljudima 6e& je" prema tome" o 0loupotrebljenoj pobuni" krivotvorenju onoga #to je moglo biti pravo koje je pripadalo pret-odnim (slavnim ljudima. mu4evne du-ovnosti ve0ane 0a %unk!iju poretka i vladavine (odo0go. Prometej je taj koji otima nebesku vatru samo u korist ljudski- rasa" ali nije taj koji to 0na i da podnese" te otud ona 0a njega postaje i0vor muka i ka4njavanja4 sve dok ga ne oslobodi Oerkul" drugi" dostojniji junak i0miren sa olimpskim prin!ipom $ sa =evsom $ i s njim 0dru4en pro$tiv Jiganata Bo je rasa (veoma in%eriorna11" kako po prirodi 1tpuai%2" tako i po umu 1v8rpo%+2" koja je" prema Oesi$ odu" ve8 posle prv*og doba odba!ila po#tovanje bogova i otvorila se 0a telurske sile 1na kraju svog !iklusa ona postaje" ka4e Oesiod" rasa pod0emni- demona" tXHi7on::vioi2" te je otud i0rodila naredno" sad ve8 smrtno pokolenje oli&eno samo u upornosti" materijalnoj sili" divljem u4itku u nasilju" ratu i nadmo8i 1Oesiodovo bron0ano doba? &eli&no doba po Persijan!ima? doba biblijski- divova $ 'spoli$ na2 Po drugom -elenskom predanju =evs je i0a0vao poplavu da bi ugasio element ""vatre," koja je pretila da uni#ti &itavu 0emlju kada Waeton" sin )un!a" vi#e nije 0nao da upravlja i 0austavi &etvoropreg kojeg su ra0ulareni konji suvi#e povukli uvis u nebo (Vremena sekire i ma&a" vremena vetra" vremena Vuka" pre nego #to svet propadne 9ijedan &ovek vi#e ne #tedi drugoga." se8anje je Eda Ljudi ovog doba (imaju sr!e tvrdo kao &elik." ali (budu8i da su pla#ljivi" -vata i- !rna smrt. i oni nestaju u vla4nom 1e*op!bevBa2 obitavali#tu du-ova u Oadu Ako biblijski mit ka4e da je potop doneo kraj ovoj !ivili0a!iji" treba misliti da nisu ra0li&iti bili ni soj koji je 0atvorio atlantski !iklus ni !ivili0a!ija prega4ena na kraju okeanske katastro%e $ mo4da 1kao #to poneko veruje2 0bog posledi!a pret-odno pomenute 0loupotrebe i0vesni- tajni- mo8i 1titanska !rna magija2 3 svakom slu&aju" prema nordijskoj tradi!iji (vremena sekire. su otvorila put ra0u0davanju elementarni- sila koje na kraju odvla&e sa sobom bo4ansku rasu Asa $ koja bi ovde mogla odgovarati rasi preostali- grupa 0latne lo0e $ i probijaju barijere (utvr5enja u sredi#tu sveta." &ime se %igurativno iska0uju stvarala&ke grani!e koje je postavila prvobitna (polarna.

du-ovnost Eao #to smo ve8 videli" pojavljivanje 4ena sa 0na&enjem jedne du-ovnosti koja vi#e nije mu4evna najavilo je (sumrak Asa." kraj 0latnog !iklusa ' evo kako mra&na sila kojom su se sami Asi napajali" ali koju su oni ranije dr4ali 0au0danu $ vuk Wenrir" #tavi#e dva vuka $ (preterano narasta. Bo je 0astranjivanje" ogre#enje Bitana" 0a &im odma- sledi pobuna i i0bijanje svi- elementarni- sila" od paklene Vatre Juga do bi8a 0emlje $ -rint-ursen $ ranije dr4ani- van 0idina Asgarda Ve0a je pokidana Posle (epo-e sekire*1 1bron0ano doba2" ne samo )un!e" (koje je i0gubilo svoju snagu." ve8 sa njim i >ese!" pro4dra8e dva vuka7 to jest" ne samo solarna du-ovnost ve8 i ona lunarna" demetrinska" ima kraj Odin" kralj Asa" pada" a i sam Bor koji je uspeo da ubije vuka Wen$ rira podle4e njegovom otrovu" odnosno skon&ava jer je njegova bo4anska priroda Asa iskvarena smrtonosnim prin!ipom kojeg mu prenosi taj divlji stvor 3sud ili svr#etak $ rok $ ispunjava se padom luka Ai%rosta koji spaja nebo i 0emlju7 to predstavlja sliku =emlje posle titanske pobune" prepu#tene samoj sebi" li#ene svake ve0e sa bo4anskim Bo je (mra&no. ili (gvo0deno doba." posle onog (bron0anog. Eonkretnija ve0a data je u podudarnim svedo&anstvi$ ma koja pru4aju usmena i pismena predanja mnogi- naroda Ona govore o u&estalom suprotstavljanju predstavnika dvaju mo8i" du-ovne i svetovne 1kraljevske ili ratni&ke2" #to su posebni obli!i kojima se 0aodeva jedna ili druga u svom prilagodavanju ra0li&itim okolnostima Ovaj %enomen je drugi aspekt pro!esa koji vodi u tre8e doba =a u0urpa!ijom sve#tenika sledi pobuna ratnika" nji-ova borba protiv sve#tenika da bi obe0bedili vr-ovnu vlast" #to vodi u jo# ni4i stadijum od onog demetrinskog" sve#teni&ki sakralnog dru#tva Bakav je dru#tveni ekvivalent (bron0anog doba," titanskog" lu!i%erskog ili prome$ tejskog motiva Ako" dakle" u titanskom prevratu imamo degenera!iju poku#aja ponovnog uspostavljanja (mu4evnog. u materijalisti&kom" nasilnom i gotovo individuaiisti&kom smislu" njemu je pandan analogna devija!ija 4enskog sakralnog prava" koja mor%olo#ki odre5uje (ama0onski. %enomen )imboli&no" u ama0oni0mu i u uop#tenom tipu naoru4ani- 4enski- bo4anstava mo4emo videti $ po Aa-o%enu $ abnormalno oja&anu ginekokratiju" poku#aj reak!ije i obnove drevne vlasti (4enskog. ili lunarnog prin!ipa protiv pobune i u0urpa!ije mu#kog $ ali to je odbrana koja se ostvaruje na istoj ravni nasilnog mu#kog potvr5ivanja" poka0uju8i gubitak onog jedinog" du-ovnog elementa na kojem su se 0asnivali (demetrinska. premo8 i pravo 'mao ili nemao istorijsku i dru#tvenu realnost" ama0oni0am se u mitu predstavlja s gotovo konstantnim odlikama koje omogu8avaju da se analogno obele4i dati tip !ivili0a!ije Bako se mo4e apstra-ovati svako e%ektivno pojavljivanje 4ena ratni!a u istoriji ili u preistoriji i u uop#tenom smislu s-vatiti ama0oni0am kao simbol reak!ije (lunarne. ili sve#teni&ke du-ovnosti 14enskog aspekta du-a2 koja ne 0na da se suprotstavi materijalnoj i svetovnoj mo8i 1materijalnom aspektu mu4evnosti2" koja vi#e ne pri0naje njeno pravo 1titanski mit2 osim kao isto tako materijalno i svetovno" to jest prisvojiv#i na&in postojanja svoje suprotnosti 1mu4evna %igura i snaga (ama0onskog.2 >o4emo se" dakle" vratiti na ono ve8 re&eno u pogledu naru#avanja normalni- odnosa i0me5u sve#tenstva i kraljevstva 3 upravo pomenutoj generali0a!iji" (ama0oni0am. postoji gde god se javljaju sve#teni!i koji nemaju ambi!iju da budu kraljevi" ve8 da vladaju nad kraljevima 3 jednoj legendi punoj 0na&enja" Ama0onke koje u0alud poku#avaju da osvoje simboli&no (Aelo Ostrvo. 1ostrvo Leukadiju" koje ima svoje ekvivalente u mnogim tradi!ijama2 ra0be4ale su se pred senkom" i to ne pred titanskom" ve8 -erojskom" A-ilejevom? drugi su i- -eroji tako5e potukli $ Be0ej" koji se mo4e smatrati osniva&em vi$ rilne dr4ave Atine" i Aelero%bnt

One koje su se dokopale -iperborejske dvosekle sekire poma4u Venerinom gradu" Broji" u borbi protiv A-aja!a" da bi i- 0atim jo# jedan junak $ Oerkul" oslobodila! Prometejev $ kona&no #atro Oerkul otima nji-ovoj kralji!i simboli&ni pojas Aresa$>ar$ sa i A dPpu!"" sekiru" koju postavlja kao 0nak najvi#e mo8i lidijske dinastije Oerkulida =na&enje ama0oni0ma u odnosu na ""olimpski, -eroi0am kasnije 8emo pobli4e sagledati Posle ovoga treba ra0motriti drugu mogu8nost 3 prvom planu je uvek par javlja se kri0a" ali se 4ensko prvenstvo o&uvalo kro0 nov prin!ip $ a%roditski >ajku 0ame$ njuje Oetera" )ina Ljubavnik" a usamljenu Devi!u bo4anski par koji" kao #to je nagla#eno" u mitologijama &esto obele4ava kompromis i0me5u dva suprotstavljena kulta >e5utim" 4ena ovde nije $ kao na primer u olimpskoj sinte0i $ Oera pot&injena =evsu 1iako uvek u latentnoj 0avadi s njim2" niti tu" kao u dalekoisto&noj sinte0i" imamo jang koji odr4ava svoje aktivno i nebesko svojstvo naspram svog 4enskog i 0emaljskog komplementa jina Otonska i ni4a priroda prodire u sam mu4evni prin!ip i spu#ta ga na %alusnu ravan `ena sada vlada nad mu#kar!em u meri u kojoj je ovaj postao rob &ula i puko oru5e ra0mno4avanja Pred a%ro!litskom boginjom mu#kara! postaje poput demona 0emlje" poput boga oplo5uju8e vode $ troma i nedovoljna sila" podlo4na magiji 4enskog prin!ipa '0 ove teme" analogno" prema ra0li&itim prilago5ava$ njima" proi0la0e tipovi !ivili0a!ija koji se mogu na0vati a%roditskim Beorija o Erosu koju je Platon pove0ao s mitom o androginu &ija je mo8 paralisana njegovim ra0dvajanjem na ""dvoje," mu#ko i 4ensko" mo4e imati i ovo 0na&enje )eksualna ljubav ra5a se me5u smrtni!ima i0 mra&ne 4elje palog mu#kar!a koji" opa4aju8i sopstvenu unutra#nju li#enost" tra4i u blistavoj eksta0i ljubavnog 0agrljaja ponovno uspinjanje u potpunost prvobitnog ""an$ droginog. stanja 3 tom kontekstu u erotskom iskustvu se" dakle" krije varijetet titanskog poku#aja $ s tom ra0likom #to je on" po samoj svojoj prirodi" u 0naku 4enskog prin!ipa Lako je potom ista8i da prin!ip eti&kog opadanja i kvarenja mora biti nu4no pove0an i sa !ivili0a!ijom usmerenom u tom smislu" kao #to se mo4e videti i0 ra0li$ &iti- svetkovina koje su se u relativno novijim vremenima nada-njivale a%roditi0mom Ako se >ouru" ma0dejska (tvorevina. koja verovatno odgovara Atlantidi" pove0uje s demetrinskom !ivili0a!ijom" onda se nagove#taj po kojem bog tame kao protivtvorevinu suprotstavlja sramna 0adovoljstva mo4e odnositi upravo na naredni period a%ro$ ditske degenera!ije ove !ivili0a!ije" paralelan s titanskim prevratom" tj na &esto pove0ivanje a%roditski- boginja i nasilni- i surovi- ratni&ki- bo4anski- %igura Platon" kao #to je po0nato" utvr5uje -ijerar-iju oblika erosa koja ide od &ulnog i pro%anog do svetog" kulminiraju8i u erosu kro0 koji (smrtnik nastoji da 0auvek 4ivi" da bude besmrtan. 3 dionisi0mu eros postaje upravo (sveta manija." misti&ni orga0am? to je najvi#a mogu8nost ovog prav!a koji te4i da ra0ve4e od materijalni- spona i proi0vede preobra4aj kro0 neobu0danost" neumerenost i eksta0u Ako simbol Dionisa koji se bori protiv Ama0onki govori o najvi#em idealu takvog du-ovnog sveta" on ipak uvek ostaje kao ne#to ni4e u odnosu na ono #to 8e biti tre8a mogu8nost nove ere $ ponovo uspostavljanje -erojskog" koje je jedino 0aista bilo odvojeno i od 4enskog i od telurskog =apravo" Dionis je va4io i 0a bi8e donjeg sveta $ (Dionis je isto #to i Oad." ka4e Oeraklit $ i &esto je pove0ivan s prin!ipom voda 1Posejdon2 ili pod0emnog ognja 1Oe%est2 ;V /esto ga" tako5e" prate i 4enski likovi majki" devi!a ili boginja prirode koje su postale ljubavni$ !e7 Demetra i Eora" Arijadna i Aridela" )emela i Libera >u4evnost koribanata koji su &esto ogrtali 4enski sve&ani pla#t" poput sve#tenika %rigijskog kulta majke" sumnjiva je Ovde u misteriji" u (svetoj orgiji. 0dru4enoj sa

seksualnim elementom" prevladava ekstati&no$panteisti&ko usmerenje? %reneti&ni kontakti sa okultnim silama 0emlje" menadi&na i pandemi&na osloba5anja 0bivaju se u domenu koji je istovremeno onaj neobu0danog seksa" no8i i smrti Ako su u 6imu ba-analije prvobitno proslavljale prvenstveno 4ene $ koje su se u dioni0ijskim misterijama mogle javiti kao sve#teni!e i &ak kao one koje ini!iraju $ i ako se istorijski sva se8anja na dioni0ijske epidemije su#tinski pove0uju sa 4enskim elementom" u svemu tome imamo jasan 0nak postojanja motiva nadmo8nosti 4ene u ovom !iklusu" i to ne samo u kruto a%roditskom stadijumu" gde onda vlada preko spone koju eros u svom telesnom obliku obra0uje 0a %alusnog mu#kar!a" ve8 i kao 4ene koja umiruje eksta0u" #to mo4e 0na&iti i rastvaranje" uni#tavanje oblika" dakle u osnovi sti!anje du-a samo pod uslovom odba!ivanja $ u istom smislu $ njegovog posedovanja u mu4evnom obliku Bre8u i poslednju mogu8nost koju treba ra0motriti utemeljuje !ivili0a!ija -eroja Oesiod i0ve#tava da je posle bron0anog" a pre gvo0denog doba" u0 rase &ija je sudbina sada ve8 bila (ga#enje be0 slave u Oadu," =evs stvorio jedan bolji soj kojeg Oesiod na0iva upravo (-erojima." a kojima je data mogu8nost da osvoje besmrtnost i da imaju udela" uprkos svemu" u stanju koje je sli&no onom primordijalnog doba 6e& je" dakle" o tipu !ivili0a!ije u kojoj se ispoljava poku#aj obnove prvobitnog predanja na osnovu ratni&kog prin!ipa i ratni&ke osposobljenosti =apravo" ne postaju svi (-eroji. besmrtni ako i0begnu Oad? takva je sudbina samo nekoli!ine ' ako se ra0motre u !elini -elenski i mitovi drugi- tradi!ija" utvr5ivanjem srodnosti $ skriveni- i0a ra0li&iti- simbola $ titanski- i -erojski- podviga" mo4e se uo&iti da -eroji i titani" u osnovi" pripadaju istoj lo0i" da su to oni -rabri i0 iste trans!en$ dentne avanture koja mo4e uspeti ili podba!iti Oeroji koji postaju besmrtni su dakle oni &ija pustolovina uspeva" to jest odgovaraju onima koji 0aista 0naju da 0a-valjuju8i nagonu 0a trans!enden!ijom preva0i5u 0astranjenje svojstveno titanskom poku#aju obnove prvobitne du-ovne mu4evnosti i preva0ila4enja 4ene $ to jest 'unarnog" a%ro$ ditskog" ili ama0onskog du-a? drugi -eroji" koji ne 0naju da ostvare takvu mogu8nost koju im virtuelno dodeljuje olimpski prin!ip" =evs 1na istu mogu8nost aludiraju Je$ van5elja" gde se ka4e da prag nebesa mo4e pretrpeti nasilje 2" spu#taju se na nivo titanskog i divovskog roda pogo5eni ra0nim ka0nama i prokletstvima kao posledi!ama svoje nepromi#ljenosti i pokvarenosti kojom su se slu4ili na (putenim sta0ama na 0emlji. 3 ve0i s ovim odnosom i0me5u Puta Bitana i Puta Oeroja 0animljiv je mit po kojem oslobo5eni Prometej poka0uje Oerkulu put do vrta Oesperida" gde 8e ovaj morati da ubere vo8ku besmrtnosti Bu vo8ku" po#to ju je Oerkul osvojio" u0ima Atina $ koja ovde predstavlja olimpski intelekt $ i vra8a je na mesto" (jer nije do0voljeno nositi je kojekuda.? to verovatno 0na&i da se ova tekovina &uva 0a lo0u kojoj pripada kako ne bi bila oskrnavljena u slu4bi &oveka" kao #to je Prometej nameravao da u&ini ' u -erojskom !iklusu se ponekad javlja tema !lijade" dakle para i 4ene" ali s ra0li&itim 0na&enjem od ve8 ra0motreni- slu&ajeva na koje smo uka0ali u prvom delu govore8i o sagi o 6eP 9emorensis$u" o (4enama. koje bo4anske kraljeve &ine takvima" o (4enama. vite#kog !iklusa" itd 3 ve0i sa ovim ra0li&itim aspektom koji" s-odno slu&ajevima" poka0uje istu simboliku" ovde 8e biti dovoljno re8i da 4ena otelovljuje prin!ip o4ivljavanja 1Eva $ (4ivotna. $ Oeba i ono #to proisti&e i0 odnosa bo4anski- 4ena sa Drvetom 4ivota" itd 2" prosvetljenja ili trans!endentnog 0nanja 1Atina" ro5ena i0 glave olimpskog =evsa" Oeruklov vodi&? de$ vi!a )o%ija" premudra Jospa u "Ternima Ljubavi." itd 2" ili mo8i 1-induisti&ka Dakti" boginja bitaka >origu koja nudi svoju ljubav juna!ima keltskog !iklusa o 3lsterima" itd 2 `ena je predmet osvajanja? ona ne li#ava -eroja njegovog mu4evnog karaktera" ve8 mu dopu#ta da ga integri#e na vi#em stupnju 3 !iklusima je daleko istaknutiji motiv suprotstavljanja svakoj

ginekokratskoj preten0iji i svakom ama0onskom poku#aju Ovaj motiv je 0ajedno sa drugim" isto tako su#tinskim motivom 0a odre5ivanje kon!epta (-eroja. $ koji se odnosi na save0ni#tvo sa olimpskim prin!ipom i borbu protiv titanskog prin!ipa $ imao jasan i0ra0 u -elenskom !iklusu" prvenstveno u liku dorskog Oerkula Ve8 smo videli da se poput Be0eja" Aelero%onta i A-ila Oerkul bori protiv simboli&niAma0onki sve dok i- ne is$ trebi >ada se kod lidijskog Oerkula poka0uje odre5eni pad sa Om%alom" dorski Oerkul ostaje u osnovi onaj koji je na0van nia:TuvoR?" neprijatelj 4ene? od njegovog ro5enja boginja 0emlje Oera je neprijateljski nastrojena prema njemu? po ro5enju je udavio dve 0mije koje mu je Oera poslala da ga uni#te Oerkul 8e morati neprestano da se bori protiv nje" ali ostaju8i nepora4en" uspeva #tavi#e i da je rani" kao i da" u olimpskoj besmrtnosti" poseduje njenu jedinu k8erku Oebu" (ve&nu mladost. 6a0motrimo li ostale likove !iklusa o kojem je re& i na =apadu i na 'stoku" uvek 8emo" vi#e ili manje" pronala0iti te iste osnovne teme Bako se Apolon" &ije je ro5enje Oera na svaki na&in ometala 1u0 0natnu pomo8 Aresa" silovitog boga rata2 i koja mu je poslala 0miju Pitona da ga progoni" morao boriti protiv njenog sina Ba!ija koji je pod maj&inom 0a#titom? u borbi nju ranjava -iperborejski -eroj kao #to" u epopeji" A%roditu ranjava Ajaks Ako je i nei0vestan ko$na&ni is-od podu-vata -aldejskog junaka Jilgame#a u potra0i 0a biljkom besmrtnosti" ostaje &injeni!a da je &itava njegova pri&a" u osnovi" pripovedanje o borbi koju on predu0ima protiv boginje '#tar 1a%roditski tip >ajke `ivota2 &iju ljubav odba!uje okrutno je podsetiv#i na sudbinu koju su imali njeni drugi ljubavni!i? on 0atim ubija demonsku 4ivotinju koju je na njega pustila sama boginja 'ndra" nebeski prototip -eroja" u jednoj ak!iji koja se smatrala (-erojskom i mu4evnom. poga5a svojom munjom ama0onsku nebesku 4enu 3#as 13s-as2" a on sam je istovremeno gospodar one (4ene." Dakti" koja ima i 0na&enje (mo8i. Ako Parsi%alov odla0ak i0a0iva smrt njegove majke koja se protivila njegovom -erojskom po0ivu" po0ivu (nebeskog vite0a." ako persijski junak 6ostam u Da-nami 1)-a-name-" Enjiga o kraljevima2 mora da i0begne 0amku 0maja koji mu se predstavlja u vidu 4ene 0avodni!e pre nego #to oslobodi kralja $ koji upravo 0a-valjuju8i 6ostamu uspeva da povrati vid i koji je onaj #to poku#ava da se uspne na 9ebo pomo8u (orla, $ onda u oba ova slu&aja vidimo prika0ivanje istog motiva 3op#teno govore8i" 0avodljiva 0amka 4ene koja nastoji da odvrati od simboli&nog podu-vata junaka kon!ipiranog kao uni#titelja titana" monstruo0ni- bi8a ili ratnika u pobuni" ili kao onog koji potvr5uje vi#e pravo" tako je &esta i popularna tema da je ovde suvi#no ilustrovati je posebnim napomenama 3 tako sa&injenim legendama i sagama svakako treba smatrati i0vesnim da se 0amka 4ene svodi na ravan telesnosti u najni4em smislu re&i Ako je istina da kada (4ena nosi smrt" mu#kara! je preva0ila0i kro0 du-, prela0e8i sa %alusne mu4evnosti na onu du-ovnu"3; tome treba dodati da" 0apravo" 0amka koju postavlja 4ena ili boginja e0oteri&no i0ra4ava isto tako skrivenu opasnost jednog oblika du-ovnosti koja odu0ima mu4evnost i te4i da nagon prema natprirodnoj istini sinkopira ili ga od nje udalji Vladavina u po&e!ima nije bila postojanje nego pose$ dovanje prvobitne sile? ta osobina 8%uPo!pv2%iI i au$t!neYe$ KBBOK? se u Oeladi &esto 0dru4ivala sa -erojskim idealom Bakva osobina je ponekad i0ra4avana kro0 simboliku o!eubistva ili in!esta 1o!eubistva u smislu odre5ene eman!ipa!ije" postajanja prin!ipa po sebi" a in!esta u analognom smislu" u 0na&enju posedovanja prvobitne stvarala&ke materije2 Bako u svetu bogova kao odra0 istog tog du-a nala0imo" na primer" tip =evsa koji je ubio sopstvenog o!a i posedovao majku 6eju

kada je ona" da bi mu pobegla" u0ela oblik 0mije"33 'ndra koji satire prvobitnu 0miju A-i $ kao #to Apolon ubija Pitona $ s-va8en je kao onaj ko ubija nebeskog o!a" Dijausa 34 Jo# se u simboli!i -ermeti&ke Ars 6egia o&uvala tema (%ilo0o%skog in!esta. ) ob0irom na dve redak!ije solarne simbolike ve8 kori$ #8ene da se uka4e na di%eren!ija!iju tradi!ije" mo4e se re$ 8i da -erojski mit stoji u ve0i sa sun!em koje je pove0ano s prin!ipom promene" ali ne su#tinski $ ne po sudbini pro$ padljivosti i ve&nog rastvaranja u >aj!i =emlji" koja je svojstvena bogovima$godinama $ ve8 tako #to te4i da se re#i tog prin!ipa da bi se preobra0io i ponovo uspostavio u olimpskoj nepromenjivosti" u besmrtnoj uranskoj prirodi Oerojske !ivili0a!ije koje se pojavljuju pre gvo0denog !loba $ to jest epo-e li#ene svakog du-ovnog prin!ipa" kakve god vrste on bio $ i otprilike u bron0ano doba" kao preva0ila4enje demetrinsko$a%roditske du-ovnosti ili ti$ tanske -Tbris" predstavljaju delimi&no vaskrsavanje )vetlosti )evera" trenutke obnove 0latnog arkti&kog !iklusa Veoma je 0na&ajna" u tom pogledu" &injeni!a da se me5u podvi0ima koji Oerkulu daju olimpsku besmrtnost nala0i podvig u ve0i sa vrtom Oesperida" a do kojeg je stigao" prema nekim predanjima" pro#av#i kro0 simboli&no nordijsko sedi#te (koje nije dostupno smrtni!ima ni s mora" ni s kopna1*3V $ 0apravo" kro0 0emlju Oiperboreja!a? on" ('epi pobednik.1raAAlviEot?2" i0 ove 0emlje Oiperboreja!a poneo je maslinu kojom su se krunisali pobedni!i 3: 9a kraju ovog kra8eg pregleda mor%olo#ki 8emo odrediti #est osnovni- tipova !ivili0a!ija i tradi!ija po&ev#i od one primordijalne 10latno doba2 Bo su s jedne strane de$ metri0am" kao &istota )vetlosti Juga 1srebrno doba" atlantski !iklus" sve#teni&ko dru#tvo2" a%roditi0am" kao njegov degenerisan oblik i napokon" ama0oni0am" kao 0astranjuju8i poku#aj lunarne obnove ) druge strane imamo ti$ tani0am 1u jednom drugom okviru &ak lu!i%eri0am2" kao degenera!iju )vetlosti )evera 1bron0ano doba" doba ratnika i divova2" dionisi0am" kao te4nju mu#kom" i0opa&enu i devirili0ovanu u pasivnim i promiskuitetnim obli!ima eksta0e"3H i -eroi0am" kao obnovu olimpsko$solarne du$-ovnosti i preva0ila4enje bilo >ajke" bilo Bitana Bakve su osnovne strukture na koje se" u prin!ipu" mo4e analiti&ki svesti svaki me#oviti oblik !ivili0a!ija koje se javljaju u istorijskim vremenima" u !iklusima (mra&nog doba. ili gvo0denog doba )OLA69A D3OOV9O)B Arkti&ki !iklus =latnog doba $ Kiklus bo4anskog kraljevskog dostojanstva DE>EB619)EA D3OOV9O)B i Atlantsko$ju4nja&ki !iklus )rebrno doba )ve#teni&ka ginekokratija ' A>A=O9)E' K'EL3) B'BA9)E' K'EL3)

Aron0ano doba Drugi atlantski period _i+ 9'+ *i* D'O9'='J)E' K'EL3)

AW6OD'B)E1 K'EL3)

OE6OJ)EA D3OOV9O)B Arijski !iklus i '

i )umrak -eroja JVO=DE9O DOAA U A2 B6AD'K'JA ' A9B'B6AD'K'JA Ameri&ki !iklus $ 'sto&nomediteranski !iklus

'0 vi#e ra0loga u ovo delo ne mo4emo uklju&iti meta%i0iku istorije glavni- drevni- !ivili0a!ija >o8i 8emo da istaknemo samo poneki od nji-ovi- najkarakteristi&niji- aspekata" toliko da damo liniju vodilju onome ko bude 4eleo da 0a sopstveni ra&un predu0me posebno istra4ivanje o poretku neke od ovi- !ivili0a!ija ) druge strane" mora8emo ubr0o da na# -ori0ont ograni&imo samo na =apad" po#to je i0van =apada ve8ina !ivili0a!ija na ovaj ili onaj na&in sve do relativno noviji- vremena sa&uvala tradi!ionalan karakter 1(tradi!ionalan11 u #irem smislu te re&i" tako da se njime ponovo obu-vate sve ve8 opisane varija!ije pove0ane u jednakom suprotstavljanju (-umanisti&kom. !iklusu poslednji- epo-a2 i ne8e ga i0gubiti sve do njegovog ra0aranja od strane 0apadninaroda koji su i sami ve8 postali 4rtve degenerativ$ nog pro!esa >ora8emo" dalde" da pogled usmerimo na =apad da bismo pratili pro!ese koji su imali odlu&uju8u ulogu u gene0i savremenog sveta Bragove nordijsko$solarne du-ovnosti u istorijskim vremenima nala0imo naro&ito na prostoru arijske !ivili0a!ije ) ob0irom da je &esto 0loupotrebljavan" termin (arijski11 upotrebljava8emo s re0ervom" u smislu da on ne mora odgovarati samo biolo#kom ili etni&kom kon!eptu 1u tom pogledu bilo bi prikladnije govoriti o borealnoj ili severnoatlantskoj rasi" u 0avisnosti od slu&aja2" nego da prvenstveno odgovara kon!eptu rase du-a" &ije je podu$ daranje s rasom tela bilo veoma ra0noliko u ra0li&itim !ivili0a!ijama (Arijski11 du- je manje$vi#e ekvivalentan (-erojskom. du-u? kao nejasno nasle5e on stoji u ve0i sa prvobitno#8u" ali odlu&uju8i element je te4nja ka unutra#njem oslobo5enju i vra8anje u pre5a#nje stanje u jednoj aktivnoj i borbenoj %ormi Ovakvom gledi#tu ide u prilog i &injeni!a da je u 'ndiji termin arTa va4io kao sinonim re&i dvija" to jest (dva puta ro5eni. ili (preporo5eni11 Dto se ti&e prostora koji pripada arijskoj !ivili0a!iji" 0animljivo je svedo&anstvo AitareTa$ bra-mana Ovaj tekst ka0uje da su se borbe i0me5u deva" to jest sjajni- bo4anstava" i asura" neprijatelja bo4anski- -eroja" 0ametnule u sve &etiri oblasti prostora Oblast u kojoj su deve trijum$ %ovale i koja je stoga dobila ime nepobedive oblasti $ sa$ $es-a dig aparajita $ bila bi oblast i0me5u )evera i 'stoka koja upravo odgovara prav!u nordijsko$atlantske migra!ije 9asuprot tome Jug i 'ndija smatrani su oblastima demona" snaga neprijateljski- bogovima i arijima 3 obredu tri ognja upravo je (ju4nja&ka vatra. odre5ena da i0agna takve sile ; =a 0apadno podru&je mo4emo se po0vati na (narode sekire." obi&no pove0ane s megalitskom kulturom dolmena Prvobitno sedi#te ovi- rasa je 0a pro%ana istra4ivanja obavijeno tajnom" ni#ta manje od sedi#ta prvi- rasa koje su bile o&igledno nadmo8ne nad &ovekom i0 9e$ andertala i koje je" kao #to smo rekli" poneko mogao na0vati (Oelenima paleolita. Postoji ve0a i0me5u pojave (naroda sekire. u neolitu i noviji- #irenja indoevropski- 1(arijski-.2 naroda u Evropi 3op#teno govore8i" uvidelo se da njima treba pripisati poreklo dr4avno$

politi&ki- i ratni&ki- oblika koji su se suprotstavljali %ormi kulture de$ metrinskog" miroljubivog" komunitarnog i sve#teni&kog tipa" a koji su &esto 0au0imali njeno mesto 3 Druge !ivili0a!ije" pored arijski-" od istorijski- vremena poka0uju tragove primordijalnog predanja >e5utim" odvelo bi nas suv#e daleko i na kli0av teren ukoliko bismo podrobnije ovde ra0matrali me5uigre dveju suprotstavlje$ ni- tema Juga i )evera" s osvrtom na etni&ki element 3 svakom slu&aju" u pogledu onog #to se odnosi na prekolumbijsku Ameriku treba ra0motriti prvenstveno ar-ai&ni talog !iklusa telursko$ju4nja&ke !ivili0a!ije koji nije li#en ve0e sa atlantskim 3 njega spada !ivili0a!ija >aja" kao i ona Bia-uanaka" Puebla i drugi- lo0a ili manji- sredi#ta Veoma sli&ne !rte nala0e se u preistorijskim tragovima jedne vrste ju4nog pojasa koji se od pela0gijskog )redo0emlja #iri sve do ru#evina prearijske !ivili0a!ije ;3p V Papesso" 'nni del 6g$veda" Aologna" 19;9" t '" str :V 'nni dell*At-arva$veda" Aologna" 1933" str ;9 Pored toga" u 6g$veda" L" 1V" :" Jug je prava! 4rtvovanja u &ast o&eva $ #to je suprotno severnom putu )un!a i bogova $ ali isto tako i prava! na kojeg se po0iva u magijskim praksama u tekstu At-arva$veda kada se pri0ivaju mra&ne i demonske sile destruk!ije" ili kada se pali ritualni plamen da sa0da (0aklon i oklop, 0a du- umrlog 1At-arva$veda" LV'''" 4" 92 **3p K Da[son" B-e Age o% t-e Jods" nav delo" svuda >o-end4o Daro 1'ndija2 i analogni- tragova u predina$ sti&koj Eini Bakva !ivili0a!ija ima prete4no demetrinsko$sve#teni&ki karakter? u0 jaku -tonsku komponentu tu se &esto javljaju solarni simboli" ali preina&eni i oslabljeni" tako da bi se u0alud tra4ili prera5eni elementi na osnovu du-ovne mu4evnosti i olimpske nadmenosti Ovo va4i i 0a !ivili0a!iju >aja 3 takvoj !ivili0a!iji u prvom planu su %igure sve#tenika i bo4anstava" koje ujedno nose i 0namenja najvi#e vlasti i kraljevskog dostojanstva Earakteristi&an je po0nati majanski !rte4 i0 Dre0denskog kodeksa 1KodeP Dresden$ sis27 tu se vidi upravo bo4anstvo" Eukulkan" sa insignijama kraljevskog dostojanstva" a pred njim sve#tenik na koleni$ ma nad samim sobom i0vr#ava krvavo smrtonosno 4rtvovanje Demetrinski prin!ip tako vodi u oblike (religio0nog. tipa u kojima postovi i mu&enja obele4avaju &ovekov pad sa nivoa njegovog prvobitnog dostojanstva Eao #to i0gleda" >aje su stvorile !arstvo 0vano (Eraljevstvo Velike =mije. 19a&an M9a!-an]? koliko &est" toliko i 0na&ajan simbol 0a ovu !ivili0a!iju2" koje je imalo miroljubiv karakter" nije bilo ni ratni&ko ni -erojsko" a u njemu su sve#teni&ke nauke bile uveliko ra0vijene Ali dostigav#i visok stepen i0obilja" !arstvo se postepeno i0rodilo u oblike -edonisti&ke i a%roditske !ivili0a!ije '0gleda da od >aja poti&e tip boga Ee!alkoatla" koji je solarni atlantski bog li#en mu4evnosti upravo u miroljubivom i kontemplativ$ no$mu&eni&kom kultu Prema predanju" Ee!alkoatl je u odre5enom trenutku napustio svoj narod i povukao se u atlantsko sedi#te" odakle je i do#ao Ovo bi verovatno trebalo dovesti u ve0u sa inva0ijom rasa lo0e 9a-ua" Bolteka i na kraju Asteka" koji su nadvladali >aje i nji-ovu dekadentnu !ivili0a!iju stvoriv#i nove dr4ave Be rase su najjasnije sa&uvale predanje na Bulu i Astlan" odnosno nordijsko$atlantsko sedi#te" i stoga po svemu sude8i spadaju u !iklus (-erojskog. tipa 9ji-ova poslednja tvorevina bilo je drevno meksi&ko !arstvo &ija je prestoni!a po legendi i0gra5ena tamo gde se pojavio Orao" ste4u8i u kljunu =miju 'sto se mo4e re8i 0a lo0e 'nka" koje su od ()un!a. poslate kao vladari"

i koje su stvorile peruansko !arstvo name8u8i se rasama sa daleko ni4om !ivili0a!ijom i nji-ovim animisti&kim i -tonskim kultovima koji su se odr4ali u narodnim slojevima 4 Ovde *)vaki novi kralj 'nka imao je po 0akonu 0adatak da pro#iri !arstvo i soje veoma 0animljiva legenda o rasi divova i0 Biu-uanaka &ije nebo je uklju&ivalo samo >ese! 1lunarni !iklus sa svojom titanskom suprotno#&u2 $ rasi &iji prorok )un!a biva ubijen i koju satire i okamenjuje naredno pojavljivanje )un!a" #to se mo4e dovesti u ve0u upravo sa dolaskom 'nka 3op#teno re&eno" postoje mnoge legende o belim ameri&kim lo0ama vladara (odo0go." tvor!ima !ivili0a!ije 3 >eksiku je 0atim karakteristi&na dvojakost kako solarnog kalendara nasuprot lunarnom 1koji i0gleda pripada najdrevnijem sloju domoroda&ke !ivili0a!ije i koji je prvenstveno ve0an 0a sve#teni&ku kastu2" tako i aristokrat$ sko$naslednog sistema vlasni#tva nasuprot komunisti&ko$ $plebejskom sistemu" ili kona&no" suprotstavljanje kulta i0ra0ito ratni&ki- bo4anstava" 3i!ilopo&tlija i Be!katlipo$ ke" pre4ivelim osta!ima kulta Ee!alkoa5a 3 najstarijim predanjima ove !ivili0a!ije nala0i se $ kao u Edi $ tema borbe protiv divova i tema o poslednjem pokolenju koje poga5a vodena katastro%a Eao #to je poka0ala prilikom #panskog prodora" ratni&ka !ivili0a!ija ovi- rasa poka0uje ipak obele4je degenera!ije u prav!u spe!i%i&nog" pogubnog dionisi0ma" koji bi se mogao na0vati ma-nitost krvi Bema svetog rata i -erojske smrti kao 4rtve koja donosi besmrtnost 1tema koja se nije isti!ala me5u Aste!ima vi#e nego me5u evropskim nordijskim lo0ama ili me5u Arapima2 ovde je pome#ana s nekom vrstom ludila 4rtvovanja ljudi u mra&nom" 4estokom 0anosu uni#tenja 4ivota da bi se odr4ao kontakt sa bo4anskim putem kolektivni- pokolja kakvi se nisu de#avali ni u jednoj po0natoj !ivili0a!iji Eao i u !arstvu 'nka" ovde su drugi %aktori degenera!ije 0ajedno sa unutra#njim politi&kim sporovima doveli do sloma ovi- !ivili0a!ija 1koje su nesumnjivo imale slavnu i solarnu pro#lost2 pod rukom malobrojni- bandi evropski- pustolova Bo su !iklusi &ije unutra#nje vitalne mogu8nosti mora da su odavno bile is!rpljene" 0bog &ega se i ne mo4e konstatovati nikakvo 0adr4avanje ili ponovno klijanje drevnog du-a u vremenima posle osvajanja Pri svemu tome" medu pojedinim plemenima )everne Amerike morenski %ragmenti drevnog nasle5a trajali su du4e u du-u i u rasi Oerojski element je &ak i tu ponekad preina&en $ prvenstveno u obli!ima okrutnosti i strogosti 3prkos svemu" uglavnom se mo4e pri-vatiti stav koji" u tom pogledu" govori o (ljudskoj %iguri upotpunjenoj na jedinstven na&in7 njeno dostojanstvo" njen ponos" njena ispravnost i snaga njenog du-a" njena plemenitost i njen -eroi0am $ esen!ije lepote u kojoj su istovremeno prisutni i orao i sun!e $ nala4u po#tovanje i naslu8uju nekakvu du-ovnost be0 koje bi ove vrline bile nera0umljive i li#ene dovoljnog ra0loga. 3ostalom" ovakva situa!ija mo4e se sresti i u Evropi u kasnom neolitu" kod ratni&ki- plemena koja su u tom svom svojstvu mogla i0gledati kao poluvarvari naspram jednog dru#tva demetrinsko$sve#teni&kog tipa koje su oni prega0ili" pokorili ili apsorbovali 3 njima su" 0apravo" pored odre5ene involu!ije vidljivi tragovi %ormativnog delovanja pret-odnog !iklusa nordijske du-ovnosti A to" gotovo bismo rekli" va4i 0a epigone" 0a mnoge nordijske narode i0 perioda prodora Dto se ti&e Eine" ograni&i8emo se da istaknemo veoma 0na&ajnu &injeni!u da ritual 0adr4ava tragove drevnog dinasti&kog preno#enja po 4enskoj liniji" &emu se sigurno suprotstavlja dunaredne" ve8 istaknute kosmokratske kon!ep!ije prema kojoj !ar jasno otelovljuje %unk!iju mu#kar!a i (pola. nasuprot sveukupnosti sila ne samo demosa nego i sveta" kao i dujednog od najrigoro0niji- tipova o&inskog prava 9edavno otkrivene ru#evine 1)mit2 i0vesne

!ivili0a!ije srodne >ajama" s linearnim tipom pisma" koja je neo&ekivani pod0emni sloj ar-ai&niji od isto tako drevne kineske !ivili0a!ije" tako5e nas mogu navesti na pomisao da je jednu demetrinsko$atlanti5ansku %a0u $ putevima koje je jo# nemogu8e ta&no utvrditi $ nasledio solarni !iklus koji" uostalom" isprva nije uvek 0nao da i0bri#e svaki trag Odjek te %a0e jesu slede8i elementi7 12 meta%i0i&ke kon!ep!ije u kojima jo# postoje osta!i ar-ai&ne ideje o srodnosti (9eba. i 4ene ili majke" one koja je prva stvorila svaki 4ivot" ;2 &esto pribegavanje prvenstvu levog nad desnim i suprotnost i0me5u lunarnog i solarnog kalendarskog obele4avanja" s kojim se prvo mesa" 32 telurski narodni kult demona" 42 #amanski ritual sa svojim nesre5enim i ma-nitim obli!ima" i V2 i0vo5enje magije koja je u 0a&etku bila gotovo isklju&ivo povlasti!a 4ena $ nasuprot nemisti&noj i gotovo olimpskoj strogosti 0vani&ne patri!ijske i imperijalne kineske religije Etni&ki posmatra$ no" u dalekoisto&nom podru&ju susre8u se dve suprotne struje7 jedna poreklom sa 0apada" s odlikama uralsko$al$ tajski- naroda 1gde je" svojevremeno" bila prisutna arijska komponenta2" i druga koja bi se dala pove0ati s jugoisto&nim i australijskim skupom Periodi u kojima prevladavaju elementi prve struje bili su i periodi slavne Eine? njoj je bila svojstvena sklonost prema ratu i osvajanju" #to je kasnije usled sli&nog me#anja posebno do#lo do i0ra4aja u japanskom !iklusu 9eko posebno istra4ivanje sigurno bi moglo osvetliti mnoge ovakve datosti 3 drevnoj Eini (polarni. simbol sredi#nji!e imao je istaknutu ulogu ) njim je u ve0i kon!ep!ija (Karstva )redine. podvu&ena lokalnim geogra%skim elementima" ali i ponovno vra8anje na ideju o (0latnoj sredini. i (ravnote4i. u gledi#tima koja se #ire sve do eti&kog plana" daju8i mesta posebnom $ pro&i#8enom i ritualnom $ oblikovanju 4ivota Eao u drevnom 6imu" ovde su predstavni!i vlasti imali istovremeno religio0an karakter? (sve#teni&ki. tip se javio tek u kasnom periodu i u ve0i sa eg0ogenim kultovima 3ostalom" osnova kineske tradi!ionalne mudrosti" knjigaJi ling" pripisana je jednom mitskom kralju" Wo$Oiju" kao #to se veruje da su glavne komentare u ovom tekstu napisali prin&evi a ne sve#teni!i ili (mudra!i. Ba knjiga sadr4i pouke koje" prema samom Wo$Oiju" se4u u najdrevniju" te#ko odredi$ vu pro#lost One su &inile 0ajedni&ku osnovu dveju noviji- doktrina" taoi0ma i kon%u!ijani0ma" koje" usled ra0li&iti- domena na koje se odnose" na prvi pogled i0gledaju kao da imaju malo dodirnita&aka Ova dva u&enja su 0apravo imala smisao novog 0ama-a u periodu latentne kri0e i raslojavanja? isto tako" ta u&enja su 0na&ila o4ivljavanje meta%i0i&kog elementa 1s ini!ija!ijskim i e0oteri&nim pro#irenjima2" odnosno eti&ko$ritualnog elementa" tako da se tim putem tradi!ionalni kontinuitet u Eini mo$ gao odr4ati na ispravan na&in u veoma stabilnim obli!ima sve do relativno noviji- vremena 'sto se mo4e re8i" &ak u ve8oj meri" 0a Japan 9jegov tradi!ionalni na!ionalni oblik" #intoi0am" potvr5uje uti!aj koji je regulisao i u0digao kompleks kultova delimi&no ve0ani- 0a primitivni sloj 1u svakom slu&aju" ni#ta se posebno ne mo4e 0aklju&iti i0 prisustva i0olovane bele rase Ainua2 3 istorijskom dobu u sredi#tu #intoi0ma stoji imperijalna ideja" koja !arsku tradi!iju poistove8uje sa bo4anskom (Vr#e8i 0apovest" sila0im s neba," ka4e u Eo5iki$ ju 1Eojiki2 rodona&elnik dinastije 3 jednom komentaru prin!a Oakabona 'toea isti&e se7 ()veti presto stvoren je kada se =emlja odvojila od 9eba Mto jest" i0ostajanjem prvobitnog jedinstva i0me5u 0emaljskog i bo4anskog" o kojem su posebno u kineskom predanju ostali karakteristi&ni tragovi? tako *prirodaZ i Z9eboZ u ideogramima &esto bivaju sinonimi] Vladar sila0i sa 9eba i bo4anstven je i svet . Karu se pripisuje i (solarni. prin!ip" mada u0 nera0ja#njeno me#anje sa 4enskim prin!ipom" !ar vodi poreklo od boginje Amaterasu Omikami

9a toj osnovi &in vladanja i domina!ije" s jedne" i kult" s druge strane" postaju jedno? termin ma!urigoto o0na&ava ili vladu ili (vr#enje religio0ni- stvari." a u okviru #intoi0ma 0na&i lojalnost? be0uslovna odanost vladaru" &ugi" poprima religio0no 0na&enje i osnova je svake etike 9ijedno delo 0a osudu" nisko i prestupni&ko" nije s-va8eno kao apstraktna" manje$vi#e be0na&ajna i (dru#tvena. norma" ve8 kao i0daja" nelojalnost i sramota? nema (kriva!a." ve8 pre ima (i0dajnika. i bi8a nesposobni- 0a &asnost Ove op#te vrednosti posebno su se isti!ale kod busija ili samuraja $ ratni&kog plemstva $ i u nji-ovoj eti!i" bu#i$ do$u 3 stvari" tradi!ija u Japanu je u su#tini imala aktivnu i &ak militaristi&ku orijenta!iju" ali se njen antipod sastojao u unutra#njem oblikovanju $ samurajska etika je isto toliko asketska koliko i ratni&ka $ i imao sakralne i ritualne aspekte" po &emu 0natno li&i na ono #to je bilo svojstveno vite#kom i %eudalnom evropskom srednjem veku Pored #intoi0ma i 0en je" kao e0oteri&ni oblik budi0ma" imao udela u oblikovanju samuraja" ali i u tradi!ionalnom %ormiranju ra0ni- aspekata i obi&aja japanskog 4ivota uop#te" sve do umetnosti i 0anata 1prisustvo sekti koje su negovale budi0am u novijim" raslojenim i religio0nim obli!ima" sve do amidai0ma+" pobo4nog oblika" nije dovelo ni do kakvog 0na&ajnijeg preina&enja najva4nije linije japanskog du-a2 Breba ista8i da u0 bu#ido u Japanu postoji tradi!ionalna ideja o ratni&koj 4rtvenoj smrti" &iji primer su kamika0e" piloti samoubi!e i0 Drugog svetskog rata )ve do nedavno Japan je pru4ao primer $ jedinstven u svojoj vrsti $ koeg0isten!ije tradi!ionalne orijenta!ije s pri-vatanjem struktura savremene te-ni&ke !ivili0a!ije na materijalnoj ravni )a Drugim svetskim ratom -iljadugodi$ #nji kontinuitet je prekinut i ravnote4a je i0gubljena $ nestala je poslednja dr4ava na svetu u kojoj se i dalje pri0navao prin!ip (solarnog kraljevstva &istog bo4anskog prava )udbina (mra&nog doba," njegov 0akon 0a-valjuju8i kojem te-ni&ki i industrijski poten!ijal" kao i organi0ovana materijalna mo8 imaju odlu&uju8i karakter u sudaru i0me5u svetski- sila" obele4ila je kraj i ove tradi!ije sa is-odom poslednjeg rata Dto se ti&e Egipta" u mitu se" pored meta%i0i&ki- 0na&enja" mogu ra0abrati poneke &injeni!e o prvobitnoj istoriji njegove !ivili0a!ije Predanje ve0ano 0a prastaru dinastiju (bo4anskimrtva!a. $ koji se me#aju sa ()ledbeni!ima Drevnog Oorusa. 1)-emsu Oeru2 $ obele4eni-ijerogli$ %om O0irisa kao gospodara ()vete 0emlje =apada. i pristigli- upravo sa =apada"1< mo4da mo4e sadr4ati se8anje na primordijalnu !ivili0atorsku i vladaju8u atlantsku lo0u 'staknimo da je prema tituli koja se posve8ivala bo4anskim kraljevima bog Oorus" kao i Apolon" sa0dan od 0lata7 on se ve0uje 0a prvobitno predanje 3 Egiptu je potom postojala simbolika (dva. brata suparnika $ O0irisa i )eta $ i nji-ove borbe 3 egipatskim predanjima postoje tragovi ver0ije etni&ke borbe koji odgovaraju ovoj simboli!i" ili se pak u borbi dva brata" kao i u onoj dve lo0e" vide predstavni!i du-a koji simboli#e jednog" odnosno drugog boga 11 Ako O0irisova smrt" koju je prou0rokovao )et" osim 0na&enja (4rtve. koje smo objasnili u prvom delu ovog rada mo4e i0ra4avati kri0u na istorijskom planu kojom se 0avr#ila prva era $ naime era (bogova." <eoi $ uskrsnu8e O0irisa u Oorusu moglo bi 0na&iti obnovu u drugom egipatskom periodu kojeg su Jr!i na0vali erom rpiAeoi+" a koji bi tako mogao odgovarati jednom od oblika (-erojskog. !iklusa o kojem govori Oesiod Ovaj drugi period se" prema predanju" 0avr#ava sa >anesom" a Oorus a-a" Oorus bora! 1titula data ovom kralju2" na karakteristi&an na&in podvla&i takvo 0na&enje 'pak" kri0a koju je Egipat u prvom trenutku prevladao mora da se kasnije ponovo pojavila i imala ra0oran is-od Jedan od poka0atelja jeste demokrati0a!ija kon!epta besmrtnosti" koja

se mo4e konstatovati ve8 krajem )tarog !arstva 1V' dinastija2" a drugi je preina&enje karaktera sredi#njeg polo4aja du-ovnosti" (imanentne trans!enden!i$ je, vladara koji te4i da postane obi&an predstavnik boga 3 novijem Egiptu se u0 solarnu temu javlja -tonsko$lu$ narna tema ve0ana 0a lik '0ide" (>ajke svi- stvari" gospodari!e elemenata" ro5ene na po&etku vekova. 13 3 tom pogledu veoma je 0na&ajna legenda u kojoj l0ida" kon!ipirana kao &arobni!a" -o8e da na&ini sebe (gospodari!om sveta i da postane boginja sli&na )un!u 16a2 na nebu i na 0emlji. ) tim !iljem '0ida postavlja 0amku samom 6a" dok je ovaj sedao na (presto dva -ori0onta.? ona podme8e 0miju da ga ujede i otrovani bog pristaje da (njegovo. ime pre5e na nju 14 Bako je do#lo do pomeranja prema !ivili0a!iji >ajke Od solarnog O0iris postaje lunarni bog" bog vo!la u %alusnom smislu i bog vina" to jest dioni0ijskog elementa $ dok" sa pojavom '0ide" Oorus biva degradiran na puki simbol propadljivog sveta 1V Pa los (smrti i vaskrsenja. O0irisa ve8 poprima misti&ne i eskapisti&ke boje" u &istoj antite0i sa nepristrasnom solarno#8u boga 6a i (Drevnog Oorusa. aristokratskog kulta Bip bo4anske 4ene" &iji je ar-etip upravo '0ida" posreduje u vaskrsenju" u besmrtnom 4ivotu Ove predstave kralji!a uglavnom nose lotos po$ novnog ra5anja i (klju& 4ivota." #to se odra4ava u eti!i i u obi&aju" u onoj nadmo8i 4ene i kralji!e nalik '0i5i" o kojoj su pisali Oerodot i Diodor" a ti&e se novijeg egipatskog dru#tva? ta premo8 je imala tipi&an i0ra0 u dinastiji (Obo$ 4avateljki Ao4anskog* nubijskog perioda 3 ve0i s tim" 0na&ajno je da se sredi#te s kraljevskog simbola pomera na sve#teni&ki 9egde u periodu LL' dinastije egipatski sve#teni!i" umesto da te4e da ostanu u slu4bi bo4anskog kralja" 4ude da sami postanu vladari? tako se osniva tebanska dinastija kraljevski- sve#tenika na u#trb %araona" i tako dola0i do pojave sve#teni&ke te$ okratije umesto bo4anskog kraljevskog dostojanstva s po&etaka" #to je karakteristi&na mani%esta!ija 0a svetlost Juga Pola0e8i od ove ta&ke" bogovi su sve manje otelovljena prisustva $ oni postaju trans!endentna bi8a &iju e%d!asnost u stvari posreduje sve#tenik 9estaje ma$ gijsko$solarni stadijum" a sledi onaj (religio0ni117 molitva umesto 0apovesti" 4elja i ose8anje umesto poistove8enja i neop-odne te-nike Drevni pri0iva& du-ova je" na primer" mogao re8i7 (Ja sam Amon" koji ra5a svoju >ajku Ja sam veliki posednik mo8i" Jospodar >a&a 9e di4i se protiv mene $ ja sam )etG 9e dodiruj me $ ja sam OorusG11" a 0a o0irisovanog mu#kar!a se moglo re8i7 (Di4em se poput 4ivog boga11" (Ja sam Jedini" moje bi8e je bi8e svi- bogova" u ve&nosti11" (Ako on Muskrsli] -o8e da vi umrete" o bogovi" umre8ete" ako on -o8e da 4ivite" 4ive$ 8ete11" (Bi nare5uje# bogovima11 $ dok u poslednjim obli!ima misti&na &e4nja i pokorno moljenje i0bijaju u prvi plan7 (Bi si Amon" gospodar hutljivi-" koji priti&e na po$ 0iv siroti- Bebi vi&em u svojoj patnji 3istinu" ti si spasila!G. Bako se egipatski solarni !iklus 0atvara opadanjem" u 0naku >ajke '0 Egipta" prema gr&kim istori&arima" dola0e Pela0gi" a 0atim Oeleni i glavni kultovi demetrinsko$ $-tonskog tipa 3 svakom slu&aju" po !ivili0a!iji '0idi$ nog tipa" po odjeku prvenstveno (lunarnog. 0nanja 1kao i onog pitagorejskog2 i po previranju a%roditskog rasula i u0burkanog narodnog" promiskuitetnog i eskapisti&$ kog misti!i0ma" Egipat se javlja kao poslednji u dinami$ 0mu mediteranski- !ivili0a!ija '0idine i )erapidine misterije" kao i misterije kraljevske -etere Eleopatre" bi8e sve #to je on na kraju mogao predstaviti pred silama drevnog 6ima Ako i0 Egipta pre5emo u Oaldeju i Asiriju" nai8i 8emo na temu !ivili0a!ija Juga i nji-ovimaterijali0a!ija i preina$ &enja u jo# i0dvojenijem obliku" i to u drevnim vremenima Ve8 0a najstariji sloj ti- naroda" sa0dan od sumerskog elementa" karakteristi&an je motiv prvobitne nebeske >ajke koji se u0di4e i0nad ra0li&ito mani%estovani- bo4anstava" kao i motiv ""sina,

koga ona ra5a be0 o!a" koji ima &as !rte -eroja" &as ""boga," ali koji ve8inom podle4e 0akonu umiranja i ponovnog ra5anja 3 kasnoj -etitskoj kulturi boginja dominira nad bogom" a na kraju upija svojstva samog boga rata predstavljaju8i se kao ama0onska boginja" te pored sve#tenika evnu-a vidimo naoru4ane sve#te$ ni!e Velike Aoginje 3 Oaldeji gotovo sasvim i0ostaje ideja bo4anskog kraljevskog dostojanstva7 ako i0u0memo poneki uti!aj egipatske tradi!ije" -aldejski kraljevi su" i kada bi 0aodenuli sve#teni&ki karakter" smatrali sebe tek (vikarima. ipatesi2 bo4anstva" pastirima odabranim da upravljaju ljudskim stadom" ali koji nisu i sami bo4anske prirode Prvenstveno se" u ovoj !ivili0a!iji" bogu grada davala titula kralja sa (moj Jospodine. i (moja Jospo5o. Ljudski kralj dobijao je od boga u posed grad" a bog bi ga i na&inio kne0om u smislu predstavnika 9jegova titula ena 1en2 prvenstveno je sve#teni&ka7 on je sve#tenik" pastir i namesnik )ve#teni&ka kasta ostala je i0dvojena kasta i" u osnovi" ona je bila nadmo8na Earakteristi&no je poni$ 4avanje kralja u Vavilonu jednom godi#nje" kada bi on ostavljao pred bogom svoja kraljevska obele4ja" obla&io ode8u roba i pokorno molio ispovedaju8i svoje ""gre-e," dok bi ga do su0a tukao sve#tenik koji predstavlja bo4anstvo Vavilonski kraljevi se &esto javljaju kao (delo >ajke. 1'#tar$>ami2 $ u Oamurabijevom 0akoniku kralj upravo od boginje prima krunu i skiptar Asurbanipal joj &ak ka4e7 (Bebe preklinjem 0a dar 4ivota . Wormula ()vemo8na kralji!e" milosrdna 0a#titni!e" nema drugog pribe4i#ta i0van tebe." ostaje karakteristi&na ispovest 0a vavilonsku du#u" 0a patos kojim ona ve8 obavija sveto Oaldejska nauka" koja predstavlja naju0vi#eniji vid takvog !iklusa !ivili0a!ije" uglavnom spada u lunarno$5eme$ trinski tip? njen deo koji se bavi prou&avanjem 0ve0da je $ 0a ra0liku od svog egipatskog ekvivalenta $ vi#e okrenut planetarna nego staja8im 0ve0dama" pre >ese!u nego )un!u 10a Vavilon!e je no8 svetija od dana7 )in" bog >ese$ !a" ima premo8 nad Dama#om" bogom )un!a2 Oaldejskoj nau!i je" u osnovi" nu4na %atalisti&ka tema" misao o svemo8i odre5enog 0akona ili (-armonije.? nju karakteri#u nedovoljan sen0ibilitet 0a pravu trans!enden!iju i naturali$ sti&ko i anti-erojsko ograni&enje na polju du-a Dto se ti&e novije !ivili0a!ije iste lo0e $ one asirske $ u njoj se pre isti&u odlike titanski- i a%roditski- !iklusa Bu se" s jedne strane" javljaju mu4evne rase i bo4anstva nasilne prorode" brutalno &ulna" okrutna i ratoborna" a s druge strane se potvr5uje du-ovnost #to kulminira u predstavama a%ro$ ditskog tipa" upravo Veliki- >ajki" kojima ovi prvi na kraju bivaju pot&injeni Ako se u Jilgame#u u0di4e -erojsko$ $solarni tip koji pre0ire Aoginju i sam se okre8e osvajanju Drveta 4ivota" on je ipak u svom poku#aju podba!io" jer mu 0mija ponovo otima dar (ve&ne mladosti. kojeg je Jiigame# uspeo da 0adobije dospev#i" i0me5u ostalog $ 0a-valjuju8i jednoj 4eni" (Devi!i >ora. $ u simboli&nu 0emlju gde kraljuje junak koji je jedini preostali od prepo$ topskog bo4anskog &ove&anstva" Daleki 3tnapi#tim$Atra$ -a0is Baj dar je -teo da odnese ljudima (da bi i oni u4ivali besmrtni 4ivot, Ovaj primer bi se mo4da mogao u0di8i na simbol nesposobnosti jedne materijali0ovane ratni&ke rase" kao #to je asirska" da dostigne trans!endentni stupanj gde bi moglo do8i do njenog preobra4aja u rod (-eroja." kadar da stvarno sa&uva (dar 4ivota. i ponovo preu0me prvobitnu tradi!iju ) druge strane" na isti na&in na koji je asirsko$-aldejsko o0na&avanje vremena lunarno" nasuprot egipatskom solarnom" u takvim !ivili0a!ijama ja$vljaju se tragovi ginekokratije a%ro!litskog tipa =a sve nji- va4e tipovi )emiramide koja je" gotovo kao odra0 odnosa svojstveni- bo4anskom paru '#tar i 9inip$Ador" bila stvarna vladarka 9inovog kraljevstva" kao i onog koje je pripadalo 4enskastom )ardanapalu /ak i ako i0gleda da je u obi&ajima ti- rasa" u po&etku" 4ena imala dominantnu ulogu i da ju je mu#kara! kasnije nadvladao";V ova smena mo4e analogno biti 0nak mnogo #ireg pokreta" imaju8i pre 0na&enje dalje involu!ije nego obnove Dola0ak Asira!a na mesto Oaldeja!a 0apravo je prela0ak i0 demetrinskog sta$ dijuma u (titansko.

stanje" #to se 0na&ajnije iska0alo u pojavi 4estokog asirskog ratni#tva umesto -aldejskog lu$ narno$astrolo#kog sve#tenstva Veoma je 0na&ajno da je legenda uspostavila odnos i0me5u 9imroda" kome se pripisuje osnivanje 9inive i asirskog !arstva" i 'spolina i drugi- tipova prepotopski- (divova." koji su svojom silovito#8u na kraju uspeli (pokvariti telesne puteve na 0emlji. A2 Jevrejski !iklus $ Arijsko$isto&nja&ki !iklus

9euspe-u -erojskog poku#aja Oaldej!a Jilgame#a pandan je Adamov pad u mini druge !ivili0a!ije semit$ skog !iklusa7 jevrejske !ivili0a!ije Ovde nala0imo %undamentalan i karakteristi&an motiv $ preobra4aj u gre- onoga #to se u arijskom mitu javlja kao -erojska odva4nost &esto krunisana uspe-om i #to u mitu o Jilgame#u ima negativan is-od samo 0bog (sna, koji savladava junaka 3 okvirima jevrejskog semiti0ma" onaj ko poku#ava da 0agospodari simboli&nim Drvetom nedvosmisleno se pretvara u &oveka koga je 0avela 4ena i u gre#nika nad kojim 8e stajati proldetstvo koje mora podneti i ka0na koju mora platiti u svetom stra-u pred nekakvim stra#nim" ljubomornim i svemo8nim bogom 9e postoji bolja nada" kona&no" od nade u (spasitelja11 koji 8e 0astupanjem &oveka dovesti do iskupljenja 3 drevnoj jevrejskoj tradi!iji 0asigurno postoje elementi ra0li&itog tipa >ojsije je" ukoliko duguje 4ivot jednoj 4eni kraljevskog porekla" s-va8en kao ()paseni i0 Voda," a doga5aji i0 '0laska mogu se i e0oterijski protuma&iti Pored 'lije i Eno-a" Jakov je pobednik nad an5elima i" s tim u ve0i" termin ('0rael. ne 0na&i ni#ta manje nego (pobednik Aoga. Ovi su elementi" me5utim" sporadi&ni i i0$ra4avaju &udnu os!ila!iju karakteristi&nu 0a jevrejsku !lu#u uop#te7 s jedne strane ose8anje krivi!e" samoponi4avanje" obesve8enje" putenost" a s druge gotovo lu!i%erska gor$ dost i buntovnost >o4da s tim ima ve0e &injeni!a da ini$ !ija!ijska tradi!ija koju je judai0am posedovao i koja je kao kabala imala va4nu ulogu u evropskom srednjem veku i sama poseduje posebno 0amr#ene !rte" ponekad kao (prokleta nauka. /injeni!a je da se Jevrejinu" uop#teno re&eno" onostra$ nost prvobitno predstavila u obliku mra&nog i nemog seri la" neke vrste Oada be0 varijante (Ostrva Oeroja." tako da se smatralo da ga nisu i0begli &ak ni sveti kraljevi poput Davida Bo je tema puta (o&eva." ovde posebno nagla#ena kao tema o stalnoj i sve ve8oj udaljenosti i0me5u &oveka i Aoga >e5utim" i na ovom planu nala0imo karakteristi&nu dvostrukost ) jedne strane" 0a drevnog Jevrejina pravi kralj je Je-ova" tako da se posumnjalo da je kraljevsko" dakle tradi!ionalno dostojanstvo u punom smislu re&i na neld na&in umanjenje Ao4jeg prava 1istorijsko ili ne" )a$ muilovo suprotstavljanje ustanovljavanju kraljevskog dostojanstva ostaje 0na&ajno u tom pogledu2 ) druge strane" jevrejski narod se smatrao (i0abranim narodom. i (Ao4jim narodom." kojem je obe8ano da 8e gospodariti nad svim narodima i posedovati sva blaga 0emlje /ak je i0 persijske tradi!ije preu0eta tema o junaku )ao#jantu 1)aos-Tant2 koji je u judai0mu postao (>esija11" 0adr4av#i neko vreme !rte obli&ja (Aoga nad Vojskama11 3 ve0i s tim" u drevnoj jevrejskoj religiji jasno se uo&ava napor sve#teni&ke elite da objedini jednu tmurnu" mnogostruku i neobu0danu etni&ku supstan!u" dav#i kao osnovu njenog (oblika11 (=akon11" i na&iniv#i od njega surogat 0a ono #to je kod drugi- naroda jedinstvo 0ajedni&ke otad4bine i 0ajedni&kog porekla '0 ovog op#teg %ormativnog delovanja" ve0anog 0a sakralne i ritualne vrednosti" a koje se nastavlja u drevnoj Bori sve do talmudi0ma" i0nikao je jevrejski tip rase pre po du#i nego po telu 'pak" prvobitni supstrat nikada nije bio sasvim ugu#en kao #to to stara jevrejska istorija sama poka0uje u obliku u&estalog udaljavanja od

svog Aoga i mirenja '0raela s njim Bakav duali0am i napetost koja je proistekla i0 njega obja#njavaju negativne oblike koje je jevrejska religija dobila u kasnijim vremenima Eao i 0a druge !ivili0a!ije" tako je i 0a judai0am ra0doblje i0me5u V'' i V' veka pre n e bilo doba karakteristi&nog preokreta Po#to je ratna sre8a po&ela da '0raelu okre8e le5a" pora0 je po&eo da se tuma&i kao ka0na 0a (gre-11 O&ekivalo se da 8e" posle ispa#tanja" Je-ova ponovo pomagati svoj narod i darivati mu mo8" #to je tema koja se naro&ito isti&e kod Jeremije i kod Deuteroisaije Ali kako se ni#ta od toga nije dogodilo" proro&ka vera se raslojila u apokalipti&no$mesijanski mit" u %antasti&nu vi0iju )pasio!a koji 8e iskupiti '0rael Bu 0apo&inje pro!es raspadanja Ono #to je poti!alo i0 tradi!ionalne komponente postalo je ritualni %ormali0am bivaju8i sve apstraktnije i odvojenije od 4ivota Ako se ima na umu uloga koju su u ovom !iklusu imale sve#teni&ke nauke -aldejskog tipa" mo4emo s takvim poreklom pove0ati sve ono #to je kasnije postalo apstraktna misao u judai0mu" ponekad &ak i matemati&ka misao 1sve do )pino0ine %ilo0o%ije i sa$ vremene (%ormalne11 %i0ike" u kojima je jevrejska komponenta veoma jaka2 Pored toga" uspostavljena je ve0a s jednim ljudskim tipom" koji $ da bi odoleo vrednostima koje ne 0na da ostvari i koje" dakle" poprimaju apstraktan i utopisti&ki karakter $ ose8a netrpeljivost i ne0adovoljstvo pred svakim postoje8im po0itivnim poretkom i svakim oblikom vlasti 1prvenstveno kada se" makar i nesve$ sno" javlja stara ideja da je dr4ava pravde koju Aog pri-vata samo ona dr4ava u kojoj '0rael ima mo82" tako da stalno i0a0iva nemire i revolu!ije 9apokon" treba ra0motriti aspekt jevrejske du#e koja odgovara onome ko se 1s ob0irom na neuspe- u ostvarenju vrednosti svetosti i du-ovnosti" a u poku#aju da preva0i5e antite0u i0me5u du-a i (puti. koja ga na spe!i%i&an na&in ra0dra4uje2 raduje kad god mo4e da otkrije ilu0iju i nestvarnost ti- dveju vrednosti i da konstatuje oko sebe propalu te4nju 0a oslobo5enjem" jer bi mu to bila neka vrsta alibija" samoopravda$ nja Ovo su spe!i%i&ni ra0voji prvobitnog motiva (krivi!e. koji 8e ra0orno delovati tokom sekulari0a!ije judai0ma i njegovog rasprostiranja u skora#njoj pro#losti 0apadne !ivili0a!ije >e5utim" u ra0voju drevnog jevrejskog du-a javlja se karakteristi&an momenat 3 periodu ve8 pomenute kri0e malaksava i ono &isto i virilno #to je moglo ostati sa&uvano u starodrevnom Je-ovinom kultu i u ratni&kom idealu >esije Ve8 s Jeremijom i 'saijom i0bija neka neuravnote4ena du-ovnost koja osu5uje" pre0ire i smatra in%eriornim sve#teni&ko$ ritualni element 3pravo je ovo smisao jevrejskog (proro#tva." koje je prvobitno imalo !rte srodne kultovima ni4i- kasti" pandemi&nim i ekstati&kim obli!ima rasa Juga Pret-odni tip (vidovnjaka. $ roe- $ 0amenjuje tip opse!lnutog du-om Ao4jim Bome se pridru4uje patos ()lugu Ve&nog." koji pokopava o-olo" mada %anati&no pou0danje (Ao4jeg naroda." i ekvivalentni misti!i0am apoka$ lipti&ni- boja Ovaj element 8e" oslobodiv#i se drevnog jevrejskog sklopa" imati istaknutu ulogu op#teg pokreta&a kri0e starog 0apadnog tradi!ionalnog sveta Dijaspori" ra$ sejanju jevrejskog naroda" odgovaraju upravo ovi proi0vodi du-ovnog raspadanja jednog !iklusa koji nije upo0nao (-erojsku. obnovu? u njemu je neka vrsta unutra#njeg preloma olak#ala pro!ese antitradi!ionalnog karaktera Postoje drevna predanja po kojima bi Bi%on" bi8e koje je neprijatelj solarnom Aogu" bio ota!jevreja" a Jeronim je" 0ajedno s ranim gnosti&kim autorima" smatrao jevrejskog boga ti%onskim stvorom )ve ovo upu8uje na nekakav demonski du- neprestane u0nemirenosti" opskurnog me#anja ra0li&iti- elemenata i skrivene pobune ni4i-" #to je na jevrejsku supstan!u delovalo presudnije nego kod drugi- naroda u smislu povratka u slobodno stanje i odvajanja od (=akona11 i od tradi!ije koja joj je dala oblik Pritom" ona je to &inila na degradiran ili i0vitoperen na&in" te su stoga po&eli da deluju neki motivi koji su sadr4ani u

njenom vi#e ili manje nesvesnom nasle5u Otud poti&e jedno od glavni- 4ari#ta sila koje 8e" mada &esto samo u instinktivnom smislu" negativno delovati u posled$ njim %a0ama 0apadnog !iklusa (gvo0denog doba. >ada je re& o !iklusu koji se %ormirao u 0natno kasnijem periodu" ovde 8emo se ukratko osvrnuti na islam kao poslednju tradi!iju koja se oblikovala me5u rasama semit$ skog porekla i 0na&ajno preva0i#la neke od negativni- motiva na koje smo uka0ali Eao u sve#teni&kom judai0mu" i ovde su u sredi#tu 0akon i tradi!ija kao %ormativna sila kojoj su prvobitne arapske lo0e ponudile daleko &isti$ju" plemenitiju i ratni&kim du-om pro4etiju materiju 'slamski 0akon" #erijat 1s-ariZa-+2" jeste bo4anski 0akon? njegova osnova" Euran" kon!ipiran je kao sama re& Ao4ja" kalam Ala- 1kalam Alla-2" kao delo koje nije ljudsko" kao (nestvorena. knjiga koja je ab aeterno++ na nebu >ada islam sebe smatra (Avramovom religijom." a njega 4eli da u&ini i osniva&em Eabe 1EaZba-2 $ ovde se ponovo javlja (kamen." simbol ()redi#ta. $ &injeni!a je da on isti&e svoju ne0avisnost od judai0ma ni#ta manje nego od -ri#8anstva" da je sredi#te Eabe sa svojom simbolikom prai$ slamsko i da ima prastaro" te#ko odredivo poreklo i da je u e0oteri&noj islamskoj tradi!iji re%erentna ta&ka misterio0ni lik Eidr 1E-idr2" s-va8en kao %igura koja je bila nadmo8na i pret-odila biblijskim proro!ima 'slam isklju&uje temu karakteristi&nu 0a judai0am" a koja 8e u -ri#8anstvu postati dogma i osnova Oristove tajne" dok 0adr4ava mit o Adamovom padu" istina u 0natno oslabljenoj %ormi" ne i0vukav#i motiv (prvobitnog gre-a. i0 njega 3 tome on vidi (dijaboli&nu ilu0iju. 1talbis 'blis2 $ #tavi#e" takav se motiv na neki na&in i0vr8e" budu8i da se )atanin 1'blis M'blis] iii Dejtan M)-aTtan]2 pad u Euranu 1LV'''" 4U2 svodi na njegovo odbijanje da 0ajedno sa an5elima padne ni&i!e pred Adamom Bako biva odba&ena i ideja o Otkupitelju ili )pasitelju $ sredi#te -ri#8anstva? i ne samo to" ve8 se isklju&uje i posredovanje sve#teni&ke kaste )-vativ#i Ao4ansko u apsolutnoj monoteisti&koj &istoti" be0 osobine ""O!a, i be0 (>ajke Ao4je." svaki &ovek kao muslim je neposredno pove0an sa Aogom i posve8en kro0 0akon koji pro4ima i na apsolutno unitaran na&in organi0uje 4ivot u svakom svom i0ra0u $ pravnom" religio0nom i dru#tvenom Eao #to smo naglasili" u prvobitnom islamu jedini kon!ipirani oblik asketi0ma bila je ak!ija" drugim re&ima d4i-ad" (sveti rat. $ rat koji" teoretski" treba da se vodi neprekidno" sve do punog u&vr#8enja bo4anskog 0akona ' upravo svetim ratom" a ne ak!ijom propovedanja i apo$ stolata islam se naglo" &udovi#no #irio" stvaraju8i ne samo Karstvo kali%a" nego pre svega jedinstvo svojstveno rasi du-a $ ummab" (islamskoj na!iji. 9apokon" islam se predstavlja u odre5enoj tradi!ionalnoj potpunosti" u kojoj svet )-ariZa- i )unna- " eg0ote$ ri&nog 0akona i predanja" ima svoju dopunu ne toliko u misti!i koliko u pravim prav!atim ini!ija!ijskim organi0a!ijama 1turuI2 koje imaju svoje e0oteri&no u&enje 1taZuiit2 i meta%i0i&ku doktrinu o Vr-ovnom 'ndentitetu 1tauX-td2 3 takvim organi0a!ijama i" uop#te" u tako0vanoj Diji 1)-iZa-2 Z1Z &esti su pojmovi maZsum$a 1dvostrukog prei$ mu8stva2" isma-$a 1doktrinarne nepogre#ivosti2 i nemogu8nosti da se bude uprljan gre-om 1#to va4i 0a poglavare" vidljive i nevidljive imame" mujta-id 2" i upu8uje se na neprekinutu liniju jedne rase oblikovane tradi!ijom &iji je nivo vi#i ne samo od onog u judai0mu" ve8 i od verovanja koja su osvojila =apad Dto se ti&e 'ndije" koja se u starini 0vala ArT5varta" to jest 0emlja Arija!a" ukoliko termin koji odre5uje kastu" vama" 0na&i i ""boja," i ako se kasta slugu" #udri 1nasuprot kasti arija kao rasi (ponovo ro5eni- " dvtja2" na0iva i !rna rasa" krs-navarna" neprijateljska rasa" dasa$vama" i nebo4anska" asurTa $ u tome treba videti se8anje na du-ovnu ra0liku i i0me5u dveju rasa koje su se prvobitno sudarile" kao i na prirodu onoga #to 8e oblikovati vi#e kaste Pored

njegovog meta%i0i&kog sadr4aja" sam mit o 'n$ dri $ 0vanom -arijaka 1-ari$Taka2" to jest (plavokosi. ili (0latokosi. $ mo4e imati i istorijsko 0na&enje 'ndra se ra5a u inat maj!i" kida ve0u s majkom i" od nje napu#ten" ne strada" ve8 0na da na5e put slave 3< Ovaj sjajni i -erojski bog satire mno#tvo !rni- krs-na i pokorava boju dasa u&iniv#i da se strmoglave dasTa" koji su -teli da se uspnu na ""nebo,? on poma4e arijima i s nji-ovim (belim prijateljima. stalno osvaja sve ve8e 0emlje 31 Podvi0i ovog boga koji se bori sa 0mijom Alii i 0astra#uju8im &arobnjakom 9amukijem 1mo4da sama legendarna borba deva protiv asura3;2" obara gromom boginju 0ore (koja je -tela da bude velika. i uni#tava demona Vritru i njegovu majku" tako (rodiv#i )un!e i nebo."33 to jest uransko$solarni kult $ mogu sadr4avati alu0ije na borbu kulta arijski- osvaja&a protiv demonski- i magijski- 1u ni4em smislu2 kultova dravidski-+" paleomalajski- i sli&ni- domoroda&ki- rasa ) druge strane" ako epopeja govori o prvobitnoj solarnoj dinastiji $ surTa$vamsba $ koja se i0gleda istakla u 'ndiji uni#tiv#i lunarnu dinastiju" to bi mogao biti jo# jedan trag borbi protiv oblika koji su se srodili sa (atlantsko$ ju4nja&$ kim, !iklusom 34 Pri&a o 6ami koji je predstavljen kao Pa$ ra#u$6ama" to jest pri&a o -erojskom liku koji nosi simboli&nu -iperborejsku sekiru" kojom je u svojim ra0li&itim obli&jima uni#tio pobunjene ratnike u vreme kada su pre$ !i Oindusa jo# 4iveli u severnoj oblasti i sa )evera prokr$ &io puteve rasi bra-mana"3V kao i predanje o Vi#nuu" 0vanom isto tako (0latni. ili (plavokosi." koji uni#tava mle!!$ -as" ratni&ke lo0e koje su degradirale i otu5ile se od svetog$3: $ nala0e se me5u temama koje aludiraju na preva0ila4enje degenerisani- oblika i ponovno potvr5ivanje ili obnovu (-erojskog. tipa 'pak" u istorijskoj 'ndiji naila0imo i na tragove preina$ &enja" verovatno u0rokovani- talogom nadvladani- auto-toni- rasa 3sled suptilnog koro0ivnog delovanja na prvobitnu du-ovnost arijski- osvaja&a 1mada opstaju obli!i virilne aske0e i -erojskog ispunjenja2 'ndija je" u !elini" 0avr#ila pre u opadanju $ u smislu (kontempla!ije. i (sve#tenstva. $ nego #to je ostala strogo odana prvobitnoj kraljevskoj i solarnoj liniji Period visoke napetosti se4e sve do vremena Vi#vamitre koji je jo# otelovljavao i kraljevsko i sve#teni&ko dostojanstvo i sprovodio svoju vlast nad svim arijskim lo0ama jo# sjedinjenim u oblasti Pan$ d4aba 9aredni period" ve0an 0a #irenje u 0emljama Jan$ ga" predstavlja vreme ras!epa Prema tome" vlast koju je u 'ndiji osvojila sve#teni&ka kasta" kao u slu&aju Egipta" mo4emo smatrati vla#8u koja je usledila i verovatno proi0la0i i0 va4nosti koju je malo$ $pomalo 0adobio puro-ita $ braman pot&injen svetom kralju $ kada su" sa raseljavanjem Arija!a u nove 0emlje" prvobitne dinastije propale u toj meri da su na kraju" u mnogim slu&ajevima" osvanule kao obi&no ratni&ko plemstvo nasuprot sve#teni!ima 3H Epopeje nas podse8aju na dugu i 4estoku borbu i0me5u sve#teni&ke i ratni&ke kaste 0a vladavinu nad 'ndijom 3U 6as!ep koji je usledio u narednom periodu nije spre&io" i0me5u ostalog" da sve#tenik &esto 0adr4i virilne i kraljevske !rte" kao i da ratni&ka kasta 1prvobitno 0vana kraljevskom kastom7 rajanija" rajanTa2 sa&uva sopstvenu du-ovnost koja se u ra0li&itim slu&ajevima ponovo nametala onoj sve#teni&koj $ du-ov$ nost u kojoj se neretko pojavljuju odre5eni tragovi prvobitnog borealnog elementa 3ostalom" (nordijski. elementi u indoarijskoj !ivili0a!iji su 12 strogi tip drevnog atarvana 1at-arvan2" (Jospodara vatre," onoga ko je (prvi otvorio puteve kro0 4rtvova$ nja,39 i tip bramana 1bra-mana2 kao onog koji vlada bramanom 1bra-man" apsolut2 $ bt-aspati $ i bogovima svojim %ormulama mo8i? ;2 doktrina o apsolutnom Ja $ atma $ prvog upani#adskog perioda" koja nala0i pandan u puru#i" bestrasnom i svetlom prin!ipu samkje 1)am$ k-Ta2? 32 mu4evna i svesna aske0a okrenuta prema neu$ slovljenom" koja je svojstvena budisti&koj doktrini prosve$ tljenja? 42 doktrina koja je predo&avala solarno poreklo i kraljevsko nasle5e"

&isto delovanje i &ist -eroi0am i0lo4en u A-agavad$giti$" V2 vedska kon!ep!ija sveta kao (reda. 1rta2 i 0akona id-arma2" vi#e okrenuta spolja#njem svetu? :2 o&insko pravo" kult vatre" obred simboli&nog spaljivanja le#eva" kastinski re4im" kult istine i &asti" mit o svetom univer0alnom vladaru $ &akravarti 3 svim tim elementima sa&uvala su se" u vi#em smislu i ra0li&ito isprepletena" oba tradi!ionalna pola7 (ak!ija. i (kontempla!ija. >e5utim" u najdrevnijim vremenima u 'ndiji se tako5e mo4e na8i ju4nja&ka komponenta u svemu #to" nasuprot naj&istijim i bestelesnim elementima vedskog kulta" odaje neku vrstu demoni0ma ma#te" neko neuravnote4eno i bujno i0bijanje 4ivotinjski- i biljni- simbola koji na kraju uspevaju da 0avladaju nad velikim delom spoljni- umetni&ko$religio0ni- i0ra0a -induisti&ke !ivili0a!ije Eo$liko god da se u #ivaitskom predanju pro&istio u doktrinu o mo8i i o magiji vi#eg tipa" tantri&ki kult Dakti" sa svojom divini0a!ijom 4ene i svojim orgijasti&kim aspektima" ipak iska0uje drevni" predarijski koren" po du-u srodan mediteransko$a0ijskim !ivili0a!ijama gde upravo dominiraju %igura i kult >ajke >ogu8e je da je istog tog porekla sve ono #to u -induisti&kom asketi0mu ima obele4je usmr8enja i mu&enja? isto idejno nada-nu8e spaja ovaj koren sa onim #to se javlja me5u >ajama i !ivili0a!ijama sumerske lo0e ) druge strane" raslojavanje arijske vi0ije sveta u 'ndiji 0apo&inje tamo gde se istovetnost i0me5u atmana 1atma2 i bramana 1bra-man2 tuma&i u panteisti&kom smislu koji se pripisuje du-u Juga Araman tada vi#e nije du-" be0obli&na magijska sila" gotovo sa svojstvom mane" kojom Arija! vlada i upravlja putem obreda kao u prvom atarva$ vedskom periodu ili u onom kojeg opisuju vedski spisi Ara-mana $ on je Jedan$)ve" sveobu-vatno jedno" i0 kojeg sve poti&e i u kojem se sve ponovo rasta&e Buma&ena u tom panteisti&kom smislu" doktrina o poistove8ivanju atmana sa bramanom vodi pori!anju du-ovne li&nosti i pretvara se u %erment degenera!ije i promiskuiteta? jedna od posledi!a toga bi8e istovetnost svi- stvorenja Bada u prvi plan istupa u&enje o reinkarna!iji" s-va8eno u smislu nadmo8i sudbine periodi&nog i ispra0nog" stalnog ponovnog vra8anja u pojavnost uslovljenog sveta 1samsara2" a to u&enje ne postoji u prvom vedskom periodu Aske0a se tako mo4e usmeriti na oslobo5enje koje je imalo pre 0na&enje bekstva nego 0aista trans!endentnog ispunjenja 6ani budi0am" delo askete ratni&kog roda" sa ra0ni- aspekata mo4e se posmatrati kao reak!ija na ova s-vata$ nja" ali i na &isto spekulativni interes i obredni %ormali0am koji je prevladao u mnogim bramanskim sredinama Au$ disti&ko u&enje o prosvetljenju $ objaviv#i upravo (prostom &oveku" koji ni#ta nije spo0nao" koji je be0 ra0ume$ vanja 0a ono #to je sveto" svetoj doktrini tu5e" svetoj doktrini nepri-vatljivo" be0 ra0umevanja 0a ono #to je plemi8ko" plemi8koj doktrini tu5e" plemi8koj doktrini nepri-vatljivo11 put poistove8enja sebe sa stvarima i elementima" s prirodom" sa !elinom i sa samim teisti&kim bo4anstvom Aramom 1Aralima2 $ na naj&istiji na&in i0nosi prin!ip aristokratske aske0e usmerene prema 0aista trans!endentnom !ilju 'pak" re& je o re%ormi do koje je do#lo u ta&ld kri0e tradi!ionalne indoarijske du-ovnosti" koja je" i0me5u ostalog" istovremena s kri0ama koje su se ispoljile u drugim !ivili0a!ijama" bilo na 'stoku bilo na =apadu 3 tom pogledu" u budi0mu je karakteristi&no i suprotstavljanje pragmati&nog i realisti&nog du-a svemu onome #to je obi&na doktrina ili dijalektika i #to 8e u Jr&koj postati (%ilo0o%ska misao11 Audi0am se nije suprotstavljao tradi!ionalnoj doktrini atmana osim ukoliko ona vi#e nije odgovarala 4ivoj stvarnosti" budu8i da je u kasti bramana ona gubila virilnost u sklopu teorija i spekula!ija Osporavaju8i atman svakom smrtnom bi8u" osporavaju8i $ u osnovi $ samo u&enje o reinkarna!iji 1po#to budi0am ne pri0naje postojanje istovetnog li&nog je0gra kro0 ra0ne

inkarna!ije $ ne reinkarnira se neko ""ja," ve8 (po4uda." tan-a2" a ipak potvr5uju8i atman u vidu nirvane" to jest stanja koje se mo4e dosti8i aske0om" ali samo i0u0etno" budi0am sprovodi u delo (-erojsku. temu 1osvajanje besmrtnosti2 nasuprot odjeku prvobitne bo4anske samo$ spo0naje sa&uvane u ra0li&itim doktrinama kaste bramana" koje" uglavnom" 0bog ve8 otpo&etog pro!esa pomra&enja" vi#e nisu odgovorale iskustvu ve8ine ljudi Eao i0ra0 dva protivna motiva" karakteristi&an %enomen u tom pogledu u kasnijem periodu jeste suprotnost i0me5u 6amanu5ine 16amanuja2 doktrine o b-akti i Dan$ karine 1)-ankara2 doktrine vedante Dankarino u&enje" u ra0nim aspektima" i0gleda pro4eto du-om stroge" gole intelektualne aske0e" a ipak u dubini ostaje okrenuto deme$ trinsko$lunarnoj temi bramana be0 oblika $ nirguna$ $bra-man $ u odnosu na kojeg je svako odre5enje samo ilu0ija i nega!ija" &ist proi0vod ne0nanja =ato se mo4e re8i da se kod Dankare javlja najvi#a od mogu8nosti jedne !ivili0a!ije srebrnog doba 9asuprot njemu" 6amanu5a se mo4e smatrati predstavnikom narednog doba odre5enog jedino ljudskim elementom" i novog motiva &ija se pojava uo&ava ve8 u opadanju Egipta i u semitskim !iklusima7 to je motiv meta%i0i&ke udaljenosti i0me5u ljudskog i bo4anskog #to sve vi#e uklanja od &oveka (-erojsku. mogu8nost i prepu#ta ga samo pobo4nom stavu u smislu $ pre i i0nad svega $ puke sentimentalne &injeni!e ) patosom sli&nim onom najranijem -ri#8anskom" 6amanu5a je kao svetogr5e i jeres napao tvrdnje u Vedanti prema kojima se personalni bog pretpostavljao samo na nivou (ni4eg 0nanja." a najvi#e stanje jedinstva 1ekatab-ava2 sme#talo i0nad posve8enosti" kon!ipirane kao odnosa sina prema o!u 1pitv$putra$bbava2 Eod 6amanu5e se" dakle" ispo$ ljava svest koju je" naposletku" ne tako davno ra0vilo i &o$ ve&anstvo $ svest o irealnosti drevne doktrine o atmanu i opa4anje distan!e koja se ve8 uspostavila i0me5u stvarnog Ja i trans!endentnog Ja" atmana Bako biva isklju&ena najvi#a" mada i i0u0etna mogu8nost koju budi0am isti&e" i koja se na neki na&in" ukoliko prisvaja prin!ip meta%i0i&kog poistove8enja" pretpostavlja u samoj Vedanti Bako u -induisti&koj !ivili0a!iji istorijski- vremena imamo splet oblika i 0na&enja koji mogu ponovo voditi do arijsko$borealne du-ovnosti 10a koju smo" #to se ti&e doktrine" u0imali primere ""tradi!iona'nosti, i0 'ndije po0ivaju8i se" upravo i prvenstveno" na ovaj njen aspekt2 i njenog kvarenja" koje je posledi!a ve8eg ili manjeg uti!aja od strane sloja podjarmljenidomoroda&ki- rasa" nji-ovi- -tonski- kultova" nji-ove ra0u0dane ma#te" nji-ovog promiskuiteta i orgijasti&ne i -aoti&ne 4estine nji-ovi- pri0ivanja i nji-ovi- eksta0a Ako se u najnovije vreme 'ndija" posmatrana u svom sredi#njem toku" 0asigurno predstavlja kao tradi!ionalna !ivili0a!ija gde je 4ivot u potpu$nosti usmeren na sakralno i ritualno" ipak kao intona!iju $ #to smo ve8 istakli $ ona pre svega otelovljuje jednu od dve sporedne mogu8nosti koje su u po&etku bile preu0ete u vi#oj sinte0i7 mogu8nost kontemplativnog tradi!io$nalnog sveta Pol asketi0ma kao (spo0naje." a ne kao (ak!ije." obele4ava tradi!ionalni !lu- najnovije 'ndije uprkos mnogim prisutnim" ali ne i preovla5uju8im obli!ima u kojima je u (-erojskom. ponovo o4ivelo usmerenje svojstveno doma8oj rasi ratni&ke kaste 'ran je i0gleda ostao verniji takvom usmerenju" mada meta%i0i&ku visinu dosegnutu u 'ndiji nije osvojio putem kontempla!ije 6atni&ko obele4je kulta A-ura >a0de suvi#e je po0nato da bismo ga ovde opet isti!ali 'sto treba re8i i 0a paleoiranski kult vatre" &iji deo je ve8 pomenuta doktrina o -varenu ili (slavi." kao i 0a strogi persijski sistem o&inskog prava i 0a arijsku etiku istine i vernosti ve0anu 0a dominantan uranski prin!ip koji je kasnije $ kada je

preva0i5en prvobitni plurali0am prvi- osvaja&ki- lo0a $ morao voditi meta%i0i&kom idealu Karstva i odgovaraju8em kon!eptu vladara kao (Eralja kraljeva. Earakteristi&no je da u po&etku me5u klasama u 'ranu pored oni- koje odgovaraju trima vi#im kastama -induisti&ki- arija 1bramana" k#atrija i vai#ija2 ne postoji i0dvojena kasta #udri$" gotovo kao da arijske lo0e u tim oblastima nisu susrele 1ili nisu susrele kao va4an sloj2 domoroda&ki element Juga kojeg" verovatno" treba smatrati u0ro&nikom kvarenja drevnog -induisti&kog du-a 'ranu i 'ndiji je 0ajedni&ki kult istine" odanosti i &asti i tip srednjoiranskog gospodara svete vatre 1at-arvan2" #to je sinonim" prema ra0li&itim gledi#tima" 0a (&oveka prvobitnog 0akona11 1paoriTo t-aes-a2 koji je opet ekvivalent -induisti&kog tipa atarvana i bramana 1bra-mana2 u njegovom prvobitnom" jo# ne sve#teni&kom obliku 'pak" mora da je i u okrilju ove aristokratske du-ovnosti do#lo do opadanja" sve do kri0e i pojave =aratustre" re%ormatorske %igure sli&ne Audi ' kod =aratustre se tako5e mo4e uo&iti te4nja da povrati prin!ipe prvobitnog kulta $ koji su postali nera0umljivi u naturalisti&kom smislu $ i u0digne i- u &istiji i bestelesni oblik" mada" u ra0li&itim aspektima" ne be0 prisustva i0vesnog ""morali0ma, Posebno 0na&enje ima legenda koju prenose Jasna 1cas-na2 i Aun$ da-e# 1Aunda-es-2" po kojoj je =aratustra (ro5en11 u Ajrijanem Vae5u" to jest u primordijalnoj borealnoj 0emlji" ovde s-va8enoj kao (kli!a rase Arija!a11 i kao mesto 0latnog doba i kraljevske slave? tamo je =aratustra najpre otkrio svoje u&enje )porno je doba kada je 0aista 4iveo =aratustra /injeni!a je da termin (=aratustra11 $ kao uostalom i (Oermes11 1egipatski Oermes2 i drugi likovi $ pre o0na&ava odre5eni du-ovni uti!aj nego pojedina&nu li&nost" usled &ega je re& o imenu koje se moglo odnositi i na ra0li&ita bi8a koja su u ra0nim epo-ama otelovljavala pome$ nuti uti!aj 'storijski =aratustra o kome se obi&no govori smatra se posebnim ispoljavanjem te %igure $ i" na neki na&in" prvobitnog -iperborejskog =aratustre 1otud tema njegovog ro5enja upravo u prvobitnom sredi#tu2 $ u epo-i koja se pribli4no podudara sa epo-om pomenute kri0e drugi- tradi!ija" a njegova je misija da predu0me ak!iju ispravljanja paralelnu sa onom Audinom =aratustra se $ #to je 0animljiv detalj $ bori sa bogom tame koji je u0eo oblik 4enskog demona" pri0ivaju8i u sebi struju Daita 1Daita2 $ upravo re&nu struju Ajrijanem Vae5a 9a konkretnom planu u nekoliko navrata se govori o 4estokim =aratustri$ nim bitkama protiv pret-odne kaste ma0dejski- sve#tenika" koji se u pojedinim tekstovima smatraju poslani!ima daeva" to jest bi8a koja su neprijatelji bogu svetlosti" #to svedo&i o slabljenju te kaste Da je u !elokupnosti persij$ ske tradi!ije" &ija je (dominanta11 imala prvenstveno arijski i kraljevski karakter" postojala napetost u0rokovana -ege$ monisti&kim preten0ijama sve#teni&ke kaste poka0uje poku#aj sve#tenika Jaumate da u odre5enom trenutku u0urpira vr-ovnu vlast i uspostavi teokratiju" ali ga je Darije ' 0ba!io s trona Ovo je" ipak" jedini takav poku#aj 0a$ bele4en u persijskoj istoriji Prvobitna tema" koja u dodiru s preina&enim tradi!ionalnim obli!ima gotovo kao da 0adobija novu snagu" pojavljuje se u sasvim i0dvojenom obliku u mitrai0mu kao nov (-erojski. !iklus s posebnom ini!ija!ijskom osnovom >itra" solarni junak pobednik nad telurskim bikom" drevni bog sjajnog nebeskog prostora sli&an 'ndri i -induisti&kom >itri" kao i0dvojena %igura $ be0 oni- 4ena ili boginja koje a%roditski ili dioni0ijski prate sirijske bogove i bogove egipatske dekaden!ije $ otelovljuje na karakteristi&an na&in nordijsko$uranski !lu- u svom ratni&kom obele4ju '0me5u ostalog" 0na&ajno je da se u nekim sredinama >itra poistove8uje ne samo s -iperborejskim Apolonom" bogom 0latnog doba" ve8 i s Prometejem? ovo aludira na svedosno preobra4enje" usled &ega se ovaj titan me#a sa bo4anstvom koje je oli&avalo prvobitnu du-ovnost >itra se ra5a i0 (kamena. nose8i dvostruki simbol ma&a i svetlosti

1baklju2" a 0a motiv prisutan i u titanskom mitu mogu se pomenuti predstave >itre koji guli (Drvo. da bi sebi na&inio ode8u" a potom se pri-vata borbe sa )un!em i po$ be5uje ga pre nego #to se 0dru4i i gotovo poistoveti s njim 6atni&ka struktura mitraisti&ke ini!ija!ijske -ijerar-ije tako5e je dosta po0nata Antiteluri0am obele4ava mitrai$ 0am utoliko #to" 0a ra0liku od s-vatanja svojstveni- sled$ beni!ima )erapide i '0ide" nije sme#tao boravi#te oslobo5eni- u dubine 0emlje" ve8 u s%ere &iste uranske svetlosti" po#to i- je prola0ak kro0 ra0li&ite svetove li#io svake 0em$ nosti i strastvenosti Pored toga" treba 0apa0iti da su 4ene gotovo potpuno isklju&ene i0 kulta i i0 mitraisti&ke ini!ija!ije Etos mitraisti&ke 0ajedni!e u kojoj se 0ajedno s -ijerar-ijskim prin!ipom potvr5ivao prin!ip bratstva bio je ipak suprotstavljen promiskuitetnom sentimentu svojstvenom ju4nja&kim 0ajedni!ama" kao i opskurnoj 0avisnosti od krvi tako karakteristi&noj" na primer" 0a jevrej$ sku religiju Aratstvo mitraisti&ki- ini!ijata koji su nosili ime (vojnika. bilo je jasno i sna4no individuali0ovano" a kao takvo je i moglo postojati me5u ratni!ima udru4enim u 0ajedni&kom podu-vatu" 0a ra0liku od onog koji je u osnovi imao mistiku !aritas$ a V< Bo je isti etos koji 8e se ponovo javiti u 6imu i u germanskim lo0ama 3 stvari" ako je mitrai0am u pojedinim vidovima pretr$ peo raslojavanje kada je >itra bio s-va8en kao !!dttip" ()pasila!." i Yi eoiPBNI" (Posrednik. $ gotovo na religio0noj ravni $ on se uprkos tome u svom sredi#njem je0gru istorijski 1tokom velike kri0e starog sveta2 prika0ivao kao simbol druga&ijeg prav!a? njega je romani0ovani =apad mogao u0eti naspram simbola kojeg je predstavilo -ri#8anstvo" koje je me5utim prevladalo i oko kojeg su se morali kristali$ sati ra0li&iti ra0araju8i i antitradi!ionalni uti!aji" o &emu 8e uskoro biti re&i >itrai0am je" u osnovi" poku#ao da podr4i poslednju du-ovnu reak!iju drevnog 6ima koju predstavlja Julijan 'mperator" i sam ini!iran u tajne ovog obreda Podseti8emo na kraju da su i posle islami0a!ije prostora drevne iranske !ivili0a!ije teme ve0ane 0a pret-odnu tradi!iju na#le na&ina da se ponovo u&vrste Bako je od )a$ %avida nadalje 11V<1$1H;;2 0vani&na religija Persije bio imami0am" koji se usredsre5uje na ideju nevidljivog poglavara 1'mam2 koji 8e se" posle perioda (odsustva. $ g-aTba- $ ponovo pojaviti da (pobedi nepravdu i donese 0latno doba na 0emlju. Persijski vladari smatrali su sebe provi0ornim vr#io!ima du4nosti 'mama skrivenog u vekovima odsustva" sve do vremena njegovog ponovnog pojavljivanja Bo je drevna arijsko$iranska tema )ao#janta 9 A2 =APAD9' OE6OJ)EO$36A9)E' K'EL3) Oelenski !iklus

Eada se osvrnemo na =apad i naro&ito na drevnu Oe$ ladu" mogli bismo ra0motriti dva aspekta Prvi je u ve0i sa 0na&enjima koja su analogna ve8 utvr5enim u %ormiranju drugiveliki- tradi!ija i upu8uju na jedan nesekulari0o$ van svet" jo# uvek pro4et op#tim prin!ipom (svetog. Drugi aspekt se" me5utim" odnosi na pro!ese koji uvode u poslednji !iklus" -umanisti&ki" svetovni i ra!ionalisti&ki !iklus? upravo 0bog ovog aspekta mnogi ljudi novog doba rado u Jr&koj vide po&etak svoje !ivili0a!ije Oelenska !ivili0a!ija poka0uje i drevniji sloj" onaj egejski i pela0gijski u kojem se javlja op#ta tema atlantske !ivili0a!ije srebrnog doba $ pre svega u obliku demetri0ma $ sa &estim uplitanjem motiva ni4eg reda ve0ani- 0a -ton$ sko$demonske kultove 9asuprot ovom sloju nala0e se" kao karakteristi&no -elenski" obli!i !ivili0a!ije koju su stvorile

a-ajske i dorske osvaja&ke lo0e koje odlikuje olimpski ideal -omerskog !iklusa i kult -iperborejskog Apolona &ija pobedonosna borba protiv 0mije Pitona" 0akopane ispod !le%ijskog apolonijskog -rama 1a u Del%ima je pre tog kulta bilo proro&i#te >ajke" Jeje" koja se pove0uje s demonom vode" atlantsko$pela0gijskim Posejdonom2" predstavlja jo# jedan od mitova sa dvostrukim 0na&enjem $ meta%i0i&kim" s jedne strane" a s druge 0na&enjem borbe rase uranskog protiv rase -tonskog kulta 9a tre8em mestu uo&avaju se posledi!e ponovnog javljanja prvobitnog sloja" &ime se u&vr#8uju ra0ni vidovi dionisi0ma" a%ro$ diti0ma" pitagorejstva i drugi- du-ovniusmerenja ve0ani- 0a -tonski kult i obred" sa odgovaraju8im dru#tvenim obli!ima i obi&ajima Bo u dobroj meri va4i i 0a etni&ki plan )a tog gledi#ta" mogu se ra0likovati ukupno tri sloja Prvi nas upu8uje na ostatke potpuno strani- rasa i rasa nor5ijsko$0apadnog ili atlantskog !iklusa" dakle i na indoevropske rase Drugi element verovatno poti&e od ogranaka 0apadnoatlantske rase koja je u drevna vremena dospela u mediteranski ba$ sen7 on bi mogao da se na0ove i paleoindoevropskim ako" #to se !ivili0a!ije ti&e" imamo na umu i0mene i slabljenje koje je pretrpeo =a ovaj element se u su#tini ve0uje pela$ 0gijska !ivili0a!ija Bre8i element odgovara upravo -elenskim narodima" nordijsko$0apadnog porekla" prido#lim u Jr&ku u relativno novijem periodu Ova troslojnost sa !linami0mom odgovaraju8i- uti!aja ponovo 8e se na8i u drevnoj italskoj !ivili0a!iji Dto se Oelade ti&e" mogu8e je da su se ova tri sloja odnosila na tri klase $ spartijate" pe$ rijeke i -elote $ koje su sa&injavale drevnu )partu Brojnu podelu namesto tradi!ionalne podele na &etiri ovde obja#njava prisustvo aristokratije koja je $ kao #to se" u ra0nim slu&ajevima" de#avalo u doba starog 6ima $ imala istovremeno ratni&ko i sakralno obele4je Bakva je bila" na primer" lo0a Oerkulida ili Jeleonta" ()jajni-." kojima je =evs ili Jeleon bio simboli&ni praota! /ak i kad apstra-ujemo neprijateljski ton kojim su se gr&ki istori&ari &esto slu4ili govore8i o Pela0gima" kao i ve0u koju bi oni neretko utvrdili i0me5u tog naroda i kultova i obi&aja egipatsko$sirijskog tipa" -eterogenost a-ajskog sveta u odnosu na pret-odnu pela0gijsku !ivili0a!iju predstavlja nepobitnu &injeni!u koju pri-vataju &ak i savremeni istra4iva&i? isto tako" nepobitna je rasna srodnost i sli&nost obi&aja" kao i tipa !ivili0a!ije A-aja!a i Dorana s nordijsko$arijskim grupama Eelta" Jermana i )kandinava$ !a" a i sa Arij!ima i0 'ndije )lede8i &inio!i jasno uka0uju kakve se sile sudaraju u tom preistorijskom doga5anju7 a2 gola linearna &istota" geometrijska i solarna jasno8a" su$ #tastvenost i jednostavnost koje 0na&e osloba5anje" mo8 i prvobitnost u smislu apsolutne %orme" kosmosa $ #to su karakteristike dorskog stila $ nasuprot -aoti&no organskom i ornamentalnom obilju 4ivotinjski- i biljnisimbola u kritsko$minojskoj !ivili0a!iji? b2 sjajne olimpske predstave naspram predanja o bogovima$0mijama i ljudi$ ma$0mijama" demonima s magare8om glavom ili !rnim boginjama s konjskom glavom" te magijskog kulta pod0emne vatre ili boga voda Jednu od tipreistorijski- epi0oda predstavlja pad legendarnog >inosovog kraljevstva u pela0gijskoj 0emlji" gde je =evs smatran -tonskim demonom i smrtnikom" gde je !rna >ajka =emlja najve8a i najmo8nija me5u bo4anstvima i gde je prevas-odno na sna0i kult 1jo# uvek ve0an 0a 4enski element i mo4da pove0an sa egipatskom dekaden!ijom 2 Oere" Oestije" Be$ mide" Earita i 9erejida? u ovoj 0emlji" u svakom slu&aju" najvi#i domet jeste demetrinsko$lunarna misterija" sa gi$ nekokratskim transpo0i!ijama u obredu i u obi&ajima 9a drugom planu" trag pobede nove !ivili0a!ije nad drevnom nala0i se u Es-ilovim Eumenidama 9a bo4anskom saboru gde se sudi Orestu koji je ubio majku Eli$ temnestru da osveti o!a" jasno se poka0uje sukob i0me5u istine i mu#kog prava $ i istine i maj&inskog

prava Apolon i Atena staju nasuprot 4enski- no8ni- bo4anstava" Erinija" koje -o8e osvetu nad Orestom Ako se u Eumenidama navodi da je mogu8e biti ota! be0 majke $ m$tip 1Pev av TevoiP aveti jirNBp:I $ po0ivaju8i se na simboli&ko Atenino ro5enje i nasuprot materinstvu prvobitni- devi!a be0 supru4nika" svr-a tog navoda je da naglasi upravo vi#i ideal mu4evnosti" ideju &iste du-ovne (gene0e. oslobo5enu naturalisti&kog plana na kojem !aruju 0akon i polo4aj >ajke Opro#tenje gre-a Orestu" dakle" predstavlja pobedu novog 0akona" novog obi&aja" novog kulta" novog prava $ #to sa 4aljenjem konstatuje -or Eumenida" 4enski- -tonski- bo4anstava sa 0mijskom glavom" k8eri 9o8i i simbola pre-elenske ere =na&ajno je da je Es-il kao mesto bo4anskog suda odabrao upravo breg ratni&kog boga Aresa" drevnu tvr5avu Ama0onki koje je pogubio Be0ej Olimpska kon!ep!ija bo4anskog kod Oelena predstavlja jedan od najkarakteristi&niji- i0ra0a ()vetlosti )eve$ ra, Bo je upravo vi0ija simboli&nog sveta besmrtni-" sjajni- su#tina odvojeni- od donje oblasti 0emaljski- bi8a i stvari koje nastaju" mada (gene0a. katkad igra ulogu i u poreklu pojedini- bo4anstava Bo je vi0ija svetog po analogiji ve0ana 0a blistava neba i sne4ne vr-ove" kao u simbolima edskog Asgarda i vedske planine >eru >isli o Oaosu kao prvobitnom prin!ipu" o 9o8i i Erebu kao njegovim prvim mani%esta!ijama i prin!ipima svakog narednog ra5anja uklju&uju8i i ra5anje )vetlosti i Dana" misli o =emlji kao univer0alnoj >aj!i koja pret-odi svom nebeskom supru4niku i" napokon" sva ona slu&ajnost -aoti&$ nog nastajanja" padanja i preobra4avanja uvedena &ak i me5u same bo4anske prirode $ takve ideje" u stvari" nisu -elenske" ve8 su teme koje otkrivaju pela0gijski sloj u -e$ siodskom sinkreti0mu =ajedno sa olimpijskom" Oelada je po0navala i tipi&no (-erojsku. temu 'sto tako" po -elenskom s-vatanju" (-eroji. su oslobo5eni smrtne i ljudske prirode i oni su polubogovi koji u&estvuju u olimpskoj besmrtnosti Dor$ skog i a-ajskog junaka odre5uje i oblikuje ak!ija" a ne krv nekog bo4anskog srodstva" to jest (prirodna natpri$ rodnost. 9jegova bit je sasvim epska" ba# kao i oni- tipova koji su otud potekli u kasnijim !iklusima Ona ne 0na 0a misti&na prepu#tanja )vetlosti Juga" niti 0a po&inak u plodnoj materi!i stvaranja Pobeda" 9ike" jeste ona koja kruni#e dorskog Oerkula na olimpskom sedi#tu Bu 4ivi mu4evna &istota imuna na (titansko. 9aime" idealan tip nije Prometej" jer njega je po mi#ljenju Oelena pobedio =evs koji je prema pojedinim legendama smatran 0a pobednika nad pela0gijskim bogovima? idealan tip je junak koji pobe5uje titanski element i osloba5a Prometeja svrstav#i se u0 Olimpljane7 to je antiginekokratski Oerkul koji uni#tava Ama0onke" ranjava samu Veliku >ajku" bere Oesperidine jabuke pobediv#i 0maja" 0atim potkupljuje Atlanta i $ ne u smislu ka0ne ve8 ogledanja $ preu0ima %unk!iju ""pola," nosi na ple8ima simboli&no breme sveta sve dok mu sam Atlant ne donese jabuke" i koji" napokon" kro0 ""vatru, kona&no prela0i i0 0emaljskog postojanja u olimpsku besmrtnost Ao4anstva koja pate i umiru da bi 0atim ponovo o4ivela poput biljnog sveta kojeg ra5a 0emlja" bo4anstva koja oli&avaju strast &e0nutljive i slomljene du#e sasvim su strana ovoj prvobitnoj -elenskoj du-ovnosti Dok je -tonski ritual koji se pripisuje domoroda&kim i pela0gijskim slojevima obele4en stra-om od demonski- sila 1:eiaiVaip !m!P2" svepro4imaju8im ose8anjem (konta$ mina!ije," 0la koje treba ukloniti i nesre8e koju treba iste$ rati 1ar!ojroNijtou2" a-ajski olimpski ritual po0naje samo jasne i pre!i0ne ve0e sa bogovima" po0itivno s-va8enim u smislu blagotvorniuti!aja" be0 strepnje" s prisno#8u i dostojanstvom" gotovo s nekim do ut des+ u vi#em smislu 'ako se 0asebno po#tovao" 3sud $ Oad" koji je spremno &ekao (ve8inu. i0 mra&nog doba" u ovom mu4evnom &o$ ve&anstvu nije i0a0ivao nespokoj 9a njega se gledalo mirnim" ravnodu#nim pogledom 30vi#ena nada manjine ve0ivala se 0a &istotu vatre kojoj su se

ritualno prinosili le#evi junaka i velikana radi nji-ovog kona&nog oslobo5enja paljenjem tela $ nasuprot obredu sa-ranjivanja kao simboli&nom vra8anju u krilo >ajke =emlje" kojeg su praktikovale prvenstveno pre-elenske i pela0gijske lo0e )vet drevne a-ajske du#e nije 0nao 0a patos ispa#tanja i (spasenja.? nije 0nao ni 0a eksta0e i misti&ne 0anose ' ovde treba ra0lu&ivati ono #to i0gleda sjedinjeno $ treba vratiti odgovaraju8im antiteti&nim poreldima ono sa &im se dovode u ve0u u !elokupnoj -elenskoj !ivili0a!iji Post-omerska Jr&ka poka0uje ra0li&ite 0nake ponovnog i0bijanja pot&injeni- prvobitnislojeva nasuprot pravom -elenskom elementu Ponovo se javljaju -tonski motivi svojstveni upravo najdrevnijoj !ivili0a!iji" utoliko #to i- je dodir sa susednim !ivili0a!ijama suk!esivno o4ivljavao Eri0a dosti4e vr-una! i0me5u V'' i V' veka pre n e 3 tom periodu prevagnu&e u Jr&koj dioni0ijska spiritualnost $ #to je pojava utoliko 0na&ajnija" jer joj je prvenstveno 4enski element utreo put Ve8 smo govorili o univer0alnom smislu te pojave" a ovde 8e biti dovoljno samo ista8i da se takvo 0na&enje o&uvalo i kada se sa divlji- tra&ki- oblika pre#lo na -eleni0ovanog or%i&kog Dionisa koji i dalje ostaje pod0emni bog" bi8e pove0ano s -tonskom Jejom i -tonskim =evsom Dtavi#e" ako je u i0bijanju i u eksta0i tra&kog dionisi0ma moglo i da blesne stvarno iskustvo trans!endentnog" u or%i0mu postepeno prevladava patos sli&an vi#e ili manje -umani0ovanim religijama iskupljenja Eao #to se Jevrejin ose8a prokletim 0bog Adamovog pada koji se s-vata kao ""gre-," tako or%i&ari okajavaju 0lo&in Bitana koji su pro4drali boga 6etko poimaju8i pravu (-erojsku. mogu8nost" oni o&ekuju da im neka vrsta ()pasio!a. 1koji podle4e istom 0akonu smrti i vaskrsenja kao bogovi$biljke i bogovi$godine2 podari 0dravlje i oslobo5enje od tela 3 toj (0ara0noj bolesti. me#aju se kompleks krivi!e i stra-a pred ka0nama 0agrobnog 4ivota i neprime$ rena &e4nja 0a eskapisti&kim oslobo5enjem ukorenjenom u ni4em i strasnom delu bi8a 1kao #to je s pravom istaknuto2? Jr!i je uop#te nisu po0navali u najboljem periodu svoje istorije $ ona je anti-elenska i nastaje pod stranim uti!ajima )li&no treba misliti i o esteti0a!iji kasnije gr&ke !ivili0a!ije i dru#tva" kao i o prevladavanju jonski- i ko$ rintskioblika nad onim dorskim Jotovo istovremeno sa dioni0ijskom epidemijom javlja se kri0a drevnog aristokratsko$ sakralnog re4ima gr&ki- gradova 9ekakav revolu!ionarni %erment i0 osnova menja drevne institu!ije" drevnu kon!ep!iju dr4ave" 0akona" prava i vlasni#tva 6a0dvajanje svetovne mo8i od du-ovne vlasti" pri0navanje i0bornog prin!ipa i uvo5enje institu!ija sve dostupniji- ni4im dru#tvenim slojevima i (ne&istoj. aristokratiji s naslednim bogatstvom 1kasta trgova!a7 Atina" Euma+" itd 2 i" na kraju" samom prostom pleb$ su kojeg #tite narodni tirani 1u Argosu" Eorintu" )ikionu" itd 2 $ sve to vodi ka demokratskom re4imu Eraljevsko dostojanstvo" oligar-ija" 0atim bur4oa0ija i napokon ne0a$koniti gospodari koji !rpu mo8 i0 &isto li&nog presti4a i oslanjaju se na demos7 to su %a0e opadanja koje su se odigrale u Jr&koj" pa ponovile u drevnom 6imu" da bi se 0atim u velikoj meri ispunile u modernoj !ivili0a!iji Jr&ku demokratiju treba posmatrati pre kao pobedu >ale A0ije ili" jo# bolje" kao pobe!lu Juga nad prvobitnim -elenskim lo0ama oslabljenim u snagama i ljudstvu" nego kao uspegr&kog naroda Politi&ki %enomen je usko ve0an 0a sli&ne pojave koje se neposrednije ti&u du-ovne ravni 6e& je o demokrati0a!iji koju su do4ivela s-vatanja besmrtnosti i kon!ep!ija (-eroja. Ako se Demetrine mi$sterije u Eleusini u svojoj prvobitnoj &istoti i aristokratskoj 0atvorenosti mogu smatrati sublima!ijom drevne pe$ la0gijske" pred-elenske misterije" ovaj drevni supstrat se ponovo javlja i prevladava kada su eleusinske misterije po&ele da uvode bilo koga u ritual koji odre5uje (nejednaku sudbinu posle smrti." &ime su 0a&ele kli!u koju 8e

-ri#8anstvo 0atim u potpunosti ra0viti Bako je ponikla i po Jr&koj se #irila neobi&na ideja besmrtnosti kao ne&ega #to po prirodi sleduje svakoj smrtnoj du#i" dok se pojam -eroja demokrati0uje sve dotle da su se u nekim pokrajinama" na primer u Aeotiji" (-erojima. na kraju smatrali ljudi koji $ kao #to se neko domi#ljato i0ra0io $ od -e$rojskog nisu imali ni#ta drugo osim puke &injeni!e da su mrtvi 3 mnogim pogledima" pitagorejstvo je u Jr&koj 0na&i lo povratak pela0gijskog du-a 3prkos astralnim i solar$ nim simbolima 1&ak i odre5enom -iperborejskom tragu2" Pitagorino u&enje su#tinski po&iva na demetrinskoj i pan$ teisti&koj temi Lunarni du- -aldejske ili majanske sve#teni&ke nauke 0apravo se odra4ava u s-vatanju sveta kao broja i -armonije? mra&ni pesimisti&ki i %atalisti&ki motiv nala0i se u Pitagorinom kon!eptu ro5enja na 0emlji kao ka0ne i patnje" kao i u u&enju o reinkarna!iji" koje smo ve8 opisali kao simptom du-ovne bolesti Du#a koja se &esto inkarnira jeste du#a koja podle4e -tonskom 0akonu" Pitagorejstvo kao i or%i0am sa svojim u&enjem o reinkarna!iji poka0uju koliko se u nji-ovoj kon!ep!iji nagla#ava prin!ip koji je telurski podlo4an ponovnom ro5enju" te stoga istini koja je svojstvena !ivili0a!iji >ajke Pitagorina nostalgija 0a boginjama demetrinskog tipa 1posle Pitagorine smrti" njegovo prebivali#te postalo je Demetrino svetili$ #te2 i visok polo4aj kojeg su 4ene u4ivale u pitagorejskim sektama" gde su &ak predstavljane kao one koje ini!iraju $ gde se" #to je va4no" strogo 0abranjivalo ritualno pogrebno spaljivanje i gde su se u4asavali krvi $ veoma su ra0u$mljivi aspekti na takvoj osnovi 3 tom okviru" neminovno i0a0iva sumnju i0la0ak i0 (!iklusa ponovni- ro5enja. 10na&ajno je da u orti0mu boravi#te bla4eni- nije i0nad 0e$ mije" kao u a-ajskom simbolu Jelisejski- polja" nego je ispod 0emlje" u dru#tvu s pod0emnim bo4anstvima2 On je u neskladu sa idealom besmrtnosti koji je svojstven (=evsovom putu," a taj put vodi u oblast ""oni-$koji$jesu," koji su odvojeni i nedostupni u svom savr#enstvu i &istoti kao postojane prirode uranskog sveta" nebeske oblasti gde (bestelesna virilnost svetlosti. vlada u mnogostrukim 0ve0danim esen!ijama li#enim promiskuiteta" i0dvojenim samim po sebi 3op#teno govore8i" Pindarove re&i jj %i Ni1PiQt2RjrN <eoR? ceveo<ai" (ne poku#avaj da postane# bog." ve8 najavljuju popu#tanje napetosti drevnog -erojskog poriva -elenske du#e prema trans!enden!iji Pomenuli smo samo neke od mnogi- simptoma borbe i0me5u dva sveta" koja u Oeladi nije imala pre!i0an rasplet Oelenski !iklus je u a-ajskom =evsu" Del%ima i u -i$ perborejskom kultu svetlosti imao svoje (tradi!ionalno. sredi#te 9ordijsko$arijski du- sa&uvao se u -elenskom idealu kulture kao (oblika." kosmosa" koji pretvara -aos u 0akon i jasno8u" koji je pove0an s netrpeljivo#8u prema beskona&nom" prema be0grani&nom 1ar!eipov2 i s du#om -erojsko$solarni- mitova >e5utim" prin!ip del%ijskog Apolona i olimpskog =evsa nije uspeo da stvori svoje univer0alno otelovljenje" da 0aista pobedi personi%ikovani element demona Pitona $ &ije se ritualno ubijanje ponavljalo svaki- osam godina $ ili pod0emne 0mije" koja se javlja u najdrevnijem sloju rituala olimpskog pra0nika Dijasija Bik u0 pomenuti mu4evni ideal kulture kao du-ovnog oblika" u0 -erojske motive i spekulativne transpo0i!ije uranske teme olimpske religije" 4ilavo su se i0vijali a%roditi0am i sen0uali0am" dionisi0am i esteti0am" potvr5ivali se misti&$ no$nostalgi&na usmerenost or%i&ki- povrataka" teme ispa$ #tanja i okajanja" demetrinsko$pitagorejske kontemplativne vi0ije prirode" kao i virus demokratije i antitradi$ !ionali0ma Ako se" s jedne strane" u -elenskom individuali0mu sa&uvalo ne#to od nordijsko$arijskog etosa" on se" s druge" ispoljava kao ograni&enje ne 0naju8i da se odbrani od uti!aja drevnog taloga usled koji- se degeneri#e u anar-i&nom i destruktivnom smislu" #to 8e se vi#e puta

sve do renesanse ponavljati na italskom tlu =na&ajno je da je sa )evera" preko !lel%ijskog Apolona" sa !arstvom Aleksandra >akedonskog usledio poku#aj unitarne organi0a!ije Oe$ lade 'pak" Jrk nije dovoljno jak 0a univer0alnost uro5enu samoj ideji Karstva 3mesto da se integri#e" polis 1t!oA$k?2 se u makedonskom !arstvu raspada7 u njemu jedinstvo i univer0alnost 0apravo idu u susret onome #to je su0bilo prve demokratske i antitradi!ionalne kri0e" deluju tako #to uni#tavaju i i0jedna&avaju umesto da integri#u onaj pluralisti&ki i na!ionalni element koji je pru4ao &vrstu osnovu 0a kulturu i tradi!iju pojedini- -elenskigradova 3pravo se u tome otkriva pomenuta grani!a gr&kog individuali0ma i partikulari0ma Prema tome" nisu samo istorijske prilike u0rokovale propast Aleksandrovog !arstva" koje je moglo o0na&iti prin!ip novog velikog indoevropskog !iklusa Posle nestanka toga !arstva" mirna so$ larna &istota drevnog -elenskog ideala samo je uspomena Aaklja tradi!ije pomera se prema drugoj 0emlji Vi#e puta smo skrenuli pa4nju na simultanost kri0e koja se u ra0nim tradi!ijama ispoljila i0me5u V'' i V veka pre n e Eao da su isplivale nove grupe snaga da sru#e jedan ve8 0ateturani svet i o0na&e po&etak nove epo-e Be snage su van =apada bile po pravilu 0austavljane re%ormama" restaura!ijama ili novim tradi!ionalnim pojavama" ali i0gleda da su one na =apadu uspele da probiju tradi!ionalnu branu" da prokr&e sebi put i tako povedu u kona&nu propast Ve8 smo govorili o opadanju koje na kraju poka0uje Egipat" jo# vi#e '0rael i mediteransko$ori$ jentalni !iklus uop#te? ta dekaden!ija se morala odra0iti i na Jr&ku 3 Jr&koj se pomalja -umani0am 1karakteri$ sti&ni motiv gvo0denog doba2 0ajedno sa pojavom religio0nog sentimentali0ma i raspr#ivanjem ideala jednog vi$ rilno sakralnog &ove&anstva >e5utim" upravo u Oeladi -umani0am nesumnjivo poprima i druge oblike7 to je pojava %ilo0o%ske misli i nau&nog istra4ivanja 3 tom pogledu ne dola0i ni do kakve 0na&ajne tradi!ionalne reak!ije? naprotiv" nastupa regularni pro!es ra0voja pove0an s ra0vojem svetovne i antitradi!ionalne kritike" #to je bilo ekvivalentno #irenju raka u telu Jr&ke koje je jo# bilo 0dravo i antisekularno Eoliko god da to savremeni &ovek te#ko ra0ume" nad$ mo8nost (misli. predstavlja marginalnu i noviju pojavu u istoriji $ mada ne toliko novu kao #to je te4nja da se priroda ra0matra u &isto %i0i&kim okvirima Wilo0o% i (%i0i&ar. se pojavljuju tek kao plod degenera!ije ve8 poodmaklog stadijuma poslednjeg" gvo0denog doba De!entrali0a!ija koja je 1uslediv#i nakon %a0a koje smo ve8 ra0motrili2 postepeno odvajala &oveka od njegovi- po&etaka" morala se 0avr#iti tako #to je od njega umesto (bi8a. na&inila (eg0isten!iju." to jest ne#to (#to je i0van." dakle neku vrstu %anta0ma i krnjetka koji 8e se 0avaravati da 8e sam od sebe ponovo uspostaviti istinu" 0dravlje i 4ivot Prela0ak sa ste$ pena (simbola. na stepen (mita. sa njegovim personi%ika!ijama i latentnim (esteti0mom. najavljuje prvi pa!l nivoa u Oeladi Easnije su bogovi" oslabljeni do mitolo#ki- likova" postali %ilo0o%ski kon!epti" to jest apstrak!ije ili pak objekti eg0oteri&nog kulta Eman!ipovanje pojedin!a kao (mislio!a." njegovo osloba5anje od Bradi!ije i a%irma!ija ra0uma kao oru5a slobodne kritike i pro%anog sa0nanja utvr5uju se na marginama takve situa!ije i upravo u Jr&koj vidimo nji-ove prve karakteristi&ne pojave 9aravno" tek 8e mnogo kasnije" posle renesanse" po$ menuti prava! do4iveti pun ra0voj $ na isti na&in na koji 8e tek mnogo kasnije" s -ri#8anstvom" -umani0am kao vrsta religio0nog patosa postati dominantna tema &itavog !ivili0a!ijskog !iklusa ) druge strane" u Jr&koj je" uprkos svemu" %ilo0o%ija gotovo uvek imala svoje sredi#te ne toliko u sebi samoj koliko u elementima koji su imali meta%i0i&ki i misterio0o%ski+ karakter i koji su bili odje!i tradi!ionalniu&enja 9ju su uvek pratile $ &ak i u epikuri0mu i kod kirenjana+ $ potrebe 0a du-ovnim oblikovanjem" aske0om i autar-ijom Jr&ki (%i0i&ari. su" uprkos svemu" u dobroj meri nastavili

da se bave (teologijom. )amo je ne0nanje i0vesni- savremeni- istori&ara moglo da pretpostavi da su" na primer" Balesova voda ili Anaksimandrov va0du- istovetni sa materijalnim elementima ' to nije sve7 neki su poku#ali da okrenu nov prin!ip protiv njega samog da bi se delimi&no rekonstruisao Bo je bila upravo )okratova namera? on je pomislio da %ilo0o%ski kon!ept mo4e imati neku vrednost u preva0ila$ 4enju slu&ajnosti pojedina&ni- mi#ljenja i ra0u0danog in$ dividualisti&kog elementa so%i0ma i u povratku univer0alnim i nadindividualnim istinama >e5utim" ba# taj poku#aj morao je odvesti $ nekom vrstom obrta $ u naj$ %atalnije 0astranjivanje7 diskur0ivna misao morala je 0a$ meniti du-" daju8i 0a bi8e sliku koja" mada je slika bi8a" ipak ostaje ne$bi8e" ljudska i irealna stvar" &ista apstrak!ija >isao koju 8e Protagora svesno postaviti kao -erme$ neuti&ki prin!ip (/ovek je merilo svi- stvari. $ a 0atim taj isti prin!ip upotrebiti u i0ra0ito individualisti&kom" destruktivnom i so%isti&kom smislu $ poka0ivala je otvoreno svoje negativne odlike" tako da je vi#e 0na&ila kao vidljiv simptom pada nego kao opasnost? nastojalo se da se univer0alnost i bi8e iska4u u njoj svojstvenom obliku $ to jest ra!ionalno i %ilo0o%ski $ i da se putem kon!epta retori&ki trans!endiraju pojedina&nost i slu&ajnost opa4aj$ nog sveta Ova misao je bila 0avodljiva i stvarala najopasniju ilu0iju" oru5e 0a -umani0am i" prema tome" 0a mnogo dublji i i0opa&eniji ireali0am koji 8e kasnije u potpunosti op&initi =apad (Objektivi0am. kojeg pojedini istori&ari %ilo0o%ije 0ame$ raju gr&koj misli jeste ono #to je ona jo# uvek" kao oslona!" svesno ili nesvesno i0vla&ila i0 tragova tradi!ionalnog 0nanja i &ovekove usmerenosti na tradi!ionalno Po#to je taj oslona! pao" misao postepeno postaje osnovni ra0log 0a sebe samu" gube8i svaku trans!endentnu ili nadra!ionalnu re%eren!u $ sve do savremenog ra!ionali0ma i kriti!i0ma Ovde mo4emo samo u0gred pomenuti drugi vid (-umanisti&kog. obrta kojeg je Jr&ka poka0ala 6e& je o ra0voju umetnosti i knji4evnosti u -ipertro%iranom" pro%anom i individualisti&kom smislu 3 odnosu na i0vorne sile" u ovome se tako5e uo&avaju degenera!ija i raslojavanje Vr-una! anti&kog sveta nala0i se tamo gde se neka duboko sakralna stvarnost" iako grubi- spoljni- oblika" be0 odstupanja od svi- %ormalni- pravila prevodila u veli&inu &istog i slobodnog sveta Bako najva4nije ra0doblje Oelade pada u tako0vani gr&ki srednji vek" sa njegovim eposom i njegovim etosom i sa njegovim idealima olim$ pske du-ovnosti i -erojskog preobra4enja Kivili0ovana Jr&ka" (majka umetnosti." ona kojoj su se $ 0ajedno s %ilo0o%skom Jr&kom $ divili ljudi novog doba i do4ivljavali je kao tako blisku" jeste Jr&ka na 0alasku Bo su jasno osetili narodi koji su jo# nosili virilni du- a-ajske epo-e u &istom stanju" a to su bili prvobitni 6imljani? tako vidimo" na primer" da Eaton iska0uje pre0ir prema novom nara#taju knji4evnika i (%ilo0o%a. Oeleni0a!ija 6ima sa aspekta -umanisti&kog i gotovo prosvetiteljskog ra0voja esteta" pesnika" knji4evnika i erudita po mnogo &emu vodi u njegovu dekaden!iju i propadanje 3op#teno govore $ &i" to je ta&no ako ne u0imamo u ob0ir ono #to se u gr&koj umetnosti i knji4evnosti tu i tamo 0adr4alo 1a #to je" uprkos svemu" bilo sakralno" simboli&no i ne0avisno od individualnosti autora2" kao ni ono #to su umetnost i knji$4evnost bile u velikim tradi!ionalnim !ivili0a!ijama $ a #to nisu bile samo u vreme propadanja anti&kog sveta" a potom i u &itavom modernom svetu A2 6imski !iklus

6im nastaje u ve8 pomenutom periodu kada su kri0e gotovo svuda i0bijale u drevnim tradi!ionalnim !ivili0a!ijama Ako i0u0memo )veto rimsko !arstvo koje je" uostalom" 0na&ilo

nordijsko$germansko o4ivljavanje drevne rimske ideje" 6im treba s-vatiti kao poslednju veliku reak!iju protiv takve kri0e" odnosno poku#aj $ jedini uspe#an u &itavom !iklusu $ da se grupa naroda otrgne od dekadentni- sila koje su ve8 u0ele ma-a u mediteranskim !ivili0a!ijama" da se organi0uje i u najpostojanijem i najgran$ 5io0nijem obliku ostvari ono #to je mo8 Aleksandra Velikog nakratko uspela Erajnji smisao 6ima ra0ume&emo samo ukoliko prvenstveno uo&imo nesklad i0me5u onoga #to sa&injava sredi#nju liniju njegovog ra0voja i tradi!ije svojstvene ve8ini italski- naroda" me5u kojima je 6im ponikao i potvrdio se ) pravom je uka0ano na to da su predrimsku 'taliju naseljavali Etrur!i" )abinjani" Oski" )abeli" Volski i )aniti" a na jugu Weni&ani" )ikuli" Dikani" gr&ki i sirijski doseljeni!i" itd A onda se odjednom $ ko 0na kako i 0a#to $ rasplamsala borba protiv gotovo svi- ti- naroda" protiv nji-ovi- kultova" poimanja prava i preten0ija na politi&ku mo87 javio se nov prin!ip sa snagom i namerom da sve pot&ini i duboko preobra0i stare obi&aje i na&in 4ivota" u0 nu4nu ekspan0iju kojom deluju velike sile istorijski- pojava 3op#te se ne govori o poreklu ovog prin!ipa ili se" ukoliko se to &ini" osvr8e samo na empirijski i sporedan plan 1#to je isto kao da se o tome uop#te i ne govori2" tako da se opre0nije i mudrije dr4e svi oni koji 0astaju pred rimskim ""&udom, kao &injeni!om koja i0iskuje pre divljenje nego tuma&enje >e5utim" i0a veli&ine 6ima mi uo&avamo snage 0apadnoarijskog i -erojskog !iklusa" a u njegovom opadanju vidimo uru#avanje sami- ti- sila 9aravno" u jednom sada ve8 i0me#anom svetu" toliko udaljenom od svoji- po&etaka" treba se u su#tini po0vati na nadisto$ rijsku ideju $ ako je ista uop#te kadra da %ormativno 5elu$ je u istoriji 3 tom smislu mo4e se govoriti o prisustvu arijskog elementa u 6imu i o njegovoj borbi protiv snaga Juga Prema tome" ovde se istra4ivanje ne mo4e 0asnivati samo na rasnim i etni&kim datostima )igurno je da su se u 'taliji pre keltski- migra!ija i etrurskog !iklusa javila je0gra koja su neposredno poti!ala od borealno$0apadne rase" a koja su" u odnosu na domoroda&ke rase ili dekadentne ogranke paleomediteranske !ivili0a!ije atlantskog porekla" 0na&ila isto #to i pojava Dorana i A-aja!a u Jr&$koj Bragovi takvi- je0gara" posebno u pogledu simbola 1na primer" u ar-eolo#kim otkri8ima u lombardijskoj Val Eamoni!i2" o&igledno vode ponovno u -iperborejski !iklus i u (!ivili0a!iju severnog jelena. i (sekire. Pored toga" verovatno su )tari Latini" u u4em smislu" bili preostali tragovi ili ponovno i0nikli i0dan!i ti- je0gara i0me#a$ ni- na ra0li&it na&in sa ostalim italskim stanovni!ima 'pak" tu se prvenstveno treba osvrnuti na plan (du-ovne rase, Bip rimske !ivili0a!ije i rimskog &oveka mogu vredeti kao svedo&anstvo o prisustvu i mo8i iste sile koja je bila u sredi#tu -erojsko$uranski- !iklusa nordijsko$0apadnog porekla Eoliko je sumnjiva rasna -omogenost prvobitnog 6ima" toliko je o&igledno %ormativno delovanje koje je ta sila i0vr#ila na materiju na koju je primenjena" u0di4u8i je i di%eren!iraju8i od onog #to pripada jednom druga&ijem svetu '0 mnogi- elemenata proi0la0i da je postojala ve0a i0me5u italski- !ivili0a!ija i0 koji- je 6im i0nikao i onoga #to se od ti- !ivili0a!ija sa&uvalo u ranom 6imu" s jedne" i tipa ju4nja&ki!ivili0a!ija u nji-ovim telurskim" a%rodit$ skim i demetrinskim varijantama" s druge strane Eult boginje" kojeg Jr&ka najvi#e duguje pela0gijskoj komponenti" verovatno je imao va4nu ulogu i me5u )iku$ lima i )abinjanima 9ajve8e sabinjansko bo4anstvo je -tonska boginja Wortuna koja se i0nova javlja u obli!ima Oorte" Weronije" Ve0une" Oerunte" Oore i Oere" dok su Ju$ nona" Venera" Kerera" Aona Deja i Demetra u osnovi tako5e reinkarna!ije istog bo4anskog prin!ipa /injeni!a je da je najdrevniji rimski kalendar bio lunarnog tipa" da su prvi rimski mitovi obilovali 4enskim likovima $ >ater >a$ tuta" Luna" Dijana" Egerija" i tako

dalje $ te da se kro0 predanja o >arsu$Oerkulu i Wlori" Oerkulu i Larenti" 9umi i Egeriji" kao i u ra0nim drugim mitovima" provla&i ar-ai&$ni motiv o 0avisnosti mu#kog od 4enskog Bakvi mitovi vode nas u predrimska predanja kao #to je saga o Banakvil" etrurskog porekla" gde se javlja a0ijatsko$mediteranski kraljevski tip 4ene kojeg je 6im kasnije nastojao da pro&isti od a%roditski- !rta i preobra0i u simbol svi- matron$ ski- vrlina ;9 3 sli&nim preobra4ajima koji su se nametnu li rimskom du-u" a u odnosu na ono #to je isti 0atekao ali je bilo s njim nespojivo" mo4e se ispod novijeg sloja mita na0reti drevniji sloj" ve0an 0a !ivili0a!iju suprotstavljenu rimskoj 3< Baj sloj je primetan u nasle5ivanju kraljevstva po 4enskoj liniji ili u osvajanju prestola 0a-valjuju8i 4eni" #to se isti&e u najdrevnijem 6imu" pre svega u ve0i sa stranim dinastijama i kraljevima koji nose plebejska imena Earakteristi&no je da je )ervije Bulije" koji upravo spada me5u one koji su stekli mo8 0a-valjuju8i 4eni i koji je pristali!a plebejske slobode" prema legendi bio kopile 0a&eto na nekoj od orgijasti&ki- svetkovina robova koje su se u 6imu ve0ivale upravo 0a bo4anstva ju4nja&kog tipa 1-tonski )aturn" Venera i Wlora2 i koje su proslavljale vra8anje ljudi 0akonu univer0alne jednakosti i promiskuiteta velike >ajke `ivota Etrur!i" a dobim delom i )abinjani" poka0uju tragove matrijar-ata 9atpisi 1kao na Eritu2 &esto uka0uju na poreklo neke osobe preko imena majke" a ne o!a?31 u svakom slu&aju" 4eni su se pridavali &ast" vlast" 0na&aj i sloboda 3; >nogi italski gradovi dobijali su imena po 4enama 6itual sa-ranjivanja" kao suprotnost obredu spaljivanja $ koji je tako5e postojao u rimsko doba $ verovatno predstavlja jedan od mnogi- 0nakova dvaju suprotstavljeni- slojeva" uranske i demetrinske kon!ep!ije o 4ivotu post mortem ? ovi slojevi su me5usobno i0me#ani" ali su prepo0natljivi 33 Ono #to se u 6imu sa&uvalo kao matronska svetost i vlast 1matronarum san!titas" materprin!eps %a$ miliae 2 pre nego da odaje rimsku" ponovo odaje pred$ rimsku" ginekokratsku komponentu" koja se u novoj !ivi$ li0a!iji podre5uje &istom o&inskom pravu i vra8a na svoje pravo mesto 'pak" to nije smetnja da se u drugim slu&ajevima uo&i suprotan pro!es7 rimski )aturn$Eronos s jedne strane &uva poneku od svoji- prvobitni- !rta" a s druge se javlja kao telurski demon" supru4nik Ope" 0emlje? isto bi se moglo re8i o >arsu i o &esto jasno suprotstavlje$ nim varijantama Oerkulovog kulta Vesta je" po svemu sude8i" isto tako nastala pod ju4nja&kim uti!ajem" kao trans%orma!ija u 4ensko bo4anstva vatre koje je kod Arija!a uvek imalo prete4no mu#ko i uransko obele4je? ta trans%orma!ija &ak vodi do pove0ivanja tog bo4anstva sa Aona Dejom koja je obo4avana kao boginja =emlje i tajno sla$vljena no8u" ali se mu#kar!ima 0abranjivalo da prisustvuju tom kultu" pa &ak i da i0govore ime boginje 34 Bradi!ija pripisuje jednom nerimskom kralju" )abinjaninu Bitu Ba$ !iju" da je u 6im uveo najva4nije -tonske kultove kao #to su Opin i Wlorin" 6ee i Junona Euri#+" Lunin" -tonskog Eronosa" -tonske Dijane i Vulkana" a 0atim i kult lara?$3V na taj isti na&in su )ibilske knjige 1Libri )ibillini2" a0ijat$ sko$ju4nja&kog porekla" koje su saglasne s plebejskom komponentom rimske religije" odgovorne 0a uvo5enje Velike >ajke i drugi- bo4anstava -tonskog !iklusa7 Dis Pate$ ra++" Wlore" )aturna i trijade Kerera$ Liber$Libera+++ 3 svakom slu&aju" kod naroda koje je 6im 0atekao u 'taliji mo4e se sa etni&kog i %ilolo#kog gledi#ta uo&iti jaka predarijska" egejsko$pela0gijska i delimi&no (atlantska. komponenta Odnos ti- naroda prema prvobitnom rimskom je0gru li&io bi otprilike na ono #to se desilo i0me5u Pela0ga i a-ajski- i dorski- lo0a u Jr&koj Prema jednom predanju" ra#trkani Pela0gi &esto su postajali robovi drugi- naroda" a u Lukaniji i u Aru!ijumu &inili su ve8inu Aru!ija" pot&injeni- )abelima i )anitima =na&ajno je da su se u borbi protiv 6ima ti Aru!i udru4ili s

Eartaginjanima u jednoj od najva4niji- epi0oda sukoba i0me5u )evera i Juga $ i 0bog toga su Aru!i posle bili osu5eni na sluganske poslove Eao #to smo mogli 0apa0iti" aristokratija arija u 'ndiji stoji nasuprot kasti slugu" kao vladaju8a lo0a nad domoroda&kom lo0om" pa se u suprotnosti i0me5u patri!ija i plebeja!a u 6imu mo4e s velikom verodostojno#8u 0apa0iti ne#to sli&no i $ kao #to je neko rekao3: $ u plebej!i$ ma videti (Pela0gi 6ima. >noge &injeni!e upu8uju na to da se plebs u 6imu oporavio prvenstveno na osnovu ma$terinskog" materijalno$4enskog prin!ipa" dok je patri!ijat i0 o&inskog prava i0vukao svoje vi#e dostojanstvo Plebs je u#ao u dr4avu sa materijalno$4enske strane? na kraju je uspeo da u&estvuje u jus Iuiritum " ali ne i u politi&kim i pravnim nadle4nostima ve0anim 0a vi#u posve8enost koju ima patri!ij" 0a onopatrem dereposse " s po0ivanjem na bo4anske pretke 1diviparentes2 na koje ima pravo jedino patri!ijat a ne plebs" 0a kojeg se smatralo da ga sa&injavaju oni koji su samo (sinovi =emlje. 3H /ak i kada ne bismo -teli da uspostavimo neposrednu etni&ku ve0u i0me5u Pela0ga i Etrura!a"3U ovaj drugi narod" koji je po mi#ljenju mnogi- 0adu4io 6im vi#e nego u jednom pogledu" poka0uje !rte telurske i naro&ito lunar$ no$sve#teni&ke !ivili0a!ije koja se te#ko mo4e i0miriti sa sredi#njom linijom i du-om rimskog sveta 'stina je da su Etrur!i 1kao uostalom i Asir!i i Oaldej!i2 pored telurskog sveta plodnosti i >ajki prirode 0nali i 0a uranski svet mu#ki- bo4anstava" s Binijem kao gospodarom A ipak se ta bo4anstva $ dii !onsentes+ $ veoma ra0likuju od olim$ pski- bogova Ona ne poseduju nikakvu stvarnu vr-ovnu vlast" uvek su kao senke nad kojima vlada tajanstvena mo8 koja se ne mo4e imenovati" a koja pritiska sve i pokorava ga istim 0akonima 1ona #to pripada dii superiores et invo$ luti++2 Bako etrurski urani0am preko ovog %atalisti&kog" te stoga naturalisti&kog motiva $ poput pela0gijske kon!ep!ije =evsa koga je stvorio )tiks i koji je njemu pot&i$ njen $ otkriva du- Juga7 njemu je" kao #to se 0na" svojstveno pot&injavanje svi-" pa &ak i oni- bo4anski- bi8a jednom prin!ipu koji se poput materi!e 0emlje kloni svetlosti" &iji 0akon je najvi#i i i0nad svi- oni- koji odatle i0$ ni&u da bi vodili nebitne 4ivote Bako se vra8aju senke '0ide $ koja upo0orava7 (9iko ne8e mo8i da rasturi ono #to ja u0di4em u 0akon.39 $ i oni- 4enski- -elenski- bo4anstava" stvorenja 9o8i i Ereba" koja otelovljuju sudbinu i vr-ovnu vlast prirodnog 0akona Demonski aspekt i vrad4$ bine koji se otkrivaju kao va4an deo etrurskog kulta u obli!ima koji skrnave solarne motive i simbole4< govore o ulo0i koju je u toj !ivili0a!iji imao preindoevropski element &ak i u svojim najni4im aspektima =apravo" Etrura! koji se javio u vreme 6ima ima malo toga od -erojsko$solarnog tipa On je umeo da pru4a tek tu4an i mra&an pogled na svet? pored u4asa 0agrobnog 4ivota" bio je toliko opsednut ose8ajem kobi i ispa#tanja da je sam prorekao kraj svoje na!ije Ve8 pomenuto sjedinjavanje teme erosa s temom smrti kod njega se otkriva na karakteristi&an na&in7 &ovek s pomamnom po-otom u4iva u 4ivotu koji i0mi&e" teturaju8i se od eksta0a u kojima se pojavljuju ni4e sile koje on svuda i u svemu ose$ 8a )ve#teni&ki poglavari etrurski- plemena 1Lukumo$ ni2 smatrali su sebe sinovima =emlje" a -tonski demon Baget po predanju je 0a&etnik etrurske ili aruspi!ijske+ dis!ipline" &ije knjige su (pro4imale stravom i u4asom. one koji su i- temeljno prou&avali Ova dis!iplina" u osnovi" spada u tip %atalisti&ko$lunarne nauke -aldejskog sve$ #tenstva" prenete kasnije na Oetite? uostalom" &ak i sa stanovi#ta te-nike pojedini- postupaka" aruspi!ina je o&igledno sli&na toj nau!i /injeni!a !la je 6im mogao delom usvojiti takve elemente" da je 1u0 auguralnu nauku na koju su patri!iji imali privilegiju2 dopu#tao etrurskim aruspi!ijima da praktikuju svoju delatnost i da

se nije libio da se s njima savetuje $ ne ra&unaju8i ra0li&ito 0na&enje koje stvari mogu poprimiti kada se integri#u u ra0li&ite !ivili0a!ije $ govori o kompromisu i o antite0i koji su u nedrima rimskog du-a &esto bili latentni" ali su neretko bili stvarni i o&evidni 3 stvarnosti" pobuna protiv Barkvinija bila je pobuna aristokratskog 6ima protiv etrurske komponente" a 0ba!ivanje te dinastije slavilo se u 6imu svake godine svetkovinom koja podse8a na onu kojom su Persijan!i slavili >aga%oniju" to jest masakr nad medijskim sve#teni!ima" u0urpatorima kraljevskog dostojanstva posle Eambi0ove smrti 6imljanin je uvek ose8ao stra- i podo0renje prema aruspi!iju" gotovo kao prema tajanstvenom neprijatelju 6ima >e5u mnogim epi0odama u tom pogledu je karakteristi&na ona o aruspi!ijima koji su" i0 mr4nje prema 6imu" -teli da se kip Oora!ija Eoklita sa-rani Po#to je" protivno njima" statua postavljena na jo# u0dignutijem mestu" usledili su sre8ni doga5aji 0a 6im" dok su aruspi!iji optu$4eni 0a i0daju i $ pri0nav#i je $ bili osu5eni Bako se" dakle" 6im odvaja od osnove italski- naroda i od porekla ve0anog 0a du- drevniju4nja&ki- !ivili0a!ija" ispoljavaju8i neld nov uti!aj koji se te#ko mo4e svesti na nji- Baj uti!aj se mo4e ispoljiti jedino kro0 o#tru unutarnju i spoljnu borbu" ni0om reak!ija" prilago5avanja i preobra4aja 3 6imu se otelovljuje misao o nadmo8noj mu4evnosti Ona se o&ituje kro0 doktrinu o dr4avi kao au!toritas i imperium Ba dr4ava u 0naku olimpski- bo4anstava 1posebno Eapitolskog Jupitera $ neuporedivog" vr-ovnog" bespo&etnog" be0 rodoslova i naturalisti&ki- mitova2 u po&etku nije ra0dvojena od ini!ija!ijske (misterije. kraljevskog dostojanstva $ adTtum et initia regis+ $ koje je progla#eno 0a nedostupno obi&nom &oveku 'mperium je s-va8ena pre svega u spe!i%i&nom" a ne -ege$ monisti&kom i teritorijalnom smislu" dakle u smislu vlasti" misti&ne i 0astra#uju8e sile 0apovedanja koju su posedo$ vali ne samo politi&ke vo5e 1u kojima je odr4ala svoj nedodirljivi karakter ra0li&iti-" &esto nepravilni- i krivotvoreni- te-nika dolaska na vlast2" nego i patri!ij i glava porodi!e )li&nu du-ovnost odra4ava rimski simbol vatre" kao i strogo o&insko pravo i artikula!ija prava koje je Viko ispravno na0vao (-erojskim pravom11" jer je ono" u spolj$ a#njem domenu" uobli&avalo rimsku etiku &asti i vernosti koja se ose8ala u tolikoj meri da 8e nagnati Livija da ka4e kako ona odlikuje rimski narod" !lok nemanje %ides i povo5enje 0a (%ortunom11 karakteri#e varvarina nasuprot 6imljaninu Earakteristi&no je" 0atim" da prvobitni 6imljani poimaju natprirodno vi#e kao numen $ to jest kao golu mo8 $ nego kao deus" u &emu treba videti varijantu tog spe!i%i&nog du-ovnog stava 'sto je tako karakteristi&no" u korela!iji" da u rimskom svetu ne postoji patos" liri0am i misti!i0am u odnosu prema bo4anskom" nego postoje eg0aktan 0akon 0a potreban i nu4an obred i jasan i tre0ven stav Be teme odgovaraju temama i0 ranog vedskog" kine$skog i iranskog perioda i a-ajskom olimpskom ritualu" a odnose se na mu4evan i (magijski. polo4aj 49 Bipi&na rimska religija uvek je bila podo0riva prema prepu#tanju pobo4nom i du#evnom 0anosu 3vek je su0bijala 1ako je potrebno" i silom2 sve #to umanjuje visoko dostojanstvo koje prili&i odnosima !ivis$a romanus$a+ sa bogom V< >a koliko etrurski element te4io da se ukoreni u plebejskim slojevima podme8u8i patos 0astra#uju8i- predstava 0agrobnog 4ivota" 6im je u svom najboljem perodu ostajao veran -erojskoj vi0iji kakvu je Oelada prvobitno spo0nala7 on je imao svoje obo4ene junake i spo0nao je" s druge strane" bestrasnost oni- drugi- $ smrtnika $ u kojima 0agrobni 4ivot nije i0a0ivao nikakav nemir" nadu ili stra-" a ni bilo #ta drugo #to bi moglo i0meniti strogo ispunjavanje du4nosti" %ides$a" -eroi0ma" reda i vladavine 3 tom pogledu karakteristi&na je naklonost prema Lukre!ijevom epikurejstvu &ije obja#njenje prirodni- u0roka ima isti !ilj7 da otkloni u4as od smrti i stra- pred bogovima" da oslobodi 4ivot i da mu obe0bedi mir i

sigurnost >e5utim" i takva u&enja s-va$ tala su bogove upravo po olimpskom idealu $ kao bestra$ sne i i0dvojene su#tine koje deluju kao model savr#enstva A ako su u odnosu na druge narode" Jrke i Etrur!e" 6imljani isprva i0gledali gotovo kao (varvari." u takvom nedostatku (kulture. $ kao u slu&aju pojedini- nema&ki- plemena u periodu prodora $ skriva se neka i0vornija sila koja uti&e na stil 4ivota i naspram koje svaka kultura gra5anskog tipa poka0uje problemati&ne !rte" ako ne i osobine dekaden!ije i raslojenosti Bako u prvom svedo&enju o 6imu koje se pojavilo u Jr&koj i0vesni i0aslanik pri0naje da je 0ami#ljao da 8e se u rimskom )enatu ose8ati kao na kakvom skupu vai$vara" a da se naprotiv ose8ao kao na 49Ovde se magija podra0umeva u vi#em smislu $ up '" H $ i odnosi se na 0vani&nu rimsku religiju koja" prema nekima" predstavlja &ist (%ormali0am." siroma#an u religio0nim ose&anjima" dok u stvari ona i0ra4ava drevni 0akon &iste ak!ije 6imsko su0bijanje magije i astrologije odnosilo se samo na nji-ove ni4e" &esto tek sujeverne i #arlatanske oblike 3 stvari" magijska sposobnost s-va8ena kao sposobnost komandovanja i ak!ije nad nevidljivim silama posredstvom &istog determini0ma obreda sa&injava su#tinu prve rimske religije i rimske kon!ep!ije svetog 1up V >a!!-ioro" 6oma !apta" nav delo" str ;9 i dalje" ;4: i dalje2 3 kasnijem periodu" ako se 6imljanin i suprotstavljao popularnoj i pra0nover$ noj magiji" on je nastavljao da gaji veliko po#tovanje prema patri!ijskom kultu i tipu teurga pro4etog dostojanstvom i asketskom &istotom ZLat 7 rimski gra5anin $ Prim prev ZO3p '? Kumont" Les religions orientales" nav !lelo" str 3< kraljevskom saboru V1 ' tako su se nevidljivim putevima jo# u prvobitnom 6imu pojavili tajni 0nakovi (Bradi!ional$ nosti. 1Podsetimo se" na primer" (0naka )redi#ta*1" 6omu$ lovog !rnog kamena postavljenog na po&etku Via )a!ra? podsetimo se proro&kog i solarnog broja (dvanaest.? broja jastrebova koji su 6omulu potvrdili pravo da novom gradu da svoje ime" broja liktora i pruteva u snopu koji u )ekiri ima simbol -iperborejski- osvaja&a? broja kojeg je jo# 9uma utvrdio 0a an!ilia" pignora imperii " broja oltara Janusovog ar-ai&nog kulta" i tako dalje? setimo se Orla koji je posve8en sjajnom nebeskom bogu Jupiteru i istovremeno signum legija" a koji je tako5e i jedan od arijski- simbola ovekove&uju8e ""slave," 0bog &ega se mislilo da se du#e !e0ara u obliku orla osloba5aju tela da bi pre#le u solarnu besmrtnost?V; pomenimo 4rtvovanje konja" #to odgovara obi&aju as-vamed-a kod Arija!a u 'ndiji" i mnoge druge elemente univer0alne sakralne tradi!ije2 3prkos tome" upravo 8e epika i rimska istorija" pre nego teorije i kulturni napredak" iska0ati najisdnitiji ""mit, 6ima govore8i na najneposredniji na&in" velikim simbolima sna4no isklesanim u supstan!i same istorije" o du-ovnoj borbi koja je iskovala sudbinu 6ima i njegovu veli&anstvenost )vaka %a0a rimskog ra0voja poka0uje se 0apravo kao pobeda -erojskog indoevropskog du-a" &iji su se najbolji odbles!i poka0ali tokom vremena najve8i- istorijski- i vojni- ten0ija" &ak i kad je 4ivot 6ima ve8 bio i0menjen usled eg0ogeni- uti!aja i plebejski- nemira >it u 6imu od po&etka poka0uje elemente koji sadr4e duboko 0na&enje i istovremeno uka0uju na dve strane u borbi =animljivo je predanje po kojem je )aturn$Ero$ nos" bo4anski kralj 0latnog primordijalnog !iklusa" stvorio

)aturniju $ koja se smatra &as gradom" &as tvr5avom" a koja je bila sme#tena tamo gde je kasnije i0nikao 6im $ i po kojem je ovaj bog bio smatran 0a skrivenu silu 1latens deus2 prisutnu u La!iju V3 Dto se ti&e legende o nastanku 6ima" ve8 s 9umitorom+ i Amulijem najavljuje se tema anta$gonisti&kog para Amulije i0gleda uvodi prin!ip nasilja u0urpiranjem prestola 9umitoru" koji u dobroj meri odgovara kraljevskom i sakralnom prin!ipu Dvojnost se ponovo prika0uje u paru 6omul$6em Ovde pre svega imamo karakteristi&nu temu -erojski!iklusa" utoliko #to je par rodila 4ena" devi!a &uvarka svete vatre" s kojom se pove0uje upravo ratni&ki bog >ars 9a drugom mestu je istorijsko$meta%i0i&ki motiv ()pa#eni- i0 Voda, 9a tre8em mestu" 6uminalis %i!us++" smokva ispod koje bli0an!i nala0e pribe4i#te" i0nova navodi $ budu8i da je u starijem latinskom je0iku ruminus" koji se odnosi na Jupitera" o0na&avao svojstvo (onoga koji -rani. $ na op#ti simbol Drveta 4ivota i natprirodne -rane koju ono pru4a >e5utim" bli0an!e -rani i Vu&i!a Ve8 je nagla#eno dvostruko 0na&enje Vuka7 ne samo u klasi&nom" ve8 i u keltskom i nordijskom svetu misao o Vuku i ideja svetlosti &esto su 0dru4ene" u toj meri da je Vuk bio pove0an sa -iperborejskim Apolonom ) druge strane" Vuk tako5e iska0uje divlju snagu" ne#to elementarno i neobu0dano? u tom smislu se videlo da je u nordijskoj mitologiji (doba Vuka, doba elementarni- sila u pobuni Ova latentna dvojnost u prin!ipu koji -rani bli0an!e odgovara" u osnovi" samoj dualnosti 6omul$6em" koja je opet sli&na dvojnostima O0iris$)et" Eain$Avelj" itd 6o$ mul 0apravo o!rtava me5e grada u smislu svetog obreda i simboli&nog prin!ipa reda" grani!e i 0akona 6em je" me5utim" naru#io to ra0grani&enje i i0 ti- ra0loga biva ubijen Ovo je prva epi0oda" gotovo preludijum dramati&ne unutarnje i spoljne" du-ovne i dru#tvene borbe 6ima 1delimi&no 0nane" delimi&no 0atvorene u neme simbole2 da stvori univer0alnu tradi!iju -erojskog tipa u mediteranskom svetu >itska istorija perioda kraljeva uka0uje na antagoni0am i0me5u -erojsko$ratni&kog i aristokratskog prin!ipa i elementa ve0anog 0a plebej!e" (Pela0ge 6ima," kao i 0a lu$ narno$ sve#teni&ku komponentu 1po poreklu etrursko$sa$ binjansku2? ovaj antagoni0am je i0ra4en &ak i u geogra%skim terminima7 Palatino i Aventino ) Palatina je 6omul video simbol dvanaest jastrebova koji su mu dali pravo na vlast nasuprot 6emu" &iji je bre4uljak bio Aventino Posle 6emove smrti" dvojstvo se i0gleda ponovo javlja u obliku kompromisa" u paru 6o$ mul$Ba!ije" jer je Ba!ije kralj )abinjana" to jest naroda prevas-odno telursko$lunarnog kulta A posle 6omulove smrti i0bija sukob i0me5u Albana 1ratni&ka lo0a nordij$skog tipa2 i )abinjana ) druge strane" po staroitalskom predanju na Palatinu je 'lerkul sreo dobrog kralja Evan$ dra 1koji 8e" #to je vrlo va4no" ba# na Palatinu podignuti -ram Viktoriji2" nakon #to je ubio Eaka" sina pela0gijskog boga -tonske vatre i u svojoj pe8ini na Aventinu postavio oltar olimpskom bogu Oerkul 8e kao (pobedni&ki Oer$ kul," neprijatelj Aona Deje $ 0ajedno s Jupiterom" >arsom" a 0atim Apolonom kao (Apolonom spasio!em. $ biti naro&ito 0na&ajan 0a temu uransko$virilne rimske du-ovnosti uop#te i slavljen u obredima i0 koji- su bile isklju&ene 4ene 3ostalom" Aventino" bre4uljak potu&e$ nog Eaka i ubijenog 6ema" tako5e je bre4uljak Deje 9a njemu je najva4niji -ram Dijane$ Lune" velike boginje no8i" kojeg je podigao )ervije Bulije" kralj s plebejskim imenom i prijatelj plebsa 3 ovaj -ram se povla&i plebs kada se pobuni protiv patri!ija? u njemu se" u )ervijevu &ast" odr4avaju svetkovine robova? u njemu se ustanovljuju drugi 4enski kultovi" kao oni Aona Deje" Earmente" i Junone 6egine 1donet i0 pobe5enog Veja+ 39; godine? prvobitno 6imljanima nije ba# bio po volji2" ili telursko$virilni kultovi" kao #to je onaj Waunov

9i0 legendarni- kraljeva 6ima je redosled epi0oda borbe i0me5u dva prin!ipa Posle 6omula koji se preobra0io u (-eroja. u vidu Evirina $ (nepobedivog boga. &ijim otelovljenjem je sebe smatrao sam Ke0ar $ u 9umi i0nova o4ivljava lunarni tip etrursko$pela0gijskog kraljevskog sve#tenika kojim upravlja 4enski prin!ip 1Egerija++2" i sa njim se najavljuje ra0dvajanje kraljevske i sve#teni&ke vla$sti Eod Bule Oostilija mo4emo videti 0nak reak!ije upravo rimskog mu4evnog prin!ipa" nasuprot etrursko$ sve#teni&kom7 on se prvenstveno javlja kao tip imperatora" ratni&kog vo5e? mada Bula gine jer se popeo na oltar i spustio munju s neba" kao #to to obi&avaju da &ine sve#teni!i" u je0iku simbola to mo4e da aludira upravo na poku#aj obnavljanja ratni&ke aristokratije na planu sakralnog )a etrurskom dinastijom Barkvinija" u 6imu po&inju tesno da se prepli8u teme 4ene i suverenosti vladara koje &esto podsti&u plebejske slojeve protiv aristokratije =ato %undamentalan doga5aj u istoriji 6ima predstavlja pobuna patri!ija koja 1V<9$ pre n e 2" nakon )ervijevog ubistva" 0ba!uje Barkvinija O-olog" 0avr#ava sa stranom dinastijom i prekida sponu s pret-odnom !ivili0a!ijom $ gotovo istovremeno sa svrgavanjem narodni- tirana i sa dorskom restaura!ijom Atine 1V1< pre n e 2 Posle ovoga nije toliko va4no pratiti unutra#nje borbe" ra0li&ite slu&ajeve patri!ijskog otpora i plebejske u0urpa!ije u 6imu =apravo" sredi#te se postepeno pomera od unutarnjeg ka spoljnom Pre nego da se ra0matra kompromis odre5eni- institu!ija i odre5eni- 0akona sve do imperijalne epo-e" trebalo bi u0eti u ob0ir onaj ""mit, koji" kao #to smo rekli" sa&injava sam istorijski pro!es politi&kog ja&anja 6ima >ada on opstaje ili se kao -eterogen ju4nja&ki element 0avla&i me5u potke rimskog du-a" politi&ke snage u kojima se taj element najkarakterisd&nije a%irmisao bile su pogo5ene njime i na kraj u neumoljivo uni#tene ili pokorene od druga&ije" antiteti&ke" vi#e !ivili0a!ije 3 tom pogledu" setimo se sa kakvom se jedinstvenom i i0ra0itom 4estinom 6im obru#io na sredi#ta pret-odne" prvenstveno etrurske !ivili0a!ije" &esto idu8i dotle da ukloni gotovo svaki trag nji-ove mo8i" nji-ovi- predanja i samog nji-ovog je0ika Eao i Alba" tako i gradovi Vejo 1grad Junone 6egine2" Barkvinija i Lukumonija jedan 0a drugim nestaju i0 istorije 3 tome gotovo da ima ispunjenja sudbinskog elementa $ koji je pre nastao (delova$ njem, nego promi#ljanjem i tra4enjem $ jedne rase koja je" uprkos svemu" uvek ose8ala da bo4anskim silama duguje svoju veli&inu i svoju sre8u Pala je isto tako i Eapua" sredi#te udobnog 4ivota i ju4nja&kog i0obilja" oli&enje esteti0ovane i a%roditi0ovane (kulture. $ ali ne dorske Jr&ke" nego !ivili0a!ije koja je 0avela i oslabila deo rimskog patri!ijata >e5utim" dve tradi!ije se sudaraju prvenstveno u punskim ratovima" u nemoj %ormi stvarnosti i poli$ ti&ki- mo8i >o4emo se saglasiti sa Aa-o%enom da je uni#tenjem Eartagine" grada Aoginje 1Astarta$Banit2 i kraljevske 4ene 1Didona2 koju je ve8 poku#ao da 0avede legendarni 0a&etnik rimskog plemstva" 6im pomerio sredi#te istorijskog =apada sa telurske na uransku misteriju i sa lunarnog sveta majki na solarni svet o&eva Prvobitno i nevidljivo seme (rimske rase. posti4e unutra#nje oblikovanje 4ivota" sa etosom i pravom koji utvr5uju to 0na&enje" uprkos neprestanom suptilnom delovanju suprotnog elementa 3 stvari" rimski 0akon prava osvaja&ki- vojski" u0 misti&nu kon!ep!iju pobede ivi!toria2" u &istoj je antite0i sa etrurskim %atali0mom i bilo kakvim kontemplativnim 0anosima Virilna misao o dr4avi stoji nasuprot svakom -ijerati&no$demetrinskom obliku" koji ipak u svim svojim strukturama ima sakralni i ritualni element Ba ideja okrepljuje du- i du#u i 0asniva &itav 4ivot na &istoj nadmo8i u odnosu na svaki naturalisti&ki element Aske0a (ak!ije. ra0vija se u tradi!ionalne oblike o kojima je ve8 bilo govora i sa sebi svojstvenom dis!iplinom i

vojni&kim dr4anjem kasnije prodire u strukture sami- korporativni- dru#tava Jens i %amilia ustrojeni su prema najstro4em o&inskom pravu7 u sredi#tu su patres" sve#te$ni!i svete vatre" gospodari pravde i vojni poglavari svog naroda" svoji- slugu ili #ti8enika" sna4no individuali0ova$ ni elementi )enata kao vr-ovne aristokratske institu!ije )ama !ivitas" koja je materijali0ovani 0akon" tek je ritam" red" broj >isti&ni brojevi tri" dvanaest i deset sa svojim umno4avanjem u osnovi su svi- njeni- politi&ki- ra0dvajanja Premda 6im nije 0nao da se otrgne uti!aju )ibilski- knjiga koje je uveo Barkvinije O-oli" a koje predstavljaju upravo a0ijatski element pome#an s krivotvorenim -eleni$ 0mom i idu u susret plebejskom ritualu uvla&e8i nova i sumnjiva bo4anstva u starodrevni i 0atvoreni patri!ijski kult $ dakle uprkos tome" 6im je 0nao da reaguje gde god bi se u jasnom obliku uka0ao neprijateljski element i stvarno 0apretio njegovoj najdubljoj stvarnosti Bako vidimo kako 6im su0bija prodiranje ba-i&ko$a%roditskog uti!aja i 4igo#e ba-analije" kako 0abranjuje >isterije a0ijat$ skog porekla jer su ve8 po&ele da #ire ne0drav misti!i0am i kako toleri#e eg0oti&ne kultove kro0 koje se neprestano provla&ila -tonska tema i tema >ajki" u meri u kojoj oni ne vr#e #tetan uti!aj na dru#tveni 4ivot organi0ovan na prin!ipu mu4evnosti 3ni#tenje apokri%ni- knjiga 9ume Pompilija i i0gnanstvo (%ilo0o%a." a posebno pitagoreja!a" imaju dublje ra0loge od prola0ni- i politi&ki- Eao i etrurske ostatke" i pitagorejstvo 1koje je jo# u Jr&koj predstavljalo pela0gijski preporod" uprkos prisustvu ra0li&iti- elemenata2 mo4emo smatrati ogrankom jedne pro&i#8ene (demetrinske. !ivili0a!ije =animljiv je podatak da su klasi&ni autori pretpostavili usku ve0u i0me5u Pitagore i Etrura!a" te da su 0abranjeni komentari knjiga 9ume Pompilija te4ili da utvrde upravo tu ve0u i opet otvore vrata 1pod maskom pretpostavljene tradi!ionalnosti2 antite$ ti&kom" antirimskom" pela0gijsko$etrurskom elementu Drugi istorijski doga5aji koji s gledi#ta meta%i0ike !ivili0a!ije istovremeno imaju 0na&enje simbola jesu pad i0id$ skog Eleopatrinog i Jerusalimskog !arstva Bo su novi momenti ra0voja unutra#nje istorije =apada" a taj ra0voj se odvija kro0 dinamiku idejni- antite0a koje se odra4avaju u gra5anskim borbama Bako i kod Pompeja" Aruta" Easi$ ja i Antonija mo4emo ra0abrati temu Juga u upornom" ali osuje8enom poku#aju da se obu0da i nadvlada nova stvarnost Ako je Eleopatra jasan simbol a%roditske !ivili0a!ije &ijoj om&i Antonije ne odoleva" Ke0ar ovaplo8uje arij$ sko$0apadni tip gospodara On je taj koji proro&kim re&ima7 ""3 mojoj je lo0i veli&anstvo kraljeva" koje se snagom isti&e me5u ljudima" i svetost bogova" u &ijim je rukama mo8 kraljeva. ve8 najavljuje da se u 6imu ponovo javlja najvi#a kon!ep!ija imperium$a 3 stvari" ve8 se sa Avgustom 1koji je u o&ima )tari- 6imljana otelovljavao numen i aeternitas sina Apolona$)un!a2 ponovno upo$ stavlja nedvosmisleno jedinstvo dveju mo8i" 0ajedno s re%ormom koja treba da uvede prin!ipe drevne rimske religije protiv prodora eg0oti&ni- kultova i pra0noverja Ovde se ostvaruje tip dr4ave koja je" kao potvr5ena olim$ psko$solarnom idejom" prirodno morala te4iti univer0alnosti =apravo" ideja 6ima se na kraju potvr5uje mimo svakog partikulari0ma" ne samo etni&kog" ve8 i religio0nog Po#to je imperijalni kult jednom bio de%inisan" svojstvo mu je bilo da u nekoj vrsti (religijskog %eudali0ma1* po#tuje i prima ra0li&ite bogove koji odgovaraju tradi!ijama pojedini- naroda u rimskoj ekumeni 'pak" i0nad svake pojedina&ne i na!ionalne religije trebalo je da se posve$ do&i vi#a %ides" ve0ana upravo 0a natprirodni prin!ip otelovljen u 'mperatoru ili 'mperatorovom (geniju11 9ju je simbolisala Viktorija kao misti&no bi8e &ijem se kipu )enat 0aklinjao na vernost

3 Avgustovoj epo-i asketi0am ak!ije obele4en proro&kim elementom stvorio je dovoljno prostrano telo da rimska univer0alnost na5e opipljiv i0ra0 i da svoju -ari0mu podari slo4enoj ra0norodnosti naroda i rasa 6im se pojavio kao (6oditelj ljudi i roditelj bogova." onaj ""u &ijim se -ramovima ne biva daleko od neba. i koji je od ra0li&iti- naroda napravio jedinstvenu na!iju $ %e!isti patriam di$ versis gentibus unam :H PaP augusta et pro%unda+ i0gledalo je !la postepeno" kao paP romana" se4e do grani!a po0natog sveta /inilo se kao da Bradi!ija treba da se javi u obli!ima svojstvenim (-erojskom !iklusu. '0gledalo je kao da je okon&ano gvo0deno doba i da se najavljuje povratak prvobitnog doba" doba -iperborejskog Apolona (Posle5nje je doba kumanskog proro#tva kona&no stiglo." pevao je Vergilije (Evo se !elovit ra5a veliki poredak veko$ va Vra8a se Devi!a" vra8a se )aturn 9ovo pokolenje sila0i s nebeski- visina $ iam nova progenies !oelo demittitur alto 3milostivi se" o neporo&na Lu!ino++" da pomogne# ra5anju Deteta? sa tim ro5enjem skon&a8e gvo0dena rasa :H'0ra0i 6utilija 9ama!ijana" De reditu sito" 1" 49? '" V<? '" :;$:V Mit prev 7 De reditu" )ansoni" Wiren0e" 19HV] 4Lat 7 avgustovski 1u0vi#eni mir2? duboki !arski mir $ Prim prev +ZLu!ina" boginja svetlosti i poro5aja" jedan od najstariji- Junonini- epiteta $ Prim prev i na &itavom svetu usta8e 0latna rasa" i evo" vlada8e tvoj brat" Apolon Ao4anski 4ivot primi&e Dete o kome pe$ vam" i vide8e kako se -eroji me#aju sa bogovima" a i on sam sa njima. $ ille deum vitam a!!ipiet divisIue videbit $permiPtos -eroas et ipse videbitur illis:U M(On 8e 4iveti 4ivot bogova? vide8e -eroje kako se dru4e s bogovima" a i njega samog oni 8e videti.] Baj ose8aj bio je toliko sna4an da se morao nametnuti i potom &ak u0di8i 6im u nadisto$ rijski simbol? i sami -ri#8ani govorili su kako se" sve dok 6im bude bio siguran i !elovit" ne treba pla#iti 0astra#uju$8i- potresa poslednjeg doba" ali da 8e se onoga dana kada bude pao 6im &ove&anstvo na8i na pragu agonije :9 :Svergilije" Ekloge" 'L V$1<" 1V$1U >edu ovim proro&kim Vergilijevim re&ima pominje se smrt 0mije 1rT ;42" grupa -eroja koja 8e obnoviti Ar$ gov simboli&ni podu-vat" i novi A-ilej koji 8e ponoviti isto tako simboli&an rat A-aja!a protiv Broje 1'L 33$3:2 :TM aktan!ijevi i0ra0i" 'nstitiitiones" Vll" ;V" : 3p B!rtulijan" Ad )!apu$ lam" '' 1< )'9EOPA =APAD9E B6AD'K'JE

Prvobitno -ri#8anstvo )a pojavom -ri#8anstva po&inje opadanje be0 presedana 9a pret-odnim strani!ama naglasili smo #ta je u 6imu predstavljalo sredi#nju silu i prika0ali njen slo4en ra0voj tokom kojeg su -eterogeni uti!aji mogli samo delimi&no da deluju u odnosu na ono #to je" i0a kulisa ljudskog" dalo 6imu spe!i%i&an lik i karakter Onaj 6im koji se oslobodio svoji- domoroda&ko$ $atlantski- i etrursko$pela0gijski- korena" koji je 0aredom uni#tio velika sredi#ta najmla5e ju4nja&ke !ivili0a!ije" koji je pre0reo gr&ke %ilo0o%e i 0abranio pitagorej!e i koji je" napokon" 0abranio ba-analije reaguju8i protiv prvipret-odni!a aleksandrijski- bo4anstava 1progoni i0 V9" VU" V3" V< i 4< godine pre n e 2 $ sakralni" patri!ijski i virilni 6im u kojem su va4ili jus"%as i mos $ u sve ve8oj meri podle$ 4e prodoru nedoli&ni- a0ijatski- kultova" koji se br0o uvla&e u 4ivot Karstva i menjaju mu ustrojstvo )imboli >ajke" varijeteti misti&no$panteisti&ki- bo4anstava Juga vra8aju se u

sasvim neautenti&nim obli!ima" potpuno li#eni prvobitnog demetrinskog sjaja" pove0ani sa i0opa&e$ njem obi&aja i su#tine rimske virtus" a jo# vi#e sami- institu!ija Baj pro!es raslojavanja na kraju poga5a samu imperijalnu misao 9jen sakralni sadr4aj opstaje" ali kao puki simbol no#en mra&nom i -aoti&nom strujom" kao poma0anje koje retko odgovara dostojanstvu oni- koji su njime obele4eni 'storijski i politi&ki" predstavni!i Karstva sada rade suprotno od onog #to bi 0a-tevala njegova odbrana i potvr5ivanje u &vrstom i organskom poretku 3mesto da reaguju" proberu i sakupe nad4ivele elemente (rase 6ima, u sredi#tu dr4ave da bi se na odgovaraju8i na&in suprotstavili naletu sila koje su kidisale na Karstvo" !e0ari su se latili apsolutisti&ke !entrali0a!ije i ujedna&avanja )enat be0 autoriteta poni#tio je na kraju ra0like i0me5u rimski- i latinski- gra5ana i mase drugi- podanika" proglasiv#i sve rimskim gra5anima Pomislilo se da bi de$ spoti0am oslonjen na vojnu diktaturu 0ajedno sa obes-ra$ bmju8om birokratsko$administrativnom strukturom mogao dr4ati na okupu rimsku ekumenu" svedenu 0apravo na neartikulisanu i kosmopolitsku masu Li&nosti koje su posedovale !rte veli&ine i drevnog" rimskog dostojanstva" koje su otelovljavale poneki aspekt nebeske prirode i &vrstinu (kamena. i koje su jo# imale sklonosti prema onom #to je bilo 0nanje" primiv#i ponekad i ini!ija!ijsko posve8enje $ sve do Julijana 'mperatora $ pojavljivale su se sporadi&no i nisu mogle da u&ine ni#ta presudno #to bi 0austavilo op#ti pro!es opadanja 'mperijalni period nam u svom ra0voju poka0uje ovu protivure&nu dvostrukost7 s jedne strane teologija" meta%i0ika i liturgija apsolutni- vladara 0adobijaju sve pre!i0niji oblik" a s druge mnogo toga upu&uje na novo 0latno doba )vakom !e0aru se kli&e ePpe!tate veni " njegova pojava podse8a na misti&ni doga5aj $ adventus augusti $ obele4en prirodnim &udima" kao #to 0lokobni 0na!i prate njegovo propadanje On je redditor lu!is aeternae 1Eonstan!ije Olor2" on je ponovo ponti%eP maPimus i on je od olimpskog boga primio univer0alnu vlast koju simboli0uje s%era 1kugla2 Ke0arova obele4ja su kruna koja blista poput sun!a i 4e0lo kralja neba 9jegovi 0akoni smatrali su se svetim ili bo4anskim 3 samom senatu" !eremonija koja se na njega odnosi ima liturgijski karakter 9jegova slika je obo4avana u -ramovima mnogi- provin!ija" a bila je i na ra0li&itim stegovima legija kao najvi#a re%erentna ta&kaF4*8Fes$a i vojni&kog kulta i kao simbol jedinstva Karstva 1 Ali ona je bila samo 0rak s nebesa" svetlosna osa usred mra&nog demonstva u kojem se svaka strast" ubijanje" okrutnost i i0dajstvo ra0buktavaju u nadljudskim ra0me$ rama Eako se kasno 6imsko !arstvo bli4i kraju" po0adina je sve tragi&nija" krvavija i ra0u0danija" uprkos sporadi&nom javljanju jaki- vo5a koji su i pored svega 0nali da se istaknu u jednom ve8 posrnulom i uru#enom svetu 3sled toga" moralo se sti8i do ta&ke kada je imperijalna %unk!ija" u osnovi" postojala jedino po imenu 6im joj je jo# uvek bio gotovo o&ajni&ki veran u svetu kojeg su drmali 0astra#uju8i potresi" ali u su#tini $ presto je bio pra0an )vemu ovome treba dodati podriva&ko delovanje -ri#8anstva Ako ne treba da ignori#emo slo4enost i -eterogenost elemenata u prvobitnom -ri#8anstvu" isto tako ne mo4emo pore8i ni postoje8u antite0u i0me5u sila i patosa koji u njemu preovladavaju i prvobitnog rimskog du-a 3 ovom delu rada ne8emo uka0ivati na tradi!ionalne elemente jedne ili druge istorijske !ivili0a!ije" nego 8emo i0neti na vide$ lo u kakvom su du-u i %unk!iji istorijske struje sveukupno delovale Prisusutvo pojedinitradi!ionalni- elemenata u -ri#8anstvu 1a 0atim" u ve8oj meri" u katoli!i0mu2 ne mo4e nas spre&iti da prepo0namo prevratni&ki karakter ti- dveju struja

3 ve0i s -ri#8anstvom po0nato je kakva se sve dvosmislena du-ovnost ve0uje 0a posebno stablo judai0ma i0 kojeg se ono prvobitno ra0vilo" kao i 0a a0ijatske dekadentne kultove koji su olak#ali #irenje nove vere i0van njenog i0vornog ognji#ta Dto se prve ta&ke ti&e" neposredni pret-odnik -ri#8anstva nije tradi!ionalni judai0am" nego su to proro#tva i sli&ne struje u kojima preovladavaju pojmovi gre-a i ispa$ #tanja" u kojima se otvara prostor 0a be0na5e kao oblik du-ovnosti i u kojima se tip ratni&kog >esije kao emana$ !ije (Jospoda 9ebeski- Vojski11 0amenjuje tipom >esije kao ()ina /ove&jeg," predodre5enog da bude 4rtva iskupljenja" da bude progonjen" da bude nada ni#&i- i odba&eni- i predmet kon%u0ne i ekstati&ne &e4nje Po0nato je da je misti&na %igura 'susa Orista prvobitno u0ela oblik i !rpla nada-nu8e upravo i0 okru4enja 0asi8enog ovim mesijanskim patosom koji se ne0austavljivo #irio 0a-valjuju8i proro&kim propovedima i ra0nim otkrivenjima 3sredsre$ 5uju8i se na 'susa kao )pasio!a i raskidaju8i sa (=akonom. $ to jest s jevrejskom ortodoksijom $ primitivno -ri#8anstvo je" u stvari" moralo preu0eti nekoliko ve8 na0na&eni- tipi&ni- motiva semitske du#e u nji-ovom &istom stanju? ovi motivi svojstveni su tipu &oveka rastr0anog i0nutra i kadri da stvore an ti tradi!ionalni virus" posebno u odnosu na tradi!iju kao #to je rimska Beologija apostola Pavla je te elemente u odre5enoj meri univer0ali0ovala i osposobila da deluju be0 neposredne ve0e sa svojim poreklom Or%i0am je u ra0nim oblastima anti&kog sveta povoljno uti!ao na pri-vatanje -ri#8anstva $ ne kao drevne ini!ija$ !ijske doktrine >isterija" ve8 kao njene pro%ana!ije" sagla$ sne s napredovanjem kultova mediteranske dekaden!ije Bu se podjednako uobli&ila misao o (spasenju." sada u obi&nom religio0nom smislu" i a%irmisao ideal religije otvorene 0a sve" van svakog kon!epta rase" tradi!ije i kaste? drugim re&ima" ovaj ideal ide u susret onima #to nisu imali ni#ta ni od rase" ni od tradi!ije" ni od kaste 3 toj masi se sve vi#e #irila neka nejasna potreba $ u0 istovremeno delovanje univer0alisti&ki- kultova isto&nja&kog porekla $ a onda se u %iguri osniva&a -ri#8anstva pojavio" da ka4emo" element koji je proi0veo kataliti&ni talog" kristali0a!iju onoga #to je 0asi8ivalo atmos%eru ' tada vi#e nije bilo re&i o nekakvom sloju" o raspr#enom uti!aju" ve8 o odre5enoj sili koja se suprotstavlja drugoj Doktrinarno" -ri#8anstvo se poka0uje kao be0nadni oblik dionisi0ma Oblikuju8i se prvenstveno po ugledu na i0nutra naru#en ljudski tip" ono se oslanjalo na ira!ionalni deo bi8a i namesto puteva (-erojskog." sa0najnog i ini$ !ija!ijskog u0di0anja postavilo je kao osnovni instrument veru" silinu u0nemirene" posti5ene i potresene du#e gurnute prema natprirodnom )vojim sugestijama o skora$#njem dolasku Karstva nebeskog i svojim slikama o alternativi ve&nog spasenja i ve&nog prokletstva" prvobitno -ri#8anstvo se usmerilo na inten0iviranje kri0e takvog tipa &oveka i poten!iranje 0anosa vere sve dok se" u0 simbol spasenja i iskupljenja u raspetom Oristu" nije otvorio problemati&ni put iskupljenja Ako u Oristovom simbolu ima tragova misterijske teme s novim po0ivanjem na or%t0am i analogne struje" novoj religiji je" me5utim" svojstvena upotreba te s-eme na planu koji vi#e nije ini!ija!ijski" nego 0apravo ose8ajni i" u krajnjem slu&aju" plan misti&ke kon%u0ije" usled &ega se sa odre5enog gledi#ta slobodno mo4e re8i da je s -ri#8anstvom Aog sebe u&inio &ovekom 9ije to vi#e bila ni &ista religija =akona $ kao u ortodoksnom judai0mu $ ni prava ini!ija!ijska >isterija" ve8 ne#to i0me5u" surogat ovog drugog u %ormula!iji prilago5enoj pomenutom tipu rastr0anog &oveka koji se ose8ao u0dignutim nad svojom podlo#8u" iskupljen u pandemijskom utisku

(milosti." nada-nut novom nadom" opravdan" iskupljen i oslobo5en sveta" tela i smrti )ve to predstavlja ne#to su#tinski strano rimskom i klasi&nom du-u $ #tavi$ #e" indoevropskom du-u uop#te 'storijski ovo je 0na&ilo nadmo8 patosa nad etosom" nadmo8 one sumnjive" &e0nutljive soteriologije kojoj se visoko dr4anje sakralnog rimskog patri!ij ata i strogi stil pravnika" vo5a i paganski- mudra!a uvek suprotstavljao Aog nije vi#e bio simbol su#tine li#ene strasti i promene" na odstojanju u odnosu na sve #to je samo ljudsko" niti je bio Aog patri!ija koji se pri0iva da ustane" koji se dovodi na &elo legija i otelovljuje u pobedniku 3mesto toga" ovde je u prvom planu bila %igura koja je u svojoj (patnji. preu0ela i a%irmisala kao isklju&iv 1(9iko ne8e do8i k o!u do kro0a me,? (Ja sam put i istina i 4ivot.+2 pela0gijsko$ dioni0ijski motiv 4rtvovani- bo4anstava" bogova koji umiru i ponovo se pojavljuju u sen!i Veliki- >ajki 3 )am mit o ro5enju Devi!e nosi u sebi tragove analognog uti!aja i podse8a na boginje koje" kao -esiodska Jeja" ra5aju be0 supru4nika 3 ve0i s tim" 0na&ajna je istaknuta uloga koju je u ra0voju -ri#8anstva morao imati kult (>ajke Ao4je." (Ao4anske Devi!e. 3 katoli!i0mu je >arija" (>ajka Ao4ja." kralji!a an5ela" svi- sveti-" gornjeg i donjeg sveta Bako s-va8ena" ona je tako5e majka svi- ljudi 1putem usvojenja2" (Eralji!a sveta. i (darovatelji!a svake milosti. Ovi i0ra0i" nesra0merni u odnosu na stvarnu ulogu >arije u sinopti&kim jevan5eljima" ponavljaju svojstva vr-ovni- bo4anstava >ajki preindoe$ vropskog Juga 4 9aime" ako je -ri#8anstvo su#tinski vi#e religija Orista nego O!a" u njemu predstave 'susa deteta ili raspetog Oristovog tela u naru&ju obo4ene >ajke nesumnjivo podse8aju na isto&nja&ke kultove )redo0emlja"V isti&u8i tako antite0u u odnosu na ideal &isto olimpskibo4anstava" oslobo5eni- strasti i odvojeni- od telursko$ materinskog elementa )imbol kojeg je sama Krkva morala usvojiti bio je simbol >ajke 1>ajke Krkve2" a kao religio0nost u u0vi#enom smislu kon!ipirana je religio0nost du#e koja preklinje i moli" svesna svoje nedostojnosti" gre#nosti i nemo8i pred 6aspetim >r4nja prvobitnog -ri#8anstva prema svakom obliku virilne du-ovnosti" prema svemu #to mo4e pripomo8i u aktivnom preva0ila4enju ljudske uslovljenosti a 4igosano je kao ludost i gre- o-olosti" na jasan na&in i0ra4ava nera0umevanje 0a simbol (-erojskog. 3prkos poten!ijalu kojeg je nova vera 0nala da proi0vede me5u onima koji su ose8ali 4ivu Oristovu tajnu i odatle !rpli snagu 0a ma-nito mu&eni#tvo" pojava -ri#8anstva o0na&ava pad? s njim se" u !elosti" ostvarila neka vrsta one du-ovne kastra!ije svojstvene !iklusima lu$ narno$sve#teni&kog tipa ' u -ri#8anskom moralu prili&no jasno se uo&avaju ju4nja&ki i nearijski uti!aji A to #to se ne pri0naje nikakva du-ovna ra0lika i0me5u ljudi i #to se 0a najvi#i prin!ip i0a$ bira ljubav pred Aogom" a ne pred nekom boginjom $ to i nije mnogo va4no Ova jednakost su#tinski pripada op$ #toj kon!ep!iji" &ija je jedna od varijanti (prirodno pravo. koje je na#lo na&ina da se uvu&e u rimsko pravo u doba dekaden!ije7 to je %unk!ija antiteti&na -erojskom idealu li&nosti" vrednosti datoj svemu #to jedno bi8e $ di%eren!ir raju8i se i daju8i samome sebi oblik $ osvaja 0a sebe u -ijerar-ijskom poretku Bako se" prakti&no" -ri#8anski egalitari0am s prin!ipima bratstva" ljubavi i 0ajedni#tva naposletku poka0ao kao misti&no$religio0na osnova dru#tvenog ideala suprotnog &istoj rimskoj ideji 9amesto univer0alnosti" koja je istinita samo u %unk!iji -ijerar-ijskog vr-a 1koji ne poni#tava nego pretpostavlja i utvr5uje ra0liku2" nastajao je 0apravo ideal kolektiviteta" koji se potvr5uje u samom simbolu misti&nog Oristovog tela" ali sadr4i u 0ametku dalji regresivni i opadaju8i uti!aj kojeg katoli!i0am" uprkos svojoj romani0ovanosti" nikada nije ni umeo niti -teo u potpunosti da preva0i5e =bog ideje natprirodnog i duali0ma kojeg ono podr4ava" neki ljudi bi -teli da vrednuju -ri#8anstvo kao doktrinu 3 njemu se" ipak" naila0i na tipi&an slu&aj ra0li&itog delovanja koje mo4e i0vr#iti sam prin!ip u 0avisnosti od %unk!ije u kojoj se preu0ima Ori#8anski duali0am su#tinski poti&e i0 duali0ma svojstvenog semitskom du-u i deluje upravo na suprotan na&in

od onog 0bog kojeg je" kao #to smo videli" doktrina o dve prirode &inila osnovu svakog dostignu8a tradi!ionalnog &ove&anstva )trogo suprotstavljanje natprirodnog poretka onom prirodnom u prvobitnom -ri#8anstvu moglo je imati pragmati&no opravdanje" ve0ano 0a posebnu istorijsku i eg0isten!ijalnu situa!iju odre5enog ljudskog tipa >e5utim" takav duali0am je po sebi sasvim ra0li&it od tradi!ionalnog" jer nije bio pot&injen vi#em prin!ipu" vi#oj istini" jer je 0a-tevao apsolutni i ontolo#ki karakter umesto relativnog i %unk!ionalnog Dva poretka" prirodni i natprirodni" kao i udaljenost me5u njima" -iposta0irani su tako da prejudi!iraju svaki stvaran i aktivan dodir Otud" #to se &oveka ti&e 1a i 0bog istovremenog delovanja jedne jevrejske teme2" nastaje pojam o (stvorenju. su#tinski odeljenom od Aoga kao (tvor!a. i li&nog bi8a? ta distan!a se maksimalno uve8ava preu0imanjem i nagla#avanjem misli o (prvobitnom gre$ -u,1koja je tako5e jevrejska2 9a poseban na&in" i0 ovog duali0ma proisti&e s-vatanje svakog ispoljavanja nat&ul$ ni- uti!aja u pasivnom obliku kao (milosti." (odabrano$ sti. i (spasenja." a i nepri0navanje $ ve8 nagla#eno i &esto ve0ano 0a pravi prav!ati animo0itet $ svake (-erojske. mogu8nosti &oveka" koje su na drugoj strani pratili poni0nost" stra- od Aoga" trpljenje i molitva 6e&i Jevan5elja o nasilju koje vrata 9eba mogu pretrpeti i preu0imanje oni- re&i !ara Davida "Ti ste bogovi. M(Ja reko-7 bogovi ste. ]" pripadaju elementima koji prakti&no ostaju be0 uti!aja na patos koji preovla5uje u prvobitnom -ri#8anstvu O&igledno" u -ri#8anstvu uop#te su u&injeni univer0alnim" eksklu0ivnim i u0vi#enim put" istina i dr4anje koji odgovaraju samo ni4em tipu &oveka ili onim niskim slojevima dru#tva 0a koje su i kon!ipirani eg0oteri&ni obli!i Bradi!ije 1#to je jedan od karakteristi&ni- 0nakova (mra&nog doba," kali$juge2 Boliko o odnosima &oveka prema bo4anskom Druga posledi!a -ri#8anskog duali0ma bilo je obesve8enje i umrtvljavanje prirode Ori#8anski ""nadnaturali0am, u&inio je da anti&ki mitovi o prirodi vi#e nikad ne budu potpuno ra0umljivi Priroda prestaje da bude ne#to 4ivo" a njeno magijsko$simboli&no poimanje koje je &inilo osnovu sve#teni&ki- nauka je odba&eno i 4igosano kao (pagan$ sko, =apravo" nakon #to je -ri#8anstvo trijum%ovalo te nauke su podlegle br0om pro!esu degenera!ije $ i0u0ev onemo8alog ostatka kojeg je 0asnovala kasnija katoli&ka tradi!ija rituala Priroda postaje ne#to strano" ako ne i dijaboli&no" #to je" opet" poslu4ilo nastanku mona#kog aske$ ti0ma 1umrtvljuju8eg i protivnog svetu i 4ivotu2 kao tipi&no -ri#8anske aske0e" radikalno antiteti&ne klasi&nom i rimskom ose8anju Bre8a posledi!a odnosi se na oblast politike Prin!ipi (>oje kraljevstvo nije od ovoga sveta, i (Dajte !aru !arevo a Aogu Ao4je. * predstavljali su neposredan napad na kon!ept tradi!ionalnog suvereniteta i jedinstva dveju vlasti koje je nepobitno bilo pri0nato u !arskom 6imu Posle Orista $ potvr5uje Jelasije '++ $ nijedan &ovek ne mo4e biti i kralj i sve#tenik? jedinstvo sa!erdotium i regnum" ukoliko ga 0a-teva monar-" 5avolska je varka" krivotvorenje pravog sve#teni&kog kraljevskog dostojanstva koje pristaje samo Oristu 3pravo u ovoj ta&ki suprotnost i0me5u -ri#8anske i rimske misli pretvorila se u otvoren sukob 3 vreme kada je nastalo -ri#8anstvo" rimski Panteon je bio takav da je i kult -ri#8anskog )pasitelja mogao" na kraju" na8i mesta me5u ostalima" kao poseban kult nastao #i$ 0mom i0 jevrejstva Eao #to smo rekli" !arskoj univer0alnosti bilo je svojstveno da ra0vije vi#u ujediniteljsku i na$ logodavnu %unk!iju i0nad bilo kog posebnog kulta" koju ovaj poslednji nije imao potrebe da negira 'pak" tra4io se &in koji bi posvedo&io o nadre5enoj %ides" po0ivaju8i se upravo na prin!ip (odo0go. otelovljen u 'mperiji" to jest u Avgustu 3pravo taj &in 1obred sa 4rtvenim ponudama pred !arskim simbolom2 -ri#8ani su odbijali da vr#e i proglasili su ga nespojivim sa svojom verom? stoga je nastupila epidemija mu&eni#tva" #to je rimskim &inovni!ima moralo i0gledati kao &ista ludost

>e5utim" time je nova vera objavljivala samu sebe 9asuprot univer0alnosti potvr5ivala se druga" suprotna univer0alnost 0asnovana na dualisti&kom prelomu '0lo4ena je napadu tradi!ionalna -ijerar-ijska kon!ep!ija po kojoj je" budu8i da svaka vlast dola0i (od neba," lojalnost imala natprirodnu potvrdu i religijsku vrednost 3 ovom gre#nom svetu ima mesta samo 0a !ivitas diaboli$" !ivitas Dei" Ao4anska dr4ava" nala0i se na odvojenom planu i svodi se na jedinstvo oni- koje neka nejasna &e4nja gura prema onostranom" koji kao -ri#8ani imaju samo Orista 0a poglavara i koji &ekaju dola0ak poslednjeg dana A tamo gde se ova misao nije svela na prevratni&ki i de%etisti&$ki virus" tamo gde se jo# Karu (davalo ono #to je Karevo." %ides je obesve8ena i sekulari0ovana7 ona je 0na&ila samo obi&nu poslu#nost pukoj 0emaljskoj sili Pavlove re&i da je (svaka vlast od Aoga. morale su ostati li#ene pravog 0na&enja Ako je" dakle" -ri#8anstvo potvrdilo du-ovni i natprirodni prin!ip" taj prin!ip je" istorijski gledano" morao de$ lovati u smislu diso!ija!ije i uni#tavanja On nije predstavljao ne#to #to je spremno 5a galvani0uje ono #to se u rimskom du-u materijali0ovalo i raslojilo" nego je predstavljao ne#to -eterogeno" ra0li&itu struju koja je i#la u susret onome #to u 6imu vi#e nije bilo rimsko i snagama koje je )vetlost )evera 0nala da 0au0dava tokom &itavog !iklusa Baj prin!ip je poslu4io raskidanju poslednji- ve0a" ubr0avanju kraja velike tradi!ije 9ije pogre#io 6utilije 9ama!ijan kad je i0jedna&io Jevreje i -ri#8ane kao neprijatelje vlasti drevnog 6ima" pri &emu je Jevreje okrivio da su van Judeje 1koja je bila pod jarmom legija2 me5u narodima 3rbe pro#irili kobnu 0ara0u 1eP!isae pestis !onta$ gia2" a -ri#8ane da su posejali otrov koji menja du- i rasu $ tune mutabantur !orpora" nun! animi a

Onaj ko tuma&i 0agonetna 0na&enja simbola svakako 8e biti i0nena5en ulogom koju u mitu o 'susu ima motiv magar!a 9e samo da je magara! prisutan Oristovom ro5enju" nego su na magar!u pobegli Devi!a i bo4ansko de$ te" a magar!a je Oristos ja-ao prilikom pobedni&kog ula$ ska u Jerusalim >agara! je tradi!ionalni simbol ""ni4e, sile raspadljivosti 3 Egiptu je to )etova 4ivotinja" koja otelovljuje upravo takvu silu" ima antisolarni karakter i u ve0i je sa (sinovima nemo8ne pobune.? u 'ndiji je to 4ivotinja koju ja#e >udevi i koja predstavlja ni4i aspekt 4enskog bo4anstva? kao #to je po0nato" u -elenskom mitu magara! je simboli&na 4ivotinja koja u dolini Lete ve&no jede Oknosov rukosad" a u ve0i je i sa Oekatom" 4enskim -tonsko$paklenim bo4anstvom Bako bi ovaj simbol mogao predstavljati tajni 0nak sile koja se 0dru4ila s prvobitnim -ri#8anstvom i kojoj bi ono" delimi&no" dugovalo svoj trijum%? to je sila koja i0bija i do$ bija aktivnu ulogu gde god ono #to u tradi!ionalnoj strukturi odgovara prin!ipu !osmosa posr&e i ra#&injava se Pojava -ri#8anstva" 0apravo" ne bi bila mogu8a da ve8 nisu malaksale vitalne mogu8nosti rimskog -erojskog !iklusa" da (rasa 6ima. nije omlitavila u du-u i u ljudima 1a doka0 0a to je neuspe#an poku#aj restaura!ije od strane Julijana 'mperatora2" da tradi!ije )tarog sveta nisu potamnele i da" u0 etni&ki -aos i kosmopolitsko ra0jedinjavanje" !arski simbol nije bio kontaminiran i sveo se" kao #to smo rekli" na puko pre4ivljavanje usred sveta u ru#evinama 11 P6E9ODE9JE KA6)BVA J'AEL'9)E' )6ED9J' VEE

>o8 tradi!ije koja je oblikovala 6im se u odnosu na -ri#8anstvo ispoljila u &injeni!i da nova vera" realno gledano" nije umela da osvoji 0apadni svet kao &isto -ri#8anstvo" iako je uspela da ra0ori drevnu !ivili0a!iju? tamo gde je dostigla i0vesnu veli&inu ona je morala da u i0vesnoj

meri i0da samu sebe" a to je postigla vi#e 0a-valjuju8i elementima preu0etim i0 suprotstavljene tradi!ije $ rimskim i klasi&nim pret-ri#8anskim elementima $ nego 0a-valjuju8i -ri#8anskom elementu u svom originalnom obliku

3 stvari" -ri#8anstvo je samo spolja (preobratilo. 0apadnog &oveka? ono je 0asnovalo njegovu (veru. u najap$ straktnijem smislu" dok je njegov stvarni 4ivot nastavio da se povinuje manje$vi#e materijali0ovanim obli!ima suprotne tradi!ije delovanja $ a kasnije" u srednjem veku" odre5enom etosu koji je opet morao da bude su#tinski pro4et nordijsko$ arijskim du-om Beorijski" =apad je pri-vatio -ri#8anstvo" ali istori&ar se uvek i0nova &udi da je Evropa s njime mogla primiti tolike motive ve0ane 0a jevrejsku i isto&nja&ku kon!ep!iju )a svi- prakti&ni- aspekata" pak" =apad je ostao paganski 6e0ultat je" dakle" bila -ibridi0a$ !ija 3 katoli&kom oslabljenom i romani0ovanom obliku -ri#8anska vera je tako5e predstavljala opstruk!iju koja je 0apadnog &oveka spre&ila da integri#e svoj autenti&an" neuni#tiv na&in postojanja sa sopstvenim s-vatanjem svetog i odnosom prema njemu 3pravo je ovaj na&in postojanja svojevremeno spre&io -ri#8anstvo da na =apadu kona&no 0asnuje tradi!iju suprotnog tipa $ to jest sve#teni&ko$reli$ gio0nu" saglasnu idealima prvobitne Ekle0ije+" jevan5eo$ skom patosu i simbolu misti&nog Oristovog tela 3 nastavku 8emo podrobnije ispitati posledi!e ove dvostruke antite0e koje su se odra0ile na ra0voj istorije =apada 3 pravom smislu re&i" ona predstavlja va4an %aktor u pro!esima koji vode sve do modernog sveta 3 odre5enom !iklusu &ini se da je rimska misao ipak apsorbovala -ri#8ansku misao" u onim njenim kon!eptima u kojima se" uop#teno govore8i" isti!alo natprirodno? do posebnog dostojanstva u0dignuta je imperijalna ideja &ija je tradi!ija u !entru" dakle u (ve&nom gradu," tada ve8 bila opala Bakav je bio vi0antijski !iklus" !iklus )vetog isto&nog rimskog !arstva" ali u njemu se" istorijski gledano" u dobroj meri ponavlja ono #to se ve8 potvrdilo u kasnom 6imskom !arstvu Beorijski" vi0antijska imperijalna misao predstavlja visok stepen tradi!ionalnosti 3 njoj se potvr5uje kon!ept vladara samodr#!a 1PoSnL"E*:R? amoi!parap2" kon!ept sakralnog gospodara &ija je vlast (odo0go." &iji 0akon" kao slika bo4anskog 0akona" ima univer0alno pravo? takvom vladaru podre5en je i sam kler" budu8i da on upravlja kako svetovnim tako i du-ovnim stvarima 3 'sto&nom !arstvu se a%irmi#e misao o (6imljanima$ 6omeji$ ma, 1p!oY!aoi2 kao 0ajedni!i oni- koje upravo miropoma$ 0anje" obele4je pripadnosti rimsko$-ri#8anskoj ekumeni" u0di4e na vi#e dostojanstvo u odnosu na bilo koji drugi narod Karstvo je ponovo sa!rum i njegov paP ima nad$ 0emaljsko 0na&enje >e5utim" &ak u ve8oj meri nego tokom perioda rimske dekaden!ije" sve to je ostalo simbol no#en -aoti&nim i mra&nim silama" po#to je etni&ka supstan!a sna4nije nego u pret-odnom rimskom imperijalnom !iklusu od po&etka bila pro4eta demoni0mom" anar-ijom i neprestanim nemirima svojstvenim rastrojenom -elensko$isto&nja&kom svetu koji je nestajao ' ovde su se 0avaravali da 8e despoti0am i !entralisti&ka birokrat $ sko$a5ministrativna struktura dosti8i ono #to poti&e jedino od du-ovne vlasti dostojni- predstavnika okru4eni- ljudima koji bi stvarno $ po unutra#njim osobinama rase" a ne tek po imenu $ imali svojstvo (6imljana. Bako su i tu morale da prevagnu sile raspada" mada je Vi0antija" kao politi&ka &injeni!a" uspela da se odr4i gotovo &itav mileni$ jum Odje!i vi0antijske rimsko$-ri#8anske misli bili su sa&uvani i delimi&no apsorbovani u veoma i0menjenom obliku od strane slovenski- naroda" a delimi&no prera5eni u novom 0ama-u kojeg je utemeljio gibelinski srednji vek

Da bismo mogli pratiti ra0voj sila presudni- 0a =apad" trebalo bi da ukratko ra0motrimo katoli!i0am Eatoli!i0am se oblikovao tako #to je ispravio ra0ne ekstremisti&ke aspekte prvobitnog -ri#8anstva" #to je mimo obi&nog mi$ sti&no$soteriolo#kog elementa organi0ovao ritualni" dogmatski i simbolo#ki korpus i #to je apsorbovao i prilagodio doktrinarne elemente i organi0a!ione osobine rimskog du-a i klasi&ne !ivili0a!ije uop#te Bako biva da katoli!i$ 0am ponekad predstavlja (tradi!ionalne. !rte" #to ne treba da nas uputi na pogre#an 0aklju&ak7 ono #to u katoli!i0mu ima stvarno tradi!ionalni karakter veoma je malo bri$ #8ansko" a ono #to je u njemu -ri#8ansko veoma je malo tradi!ionalno 'storijski gledano" uprkos svim naporima koji su u&injeni 0a i0mirenje -eterogeni- i protivure&ni- elemenata i uprkos svoj delotvornosti apsorbovanja i pri$ lago5avanja" katoli!i0am sve vreme 0ra&i du-om lunarno$ $sve#teni&ke !ivili0a!ije i tako u drugom obliku nastavlja antagonisti&ko delovanje uti!aja Juga $ kojima je" #tavi#e" kao telo obe0bedio pravu prav!atu organi0a!iju u vidu Krkve i njeni- -ijerar-ija Bo jasno otkrivamo ako sagledamo ra0voj prin!ipa vlasti kojeg je upravo Krkva 0a-tevala 3 prvim vekovima -ri$ stijani0ovanog Karstva i u vi0antijskom periodu i0gleda da je Krkva jo# pot&injena !arskoj vlasti $ na saborima su episkopi prepu#tali poslednju re& kne0u ne samo u pogledu dis!ipline" nego i u dogmatskom pogledu Postepeno se" me5utim" prela0ilo na misao o jednakosti dveju mo8i" Krkve i Karstva7 sada i0gleda da i jedna i druga institu!ija po$ seduju natprirodnu vlast i svr-u i da su bo4anskog porekla ) vremenom se u karolin#kom idealu odr4ao prin!ip da kralju" osim nad narodom" pripada i vlast nad klerom )toga po bo4anskoj naredbi on mora pa0iti da Krkva vr#i svoju %unk!iju i misiju" 0bog &ega ne samo da biva posve8en simbolima svojstvenim sve#teni&kom posve8enju" nego ima vlast i pravo da svrgne i 0abrani nedostojni kler >onar- se tako poka0uje" kako se Eetvul% 1Kat[ul%2 i0ra0io" kao kralj$sve#tenik po >el-isedekovom redu" dok je biskup samo Oristov vikar 'ako se" dakle" o&uvala ova najvi#a i najdrevnija tradi!ija" s druge strane se na kraju javila misao da kraljevsku vlast treba uporediti s vladavinom tela" a sve#teni&ku sa vladavinom du#e? tako se impli!itno napu#tala misao o jednakosti dveju mo8i i pripremala stvarna inver0ija odnosa 3 stvari" ako je du#a u svakom ra0umnom telu prin!ip koji odlu&uje o svemu #to 8e telo i0vr#iti" kako neko mo4e pomisliti da oni koji su pristali da imaju vlast samo u stvarima ve0anim 0a dru#tveno telo ne moraju da se pot$ &injavaju Krkvi kojoj su pri0navali isklju&ivo pravo nad du#ama i nji-ovim vodstvomC Bako 8e Krkva na kraju osporiti i smatrati jedva manjim od jeresi i 0astranjenjem &ovekovog ponosa u&enje o prirodi i bo4anskom poretku kraljevskog dostojanstva" a u kne0u 8e videti obi&nog laika u odnosu na Aoga i Krkvu" obi&nog o%i!ira koga je postavio &ovek po prirodnom pravu radi vladanja nad &ove$ kom" a koji 8e od !rkveni- -ijerar-ija morati da primi ono #to je potrebno da njegova vladavina ne bi bila ba# !ivitas diaboli ) Aoni%a!ijem V'''" koji nije oklevao da se na !arigradski presto popne s ma&em" krunom i skiptrom i objavi7 (Ja sam Ke0ar" ja sam Kar," dobijamo logi&an 0aklju&ak o preokretu u teokratsko$ju4nja&kom smislu" gde se sve#teniku dodeljuju oba jevan5eoska ma&a" du-ovni i svetovni" a u Karstvu se jednostavno video bene%i!ium+ kojeg papa nekome dodeljuje" a ko se 0bog toga obave0uje Krkvi na onu istu va0alnost i poslu#nost koju %eudala! duguje onome ko ga je postavio Eako du-ovnost koju je !rkveni poglavar mogao da otelovljuje i dalje ostaje u su#tini du-ovnost (slugu Ao4ji-1+" na taj na&in" a daleko od 0na&enja obnove primordijalnog i solarnog jedinstva dveju mo8i" ti gvel%ski prevrati samo ka0uju kako je 6im ve8 i0gubio svoju tradi!iju i u evropskom svetu po&eo da predstavlja suprotni prin!ip" prevlast istine Juga 3 0br!i koja je nastajala &ak i u simbolima" Krkva je spram Karstva s jedne strane prisvajala simbol )un!a nasuprot >ese!u" a s druge se slu4ila simbolom >ajke smatraju8i !ara svojim sinom" da bi se tako s najvi#im gvel%skim

idealom vratila drevnom ginekokratskom gledi#tu po kojem materin$ ski prin!ip ima vlast" na!lmo8 i pravo na du-ovnu vladavinu nad mu#kar!em ve0anim 0a 0emaljsku i propadljivu stvarnost Bako je do#lo do preno#enja 6imsku ideju preu0ele su rase neposrednog nordijskog porekla" koje je seoba naroda gurnula u prostor rimske !ivili0a!ije Jermanski element 8e sada nasuprot Krkvi braniti imperijalnu ideju7 on je taj koji 8e uda-nuti nov 4ivot i probuditi %ormativnu silu drevne romanitas 9a taj na&in nastaju )veto rimsko !arstvo i %eudalna !ivili0a!ija Bo su dve posle5nje velike tradi!ionalne pojave na =apadu Dto se Jermana ti&e" oni su se u Ba!itovo vreme pojavili kao lo0e veoma srodne a-ajskoj" paleoiranskoj" paleo$ rimskoj i" uop#te" nordijsko$arijskoj lo0i Be lo0e su se sa&uvale 1u vi#e nego jednom pogledu" po&ev#i od rasnog2 u stanju (preistorijske. &istote ' tako se 0bilo da su Jermani $ kao potom Joti" Langobardi" Aurgundi i Wran!i $ mogli &ak i0gledati kao (varvari. u odnosu na (!ivili0a!iju. umrtvljenu pravno$administrativnim strukturama" s jedne" a ra#&injenu (a%roditskim. obli!ima -edonisti&ko$gra5an$ ske ugla5enosti" esteti0ma i kosmopolitskog raslojavanja 1#to nije bilo ni#ta drugo nego opadanje2" s druge strane 'pak" u surovim i nemilosrdnim obli!ima nji-ovi- obi&aja iska0ivao se jedan 4ivot oblikovan prin!ipima &asti" verno$ sti i ponosa 3pravo je taj (varvarski. element predstavljao vitalnu snagu &iji je nedostatak bio jedan od glavni- u0roka rimske i vi0antijske dekaden!ije A da su Jermani (mlada rasa. $ to je jedna od 0abluda kojom je 0amagljen pogled na ranu antiku Be rase su bile mlade samo po onom #to i- je dovodilo u ve0u sa prvobitnim One su" 0apravo" poti!ale od ogranaka koji su poslednji napustili arkti&ka sedi#ta i koji su se o&uvali me#anjem i putem promena koje su tako5e pretrpeli i srodni narodi koji su 0natno ranije napustili ova sedi#ta" kao #to je bio slu&aj s paleoindoevropskim lo0ama koje su se nastanile u preistorijskom )redo0emlju Bako su nordijsko$germanski narodi pored svog etosa u svojim mitovima nosili tragove tradi!ije koja je neposredno poti!ala i0 primordijalne Bo #to su oni u vreme kada su se pojavili kao odlu&uju8a sila na velikoj s!eni evropske istorije gotovo bili i0gubili se8anje na svoje po&etke i #to je u njima ta tradi!ija postojala samo u obliku %ragmentarni-" &esto iskrivljeni- i sirovi- ostataka" nji- nije spre&i$ lo da kao najdublje nasle5e ipak nose poten!ijale i uro5enu vi0iju sveta i0 koje se ra0vijaju (-erojski. !iklusi >it i0 Eda 0na i 0a sudbinu pada i 0a -erojsku volju koja joj se suprotstavlja 3 najstarijim slojevima toga mita &uva se se8anje na 0ale5ivanje koje 0austavlja dvanaest (struja. #to pola0e i0 prvobitnog" sjajnog i usijanog >u$ spel-ejma" sme#tenog (na kraju 0emlje. $ sredi#ta koje se podudara s Ajrijanem Vae5om 1iranskim ekvivalentom -iperborejskog sedi#ta2" -induskim blistavim ostrvom )evera i drugim predstavama mesta (0latnog doba. Pored toga" u tom mitu se govori o (0elenom ostrvu. koje" okru4eno okeanom" plovi nad ambisom Bu treba da 0apo&ne pad i mra&no tragi&no doba" po#to topla struja >u$ spel-ejma 1vode" u ovoj vrsti tradi!ionalni- mitova" 0na&e snagu koja daje 4ivot ljudima i rasama2 susre8e ledenu struju Ouerge-mira A kako je u Avesti ledena i mra&na 0ima koja je opusto#ila Ajrijanem Vae5o s-va8ena kao delo neprijateljskog boga protiv svetlosne tvorevine" ovaj mit i0 Eda mo4da mo4e na taj na&in da 0na&i alu0iju na pro$ menu koja je utrla put novom !iklusu" jer mit prela0i na pri&u o divovskom pokolenju i elementarnim telurskim bi8ima" stvorenjima probu5enim toplom strujom u ledu" protiv koji- 8e se boriti rasa Asa

)to se ti&e tradi!ionalnog u&enja o dekaden!iji kro0 &etiri svetska doba" podseti8emo na po0natu temu u Edi o ragnaroku ili ragnarokru $ (usudu. ili (sumraku. bogova Baj (sumrak. prete8i se nadvija nad svetom koji je sav u sukobima i ve8 savladan dvojno#8u 3 e0oteri&nom smislu" on se samo meta%ori&no odnosi na bogove $ to je pre pomra&enje bogova u ljudskoj svesti" jer &ovek postepeno gubi bogove" to jest mogu8nost dodira s njima 3 svakom slu&aju" takva se sudbina mo4e i0be8i sve dok je &isto ono mesto gde se &uva prvobitni i simboli&ni ele$ ment $ 0lato $ od kojeg je u Asgardu" u i0vornom sedi#tu" bila na&injena (palata -eroja." dvorana dvanaest Odino$ vi- prestola >e5utim" to 0lato" koje je moglo biti prin!ip spasenja samo ukoliko ga ne bi dodirnula ni elementarna rasa ni ljudska ruka" na kraju pada pod vlast Alberika" kralja pod0emni- bi&a koja 8e u kasnijoj ver0iji mita biti 9i$ belun0i 3 ovome je dosta vidljiv odjek onoga #to u drugim predanjima predstavlja dola0ak bron0anog doba" !iklus titansko$prometejskog 0astranjenja" #to je verovatno pove0ano sa slabljenjem magijskog u ni4em smislu u pret-odnim kultovima 9asuprot tome stoji svet Asa" nordijsko$germanski- bo4anstava koja otelovljuju uranski prin!ip u njegovom ratni&kom aspektu Aog Donar$Bor" uni#titelj Bima 1B-Tm2 i Oimira 1OTmir2" je (najja&i od najja&i-." (neodoljivi." gospodar koji je (uto&i#te od stra-a." &ije je ubojito oru4je &udesni malj mjelmir 1>jolmir2" varijanta -iperborejske i ujedno simboli&ne dvoselde sekire" kao i 0nak sile$groma svojstvene uranskim bogovima arijskog !iklusa Aog Vo$ dan$Odin je darivala! pobede i posednik 0nanja" gospodar svemo8ni- %ormula koje se ne ka0uju nijednoj 4eni" &ak ni kraljevskoj k8eri? on je i Orao i doma8in besmrtni- -eroja koje valkire biraju na bojnim poljima i koje on posinjuje? on je onaj koji plemi8ima daje (od onog du-a #to 4ivi i ne propada &ak ni kad se telo raspadne u 0emlji. i onaj kome su" i0me5u ostalog" kraljevske lo0e pripisivale svoje poreklo Aog Bir$Biju0 1BTr$Biu02 je tako5e bog bitaka i istovremeno bog dana" sjajnog sun&anog neba" bog 0a koga se ve0uje runa c #to upu8uje na prastari nordijsko$atlantski 0nak (kosmi&kog &oveka sa u0dignutim rukama. >otiv (-erojski-. !iklusa pojavljuje se u sagi o rodu Volsungena 1^olsungen2 koji je nastao sjedinjenjem jednog boga sa 4enom '0 te rase poni8i 8e i0me5u ostali- )igmun" koji 8e se domo8i ma&a 0abijenog u bo4ansko Drvo" a potom junak )igurd$)ig%rid" koji 8e se do&epati 0lata #to je pripalo 9ibelun0ima i ubiti 0maja Wa%nira $ koji je samo varijanta 0mije 9id-og 19id-og2 koja nagri0a$ njem korena bo4anskog drveta 'gdrasila 1&ije 8e ru#enje oboriti i lo0u bogova2 oli&ava mra&nu silu propadanja" lako je sam )igurd na kraju ubijen i0 potaje a 0lato vra8eno vodama" on ipak ostaje -erojski tip koji poseduje Bar$ nkappe" simboli&ku mo8 koja prenosi i0 telesnog u nevi$dljivo? on je predodre5en da poseduje bo4ansku 4enu ili u liku pobe5ene ama0onske kralji!e 1Arun-ilda kao kralji!a severnog ostrva2 ili u liku valkire" devi!e ratni!e pre#le i0 nebeskog u 0emaljsko boravi#te 9ajdrevnije severne lo0e smatrale su svojom prvobitnom otad4binom Jardariku" 0emlju na krajnjem )everu =a ovo sedi#te" &ak i kada je o0na&avalo samo odre5enu skandinavsku oblast" ostao je ve0an odjek (polarne. %unk!ije >itgarda" primordijalnog ()redi#ta. =bog transpo0i!ije se8anja i0 %i0i&kog u meta%i0i&ko" Jardarika se smatrala istovetnom sa Asgardom 3 Asgardu su 4iveli ne$ljudski pre!i nordijski- plemi8ki- porodi!a 3 njemu su skandinavski sakralni kraljevi $ kao Jil%ir $ ob0nanjivali svoju mo8 i primali tradi!ionalno u&enje Eda Asgard je i sveta 0emlja 1keilakt lant2" sedi#te nordijski- Olimpljana i Asa 0abranjeno 0a rasu divova

3 tradi!ionalnom nasle5u nordijsko$germanski- naroda postojali su" dakle" ovi motivi Eao vi0ija sveta" uvid u odnosu na usud propadanja 1ragnarokr2 spojio se sa idealima i predstavama bogova tipi&nim 0a (-erojske. !ikluse Eao #to smo rekli" u novijim vremenima ovo je bilo podsvesno nasle5e? natprirodni element je 0asenjen sekundarnim i neautenti&nim elementima mita i sage" a isto je i sa univer0alnim elementom sadr4anim u ideji o As$ gard$ >itgardu" (sredi#tu sveta. Dodir germanski- naroda s rimsko$-ri#8anskim svetom imao je dvostruki e%ekat ) jedne strane" ako je u po&etku nji-ovo prodiranje i0a0valo naru#avanje materijalnog sklopa Karstva" ono je s unutra#njeg gledi#ta preraslo u o4ivotvoruju8i doprinos? na osnovu njega je trebalo utvrditi pretpostavke 0a novu i virilnu !ivili0a!iju odre5enu da ponovo a%irmi#e rimski simbol 9a isti na&in i0vr#eno je kasnije i su#tinsko (dote$ rivanje. -ri#8anstva i katoli!i0ma" posebno #to se ti&e op$ #teg vi5enja 4ivota ) druge strane" ideja o rimskoj univer0alnosti i -ri#8an$ ski prin!ip u svom op#tem aspektu potvr5ivanja natprirodnog poretka doveli su do nastanka najdublje predo$ dre5enosti nordijsko$germanski- lo0a i imali integrativnu %unk!iju na vi#oj ravni" o4ivljuju8i u novom obliku ono #to se u njima materijali0ovalo i i0dvojilo u sklopu tradi!ija pojedina&ni- rasa Ono #to i- je &esto pro&i#8avalo i pri$ lago5avalo ponovnom pri-vatanju rimske imperijalne ideje bilo je ""preobra8enje," pre nego promena prirode nji-ovi- snaga Bako se ve8 krunisanje %rana&ki- kraljeva vr#ilo pod geslom 6enovatio 6omani 'mperi+ ' ne samo to7 pri-vativ#i 6im kao simboli&no vrelo svog imperium$a i svog prava" germanski vladari su na kraju morali da ustanu protiv -e$ gemonisti&kog 0a-teva Krkve" pa su se na#li u sredi#tu nove velike struje koja se okrenula tradi!ionalnoj obnovi ) politi&kog aspekta" upravo je uro5eni etos germanski- rasa dao imperijalnoj stvarnosti 4iv" &vrst i di%eren!iran karakter `ivot starodrevni- nordijsko$germanski- dru#tava 0asnivao se na tri prin!ipa7 li&nost" sloboda i vernost Ovom 4ivotu je bilo sasvim strano i promiskuitetno ose8anje 0ajedni!e i nesposobnost pojedin!a da se potvrdi van okvira date apstraktne institu!ije Aiti slobodan 0a pojedin!a je 0na&ilo meru plemstva Ali ta sloboda nije anar-i&na i individualisti&ka? ona je sposobna 0a odanost koja nadila0i li&nost i 0na 0a preobra4avaju8u vrednost svojstvenu prin!ipu vernosti $ i to vernosti onome ko je dostojan pri0nanja i kome se dobrovoljno pot&injava Bako su oko vo5a nastale grupe odani- podanika na koje se sasvim mogla primeniti drevna mudra i0reka7 (9ije najvi#i poka0atelj plemstva jednog rimskog imperatora da bude gospodar robova" nego da bude gospodar slobodni- ljudi koji voli slobodu &ak i u onima koji ga slu4e . Jotovo kao po drevnom rimskom aristokratskom kon!eptu" dr4ava je imala savet poglavara od koji- je svako bio slo$ bodan" gospodar na svojoj 0emlji" vo5a grupe svoji- odani- podanika Pored tog saveta" jedinstvo dr4ave i" na i0$ vestan na&in" njen nadpoliti&ki karakter bili su otelovljeni u kralju" po#to je ovaj pripadao $ 0a ra0liku od obi&ni- vojni- poglavara $ nekoj od lo0a bo4anskog porekla? Joti su" na primer" svoje kraljeve na0ivali amals $ ""nebeski," (&isti. Prvobitno se i materijalno jedinstvo na!ije ispolja$ valo samo u slu&aju nekog delovanja" ostvarenja 0ajedni&kog !ilja" posebno u osvajanjima ili u odbrani )amo se tada uspostavljalo novo stanje 30 reP$a se birao voda" duP ili -eretigo+" i spontano se oblikovala stroga -ijerar-ija u kojoj je slobodan plemi8 postajao neposredni pot&injeni svog poglavara &ija je vlast dose0ala sve do prava da ga li#i 4ivota ukoliko ne bi ispunio preu0ete du4nosti (Ene0 se bori 0a pobedu" sledbenik 0a svog kne0a . Jo# po Ba!i$ tovom svedo&enju va4io je prin!ip da sledbenik #titi kne0a i sopstvene

podvige pripisuje poglavaru Po okon&anju podu-vata" ponovo su se uspostavljali prvobitna ne0avisnost i plurali0am )kandinavski gro%ovi su svog vo5u na0ivali (neprijateljem 0lata." jer ga on kao poglavar nije smeo 0adr4ati 0a sebe" a isto tako i (doma8inom -eroja." 0bog ponosa kojeg je morao gajiti jer je u svojoj ku8i gotovo kao srodnike primao verne ratnike" drugove i sli&no ' kod Wranaka" pre Earla Velikog" pristupanje nekom podu-vatu bilo je slobodno7 kralj je po0ivao" apelovao" ili su" pak" sami kne4evi predlagali ak!iju? ali" u svakom slu&aju" niti je postojala kakva (du4nost." niti kakva be0li&na (slu4ba. )vuda su vladali slobodni" sna4no personali0ovani odnosi 0apo$ vedanja i poslu#nosti" dogovora i vernosti 1; Bako je misao o slobodnoj li&nosti predstavljala temeljnu osnovu svakog jedinstva i svake -ijerar-ije Bo je bilo (nordijsko. seme i0 kojeg 8e se roditi %eudalni re4im kao podloga nove imperijalne ideje 6a0voj koji vodi u takav re4im pola0i od podudaranja ideje kralja sa idejom vo5e Eralj 8e sada otelovljavati jedinstvo grupe i u vreme mira" #to se mo4e posti8i ja&anjem i #irenjem ratni&kog prin!ipa vernosti u mirnodopskom 4ivotu Oko kralja se %ormira pratnja %ideles$a 1nordijski -uskarlar" langobardski gasindii" gotski gar$ dingi i palatini" %rana&ki antrustiones ili !onviviae regis" itd 2 $ slobodni- ljudi koji slu4enje svom gospodaru i od$ branu njegove &asti i njegovog prava ose8aju kao privilegiju i na&in postojanja u0vi#enijeg od onog koje i- je" u osnovi" ve0ivalo 0a sopstvene prin!ipe i svr-e Weudalno ure5enje ostvaruje se progresivnim #irenjem ovog prin!ipa 1koji se prvobitno javio u %rana&kom kraljevstvu2 na ra0li&ite elemente 0ajedni!e

) periodom osvajanja potvr5uje se drugi aspekt ve8 pomenutog ra0voja $ dodeljivanje osvojeni- 0emalja u svojstvu %euda" koje je na drugoj strani podra0umevalo obave0u vernosti 3 prostoru koji se nije poklapao s prostorom jedne odre5ene na!ije %rana&ko plemstvo se 0ra$ kasto #irilo" stvaraju8i neku vrstu elementa koji spaja i ujedinjuje ) %ormalnog gledi#ta" ovaj ra0voj i0gleda uklju&uje promenu pret-odnog ure5enja? vladavina nad %eudom uka0uje se kao povlasti!a dobijena od kralja uslovlj$ ena slu4bom i odano#8u Eonkretno" %eudalni re4im je bio prin!ip a ne kristalisana stvarnost? bio je op#ta misao o organskom 0akonu poretka koji je ostavljao #irok prostor 0a dinami0am slobodni- snaga postrojeni- jedne u0 druge ili jedne protiv drugi-" be0 ubla4avanja i be0 preina&ava$ nja 1podanik spram gospodara" gospodar spram gospodara2" i &inio da sve $ sloboda" &ast" slava" sudbina" vlasni#tvo $ po&iva na vrednosti i li&nom %aktoru" a ni#ta ili gotovo ni#ta na kolektivnom elementu" na javnoj mo8i ili apstraktnom 0akonu Eao #to je s pravom istaknuto" u prvobitnom %eudalnom re4imu osnovno i distinktivno obele4je kraljevskog dostojanstva nije po&ivalo u (javnoj. mo8i" ve8 na sna0i u prisustvu drugi- sila od koji- je svaka pred sobom odgovorna 0a sopstveni autoritet i dostojanstvo /esto je takvo stanje stvari li&ilo pre na ratno nego na stanje kakvog (dru#tva." ali upravo je 0ato u njemu $ kao u malo drugi- $ postignuta pre!i0na di%eren!ija!ija snaga >o4da se nikada nije stro4e postupalo prema &oveku nego u %eudalnom re4imu 9e samo 0a %eudal!e" du4ne da sami neprestano bdiju nad svojim pravima i nad svojim ugledom" nego je i 0a podanike ovoga re4ima to bila #kola ne0avisnosti i mu4evnosti" a ne servilnosti" i u njoj su se odnosi vernosti i &asti isti!ali vi#e nego u bilo kojoj drugoj 0apadnoj epo-i 3op#te u0ev" u tom novom dru#tvu" nasuprot promiskuitetu kasnog 6imskog !arstva i -aosu u vreme naje0di" svako je mogao na8i mesto sagiasno sopstvenoj prirodi" kao #to se doga5a

onde gde postoji nematerijalno sredi#te kristali0a!ije u dru#tvenoj organi0a!iji Ovde se poslednji put na =apadu gotovo spontano 0asnovala i utvrdila tradi!ionalna dru#tvena podela na &etiri klase $ sluge" gra5anski stale4" ratni&ko plemstvo i predstavnike du-ovne vlasti 1kler po gvel%skom s-vatanju" asketsko$vite#ki redovi po gibelinskom2 Da %eudalni svet li&nosti i delanja stoga nije is!rpeo najdublje mogu8nosti srednjovekovnog &oveka" doka0uje &injeni!a da je njegovaF0ates 0nala da se ra0vije u sublimiran i pro&i#8en oblik u univer0alnom7 takav je bio onaj oblik koji je imao Karstvo 0a re%erentnu ta&ku Karstvo je do4ivljavano kao nadpoliti&ka stvarnost" kao institu!ija nadprirodnog porekla koja &ini jedinstvenu vlast s bo4anskim kraljevstvom Dok je u njemu nastavljao da deluje isti %ormativni du- pojedina&ni- %eudalni- i kraljevski- jedini!a" Karstvo je na vr-u imalo !ara $ ne obi&nog &oveka" ve8 onog koji je u skladu s karakteristi&nim i0ra0ima deus$ $-omo totus dei%i!atus et san!ti%i!atus" adorandum Iuia praesul prin!eps et summus est Bako je !ar otelovlja$ vao %unk!iju sredi#ta u u0vi#enom smislu i tra4io od naroda i kne4eva da pri0naju njegovu du-ovnu prirodu $ kao #to je to i Krkva 0a-tevala 0a sebe $ radi ostvarenja vi#eg evropskog tradi!ionalnog jedinstva A kako dva sun!a ne mogu postojati istovremeno u istom planetarnom sistemu 1a upravo je pore5enje sa dva sun!a &esto primenjivano 0a dualitet Krkva$Karstvo2" tako je kad$tad morala da i0bije i opre&nost i0me5u ove dve univer0alne sile" najvi#e re%erentne ta&ke velikog ordinatio ad unum %eudalnog sveta 9i na jednoj ni na drugoj strani" svakako" nisu i0ostali kompromisi i vi#e ili manje svesna popu#tanja suprotnom prin!ipu 3 svakom slu&aju" smisao tog spora i0mi&e onome ko u njemu $ 0astav#i pred prividima i svime #to je" sa meta%i0i&kog stanovi#ta" obi&an slu&ajni u0rok $ vidi samo politi&ku utakmi!u" sudar interesa i ambi!ija" umesto borbe istovremeno materijalne i du-ovne" kao i onome ko smati$a da je to samo rasprava i0me5u dve protivni&ke strane koje osporavaju istu stvar" gde svaka 0a sebe -o8e povlasti!u istog tipa univer0alne mo8i Aorba" me5utim" otkriva opre&nost i0me5u dve nepomirljive vi0ije" koja jo# jedanput navodi na antite0u )evera i Juga" solarnu i lunar$ nu du-ovnost 3niver0alnom idealu Krkve (religio0nog*1 tipa suprotstavlja se imperijalni ideal u ime stalne te4nje 0a obnovom jedinstva dveju mo8i $ kraljevske i sve#teni&ke" sakralne i virilne Eoliko god se u svojim spoljnim i0ra0ima imperijalna ideja &esto ograni&avala na to da tra4i 0a sebe jedino !orpus i ordo srednjovekovne ekumene i da gospodari nad njima" i koliko god da su !arevi &esto samo %ormalno otelovljavali 4ivi leP i prilago5avali se aske0i mo8i" &injeni!a je da se na univer0alnom planu vra8a ideja (svetog kraljevskog dostojanstva*1 A onde u istoriji gde se samo impli!itno napominje ova vi#a te4nja" mit 8e < njoj is!rpno govoriti? on se ovde jo# uvek ne suprotstavlja istoriji" nego je integri#e i otkriva njen opseg u dubini Ve8 smo videli da u srednjovekovnoj !arskoj legendi li$ guri#u mnogi elementi koji vi#e ili manje neposredno ponovo navode na ideju o najvi#em ()redi#tu. 6a0nim simbolima oni aludiraju na 0agonetni odnos i0me5u njega 1 univer0alne vlasti i legitimnosti gibelinskog imperatora 9a imperatora se prenose simboli&ki predmeti 0a ini!ija!ij$ sko kraljevsko dostojanstvo i ponekad mu se pridodaje motiv (nikad neumrlog. -eroja" otetog u (planini. ili u nekom pod0emnom sedi#tu 3 njemu se ose8a sila koja se mora probuditi na kraju !iklusa" u&initi da pro!veta )uvo Drvo i i0vojevati poslednju bitku protiv naje0de naroda Joga i >agoga Posebno u ve0i sa Ooen#tau%ov!ima$ a%ir$ misala se misao o (bo4anskoj. i (rimskoj lo0i. koja ne samo da poseduje 6egnum" nego je kadra da pronikne u Ao4je tajne" #to ostali mogu samo da naslute preko slika Paralelno sa svim ovim javlja se ve8 pomenuta tajna

du-ovnost 1'" 142 svojstvena vite#tvu" to jest jo# jednoj ta&$ ki koja predstavlja vr-una! %eudalnog i gibelinskog sveta Oblikuju8i vite#tvo i0 sopstvene supstan!e" taj svet je ponovo poka0ao delotvornu mo8 vi#eg prin!ipa Vite#tvo je bilo prirodna dopuna imperijalne ideje" u istom odnosu prema njoj kao #to je kler stajao naspram Krkve Ono je bilo poput (rase du-a. u &ijem je oblikovanju i &istota krvi imala 0na&ajnu ulogu7 nordijsko$arijski element se u vite#tvu pro&istio sve do tipa i ideala univer0alne vrednosti" u okvirima koji odgovaraju onome #to je prvobitno u svetu predstavljao !ivis romanus >e5utim" i u vite#tvu se i0dvaja merilo po kojem osnovne teme jevan5eoskog -ri#8anstva bivaju preva0i5e$ ne i po kojem je sama Krkva prinu5ena da dopusti ili makar toleri#e skup prin!ipa" vrednosti i obi&aja koji se te#ko mogu svesti na du- njeni- po&etaka Da ne ponavljamo ve8 re&eno" ovde 8emo podsetiti samo na osnovne ta&ke 'maju8i 0a ideal pre -eroja nego sve!a" pre pobednika nego mu&enika" postaviv#i kao vr-ovne vrednosti vernost i &ast pre nego !aritas i poni0nost" gledaju8i u kukavi&luku i be#&a#8u ve8e 0lo od gre-a" 0naju8i vrlo malo o neo$ dupiranju 0lu i o tome da se na 0lo u0vra8a dobrim $ ra0$ umeju8i se daleko vi#e u ka4njavanje nepravednog i opakog" isklju&uju8i i0 svoji- redova one #to su se bukval$no dr4ali -ri#8anskog pravila (9e ubij." nemaju8i 0a prin!ip ljubav prema neprijatelju" ve8 borbu protiv njega i velikodu#nost tek nakon #to je pobe5en $ u svemu tome vite#tvo je a%irmisalo gotovo be0 i0mene arijsku etiku u okrilju jednog tek nominalno -ri#8anskog sveta 9a drugom mestu" (pribegavanje oru4ju. i ra0re#enje svakog pitanja silom koja je smatrana vrlinom koju je Aog poverio &oveku da bi pravda" istina i pravo trijum%ovali na 0emlji jeste osnovna misao koja se #iri i0 okvira &asti i %eudalnog prava sve do onog teolo#kog" i0nose8i ogledanje u oru4ju i (Ao4ji sud, &ak i u verskim pitanjima 'pak" i ta ideja ima malo toga -ri#8anskog Ona pre pola0i od misti&ne doktrine o ""pobedi, koja ne 0na 0a duali0am svojstven religio0nim kon!ep!ijama" koja sjedinjuje du- i mo8" a u pobedi vidi neku vrstu bo4anske posve8enosti 3bla4avanja svojstvena tei0mu $ usled &ega se u srednjem veku smatralo da Aog" 0ami#ljen kao li&nost" direktno posreduje $ ne odu0imaju ni#ta unutra#njem du-u takvi- obi&aja Ako je vite#ki svet i Krkvi javno iska0ivao (vernost." mnogi elementi navode na pomisao da u ovome treba videti vrstu posve8enosti srodnu onoj koja je odavana ra0nim idealima i (4enama. kojima se vite0 na be0li&an na&in 0avetovao $ budu8i da je 0a njega" 0a njegov put" odlu&uju8a bila samo op#ta sposobnost -erojskog pot&injavanja sre8e i 4ivota" a ne problem vere u spe!i%i&nom i teolo#kom smislu Ve8 smo uka0ali na to !la je vite#tvo" kao i kr$ sta#ki po-odi" pored svoje spoljne imalo i unutra#nju" e0oteri&nu stranu 6ekli smo da je vite#tvo imalo svoje (misterije. i da je po0navalo Oram" o&igledno ga ne poistove8uju8i s rimskom Krkvom? isto tako" imalo je &itavu jednu knji4evnost i !ikluse legendi u kojima su o4ivljavale drevne pret-ri$ #8anske tradi!ije" medu kojima !iklus o Jralu" 0bog pre$ plitanja teme ini!ija!ijskog uspostavljanja pre5a#njeg stanja sa 0adatkom obnove palog kraljevstva" 0au0ima naro&ito mesto Ono je skovalo tajni je0ik" koji je &esto krio krajnje neprijateljstvo prema 6imskoj kuriji ' u vite#kim redovima koji su igrali veliku ulogu u istoriji" i u kojima je bila jasno na0na&ena te4nja 0a obnovom jedinstva ratni&kog i asketskog tipa" delovale su pod0emne struje koje bi" gde god su se pomaljale" navla&ile na te redove

opravdanu sumnju" a &esto su i- progonili i predstavni!i domi$ nantne religije 3 stvari" i u vite#tvu je delovao nagon prema (tradi!ionalnom. preure5enju u najvi#em smislu" u0 ti-o ili otvoreno preva0ila4enje religio0nog -ri#8anskog du-a 1setimo se simboli&nog obreda odba!ivanja krsta kod templara2 A idejno sredi#te svega toga bilo je Karstvo Bako su nastale &ak i legende u kojima se preu0ima tema )uvog Drveta &ije se ponovno !vetanje ve0uje 0a !ara koji 8e 0apo&eti rat s klerom" da bi se ponekad $ na primer u Kompendium Bbeologiae $ dospelo dotle da mu se pripi#u !rte Anti-rista? ovo je mra&an" iskrivljen i0ra0 per!ep!ije jedne du-ovnosti nesvodljive na -ri#8ansku 3 periodu kada je i0gledalo da se pobeda osme-uje Wridri-u ''" narodna proro&anstva su ve8 nagove#tavala7 "Tisoki libanski kedar bi8e pose&en Bu 8e biti samo jedan Aog" to jest monar- Be#ko kleruG Ako padne" nov re4im je spreman. 3 krsta#kim po-odima se prvi i poslednji put u Evropi posle 6imskog !arstva ostvario na planu dejstvovanja 1&udesnim poletom i kao u tajnovitom ponavljanju velikog preistorijskog pomeranja sa )evera na Jug i sa =apada na 'stok2 ideal jedinstva na!ija" koji je u miru predstavljen Karstvom >e5utim" ve8 je re&eno da anali0a duboki- sila koje su odre5ivale krsta#ke po-ode i upravljale njima ne potvr5uje ideje svojstvene jednoj dvodimen0ionalnoj istoriji 3 te4nji usmerenoj prema Jerusalimu &esto se is$ poljavala okultna struja protiv papskog 6ima" koju je" ne 0naju8i" negovao sam 6im &ije je vite#tvo bila militia" a naj4ivlja snaga gibelinski -erojski ideal Baj pokret bi8e uga#en sa imperatorom koga je Jrgur 'L 4igosao kao onog ko (preti da 0ameni -ri#8ansku veru drevnim obredima paganski- naroda i ko je" 0asednuv#i u -ram" prisvojio sve#teni&ke %unk!ije. Jot%rid Aujonski $ taj naro&ito 0na&ajan predstavnik krsta#ki- vite0ova" 0vani luP mona!-orum+* 1#to opet govori o jedinstvu asketskog i ratni&kog elementa" svojstvenog vite#koj aristokratiji2 $ je %igura gibelinskog kne0a koji se ne8e uspeti na jerusalim$ ski presto dok u 6im ne bude uneo gvo45e i vatru" dok ne bude svojeru&no ubio anti!e0ara 6udol%a od 6in%elda i i0ba!io papu i0 )vetog grada ;3 Povr- toga" legenda isti&e i0ra0itu sli&nost i0me5u ovog krsta#kog kralja i mitskog Vite0a Labuda $ %ran!uskog Elije 1O8lias2" nema&kog Loen$ grina; + $ koji na svojevrstan na&in otelovljuje rimske !arske simbole 1kro0 svoju simboli&ku rodoslovnu pove0anost sa samim Ke0arom2" solarne simbole 1pretpostavlja se etimolo#ka ve0a i0me5u Elije" Oeliosa i 'lije2 i -iperbo$ rejske simbole 1labud koji vodi Loengrina i0 (nebeskog sedi#ta11 tako5e je i Apolonova simboli&na 4ivotinja kod Oiperboreja!a i &est je motiv u paleogra%skim tragovima nordijsko$arijskog kulta2 )poj ti- istorijski- i mitski- elemenata &ini" dakle" da Jot%rid Aujonski $ u ve0i sa kr$ sta#kom po-odima $ bude jo# jedan simbol koji o0na&ava tajnu silu koja je u politi&koj borbi tevtonski- !areva i u pobedi Otona ' predstavljala tek spoljnu i u0grednu pojavu Ori#8anski uti!aj naila0i na jasna ograni&enja u vite#koj eti!i i u surovoj artikula!iji %eudalnog re4ima tako dalekog od dru#tvenog ideala prvobitne Krkve" u uskr$ slom prin!ipu ratni&ke kaste uspostavljene na asketski i sakralan na&in i u tajnom idealu Karstva i krsta#ki- ratova Krkva delimi&no pri-vata ova ograni&enja? ona dopu#ta da se njome vlada $ (romani0uje se, $ da bi mogla vladati" da bi se mogla odr4ati na vr-u talasa" ali istovremeno pru4a i otpor" -tela bi da istisne vr#ak" -tela bi da nadvlada Karstvo 6astr0anost traje Pri0vane sile tu i tamo i0mi&u i0 ruku oni- koji su i- pri0vali" a 0atim se dva protivnika osloba5aju i0 spleta borbe i kre8u putem dekaden!ije 9apetost du-ovne sinte0e slabi Krkva 8e se sve vi#e odri!ati kraljevski- preten0ija" a kraljevsko dostojanstvo du-ovni- Posle gibelinske !ivili0a!ije $ sjajnog prole8a Evrope ugu#enog u svom nastanku $ ne0austavljivo 8e se nastaviti pro!es propadanja

1;

P6OPA)B )6ED9JOVEEOV9E EE3>E9E 9AK'JE

30ro!i (odo0go. i u0ro!i (odo0do. i0a0vali su propadanje )vetog rimskog !arstva i potom" uop#teno govore8i" nestajanje prin!ipa prave suverenosti Jedan od prvi- u0roka je postepena sekulari0a!ija i materijali0a!ija politi&ke misli Dto se Karstva ti&e" ve8 je u slu&aju Wridri-a '' borba protiv Krkve" mada predu0eta radi odbrane njegovog natprirodnog karaktera" &esto bila pove0ana s po&etnim prevratom u slede8em smislu7 s jedne strane nala0e se rani -umani0am" liberali0am i ra!ionali0am si!ilijanskog dvora" konstituisanje tela svetovni- sudija i administrativni- %unk!ionera i 0na&aj kojeg im daju legistae i de!$ retistae i oni koje je primeren religio0ni rigori0am #to raspaljuje autoda%e i savonarolske loma&e 0a prve produkte (kulture. i (slobodne misli. pre0rivo na0vao t-eolo$ gi p-ilosop-antes " a s druge $ !entralisti&ka i anti%eu$ dalna te4nja pojedini- noviji- !arski- institu!ija /im Karstvo prestaje da bude sveto ono prestaje uop#te i da bi$va Karstvo 9jegov prin!ip i njegov autoritet opadaju i kada se spuste na stupanj materije i puke (politike. oni se ne mogu odr4ati" jer takav stupanj" po svojoj prirodi" isklju&uje svaku univer0alnost i svako vi#e jedinstvo Ve8 133U Ludvig 'V Aavarski i0javljuje da !arsko posve8enje vi#e nije nu4no i da je i0abrani kne0 0akoniti !ar na osnovu tog i0bora? to je eman!ipa!ija koju &e#ki kralj Earlo 'V dovr#ava sa (=latnom bulom. >e5utim" kako posve8enje nije bilo 0amenjeno ni&im meta%i0i&ki ekvivalentnim" !arevi su na taj na&in uni#tili svoj trans!endentni dignitas >o4e se re8i da su od tada po&eli da gube (ovla#8enje 9eba. i da je )veto !arstvo bilo tek nekakvo %ormalno pre4ivljavanje 1 Austrijski !ar Wridri- ''' bio je poslednji !ar krunisan u 6imu 114V;2" posle &ega se obred sveo na pra0nu" be4ivotnu !eremoniju Eada se pre#lo na drugi aspekt" s pravom je istaknuto da %eudalni oblik ure5enja karakteri#e ve8inu veliki- tradi!ionalni- epo-a i bolje pristaje regularnom oblikovanju nji-ovi- struktura ; Bamo gde je nagla#en prin!ip plurali$ teta i relativne politi&ke autonomije pojedina&ni- delova istovremeno se nagla#ava pravo i istinito mesto onog univer0alnog" onog unum Iuod non est pars koje i- mo4e urediti i stvarno i0jedna&iti ne suprotstavljaju8i i-" ve8 nadma#uju8i svaki od nji- putem trans!endentne" nadpo$ liti&ke i regulatorne %unk!ije koju otelovljuje 1Dante2 Bada se kraljevsko dostojanstvo sla4e s %eudalnom aristokra$ tijom? imperijalnost ne slabi pojedina&ne kne4evine ili kraljevstva i prisvaja pojedina&ne na!ionalnosti ne i0opa&uju8i iEada" me5utim" s jedne strane opadne dignitas" koja mo4e u&initi da se dominira i0nad mnogostrukog" vremenskog i prola0nog" i kada" s druge" i0ostane sposobnost jedne %ides koja je vi#a od materijalnog raspo0navanja pojedina&ni- podre5eni- elemenata" tada se javlja !entralisti&ka te4nja" politi&ki apsoluti0am koji nastoji da !elinu odr4i na okupu nasilnim putem" kro0 politi&ko i dr4avno" umesto su#tinski nadpoliti&ko i du-ovno jedinstvo $ ili pak prevladaju pro!esi &istog partikulari0ma i ra0dvajanja ' jednim i drugim putem uni#tava se srednjo$ vekovna !ivili0a!ija Eraljevi po&inju da 0a-tevaju 0a svoje 0emlje prin!ip apsolutne vlasti svojstven Karstvu"3 mate$ rijali0uju8i ga i uvode8i kona&no novu i prevratni&ku ideju7 ideju na!ionalne dr4ave Analognim pro!esom ra0bija se mnogostrukost komuna" slobodnigradova i republika" ustanova koje te4e da se konstitui#u svaka 0a sebe" i prela0i se na otpor i pobunu ne samo protiv !arske vlasti nego i protiv plemstva Vr- opada" evropska ekumena se raspada 9estaje prin!ip jedinstvenog 0akonodavstva" mada ostavlja dovoljno prostora 0a artikula!ije jednog ius singolare" 0akonodavstva koje odgovara jedinstvenom je0iku i jedinstvenom du-u Propada vite#tvo i sa njime ideal &oveka oblikovanog prin!ipima &isto eti&kog i du-ovnog karaktera? vite0ovi po&inju da brane prava i podr4avaju svetovne ambi!ije svoji- kne4eva i" na kraju" na!i$ onalni- dr4ava Veliki save0i koji su se krili i0a nadpoliti&$ kog ideala (svetog rata, i (pravednog rata, ostavljaju mesta 0a slu&ajeve mira i rata" koje sve vi#e rada diplomatsko lukavstvo Ori#8anska Evropa inertno prati kako 'sto&no !arstvo i

Karigrad padaju pod vlast Osmanlija? #tavi#e" kralj Wran!uske Wransoa ' 0adaje prvi udara! mitu o (-ri#8anstvu. koji je &inio osnovu evropskog jedinstva kada u borbi protiv predstavnika )vetog rimskog !arstva ne samo da se nije libio da podr4i pobunu protestantski- vladara" nego &ak nije oklevao da se udru4i sa sultanom )ave0 i0 Eonjaka 11V;:2 video je kako poglavar 6imske !rkve kre8e istim putem? do#lo je do apsurda !la Eliment V''" 0dru4en s vladarskom ku8om Wran!uske i u save0ni#tvu sa sultanom" u5e u rat s imperatorom upravo u &asu kada je napredovanje )ulejmana '' u 3garskoj pretilo da prega0i &itavu Evropu i kada su naoru4ani protestanti potresali njeno sredi#te Vi!le8emo i kako jedan sve#tenik u slu4bi iste %ran!uske dinastije" 6i#elje" u poslednjoj %a0i Bridesetogodi#njeg rata ponovo podr4ava protestantski save0 protiv !ara sve !lok" posle verskog mira u Aug0bur$ gu 11VVV2" Vest%alski pregovori 11:4U2 nisu uklonili poslednji ostatak religio0nog elementa" proglasili u0ajamnu trpeljivost i0me5u protestantski- i katoli&ki- na!ija i pobunjenim kne4evima pri0nali gotovo potpunu ne0avisnost od Karstva Od tog perioda" odbrana dinasti&kog ili %eudalnog prava vi#e ne8e biti ni najvi#i interes ni u0rok borbi" ve8 obi&na sva5a oko komada evropske teritorije7 Karstvo odlu&no sa-ranjuju imperijali0mi" to jest spletkarenje na!ionalni- dr4ava kako bi se vojno ili ekonomski nametnule ostalim na!ijama Baj prevrat u evropskoj politi!i je" dakle" imao predstavnika $ i to u ta&no odre5enoj antiimperijalnoj %unk!iji $ u %ran!uskoj vladarskoj dinastiji 3 sveukupnosti takvog ra0voja" pored kri0e imperijalne ideje uop#te" sve vi#e se sekulari0uje misao o suverenosti7 kralj nije ni#ta vi#e od ratnika" politi&kog vo5e dr4ave On jo# neko vreme personi%ikuje virilnu %unk!iju i apsolutni prin!ip vlasti" ali tu vi#e nema po0ivanja na trans!endentnu stvarnost osim u preostaloj pra0noj %ormuli o (bo4anskom pravu. koja je $ 0a katoli&ke na!ije $ de%inisana posle Bridentskog sabora" u periodu protivre$ %orma!ije Bu se Krkva proglasila spremnom da odobri i posveti apsoluti0am su#tinski obesve8eni- vladara ne bi li se oni i0 same Krkve" koja je sada posredno delovala" do&epali i svetovne vlasti )toga u periodu posle nestajanja !arske Evrope u pojedinim dr4avama postepeno bledi pretpostavka 0bog koje se sukob sa Krkvom mogao nastaviti na osnovu nekog vi#eg 0na&enja? vlastima u 6imu odavano je vi#e ili manje povr#no pri0nanje u pogledu verskipitanja tamo gde se u 0amenu posti0alo ne#to korisno 0a dr4avni interes A nasuprot tome" imamo mani%estovane poku#aje da se" neposredno i be0 ustru&avanja" du-ovno pot&ini svetov$ nom $ kao u anglikanskom i galikanskom prevratu" a 0atim" u protestantskom svetu" s na!ionalnim !rkvama pod dr4avnom kontrolom ) prelaskom u moderno doba" neke 0emlje 8e biti konstituisane upravo na raskolu i su$ protstavlja8e se jedne drugima ne samo kao politi&ke i ovo0emaljske !eline" ve8 i kao gotovo misti&ni entiteti ko$ji odbijaju da pri-vate svaku nadre5enu vlast 3 svakom slu&aju" sasvim jasno proi0la0i da ako Karstvo propada" Krkva opstaje" kao njegova suparni!a sama po sebi" koja" dakle" ima slobodan prostor 0a delovanje" ali ne 0na da preu0me svoje nasle5e" &ime daje krunski doka0 svoje nesposobnosti da organi0uje =apad prema sop$ stvenom" to jest prema gvel%skom idealu Krkva nije ta koja na &elu oja&anog (-ri#8anstva. nasle5uje Karstvo" nego je to upravo mno#tvo na!ionalni- dr4ava koje poka0uju sve ve8u netrpeljivost prema svakom vi#em prin!ipu vlasti ) druge strane" obesve8enost kne4eva i nji-ova neposlu#nost prema Karstvu 1u0 &injeni!u da su !eline kojima su na &elu li#ene potvrde date vi#im prin!ipom2 nei0be4no i- gura u orbitu ni4i- sila" koje 8e postepeno prevladati 3op#te u0ev" svaki put kada se neka kasta okre8e protiv one vi#e i konstitui#e se sama po sebi" ona nei0be4no gubi karakter kojeg je

imala u -ijerar-ijskoj !elini da bi odra0ila karakter neposredno ni4e kaste Apsoluti0am kao materijalisti&ka transpo0i!ija tradi!ionalno unitaristi&ke ideje utire puteve demagogiji i antimonar-i$ sti&kim na!ionalnim revolu!ijama A tamo gde su kraljevi u borbi protiv %eudalne aristokratije i u podu-vatu politi&ke !entrali0a!ije bili skloni da potpomognu 0a-teve bur4oa0ije i samog plebsa $ tamo se pro!es br4e okon&ao ) pravom se uka0uje na Wilipa Lepog koji anti!ipira i sjedinjuje ra0li&ite momente involutivnog pro!esa Wilip Lepi je 0apravo onaj ko je uni#tavaju8i templare $ na osnovu spora0uma sa papom $ uni#tio najkarakteristi&niji i0ra0 one te4nje da se i0nova i0gradi jedinstvo ratni&kog i sve$ #teni&kog elementa" #to je bila tajna du#a vite#tva On je 0apo&eo svetovnu eman!ipa!iju dr4ave od te iste !rkve" koju su gotovo be0 prekida nastavili njegovi sledbeni!i" kao #to su naro&ito Luj L' i Luj L'V nastavili borbu protiv %eudalnog plemstva i nisu odbili podr#ku bur4oa0ije" te im u tom naumu nije smetao ni du- pobune najni4i- dru#tveni- slojeva Wilip Lepi podr4ava antitradi!ionalnu kulturu" budu8i da su njegovi (pravni!i." pre -umanista renesanse" prave prete&e modernog lai!i0ma Ako nije be0na&ajno to da je jedan sve#tenik" kardinal 6i#elje" ra0vio protiv plemstva prin!ip !entrali0a!ije pripremiv#i" umesto %eudalni- struktura" modernu dvo&lanu nivela!iju $ vladu i na!iju $ Luj L'V je svojim radom na %ormiranju mo8i javnosti" sistematskog ra0voja na!ionalnog jedinstva" kao i njegovog politi&kog" vojnog i ekonomskog ja&anja nesumnjivo pripremio" da tako ka4emo" tela 0a ovaplo8e$ nje novog prin!ipa" koji je upravo narod7 na!ija kao puki kolektivitet Bako se antiaristokratsko delovanje %ran!uski- kraljeva 1na &ije smo neprekidno suprotstavljanje )vetom !arstvu ve8 uka0ali2 s >iraboom logi&no moralo okrenuti protiv nji- sami- i na kraju i- 0ba!iti s kontaminiranog prestola >o4e se re8i da je upravo 0bog toga #to je prva 0apo&ela takav prevrat" daju8i ideji dr4ave sve vi#e !entralisti&ko i na!ionalisti&ko obele4je" Wran!uska prva do4ivela pad monar-isti&kog i uspostavljanje republikanskog re4ima" u smislu jasno utvr5enog i progla#enog pre$ nosa vlasti na tre8i stale4" tako da je me5u evropskim na$!ijama postala glavno 4ari#te revolu!ionarnog vrenja i svetovnog i ra!ionalisti&kog mentaliteta pogubnog 0a svaki pre4iveli ostatak tradi!ionalnosti Jasan je i 0animljiv i drugi" komplementarni aspekt istorijske pravde 9akon #to su se apsoluti0ovane dr4ave eman!ipovale u odnosu na Karstvo" morala je uslediti eman!ipa!ija pojedina!a s neograni&enom vla#8u 1slobodni- i autonomni-2 u odnosu na dr4avu Jedna u0urpa!ija pri0ivala je i uvodila drugu" sve dok u dr4avama $ usitnjenim i anar-i&nim suverenim na!ionalnim !lr4ava$ ma $ u0urpirana suverenost nije morala da ustukne pred narodnim suverenitetom u okviru kojeg nijedna vlast i nijedan 0akon nisu legitimni osim i0ra4ene volje gra5ana kao pojedina!a i ujedno jedini- suverena? to je demokra$ ti0ovana i (liberalna11 dr4ava u i#&ekivanju posle5nje" &isto kolektivisti&ke %a0e >e5utim" pored vi#i- u0roka pada srednjovekovne !ivili0a!ije nisu 0anemarljivi ni oni u0ro!i (odo0do." koji su i0dvojeni" a ipak saglasni s prvima )vaka tradi!ionalna organi0a!ija je dinami&na %orma!ija? ona pretpostavlja sile -aosa" niske nagone i interese i ni4e dru#tvene i etni&ke slojeve koje prin!ip (%orme. nadvisuje i 0au0dava? ona obu-vata dinami0am dvaju suprotstavljeni- polova" od koji- onaj vi#i" ve0an 0a nadnaturalisti&ki element vi#i- slojeva" nastoji da u0visi ovaj drugi" a drugi $ onaj ni4i" ve0an 0a masu" !lemos $ nastoji da prvi odvu&e nadole Bako svakom slabljenju predstavnika vi#eg prin!ipa i svakom 0astranjivanju ili degenera!iji vr-a kontrapunktiraju i0di0a$ nje i osloba5anje u smislu pobune najni4islojeva Ali kro0 te ve8 na0na&ene pro!ese moralo je sve vi#e slabiti pravo da se od podanika tra0i %ides u dvostrukom" du-ovnom i %eudalnom smislu te re&i" &ime je poten!ijalno

otvoren put ka njenoj materijali0a!iji u politi&kom smislu" a 0atim i pomenutoj pobuni =apravo" dok je du-ovno utemeljena vernost neuslovljena" ona koja se ve0uje 0a 0emaljsku ravan je uslovljena i slu&ajna" podlo4na opo0ivu u 0avisnosti od prakti&ne koristi Duali0am" ustrajno suprotstavljanje Krkve i Karstva" tako5e je morao doprineti da se svaka %ides spusti na ovaj ni4i i nestalni nivo 3ostalom" na vr-un!u srednjeg veka upravo je Krkva bila ta koja je ""blagosiljala, povredu %ides$a " jer se svrstala na stranu italijanski- komuna i moralno i materijalno podr4ala pobunu koja je u po0adini jednostavno 0na&ila ustanak pojedina&nog protiv univer0alnog" u ve0i sa tipom dru#tvene organi0a!ije koja se vi#e &ak i ne ure5uje po u0oru na ratni&ku" ve8 na tre8u kastu" na klasu bur4uja i trgova!a koji u0urpiraju dostojanstvo politi&kog upravljanja i pravo na oru4je" utvr5uju svoje gradove" podi4u svoje barjake" organi0uju svoje vojske protiv !arski- ko-orti i odbrambenog save0a %eudalnog plemstva Ovde 0apo&inje pokret (odo0do." u0di0anje plime in%eriorni- sila ' dok se s komunama anti!ipira 0apravo pro%ani i anti$ tradi!ionalni ideal organi0a!ije 0asnovane na ekonomskom i trgova&kom %aktom i jevrejskoj trgovini 0latom" nji-ova pobuna pre svega poka0uje kako je u pojedinim oblastima ve8 u ono vreme ose8aj 0a du-ovno i eti&ko 0na&enje lojalnosti i -ijerar-ije bio na i0disaju 3 !aru se vidi samo politi&ki voda &ijim se politi&kim 0a-tevima mo4e odupreti A%irmi#e se ona r5ava sloboda koja 8e uni#titi i odba!iti svaki prin!ip prave vlasti" prepustiti ni4e sile samima sebi i svesti svaki politi&ki oblik na samo ljudsku" ekonomsko$so!ijalnu ravan" pretvoriv#i se u svemo8 (trgova!a. i" kasnije" organi0ovani- (radnika. 9ije be0na&ajan podatak da je glavno 4ari#te tog raka bilo italijansko tlo" ta kolevka rimskog du-a Bu" u borbi komuna koje je podr4avala Krkva protiv !arske vojske i onog #to na0ivamo !orpus sae!ularium prin!ipum nala0imo posle5nje odjeke sukoba i0me5u )evera i Juga" i0me5u tradi!ije i antitra5i!ije Wridri- ' $ li&nost koju je plebejsko krivotvorenje istorije uporno nastojalo da diskredituje $ borio se u ime jednog vi#eg prin!ipa i i0 du4nosti koju mu je nametala sama njegova %unk!ija protiv svetovne i partikula$ risti&ke u0urpa!ije 0asnovane" i0me5u ostalog" na ni&im nei0a0vanim povredama spora0uma i 0akletvi Dante 8e u njemu videti (dobrog Aarbarosu." legitimnog predstavnika Karstva koji je i0vor svake prave vlasti" a pobunu 'om$ bardijski- gradova smatra8e ne0akonitom i buntovni&kom" #to je u ve0i s njegovim plemi8kim pre0irom prema (skorojevi8ima i br0oj 0aradi." elementima nove i ne&iste sile komuna? isto tako" Dante je u (slobodnoj upravi po$ jedini- naroda. i u novoj na!ionalisti&koj misli prepo0nao ru#ila&ku jeres =apravo" prvo Otoni" a potom i )ve$ bi se nisu toliko borili 0a nametanje materijalnog pri0nanja i teritorijalne ambi!ije" koliko 0a ideje i odbra$ nu nadpoliti&kog prava? i ne kao tevtonski kne4evi" ve8 kao (rimski. 1te stoga i nadna!ionalni2 !arevi $ romano$ rum reges $ 0a-tevali su poslu#nost" a u ime &asti i du-a borili su se protiv soja naoru4ani- trgova!a i gra5ana Ovi drugi su smatrani pobunjeni!ima ne toliko protiv !ara koliko protiv Aoga $ obviare Deo Po bo4anskoj 0apovesti $ jubente Deo $ kne0 stupa u boj s njima kao predstavnik Earla Velikog" sa (osvetni&kim ma&em." da bi obnovio drevni poredak7 redditur respubli!a statui vetuta 1< 9apokon" osvr8u8i se i dalje prvenstveno na 'taliju" u tako0vanim sinjorijama 1signorie2*. $ varijantama ili pak nasledni!ama komuna $ treba videti drugi aspekt nove klime 0a koju je >akijavelijev Vladala! jasan barometar$ ski poka0atelj Vo5om mo4e biti smatran jedino mo8ni po$jedina! koji ne vlada na osnovu posve8enja" svoje nobili$ tas" ili na osnovu na&ina na koji predstavlja jedan vi#i prin!ip i tradi!iju? naprotiv" on vlada u sopstveno ime" koriste8i se lukavstvom i nasiljem" sredstvima (politike. koja se ve8 s-vata kao (umetnost." kao te-nika li#ena skrupula 0a koju &ast i istina ne 0na&e ni#ta" dok mu religija eventualno slu4i

samo kao jedno od mnogi- oru5a Dante je s pravom rekao7 'talorumprin!ipum Iui non -ero$ i!o more sed plebeio" se!untur superbiam M('talijanski kne4evi koji se dr4e o-olosti ne 4ive8i na -erojski na&in" ve8 plebejski.] 11 Dakle" supstan!a te vladavine nije (-erojska." ve8 je plebejska? drevna virtus spu#ta se na taj nivo" a isto je i sa nadmo8i nad dobrom i 0lom onoga koji je pre gospodario na osnovu 0akona koji nije ljudski ) jedne strane ponovo se javlja tip pojedini- anti&ki- tiranija" as druge nala0imo i0ra0 onog ra0u0danog individuali0ma koji" reklo bi se" karakteri#e 0aokret ti- vremena prema mnogostrukim obli!ima Bu je napokon anti!ipiran" na drasti&an na&in" tip (apsolutne politike. i volje 0a mo8 koji 8e se u mnogo #irim ra0merama ponovo a%irmisati u dana#nje vreme Ovim pro!esima se" dakle" 0atvara !iklus srednjove$ kovne obnove 9a neld na&in" opet se potvr5uje gineko$ kratsko$ju4nja&ka ideja u okviru koje mu4evni prin!ip" pored navedeniekstremni- oblika" &ak i kada je otelo$ tvoren u %iguri monar-a ima tek materijalno 1politi&ko" 0emaljsko2 0na&enje pobo4ne ispovedne religije i 1u najve8oj meri me5u mona#kim redovima2 kontempla!ije Po#to se potvrdio ovaj ras!ep" pravo krvi i 0emlje ili i0ra4avanje puke volje 0a mo8 nesumnjivo dobijaju prvenstvo 9ei0be4na posledi!a jeste partikulari0am gradova" otad4bina i na!ionali0ama" 0a kojim dola0i po&etna pobuna demosa" kolektivnog elementa" suterena tradi!ionalne gra5evine" koji 8e obrnuti stvari i 0agospodariti nivelisanim strukturama i ujedinjenim narodnim vlastima stvorenim u pret-odnoj" anti%eudalnoj %a0i Aorba koja je najvi#e karakterisala srednji vek $ (-ero$ jsko,$virilna borba protiv Krkve $ sada se i0jalovljuje /ovek =apada vi#e ne te4i 0a autonomijom i eman!ipa!ijom od ve0anosti 0a religiju osim u obli!ima i0vesnog 0astra$ njenja" u onom #to bi se moglo na0vati demonskim pre$ vj$atom gibelini0ma" unapred ob0nanjenim $ i0me5u ostalog $ primenom luteranskiideja 0a kojima su posegli germanski kne4evi 3op#teno govore8i" =apad se posle srednjeg veka kao !ivili0a!ija ne osloba5a Krkve i katoli&ke vi0ije sveta" nego se lai!i0uje u 0naku naturali0ma i ra!ionali0ma" u0di4u8i kao pobedu sopstvenu pauperi0a!iju do ta&ke gledi#ta i volje koje ne prepo0naju vi#e ni#ta osim &oveka i onoga #to je jedino ljudskim uslovljeno Polemi&no u0di0anje !ivili0a!ije renesanse u odnosu na srednjovekovnu !ivili0a!iju postalo je uobi&ajena parola u savremenoj istoriogra%iji Bo nije samo posledi!a jedne od mnogisugestija koje su" u0ev#i sve u ob0ir" u savremenoj kulturi #irili oni koji su upravljali svetskim prevratom" ve8 bi u tome trebalo videti i0ra0 tipi&nog ne$ ra0umevanja Ako je" posle kraja anti&kog sveta" ijedna !i$vili0a!ija 0aslu4ivala da se na0ove renesansom" onda je to upravo srednji vek 3 svojoj objektivnosti" u svom viri$ li0mu" u svojoj -ijerar-ijskoj strukturi" u svojoj ponosnoj anti-umanisti&koj elementarnosti tako &esto pro4etoj sakralnim" srednji vek je bio poput povratka po&e!ima 3 klasi&nim" ni po &emu romanti&nim !rtama poka0uje nam se pravi srednji vek 3 sasvim drugom smislu treba s-vatiti karakter !ivili0a!ije koja je usledila 9apetost koja je tokom srednjeg veka bila u su#tini meta%i0i&ki usmerena degradira se i menja polarnost Poten!ijal koji se pret-odno sabirao u vertikalnom prav!u $ nagore" kao u simbolu gotski- katedrala $ sada se pra0ni u -ori0ontalnom prav!u" prema spoljnom" proi0vode8i" usled pre0asi8enosti podre5eni- oblasti" %enomene kadre da dirnu povr#nog posmatra&a7 u kulturi nastaje buntovni&ka provala mnogostruki- oblika kreativnosti koja je gotovo be0 ijednog tradi!ionalnog ili na neki na&in simboli&nog elementa" pa je samim tim pro%ana i obesve8ena? na spoljnom planu" dola0i do takore8i eksplo0ivnog #irenja evropskinaroda u &itavom svetu u doba otkri8a" istra4ivanja i kolonijalni- osvajanja" koje se upravo" vi#e ili manje" poklapa sa dobom renesanse i -umani0ma Bo su posledi!e osloba5anja sila poput onog koje prati raspadanje organi0ma

)matra se da je u mnogim svojim aspektima renesansa bila repri0a anti&ke !ivili0a!ije" ponovo otkrivene i ponovo potvr5ene nasuprot turobnom svetu srednjovekovnog -ri#8anstva Ovo je velika 0abluda 6enesansa je od anti&kog sveta preu0ela samo dekadentne oblike" a ne one s po&etaka" koji su bili pro4eti sakralnim i nadli&nim elementima $ ili je" pak" u potpunosti 0anemarivala te elemente i &inila da drevno nasle5e deluje u sasvim ra0li&itom prav!u 3 renesansi je (pagani0am11" 0apravo" prvenstveno slu4io da se ra0vije obi&na a%irma!ija /oveka" da se podstakne us-i8enost pojedin!a koji po&inje da se opija proi0vodima odre5ene umetnosti" erudi!ije i spekula!ije" li#enim svakog trans!endentnog i meta%i0i&kog elementa ) tim u ve0i" u sli&nim prevratima treba ista8i %enomen neutrali0a!ije"1; Kivili0a!ija" &ak i kao ideal" prestaje da ima jedinstvenu osu )redi#te vi#e ne upravlja pojedina&nim delovima ni politi&ki" ni kulturno Vi#e ne postoji organi0a!iona sila kulture 3 du-ovnom prostoru kojeg je Karstvo ranije jedinstveno obu-vatalo u ekumenskom simbolu ra5aju se" odvajanjem" mrtve" (neutralne. 0one" koje 0apravo odgovaraju ra0li&itim granama nove kulture 3metnost" %ilo0o%ija" nauka i pravo ra0vijaju se sada svako u sopstvenom ogra5enom prostoru" u sistematskoj i ra0metljivoj ravnodu#nosti prema svemu #to bi i- moglo nadma#iti" osloboditi i- nji-ove i0ola!ije i dati im istinske prin!ipe? takva je (sloboda11 nove kulture Osamnaesti vek je" 0ajedno s krajem Bridesetogodi#njeg rata i temeljnog ra0vla#8ivanja Karstva" epo-a u kojoj ovaj prevrat poprima presudan oblik" anti!ipiraju8i ono #to je svojstveno &itavom modernom dobu 3gasio se" dakle" srednjovekovni poriv da se preu0me baklja koju je 6im primio od -erojsko$ olimpske Oelade Bradi!ija ini!ija!ije kraljevskog dostojanstva prestaje u toj meri da ima dodira sa istorijskom stvarno#8u i s predstavni!ima bilo koje evropske svetovne sile Ona ostaje sa&uvana samo u pod0emlju" u tajnim strujama poput -erme$ ti&ki- ili ro0enkroj!erski-" koje su se postepeno" sa uob$ li&avanjem modernog sveta" povla&ile sve dublje" dok su organi0a!ije koje su one ranije nada-njivale podlegle in$ volutivnom i inver0ivnom pro!esu Eao mit" srednjove$ kovna !ivili0a!ija svoj testament ostavlja u dvema legendama Prva je ona legenda po kojoj se u no8i godi#nji!e ukidanja templarskog reda" svake godine" naoru4ana sen$ ka sa !rvenim krstom na belom ogrta&u pojavljivala u templarskoj kripti da pita ko -o8e da oslobodi )veti Jrob (9iko" niko," glasi odgovor" (jer je Oram ra0ru#en , Druga je legenda o Wridri-u ' koji je na visinama Ei%-ausera 1Ei%-auser2" u unutra#njosti simboli&ne planine" nastavio da 4ivi sa svojim vite0ovima u magi&nom snu ' on &eka $ &eka dola0ak o0na&enog vremena da si5e u dolinu sa svojim sledbeni!ima i i0vojuje poslednju bitku" s po0itivnim is-odom" od koje 8e 0avisiti ponovno !vetanje )uvog Drveta i nastanak novog doba 13 ' 6EAL'=A> ' '9D'V'D3AL'=A>

D a bismo pratili dalje %a0e pada =apada" treba podse$ titi na ono #to smo govorili o prvim kri0ama tradi!ionalni- !ivili0a!ija" u0imaju8i kao re%erentnu ta&ku osnovnu istinu sveta Bradi!ije7 istinu o dve (s%ere." o dvojnosti i0me5u sveta i nadsveta =a tradi!ionalnog &oveka te dve s%ere bile su stvarnost" a uspostavljanje objektivnog i de$ lotvornog kontakta i0me5u jedne i druge predstavljalo je pretpostavku svakog vi#eg oblika !ivili0a!ije i 4ivota Prekid takvog kontakta" usredsre5enost svake mogu8nosti na samo jedan od dva sveta" na onaj ljudski i svetov$ ni" 0amenjivanje iskustva nadsveta e%emernim utvarama krivotvorenim u tmurnim isparenjima smrtne prirode $ takav je smisao onoga #to se" uop#teno re&eno" 0ove

(moderna. !ivili0a!ija i #to sada dosti4e %a0u kada ra0li&ite sile dekaden!ije prime8ene u pret-odnim vremenima 1ali 0austavljane reak!ijama i silama suprotni- prin!ipa2 posti4u punu i 0astra#uju8u delotvornost 3 svom najop#tijem smislu" -umani0mom se mogu na0vati pe&at i geslo &itave nove !ivili0a!ije oslobo5ene (mra&nog srednjeg veka. Ova 8e !ivili0a!ija" 0apravo" 0nati samo 0a &oveka? u &oveku 8e 0apo&eti i okon&ati svaka stvar" na njemu 8e po&ivati nebesa i pakao" glori%ika!ije i prokletstva koja 8e ve8 biti po0nata /ovekovo iskustvo ome5i8e ovaj svet $ druga&iji od pravog sveta $ sa svojim gro0ni&avim stvorenjima punim 4udnje" svojim umetni&$ kim ta#tinama i svojim (genijima." sa #umom svoji- ma#ina i %abrika i" napokon" sa svojim narodnim vo5ama Prvi oblik pojavljivanja -umani0ma jeste individuali0am kao uspostavljanje ilu0ornog sredi#ta i0van sredi#ta" kao ogre#uju8a uobra4enost (Ja. koje je prosto ono smrtno u telu i kao konstruk!ija nastala na &isto prirodnim sposobnostima koje sada stvaraju i podr4avaju $ kro0 umetnosti i pro%ane nauke $ ra0li&ite privide #to i0van tog la4nog i pra0nog sredi#ta nemaju nikakvu postojanost Ove istine i 0akoni obele4eni su slu&ajno#8u i pro$ padljivo#8u koje su svojstvene svemu #to pripada svetu u nastajanju Otud radikalni ireali0am" radikalna neorgani&nost u svemu #to je moderno 3nutra" kao i spolja" vi#e ni#ta ne8e biti 4ivot" nego 8e sve biti konstruk!ija7 ugaslo bi8e 0a$ menjuju ""-tenje, i ""Ja, u svim domenima" u 0lokobnom ra!ionalisti&kom i me-ani!isti&kom podupiranju mrtvog tela Poput vrvljenja !rva u pro!esu truljenja" ra0vija se tada na -iljade postignu8a" -iljade savladani- prepreka i -iljade ostvarenja novog &oveka Otvara se put svim parok$ si0mima" svim novatorskim i ikonoklasti&kim manijama" &itavom svetu jedne %undamentalne retorike gde" 0ame$ niv#i du- slikom du-a" in!estuo0na bludni&enja &oveka u vidu religije" %ilo0o%ije" umetnosti" nauke i politike vi#e ne8e 0nati 0a grani!e 9a religijskom planu reali0am je su#tinski ve0an 0a gubitak ini!ija!ijske tradi!ije Ve8 je re&eno da je u novijim vremenima samo ini!ija!ija obe0be5ivala objektivno su$ delovanje &oveka u nadsvetu Ali posle nestanka anti&kog sveta i pojave -ri#8anstva vi#e nisu postojali potrebni uslovi da bi ini!ija!ijska tradi!ija mogla ustanoviti najvi#u re%erentnu ta&ku tradi!ionalne !ivili0a!ije 9a neki na&in" upravo je (spirituali0am. bio jedan od %aktora koji su" u tom pogledu" delovali najnegativnije7 pojava i #irenje neobi&ne misli o (besmrtnosti du#e," kon!ipirane kao prirodne 0a svakog" morali su u&initi nes-vatljivim 0na&enje ini!ija!ije i potrebu 0a njom kao realnom radnjom koja osloba5a uslovljenosti" ra0ara smrtnu prirodu Eao surogat postojala je Oristova tajna i misao o iskupljenju u Ori$ stu? ovde je s-ema koja je delimi&no poti!ala i0 misterij$ ski- u&enja 1smrt i vaskrsenje2 i0gubila svako ini!ija!ijsko svojstvo i" degradirav#i se" bila jednostavno primenjena na religijsku ravan vere 3op#te u0ev#i" bila je re& o (moralu." o vo5enju 4ivota imaju8i u vidu ka0ne koje su" u skladu s novim verovanjem" mogle sna8i (besmrtnu du#u. u onostranom svetu Ako je" kao #to se videlo" srednjove$ kovnu imperijalnu ideju neretko simboli0ovao ini!ija!ijski element" sa druge strane je Krkva" predstavni!a vlada$ ju8e religije" 0a sebe stvorila u&enje o svetim tajnama i preu0ela (ponti%ikalni. simbol" govore8i o ponovnom ro5enju Ali ideja o pravoj prav!atoj ini!ija!iji" protivna njenom du-u" ostala joj je tu5a" &ime je stvorena anomalija" ne#to krnje u odnosu na svaki dovr#eni tradi!ionalni oblik" uklju&uju8i i islam Ori#8anski duali0am sa svojim spe!i%i&nim karakterom bio je" u odnosu na to" mo8ni podsti$ !aj subjektivi0mu i odatle ireali0mu u pogledu problema svetog Od problema realnosti" trans!en5entnog iskustva" problem svetog postao je" dakle" problem vere 0asnovane na ose8anju" ili pak predmet

teolo#ke spekula!ije 6etko dosti0anje vr-un!a pro&i#8enom -ri#8anskom mistikom nije spre&ilo da Aog i bogovi" an5eli i demoni" inteligibii$ na bi8a i nebesa u0mu oblik mita Oristijani0ovani =apad vi#e nije imao svest o njima kao simbolima mogu8i- nad$ ra!ionalniiskustava" nadindividualni- uslova postojanja i duboki- ra0mera integralnog bi8a &oveka Jo# je anti&ki svet potpomogao upro#8avanje simboli0ma na mitologiju koja je postajala sve nepro0irnija i sve vi#e nema i kojoj je presu5ivala umetni&ka ma#ta Eada se potom iskustvo svetog svelo na veru" ose8anje i morali0am" a intuitio in$ telle!tualis+ na obi&an s-olasti&ki %ilo0o%ski kon!ept" ireali0am du-a morao je gotovo be0 ostatka preu0eti oblast natprirodnog Ovaj prava! se dalje ra0vio u protestanti0mu" &ija je sa$ vremenost u odnosu na -umani0am i renesansu 0na&ajna 9e oba0iru8i se na njeno krajnje 0na&enje u istoriji !ivili0a!ija" na njenu ve8 pomenutu antagonisti&ku %unk!iju u srednjovekovlju i na" upravo istaknuto" odsustvo ini!i$ ja!ijske i e0oterijske dimen0ije u njoj" Eatoli&koj !rkvi treba pri0nati i0vestan tradi!ionalni karakter $ koji ju je u0digao u odnosu na ono #to je bilo obi&no -ri#8anstvo $ jer je organi0ovala sistem dogmi" simbola" mitova" obreda i sveti- institu!ija u kojem se" makar i u odra0u" pokatkad &uvaju elementi vi#eg 0nanja 3porno potvr5uju8i prin!ip autoriteta i dogme" brane8i svojstvo natprirodnosti i nad$ ra!ionalnosti (otkrivenja. na polju sa0nanja" a prin!ip tran$ s!enden!ije milosti na polju dejstvovanja" Krkva je branila $ gotovo o&ajni&ki $ ne$ljudski karakter te svoje ri0ni!e od svake individualisti&ke 0loupotrebe Ovaj ekstremni napor katoli!i0ma 1koji" i0me5u ostalog" u velikoj meri obja#njava svu onu okrutnost i nasilnost koju je imala njena istorija2 morao je" me5utim" nai8i na grani!u Arana nije mogla i0dr4ati i pojedini obli!i" opravdani u smislu obi&ne religio0nosti" nisu mogli 0adr4ati odlike apsolutnosti svojstvene ne&ove&anskom? ovo je istina ne samo 0ato #to je nedostajalo vi#e sa0nanje" ve8 i 0ato #to su postajale sve vidljivije sekulari0a!ija Krkve i korup!ija i nedostojnost \9ikola Eu0anski" jedan od najpo0natiji- teoreti&ara LV veka" tim i0ra0om je de%lnisao 0nanje kao objektivnu istinu Mu delu O op#tem skladu isti&e ideju o ograni&enosti papske vlasti" jer je papa samo &ovek]" $ Prim prev ve8ine njeni- predstavnika" a sve ve8u va4nost postepeno sti!ali politi&ki i sporedni interesi Bako je klima postajala sve povoljnija 0a reak!iju koja 8e 0adati te4ak udara! tradi!ionalnom elementu pridru4enom -ri#8anstvu" podsta$ 8i ra0dra4uju8i subjektivi0am koji stvara do4ivljaj potpuno i0menjene stvarnosti" te potvrditi individuali0am u religijskom kontekstu 3pravo je to u&inila re%orma!ija 9ije slu&ajno da su Luterove re&i protiv (papske vlasti koju je davo ustoli&io u 6imu, $ protiv 6ima kao (regnum AabTlonis," kao stvarnosti tvrdokorno paganske i neprijateljske u odnosu na -ri#8anski du- $ veoma sli&ne re&ima koje su i0govarali prvi -ri#8ani i koje nala0imo u jevrej$ skim apokalipti&kim tekstovima protiv !arskog grada Orla i )ekire Odba!ivanjem svega #to u katoli!i0mu predstavlja tradi!iju $ nasuprot obi&nim jevan5eljima $ Luter poka0uje osnovno nera0umevanje upravo onog vi#eg sadr4aja i vi#eg aspekta nesvodljivog ni na jevrejsko$ju4nja&ki sloj ni na svet &iste pobo4nosti" koji je u Krkvi postupno 0adobijao oblik po!l uti!ajem tajni- sila (odo0go. 1 Jibe$ linski !arevi su ustali protiv papskog 6ima u ime 6ima" ponovo a%irmi#u8i vi#u ideju )a!rum$a 'mperium$n nasuprot obi&noj religio0noj du-ovnosti Krkve i njeni- -e$ gemonisti&ki- preten0ija 'pak" Luter protiv 6ima ustaje samo 0bog netrpeljivosti upravo prema drugom" po0itivnom aspektu 6ima" prema tradi!ionalnoj i

-ijerar-ijsko$ $ritualnoj komponenti koja" kao #to je re&eno" postoji u katoli&kom kompromisu t 9" Luter je i politi&ki" putem ra0li&iti- ve0a" postigao osamostaljenje koje je podra0umevalo skrnavljenje Jermanski kne4evi su" umesto da preu0mu nasle5e Wridri-a ''" podr4ali re%orma!iju i tako pristupili anti!arskom %rontu 3 autoru ^arnung an seine lieben Deut!-en " koji se predstavljao kao (prorok nema&kog naroda11" na#li su upravo onog ko je" svojim doktrinama" o0akonjivao pobunu protiv prin!ipa !arskog autoriteta i pru4io mogu8nost tim vladarima da 0aodenu svoje nepot&injavanje i odri!anje u %ormu krsta#kog po-oda protiv 6ima u imejevan5e$ lja Prema ovim doktrinama oni nisu imali drugog !ilja do da budu slobodni kao nema&ki suvereni" oslobo5eni svake nadna!ionalne -ijerar-ijske spone >e5utim" i u drugom aspektu Luterova s-vatanja pogodovala su involutiv$ nom pro!esu 9jegovo u&enje je pot&inilo religiju dr4avi u svim njenim konkretnim mani%esta!ijama Ali budu8i da su sada dr4avama upravljali samo svetovni vladari i da se kod Lutera nagove#tava demokratski motiv koji je postao jasan i pre!i0an kod Ealvina 1suvereni ne vladaju sami po sebi" ve8 kao predstavni!i 0ajedni!a2" kao i da je" s druge strane" relbrma!iji svojstveno vrlo odlu&no pori!anje (olimpskog. ili (-erojskog. ideala" bilo kakve mogu8nosti &oveka da aske0om ili posve8enjem preva0i5e samog sebe tako da bude osposobljen da primeni pravo (odo0go." pravo istinski- Vo5a $ upravo 0bog svega toga Luterovi pogledi o (sekularnoj vlasti. 1die ivelti!-e Obrigkeit2 predstavljaju prakti&no inver0iju tradi!ionalne doktrine o kraljevskoj premo8i i ostavljaju prostor svetovnoj mo8i da u0urpira du-ovnu vlast )ki!iraju8i s-emu Levijatana" (apsolutne Dr4ave." Oobs 8e na sli&an na&in objaviti7 !ivita$ tem et e!!lesiam eadem rem esse )a stanovi#ta meta%i0ike istorije" po0itivni i objektivni doprinos protestanti0ma sastoji se u njegovom isti!anju &injeni!e da u &oveku tog vremena nije vi#e neposredno prisutan istinski du-ovni prin!ip" usled &ega je taj prin!ip morao da sebe prika4e kao ne#to trans!endentno 9a ta$kvoj osnovi" katoli!i0am je preu0eo mit o prvobitnom gre$ -u L' protestanti0mu je ovaj mit dobio o#tar" ekstreman i0ra0? u njemu se 0astupa stanovi#te da &ovek ne mo4e sam sobom posti8i spasenje i kro0 uop#tavanje se dola0i do toga da se &itavo &ove&anstvo smatra masom proklet$ nika" osu5eni- da automatski i0vr#avaju 0lo? a istini" mra&no predstavljenoj tim mitom" protestanti0am dodaje boje autenti&nog sirijskog ma0o-i0ma iska0anog u prili&no odvratnim slikama =apravo" nasuprot anti&kom idealu du-ovne mu4evnosti" Luter ne okleva da na0ove (kraljevskom svadbom. onu u kojoj du#a" s-va8ena kao (prostitutka. i kao (najjadnije i najgre#nije stvorenje." ima ulogu 4ene 1u De libertate !-risti!ma 2" dok mu#kar!a upore5uje s jadnom tovamom 4ivotinjom na kojoj po svojoj volji ja#e Aog ili lavo" a da on tu ni#ta ne mo4e u&initi 1u De servo arbitrio 2 Bamo gde je s ob0irom na pomenutu eg0isten!ijalnu situa!iju morala uslediti potvrda o neop-odnosti podr#ke svojstvene ritualnom i -ijerar-ijskom sistemu ili najstro4e ostvarenoj aske0i" Luter pori&e i jednu i dragu stvar /itav Luterov sistem je 0apravo vidljivo uslovljen li&nom jedna$ &inom i sumornom prirodom svog osniva&a" neostvarenog mona-a" &oveka nesposobnog da pobedi svoju prirodu odre5enu stra#8u" &ulno#8u i besom Ova li&na jedna&ina odra4ava se u jedinstvenoj doktrini po kojoj bo4anstvo nije &oveku dalo deset 0apovesti da bi i- on ispunjavao u 4ivotu" nego 0ato da bi se" pri0naju8i svoju nemo8 da isledi" svoju ni#tavnost" nepobedivost po4ude i sklonost gre-u" predao bogu s-va8enom kao li&nost" o&ajni&ki se nadaju8i u ni&im ne0aslu4enu i nepresu#nu Ao4ju milost Ovo (opravdanje putem &iste vere," ova osuda ""dela, navodi Lutera da se ustremi &ak i na mona$ #tvo i asketski 4ivot" kojeg na0iva (ispra0nim i i0gubljenim 4ivotom." odvra8aju8i tako

0apadnog &oveka od preostali- mogu8nosti 0a vra8anje na pret-odno stanje koje je nudio &isti kontemplativni 4ivot" a koje je katoli!i0am bio sa&uvao i koje su mogle kulminirati u li&nostima poput svetog Aernarda i0 Elervoa" 6oj0bruka 16uvsbroe!k2" svetog Aonaventure i >ajstera Ekarta Eao drugo" re%orma$ !ija 8e pori!ati prin!ip vlasti i -ijerar-ije na planu svetog >isao da neko bi8e" kao ponti%eP" mo4e biti nepogre#ivo u pogledu svete doktrine te stoga 0akonito 0a-tevati pravo na vlast ne dopu#taju8i rasprave smatra se devijantnom i apsurdnom $ Oristos ne bi dao privilegiju nepogre#ivosti nijednoj Krkvi" &ak ni onoj protestantskoj? tako je svakome ostavljeno da kro0 slobodno individualno ispitivanje prosu5uje o stvarima doktrine i da tuma&i svete knjige" daleko od bilo kakve kontrole bilo kakve tradi!ije 9e samo da je na polju spo0naje ra0lika i0me5u laika i sve#tenika bila su#tinski poni#tena" ve8 je pori!ano i sve$ #teni&ko dostojanstvo koje se nije s-vatalo kao pra0an atribut" nego se odnosilo na onoga ko je" 0a ra0liku od drugi- ljudi" obdaren natprirodnim poma0anjem" ko nosi utisnut poput pe&ata !-ara!ter indelebilis+" #to mu dopu#ta da vr#i obrede 1to su tragovi drevne misli o (gospodaru obreda.2 Bako objektivno i ne$ljudsko 0na&enje koje su mogli da imaju ne samo dogma i simbol" ve8 i sistem obreda i sveti- tajni biva poreknuto i neprepo0nato >o4e se prigovoriti da ni#ta od toga vi#e nije postojalo u katoli!i0mu ili da u njemu nikada i nije postojalo" i0u0ev u %ormi ili" kako rekosmo" samo u odra0u 3 tom slu&aju put 0a pravu re%ormu bio bi samo jedan7 raditi o0biljno i predstavnike nedostojne odre5enog prin!ipa i odre5ene tradi!ije 0ameniti dostojnim >e5utim" protestanti0am je vodio u destruk!iju i u nega!iju" #to nije kompen0ovano nikakvim pravim konstruktivnim prin!ipom" ve8 samo ilu0ijom i &istom verom 9ema drugog spasenja osim pukog subjektivnog uverenja da si na strani oni- koje je vera u Orista spasla i koji su milo#8u bili (i0abrani. 9a taj na&in oti#lo se jo# dalje na putu du-ovnog ireali0ma i prirodna materijalna posledi!a nije mogla i0ostati Osporiv#i objektivni kon!ept du-ovnosti kao stvarnosti 4ivota nadre5ene pro%anoj eg0isten!iji" protestantska doktrina je dopustila &oveku da oseti sebe u svim obli!ima postojanja" kao bi8e istovremeno du-ovno i 0emaljsko" pravedno i gre#no A to je" na kraju" moralo odvesti u punu sekulari0a!iju svakog vi#eg pri0vanja? ne u sakrali0a!iju" ve8 u morali0am i puritani0am 3pravo u istorij$ skom ra0voju protestanti0ma $ pre svega kao kalvini0ma i anglosaksonskog puritani0ma $ religijska ideja se sve vi#e osloba5a svakog 0animanja 0a trans!endentno" postaje kadra da svako 0emaljsko ostvarenje proglasi 0a sveto" 5aju8i" naj0ad" mesta nekoj vrsti mistike dru#tvene slu4be" rada" (napretka." &ak i 0arade Ovi obli!i anglosaksonskog protestanti0ma $ ve8 sada se to mo4e na0na&iti $ 0avr#i8e kao 0ajedni!a vernika" be0 vo5e koji 8e predstavljati tran$ s!endentni prin!ip vlasti" i tako se ideal dr4ave svodi na onaj pukog (dru#tva. (slobodni-. -ri#8anski- gra5ana 3 takvom dru#tvu &ak i uspe- postaje 0nak bo4anskog odabira $ #to u %a0i u kojoj 8e prvenstveni kriterijum biti ekonomski" 0na&i bogatstvo i napredak 3 ovome postaje sasvim jasan jedan od aspekata ve8 pomenute degradiraju8e inver0ije7 ova kalvinisti&ka teorija se u osnovi poka0uje kao materijalisti&ko i lai&ko krivotvorenje anti&ke misti&ne doktrine o pobedi Ona 8e neko vreme pru4ati eti&ko$ $religio0no opravdanje 0a uspon kaste trgova!a $ Bre8eg stale4a $ u !iklusu koji je 0apravo !iklus veliki- moderni- demokratija i kapitali0ma 'ndividuali0am svojstven protestantskoj teoriji o slobodnom ra0matranju i tuma&enju svetispisa nije" i0me5u ostalog" bio li#en ve0a sa drugim aspektom savremenog -umani0ma" s ra!ionali0mom Pojedina! koji je elimini$ sao dogmatsku tradi!iju i prin!ip du-ovne vlasti uobra4a$ vaju8i da poseduje sposobnost ispravnog rasu5ivanja postepeno promovi#e kult onoga #to je u njemu" kao ljudskom bi8u" osnova svakog suda $ re& je o ra0umu" od kojeg se

pravi mera svake i0vesnosti" istine i norme 3pravo to se dogodilo na =apadu posle re%orma!ije 6a!ionali0am se prirodno javio jo# u Oeladi 1sa sokratovskom 0ame$ nom pojma stvarnosti samom stvarno#8u2 i u srednjem veku 1s teologijom pod jakim uti!ajem %ilo0o%ije2" ali po&ev#i od renesanse on se i0dvaja i poprima" u jednoj od svoji- najva4niji- struja" nov karakter7? od spekulativnog postaje agresivan" i na kraju dovodi do prosvetiteljstva" en!iklopedi0ma" antireligijske i revolu!ionarne kritike 3 ve0i s tim" javljaju se i e%ekti kasnijipro!esa involu!ije i inver0ije" koji poka0uju upravo poguban karakter" jer su pogodili pojedine postoje8e organi0a!ije ini!ija!ijskog tipa $ iluminate i modernu masoneriju Premo8 nad dogmom i nad isklju&ivo religio0nim 0apadnim obli!ima" koju ini!iranom obe0be5uje posedovanje du-ovne ilumina!ije" sada 0a-teva onaj ko brani vr-ovno pravo ra0uma 3pravo pripadni!i pomenuti- organi0a!ija #tite ove inver0ije do te mere da grupe" &ije su vo5e" pretvaraju u aktivno oru5e #irenja antritradi!ionalne i ra!ionalisti&ke misli Eao jedan od najo&igledniji- primera mo4e poslu4iti uloga koju je masonerija imala u ameri&kim revolu!ijama" kao i u tajnoj idejnoj pripremi Wran!uske revolu!ije i velikog broja oni- koje su sledile 1Dpanija" 'talija" Burska" itd 2 Bako se ne samo putem op#ti- uti!aja" ve& i preko odre5eni- sredi#ta uskla5ene ak!ije" koja pru4aju podr#ku" oblikovalo ono #to se mo4e na0vati tajnim %rontom svetskog prevrata i kontra$tradi!ije 3 drugom svom oslon!u koji se" me5utim" ograni&ava na polje spekulativne misli" ra!ionali0am je morao ra0viti irealisti&ki prava! sve do oblika apsolutnog ideali0ma i panlogi0ma )lavi se istovetnost du-a i misli" pojma i stvarnosti" a logi&ka otelovljenja poput (trans!endentalnog Ja, istiskuju kako realno Ja" tako i svaki predose8aj pravog natprirodnog prin!ipa u &oveku (Eriti&ka misao koja je dospela do svesti o sebi, glasi7 ()ve #to je realno jeste ra!ionalno i sve #to je ra!ionalno jeste realno." &ime dobijamo krajnji oblik ireali0ma >e5utim" u prakti&nom smislu" ra!ionali0am udru4en sa empiri0mom i eksperi$ mentali0mom u okvirima s!ijenti0ma imao je daleko va4niju ulogu u i0gradnji modernog sveta od sli&ni%ilo0o%ski- apstrak!ija >oderna naturalisti&ko$nau&na misao ponovo se ra5a maltene istovremeno s renesansom i re%orma!ijom" jer su u svemu ovome po sredi 0ajedni&ki i0ra0i jedinstvenog prevrata 'ndividuali0am nu4no sa sobom nosi natu$ rali0am ) pobunom individuali0ma svaka svest o nadsvetu biva i0gubljena Bada ostaje kao sveobu-vatno i i0vesno samo materijalno vi5enje sveta" priroda kao pojavnost i kao %enomen )tvari 8e biti posmatrane onako kako i- niko nikada jo# nije posmatrao Anti!ipa!ija ovog preokreta je ve8 bilo ali" u osnovi" samo kao sporadi&ni- pojava koje nikada nisu prerasle u %ormativne sile !ivili0a!ije )ada stvar$ nost postaje sinonim 0a materijalnost 9ov ideal nauke odnosi se jedino na ono #to je %i0i&ko" da bi se potom is!rpeo u konstruk!iji? on nije vi#e sinte0a intelektualne intui!ije" ve8 je napor &isto ljudske sposobnosti da ujedna&i $ spo$ 'ja" (induktivno " opipavanjem umesto sagledavanjem $ mnogostruku ra0novrsnost utisaka i opa4ajni- pojava" 0bog &ega se sti4e do matemati&ki- odnosa" 0akona stalnosti i jednoobra0nog ni0a" -ipote0a i apstraktni- prin!ipa" &ija se vrednost meri jedino nji-ovom sposobno#8u da mogu manje$vi#e ta&no da predvi5aju" ne donose8i nikakvo su#tinsko sa0nanje" ne otkrivaju8i 0na&enja koja donose oslobo5enje i unutra#nje u0di0anje A ova mrtva spo0naja mrtvi- stvari ulila se u nesre8no ume8e stvaranja ve#ta&ki-" automatski-" opskurno demonski- bi8a =a pojavom ra!ionali0ma i s!ijenti0ma usledi8e %atalna pojava te-nike i ma#ina" sredi#te i apoteo0a novog ljudskog sveta

'0me5u ostalog" moderna nauka je odgovorna 0a sistematsku pro%ana!iju dva domena $ delanja i kontempla!ije $ a tako5e i 0a ra0u0davanje plebsa po va#arima Evrope Ona je ta koja je degradirala i demokrati0ovala pojam samog 0nanja utvrdiv#i jednoli&ni kriterijum istine i i0vesno$ sti 0asnovan na obes-rabruju8em svetu brojeva i na predrasudi (po0itivne11 metode" ravnodu#ne prema svemu #to u &injeni!ama iskustva ima kvalitativno svojstvo i vrednost simbola Ona je ta koja je stala na put svakom ra0umeva$ nju tradi!ionalni- dis!iplina i ilu0ijom svima dostupni- doka0a a%irmisala nadmo8 lai&ke kulture stvoriv#i predrasudu o obra0ovanom &oveku i nau&niku 6asteruju8i tamu (predrasude11 i (religije11 i podme8u8i sliku o prirodnoj nu4nosti" nauka je progresivno i objektivno uni#tavala svaku mogu8nost 0a suptilni odnos s tajnim silama stvari? ona je otrgla &oveka od 0ova 0emlje" mora i neba i stvorila mit o (novoj eri napretka11 otvoriv#i svima sve puteve i podsta$ knuv#i" napokon" veliku pobunu slugu Obe0be5uju8i oru5a kontrole i upotrebu svi- prirodni- sila po idealima a-rimanskog osvajanja" nauka je danas stvorila mo4da najopasnije isku#enje koje je ikada stalo pred &oveka $ da on svoje popu#tanje pogre#no protuma&i kao ne#to na #ta treba biti ponosan" a da utvaru mo8i vidi kao mo8 samu Ovaj pro!es odvajanja" gubitka nadsveta" gubitka tradi!ije" ne0adr4ivog lai!i0ma i trijum%alnog ra!ionali0ma i na$ turali0ma istovetan je na ravni odnosa &oveka sa stvarno#8u i na ravni dru#tva" dr4ave i obi&aja Bo smo ve8 pome$ nuli govore8i o problemu umiranja !ivili0a!ije 3nutra#nje podudaranje smernog &oveka i ne0nali!e sa vo5ama i tradi!ionalnim institu!ijama bilo je utoliko opravdano ukoliko je vodilo ka plodnom -ijerar-ijskom odnosu s bi8ima koja su 0nala i koja su ""bila," koja su svedo&ila i odr4avala u 4ivotu ne$ljudsku du-ovnost &ije otelovljenje i prilago5avanje je bio svaki tradi!ionalni 0akon Eada takvo re%erentno sredi#te vi#e ne postoji ili opstaje samo kao pra0an simbol" tada je pot&injavanje 0aludno" a poslu#nost jalova7 re0ultat je okamenjivanje umesto ritualnog sudelovanja Bako 8e u modernom svetu" -umani0ova$ nom i li#enom trans!endentne dimen0ije" naro&ito na spolja#njem planu i0ostati svaki 0akon -ijerar-ijskog reda i stabilnosti? nasta8e prava prav!ata atomi0a!ija pojedin!a ne samo u pogledu religije" ve8 i u oblasti politike" i ne8e se pri0navati nijedna tradi!ionalna vrednost" nijedna institu!ija i nikakva tradi!ionalna vlast Po#to je %ides seku$ lari0ovana" 0a pobunom protiv du-ovne vlasti slede pobuna protiv 0emaljske mo8i" 0a-tevanje (ljudski- prava," a%irmisanje slobode i jednakosti" kona&no poni#tenje ideje kaste 1ili (%unk!ionalne klase,2 i privilegije i anar-isti&$ ko raspadanje =akon ak!ije i reak!ije nala4e da 0a svakom individua$ listi&kom u0urpa!ijom automatski usledi kolektivisti&ko ograni&enje Ae0kastni" eman!ipovani sluga i glori%ikova$ ni parija $ moderan (slobodan &ovek, $ ima nasuprot sebi masu drugi- be0 kaste" te se otuda na kraju javlja ta brutalna mo8 kolektivnog 9a taj na&in" kra- se nastavlja $ od li&nog se na0aduje u anonimno" u &opor" u &isti" -a$ oti&ni i neorganski kvantitet ' kao #to je nau&ni podu-vat poku#ao da spolja preslo4i mnogostrukost pojedina&ni%enomena sada li#enu svog unutra#njeg i pravog jedinstva koje postoji samo tokom meta%i0i&ke spo0naje" tako su i na#i savremeni!i poku#ali da jedinstvo koje su u drevnim dru#tvima obe0be5ivale 4ive tradi!ije i sveto pravo nadoknade spoljnim" be0na&ajnim" me-ani&kim jedinstvom u kojem su pojedin!i pod prisilom tako da me5u sobom vi#e nemaju nikakav organski odnos i ne mogu da primete nikakav vi#i prin!ip ili lik" i 0a-valjuju8i kojem poslu#nost 0na&i odobravanje" a podre5enost pri0navanje i u0di0anje Eao 0asnovani" 0apravo" na uslovima materijalne eg0isten!ije i na ra0li&itim %aktorima jednostavnog dru#tve$

nog 4ivota kojim be0 svetlosti vlada obe0li&eni i nivelisani sistem (javni- mo8i," na taj na&in nastaju kolektivni obli!i koji dovode do apsurda individualisti&ku instan!u Ailo da se predstavljaju s maskom demokratije ili na!ionalni- dr4ava" republika ili diktatura" ti obli!i po&inju da bivaju no#eni ne0avisnim silama ni4im od ljudskiEao doga5aj presudan 0a osloba5anje evropskog plebsa" Wran!uska revolu!ija poka0uje !rte takvog prevrata Ovde se mo4e konstatovati kako sile i0mi&u i0 ruku oni- koji su i- nai0gled p ri0 val i Po#to se ra0buktala" ova revolu!ija se odvijala sama od sebe" upravljaju8i ljudima umesto da su oni njome upravljali Jednog po jednog" ona odvla&i sa sobom svoje sinove Vo5e su pre otelovljenja re$volu!ionarnog du-a koja pokret prenosi kao ne#to inertno i automatsko nego prave li&nosti Oni i0bijaju na povr#inu sve dok slede struju i slu4e !iljevima revolu!ije" ali &im poku#aju njome da vladaju ili da je 0austave" odvla&i i- vrtlog Pandemi&na premo8 0ara0e" grani&na sila (stanja ludila. gde re0ultanta trans!endira i prenosi 0bir svikomponenata" br0ina kojom se doga5aji smenjuju i kojom se sve prepreke prevla5uju" vidovita mudrost toliki- epi0oda $ sve su to bili spe!i%i&ni aspekti Wran!uske revolu!ije preko koji-" me5utim" postaje vidljivo pomaljanje ne$ljud$ skog elementa" ne&eg subpersonalnog #to ima sopstveni 4ivot i um i #to koristi ljude kao obi&na sredstva Baj %enomen se u ra0li&itim stepenima i obli!ima mo4e uo&iti i u glavnim vidovima savremenog dru#tva uop#te" posle popu#tanja poslednji- brana )a politi&kog gledi#ta" anonimnost struktura koje narodu ili (na!iji. poveravaju i0vor svake mo8i ukida se samo da bi se ustupilo mesto %enomenima po svemu sli&nim anti&kim narodnim tiranijama" to jest li&nostima koje sporadi&no isplivavaju upravo pomo8u ve#tine bu5enja ira!ionalni- sila demosa i nji-ovog #irenja a da pri tom one same ne raspola4u nikakvim stvarno vi#im prin!ipom $ imaju8i" dakle" tek ilu0ornu vlast nad onim #to podsti&u 3br0anje" glavna odlika svega onoga Dto pada" tra4i upravo da %a0a individuali0ma i ra!ionali0ma bude preva0i5ena i da 0a njim usledi pojavljivanje ira!ionalni- i elementarni- sila" sa odgovaraju8om mistikom Ovde" dakle" vidimo dalji ra0voj ve8 po0natog pro!esa inver0ije 9a kulturnom polju on je propi*a8en prevratom kojeg neki karakteri#u i0ra0om tra-ison des !ler!s+ Oni koji su podr4avaju8i nepristrasne oblike aktivnosti i vi#e vrednosti predstavljali reak!iju na materijali0am masa i koji su suprotstavljaju8i strasnom i ira!ionalnom 4ivotu masa svoju odanost vi#im interesima i prin!ipima postavljali neku vrstu trans!endentne po0adine koja je" ako ni#ta drugo" spre&avala ni4e elemente da svoje ambi!ije i svoj op#ti na&in postojanja pretvore u jednu religiju $ ti isti ljudi u posle5nje vreme pre#li su upravo na slavljenje tog plebejskog reali0ma i te unutra#nje obesve8ene eg0isten!ije" dodeljuju8i joj oreol mistike" morala" religije 9e samo da su po&eli da gaje realisti&ke strasti" partikulari0me i politi&ku mr4nju" i ne samo da su se 0aneli 0emalj$skim ostvarenjima i tekovinama upravo u trenutku u kojem bi" pred rastu8om mo8i ni4eg elementa" nji-ova opre&na %unk!ija bila vi#e nego potrebna" ve8 i- je $ #to je naposletku mnogo gora stvar $ obu0elo u0di0anje jedino ljudskimogu8nosti koje bi bilo lepo i dostojno negova$ ti" i koje su jedine i0 koji- &ovek mo4e !rpsti puno8u moralnog i du-ovnog 4ivota 3&vrstili su" dakle" one silne strasti doktrinarnom" %ilo0o%skom i &ak religio0nom armaturom 1te im samim tim prekomerno pove8ali snagu2" istovremeno ismevaju8i i i0da#no #ire8i pre0ir prema svakom trans!endentnom interesu ili prin!ipu nadmo8nom nad partikulari0mima rasa ili na!ija i oslobo5enom od ljudski- i politi&ko$dru#tveni- uslovljavanja 3 tome se opet javlja %enomen patolo#ke inver0ije

polarnosti $ li&nost sa svojim vi#im sposobnostima postaje oru5e drugi- sila koje je istiskuju i koje je" &esto ne i0a0ivaju8i njenu sumnju" upotrebljavaju 0a du-ovna uni#tenja 3ostalom" ""i0daja, se ve8 dogodila kada su se intelektualne sposobnosti masovno posvetile naturalisti&kom istra4ivanju" a pro%ana nauka koja je odatle proistekla utemeljila kao jedina prava nauka postav#i save0ni!a ra!ionali0ma u napadu na tradi!iju i religiju i staviv#i se" s druge strane" u slu4bu materijalni- potreba 4ivota" ekonomije" industrije" proi0vodnje i -iperproduk!ije" te po-ote 0a vla#8u i bogatstvom 9a istoj liniji i 0akon i moral se sekulari0uju? oni vi#e ne poti&u (odo0go. i nisu usmereni (prema gore." gube svako du-ovno opravdanje i !ilj i sti&u &isto dru#tveni i ljudski smisao 'pak" 0na&ajno je da su na kraju" u pojedinim novijim ideologijama" oni pretendovali na samu starodrevnu vlast" mada sa obrnutim smerom7 (odo0do. i (prema dole. 6e& je o (moralu. koji pojedin!u pri0naje vrednost samo ukoliko je &lan neke obe0glavljene kolektivne ustanove" ako je poistovetio svoju sudbinu i sre8u sa onima koji joj pripadaju i ukoliko potka0uje kao (dekaden!iju. i (otu5enje. svaki oblik delanja koji nije (anga$ 4ovan." koji nije u slu4bi organi0ovanog plebsa u mar#u ka osvajanju planete Vrati8emo se na ovo u ra0matranju spe!i%i&ni- oblika kojima se ovaj !iklus 0atvara Ovde 8e biti dovoljno da se istakne kona&ni preokret koji otud proi0la0i $ preokret individualisti&ki- potreba od koji- je pro!es raspada 0apo&eo i koje 8e se odr4ati samo u tragovima i nejasnim te4njama jednog bledog i nemo8nog (-umani0ma. bur4oaski- literata >e5utim" mo4e se slobodno re8i da se kro0 prin!ip da &ovek treba da se ose8a kao grupa" %rak!ija" partija i naj0ad kolektiv" pre nego kao li&nost" i da u su#tini vredi samo u odnosu na nji-" repro!lu$ kuje onaj isti odnbs kojeg je divljak iska0ivao prema totemu svog plemena $ ovde &ak u okviru jo# goreg %eti#i0ma )to se ti&e op#teg vi5enja 4ivota" moderni ljudi su prela0ak sa (!ivili0a!ije postojanja, na (!ivili0a!iju nastajanja. smatrali uspe-om Jedna od posledi!a bilo je pre$ !enjivanje &isto temporalnog aspekta stvarnosti pod i0govorima istorije" dakle istori!i0am Odvojiv#i se od po$ &etaka" neodre5eno" be0umno i ubr0ano kretanje $ ono #to je ispravno na0vano (bekstvom unapred. $ postalo je dominantan motiv moderne !ivili0a!ije" pod obele4jem evolu!ioni0ma i progresi0ma 'stini 0a volju" 0ame!i ove pra0noverne mitologije pripisane vremenu mogu se prona8i u es-atologiji i u jevrejsko$-ri#8anskom mesijani$ 0mu" ali i u ranoj katoli&koj apologeti!i $ budu8i da je dala vrednost obele4ju (novine. -ri#8anskog otkrivenja u toj meri da se u polemi!i svetog Ambro0ija protiv rimske tradi!ije dobila prva ski!a teorije napretka (Otkri8e &oveka. svojstveno renesansi pripremilo je najprikladniji teren 0a ra0voj ti- 0ametaka sve do perioda prosvetiteljstva i s!i$ jenti0ma" posle &ega je spektakl ra0voja prirodni- nauka" te-nike" i0uma i svega ostalog bio opijum koji je 0amagljivao &ovekov pogled i onemogu8avao mu da dopre do smisla onoga #to le4i ispod i #to je su#tinsko 0a &itav pokret $ a to je napu#tanje postojanja i rasplinjavanje bilo kakvog upori#ta u &oveku" njegovo utapanje u struju nastajanja koja je postala ja&a od njega ' kada -imere najprostijeg progresi0ma ri0ikuju da se pojave kao takve" nove religije `ivota i 4ivotnog nagona" elan vit at" aktivi0am i (%austov$ ski, mit op&ini8e &oveka drugim opijatima da se kretanje ne bi 0austavilo" ve8 podstaklo" da bi steklo smisao u sebi samom bilo 0a &oveka" bilo 0a postojanje uop#te O&igledno" ponovo je do#lo do preokreta )redi#te se pomerilo prema onoj elementarnoj i0mi&u8oj sili ni4e s%ere koja je u svetu Bradi!ije uvek smatrana neprijateljskom" &ije je pot&injavanje i sabijanje u (oblik." u svojinu i u pro$ svetljeno oslobo5enje du#e bilo 0adatak onoga ko je te4io vi#em postojanju" a koga je nagovestio -erojski i olimpski mit Ljudske

mogu8nosti koje su se tradi!ionalno usmera$ vale prema nepoistove8ivanju i osloba5anju" ili mu makar pri0navale najvi#e dostojanstvo 1u toj meri da su odredile sistem -ijera-ijskipripadnosti2" u savremenom svetu su naglo promenile polaritet i pre#le u slu4bu sila 4ivotnog toka i postajanja" u smislu ne&ega #to i- potvr5uje" #to poma4e" pokre8e" ubr0ava i ra0dra4uje nji-ov ritam pri0naju8i ne samo ono #to jeste nego i ono #to mora biti" #to je dobro da bude 3 tom smislu" u savremenom aktivi0mu umesto puta prema nad$individualnom $ kao #to je bio slu&aj u pome$ nutim mogu8nostima -erojske aske0e karakteristi&nim 0a antiku $ imamo put prema pod$individualnom? podsti&u se i i0a0ivaju destruktivne provale ira!ionalnog i kolektiv$ nog u ve8 posrnulim strukturama &ovekove li&nosti 3 pojedinim oblastima ne nedostaje ni i0vestan (%reneti&ni. element analogan anti&kom dionisi0mu" ali na kudikamo ni4oj i mra&nijoj ravni" budu8i da je odsutno svako po0ivanje na sveto i da su 0atvoreni krugovi ljudi jedini koji primaju i apsorbuju pri0vane sile Du-ovnom preva0ila4enju vremena" koje se posti4e u0di0anjem sve do ose8aja ve&nog" danas se suprotstavlja njegovo krivotvorenje" njegovo me-ani&ko i ilu0orno preva0ila4enje odre5eno br0inom" trenutno#8u i istovremeno#8u" a &ija su sredstva mogu8nosti te-nike i ra0novrsnost novog (inten0ivnog 4ivota. Eo u samom sebi nala0i ono #to se ne ve0uje 0a vreme" u samo jednom trenu mo4e s-vatiti to #to se u 4ivotnom toku" nastajanju" predstavlja pod vidom suk!esivnosti $ na isti na&in kao #to onaj ko" uspev#i se na vr- neke kule" mo4e i samo jednim pogledom obu-vatiti i s-vatiti kao jedinstvenu !elinu pojedina&ne stvari koje bi" da je prola0io pored nji-" mogao videti tek jednu 0a drugom 'pak" onaj ko" naprotiv" suprotnim pokretom uranja u postaja$ nje ne bi li imao ilu0iju da ga u posedovanju sa4ima" mo4e 0nati samo 0a orga0am" vrtoglavi!u" gr&evito ubr0anje" pandemi&nu neumerenost sen0a!ije i u0bu5enja Ova 4urba onoga ko se (poistovetio." koja dobija ritam" ra0gra5uje trajanje" uni#tava interval i slobodnu ra0daljinu" preta&e se trenutnosti" dakle prave prav!ate de0integra!ije unutra#njeg jedinstva =ato biti" postojati" 0a modernog &oveka gotovo da ima vrednost smrti7 on ne 4ivi ako ne dejstvuje" ako se ne u0bu5uje" ako se ne omamljuje ovim ili onim 9jegov du- $ ako bi se jo# moglo govoriti o du-u $ -rani se samo sen0a!ijama i dinami0mom i postaje sredstvo 0a otelovljenje najmra&niji- sila )toga su" i0gleda" ra0li&iti moderni (mitovi. o ak!iji prete&e posle5nje i odlu&uju8e %a0e Po#to su poput najvi#i- vr-ova u daljinama nestale bestelesne i 0ve0dane svetlosti nadsveta $ kro0 ra!ionalisti&ke konstruk!ije i me$ -ani!isti&ko pusto#enje" kro0 ne&iste vatre kolektivne vitalne supstan!e i magle i obmane moderne (kulture. $ i0gleda da se najavljuje epo-a u kojoj 8e (lu!i%erska. i teo%obi&na individualisti&ka a%irma!ija kona&no biti gurnuta u propast" a nekontrolisane sile povu8i u svoju bra0du ovaj svet ma#ina i opijeni- i ugasli- bi8a koja su 0a nji- u svom padu podigla titanske -ramove i otvorila im 0emaljske puteve 9ije neva4no ista8i da" s druge strane" moderni svet poka0uje da se u prenesenom obliku vra8aju teme i0 ju4nja&ki- ginekokratski- anti&ki- !ivili0a!ija =ar so!ijali0am i komuni0am u modernim dru#tvima ne 0na&e mate$ rijali0ovano i me-ani0ovano ponovno javljanje drevnog telursko$ju4nja&kog prin!ipa jednakosti i promiskuiteta >ajke =emljeC Preovla5uju8i ideal mu4evnosti u modernom svetu &isto je %i0i&ki i %alusni" ba# kao u a%roditskoj gi$ nekokratiji Plebejsko ose8anje Otad4bine koje se nametnulo s Wran!uskom revolu!ijom da bi ga na!ionalisti&ke ideologije potom ra0vile kao mistiku roda" svete i svemo8ne >ajke Otad4bine

predstavlja o4ivljavanje jednog oblika 4enskog totemi0ma Eraljevi i predsedni!i vlada u demokratskom re4imu" li#eni svake stvarne autonomije" svedo$ &e o nestanku apsolutnog prin!ipa o&inske suverenosti i vra8anju onog #to u >aj!i $ u supstan!i demosa $ nala0i i0vori#te sopstvene mo8i ' dan$danas -eteri0am i ama0oni0am postoje u novim obli!ima7 to je raspad porodi!e" to je moderna &ulnost" to je neprestana mutna potraga 0a 4enom i 0a 0adovoljstvom? to je" 0atim" maskulini0a!ija 4ene" njena eman!ipa!ija i njeno postavljanje u prvi plan u odnosu na mu#kar!a koji je rob &ula ili prakti&no upotrebljiva 4ivotinja )to se Dionisove maske ti&e" nju smo nedavno prepo0nali u kon!ep!iji 4ivota i u 4estini aktivi0ma i stalnog postajanja Bako danas" mutatis mutandis" o4ivljava ista ona !ivili0a!ija sklona raspadanju koja se ve8 javila u anti&kom svetu )redo0emlja $ ali u svojim najni4im mogu8nostima 9edostaje 0apravo bilo kakav smisao 0a sveto" nedostaje bilo koji ekvivalent kaste i sigurne deme$ trinske mogu8nosti Vi#e nego opstanak po0itivne religije koja je postala nadmo8na na =apadu" 0na&enje simptoma danas imaju mra&na pri0ivanja ra0nimedijumsko$spiriti$ sti&ki- i teo0o%ski- struja" vrednovanja podsvesnog" misti!i0am na panteisti&koj i materijalisti&koj osnovi i sli&ni elementi koji se poput epidemije #ire tamo gde je 1kao u anglosaksonskim 0emljama2 materijali0a!ija mu4evnog tipa i svakodnevne eg0isten!ije dostigla vr-una!" a protestanti0am ogolio i sekulari0ovao samu religio0nu ideju 13 Bako je paralela gotovo potpuna i krug te4i da se 0atvori 14 6EJ6E)'JA EA)B'

3 na#oj nameri da damo sveobu-vatan osvrt na istoriju" na pret-odnim stranama predstavili smo sve elemente potrebne da bi se %ormulisao objektivan 0akon koji deluje u ra0li&itim stadijumima pro!esa propadanja" a kojeg 8emo na0vati 0akon o regresiji kasti Eao smisao istorije" po&ev#i od predanti&ki- vremena" imamo upravo progresivno opadanje mo8i i tipa !ivili0a!ije sa pret-odne na slede8u u okviru od &etiri kaste $ sakralni- vo5a" ratni&kog plemstva" bur4oa0ije 1ekonomija" (trgov!i.2 i slugu $ koje su u tradi!ionalnim !ivili0a!ijama odgovarale kvalitativnom raslojavanju osnovni- ljudski- mogu8nosti Pred ovim op#tim pokretom sve ono #to se odnosi na ra0ne sukobe me5u narodima" 4ivot na!ija i druge istorijske prilike ima tek sekundarni i epi0odni karakter Pre svega" istakli smo sumrak ere prve kaste Predstavni!i bo4anskog kraljevskog dostojanstva" poglavari koji u sebi sjedinjuju dve mo8i u 0naku onog #to smo na0vali du-ovnom virilno#8u ii olimpskom suvereno#8u pripadaju 0a =apad dalekoj" gotovo mitskoj pro#losti Videlo se na koji se na&in" sve ve8im menjanjem )vetlosti )evera" odvijao pro!es opadanja" i kako se u gibelinskoj ideji )vetog rimskog !arstva uka0ao odra0 najvi#e tradi!ije ) nestankom vr-a" vlast prela0i na neposredno ni4i nivo7 na kastu ratnika 3 prvom planu sada su monarsi koji su obi&ni vojni poglavari" gospodari 0emaljske pravde i na kraju apsolutni politi&ki suvereni Eraljevsko dostojanstvo je po krvi" a ne vi#e po du-u Ponegde jo# postoji misao o (bo4anskom pravu." ali kao %ormula li#ena stvarnog sadr4aja '0a institu!ija koje su samo %ormalno &uvale !rte anti&kog sakralnog ustrojstva &esto su ve8 u anti!i posto$ jali jedino vladari tog tipa 3 svakom slu&aju" na =apadu se s raspadom srednjovekovne ekumene prela0i potpuno i kona&no u novu %a0u Wides kao !ement dr4ave u ovom stadijumu vi#e nema religijski" nego ima samo ratni&ki karakter? ona ima 0na&enje lojalnosti" odanosti i &asti Bo su" u stvari" era i !iklus veliki- evropski- monar-ija

)ledi drugi kra-7 &ak i aristokratije propadaju" a monar-ije posr8u Ako nisu svrgnute druk&ijim re4imima" one kro0 revolu!ije i ustave postaju puki pre4iveli osta!i pot&injeni (volji naroda11 Wormula glasi7 Le roi regne" ma$ is ii ne gouverne pas+ 30 parlamentarne demokratije" us$postavljanjem kapitalisti&ki- oligar-ija vlast prela0i sa druge na modemi ekvivalent tre&e kaste $ sa ratnika na trgov!a Eraljevi uglja" gvo45a" na%te" i tako dalje" 0au0imaju naposletku mesto pret-odni- kraljeva po krvi i po du-u ' ta pojava je i u anti!i katkada postojala u sporadi&nim obli!ima7 u 6imu i Jr&koj je (aristokratija s naslednim bogatstvom. vi#e puta vr#ila pritisak na -ijerar-ijski sklop postepeno se u0di4u8i na polo4aj plemi8ki- porodi!a" podrivaju8i svete 0akone i tradi!ionalne institu!ije i prodiru8i u vojsku i &ak u sve#tenstvo i kon0ulstvo Vidimo" 0atim" pobunu komune i nastanak ra0nisrednjovekov$ ni- oblika trgova&ke vlasti )ve&ano progla#enje prava (Bre8eg stale4a. u Wran!uskoj o0na&ava odlu&uju8u etapu 0a kojom slede varijeteti (bur4oaske revolu!ije. tre8e kaste" &ija su oru5a liberalne i demokratske ideologije 3 skladu s tim" 0a ovu eru karakteristi&na je teorija o dru#tvenom ugovoru Eao dru#tvena spona sada vi#e ne postoji ni %ides ratni&kog tipa" to jest odnosi vernosti i &asti Dru#tvena spona 0adobija utilitarni i ekonomski karakter7 to je spora0um na osnovu 0ajedni&kog 4ivota i materijalnog interesa" kojeg samo trgova! mo4e 0asnovati =lato je sredstvo? ko njime 0agospodari i ume da ga umno4i 1kapitali0am" %mansije" industrijski trustovi2" taj i0a %asade demokratije bukvalno kontroli#e politi&ku mo8 javnog mnjenja Aristokratija ustupa mesto plutokratiji" a ratnik $ bankaru i industrijal!u Ekonomija pobe5uje na svim %rontovima Promet nov!a i interesa" prvobitno sateran u geta" osvaja novu !ivili0a!iju Po =ombartovim 1)ombart2 re&ima" u obe8anoj 0emlji protestantskog puritani0ma" sa amerikani0mom i kapitali0mom 4ivi upravo (destilovani jevrejski du-. Prirodno je da su" s ob0irom na ove premise du-ovne srodnosti" moderni predstavni!i sekulari0ova$ nog judai0ma uvideli kako se u ovoj %a0i pred njima otvaraju putevi 0a osvajanje sveta Earakteristi&ne su slede8e re&i Earla >arksa7 (Eoji je svetski prin!ip judai0maC Prakti&na potreba" sopstvena korist Eo je njegov 0emaljski bogC 9ova! Jevrejin se eman!ipovao na jevrejski na&in ne samo kada je prisvojio nov&anu mo8 nego i kada je njegovim posredstvom nova! postao svetska sila" a prakti&an jevrejski dupostao prakti&ni du- -ri#8anski- naroda Je$ vreji su se eman!ipovali" jer su -ri#8ani postati Jevreji Jevrejski bog se sekulari0ovao i postao 0emaljski bog 9ov&ani kurs je jedini pravi bog Jevreja . Eodi%ika!ija prometa 0lata u vidu interesnog 0ajma" kojem se pret-odno samo Jevrejin posve8ivao" 0apravo se u modernom svetu mo4e o0na&iti kao osnov pri-vatanja i 0astranjivanja u ra0voju svega #to predstavljaju banke" %mansije i &ista ekonomija" koje se poput raka #ire u modernom svetu Bo je taj osnovni momenat (trgova&ke ere, 9a kraju krajeva" kri0a bur4oaskog dru#tva" klasna borba" proleterska pobuna protiv kapitali0ma" mani%est (Bre8e interna!ionale. i korelativno organi0ovanje grupa i masa u okvirima (so!ijalisti&ke !ivili0a!ije rada, $ sve ovo govori o tre8em kra-u" usled &ega vlast te4i da pre5e na nivo posle5nje od tradi!ionalni- kasti" na kastu robova te#kog rada i &oveka$ mase" u0 dosledno svo5enje svakog -ori0onta i vrednosti na plan materije" ma#ine i broja Pre$ ludijum je bila ruska revolu!ija 9ov ideal je (proleterski." dakle ideal vi#e" univer0alne komunisti&ke !ivili0a!ije Jorepomenuti %enomen bu5enja i prodiranja pod$ $ljudski- elementarni- sila u strukture modernog sveta mo4e se uporediti sa osobom koja vi#e ne podnosi napetost du-a 1prva kasta2" a 0atim ni napregnutost volje kao slobodne mo8i koja pokre8e telo 1ratni&ka kasta2" i koja se stoga prepu#ta subpersonalnim silama telesnog sklopa" da bi se onda i0nenada ponovo podigla pod magnetskim impulsom nekog drugog 4ivota koji 0amenjuje njen 9a kraju" ideje i strasti demosa vi#e ni ne pripadaju ljudima? one deluju kao da imaju neki

autonoman i 0astra#uju8i 4ivot i $ poigravaju8i se njima putem interesa" ili (ideala. koje oni misle da slede $ ustremljuju na!ije i 0ajedni!e jedne protiv drugi-" u sukobe ili kri0e kakve istorija jo# nije upo0nala 9a krajnjoj grani!i" u op#tem kolapsu" svetska interna!ionala stavljena je pod brutalne 0nake srpa i &eki8a Bakvi su -ori0onti savremenog sveta Eao #to &ovek mo4e biti 0aista slobodan i svoj jedino ako obavlja neku slobodnu delatnost" tako on $ usredsrediv#i se na prakti&ne i utilitarne !iljeve" na ekonomska ostvarenja i sve ono drugo #to je na&elno pripadalo samo ni4im kastama $ odstupa" de0integri#e se" de!entrali0uje se i i0la4e se ni4im silama &ije 8e oru5e uskoro postati 1a da to ne mora ni primetiti2 3ostalom" savremeno dru#tvo i0gleda kao organi0am koji je od ljudskog tipa pre#ao na ni4i tip u kojem su svaka delatnost i svaka reak!ija odre5eni potrebama i te4njama &isto %i0i&kog 4ivota 9jegovi dominantni prin!ipi $ 0lato i rad $ upravo su svojstveni %i0i&koj strani tradi!ionalni- -ijerar-ija )tvari su se tako usmerile da 8e danas ta dva elementa gotovo be0 i0u0etka usloviti svaku mogu8nost postojanja i skovati sebi ideologije i mitove i0 koji- se vi#e ne poka0uje jasno te4ina modernog i0$ opa&enja svi- vrednosti /etvorodelna regresija nema samo dru#tveno$politi&ki doma#aj" nego ona napada sve oblasti !ivili0a!ije 3 ar-itekturi" njen 0nak je prela0ak dominantnog motiva sa -rama 1prva kasta2 na tvr5avu i 0amak 1kasta ratnika2" potom na utvr5eni grad komunu 1epo-a trgova!a2" i na kraju na %abriku i obes-rabruju8a i ra!ionali0ovana 0danja" na ljudske ko#ni!e &oveka$ mase Porodi!a" koja je prvobitno imala sakralni temelj 1up '" :2" prela0i na autoritarni tip 1pa$ triapotestas samo u pravnom smislu2" 0atim na bur4oaski i konven!ionalni" a onda po&inje da se raspada Analogne su %a0e u ve0i sa samim pojmom rata7 sa doktrine (svetog rata, i mors triump-alis 1prva kasta2 prela0i se na rat 0a pravo i &ast sopstvenog kne0a 1ratni&ka kasta2? u tre8oj etapi na!ionalne ambi!ije ve0ane 0a interese nadmo8ni- ekonomija i industrija i0a0ivaju sukobe 1kasta trgova!a2? kona&no" ni&e komunisti&ka teorija" prema kojoj je jedini pravedni rat $ svetska revolu!ija proletarijata protiv kapitalisti&kog i tako0vanog imperijalisti&kog sveta 1kasta slugu2 3 oblasti estetike" sa simboli&ko$sakralne umetnosti 0dru4ene sa mogu8no#8u prori!anja i magije 1prva kasta2 prela0i se na prevlast epopeje" epske umetnosti 1kasta ratnika2" 0atim na romanti&no$ konven!ionalnu" sentimentalnu i erotsko$psi-olo#ku umetnost stvorenu 0a ra0onodu bur4uja" sve dok ne i0a5u na povr#inu (dru#tvene. i ""an$ ga4ovane. kon!ep!ije umetnosti" tenden!ionalnost (masovne umetnosti. Bradi!ionalni svet je 0nao 0a nadindivi$ dualno jedinstvo svojstveno redovima7 prvobitno su se na =apadu pojavili asketsko$mona#ki redovi? 0a njima slede vite#ki redovi 1kasta ratnika2? 0atim se javljaju grupe koje su se 0aklele na vernost masonskim lo4ama" koje pripremaju revolu!iju Bre8eg stale4a i dola0ak demokratije? na kraju" tu su mre4e revolu!ionarni- aktivisti&ki- 8elija komunisti&ke interna!ionale 1poslednja kasta2" &iji je !ilj uni#tenje pret-odnog ure5enja >e5utim" pro!es degrada!ije posebno se 0apa4a na eti&kom planu Dok su prvoj epo-i bili svojstveni ideal (du-ovne mu4evnosti." ini!ija!ija i etika radi preva0ila4e$ nja ljudski- okova" i dok su epo-i ratnika jo# bili svojstveni ideal -eroi0ma" pobede i gospodstva i aristokratska etika &asti" vernosti i vite#tva" dotle je u epo-i trgova!a ideal &ista ekonomija" 0arada" prosperitT i nauka kao oru5e te-ni&ko$industrijskog napretka koji pospe#uje proi0vodnju i stvaranje nove dobiti u (potro#a&koj !ivili0a!iji11 $ sve dok pojavi slugu ne bude pandan u0di0anje rada u religiju ropskog prin!ipa 6ob 8e sa sadisti&kom mr4njom proglasiti7 (Eo ne radi" ne treba ni da jede." a njegov idioti0am" slave8i samog sebe" pravi sveti tamjan od

isparenja ljudskog 0noja" pa otuda i0ra0i7 (6ad u0di4e &oveka11" (6eligija rada." (6ad kao dru#tvena i eti&ka du4nost." (Oumani0am rada. Ve8 smo videli kako je anti&ki svet pre0reo rad samo 0ato #to je spo0nao delanje? u osnovi tog pre0ira stajala je suprotnost i0me5u delanja i rada kao suprotnost i0me5u du-ovnog" &istog" slobodnog pola ljudski- mogu8nosti i materijalnog" ne&istog i te#kog pola Jubitak 0na&enja te suprotnosti i bestijalno svo5enje prvog pojma na drugi karakteri#e posle5nje godine Bamo gde se u drevnim vremenima $ 0bog dubokog preobra4aja i0a0vanog njegovom &istotom i njegovim 0na&enjem (ponude. usmerene nagore $ svaki rad mogao osloboditi sve dotle da postane simbol delanja" usled preokreta u suprotnom smeru u epo-i slugu svaki ostatak delanja te4i da se degradira u oblik rada Opadanje anti&ke aristokrat$ sko$sakralne etike u modemi plebejsko$materijalni moral i0ra4ajno je obele4eno upravo ovakvim prelaskom s plana delanja na plan rada 30vi#eni ljudi i0 ne tako daleke pro#losti delali su ili su upravljali delanjem >oderni &ovek radi 6a0lika je danas samo u ra0li&itim vrstama rada7 ima (intelektualni-. radnika" ali ima i radnika koji pru4aju ruke i opslu4uju ma#inu >e5utim" 0ajedno sa apsolutnom li&no#8u" u modernom svetu i0umire delanje Pored toga" ako se u anti&ko doba smatralo da me5u pla8enim ve#tinama i 0anatima najvi#e pre0ira 0aslu4uju oni koji slu4e 0adovoljstvu $ minimaeIue artes eas probandae" Iuae ministrae sunt voluptatun%i M(9e smeju nikako biti pri-va8eni oni poslovi koji slu4e 0adovoljstvima.] $ danas je" u osnovi" naj!enjenija takva vrsta rada Po&ev#i od nau&nika" te-ni&ara i politi&ara" u0 ra!ionali0ovani sistem produktivne organi0a!ije" (rad. nalikuje ostvarenju ideala ljudske 4ivotinje7 udobnijeg" 0abavnijeg" sigurnijeg 4ivota" najve8eg blagostanja i najve8eg %i0i&kog !om%ort$a )oj umetnika i (stvarala!a. bur4oaskog kruga jedva da ima kakvu drugu svr-u osim da bude u slu4bi 0abave i ra0onode odre5enog stale4a $ oni su (sluge luksu0a." kao #to su bili kod rimskog patri!ijata ili kod srednjovekovni%eudalni- gospodara ) druge strane" ako se teme svojstvene ovoj degrada!iji najkarakteristi&nije i0ra4avaju na dru#tvenom planu i u obi&nom 4ivotu" one 8e se nei0be4no pojaviti i na idejnoj i spekulativnoj ravni 3pravo u doba -umani0ma na0ire se antitradi!ionalna i plebejska tema u pogledima lordana Aruna koji" i0vr8u8i vrednosti" ma0o-isti&ki i sa autenti&$ nom glupo#8u veli&a &ovekov vek muke i rada nasuprot 0latnom dobu $ o kojem ne 0na ni#ta On" dakle" na0iva (bo4anskim. surovi pritisak nu4de" jer isti stvara (sve &udesnije ve#tine i i0ume. i tako sve vi#e udaljuje &ove&an$ stvo od 0latnog doba $ koje je smatrao animalnim i dobom dokoli!e $ da bi ga pribli4io bo4anstvu 3 tome imamo anti!ipa!iju oni- ideologija koje &e" kao karakteristi&no ve0ane 0a epo-u Wran!uske revolu!ije" imati u svojstvu klju&a dru#tvenog mita upravo rad" a u pojmovima rada i ma#ina ponovo &e evo!irati mesijansku temu" u0di4u8i napredak '0me5u ostalog" eto kako moderni &ovek" svesno ili nesvesno" po&inje da #iri na svet i projektuje na idejnu ravan iskustva ste&ena u radioni!i" &iji je produktivni rad du#a Eako to samo &ovek modernog vremena mo4e" Aerg$ son" koji veli&a elan vital" uka0ao je na analogiju i0me5u te-ni&ke graditeljske delatnosti po &isto prakti&nom prin!ipu i modusa inteligen!ije ) druge strane" on u velikoj meri ismeva anti&ki ideal spo0naje kao kontempla!ije (/itav napor moderne %ilo0o%ije sa0nanja u naj4ivljim strujanjima te4i da pripi#e spo0naju proi0vodnom radu =nati 0na&i &initi 3istinu se spo0naje ono #to se &ini . Ve$ rum et %a!tum !onvertuntur M('stina i &injeni&no stanje se poklapaju.] A kako pirema ireali0mu koji je svojstven tim strujama biti 0na&i spo0nati" du- o0na&ava ideju" a produktivni i imanentni pro!es sa0nanja se poistove8uje s pro!esom stvarnosti $ tako se odra4ava sve do najvi#i- oblasti i postavlja se 0a nji- kao (istina. upravo modus posle5nje kaste7 ideali0ovan te4ak produktivni rad Postoji" dakle" neki aktivi0am na samoj ravni %ilo0o%ski- teorija koji se javlja paralelno sa svetom koji je stvoren pojavom posle5nje kaste" sa (!ivili0a!ijom rada.

3op#teno govore8i" jedino se ova pojava odra4ava u pomenutim modernim ideologijama o (napretku. i (evolu!iji." koje 8e 0bog nesavesnosti nau&nika i0opa&iti svako vi#e vi5enje istorije" i0a0vati kona&no uni#tenje tradi!ionalni- istina i stvarati sve varljivije i0govore 0a opravdanje i veli&anje poslednjeg &oveka Ve8 je re&eno7 mit o evolu!iji nije ni#ta drugo do ispovedanje vere skorojevi8a Ako u posle5nje vreme na =apadu vi#e ne 0na&i istinu ono #to dola0i (odo0go." ve8 ono #to dola0i (odo0do." ako ne va4i vi#e plemenitost roda kao u po&etku" ve8 misao da se !ivili0a!ija ra5a i0 varvarstva" religija i0 pra0no$ verja" &ovek i0 4ivotinje 1Darvin2" misao i0 materije" svaki du-ovni oblik i0 (sublima!ije. ili transpo0i!ije prvobitne materije instinkta" libida" kompleksa (kolektivno nesve$ snog. 1Wrojd" Jung2" i tako dalje $ sve je to daleko manje re0ultat kakvog traganja koje je 0astranilo" a vi#e upravo alibi" ne#to u #ta je obave0no morala biti navedena da ve$ ruje 1i da 0astupa kao istinu2 !ivili0a!ija koju su stvorili oni koji su do#li (odo0do. putem revolu!ije slugu i parija protiv drevnog aristokratskog dru#tva 9ema oblasti u kojoj" u jednom ili u drugom obliku" evolu!ionisti&ki mit nije bio uveden sa destruktivnim posledi!ama u smislu pre$okretanja svake vrednosti" 0a#tite od svakog predose8aja istine i ra0rade i utvr5ivanja u svim svojim delovima 1gotovo kao u nekom magi&nom krugu be0 i0la0a2 sistema jednog obesve8enog i nesavesnog sveta ljudi )a istori!i$ 0mom" tako0vani post-egelijanski ideali0am dola0i dotle da vidi bi8e (apsolutnog Du-a, u svom (postajanju." u svojoj (auto!tisi. " (svom samoostvarenju. $ ne vi#e kao Ai8e koje jeste" koje vlada i koje poseduje samo sebe? sel%$ made man je gotovo postao novi meta%i0i&ki model 9ije lako ra0lu&iti pad na putevima 0lata 1doba trgova!a2 od pada na putevima rada 1era slugu2" jer je to dvoje me5u0avisno =apravo" na isti na&in kao #to se danas vi#e ne smatra mrskim" apsurdnim i protivprirodnim da je rad univer0alna du4nost" tako ne i0gleda ni odvratno" ve8 sasvim prirodno" biti 0a to i pla8en 9ova!" koji vi#e (ne pe&e. nijednu ruku" uspostavio je nevidljivu sponu" &vr#8u i nedostojniju od one koje se dr4ala i koju je u drevno doba pravdala u0vi#ena moralna veli&ina Jospodara i Osvaja&a Eako svaki oblik ak!ije te4i da postane neka podvrsta rada" tako se 0a nju uvek ve0uje plata $ i dok se u modernijim dru#tvima delanje svedeno na rad meri po u&inku" a &ovek po svom prakti&nom uspe-u i po svojoj 0aradi" dok je $ kao #to je neko rekao $ Ealvin postupio kao svodnik ne bi li se dobitak i bogatstvo be0malo obavili misti!i0mom osvedo&ene bo4anske i0abranosti" s druge strane se avet gladi i ne0aposlenosti nadvija nad novim robovima kao pretnja strasnija od starinskog bi&a 3 svakom slu&aju" mogu&e je pribli4no ra0likovati %a0u u kojoj 4udnja 0a pro%itom koju poka0uju pojedin!i koji te4e bogatstvu i mo8i predstavlja sredi#nji motiv 1ovoj %a0i odgovara upravo pojava tre8e kaste2 od one posle5nje %a0e u ra0voju" oli&ene u neprikosnovenoj" gotovo ne0avisnoj ili kolektivi0ovanoj ekonomiji 1nastupanje posle5nje kaste2 3 tom pogledu 0animljivo je ista8i da je degrada!ija prin!ipa (ak!ije. u oblik svojstven ni4im kastama 1rad" proi0vodnja2 &esto pra8ena analognom degrada!ijom prin!ipa (aske0e. Jotovo da se ra5a nekakva aske0a 0lata i samog rada" jer u repre0entativnim predstavama ove %a0e raditi i nagomilavati bogatstva postaju stvari koje se vole i 4ele po sebi" kao predodre5enost Bako mo4emo videti $ posebno u Ameri!i $ velike kapitaliste koji u4ivaju u sopstve$ nom bogatstvu manje od poslednjeg od svoji- slu4benika ili radnika? oni pre i0gledaju kao puki administratori nego kao oni koji poseduju bogatstvo" koji su slobodni u odnosu na njega i njime se slu4e da otvoreno poka4u oblike rasko#i" vrednosti i sen0ibiliteta 0a ra0li&ite" drago!e$ ne i privilegovane stTari 1kao #to je bio slu&aj me5u aristo$ kratijama2 3

bogatstvu ova bi8a ne te4e da postignu drugo do stanje ve8e aktivnosti7 postaju gotovo obe0li&e$ no i asketsko oru5e &ije je delovanje posve8eno sakupljanju" umno4avanju i uba!ivanju u sve ve8e mre4e be0li&ni- sila nov!a i proi0vodnje" koje pokatkad uslovljavaju mili$ one bi8a i sudbine &itavi- na!ija Wiat produ!tio" pereat -omo+ $ ta&no %ormuli#e =ombart ilustruju8i pro!es usled kojeg su &oveka du-ovna ra0aranja i pra0nina koju je stvorio oko sebe postav#i -omo e!onomi!us i veliki kapitalisti&ki predu0etnik" prinudili da od svoje aktivnosti 10arada" poslovi" u&inak2 napravi !ilj" da aktivnost voli i 4eli samu po sebi? to je ka0na bi8a obu0etog vrtoglavi!om be0dana" u4asom 4ivota sasvim li#enog smisla =na&ajna je i ve0a moderne ekonomije sa ma#inom u pogledu pobu5ivanja sila koje nadila0e ravni oni- koji su i- prvobitno pri0vali i koje odnose sve sa sobom Po#to je jednom nestalo ili je ismejano svako 0animanje 0a ono #to 4ivot mo4e dati u ve0i sa (vi#e nego 4ivljenjem." kao jedina re%erentna ta&ka morala je ostati &ovekova nu4da u &isto materijalnom i animalnom smislu" a tradi!ionalni prin!ip ograni&avanja nu4de u okvirima normalne ekonomije" to jest uravnote4ene potro#a&ke ekonomije" morao je biti 0amenjen prin!ipom pri-vatanja i umno4avanja potrebe" u tesnoj ve0i s tako0vanom industrijskom revolu!ijom i s pojavom ma#ine Be-ni&ki progres je automatski vodio od proi0vodnje u superproi0vodnju? i po#to je istovremeno i0a0vana opijenost (aktivi0mom." do#lo je do vrtoglavog obrtanja kapitala koji se umno4ava putem proi0vodnje" a 0atim lansira u dalja produktivna ulaganja" ponovo umno4ava" opet lansira" i tako dalje $ stiglo se do ta&ke u kojoj su se odnosi i0me5u potrebe i ma#ine 1ili rada2 sasvim preokrenuli7 nije vi#e potreba ta koja tra4i me-ani&ki rad" ve8 je me-ani&ki rad 1proi0vodnja2 taj koji stvara potrebu Da bi se svi proi0vodi prodali u okviru sistema superpro$ duk!ije" potrebno je da se potrebe pojedina!a 1daleko od toga da budu umanjene2 odr4e i #tavi#e umno4e ne bi li se #to vi#e tro#ilo" a me-ani0am dr4ao u pokretu kako bi se i0beglo %atalno 0agu#enje koje ima jednu od ove dve posledi!e7 rat" s-va8en kao sredstvo 0a silovito potvr5ivanje proi0vodno$ekonomske sile koja (nema 4ivotnog prostora." ili pak ne0aposlenost 1raspu#tanje industrije pred kri0om (plasmana. i potro#nje2" sa ra0li&itim proprat$ nim pojavama u vidu so!ijalni- napetosti namerno i0a0vani- da bi se i0a0vala pobuna /etvrtog stale4a Poput vatre koja se -rani samom sobom dok se sve ne rasplamti $ tako je" dakle" delovala ekonomija u unutra#njoj biti modernog &oveka na svet koji je on stvorio (Kivili0a!ija. tome saglasna je" po&ev#i od 0apadni- ognji#ta" pro#irila 0ara0u na sve 0emlje koje su jo# bile 0drave" donev#i nemir" ne0adovoljstvo" ogor&enost i nemo8 da se sobom vlada na jednostavan na&in" ne0avisno i sa umere$ no#8u" nu4nost da se uvek ide sve vi#e napred i da se ide sve br4e" u okviru svi- stale4a i svi- rasa? ona je terala &oveka sve dalje i dalje i u&inila da se u njemu rodi potreba 0a sve ve8im brojem stvari $ &inila ga je" dakle" sve manje sposobnim i sve nemo8nijim $ a svaki novi i0um" svaki novi te-ni&ki pronala0ak" umesto uspe-a" bele4i novi pora0" predstavlja novi udar bi&a 0a jo# br4u trku naslepo" u0 si$ stem sve te4i- irever0ibilni- uslovljavanja koja se na kraju uop#te vi#e i ne prime8uju ' tako se ra0li&iti putevi susti4u u istoj ta&ki7 me-ani&ka !ivili0a!ija" vladaju&a ekonomija" !ivili0a!ija proi0vodnje i potro#nje i0la0e u susret u0di0anju toka 4ivotni- stvari i napretka" be0grani&nog 4i$votnog 0anosa" ukratko $ ispoljenju (demonskog. u modernom svetu 3 temi degradirane aske0e bele4i se du- %enomena ve0anog upravo 0a plan (rada. 1to jest &etvrtu kastu2 >oderni svet po0naje neku vrstu sublima!ije rada usled &ega i on postaje (ne0ainteresovan." odvaja se od ekonomskog %aktora i od same ideje nekog prakti&nog ili produktivnog !ilja i postaje" dakle" neka vrsta aske0e Bo je sport )port je oblik rada u kojem predmet i produktivni !ilj vi#e ne$maju va4nost" koji je prema tome 4eljen po sebi kao obi&na

aktivnost ) ra0logom je re&eno da on predstavlja religiju radnika )port je tipi&no krivotvorenje ak!ije u tradi!ionalnom smislu" rad upra0no? on time ne prestaje da predstavlja samu trivijalnost rgda" da pripada istorodnim %i0i&kim i neprosvetljenim aktivnostima koje se i0vode na ra0li&itim raskr#8ima plebejske kontamina!ije Ako u svojim kulmina!ijama pokatkad sti4e do trenutnog pri0ivanja duboki- sila" tu ipak nema drugog do u4ivanja u utisku" vrtoglavi!i $ a ponajvi#e opijenosti da se upravlja energijama i da se pobe5uje $ be0 ikakve vi#e i preobra$ 4avaju8e re%eren!e" be0 ikakvog 0na&enja (4rtve. i ponude koja ra0re#ava li&nog )port" naprotiv" laska %i0i&koj individualnosti i ja&a je? lana! je" dakle" okovan" a svaki ostatak sposobnosti da se oseti %ino telo biva ugu#en Ljudsko bi8e" umesto da bude organsko bi8e" te4i da se svede na snop odra0a" gotovo na me-ani0am ' nije be0na&ajno ako upravo ni4e slojeve dru#tva obu0ima najve8a pomama 0a sportom i" istini 0a volju" u velikim kolektivnim %ormama 3 sportu bi se mogli videti pred0na!i onog tipa dru#tva $ o kojem Dostojevski" u Opsednutima" govori preko Di$ galjeva $ u kojem se posle vremena neop-odnog 0a me$ todi&no i ra0umno vaspitanje okrenuto iskorenjivanju svakog 0la koje &ine Ja i slobodna volja ljudi" ne prime8u$ ju8i vi#e da su robovi" vra8aju nevinosti i sre8i novog Edena" koji se od onog biblijskog ra0likuje samo 0bog &injeni!e da 8e u njemu rad vladati kao univer0alni 0akon 6ad kao sport i sport kao rad u svetu koji ne 0na 0a nebesko i koji je i0gubio smisao prave li&nosti bio bi 0apravo najbolji put 0a ostvarenje takvog mesijanskog ideala )toga je 0na&ajno #to su u mnogim novim dru#tvima" spontano ili brigom dr4ave" i0nikle velike sportske organi0a!ije gotovo kao doda!i ra0li&itim kategorijama radnika 1V 9AK'O9AL'=A> ' EOLEEB'V'=A>

Ako se vr-una! tradi!ionalni- !ivili0a!ija 0asnivao na prin!ipu univer0alnosti" moderna !ivili0a!ija je" dalde" su#tinski u 0naku kolektivnog Eolektivno stoji spram univer0alnog kao #to (materija. stoji spram (oblika. Di%eren!ija!ija promiskuitetne sup$ stan!e kolektivnog i konstituisanje li&ni- bi8a pri-vata$ njem vi#iprin!ipa i interesa jeste prvi korak ka onom #to se u u0vi#enom i tradi!ionalnom smislu uvek podra0ume$ valo pod (kulturom. Eada pojedina! uspeva da nametne 0akon i da oblik sopstvenoj prirodi da bi tako pripadao samome sebi umesto da 0avisi od &isto %i0i&kog dela svog bi8a" ve8 je prisutan preliminarni uslov 0a vi#i poredak u kojem li&nost nije poni#tena" nego integrisana? takav je poredak tradi!ionalni- (sudelovanja. u kojima svaki pojedina!" svaka %unk!ija i svaka kasta sti&u svoj pravi smisao prepo0navanjem onoga #to im je nadre5eno i organskim spajanjem s njim 9a kraju" univer0alno biva dosegnuto u smislu krune 0danja &ije &vrste osnove sa&injavaju di%eren!irane i %ormirane li&nosti od koji- je svaka verna sopstvenoj %unk!iji" kao i organi0mi ili par!ijalna jedinstva sa odgovaraju8im pravima i 0akonima koji nisu u protivu$ re&nosti" ve8 se usagla#avaju preko 0ajedni&kog elementa du-ovnosti i 0ajedni&ke aktivne raspolo4ivosti 0a odanost nadindividualnom '0 na0na&enog se vidi da u modernom dru#tvu prete4e suprotni prava! $ prava! na0adovanja prema kolektivnom umesto napretka prema univer0alnom" gde se pojedina! javlja kao sve nesposobniji da sebi prida vrednost osim u %unk!iji ne&ega u &emu on prestaje da ima sop$ stveni lik Ovo se sve vi#e ose8a #to se vi#e pribli4avamo svetu /etvrtog stale4a Jednom od tran0i!ioni- %a0a mo4e se smatrati %a0a modernog na!ionali0ma" &emu bi vrede$ lo posvetiti pokoje dodatno ra0matranje

Potrebno je ra0likovati na!ionalnost od na!ionali0ma )rednji vek je po0navao na!ionalnost" ali ne i na!ionali0am 9a!ionalnost je prirodna &injeni!a koja obu-vata odre5enu grupu 0ajedni&ki- elementarni- svojstava koja su se odr4ala i u -ijerar-ijskoj di%eren!ija!iji i u sudelovanju u -ijerar-iji" kojem se ne suprotstavljaju Bako se u srednjem veku u okviru na!ionalnosti i0dvajaju kaste" korpora!ije i redovi? i dok je postojao tip ratnika" plemi8a" trgov!a ili 0anatlije saobra0an odlikama jedne ili druge na!ije" ove podele su istovremeno predstavljale #ira" me5unarodna jedinstva Otud mogu8nost 0a pripadnike iste kaste ra0li&itina!ija da se mo4da bolje ra0umeju nego #to bi to" u ra0nim slu&ajevima" mogli pripadni!i ra0li&iti- kasti u okviru iste na!ije >oderni na!ionali0am predstavlja" u odnosu na ovo" pokret u suprotnom smeru On se 0asniva na jedinstvu koje nije prirodno" ve8 je ve#ta&ko i !entrali0ovano" na jedinstvu 0a kojim se ose8a utoliko ve8a potreba ukoliko je u ve8oj meri i0gubljen prirodan i 0drav ose8aj na!ionalnosti i ukoliko su se kro0 uni#tenje svake prave tradi!ije i svake kvalitativne podele pojedin!i vi#e pribli4ili stanju &istog kvantiteta" obi&ne mase ' na tu 8e masu delovati na!ionali0am putem mitova i sugestija kadri- da je ve$ #ta&ki podstaknu" da i0a0ovu elementarne nagone" da joj se ulaguju perspektivama i ma#tanjima o prvenstvu" eks$ klu0ivnosti i mo8i Eakvi god bili njegovi mitovi" supstan$ !a modernog na!ionali0ma nije etnos" ve8 !lemos" a njegov prototip ostaje uvek onaj plebejski kojeg nam je ponudila Wran!uska revolu!ija )toga na!ionali0am ima dvostruki lik ) jedne strane" on nagla#ava i do apsolutne vrednosti u0di4e partikulari$ sti&ki prin!ip" u toj meri da su mogu8nosti ra0umevanja i prave saradnje i0me5u na!ija time svedene na minimum $ ukoliko 0anemarimo oblike i0jedna&avanja prou0rokovane modernom !ivili0a!ijom '0gleda da se tu i dalje ne$ guje ista te4nja putem koje se ra5anje na!ionalni- dr4ava podudarilo s raspadom evropske ekumene =apravo" po0nato je da je na!ionali0am evropskog L'L veka nesumnjivo bio sinonim revolu!ije i da je u odre5enom smislu de$ lovao na raspadanje pre4iveli- nadna!ionalni- elemenata i umanjenje politi&kog prin!ipa legitimne suverenosti u tradi!ionalnom smislu Eada se" me5utim" ra0motre odnosi i0me5u pojedin!a kao li&nosti i !eline" u na!ionali0mu i0bija na svetlost suprotan aspekt" koji je upravo 0ajedni&ki i kolektivi0uju8i Ve8 se u okvirima modernog na!ionali0ma najavljuje pret-odno istaknuta inver0ija7 na!ija" otad4bina" postaje primarni element u pojmovima" gotovo bi8e po sebi" #to od pojedin!a koji je njen sastavni deo i0iskuje be0uslovnu posve8enost kao bi8a koje je ne samo prirodno i (politi&ko." ve8 isto tako i moralno 9i kultura vi#e nije trebalo da bude podr#ka 0a oblikovanje i u0di0anje li&nosti ve8 je" u su#tini" vredela piYenstveno 0bog svog na!ionalnog karaktera Bako u ekstremnijim obli!ima na!ionali0ma liberalni ideal i ideal (neutralne kul$ ture, 1up ''" 1;2 0apadaju u kri0u? sve se to posmatra s podo0renjem" ali pola0e8i od perspektive suprotne onoj usled koje su liberali0am i neutralna" lai&ka i apoliti&ka kultura mogli i0gledati kao degenera!ija ili raslojavanje u pore5enju s pret-odnom organskom !ivili0a!ijom ' kada na!ionali0am govori o tradi!iji" tu nema ni&ega #to mo4e podse8ati na ono #to je u drevnim !ivili0a!ijama odgovaralo toj re&i Pre je re& o mitu ili o nekom %iktivnom kontinuitetu 0asnovanom na najmanjem 0ajedni&kom sa$ dr4itelju" datom kro0 puko pripadanje odre5enoj grupi ) (tradi!ijom. na!ionali0am !ilja da konsoliduje stanje mase $ pre u dimen0iji vremena nego prostora $ postavljaju8i i0a pojedin!a mitsko" obo4eno i kolektivisti&ko jedinstvo svioni- koji su mu pret-odili Dakle" onaj ko je na0vao tako s-va8enu tradi!iju (demokratijom mrtvi-. 1Kesterton2 svakako je bio u pravu Dimen0ija trans!en$ den!ije" onoga #to je i0nad istorije" u tome sasvim i0ostaje

Po ovim svojim aspektima" mo4e se uostalom re8i da se moderni na!ionali0am $ dok s jedne strane potvr5uje napu#tanje prav!a usmerenog prema gore i uni%ika!ije posredstvom onoga #to je nadnaturalisti&ko i poten!ijalno univer0alno $ s druge strane ra0likuje samo po obi&noj nepodudarnosti stepena anonimnosti svojstveni- idealima /etvrtog stale4a i nji-ovi(interna!ionala. koje prin!ipijelno pori&u svaki kon!ept otad4bine i na!ionalne dr4ave =aista" tamo gde je narod postao nadmo8an" a kralj ili vo5a vi#e nije (odo0go." nije vi#e (po Ao4joj volji. ve8 (po volji na!ije. 1&ak i onde gde je i0ra0 (vladavina po Ao4joj volji. sa&uvan" on nije ni#ta vi#e od pra0ne %ormule2 $ u toj ta&ki je ponor koji odvaja politi&ki organi0am tradi!ionalnog tipa od komuni0ma virtuelno preva$ 0i5en" nastupio je prelom" sve vrednosti su pomerene" #tavi#e preokrenute" i samo se mo4e &ekati da se postepeno stigne do onog %inalnog stanja 9a taj na&in vi#e nego i0 obi&ni- takti&ki- ra0loga biva da upravlja&i svetskim prevratom u najnovijem obliku" konkreti0ovanom u sovjetskom komuni0mu" usvajaju kao prin!ip i0a0ivanje" ras$ paljivanje i podr4avanje na!ionali0ma i tamo gde bi i0gledalo da 8e se na!ionali0am" kao antikomunisti&ki" preokrenuti protiv nji- )tvar je u tome da oni gledaju unapred" kao #to su daleko videli oni koji su upotrebili na!ionali0am u okvirima prve revolu!ije $ one liberalne $ govore8i (na!ija." ali misle8i 0apravo na (antitradi!iju." nega!iju prin!ipa prave suverenosti Oni vide 0na&aj kolekti$ vi0ovanja u na!ionali0mu koji 8e" i0a sporedni- antite0a" na kraju navesti organi0a!ije u kojima se u&vr#8uje u prav!u kolektivi0ma 'sto tako" postoji jasna ra0lika u stepenu i0me5u na!ionali0ma i tenden!ija u &ijoj su osnovi demokratija i 0ajedni!a" koje se prevas-odno protive partikulari0mu i du-u podele >akar se ispoljio u umerenijem obliku" u tim te4njama jednako je vidljiv isti regresivni %enomen koji je u osnovi modernog na!ionali0ma? tu deiuje samo nagon prema jo# #irem aglomeratu" i0jedna&en u svetskim okvirima Eao #to ka4e Aenda" krajnja perspektiva je da &ove$ &anstvo" a ne vi#e neki njegov poseban deo" u0me sebe 0a predmet svog kulta Be4i se nekakvom univer0alnom bratstvu koje je daleko od toga da poni#tava du- na!ije sa svim njenim -tenjima i ponosima ve8" naprotiv" u osnovi postaje njen najvi#i oblik" na0ivaju8i na!iju /ovekom" a Aoga pri0naju8i makar kao (nedelatnu i0mi#ljotinu." ako ne ba# kao neprijatelja 3jedinjeno u golemom podu-vatu" 0naju8i samo 0a organi0ovanu proi0vodnju" te-nologiju" podelu rada i (napredak." pre0rev#i svaku slobodnu delatnost iole okrenutu prema trans!endentnom" &ove$ &anstvo 8e tada doterati do onoga #to je u sli&nim strujama gotovo u mesijanskom obliku bilo 0ami#ljeno kao krajnji !ilj pravog !ivili0atorskog napora 6a0matraju8i jo# koji trenutak moderni na!ionali0am" va4no je ista8i da dok s jedne strane on odgovara odre5enoj konstruk!iji" nekakvom ve#ta&kom entitetu" s druge taj entitet putem mo8i mitova i ideja $ koji se kon%u0no pri0ivaju da bi podstakli odre5enu grupu ljudi i odr4ali je na okupu $ ostaje otvoren 0a uti!aje koji ga" a da se to i ne s-vata" &ine sredstvom na op#tem planu subver0ije 3pravo su moderni na!ionali0mi sa svojom nepomirljivo$ #8u" slepim egoi0mom i okrutnom voljom 0a mo8" sa svo$ jim antagoni0mima" napeto#8u i ratovima koje be0umno i0a0ivaju predstavljali oru5a 0a #to potpuniji &in ra0aranja" to jest 0a prela0ak i0 ere Bre8eg u eru /etvrtog stale4a" tako da su na kraju sami sebi iskopali jamu o Pred Evropom je stajala mogu8nost ako ne da 0austavi" makar da na prili&no #irokom prostoru obu0da pro!es odronjavanja posle pada onoga ko je 1uprkos preu0imanju !arskog simbola i &ak 4udnji 0a rimskim !arskim kru$ nisanjem2 ipak ostao (sin Velike 6evolu!ije. kojoj je $ kro0 ra0aranje koje su i0a0vali njegovi pobedni&ki ratovi $ poslu4io da poseje svoj

virus u preostalim dr4avama tradi!ionalne i aristokratske Evrope Aio je to 9apoleon Ao$ naparta )a )vetom alijansom mogla se stvoriti brana protiv usuda poslednji- vremena >eterni- se slobodno mo4e na0vati poslednjim velikim Evropljaninom3 $ niko poput njega nije umeo da sa dalekovidom bistrinom i sveobu-vatnim pogledom sagleda igru prevratni&kisila" kao i jedini put da se ona blagovremeno obu0da >eterni- je prepo0nao sve su#tinske ta&ke7 s-vatio je da revolu!ije nisu spontane" da nisu narodni nego ve#ta&$ ki %enomeni i0a0vani silama koje u 0dravom telu naroda i dr4ava imaju %unk!iju kakvu imaju bakterije u stvaranju bolesti? s-vatio je da je na!ionali0am kakav se pojavio u njegovo doba bio tek maska revolu!ije i" potom" da je revolu!ija u osnovi me5unarodna &injeni!a u kojoj su poje$dina&ni revolu!ionarni %enomeni samo lokalne i par!ijalne pojave jedne jedine prevratni&ke struje svetski- ra0mera >eterni- je" pored toga" sasvim jasno prepo0nao pove0anost ra0li&iti- stepena revolu!ija7 liberali0am i konstitu!i$ onali0am nei0be4no dovode do demokratije" ova priprema so!ijali0am" so!ijali0am priprema radikali0am i" na kraju" komuni0am $ a &itava liberalna revolu!ija Bre8eg stale4a slu4i samo da prokr&i puteve /etvrtom stale4u koji 8e nemilosrdno svrgnuti predstavnike pret-odnog stale4a 0ajedno sa nji-ovim svetom &im budu obavili 0adatak kao pret-odni!a proboja 4 =bog toga je svako pristajanje na kompromis sa subver0ijom >eterni- optu4io kao ludilo $ dati joj prst putem povlasti!a 0na&i po0vati je da kasnije u0me ruku" a potom i &itavo telo )-vativ#i" dakle" revolu!ionarni %enomen u njegovom jedinstva2 i njegovoj su#tini" >eterni- je predo&io jedini mogu&i lek7 nadna!ionalan %ront svi- tradi!ionalni- dr4ava" de%an0ivan i o%an0ivan save0 svi- suverena s bo4anskim pravom Bakva je trebalo da bude )veta alijansa 'pak" nedostajale su pretpostavke da se tako grandio0na ideja u potpunosti ostvari" pretpostavke materijalne i du-ovne Oko >eterni-a nije bilo dovoljno ljudi i vo5a na visini 0adatka Jedinstvo odbrambenog %ronta na dru$ #tveno$politi&kom planu uka0ivalo se kao jasan i o&igledan kon!ept? ali je mnogo manje bila uo&ljiva ideja koja je tom save0u mogla da poslu4i kao po0itivna re%erentna ta&ka i kao potvrda da bi on 0aista mogao da va4i 0a sveti 9edostajalo je jedinstvo u religijskom smislu" jer liga je uklju&ivala ne samo katoli&ke nego i protestantske i pravoslavne vladare" tako da ona nije imala ni neposredno ni obave0uju8e dopu#tenje katoli&ke Krkve &iji se poglavar u to nije me#ao" a podr#ke su 0apravo davane 0a ovo0emaljske i sporedne !iljeve" pre nego 0a du-ovne =apravo je tu trebalo o4iveti dusrednjeg veka" &ak i krsta#ki- ratova? bili su potrebni ne samo represivna ak!ija i obave0iva$ nje na vojnu interven!iju gde god se na prostoru Alijanse 0apali revolu!ionarna vatra" nego 1pored takvi- prate8i- mera2 ne#to kao novo templarstvo" 6ed" blok ljudi sjedinjeni- u ideji i nemilosrdni- u ak!iji $ ljudi kao 4ivog svedo&anstva da se u svakoj 0emlji vra8a vi#i tip &oveka namesto dvorskog i salonskog sveta" ministara poli!ije" ra0boriti- sve#tenika i diplomata #to brinu samo 0a (sistem ravnote4e. 'stovremeno" trebalo je i0vesti napad na samu vi0iju sveta i 4ivota Ali ko su bili ti predstavni!i &istog tradi!ionalnog du-a koji bi u onom periodu mogli da iskorene 4ari#ta ra!ionalisti&kog" prosvetiteljskog i s!i$ jentisti&kog mentaliteta koji je bio pravi %erment revolu!ijeC Jde su bili oni koji bi umeli da svrgn!j kulturu u kojoj je $ po&ev#i od osamnaestog stole&a i &ak i na dvorovima i me5u aristokratijom $ pra#tanje u#lo u modu" i koji bi pre bili sposobni da ismeju nego da ba!e u lan!e one koji su se romanti&no pona#ali kao apostoli i mu&eni!i (veliki- i plemeniti- ideja revolu!ije. i (slobode naroda.C Li#ena prave du#e" utemeljena ba# tamo gde je" dobrovoljnim odri!anjem Oab0burgova!a" )veto rimsko !arstvo &ak i po imenu prestalo da postoji" a njegovo sredi#te" Ae&" ble#tao prvenstveno kao (grad val!era." )veta alijansa se raspala $ po#to je Evropi

obe0bedila &asak relativnog mira i reda $ a 0ama- revolu!ionarni- na!ionali0ama koji ra0bijaju pret-odna politi&ko$dinasti&ka jedinstva vi#e nije naila0io na o0biljniji otpor >o4e se re8i da se sa Prvim svetskim ratom" ruskom revolu!ijom i Drugim svetskim ratom ubr0ano odvijaju doga5aji presudni 0a posle5nje doba Jodine 1914 )redi#nja 1Kentralna2 !arstva su jo# predstavljala ostatak %eudalne i aristokratske Evrope u 0apadnom svetu" uprkos postojanju neosporni- aspekata militaristi&kog -egemoni0ma i pojedini- sumnjivi- save0a s kapitali0mom" prvenstveno u vil-elmovskoj 9ema&$ koj Eoali!ija protiv nji- bila je i0ri&ito koali!ija Bre8eg stale4a protiv preostali- sila Drugog stale4a? bila je to koali!ija na!ionali0ama i veliki- demokratija vi#e ili manje obnovljeni- po (besmrtnim prin!ipima. Wran!uske revolu!ije" 0a koju se o&ekivalo da odlu&no iskora&i na me5unarodnom planu $ #to" u svakom slu&aju" nije spre&ilo da -umanitarna i patriotska ideologija odigra istovremeno i ulogu gram0ive i suprematisti&ke industrije Eao malo koji drugi rat u istoriji" rat od 1914 do 191U poka0uje sve odlike sukoba i0me5u ideologija ra0li&iti- kasti" a ne i0me5u dr4ava i na!ija 9jegovi neposredni i 4eljeni re0ultati bili su uni#tenje monar-isti&ke 9ema&ke i katoli&ke Austrije" a posredni re0ultat je bila propast 6uskog Karstva" komunisti&ka revolu!ija i stvaranje jedne -aoti&ne i protivure&ne politi&ko$dru#tvene situa!ije u Evropi sa svim pretpostavkama 0a stvaranje novog sukoba A to je bio Drugi svetski rat od 1939$ do 194V 3 njemu ideolo#ke podele nisu na po&etku bile tako pre!i0ne kao u pret-odnom Dr4ave poput 9ema&ke i 'talije" koje su prisvojile autoritarnu antidemokratsku ideju i svrstale se protiv sila levi!e" u prvo vreme su kro0 a%irma!iju svoga prava (na!ija be0 4ivotnog prostora. u borbi protiv plu$ tokartije u ovom ratu navodno 0astupale marksi0am " daju8i svojoj borbi na me5unarodnom planu smisao ustanka /etvrtog stale4a protiv veliki- demokratija u kojima se bila utvrdila mo8 Bre8eg stale4a L% svemu se 1a posebno posle interven!ije )jedinjeni- Dr4ava2 sve jasnije %ormuli$ sala ona ista preovla5uju8a ideologija koja je pro4imala Prvi svetski rat" to jest vo5enje krsta#ki- po-oda demokratski- na!ija re#eni- da (oslobode. narode koji su i dalje robovi (retrogradnisistema. vlasti 'pak" to je ubr0o moralo i0gledati kao obi&na %asada u odnosu na nova gru$ pisanja =dru4ivanjem sa sovjetskom 6usijom samo da bi potukle sile Osovine i istrajavanjem na be0umnom radikali0mu" demokratske sile su ponovile gre#ku onoga ko misli da mo4e neka4njeno da se koristi silama prevrata u sopstvene svr-e" a ne 0na da 8e kada se sile" predstavni!e dvaju ra0li&iti- stepena subver0ije" su&ele ili sudare" po nei0be4noj logi!i one ekstremnije na kraju 0grabiti !elu ruku 3 stvari" jasno se videlo kako je sa sovjetske strane (demokratski krsta#ki po-od. bio 0ami#ljen samo kao 0a-valan pripremni posao na 0avo5enju komuni0ma u 8elom svetu Eraj rata 0na&io je i kraj tog -ibridnog save0a" a pravi re0ultat Drugog svetskog rata bila je elimina!ija Evrope kao subjekta velike svetske politike" uklanjanje svakog me5uoblika i postavljanje Amerike 1)jedinjeni- Dr4ava2 i 6usije jedne naspram druge" kao nadna!ionalni- predstavni!a sila Bre8eg i /etvrtog stale4a 3 krajnjoj liniji" svejedno je kakav bi bio is-od eventualnog oru4anog sukoba i0me5u ti- dveju sila Pokrenuti su determini0mi neke vrste imanentne pravde i" u svakom slu&aju" na ovaj ili onaj na&in" pro!es 8e biti doveden do kraja Bre8i svetski rat po svojim dru#tvenim reperkusijama bi8e takav da 8e de%initivno dovesti do trijum%a /etvrtog stale4a $ nasilno ili ""evolutivno," u jednom ili u drugom obliku

' to nije sve Eao politi&ke sile koje te4e univer0alnoj vladavini" 6usija i Amerika se danas javljaju u antagonisti&koj %unk!iji >e5utim" ako se ispitaju u su#tini najva4nije teme u jednoj i u drugoj !ivili0a!iji" ako se temeljno prou&e nji-ovi ideali i prvenstveno stvarni preobra4aji koje su u obema" slede8i sredi#nju tenden!iju" pretrpeli interesi i 4ivotne vrednosti" me5u njima 8e se 0apa0iti odre5ena podudarnost i du-ovna srodnost 6usija i Amerika se poka0uju kao dva ra0li&ita i0ra0a 0a istu stvar? to su dva puta oblikovanja onog ljudskog tipa koji predstavlja krajnji is-od oni- pro!esa koji upravljaju ra0vojem modernog sveta 9a ove bi podudarnosti nakratko valjalo skrenuti pa4nju 9e samo kao politi&ke sile" nego i kao (!ivili0a!ije." 6usija i Amerika su kao dva kraka isti- kle#ta koja se sa 'stoka i sa =apada ubr0ano 0atvaraju oko je0gra drevne Evrope &ije su snage i ljudstvo ve8 is!rpljeni )poljni sukobi" nove kri0e i nova ra0aranja bi8e samo sredstva da se kona&no utru novi putevi 0a ra0ne vidove sveta /etvrtog stale4a 1: A2 K'EL3) )E =ABVA6A 6usija

Aolj#evi&ka revolu!ija ispoljila je tipi&na obele4ja na koja valja uka0ati Ona je u nedovoljnoj meri imala romanti&arske" burne" -aoti&ne i ira!ionalne odlike svojstvene drugim revolu!ijama" pre svi- %ran!uskoj? nju su" naprotiv" karakterisali inteligen!ija" dobro smi#ljen plan i te-nika Lenjin je prou&avao problem proleterske revolu!ije od po&etka do kraja" kao #to bi se matemati&ar suo&io s problemom vi#eg ra&una i anali0irao ga -ladno do najsitnijidetalja 9jegove su re&i7 (6evolu!iji nisu neop-odni mu&eni!i i -eroji $ njoj je potrebna logika i gvo0dena ruka 9a# 0adatak nije da spustimo revolu!iju na diletantski nivo" nego da diletanta u0dignemo na stupanj revolu!ionara . Ba ra0mi#ljanja dopunjena su aktivno#8u Bro!$ kog koji je pitanje ustanka i dr4avnog udara na&inio manje problemom masa i naroda" a vi#e problemom te-nike koja i0iskuje spe!ijali0ovane i dobro rukovo5ene odrede 1 Vo5e potom ispoljavaju nemilosrdnu doslednost idejama Oni su ravnodu#ni prema prakti&nim posledi!ama i neverovatnim nevoljama koje 8e nastati primenom apstraktniprin!ipa =a nji- ne postoji &ovek Jotovo da su se elementarne sile otelovile sa bolj#evi0mom u grupi ljudi koji 4estokoj kon!entra!iji %anati&nog dodaju eg0aktnu logiku" metod i pogled upravljen samo na sredstvo prilago5eno !ilju $ pogled te-ni&ara Bek u drugoj %a0i" koju su oni i0a0vali i u velikoj meri odr4ali u unapred odre5enim grani!ama" do#lo je do di0anja pod0emlja starog ruskog !arstva" do re4ima terora mase usmerene da uni#ti i ma-nito 0atre sve #to se ve0ivalo 0a pret-odne vladaju8e klase i rusko$boljarsku !ivili0a!iju uop#te 3 ve0i s tim karakteristi&no je jo# ne#to =a ra0liku od pret-odni- revolu!ija koje su u svom demoni0mu gotovo uvek i0mi!ale i0 ruku oni- koji su i- i0a0vali te su pro4di$ rale svoju !le!u" to se tek u maloj meri dogodilo u 6usiji7 kontinuitet sile i terora postao je trajan Ako neumoljiva *3p K >alaparte" La te!-niIue du !oup dZetat" Pari#" 1931" str 13 i dalje logika !rvene revolu!ije nije nikad oklevala da ukloni i uni#ti one bolj#evike koji su te4ili da skrenu sa ortodoksnog prav!a" be0 skrupula u i0boru sredstava i ne oba0iru8i se na li&nosti" u sredi#tu ipak nije dola0ilo do kri0a ili 0natni- os!ila!ija Ba !rta je koliko karakteristi&na toliko i pogubna? najavljuje se epo-a u kojoj sile mraka ne8e de$ lovati i0a kulisa" kao u pret-odnoj" nego 8e se sjediniti sa svetom ljudi" na#av#i odgovaraju8e ovaplo8enje u bi8ima

u kojima se demoni0am spaja sa najlu!idnijim intelektom" metodom i eg0aktnom mo8i vladavine Baj %enomen je jedna od najistaknutiji- karakteristika 0avr#ne ta&ke svakog !iklusa Dto se komunisti&ke ideje ti&e" prevari8e se svako ko smetne s uma da u komuni0mu postoje dve istine Jedna je" da ka4emo" e0oteri&na" ima dogmatski i nepromenljiv karakter" odgovara osnovnim prin!ipima revolu!ije" a %br$ mulisana je u spisima i direktivama prvog bolj#evi&kog perioda Druga istina je promenljiva" (realisti&na." kovana od slu&aja do slu&aja" &esto u vidljivoj suprotnosti s pr$vom istinom i okarakterisana mogu8im kompromisima sa idejama (bur4oaskog. sveta 1patriotska ideja" bla4e kolek$ tivi0ovanje vlasni#tva" slovenski mit" itd 2 6a0ni vidovi ove druge istine odla4u se na stranu &im i0vr#e svoj takti&ki 0adatak? oni su puko oru5e u slu4bi prve istine Veoma su naivni oni koji su se tu upe!ali i u ma kojem trenutku pomislili da je bolj#evi0am (preva0i5en." da je on (evoluirao. i da ide u susret normalnim obli!ima vlasti i me5unarodni- odnosa 'pak" ne treba da se 0avaravamo ni u pogledu prve istine? marksisti&ki ekonomski mit ovde nije primaran element" ve8 je to pori!anje svake vrednosti du-ovnog i tran$ s!endentnog poretka Wilo0o%ija i so!iologija istorijskog materijali0ma su jednostavni i0ra0i takve nega!ije i poti&u i0 nje $ a ne obrnuto $ kao #to je i odgovaraju8a komunisti&ka praksa samo jedna od metoda 0a njeno sistematsko sprovo5enje u delo ) druge strane" idu8i do kraja u tom prav!u sti4e se do va4ne posledi!e7 to je integra!ija" odnosno de0integra!ija pojedin!a u tako0vanom kolektivnom" &ije je pravo suvereno 3 komunisti&kom svetu po$ sta8e !ilj upravo odstranjivanje svega #to ima vrednost autonomne li&nosti u &oveku i svega #to mo4e da mu &ini korist odvojenu od kolektivnog 9aro&ito me-ani0a!ija" de0intelektuali0a!ija i ra!ionali0a!ija svake delatnosti" na svim planovima" spadaju u sredstva regrutovana u te svr-e Bo vi#e nisu" kao u savremenoj evropskoj !ivili0a!iji" pretrpljene i o4aljene posledi!e %atalni- pro!esa )u0iv#i svaki pogled samo na ekonomski aspekt" ma#ina postaje sredi#te novog mesijanskog obe8anja" a ra!ionali0a!ija se predstavlja kao jedan od puteva 0a uklanjanje (ostataka. i (individualisti&ki- slu&ajnosti. nasle5eni- i0 (bur4oa$ ske ere. 3kidanje vlasni#tva i privatne ini!ijative koje postoji kao osnovna ideja interne doktrine komuni0ma" be0 ob0ira na ra0li&ita sporedna prilago5avanja" u )))6$u kao kri$ terijum predstavlja tek epi0odu i sredstvo s !iljem $ a !ilj je upravo ostvarenje &oveka$mase i integralnog materijali0ma u svim podru&jima" u o&iglednoj nesra0meri s ob0irom na sve #to se mo4e 0aklju&iti i0 bilo kojeg isklju&ivo ekonomskog mita 'stom sistemu pripada ra0matranje ""Ja," (du#e. i pojma (moj. kao bur4oaski- ilu0ija i predrasuda" kao stalni- ideja" prin!ipa svakog 0la i svakog nereda" od koji- 8e odgovaraju8a realisti&ka kultura i odgovaraju8a pedagogija osloboditi &oveka nove marksisti&ko$ $lenjinisti&ke !ivili0a!ije Bako se sti4e do odba!ivanja u !elini svi- individualisti&ki-" anar-isti&ki- i -umanisti&ko$ $romanti&ni- 0astranjenja one %a0e koju smo na0vali 0apadnim ireali0mom Po0nate su =inovjevljeve re&i7 ""3 svakom intelektual!u na0irem neprijatelja sovjetske vlasti." kao #to je po0nato i -tenje da umetnost postane masovna umetnost" da prestane da praktikuje (psi-ologiju. i da se bavi privatnim stvarima pojedin!a" da ne slu4i 0a u4itak vi#i- para0itskislojeva i da ne bude individualisti&ko ostvarenje" nego da se obe0li&i i preobra0i u (mo8ni &eki8 koji radni&ku klasu podsti&e na ak!iju. Osporava se da nauka mo4e da 0anemari politiku" to jest komunisti&ku ideju kao %ormativnu silu" i da bude (objektivna. $ jer se u tome vidi opasno (kontrarevolu!ionarno. skretanje Earakteristi&an je bio slu&aj Vasiljeva i drugibiologa prote$ rani- u )ibir 0ato #to osnovnoj ideji komuni0ma nije odgovarala teorija genetike koju su oni 0astupali" uva4avaju8i %aktor (naslednosti. i (uro5eni- sklonosti. i

uka0uju8i na to da bi &ovek u suprotnom bio amor%na supstan!a koja 0adobija oblik samo odlu&uju8im delovanjem uslova sredine $ kao #to to 0astupa marksi0am Ono najekstremnije u evolu!ionisti&kom materijali0mu i so!iolo#kom s!ijenti$ 0mu" a #to je kao takvo u#lo u 0apadnu misao regrutuje se u obliku dogme i (dr4avne brige. kako bi se novim poko$ lenjima ispirao mo0ak i duboko se uobli&io odgovaraju8i mentalitet be0 korena Dovoljno se 0na o antireligio0noj kampanji koja ovde nema odliku obi&nog atei0ma" nego poprima obele4ja prave prav!ate antireligije? ona otkriva pravu su#tinu gorepomenutog bolj#evi0ma koji tim putem spravlja najprimerenija sredstva 0a iskorenjivanje velike bolesti 0apadnog &oveka" one ""vere, i one potrebe 0a (verovanjem. koje su slu4ile kao surogat kad god bi nestala mogu8nost stvarni- dodira s nad$svetom 3 istom prav!u ra0mi#ljalo se i o (sentimentalnom vaspitanju. kako bi se odstranili komplikovani aspekti (bur4oaskog &oveka," sentimentali0am i opsednutost erosom i stra#8u Po#to su klase i0jedna&ene i po#to se po#tuju samo podele koje su nametnuli te-nokratija i totalitarni aparat" i0jedna&uju se i polovi? potpuna ravnopravnost 4ene u odnosu na mu#kar!a 0akonski se utvr5uje u svim domenima? ideal je da 4ene vi#e ne budu nasuprot mu#kara!u" nego da postoje samo (drugovi. i (drugari!e. Bako se i na porodi!u gleda popreko" ne samo 0bog onoga #to je predstavljala u (eri -erojskog prava. nego i 0bog onoga #to je" u osta!ima svojstvenim tradi!ionalnom dinasti&kom bur4oaskom periodu" bila sa svojim sentimentali0mima i konven!ionalno$ #8u 3 tom pogledu tako0vani =AJ)* predstavljao je karakteristi&ni preokret? u svakom slu&aju" po0nata je vi#estruka ak!ija sprovedena u )))6$u da obra0ovanje u su#tini postane briga dr4ave" da dete jo# od rani- dana 0avoli vi#e (kolektivan. nego porodi&an 4ivot Prema prvom sovjetskom ustavu strana! je" strogo gledano" automatski postajao deo )ovjetskog )ave0a ako je bio proleter" dok je 6us" ako nije proleter" bio takore8i de$ naturali0ovan i postajao parija li#en li&nosti u pravnom smislu Prema striktnoj komunisti&koj pravovernosti" 6usija je jednostavno va4ila 0a 0emlju u kojoj je svetska revolu!ija /etvrtog stale4a trijum%ovala i organi0ovala se" da bi se potom #irila 3 ruskom narodu je" 0ajedno s mistikom 0ajedni!e" oduvek postojao neki nejasan mesijanski nagon? on je sebe smatrao teo%ori&nim $ bogonosnim narodom predodre5enim 0a delo op#te&ove&anskog isku$ pijenja )ve je to preu0eto u i0vrnutom obliku i osavreme$ njeno marksisti&kim terminima Aog je preobra4en u pri0emnog i kolektivi0ovanog &oveka" a (bogonosni narod, s-va8en je kao narod koji 8e upotrebiti sva sredstva da na &itavoj 0emlji trijum%uje njegova !ivili0a!ija 3bla4avanje ekstremisti&kog oblika takve te0e koje je usledilo u osudi tro!ki0ma ne8e spre&iti )))6 da i dalje ose8a ne samo pravo" nego i du4nost da interveni#e svuda u svetu kao podr#ka komuni0mu )a istorijskog stanovi#ta posmatrano" kada se stigne do staljinovske %a0e mit o (revolu!iji. u drevnom smislu" koji se uvek ve0ivao 0a -aos i nered" i0gleda prili&no dalek? s totalitari0mom se" me5utim" te4i novom obliku reda i jedinstva Dru#tvo postaje ma#ina u kojoj je jedini motor komunisti&ka dr4ava /ovek je tek poluga i to&ak te ma#ine u kojoj je vrednost ljudskog 4ivota ni#tavna" a svaki oblik be#&a#8a dopu#ten Dovoljno je da se &ovek usprotivi pa da ga 0up&anik smesta 0a-vati i smrvi >aterija i du- su uklju&eni u jedinstven podu-vat" tako da se )))6 po$ka0uje kao gromada koja ni#ta ne pu#ta od sebe" koja je istovremeno dr4ava" trust" Krkva" politi&ki" ideolo#ki i ekonomsko$industrijski sistem Bo je ideja 9ad$ dr4ave" kao pogubne inver0ije tradi!ionalnog organskog ideala )veukupno gledano" u sovjetsko$komunisti&kom idealu najve8u va4nost 0a nas" i0me5u ostalog" dobijaju aspekti u kojima se tra4ila ili se tra4i a%irma!ija ne&eg #to je sli&no jedinstvenoj aske0i ili katar0i u velikom stilu radi radikalnog preva0ila4enja individualisti&kog i

-umanisti&kog elementa i vra8anja prin!ipu apsolutne realnosti i be0$ li&nosti 'pak" sve je to preokrenuto i upravljeno nadole a ne navi#e" prema subpersonalnom a ne prema nadljudskom" prema me-ani0mu a ne prema organskom" prema potpunoj dru#tvenoj podjarmljenosti a ne prema oslobo5enju Prakti&no" nije preterano va4no #to je primitivi0am velike &udnovate mase od koje je sastavljen )))6" u kojem su u masakrima uni#teni gotovo svi rasno superiorni elementi" odlo4io 0a daleku budu8nost stvarno oblikovanje (novog &oveka." (sovjetskog &oveka. Prava! je 0a!rtan =avr#ni mit sveta /etvrtog stale4a dobio je pre!i0an oblik i u njegovoj slu4bi je jedna od najve8i- kon!entra!ija svet$ ske mo8i? ta sila je ujedno i !entrala 0a organi0ovanu" skrivenu ili neskrivenu ak!iju" i 0a -u#kanja interna!ionalni- masa i obojeninaroda A2 Amerika

Ako je bolj#evi0am" prema Lenjinovim re&ima" smatrao da rimsko$germanski svet predstavlja (najve8u prepreku 0a dola0ak novog &oveka. i ako je koriste8i 0aslepljenost demokratskina!ija u (krsta#kom po-odu. na#ao na&ina da taj svet prakti&no odstrani #to se ti&e evropske budu8nosti" on je" kao ideologija" u Ameri!i 1)jedinjene Dr4ave2 video neku vrstu obe8ane 0emlje )a nestajanjem drevni- bogova" us-i8enje te-ni&ko$me-ani&kim idealom moralo je imati 0a posledi!u neku vrstu (kulta Amerike. (6evolu!ionarni vi-or sovjetske 6usije mora biti 0dru4en s ritmom ameri&kog 4ivota." ('nten0ivirati me-ani0a!iju ve8 postignutu u Ameri!i i pro#iriti je na sva polja $ 0adatak je nove proleterske 6usije." bile su gotovo slu4bene direktive Bako je Jastov progla#avao (superamerikani0am." a pesnik >ajakovski je svoju -imnu kolektivi0mu posvetio Kikagu" toj (elektro$dinami&ko$me-ani&koj metropoli. Amerika kao omra4eno upori#te (kapitalisti&kog imperijali0ma. ovde o&igledno odla0i u drugi plan u odnosu na Ameriku kao !ivili0a!iju ma#ine" kvantiteta i te-nokratije Po0ivanja na srodnosti mogu se susresti u mnogim drugim oblastima i uop#te nisu nebitna )vima je po0nato i nema potrebe isti!ati kakve i kolike ra0like 1etni&ke" istorijske" po temperamentu itd 2 postoje i0me5u 6usije i )everne Amerike 'pak" te ra0like su nemo8ne naspram su#tinske &injeni!e7 (ideal. koji u bolj#evi0mu postoji samo u op#tem 0na&enju ili biva nametnut surovim sredstvima" u Ameri!i je delimi&no ostvaren gotovo spontanim pro!esom" u toj meri da nosi odlike prirodnosti i o&iglednosti Bako se na podru&ju jo# #irem od onog koje je Engels 0ami#ljao ostvarilo njegovo ve8 po$ menuto proro&anstvo da 8e upravo svet kapitali0ma utrti puteve svetu /etvrtog stale4a Amerika je u su#tinskom na&inu promi#ljanja 4ivota i sveta stvorila (!ivili0a!iju. koja predstavlja potpunu suprotnost drevnoj evropskoj tradi!iji Ona je odlu&no uvela religiju prakse i produktivnosti" usredsre5ila je pa4nju na dobit" na veliku industrijsku proi0vodnju" na me-ani&ko" vidljivo i kvantitativno ostvarenje i0nad svakog drugog interesa Ona je dovela do jedne grandio0nosti be0 du#e" &isto te-ni&ko$kolektivne prirode" be0 ikakve trans!en$ dentnosti ili kakve svetlosti unutra#njeg" du#evnog 4ivota i prave du-ovnosti Ona je kon!ep!iji po kojoj se &ovek smatra svojstvom i li&no#8u u okviru organskog sistema suprotstavila kon!ep!iju po kojoj on postaje puko oru5e proi0vodnje i materijalne dobiti u kon%ormisti&kom dru#tvenom konglomeratu Dok je u pro!esu %ormiranja sovjetsko$komunisti&kog mentaliteta istaknutu ulogu imao &ovek$ masa koji je ve8 misti&no 4iveo u donjim slojevima slovenske rase $ moderni aparat mu je dao samo plan 0a ra!ionalno otelovlje$ nje u jednoj svemo8noj politi&koj strukturi $ u Ameri!i

%enomen poti&e i0 neumoljivog determini0ma" usled &ega 1odvajaju8i se od du-ovnosti i prepu#taju8i se volji ovo0e$maljske veli&ine2" mimo svake individualisti&ke ilu0ije" &ovek prestaje da pripada samom sebi i postaje 0avisni deo nekog entiteta nad kojim kona&no ne mo4e da vlada" a koji ga mnogostruko uslovljava 3pravo je materijalna tekovina kao ideal koji se ubr0o 0dru4io s %i0i&kim blagostanjem i sa prosperitT determinisala promene i perver0ije koje Amerika ispoljava 'spravno je re&eno da je ""u svojoj tr!i prema bogatstvu i mo8i Amerika napustila osu slobode da bi sledila osu 0arade )ve snage" uklju&uju8i i one idejne i &ak religijske" vode prema istom produktivnom !ilju7 dru#tvu korisnog rada" gotovo teokratiji produktivnosti" koja pre te4i da proi0vede stvari nego ljude. $ ili pre ljude" pod uslovom da su e%ikasniji proi0vo5a&i stvari (9eka vrsta mistike u )jedinjenim Dr4avama veli&a najvi#a prava 0ajedni!e Ljudsko bi8e" postav#i pre sredstvo nego !ilj" pri-vata tu ulogu to&ka u golemoj ma#ini" ni 0a tren ne pomi#ljaju8i da time mo4e ne#to i0gubiti(otud u stvari kolektivi0am koji" kao tra4en od strane elita i nepromi#ljeno pri-va8en od strane masa" podmuklo minira autonomiju &oveka i tako usko kanali#e njegovo delovanje i potvr5uje njegovo odstupanje" a da &ovek to i ne 0na. )toga nema (nikakvog protesta" nikakve reak!ije #iroki- ameri&ki- masa protiv kolektivne tiranije One je slobodno pri-vataju kao ne#to #to se podra0umeva" mal$ tene kao da je to upravo ono #to im odgovara. 9a toj osnovi name8u se iste teme" u smislu !la se i na najop#tijem polju kulture nu4no i spontano uo&ava podudarnost s vode8im prin!ipima novog sovjetskog sveta Ako Amerika ne pomi#lja da 0abrani sve #to je intelek$ tuali0am" ipak je sigurno da u pogledu njega 1ukoliko se on ne prevodi u oru5e ne&eg prakti&nog2 gaji instinktivnu ravnodu#nost be0malo kao prema luksu0u u kojem ne treba suvi#e da u4iva onaj ko se usredsre5uje na o0biljne stvari kao #to su to get ri!- Iui!k+" )ervi!e" kampanja u ime ove ili one dru#tvene predrasude i tako dalje 3op$ #teno govore8i" dok mu#kar!i rade" u Ameri!i su prevas$ -odno 4ene te koje se bave (spirituali0mom ++ $ odatle visoka 0astupljenost 4ena u -iljadama sekti i dru#tava u kojima se spiriti0am" psi-oanali0a i krivotvorena isto&nja&ka u&enja me#aju s -umanitarnim radom" %emini0mom i sentimentali0mom" s ob0irom da se" pored so!ija$ li0ovanog puritani0ma i s!ijenti0ma" ni nivo ameri&ke (du-ovnosti. ne ra0likuje mnogo od toga 'ako vidimo kako Amerika svojim dolarima kupuje redom predstavnike i dela stare evropske kulture" koje rado koristi 0a relaP gospodara Bre8eg stale4a" pravi !entar i dalje le4i negde dru$ gde /injeni!a je da 8e u Ameri!i i0umitelj ili pronala0a& kakve nove sprave koja uve8ava produktivnost uvek biti !enjeniji od tradi!ionalnog tipa intelektual!a 9ikada se ne8e desiti da sve #to 0arada" realnost i ak!ija 0na&e u materijalnom smislu na vrednosnoj vagi ima manju te4inu od onoga #to mo4e proiste8i od linije aristokratskog dostojanstva Ako Amerika nije slu4beno 0abranila anti&ku %ilo0o%iju kao komuni0am" u&inila je ne#to !elis-odnije7 kro0 usta Vilijama D4ejmsa 1^illiam James2 objavila je da korisnost predstavlja kriterijum istinitog i da se vrednost svake kon!ep!ije" &ak meta%i0i&ke" meri njenom prakti&nom delotvorno#8u" #to u okviru ameri&kog mentaliteta na kraju gotovo uvek treba da 0na&i dru#tveno$ekonom$ skom delotvorno#8u Bako0vani pragmati0am je jedno od najkarakteristi&niji- obele4ja &itave ameri&ke !ivili0a!ije" a me5u ta obele4ja ula0i i Djuijeva 1De[eT2 teorija i tako0vani bi-ejviori0am? ovo se ta&no podudara s teorijama i0vedenim u )))6$u i0 Pavlovljevi- gledi#ta na uslovljene re%lekse i" poput ove teorije" u potpunosti isklju&uje Ja i svest kao su#tinski prin!ip Posledi!a ove tipi&no (demokratske. teorije jeste da svi mogu postati sve 1pod uslo$ vom da se podvrgnu odre5enoj obu!i i odre5enoj peda$ gogiji2" u stvari" da je &ovek po sebi be0li&na tvar koja se mo4e uobli&iti onako kao #to komuni0am 0a-teva kada" u biologiji" smatra antirevolu!ionarnom i antimarksisti&$ kom geneti&ku teoriju o uro5enim svojstvima >o8 koju u Ameri!i imaju reklame $ advertising $

i0me5u ostalog obja#njava upravo unutra#nju nepostojanost i pasivnost ameri&ke du#e koja u mnogim pogledima poka0uje dvo$ dimen0ionalne odlike in%antili0ma" a ne mladosti )ovjetski komuni0am slu4beno se i0ja#njava 0a atei0am Amerika nije dotle stigla" ali i ne prime8uju8i i &esto veruju8i u suprotno ipak tr&i du4 obronka na kojem nije ostalo vi#e ni#ta od onog #to je u okvirima katoli!i0ma ima lo 0na&enje religije Ve8 smo videli na #ta se religio0nost svodi u protestanti0mu? odba!iv#i svaki prin!ip vlasti i -ijerar-ije" oslobodiv#i se svakog meta%i0i&kog interesa" dogmi" obreda" simbola i sveti- tajni ona je osiroma#ila do pukog morali0ma koji u anglosaksonskim puritanskim 0emljama" a pre svega u Ameri!i" prela0i u slu4bu kon%ormisti&ke 0ajedni!e =ig%rid s pravom isti&e da je kalvini0am (jedina prava ameri&ka religija koja smatra da je grupa" a ne pojedina! prava 8elija dru#tvenog organi0ma." u skladu sa kojom se jedino bogatstvo smatra 0nakom bo4anske odabranosti u svojim" kao i u o&ima drugi-? (postaje te#ko uvideti ra0liku i0me5u religio0ne te4nje i lova na bogatstvo Bako se uvodi kao moralno i po4eljno da religio0ni du- postane %aktor dru#tvenog napretka i ekonomskog ra0voja . Prema tome" vrline koje 0a-teva svaki natprirodni !ilj na kraju i0gledaju beskorisne i &ak #kodljive 3 o&ima &istog Amerikan!a asketa nije ni#ta drugo nego danguba i dru#tveni para0it" a -eroj u anti&kom smislu samo je neka vrsta opasnog lu5aka koga treba odstraniti odgovaraju8im pa!i%isti&kim i -umanitarnim pro%ilaksama" dok se %ana$ti&ni puritanski moralista obavija blistavim oreolom Da li je sve ovo ba# toliko daleko od Lenjinovog prin!ipa da treba prognati (svaku natprirodnu kon!ep!iju ili kon!ep!iju svakojako tu5u interesima klase,C Da kao 0ara0no leglo treba uni#titi svaki trag ne0avisne du-ovnostiC 9ismo li mo4da na putu svemo8nog pri0emnog &oveka koga $ u Ameri!i" kao i u 6usiji $ uobli&ava te-nokratska ideologijaC ' slede8u stvar treba da u0memo u ob0ir )a 9EP$om je u 6usiji ukinut privatni kapitali0am samo da bi bio 0a$ menjen dr4avnim? imamo !entrali0ovani kapitali0am be0 vidljivikapitalista" lansiran" da tako ka4emo" u mastodontskom" ali be0nade4nom podu-vatu Beorijski u0ev" svaki sovjetski gra5anin je istovremeno radnik i ak!ionar svemo8nog trusta so!ijalisti&ke dr4ave Prakti&no" on je ak!ionar koji ne prima dividende $ i0u0imaju8i ono #to mu je dato 0a 4ivot" dobit od njegovog rada odla0i Partiji koja je ponovo lansira u druge radne i industrijske podu-vate" ne do0voljavaju8i joj da prestane da !irkuli#e i da se nagomila kod ijednog pojedin!a" ali &ine8i tako da re0ultat uvek bude sve ja&a mo8 kolektivnog &oveka" ne be0 pre!i0ni- odnosa s planovima svetske revolu!ije i subver0ije Breba imati na umu ono #to je re&eno o usponu kapitali0ma $ %enomenu prvenstveno ameri&kom $ o bogatstvu koje u Ameri!i" umesto da bude svr-a rada i sredstvo 0a kakvu vanekonomsku veli&inu ili 0a samo slobodno 0adovoljstvo pojedin!a" postaje sredstvo 0a proi0vodnju novog rada" novi- pro%ita i tako dalje" u lan&anim pro!esima koji sve dalje vuku 0a sobom i ne do0voljavaju preda'maju8i ovo u vidu" dola0i se !io novog 0aklju&ka da se u Ameri!i" tu i tamo" spontanim putem i u sistemu (slobode11" a%irmi#e isti stil koji !entrali0ovane strukture komunisti&ke dr4ave nasilno poku#avaju da ostvare )toga u 0asle$ pljuju8oj veli&ini ameri&ki- metropola pojedina! $ (nomad as%alta1+ $ ostvaruje svoju ni#tavnost pred golemim kraljevstvom kvantiteta" pred grupama" svemo8nim trustovima i standardima" 0avodljivim #umama nebodera i %abrika" dok su gospodari lan!ima okovani 0a stvari nad kojima gospodare? u svemu tome jo# vi#e se ispoljava ono kolektivno" u obliku u kojem je jo# be0li&nije nego u tiraniji koju je sproveo sovjetski re4im nad &esto primitivnim i be0voljnim elementima

'ntelektualna standardi0a!ija" kon%ormi0am i obave0na normali0a!ija" predu0eti u velikoj meri" tipi&no su ameri&ki %enomeni" ali ipak podudarni sa sovjetskim idealom o (dr4avnom mi#ljenju. s kolektivnom vredno#8u ) pravom je istaknuto da je svaki Amerikana! $ 0vao se on Vil$ son ili 6u0velt" Arajan ili 6ok%eler $ jevan5elista koji ne mo4e da ostavi na miru svoje bli4nje" koji neprestano ose$ &a du4nost da propoveda i optere8uje sebe ne bi li preobratio" pro&istio" u0digao svakog na nivo standarda" na moralni nivo )jedinjeni- Dr4ava 0a kojeg ne sumnja da je najvi#i Po&elo se sa aboli!ioni0mom u ratu 0a ot!epljenje" a 0avr#ilo udvojenim demokratskim (krsta#kim po-odom. Vilsona i 6u0velta na Evropu /ak u u minornim pitanjima" bilo da je re& o pro-ibi!ioni0mu" %eministi&koj" pa!i%isti&koj ili naturisti&koj propagandi" pa sve do euge$ neti&kog+ apostolata i tako dalje $ du- je uvek isti? uvek je ista volja da se standardi0uje" da se u individualnoj s%eri be0o&no nametnu kolektivno i dru#tveno 9i#ta nije ne$ istinitije od nekakve (otvorene." nepristrasne ameri&ke du#e? ne postoji &ak nijedna druga koja ima toliko tabua" ali ona i- je prisvojila na takav na&in da to uop#te i ne pri$ me8uje Ve8 smo napomenuli !la je jedan od ra0loga #to je bolj#evi&ka ideologija gajila interes 0a Ameriku poti!ao i0 &injeni!e da je ona 0apa0ila koliko je u ovom tipu !ivili0a!ije te-ni!i0am mnogo doprineo ideji obe0li&avanja >oralni standard odgovara onom prakti&nom kojeg ima Amerikana! )vima dostupan !om%ort i superproduk!ija u potro#a&koj !ivili0a!iji koji odlikuju Ameriku pla8eni su !enom miliona ljudi svedeni- na automati0am rada" oblikovani- u skladu s nekakvom spe!ijali0a!ijom do krajnji- grani!a" koja su4ava mentalno polje i 0atupljuje svaku ose8ajnost 3mesto tipa drevnog 0anatlije 0a koga je svaki posao bio umetnost" tako da je svaki predmet nosio neki li&ni pe&at i" u svakom slu&aju" bio proi0vod njegovisopstveni- ruku $ #to je pretpostavljalo neposredno i vrsno po0navanje odre5enog 0anata $ imamo -ordu parija koja glupavo potpoma4e me-ani0me 1&ije tajne po0naje tek jedan jedini" onaj ko i- popravlja2 i to pokretima automatskim i jednoli&nim gotovo kao kod sami- sprava Ovde )taljin i Word pru4aju ruku jedan drugome i krug se prirodno 0atvara7 standardi0a!ija svojstvena svakom me-ani&kom i kvantitativnom proi0vodu odre5uje i name8e standardi0a!iju onoga ko ga koristi? jednoobra0nost ukusa i sve ve8e svo5enje na nekoliko tipova odgovara onome #to se neposredno ispoljava u mentalitetu )ve se u Ameri!i usmerilo ka tom !ilju $ kon%ormi0am u okvirima mat$ ter$o%$%a!t+ i likemindedness++ lo0inka je na svim nivoima Bako ka!la %enomen organi0ovanog kriminala i drugi divlji obli!i ""nadkompen0a!ije, 1ve8 smo pomenuli beat gene$ ration2 ne provale brane" ameri&ka du#a svim sredstvima nastoji da olak#a breme 4ivota prepu#tenog samom sebi 1nagnana da ose8a i deluje po ve8 postavljenim Aabito$ vim@*++ svetlim i sigurnim #inama2 i i0gleda jednostavna i prirodna kao #to bi to mogao da i0gleda kakav 0eleni#" a od svakog trans!endentnog upliva 0a#ti8ena je ustavama (4ivotinjskog ideala. i optimisti&ko$sportske vi0ije sveta Bako bi se povodom mase Amerikana!a slobodno moglo govoriti o 0natnom pobijanju dekartovskog prin!ipa (Kogito" ergo sum.++++$ oni (ne misle i postoje. $ #tavi#e" neretko oni postoje kao opasna bi8a" a u i0vesnim slu&ajevima nji-ov primitivi0am uveliko preva0ila0i i onaj slovenski koji se jo# nije sasvim uobli&io u (sovjetskog &oveka. 9ivelisanje u svom #irenju" naravno" ne8e 0aobi8i ni polove Eman!ipa!ija sovjetske 4ene sla4e se sa onom koju je %eministi&ka maloumnost" i0vla&e8i i0 (demokratije. sve logi&ne posledi!e" ve8 odavno ostvarila u korela!iji sa degrada!ijom &oveka u materijalisti&kom i prakti!isti&$ kom smislu )a u&estalim ra0vodima u beskrajnom ni0u" raspadanje porodi!e u Ameri!i ima ritam analogan onom koji se mo4e o&ekivati u nekom dru#tvu koje 0na samo 0a

(drugove. i (drugari!e. `ene koje su odustale od sebe sami- kao takvi- veruju da se u0di4u u preu0imanju i obavljanju ovog ili onog oblika mu#ke aktivnosti One &ak i0gledaju nevino u svojoj bestidnosti i tek banalno i u naj$ neumerenijim perver0ijama" a &esto u alko-olu tra4e na&in !la se oslobode potisnuti- ili devijantni- energija svoje prirode U Eao dodatak tome" mladi8i i devojke se upu#taju u drugarski i sportski promiskuitet kro0 kojeg mogu da spo0naju tek vrlo malo od polarnosti i elementarnog magneti0ma seksa Ovo su %enomeni &isto ameri&kog obele4ja" mada nji-ovo 0ara0no #irenje u gotovo &itavom svetu &ini da im se sad ve8 vi#e i ne prepo0naje poreklo 3 sada#njem stanju" ako uop#te i postoji neka ra0lika u odnosu na promiskuitet koji je 0a komuni0am po4eljna stvar" ona se ra0re#ava samo u pejorativnom smislu preko gine$ kokratskog %aktora" po#to u Ameri!i" kao i u anglosaksonskim 0emljama" svaka 4ena i devojka smatra 0a prirodno da joj se pri0na pravo na neku vrstu nadmo8nosti i moralne nedodirljivosti 3 po&e!ima bolj#evi0ma bilo je i oni- koji su %ormuli$ sali ideal mu0ike na kolektivnoj osnovi radi pro&i#8enja i ovog polja od sentimentalni- bur4oaski- kon!ep!ija Bo je ono #to je Amerika uveliko ostvarila i pro#irila po &itavom svetu kao i0u0etno 0na&ajan %enomen7 d4e0 3 velikim salama ameri&ki- gradova gde se stotine parova trese poput epilepti&ni- i automatski- marioneta na !rna&ko sinkopiranje" 0aista vlada (stanje ludila." 4ivot me-ani0o$ vanog kolektivnog bi8a koje o4ivljava )tavi#e" mo4da je malo tako i0ra4ajni- %enomena 0a strukturu modernog sveta uop#te u njegovoj poslednjoj %a0i kao #to je ovaj" jer je 0a tu strukturu karakteristi&na koeg0isten!ija me-ani&kog" be4ivotnog elementa" sa&injenog samo od pokreta" i primitivisti&kog i subpersonalnog elementa koji ponese &oveka" u atmos%eri smutnog" nejasnog u0bu5enja 1(okamenjena #uma protiv koje se di4e -aos. $ O >iler2 Pored toga" ono #to je u bolj#evi0mu bilo programirano i tu i tamo ostvareno u (teatrali0ovanom. prika0ivanju bu5enja proleterskog sveta s !iljem sistematskog aktiviranja masa" u Ameri!i je odavno na#lo svoj ekvivalent na daleko #iroj skali" i opet u spontanoj %ormi7 to je be0umni deliri$ jum sportski- doga5aja" meetings" !entrirani- u plebej$ skoj i materijalisti&koj degrada!iji kulta ak!ije? uostalom" %enomeni provale kolektivnog i regresije u kolektivno" kao #to je po0nato" odavno su pre#li okean Amerikana! Volt Vitman" pesnik i mistik demokratije" mo4e se smatrati prete&om one (kolektivne poe0ije*1 #to tera na ak!iju i koja je" kao #to je re&eno" jedan od komunisti&kiideala i programa 'pak" takav liri0am u osnovi je 0adojen mnogim vidovima ameri&kog 4ivota $ sportom" aktivi0mom" proi0vodnjom" servi!e$om Muslugom] Eao #to je u )))6$u potrebno samo sa&ekati da odgovaraju8i ra0voji ra0re#e primitivisti&ke i -aoti&ne tragove slovenske du#e" tako treba samo pri&ekati da se u )jedinjenim Dr4avama individualisti&ki tragovi du-a rangers$a" pionira =apada" i &ega jo# sve ne #to se ra0u0dava i tra4i kompen0a!iju u podvi0imagangsters$*d" anar-isti&ni- eg0isten!ija$ lista i u sli&nim %enomenima" svedu i budu preu0eti u sredi#njoj struji Da ovde ima mesta 0a to" bilo bi lako ustanoviti jo# analogni- ta&aka koje dopu#taju da se u 6usiji i Ameri!i vide dva li!a iste stvari" dva pokreta #to" u saglasnosti sa dva najve8a sredi#ta svetske mo8i" konvergiraju u svojim destruk!ijama Jedno li!e je stvarnost koja se oblikuje pod gvo0denom pesni!om diktature" kro0 potpuno podr4avljenje i ra!ionali0a!iju? drugo je spontano ostvarenje 1dakle" i ono koje vi#e 0abrinjava2 &ove&anstva koje pri-vata da bude i -o8e da bude to #to jeste" koje se ose8a 0dravim" slobodnim i jakim i koje samo od sebe sti4e do isti- ta&aka" be0 gotovo personi%ikovane senke (kolektivnog &oveka. koja ga ipak ima u svojoj mre4i" be0 %anati&$ no$%atalisti&ke posve8enosti slovenskog komuniste

>e5utim" i0a jedne i i0a druge (!ivili0a!ije." i0a jedne i i0a druge (veli&anstvenosti. onaj ko ima o&i da vidi prepo0naje iste pred0nake dolaska (Ae0imene =veri. 3prkos tome" jo# ima oni- koji se 0avaravaju idejom da je ameri&ka (demokratija. protivotrov 0a sovjetski komuni0am" alternativa tako0vanog slobodnog sveta 3op$ #teno govore8i" opasnost se prepo0naje kada dola0i spolja u obliku brutalnog %i0i&kog napada" ali se ne prepo0naje kada ide putevima i0nutra Ve8 dugo Evropa trpi uti!aj Amerike" dakle i0opa&enje vrednosti i ideala svojstveno se$ vernoameri&kom svetu $ i to u nekoj vrsti kobnog protiv$ udara 9aime" kao #to je neko ispravno rekao" Amerika predstavlja samo (daleki =apad." radikalno ra0vijanje 1sve do apsurda2 osnovni- te4nji koje je i0abrala moderna 0apadna !ivili0a!ija uop#te )toga nije mogu8 pravi otpor kada se &vrsto dr4imo prin!ipa takve !ivili0a!ije" a pre svega te-ni&ke i proi0vodne ilu0ije )a ra0vojem ovog ubr0a$ vaju8eg uti!aja mo4e se" dakle" dogoditi da pri 0atvaranju kle#ta sa 'stoka i sa =apada oko Evrope $ koja je" ostav#i li#ena svake prave misli posle Drugog svetskog rata" prestala da u4iva rang autonomne i -egemone sile u politi&koj areni $ potpuno neopa4eno pro5e ose8aj kapitula!ije Eona&ni kra- ne8e morati da ima &ak ni odlike nekakve tragedije 3 svom ube5enju da imaju univer0alnu misiju" komunisti&ki svet i Amerika i0ra4avaju %akti&ku stvarnost Eao #to je re&eno" eventualni sukob me5u njima 0bio bi se kao poslednja medu nasilnim opera!ijama u planu svetske subver0ije" #to podra0umeva bestijalni -olokaust s milio$ nima ljudski- 4rtava" &ime bi se u potpunosti ostvarila poslednja %a0a involu!ije i opadanja mo8i drevni- kasti s jedne na drugu $ sve do najni4e od nji- $ i pojave kolek$ tivi0ovanog &ove&anstva Ako se i ne bude odigrala katastro%a upotrebom atomskog oru4ja od koje neki stra-uju" ostvarenjem i0vesne sudbine &itava ova !ivili0a!ija titana" &eli&ni-" kristalni- i betonski- metropola" vreve masa" algebre i ma#ina #to pre4u snage materije" gospodara neba i okeana i0gleda8e kao svet koji os!ilira u svojoj orbiti i nastoji da je se oslobodi" da bi se 0atim udaljio i kona&no i0gubio u prostorima u kojima postoji samo ona pogubna svetlost koju je upalilo ubr0anje njegovog sopstvenog pada =AELJ3/AE Oni koje je o&iglednost &injeni!a naterala da konsta$ tuju ono #to se na0iva (sumrakom =apada. obi&no 0avr#avaju svoja ra0matranja ra0nim apelima usmerenim ka ja&anju 0a#tite" stvaranju svojevrsni- 0aklona" i0a0ivanju reak!ija >i ne nameravamo da obmanjujemo sebe i druge i da se" radi ute-e lakog optimi0ma" udaljimo od onoga #to proi0la0i i0 objektivnog vi5enja stvarnosti '0vesnu nadu mo4e gajiti neko ko pri-vata uslovljena gledi#ta koja sama i0ra4avaju 0lo koje bi trebalo pobediti" ali onaj ko je 1usvojiv#i 0a re%erentnu ta&ku du- i oblike koji odlikuju svaku pravu !ivili0a!iju" svaku tradi!ionalnu !ivili0a!iju2 0nao da se vrati na po&etke i da sledi sve %a0e op#teg pokreta 0na kako bi nei0meran trud bio potreban ne samo 0a povratak nego samo i 0a primi!anje normalnom dru#tvenom poretku Dakle" njemu se i0gledi 0a budu8nost ne mogu predstaviti na isti na&in kao drugima /itala! koji je dovde pratio na#a ra0mi#ljanja uvi5a da preobra4aji i doga5aji kro0 koje je =apad dospeo u sada#nju ta&ku nisu proi0voljni niti slu&ajni" ve8 da proi0la0e i0 &itavog spleta u0roka 9a#e stanovi#te nije deterministi&ko $ dakle" verujemo da su te u0roke sami ljudi sebi stvorili 6eka istorije te&e koritom koje je sama sebi produbila" ali ne mo4emo laka sr!a danas misliti da se struja jo# mo4e skrenuti sa svog prav!a kada je postala silovita"

potpuna i kadra da provali sve brane Eo ne pretpostavi da je u pro!esu pada bilo odre5enog determini0ma" mora pretpostaviti da nikakvog determini0ma ne8e biti ni u suprotnom smislu $ drugim re&ima" ostaje da se utvrdi da li 8e posle okon&anja ovog !iklusa mo8i da 0apo&ne nova" u0la0na %a0a" sa i0vesnom odlikom kontinuiteta u odnosu na pre5a#nje 3 svakom slu&aju" =apad bi mogao biti spa#en samo putem povratka tradi!ionalnom du-u u novoj jedinstvenoj evropskoj svesti Dta bi danas 0aista moglo da poslu4i kao osnova 0a takav povratakC Ea4emo7 u jedinstvenoj evropskoj svesti Bo je pravi problem =a =apad" re& je o povratku tradi!iji u velikom" univer0alnom" jedno0na&nom smislu" #to uklju&uje svaki oblik 4ivota i svetlosti? u smislu" dakle" du-a i jedinstvenog poretka koji nadmo8no vladaju u svakom &oveku" u svakoj grupi ljudi i u svakom ogranku postojanja 9ije re& o tradi!iji u aristokratskom i tajnom smislu" kao 0alogu kojeg &uva nekoli!ina" nekakva elite i0a kulisa istorije 3 ovom (pod0emnom. smislu Bradi!ija je oduvek postojala" ona postoji i danas" a sigurno je i da bilo kakva slu&ajnost usuda ljudi ne8e dovesti do njenog nestanka 'pak" prisustvo tradi!ije u0ete u tom smislu nije spre&ilo propast 0apadne !ivili0a!ije 'spravno je istaknuto da je svaka elite 4ila $ drago!ena" ali ipak 4ila? potrebne su druge 4ile i potrebno je da sve one konvergiraju" ali je kraljevskog toka samo ona sredi#nja" najtajnija koja vlada" skrivaju8i se i poniru8i 1 Ako nema odgovaraju8e sredine" nema ni odjeka? ako nema unutra#nji- i spolja#nji- uslova da svaka ljudska delatnost 0adobije smisao i da svako mo4e 0a-te$ vati sve od 4ivota koji se 1u0vi#en do nivoa obreda i 4rtvene ponude2 mo4e postaviti oko jedinstvene" a ne samo ljudske ose $ onda je svaki napor u0aludan" nema seme$ na koje 8e dati plod" delovanje svake elite bi8e paralisano 3pravo ti- uslova danas nema /ovek je danas vi#e nego ikada i0gubio svaku mogu8nost dodira s meta%i0i&kom stvarno#8u" sa onim #to je ispred njega i i0a njega 9ije re& < verovanjima" %ilo0o%ijama" pona#anju $ ni#ta se od toga ne ra&una" sve bi to bilo neva4no? po toj meri" bio bi to u osnovi lak podu-vat Eao #to je re&eno na po&etku" u modernom &oveku postoji materijali0am koji je kro0 vi#eve$ kovno nasle5e sada postao be0malo struktura" konstitu!i$ onalna &injeni!a njegovog bi8a On $ a da to spoljna svest 1 ne prime8uje $ gu#i svaku mogu8nost" skre8e svaku na$ meru" parali#e svaki polet" odba!uje svaki napor &ak ispravno usmeren na kakvu sterilnu" neorgansku (gra5u. ) druge strane" lana! u&vr#8uju na&in i sveukupnost uslova svakodnevnog 4ivota koje" u dana#njoj !ivili0a!iji" gotovo nijedan od na#i- savremenika vi#e ne mo4e i0be8i? prevla5uju8i tip #kolovanja? sve ono #to se svesno ili ne$ svesno trpi kao sugestija i uslovljenost okru4enja i kolek$ *3p J de Jiorgio" 9oterelle sultZas!esi e Antieuropa" u 'ntrodu0ione atla >agia" nav delo" t ''" str ;<4 MJulijus Evola" po&ev#i od i0d Pobune i0 1934" tako navodi" pod njenim pravim imenom" raspravu potpisanu (Oavismat. koja se pojavila kako u 3ru i0 19;U tako i u narednim i0danjima 3voda u magiju $ 9ap it prir ] tivne psi-e? idoli" predrasude" obli!i rasu5ivanja i ose8a$ nja" la4na sa0nanja i la4ne ak!ije ukorenjene u du#ama Aila bi potrebna totalna katar0a" ra0goli8enje koje ni#ta ne #tedi" takvo koje 8e poslednjeg &oveka osloboditi oko#ta$ li- naslaga" njegovog ""Ja," njegovi- ponosa i

dela" njegovi- nada i teskoba =aista" toliko je u&inio (napredak." da ni#ta manje od toga predstavlja uslov po kojem bi tran$ s!endentna re%erentna ta&ka ponovo mogla biti prepo0nata" po kojem bi %ides u apsolutnom" tradi!ionalnom smislu" mogla biti iskupljena u toj meri da svakoj stvari $ a pre svega &oveku $ prida novo 0na&enje" da ponovo apsorbu$ je i ra0re#i u novoj &istoti sve ono #to je bilo obe#&a#8eno i degradirano >e5utim" ako se takvo delo unutra#njeg oslobo5enja te#ko mo4e o&ekivati 0a pojedin!e" kako bi ono moglo biti kon!ipirano 0a maseC Ako preva0ila0i mogu8nosti oni- koji nastavljaju da se poigravaju %eti#ima 9auke i 3metnosti" 'storije" Vere i Wilo0o%ije" kako bi ono moglo biti u dometu mogu8nosti masa obu0eti- kolektivnim demoni0mom" prega4eni- svemo8nim ekonomskim i te-nolo#kim prividima" paroksi0mima aktivi0ma" politi&kim strastima i svim onim #to se sti&e u a-rimanskom idealu mo8i ili ilu0ornog" pra0nog napretkaC ) druge strane" i0gleda da =apadu u svakom pogledu nedostaje vi#a misao kadra da bude osnova ostvarenja tradi!ionalnog du-a" ili makar pribli4avanja njemu >e5u onima koji su najjasnijim terminima 0nali da i0ra0e kri0u modernog sveta bilo i- je koji su verovali u mogu8nosti katoli!i0ma" jer ako je =apad ikad imao ure5enje saglasno tradi!iji" 0a takvo je ure5enje" smatralo se" bila 0aslu4na Krkva" te bi tako povratak Evrope katoli!i0mu upotpunjenom tradi!ijom mogao biti put 0a uspravljanje =apada 'pak" i to je varka Pre svega" !la li bi se trebalo nadati da katoli!i0am danas poseduje onu snagu univer0alne integralne promene koje je" u osnovi" i0gledao li#en i pri daleko povoljnijim materijalnim" moralnim i intelektualnim uslovimaC Da li bi on upravo danas umeo da preu0me ono telo koje mu ve8 stole8ima i0mi&e" telo koje sada ve8 ima svoj sopstve$ ni 4ivot i sopstveni du-" kojem su pro%ana nauka i lai&ka kultura oskmavile svaku nit i &iji &in %ormalnog i javnog ispovedanja -ri#8anske vere ne predstavlja vi#e ni#ta su#tinsko i presudno u stvarnom 4ivotu pojedina!a i narodaC 9ije re& o kompromisima i prilago5avanjima 'gra s kompromisima i prilago5avanjima suvi#e je dugo trajala i nije mogla ni#ta protiv poreme8aja koji je 0adesio =apad 'li religija postaje jednoglasna" apsolutna" i vra8a se ispo$ ljavanju prisutne i delotvorne mo8i trans!endentnog" ili je pak ni#ta 9i ovde nije re& o mogu8em marginalnom objedinjavanju u li&nosti ovog ili onog i0u0etnog katolika )amo bi u bloku pravoverja nada-nutog sasvim druga&i$jim du-om mo4da bilo mogu8e da katoli!i0am" uprkos svojoj patvorenoj prirodi" uspostavi re%erentnu ta&ku 0a mnoge raspr#ene i ra0deljene sile Da li je mogu8e da katoli!i0am danas preva0ide sekta#ki i u osnovi antitradi!io$ nalni eksklu0ivi0am koji je svojstven njegovoj doktrini i u0digne se na vi#u" meta%i0i&ku i e0oteri&nu ta&ku vi5enja koja bi ga oslobodila njegovi- ograni&enjaC 9ije li mo4da o&igledno da on danas" naprotiv" tra4i da se na svaki na&in usaglasi s modernom misli" da je asketski i kontemplativni aspekt u njemu sve 0anemareniji u odnosu na mora$ listi&ki i dru#tveni" da Krkva u politi&kom domenu ve8 dugo 4ivi od danas do sutra" pregovaraju8i &as s jednim" &as s drugim sistemom" i0begavaju8i da se anga4uje u jednom jedinom" nepokolebljivom i nepromenljivom prav!u" misle8i samo da se ""osavremeni, i lavira" toliko da" na kraju" (vodi dijalog. &ak i s marksi0momC 3 du-ovnom smislu" tradi!ija koja je tek puki sistem vere i bogoslovske teologije" simbola i obreda" neobu-va8eni- u najdubljem smislu" ne mo4e delovati na univer0alan na&in ili o4ivljuju8e" a problemati&no je do koje je ta&ke katoli&ki kler jo# 0adr4ao neku od !rta tela

0aista 0aposednutog nekom silom odo0go 3 materijalnom smislu" u prostoru evropskog -ri#8anstva trebalo bi potom otkloniti protestantski i pravoslavni raskol" #to je 0adatak koji i0gleda utopisti&ki u terminima rigoro0nog povratka na pola0nu ta&ku? eventualna odbrambena solidarnost -ri#8anski- !rkava protiv mar#a antireligijski- snaga" i0u0imaju8i nei0be4na unionisti&ka raslojavanja" svakako ne bi mogla da bude pome#ana s ponovnim a%ir$ misanjem neke univer0alne ideje 9i problem sile ne mo4e biti 0anemaren" s ob0irom na op#te uslove posle5nje epo-e Brebalo bi imati na raspolaganju blok sila $ ekonomsku" vojnu i industrijsku silu $ koje bi bile na visini oni- koje se sa 'stoka i sa =apada prepiru 0a vladavinu svetom" tako da bi se i materijalno stvorili brana i 0aklon ) druge strane" ni misao da je katoli!i0am 0aslu4an 0a sve ono #to je na =apadu tradi!ionalno ne bi se mogla pri-vatiti be0 jasni- re0ervi 9e treba 0aboraviti slo4eni karakter katoli!i0ma Ve8 smo videli da su tamo gde se on is$ poljio kao sila reda i -ijerar-ije obe0be5ujuei potporu evropskom &oveku" prvenstveno delovali uti!aji rimsko$ $germanskog sveta Bamo" pak" na =apadu gde se u katoli!i0mu a%irmisala upravo -ri#&anska komponenta" on je delovao pre u antitradi!ionalnom nego u tradi!ionalnom smislu Lunarno$ sve#teni&ki du-" njegov karakteristi&ni duali0am i ra0na s-vatanja jevrejske provenijen!ije koja su ume#av#i se postala su#tinski deo -ri#8anskog du-a postavili su u katoli!i0mu neku vrstu prepreke koja je prejudi!irala mogu8nost da telu Evrope da du-ovnost" sa$ glasnu" to jest blisku onoj koju smo na0vali )vetlost )evera 9e samo to7 katoli!i0am je u0rokovao da se najrealnije sile" upravo 0ato #to su nai#le na 0akr&en put prema gore" i0liju u oblast materijalnog i samo u njemu po&nu da ostvaruju vrednosti najtipi&nije 0a 0apadnu du#u Po0nato je da je upravo u okvirima reak!ije protiv katoli!i0ma od perioda renesanse 0apo&ela ponovna a%irma!ija /oveka i `ivota? to je o&igledno 0astranjenje" ali je u velikoj meri podstaknuto navedenom situa!ijom Ae0 ustru&avanja treba re8i da se onaj ko danas veruje da je &ovek Bradi!ije i tra4i obnovu u obi&nom katoli!i0mu 0apravo 0austavlja na pola puta" nema uvida u prve beo&u$ ge lan!a u0roka i" pre svega" u prvobitni svet i svet apsolutni- vrednosti 3 0apadnom materijali0mu usmerenom u prav!u mu4evnosti i u prisustvu du-ovnosti koja je" poput -ri#8anske" neodvojiva od ne0apadni-" (ju4nja&ki-. elemenata $ a u0 to i li#ena vi#e" meta%i0i&ke i e0oteri&ne dimen0ije svojstvene svakom !elovitom tradi!ionalnom sistemu $ treba prepo0nati dva suprotstavljena" ali ipak komplementarna aspekta iste situa!ije Analogni strukturalni duali0am ugro0i8e svaki poku#aj tradi!ionalne obnove" preventivno ga upu8uju8i u pogre#nom smeru 3 sada#njoj !ivili0a!iji stvari stoje tako da bi svako pri0ivanje prvobitne du-ovnosti koja bi mogla da elimini#e %aktor 0astoja" da preva0i5e ras!ep" da prenese i oslobodi na nivou svetlosti sile dejstvovanja 0atvorene u mra&nom i varvarskom svetu moderne (veli&ine." imalo nei0be4no problemati&an is-od" mo4da i mnogo gori od onog u vreme renesanse )uvi#e je jaka kod modernog &oveka te4nja da mu4evnost" li&nost" ak!iju 1tj delanje2 i autonomiju kon!ipira samo u materijalnim i &isto ljudskim pojmovima? stoga je vrlo malo verovatno da 8e doktrina koja je inspirisana prvobitnim smislom kojeg su svi ovi atributi imali u svetlu tradi!ionalni- i trans!edentni- re%eren!i mo8i da i0begne da odma- bude obja#njena istim pojmovima" pretvaraju8i tako sveto u pro%ano umesto pro%anog u sveto =aista" ko bi danas uspeo da govore8i o pravu suverene Dr4ave spram Krkve kon!ipira i#ta drugo sem

plebejski- i lai&ki- 0a-teva 0a 0emaljskom mo8i protiv du-ovne vlastiC 'li bilo #ta drugo osim u0urpatorski- pronevera svojstveni- novim (naddr4avama. i novim na!ionalisti&kim ili kolektivisti&kim mistikamaC Jovore8i danas o nadindividualnosti" da li bi um mogao suvi#e da prema#i (nat&oveka. u najgorem ni&eovskom smisluC Jovore8i danas o (!ivili0a!iji ak!ije. kao o mogu8nosti istog ranga kao i onoj (kontempla!ije." ne bi li mo4da u njoj u na#e vreme svi prepo0nali trijum% oni- oblika koji nepobitno poka0uju svoju nadmo8 u odnosu na svaku pro#lu epo-u putem me-ani&kog" te-nolo#kog i vojnog osvajanja sveta koje je evropski &ovek ostvario 0a manje od veka upravo svojim kultom ak!ijeC 9ije li i samo podse8anje na mitove poput rimskog i nordijsko$germanskog mita" na ideju o rasi" arijskom du-u i tako dalje" u nedavnoj pro#losti mo4da 0a!rtalo problemati&ne prav!e u okviru politi&ki- prevrata koji su ubr0ali posle5nje slomove u EvropiC =bog toga treba konstatovati da je put dvostruko 0a$ pre&en =atvor 0apadnog &oveka je me5u najpogibeljni$ jim" jer je jedan od oni- koji nemaju 0idove 9ije lako pridi8i se kada nema nijedne ta&ke koja bi i0dr4ala u trenutku dok tra4imo oslona! da se odgurnemo )ve vi#e istiskuju8i stvarni uti!aj -ri#8anstva i katoli!i0ma" =apad napu#ta posle5nje ve0e sa du-ovno#8u koja nije njegova sopstvena? s druge strane" u svojim sopstvenim obli!ima on nije du- i ne i0gleda sposoban da stvori svoj duBako se mo4e pomi#ljati i na prst neumitne sudbine Ve8 smo rekli7 &ove&anstvo je 0ga0ilo na pretposlednji ste$ penik i nala0i se na pragu univer0alne pojave istine i mo8i posle5nje me5u kastama? verovatno ostaje jo# malo da bi se dodirnulo dno (mra&nog. ili (gvo0denog doba. na$ gove#tenog u tradi!ionalnim u&enjima" &ije op#te odlike u velikoj meri odgovaraju onim savremene !ivili0a!ije Poput ljudi" i !ivili0a!ije imaju svoj !iklus" po&etak" ra0voj" kraj" i #to su vi#e utonule u sporedno" ovaj 0akon biva sve %atalniji Ovo" naravno" nije ne#to #to mo4e u0nemiriti onoga ko se ukorenio u onome #to" budu8i da se nala0i i0nad vremena" ni#ta ne bi moglo i0meniti i #to traje kao neprola0no prisustvo ' kad bi de%initivno morala nestati" sigurno je da ova moderna nije prva me5u !ivili$0a!ijama koje su se ugasile" niti je ona ta i0a koje ne8e biti drugi- )vetla se gase ovde i svetla se ponovo pale na drugom mestu u nai0meni&nom re5anju onoga #to je uslovljeno vremenom i prostorom Kiklusi se 0atvaraju i !iklusi se ponovo otvaraju Eao #to je re&eno" doktrina o !iklusima bila je bliska tradi!ionalnom &oveku" i samo je ne0nala#tvo moderni- moglo u&initi da oni i 0a trenutak poveruju da nji-ova !ivili0a!ija" ukorenjena vi#e od ma koje ma kada u elementu 0emaljskog i slu&ajnog" mo4e imati ra0li&itu i privilegovanu sudbinu =a onog ko stvari uvi5a u skladu sa stvarno#8u" su#tinski problem je pre svi- u kojoj meri 8e i0me5u sveta koji umire i sveta koji se mo4e roditi postojati odnosi kontinuiteta7 to jest" #ta se i0 jednog sveta mo4e nastaviti u drugomeC Preovla5uju8a kon!ep!ija u drevnom tradi!ionalnom u&enju jeste da" 0apravo" neka vrsta -ijatusa odvaja jedan !iklus od drugog $ ne bi bilo progresivnog opo$ ravljanja i ponovnog u0di0anja" ve8 bi to bio novi po&etak" nagla muta!ija u saglasnosti s nekim doga5ajem bo4anskog i meta%i0i&kog reda 9a isti na&in" staro drvo se ne obnavlja" ve8 umire" a novo drvo je ono #to eventualno mo4e i0ni8i i0 njegovog semena Ovo omogu8ava da se jasno vidi kako odnosi" kontinuiteta i0me5u jednog i drugog !iklusa mogu biti samo relativni i" u svakom slu&aju" ne moraju se ti!ati masa i veliki- struktura neke !ivili0a!ije Oni se su4avaju na vitalne eg0isten!ijalne elemente" upravo poput semena u odnosu na biljku

=ato se me5u mnogim ilu0ijama koje treba pobijati nala0i samoobmana oni- #to se upinju da vide neku logiku nadre5enu pro!esima raspadanja" koji misle da je" na ovaj ili na onaj na&in" drevni svet morao propasti da bi dao mesta novom svetu prema kojem se" uprkos svemu" danas kora&a Ve8 je re&eno kakav je taj jedini svet prema kojem se danas kora&a7 to je onaj obi&ni svet #to sakuplja i sabira u ekstremnom obliku ono #to je delovalo u %a0i destruk!ije On je takav da ni&emu ne mo4e poslu4iti kao osnova" on nije kadar da pru4i materiju koja bi" mada u ra0li&itom obliku" u&inila da se u njemu mogu ponovo is$ poljiti tradi!ionalne vrednosti $ budu8i da on sam predstavlja samo nji-ovu organi0ovanu nega!iju i otelovljenje =a modernu !ivili0a!iju u0etu u !elini nema budu8nosti u po0itivnom smislu Kisto je ma#tanje to #to neki misle da 8e nekakav !ilj i nekakva budu8nost ipak opravdati ono #to je &ovek uni#tio u sebi i i0van sebe >ogu8nosti koje se jo# nude u poslednjim vremenima ti&u se manjine i mogu se ra0a0nati na slede8i na&in Pored veliki- strujanja u svetu" jo# postoje individualnosti usidrene u (nepomi&nim 0emljama. Bo su u na&elu ne0nan!i koji se dr4e i0van svi- trivijalnosti popularnosti i moderne kulture Oni se dr4e prin!ipa vr-a" ne pripadaju ovom svetu i $ mada su rasuti po 0emlji i &esto ne 0naju jedan 0a drugoga $ nevidljivo su sjedinjeni i oblikuju neraskidivi lana! u tradi!ionalnom du-u Ovo je0gro ne deluje" ve8 samo ima %unk!iju kojoj je odgovarao simboli0am (ve&ite vatre. =bog nji-" Bradi!ija je uprkos svemu prisutna" vatra nevidljivo plamti" ne#to uvek pove0uje svet i nadsvet Bo su (oni #to bdiju." eTp%2copoi Eao najbrojnije" postoje individue koje" mada ne 0naju8i u ime &ega" ose8aju 0brkanu ali stvarnu potrebu 0a oslobo5enjem 9ajbolje #to se mo4e u&initi jeste usmeriti takve osobe" 0a#tititi i- od du-ovni- opasnosti i voditi i- kako bi neko me5u njima mogao spo0nati istinu ' ovde je re& o ne&emu #to je ve0ano 0a manjinu i ne treba se 0avaravati da bi odatle mogla proiste8i kakva drago!ena varijanta sveukupni- sudbina 3 svakom slu&aju" ovo je jedino opravdanje 0a opipljivu ak!iju koju jo# mogu ra0viti pojedini ljudi Bradi!ije u modernom svetu" u okru4enju 0a koje oni uop#te nisu ve0ani =bog pomenute ak!ije usmeravanja dobro je da ima takvi- (svedoka. kako bi se na vrednosti Bradi!ije stalno uka0ivalo $ &ak i u neumere$ nijem i o#trijem obliku ukoliko bi suprotna struja postajala ja&a ' mada se te vrednosti danas ne mogu ostvariti" ne treba i- 0bog toga svesti na obi&ne (ideje. One su me$ re 3 slu&aju da se i elementarna sposobost merenja sasvim i0gubi" tada bi se 0aista spustila poslednja no8 9eka ljudi na#eg vremena samo nastave da govore s ve8om ili manjom obe#8u i nametljivo#8u o tome kao o ana-roni$ 0mu i antiistoriji >i dobro 0namo da su to samo alibiji 0a nji-ov pora0 9eka im nji-ovi- (istina." i treba brinuti samo o jednom7 da se odr4i na nogama u svetu ru#evina Ako neka delotvorna op#teostvariva ak!ija danas" kao #to je re&eno" ima veoma oskudne mogu8nosti" pomenutoj grupi uvek preostaje unutra#nja odbrana 3 jednom drevnom tekstu o aske0i re&eno je kako 8e" da bi na po&etku mogao biti ostvaren 0akon (odo0go." oni koji budu do#li posle mo8i da urade samo polovinu pret-odno u&injenog i da 8e u poslednjim vremenima malo toga ostati #to bi moglo da bude preto&eno u delo" ali 8e se 0a ljude ti- vremena javiti veliko isku#enje" i oni koji u tim vremenima i0dr4e bi8e ve8i od nekada#nji- ljudi" bogati- delima 3&initi da vrednosti istine" stvarnosti i Bradi!ije budu dobro vidljive onome ko danas ne8e ""ovo," i smeteno tra4i ""dru$ go," 0na&i ponuditi ta&ke oslon!a kako" u situa!ijama gde materija sada ve8 i0gleda ja&a od du-a" u svima ne bi prevagnulo veliko isku#enje

9apokon" ra0motri8emo i tre8u mogu8nost =a neke" put ubr0anja mo4e i0gledati najpodesniji 0a primi!anje re$ #enju" jer su" u i0vesnim prilikama" mnoge reak!ije ekvivalentne onim gr&evima koji vrede tek u meri u kojoj produ4avaju agoniju i" odga5aju8i kraj" odla4u i novi po&etak Ailo bi to preu0imanje najdestruktivniji- pro!esa moderne ere pri jednoj posebnoj unutra#njoj usmerenosti" da bi oni bili upotrebljeni u !iljevima oslobo5enja $ kao neko preusmeravanje otrova protiv samog sebe ili kao kakvo (ja-anje tigra. 3 Prou&iv#i pro!es pada 0apadnog &oveka" u ireali0mu smo uo&ili njegov naj0na&ajniji aspekt Pojedina! se u odre5enom istorijskom trenutku 0atekao u situa!iji da ne 0na vi#e ni#ta o du-ovnosti kao stvarnosti On &ak vi#e ne pro4ivljava ni vlastiti smisao" osim u grani!ama kakvog mi#ljenja" ra0mi#ljanja" #to se svodi na psi-ologi0am >isao i opa4anje stvaraju mu tada svet varki" utvara i idola koji 0a$ menjuju du-ovnu stvarnost7 to je -umanisti&ki mit kulture" pe8ina senki =ajedno sa apstraktnim svetom misli i0$ ni&e i romanti&ni svet (du#e. Javljaju se ra0nolike kreature sentimentalnosti i vere" individualisti&kog i -umanitarnog patosa" &ulnosti i punokrvnog -eroi0ma" poni0nosti i pobune Videlo se i da je ovaj irealisti&ni svet sada ve8 na i0maku" da su najdublje" najelementarnije sile na putu da prega0e mitove romanti&nog i individualisti&kog &oveka u svetu u kojem reali0am prevladava bilo koji ideali0am ili sentimentali0am" a (-umanisti&ki kult du#e. biva preva0i5en 3ka0ale su se struje koje u uni#tenju ""Ja, i osloba5anju &oveka od (du-a. vide pretpostavke 0a novu univer0alnu !ivili0a!iju Dto se ti&e puta kojeg smo malo&as pomenuli" re& je o utvr5ivanju do koje se ta&ke mo4e !rpsti korist i0 sli&ni- destruktivni- prevrata? do koje ta&ke" 0a-valjuju8i unutra#njoj postojanosti i upravljenosti prema trans!endent$ nom" ne$ljudski element realisti&kog i aktivisti&kog modernog sveta" umesto da bude put prema podljudskom $ #to je slu&aj s ve8inom posle!lnji- oblika $ mo4e podsta8i iskustva vi#eg 4ivota" vi#e slobode Bo je sve #to se mo4e re8i 0a odre5enu kategoriju ljudi s ob0irom na svr#etak vremena $ 0a kategoriju koja sama po sebi mo4e odgovarati tek manjini ' ovaj opasni put se mo4e probati Posredi je ogled A da bi on bio potpun i presudan" neka se ka4e i ovo7 mostovi su poru#eni" tu nema vi#e oslon!a" tu nema vi#e (povrataka." mo4e se i8i samo napred ' upravo je -erojski po0iv suo&iti se s talasom punim vrtloga 0naju8i da su dva usuda na istom odstojanju7 sudbina oni- koji 8e 0avr#iti s raspadanjem modernog sveta i sudbina oni- koji 8e se na8i u sredi#njem i kraljevskom toku novu struje Pred vi0ijom gvo0denog doba Oesiod je 0avapio7 (Da se bar nikada nisam rodioG. >e5utim" Oesiod je u osnovi bio samo pela0gijski du- koji nije 0nao 0a vi#e po0vanje =a druge prirode va4i druga&ija istina" va4i ve8 pomenuto u&enje po0nato i na 'stoku? ako posle5nje doba" kali$ $Tuga" predstavlja doba u4asni- ra0aranja" oni koji u njemu 4ive i koji u njemu" uprkos svemu" uspevaju da se odr4e na nogama mogu dosti8i plodove koji su bili te4e dostupni ljudima drugi- doba DODABAE O (>6A/9O> DOA3, ) ob0irom na sve #to smo pomenuli o aktuelnosti onoga #to je u drevnim tradi!ijama na0ivano (mra&nim dobom. $ kali$Tuga $ bi8e korisno da navedemo pojedine odlike tog doba koje je predvidela Vis-nu$pur5na Osa$ vremeni8emo jedino terminologiju

6ase slugu" varvara i ljudi van kasti 0agospodari8e obalama 'nda" Darvika" /andrabaga i Ea#mira Vo5e Move ere] koje 8e Mtada] vladati na 0emlji" kao nasilne prirode prisvoji8e dobra svoji- podanika Ograni&ena u svojoj mo8i" ve8ina 8e i0ni8i i napredovati br0o Eratak 8e biti nji-ov 4ivot" ne0aja4ljive bi8e nji-ove 4elje" a oni 8e biti nemilosrdni 9arodi mnogi0emalja" me#aju8i se s njima" pove#8e se 0a nji-ovim primerom 1 2 Easta koja 8e prevladati bi8e kasta slugu 1 2 Oni koji poseduju Mvais-Ta] napusti8e 0emljoradnju i trgovinu i sti!a8e 0a 4ivot pre#av#i u sluge ili obavljaju8i me-ani&ka 0animanja Mproletari0a!ija i industrijali0a!ija] 1 2 Vo5e" umesto da 0a#tite svoje podanike" oplja&ka8e i- do gole ko4e i pod i0govorom opore0ivanja ukrasti vlasni#tvo trgova&koj kasti Mkri0a kapitali0ma i privatnog vlasni#tva" podru#tvljavanje" na!ionali0a!ija i komuni0am]" 1 2 =dravlje Munutra#nje] i 0akon Msaglasan sopstvenoj prirodi7 svad-arma] slabi8e i0 dana u dan sve dok se svet sasvim ne i0opa&i )amo 8e imetak dodeljivati polo4aj Mkoli&ina dolara $ ekonomske klase] Jedini podsti!aj 0a pobo4nost bi8e 0dravlje M%i0i&ko]" jedina ve0a me5u polovima bi8e u4itak" jedini put uspe-a u takmi&enju la4nost 1 2 =emlja 8e biti !enjena samo po svom mineralnom blagu Mbespo#tedno iskori#8avanje tla" smrt religije 0emlje] 1 2 >antija 8e 0astupati sve#teni&ku vrlinu 1 2 )labost 8e biti jedini u0rok 0avisnosti Mpodlost" smrt%ides$ a i &asti u modernim politi&kim obli!ima] 1 2 Obi&no umivanje tela Mli#eno snage pravog obreda] 0na&i8e pro&i#8e$ nje Mda li se danas svela na ne#to vi#e tobo4nja spasono$ snost sveti- tajniC] 1 2 6asa 8e biti nemo8na da ra5a bo4anske pojave 1 2 3 be0bo4ni&koj 0astranjenosti ljudi 8e se pitati7 Eakvu vrednost imaju tradi!ionalni tekstoviC Dta su ti bogovi" #ta je to du-ovna nat&ove&nost 1br5-mana2C 1 2 Po#tovanje kasti" poretka i 1tradi!ionalni-2 institu!ija oslabi8e u mra&no doba 1 2 3 to doba brakovi vi#e ne8e biti obredni" a norme koje ve0uju u&enika 0a du-ovnog u&itelja i0gubi8e snagu >isli8e se da svako mo4e dosti8i stanje ponovo ro5enog bilo kojim putem Mdemokratija primenjena na ravan du-ovnosti]? pobo4na dela koja 8e jo# mo8i da bu!lu obavljena ne8e imati nikakav re0ultat Mto treba pove0ati sa Z-umani0ovanomZ i kon%ormisti&kom religijom" up ''" 1;] 1 2 Bip 4ivota bi8e jednako promiskuitetan 0a sve 1 2 Eo bude delio vi#e nov!a" vlada8e nad ljudima i poreklo 8e prestati da bude osnov 0a nadmo8 Mkraj tradi!ionalnog plemstva" bur4oa0ije" plutokratije] 1 2 Ljudi 8e usredsre$ diti svoj interes na pribavljanje bogatstva" &ak i na nepo#ten na&in 1 2 )ve vrste ljudi 0amisli8e da su ravne bramanu Mkr#enje du4nosti i umi#ljenost intelektuala!a i moderne kulture]" 1 2 9arod 8e kao nikada do tada biti u stra-u od smrti i pla#i8e se bede7 samo 0bog toga 8e sa&uvati Mprividnost] neba Msmisao religijskiostataka svojstven modernim masama] 1 2 `ene ne8e biti pokorne mu4evima i roditeljima Ai8e sebi&ne" podle" de!entrali0ovane" la4ljive $ a prika&i8e se 0a one ra0u0dane 1 2 One 8e postati obi&ni predmeti seksualnog 0adovoljavanja 1 2 Ae0bo4ni#tvo 8e prevagnuti me5u ljudima koji su 0astranili u jeresi i du4ina nji-ovog 4ivota 8e" s-odno tome" biti kra8a . 'pak" u tekstu Vis-nu$purana pominju se elementi prvobitne rase" ili (>anuove." koji su ostali ovde dole" u samom mra&nom dobu" da bi bili seme novi- nara#taja7 ponovo se javlja po0nata ideja o novom i kona&nom ispoljavanju onog (odo0go.

Eada obredi nau&eni i0 drevni- tekstova i institu!ije 0akona budu pred nestajanjem i kada se kraj mra&nog doba bude primakao" deo bo4anskog bi8a koje postoji 0bog svoje sopstvene du-ovne prirode po svojstvu Aramana+" koji je Po&etak i Eraj si8i 8e na 0emlju 9a 0emlji 8e ponovo utvrditi pravdu" a umovi oni- koji budu bili 4ivi na kraju mra&nog doba probudi8e se i biti kristalno pro0irni Ovako preobra4eni ljudi" 0a-valjuju8i toj posebnoj epo-i" &ini8e maltene jedan soj Mnovi-] ljudski- bi8a i omogu8iti ra5anje rase koja 8e slediti 0akone prvobitnog doba 1kvta$Tuga2 3 istom tekstu i na istom mestu re&eno je da 8e se ovaj bo4anski prin! roditi u lo0i i0 Dambala" a pret-odno smo videli da Dambala upu8uje na meta%i0iku ()redi#ta i (Pola11" na -iperborejsku tajnu i snage primordijalnog predanja J3L'J3) EVOLA Julijus Evola 119 maj 1U9U$11 jun 19H42 ro5en je u 6imu u poi*odi!i plemi8kog porekla Obra0uju8i se na de$ lima 9i&ea" >ikel#tetera i Vajningera" u&estvuje u Prvom svetskom ratu kao artiljerijski o%i!ir 3metni&ko iskustvo pribli4ava ga Papiniju i >arinetiju" Aali i Aragalji 1Araga$ glia2" ali ga epistolarni susret sa Karom 1B0ara2 i0dvaja kao glavnog eksponenta dadai0ma u 'taliji )lika i i0la4e svoja platna u 6imu i Aerlinu" sara5uje sa &asopisima Aleu i 9oi" ra0ra5uje teoretske tekstove 1Arte astratta" > Ea8a$ ri FKa!!iariF i- 19;< de%ini#e kao (jedne od %ilo0o%ski pregnantni- spisa evropske avangarde.2" pi#e poeme i poe0iju 1Opskurne re&i unutra#njeg pej0a4a F La parole obs!ure du paTsage interieur" 19;12 3pisuje te-ni&ki %akultet" ali stigav#i do diplomskog napu#ta studije pre0rev#i akademske titule Dadai0am je $ a danas se on smatra njegovim glavnim predstavnikom u 'taliji $ me5utim samo prvi korak da bi se (pre#lo s one strane147 dovr#ava svoj obiman %ilo0o%ski rad 0apo&et u gr$ letnim rovovima" kojeg namerava da predstavi kao preva0ila4enje klasi&nog ideali0ma i0nose8i ga u seriji tekstova 1Eseji o magijskom ideali0mu F )aggi sullZidealismo ma$ gi!o" 19;V? Beorija o apsolutnom pojedin!u F Beoria dellZ'ndividuo Assoluto" 19;H? Wenomenologija o apsolutnom pojedin!u F Wenomenologia dellZ'ndividuo Asso$ luto" 193<2 Privla&i pa4nju Ero&ea" Bilgera 1Bilg-er2 i Ealo5era 1Kalogero2 'stovremeno otkriva dalekoisto&na u&enja o ostvarenju" ure5uje italijansku ver0iju Bao$te$&inga 1Enjiga o putu i vrlini F'' Libro della Via e della Virtu" 19;32 i objavljuje prvo italijansko delo o tantri 1/ovek kao mo8 F LZuomo !ome poten0a" 19;:2" 0a kojim sledi veoma polemi&na knjiga o odnosima i0me5u %a#i0ma i -ri#8anstva 1'mperialismo pagano" 19;U2 6a0deljen i0me5u du-ovnog u0di0anja Ja i uplitanja u kulturni 4ivot vremena" sara5uje sa &asopisima 'gnis" Atandr" AilT!-nis i objavljuje sveske mese&nika 3r 119;H$19;U2 i Erur 119;92" gde pi#u 6egini 16eg-ini2" Eo$ la!a 1Kola00a2" Pari0e 1Parise2" Ono%ri" Eomi 1Komi2" )er$ va5io" a 0atim dvomese&nik La Borre 1193<2" ukinut 0bog njegovi- suvi#e inovernituma&enja %a#i0ma 9astavlja svoje istra4ivanje oblika unutra#njeg ostvarenja 0animaju8i se tako 0a al-emiju 1La tradi0ione ermeti$ !a" 19312" 0a neospirituali0am 1>aska i lik savremenog spirituali0ma F >as!-era e volto dello spiritualismo !on$ temporaneo" 193;2" 0a vite#ke i e0oteri&ne legende 1'' mi$ stero del Jraal" 193H2

9a osnovi njegovog antimodernog" antimaterijalisti&$ kog" antiprogresisti&kog ^eltans!-auung$a $ koji ga navodi da kritikuje kako bolj#evi0am tako i amerikani0am" smatraju8i i- dvema stranama iste medalje u istoimenom proro&kom eseju koji se pojavio u 9uova Antologia 119;92 $ nala0i se 6ivolta !ontro 3 mondo moderno 119342" njegovo najva4nije i naj&uvenije delo" #iroka panorama tradi!ionalne !ivili0a!ije suprotstavljene savreme$ noj !ivili0a!iji (Pro&itav#i je" &ovek se ose8a preobra4e$ nim," pisao je Jot%rid Aen 9astoji da uvede tu tematiku u raspravu koja se odvijala ti- godina ure5uju8i strani!u (Diorama %iloso%i!o11 11934$19432 dnevnika '' 6egime Wa$ s!ista i0 Eremone" gde ustupa mesto imenima svi- najbolji- kon0ervativni- intelektuala!a te epo-e 6a0vija i li&ne kontakte s tim krugovima dr4e8i mnoga javna predavanja" pre svega u 9ema&koj 3 'taliji predstavlja autore kao #to su Dpengler" Jenon" >ejrink 1>eTrink2" Aa-o%en '0me5u 193V i 1943$ 0anima se $ daleko pre nego #to 8e rasprava po&eti da se ostvaruje u praksi $ 0a i0u&avanja i istra4ivanja problema rasa" (odba!uju8i svako teoretisanje rasi0ma u isklju&ivo biolo#kom klju&u11 16 de Weli8e2? pi#e Bri aspekta jevrejskog pitanja F *l*re aspetti del problema ebrai!o 1193:2" >it o krvi F '' mito del sangue 1193H2" 3pustva 0a rasno obra0ovanje F 'ndiri00i per una edu!a0ione ra0iale 119412" #to i0a0iva >usolinijevu pa4nju" koji ga po0iva u Pala&o Vene!ija 1Pa$ la00o Vene0ia2 u septembru te godine7 (Ovo je knjiga koja nam je nedostajala11" rekao mu je tom prilikom 3sred rata" gotovo kao uputstvo 0a put kojeg treba slediti" objavljuje esej o budisti&koj aske0i Doktrina bu5enja 119432 Posle U septembra uspeva da se domogne 9e$ ma&ke? prisutan je prilikom >usolinijevog dolaska u Oi$ tlerov Vr-ovni #tab =atim se vra8a u 'taliju i de%initivno napu#ta 6im kada Amerikan!i ula0e u glavni grad 14 jun2 Jodine 194V u Ae&u" neposredno pre ulaska )ovjeta" strada u bombardovanju i" kao posledi!u povrede ki&mene mo4dine" 0adobija trajnu parali0u donji- ekstremiteta Ponovo se vra8a u 'taliju 194U i biva sme#ten u Aolonji" borave8i tako i0me5u 6ima i ovog grada sve do kraja 19V1 kada se kona&no vra8a u svoj stan u italijanskoj pre$ stoni!i 9ije ostao neaktivan" jer sele8i se i0 jedne u drugu bolni!u revidira mladala&ko delo Kovek kao mo8 F L*3omo !ome poten0a" napisano tridesetigodina" koje postaje Joga mo8i F Lo coga della poten0a 119492" prera5uje i adaptira tekstove i0 &asopisa 3r i Erur koji se sada" kao 3vod u magiju kao nauku o Ja ' 'ntrodu0ione alla >agia Iuale )!ien0a dellZ'o 119VV$19V:2" pojavljuju u trima sveskama? revidira i delo Beoria dellZ'ndividuo as$ soluto i ponovo po&inje sa novinarskim radom" 0bog &ega 8e dospeti pred sud" ali 8e i0 sudskog pro!esa i0a8i oslobo5en svake krivi!e 1tako0vani (pro!es WA6," 19V<$ 19V12 Aro#ura Orientamenti 119V<2 sadr4i u osnovi sve stavove koje 8e kasnije ra0raditi u svojim narednim knjigama" gde su i0lo4ene njegove ideje ve0ane 0a 4ivot u svetu posle 194V" koji je 0a Evolu uvek bio i0ra0 poslednjeg vremena" kali$juge" mra&nog doba7 knji0i o politi!i Ljudi i ru#evine F Jli uomini e le rovine 119V32" o eroti0mu >eta%i0ika seksa F>eta%isi!a del sesso 119VU2 i o eg0isten!ijalnim orijenta!ijama Ja-anje tigra F Kaval!are la tigre 119:12 Jodine 19:3$ otkrivaju ga kao dadaistu7 Enriko Eri$ spolti 1Krispolti2 organi0uje i0lo4bu njegovi- slika u rimskoj galeriji (La >edusa, )ledi jedna autobiogra%ija vi5ena kro0 svoje knjige 1'' !ammino del !inabro" 19:32" esej kao istorijsko$ideolo#ko tuma&enje %a#i0ma 1'' %as!ismo" 19:42" dva 0bornika 1Luk i bu0dovan FLZar!o e la !lava" 19:U? 6a0matranja F6i!ogni0ioni" 19H42 i 0birka njegove !elokupne poe0ije 16aaga Alanda" 19:92

Osniva& je i urednik i0dava&ke ku8e (Edi!ioni >edite$ ranee, 1od 19:U do smrti 19H4 ure5uje edi!iju (Ori00on$ ti dello )pirito." u koju uklju&uje dela i autore naj#iri- i najra0li&itijidu-ovni- i tradi!ionalni- orijenta!ija2 Poslednju %a0u svog 4ivota Julijus Evola provodi u neo&ekivanom svojstvu jednog anti$ >arku0ea7 ra5anjem (pro$ testa, i u 'taliji 119:U2 njegova se misao otkriva ne samo ""desno, ve8 i ""levo," tako da se u periodu 19:U$19H3$ veliki broj njegovi- knjiga vi#e puta ponovo objavljuje" a njegovi prilo0i tra4e u ra0li&itim &asopisima 9ekoliko mese!i pre smrti sastavlja statut Wonda!ije koja nosi njegovo ime Posle njegovog odlaska objavljene su brojne antologije njegovi- &lanaka i eseja Platna i !rte4i Julijusa Evola nala0e se u mu0ejima ili u privatnim kolek!ijama 1Paesaggio interiore ore 1< 3< nala0i se u rimskoj Jalleria 9a0ionale dZArte >odema2 9jegovi eseji i njegove knjige prevedeni su i objavljeni u 9ema&koj" Wran!uskoj" Portugalu" Jr&koj" Dvaj!arskoj" Velikoj Aritaniji" 6usiji" )jedinjenim Dr4avama" >eksiku" Eanadi" 6umuniji" Argentini" Ara0ilu" >a5arskoj i Poljskoj D 6 9apomena i0dava&a Prilikom redak!ije italijanskog prevoda ove knjige ko$ ri#8en je i engleski prevod7 Julius Evola" 6evolt Against t-e >odem ^orld" 6o!-ester" Vermont" 199V =a ra0liku od engleskog" srpski prevod nije menjan u odnosu na original" ali su ponegde pri-va8ena neka jednostavnija re#enja" sa namerom da se tekst pribli4i na#em &itao!u )adr4aj Predgovor tre8em i0danju 119:92 O Prvi deo )VEB P6EDA9JA 1 ; Po&etak F;1 Eraljevsko dostojanstvo F;V

3$ Polarna simbolika Jospodar mira i pravde F3H 4 V : H U 1< 11 i =akon" dr4ava" !arstvo F4H Bajna rituala FV: O prvobitnom karakteru plemstva F:3 O du-ovnoj mu4evnosti FH; Dva puta 0agrobnog 4ivota FHU 9$ `ivot i smrt !ivili0a!ija FU: 'ni!ija!ija i posve8enje F93 O -ijerar-ijskim ve0ama i0me5u kraljevskog sve#teni&kog dostojanstva F1<;

1; 13 14 1V

3niver0alnost i !entrali0am F1<U Du#a vite#tva F11V Doktrina o kastama F1;H Pro%esionalna udru4enja i umetnosti

6opstvo F141 1: 6aspolu8ivanje tradi!ionalnog du-a

Aske0a F1V3 1H 1U 19 ;< ;1 Veliki i mali sveti rat F1V9 'gre i pobeda F1H3 Prostor $ Vreme $ =emlja F191 /ovek i 4ena F;<U Opadanje vi#i- rasa F;19

Drugi deo PO)BA9AE ' '=JLED >ODE69OJ )VEBA 1 ; 3&enje o &etiri doba F;;9 =latno doba F;3H

3$ ""Pol, i -iperborejsko sedi#te F;4; 4 V : H U 9ordijsko$atlantski !iklus F;V< )everijug F;:< Kivili0a!ija majke F;:9 Kiklusi opadanja Oerojski !iklus F;HU Bradi!ija i antitradi!ija F;91

9$ =apadni -erojsko$uranski !iklus F31U 1< )inkopa 0apadne tradi!ije H349 ] 1 Preno#enje !arstva Jibelinski srednji vek F3V9 1; 14 1V 1: Propast srednjovekovne ekumene 9a!ije F3H: 13$ 'reali0am i individuali0am F3UH 6egresija kasti F4<4 9a!ionali0am i kolektivi0am F4l: Kiklus se 0atvara F4;V =aklju&ak F44<

Dodatak o (mra&nom dobu, F4V< Julijus Evola F4V3 9apomena i0dava&a F4VH

K'W $ Earajionoaunja T nT:jimRauOjO Oapo%lOa :n:jiii<BeiRa Kp:nje" Aeorpaa 11F1; EAOF'A" JTjiOjT!" 1U9U$19H4 Pobuna protiv modernog sveta F Julijus Evola ? prevela sa italijanskog Dubravka 6aj- $ /a&ak ? Aeograd 7 Jrada! E " ;<1< 1Aeograd 7 =u-ra2 $ 4VU str ? ;4 !m $ 1Ale%? knj H;2 Prevod dela7 6ivolta !ontro ii mondo moderno $ Bira4 V<< $ )tr 4VV$4VU7 Julius Evola F D 6 MDubravka 6aj-] $ 9apomene i bibliogra%ske re%eren!e u0 tekst ')A9 9HU$U:$U3V<$H:$9: KOA')) )6$'D 1HV1V31:4 i0d 1U4:" odeljak 3" t '" str ;33$;3V Nit prev 7 -*iloso%ia delta mitolo$ gia" >ursia >ilano" 199<N b'Bp J Evola" L *ar!o e la !lava" Edi0ioni >!diterran!!" 6oma" 1999" H>o4da 8e u daljem &itanju postati jasne re8i Lao Kea 1Bao$te$5ing" LLLL12 (/ovek koji poseduje Vrlinu ne raspravlja $ &ovek koji raspravlja nema Vrline*1" kao i tradi!ionalni arijski i0ra0i ve0ani 0a tekstove koje (nisu mogli na&initi smrtni!i i koji su nepristupa&ni ljudskom ra0umu. 1>anavadbarmas-astra" L''" 942 9a istom mestu 1L''" 9:2 dodaje se? ()ve knjige koje se ne 0asnivaju na Predanju od ljudske su ruke potekle i strada8e7 ovo nji-ovo poreklo poka0uje da su beskorisne i la4ljive +JLat"7 svuda" 0a svakog i 0auvek $ Prim prev 96e8i D de Dorda 1De Jiorgio" ""=ero,2 u Krollano le torri 1La Borre br 1" 193<2 /lanak obu-va8en u ponovljenom i0danju svi- deset sve0aka &asopisa koji je osnovao i ure5ivao Evola7 La Borre" '' Wal!o" >ilano" 19HH" str ;4$;U M9apomena lan%ranka de Burisa 1De Burris2" prire5iva&a &etvrtog italijanskog dopunjenog i0danja Pobune protiv modernog sveta 3 daljem tekstu7 9ap it i0d ] 1 Earakteristi&ni Plotinovi i0ra0i" Eneade" '" viii" 4$H? 3" PPi" V$U? V'" vi 1U" ZLat 7 prvosve#tenik $ Prim prev ++l at 7 most $ Prim prev \,Lat 7 kralj $ Prim prev 4>anavad-armas-astra 1>anuovi 0akoni2" V''" U? V''" 4$V @Lat 7 vladati" upravljati" voditi" $ Prim prev Y9asuprot tome" ako bi u Jr&koj i 6imu kralj postao nedostojan sve#te$ ni&ke slu4be" 0bog koje je i bio reP sa!rorum" prvi i najvi#i i0vr#ila! obreda 0a entitet &iji je politi&ki poglavar istovremeno bio" on vi#e nije mogao biti kralj l2p 9 D Wustel de Koulanges" La Kite anliIue" Pari#1H 19<< str ;<$1

b9itisara" 'V 4 .Z9itisara" '" :3 OA >oret" Le rituel du !ulte divin en EgTpte" Pari#" 19<;" str ;:$;H$" Du !ara!tgre religietiP de la 6oTaute p-araonigue" Pari#" 19<;" str 11 9W Kumont" Be P les et >onuments %igur&s relati%s auP >Tsteres de >it$ bra" ljruPelles" 1U94$19<<" t ''" str ;H? up t ''" str 1;3 gde se isti&e kako je ova simbolika pre#la na rimske !areve ' u Oald!ji se 0a kralja upotrebljavao na0iv (sun!e 0ajedni#tva ljudi. 1'Jp J >aspero Oistoire anelenne despeupFes de l*OOent !lass3jne" Pari#" 1U9V" t ''" str :;;2 '<W )piegel" Eranis!be Altertumskunde" l eip0ig" 1UH1" t '''" str :<U$:<9 11 A ^eber" 6ajasurTa nav delo" str 49

*;Atbarva$Veda" L'''" 1" 4$V Mit prev 7 At-arva$Veda" KJBEB" Borino" 199;] + ' at 7 sun!e &uva" sun!e vlada 6imskom imperijom $ Prim prev .)aglio" Di!tionnaire des antiIuites gre!Iues et romaines" t 'L str 13U4$13UV "4julijan 'mperator 1Jiuliano 'mperatore2 Oelios" 131 b" up sa 134 a$b 1VU b$! *Olp E Eantoro[i!0" Eaiser Wriedri!- ''" Aerlin" 19;H" str :;9 .Lat 7 kraljevska sre8a $ Prim prev ')A >oret" Du !ara!tere" nav delo" str ;1" 9U ;3; Jedna od %a0a ti- obreda bilo je (kru4enje." kao #to )un!e kru4i po nebu? du4 kraljevog puta 4rtvovala se neka ti%onska 4ivotinja u !ilju magijsko$ritualnog pri0ivanja llorusov! pobede nad Bi%onom$)etom **Oip A >oret" Du !ara!tere" nav delo str ;VV -ij!rogli%ski tekst7 (Obgrlio sam tvoju put 4ivotom i silom" strujanje je i0a tebe 0a tvoj 4ivot" 0a .*iat 7 kralj #ume i0 9emija $ Prim prev *4 Drvo asbvatt-a i0 -induisti&ke tradi!ije ima korenje u visinama" odnosno na nebu" u nevidljivom 1up Eat-aka$3panis-ad" V'" 1$;" Aba$ gavad$git5" LV 1$;2 3 prvom od ovitekstova drvo" dovedeno u ve0u s vitalnom silom 1prana2 i s ""munjom," upu8uje i0me5u ostalog i na obele4ja ""sile, koju do&arava %araonski skiptar =a njenu pove0anost sa silom pobede up At-arva$Veda 1'''" :" 1$3" 42" gde se asbvatt-a smatra save0nikom boga ratnika 'ndre" Vritrinog 1Vnra2 ubi!e" te se stoga pri0iva7 (Bi koji ide#" kao bik neodoljivo pobe5uju8i" s tobom 'li sa asbvatt-a" mo4emo da likujemo nad neprijateljem". S3 egipatskoj tradi!iji ""ime, kralja ispisuju bogovi na svetom drvetu as$ -ed" gde ono postaje (ve&no ustanovljeno. 1up A >oret" Du !ara!tere" nav delo" str 1<32 3 persijskoj tradi!iji postoji ve0a i0me5u =aratustre" prototipa bo4anskog kralja Parsa" i nebeskog stabla presa5enog na vr- planine 1up )piegel" Eranis!be" nav delo" t L" str :UU2 =a 0na&enja sa0nanja" besmrtnosti i 4ivota ve0ani- 0a drvo i boginje" up uop#teno E 1*ioblet dZAlviella" La >igration des )imboles" Pari#" 1U91" str 1V1$;<: Posebno" 0a persijsko drvo Jaokena koje daje besmrtnost" up Atmda$ -es-" L'L" 197 L' ''" 14? ' 'L" V 9a kraju" podse8amo na biljku i0

-erojskog !rklusa o Jilgame#u" o kojoj je re&eno7 (Evo biljke koja gasi nepresu#nu 4elju 9jeno ime je7 ve&na mladost . RH3p P ^ol%t$^indegg" Die Kekronten" )tuttgart" 19VU" str 1 14 i dalje H7P pove0ivanje bo4anske 4ene" drveta i svetog kraljevskog dostojanstva up i i0ra0e u `o-aru 1'li" V< b? 111 V1 a" tako5e i7 3" 144 b" 14V a2" Pre$ 5anje rimske dinastije Julijus" koja ve0uje svoje poreklo 0a Venus geni$ triP 1(roditeljieu." prim prev 2 i Venus vi!triP 1(pobedni!u." prim prev 2" dellmi&no navodi na ista ra0mi#ljanja 3 japanskoj tradi!iji" koja je nepromenjeno trajala do nedavno" poreklo !arske mo8i ve0ivalo se 0a solarnu boginju $ Amaterasu Omikami $ a sredi#nji momenat !eremonije preu0imanja vlasti $ dajo$sai $ bio je kontakt kojeg vladar uspostavlja s njom preko (prino#enja nove -rane. b*U9a primer" u drevnoj 'ndiji se su#tina kraljevskog dostojanstva sa4ima la" u svom sjaju" u liku bo4anske ili polubo4anske 4ene $ Dri 1)-ri2" l ak#mi 1Laks-imi2" Padma 1Pa!ima2" itd $ koja odabira 'li (grli. kralja postav#i njegova nevesta" pored njegovi- ljudski- nevesti LJp B-e Kul$ turalOeritage o% 'ndia" Kal!utta" b d t 111" str ;V; i dalje b193p A Jra%" 6oma nelle memorie e nelle immagina0ioni deG >edioe$ vo" Paravia" Borino" 1UU3" t c str 4UU? Med anastati!a Worni" Aologna" s d ? Os!ar >ondadori" >ilano" 19U9]? Evola" '' mistero del Jraal 1193H2" Edi0ioni >editerranee" 6omaV" 199: 1<'Jp A Jra%" 6oma" nav delo t ''" str 4:H *3p Platon" Eritija" 1;1 a$b Z6 Juenon" Autorite spiritueite et ponvoir temporei" Pari#" 19;9" str 13H Oip Platon" Eut-Tp " ;;H !l 1*Korpns %lerrneti!um" LV''' 1<$1: ;1 Platon" Dr4ava" V 19 :3p VE li 6os!-er" Die Jorgonen und Ver[andtes" Leip0ig" 1UH9" str 33$34 O 3p O >aspero" La K-ine anti!Fne" str 43; /e$j!n ili (trans!endent$ ni ljudi. nastanjuju i nebesku oblast nepokretni- 0v!0da 1K Pumi" Bao$ ismo" Karabba" Lan!iano" 19;;" str ;< i dalje2" #to je i u -!l!ni0mu isto tako va4ilo 0a oblast besmrtnika 1up >a!robio" 'n )omnium )!ipionis" 1W )piegel" Die aris!be Periode ntid i-re =usldnde Leip0ig" 1UUH" str 1V9 i dalje _Zl lp A" de )t!%ano" L*idea imperiale" nav delo" str HV$H9? E Eantoro[i!0" nav delo" str ;4< i dalje" VU< 9e ra0likuje se od ideje u islamu" up npr Euran" 'V iii +Lat 7 !rni kamen $ Prim prev

++Engi 7 kamen sudbine $ Prim prev *nip Dante" Konvivio" iT c 4? De >onar!-ia" '" 11" 11$14? i A )olmi" '' pensiero politi!o di Dante" Wiren0e" 19;;" str 1V

;;Plutar-" De sera numinis vindi!ta" LLV''' Y `o-ar '" ;<U a? ''" ;44 a !astes Pari#" 19<U" str 4U$V<" U<$U1" 1H3" 191 _ =a osnove autoriteta bramana up >Anavadbarmas-astra" 'L" 314$31H *Liji" ' V3 3p O >asp8ro" La !bine antiIue" nav delo" str 1<U7 (6eligija j! u Eini pripadala plemi8ima i vi#e od svega drugog bila j! nji-ovo sopstveno dobro? samo su oni imali prava na kult i &ak" u naj#irem smislu" na sa!ra 1lat svetinje"prim prev 2" posredstvom mo8i $ te $ svoji- predaka" dok plebs be0 predaka 0apravo na to nije imao pravo7 samo su plemi8i bili u li&nom kontaktu s bogovima . 1;3p 6g$ved!i" 1" 1" H$U? '" 13" 1? L" V" H? V''" 3" U r+At-arva$Veda" V'" 1;<" 1 '0ra0 se odnosi na Agnija garbapatTa koja je" od tri svete vatre" upravo vatra patera ili poglavara ku8e 11 3p >anavad-armas-astra" ''" ;317 (Ota! je sveta vatra koju neprekidno odr4ava Jospodar ku8e . 9eprekidno odr4avanje vatre je 0adatak dvija" to jest ponovno ro5eni- koji &ine vi#e kaste 111" 1<U2 9ije mogu8e da tradi!ionalni kult vatre ovde ra0matramo #ire od date bele#ke u kojoj je on ra0motren samo u jednom od aspekata Dalja ra0matranja u ovom tekstu omogu8i8e da se s-vati uloga koju su mu#kara! i 4ena na$ i0men!e imali u kultu vatre" bilo u porodi!i bilo u 4ivotu grada ;R3p J J Aa!-o%en" Die )age von BanaIuil" Aasel" 1UH<? intr -ujus rntmdi N prin!a ovoga sveta" prim prav a 1J A de Jouliano%" Ar!-eologie EgTptienne" Leip0ig" 1U39" t ''" str 4V; i dalje2 11 3p Oipolit" P-ilosop-umena" 1" U? > Aert-elot" Kolle!tion des an!i$ ens al!bTmistes gre!s" Pari#" 1UUH" t 11" str ;1U Ovo (delovanje koje ne trpi delovanje. o&igledno se podudara s ve8 navedenim (delovanjem be0 delovanja. koje je" po dalekoisto&nom predanju" modus (vrline neba." isto kao #to oni (be0 kralja. odgovaraju onima koje Lao Ke 1Bao$te$ e-ing" 1V2 na0iva (autonomnim individuama. i (gospodarima Ja." a tako5e i persijskim (ljudima prvobitnog 0akona. +Lat 7 kraljevska umetnost $ Prim prev X;3p J Evola" La Bradi0ione ermeti!a 119312" Edi0ioni >editerranee" 6oma+" 199:" svuda Wilija!ija u tituli kraljeva $ (sin )un!a." (sin 9eba." itd $ ne protivre&i takvim gledi#tima ukoliko nije re& o dualisti&kim i krea!ionisti&kim kon!ep!ijama" ve8 o poreklu koje je produ4etak jednog jedinog (uti!aja." du-a ili emana!ije Bo j!" kako prime8uje Agripa 1De O!!ulta PbiFosop-ia" ''' 3:2" (jedinstveno ra5anje u kojem je sin u svim vidovima sli&an o!u i" budu8i ro5en u toj vrsti" istovetan je onome koji ga ra5a. .l at ispa#tan je" pokajanje $ Prim prev * ZLat 7 genij" du- 0a#titnik $ Prim prev

1 6e&i De lor5a 1J De Jiorgio2" 6itorno alln spirito tradi0ionale" u La Borre" br ;" 193< Mup La Borre" '' Wal!o" >ilano" 19HH" str H<$HUN kao posledi!a toga bli4e&i se svom padu u o&ima kriti&ara predstavljaju stanje koje mnogo vi#e 0adovoljava . @Lat 7 obi&aj $ Prim prev 1 3p E Aeurlier" Le Kulte 'mperial" Pari#" 1U91" str U

*) ob0irom na tradi!ionalni karakter" svaka od ovi- %a0a otvara prostor i 0a be0brojna poredenja" od koji- je prela0ak voda" 0ajedno sa simbolikom plovidbe" jedno od naj&e#8iArod j! jedan od simbola koji se odnose najanusa" a koji je pre#ao u katoli&ku ponti%ikalnu simboliku Oal$ dejski junak Jilgame#" koji prela0i (put sun!a. i (planine." treba da prede preko okeana da bi stigao u bo4anski vrt gde mo4e na8i dar besmrtnosti Prela0ak preko velike reke 0ajedno sa ni0om isku#enja koja se sastoje od susreta sa 4ivotinjama 1totem2" do4ivljavanje nevremena" itd " nala0e se u meksi&kom post mortem vodi&u 1up A 6eville" Les religions du >ePiIue" de l*AmeriIue !entrale et du Peron" Pari#" 1UUV" str 1UH2" kao i u skandinavsko$arijskom 1prela0ak preko reke Bun5 MB-undJ da bi se stiglo u Val-alu2 Prela0ak se javlja i u nordijskoj sagi o )ig%ridu 1)ieg$ %ried2 koji ka4e7 (>ogu vas odvesti tamo dole 1na Zostrvo* bo4anske 4ene Arun-ikle FArun-iltF u 0emlju *0a koju 0na samo )ig%ridZ2 na talasima Po0najem prave puteve mora. 19ibelungenlied" V'2? u Vedama je kralj jama 1cama2" 0ami#ljen kao (sin sun!a. i prvi me5u bi8ima #to su prona#la put u onostrano" onaj koji je (oti#ao s one strane mnogog mora. 16g$veda" L" 14" 1$;? L" 1<" 12 )imbolika prelaska je vrlo &esta u budi0mu" a d4aini0am po0naje i0ra0 tirt-amkara 1(graditelji prela0a.2" itd Videti dalje 1''" f 42 o jo# jednom aspektu ove simbolike onom ko po0naje Vede krivi!u odma- spaljuje vatra 0nanja.? L'" ;:17 (Araman 1bra-mana2 koji je ovladao &itavom 6g$vedorn ne mo4e biti umrljan nikakvim 0lo&inom" &ak i ako bi ubio sve stanovnike tri sveta . +Lat 7 nei0brisivo obele4je $ Prim prev '99 D Wustel de Koulanges" Les trans%ormations de la roTaute pen$ dant l*epoIue !arolingienne Pari#" 1U9;" str ;33 *(Wranak se na0iva slobodnim" jer njemu pripadaju &ast i mo8 i0nad svi- ostali- naroda*1 $ 9ap it prir +Lat 7 trijum%alna smrt $ Prim prev 43p J W >i!-aud" Oistoire des Kroisades" it prev " >ilano" 19<9" str VU1 stati&ki otisak7 Worni" Aologna" 19HU]? K >enustrier" De la K-evalerie an!ienne et moderne" Pari#" 1:U3" str ;1 i dalje 3 upotrebi su bili i (udara! dlanom u li!e. kao i (akolada. 1simboli&ni udara! tupom stranom ma&a" prim prev 2" a ako i0ra0 adonbler 0a vite#ko posve8enje dola0i i0 anglosaksonskog dtibban" udariti" upravo u ve0i sa 4estokim udar!em kojeg vite0u 0adaje onaj ko ga posve8uje" onda to rada pomisao na ritual (morti%ika!ije. $ uostalom &esto pominjan u -ri#8anskim moralnim pojmovima 1up E J Dele!lu0e" 6oland" nav delo" t 1" str HH$HU2 $ kojeg je ljudska priroda vite0a morala pretrpeti pre nego #to je mogla u&estvovati u onoj vi#oj 3 tajnom je0iku Wedeli dZAmore pronala0imo" sli&no tome" da se biva (ranjen. ili

(kao smr8u udaren. od (Ljubavi. ili od vi0ije ""`ene, Mup J Evola" '' mistero del Jraal" nav delo" ff ;V$;: $9ap it prir J bR<Avgustin" De Kivitate Dei" L'L" H *1 B!rtulijan" De Korona" L' ko!ka padne" neka prvi bira 4ivot" s kojim 8e po nu4nosti 0ajedno biti. 1nav prev A Vil-ara i A Pavlovi8a" Dr4ava" A1J=" Aeograd" 19H:2 *Lat 7 rodna ku8a $ Prim prev "1"Jedini savremeni mislila! koji se" mada nije imao pre!i0nu svest o tome" ipak pribli4io takvom vi5enju" mo4da je Wridri- 9i&e sa svojim apsolutnim moralom na (prirodnoj11 osnovi 1up 6 6eininger" F_Z 9iet0s!-es Eamp% um den )inn des Lebens" ^ien;" 19;V2 A-agavad$gita" '''" 19 3p >anavad-armasbastra" 3" V 1i ''" 927 ('0vr#avaju8i propisane du4nosti NkasteN i ne gledaju8i na nadoknadu" &ovek dose4e besmrtnost . ko mu4a i imala je samo 0na&enje tla" koje dodu#e mo4e biti vi#e ili manje povoljno" ali ne mo4e u&initi da seme tu ba&eno proi0vede biljke su#tinski ra0li&ite vrste 1up o tome >anavad-armas-astra" ML" 3V$3:? L'" ;;7 (Eakva god bila svojstva &oveka s kojim se neka 4ena 0akonito sjedinjuje" ona i- sti&e na isti na&in kao i voda neke reke spojiv#i se s okea$ nom.2 Breba ipak 0nati da to prestaje da bude istinito s gubitkom vitalne sile eg0isten!ijalnitradi!ionalni- struktura 1 ;1 .'sland 7 severni jelen $ Prim prev 'OK Aougle" Essai" nav delo" str 43" 4H" ;;:? J de Kastro" Wratellan0e )egrete" nav delo" str 3H< i dalje )rednjovekovni (priru&ni!i. dospeli do nas neretko govore o tajanstvenoj praksi koja se ve0ivala 0a pro!es gradnje? ne nedostaju ni legende o majstorima umetnosti ubijenim jer su i0dali 0avet tajnosti 1up Wratellan0e )egrete nav delo" str ;HV$;H:2 .Lat 7 kova&ka udru4enja $Prim prev 1 Z3 P Perali" La logi!a del lavoro nell*an3!bl3*i" Jenova" 1933" str 1U" ;U Eao odjek toga" mo4e se pods!tili na ulogu koju u masoneriji ima tajanstvena %igura Bubal-aina 1Bubal!-ain2" )to ima ve0e sa umetno#8u obrade metala l;Oerodot" V'" :< +Lat 7 &lanovi sve#teni&kog ve8a $ Prim prev .9em 7 Ke-ovi" esna%i $ Prim prev ;RJ Villa" La %iloso%ia del mito se!ondo '' >il mo" '9i9" str 9U$99 9)!-ri%ten und Predigten" t 11" str 1;H$1;U \)anio 1)annio2" severoisto&na regija u Eampaniji $ Prim prev ; 3p A 6eville" Les reFigions du >ePiIue" nav delo" str 1UU$1U9 cng3ngasaga" L

Jolt-er" Jermanis!-e >Tt-ologie" nav delo" str VV4" 3<3" 3;V i dalje" 33;

bi8a posmatranog u pojavnom stanju? i dok se Ar!tuna bori" Eri#na upravlja kolima a da sam nije upleten u ak!iju 'sto 0na&enje se nala0i u ra0li&itim tekstovima 3pani#ada$" Zdve pti!e koje borave na istom drvetu*" kao i Zdvoje koji su u#li u #pilju* Ol Oalad4 ka4e u istom smislu7 Z>i smo dva du-a spojena u istom teluZ , 3 templarskoj tradi!iji $ takode sa ratni&kom du-ovno#8u $ po0nati pe&at s (konjem opremljenim 0a rat koji su 0aja-ala dva vite0a sa #lemom na glavi i kopljem u ru!i" uokvireni natpisom )iggilum militum K-risti. 1L Kibrario" Des!ri0ione" nav delo" t 11" str" 1;12" mo4e se" s velikom verovatno8om" protuma&iti kao ista simbolika

UA-agavad$gita" 111" 4V L2Ettran" 'c H4 1prema prev i0d )tvarnost" =agreb" 19H;2 nu najve8e -vale i njegovo je pro&i#8enje trenutno.? V''" U97 (Eraljevi se u bi!i bore s velikom -rabro#8u i" ne okre8u8i glavu" odla0e pravo na nebo . 11 A-agavad$gita" ''" 1:" 1H" 19" ;<" 1U

;1A-agavad$gita" Vll" 11" 9" 1< ;1 A-agavad$gita" L' 19 ;<? L'" ;4 Bakav je aspekt bo4anskog )ive" ponekad posebno prika0anog u svojoj (mo8i. ili (nevesti. Eali ili )akti" koja po e0oteri&nom u&enju (spava. $ ili je" pak" latentna $ u dubini svakog bi8a 'ndra" bo4anstvo koje su pri0vali ratni!i spremaju8i se 0a boj predstavljen je gotovo jednako 1up 6g$Veda" ''" 1;2 'ndra je bog dana i sjajnog neba? samim tim" on je uni#titelj tmine 1Ojj$O*iVr%" 'V" V<2? kao bo$ %j W >i!-aud" )toria delle Kro!iate" it prev >ilano" 19<9" str V43$ b^J W >i!-aud" )toria delle Kro!iate" nav delo" str V4H /itala! 8e prepo0nati e0oteri&nu vrednost podvu&enii0ra0a +De taude novae militae ad milites templi 1O po-vali nove vojske vite0ova -ramovnika2" spis sv Aernara namenjen krsta#ima $ Prim prev .Eod L Kibrario" Des!ri0ione" nav delo" str 1;; V+Wr 7 osvojiti postelju u raju $ Prim prev +HJ de Kastro" Wratellan0e segrete" nav delo" >i 11 X i ,3p W Kumont" Les religions orientales i-ms GRb nav delo" str LV$LV' 11 Buma&enje tako0vani- ratni- romana E >" 6emarka 16emarIue2" pre svega 'm ^esten ni!bts 9eues 19a 0apadu ni#ta novo2 i Der ^eg =iirilk 1 Povratak2" 0animljivo je jer otkriva suprotnosti i0me5u retorike i patriotskog ideali0ma i stvarni- re0ultata iskustva rata kod neki- srednjoevropski- genera!ija ) druge strane" sli&na iskustva mora da su bila po0nata i me5u drugim narodima" ako je" da bi u8utkao Anrija Oarbi#a 1O Aarbusse2" jedan italijanski o%i!ir" na primer" mogao napisali7 (Jledan i0daleka" rat mo4e imati boju vite#kog ideala 0a 0anesene du#e i neku vrstu koreogra%ske opsene 0a estete Potrebno je da budu8e genera!ije nau&e od na#e da ni#ta nije la4nije od te &ari i da nijedna legenda nije tako loiinilne"

groteskna kao ona koja ratu pripisuje bilo k ikvu vrlinu" bilo kakav uti!aj na napredak" bilo kakvo vaspitavanje koje se ne 0asniva na oknu 1Dion Easije" L'" 1 4Avgustin" De Kivitate Dei" 'L ;: l8Bertulijan" De )pe!ta!ulis V13 (0latne rase. koja" prema Oesiodu" nikada nije umrla" ve8 traje i bdi" nevidljivo 3p A Piganiol" 6e!-er!bes" nav delo" str 1;4" 14H" 11U lHJ de Jiorgio 1""=ero,2 u La Kont!nipla0lone e t*A0lone 1La Borre" br H i0 193<2 Msada u La Borre" nav delo" str" ;V1 ;V111 3 Bakvu ideju odra4ava -induisti&ka kon!ep!ija po kojoj onome #to je go svoje? ono #to ona nosi" ono #to ona jeste" njena li&nost" sve pripada onom koji joj je dat 0a mu4a." a u 9nPian s-u se podvla&i da 4ena treba da bude u ku&i (kao senka i obi&an odjek. 1nav kod ) Brovatelli" Le !i$ vilta e le legisla0ioni de3*anti!o Oriente" Aologna" 1U9<" str 1VH$1VU2 Y3p >5navad-armas-5stra" 'L" 3V$3:7 (Ako se uporedi mu#ka roditeljska mo8 sa 4enskom mo8i" mu#kara! se smatra nadmo8nim" jer se potomstvo svi- bi8a ra0likuje obele4jem mu#ke mo8i Eakva god bila vrsta semena koje se ba!i na neko pripremljeno polje u odgovaraju8e vreme" to se seme ra0vije u biljku iste vrste" obdarenu o&iglednim oso$ benim svojstvima 9a toj osnovi" kastinski sistem je 0nao i 0a -ipergami$ ju7 mu#kara! i0 vi#e kaste mogao je imati" osim 4ena i0 sopstvene kaste" i 4ene i0 ni4e kaste" be0 ob0ira na to koliko je kasta mu#kar!a u0dignuta 1up Pariks-ita '" 4? >anavad-armas-astra" '''" 132 >e5u divljim popula!ijama" na primer" postoji ideja o dvojnosti mogTa" ili krvi" i nto$ ro" ili du-a" koja se prenosi isklju&ivo po mu#koj liniji 1up LevT$Aru-l" L *Ame primitive" nav delo" str ;432 *3 -induisti&koj tradi!iji mu#ko seme se &esto na0iva virja 1virTa2" #to je OJp W Kumont" La %in du monde selon les >ages o!!identauP" u 6evne d*Oistoire des 6eligions" 1931" br 1$;$3" str" V< i dalje ,Lat 7 upravljati" voditi" vladati $Prim" prev skoj a%ri&koj !ivili0a!iji koju je rekonstruisao Wrobenijus? pome#av#i par!ijalno sredi#te s prvobitnim sedi#tem" &ija je kolonija verovatno bilo" on je 3%a!u poistovetio sa sedi#tem Platonove Atlantide 3p L Wrobenius" Die atlantis!be Jotterle-re" Jena" 19;: Mit prev F miti di Atlantide" Lenia" >ilano" 1993]? Erlebte Erdteile" Leip0ig 19;V *9edavna otkri8a u Eini upravo su tragovi velike preistorijske !ivili0a!ije sli&ne onoj egipatsko$ mikenskoj" verovatno stvorene od ti- migra!io 9Oesiod" Opera et Dies" sti-ovi 1;9$13<

+Lat 7 krilo majke 0emlje $ Prim prev 1Postanje" V'" 3 1u prevodu lure Dani&i8a2 goni" po#to se i0opa&uju" onima koji su mogli da vide i0gledali su kao in%eriorniji jer su uni#tili upravo ono naju0vi#enije #to bi 0aslu4ivalo da bude voljeno? a ljudi nesposobni da s-vate #ta je istinski sre8an 4ivot" smatrali su i- tada osobito slavnim i bla4enim" iako su bili prepuni ne&asne po-lepe i snage . dvostruki aspekt simbolike Atlanta" titanskog roda" u kojoj se misao o (polarnoj. %unk!iji i ka0ni ukr#taju *Jr& 7 priroda $ Prim prev .Jr& 7 0nak" 0na&enje" smisao $ Prim prev ^ Jo0ba" ;: Plutar-" )Tmposia!a" V" 3 govara onaj ko mo4e sesti na pra0no mesto na vite#kom saboru a da se pritom ne sru#i ili ne bude osinu t gromom Ovde se mo4emo po0vati i na ono #to je re&eno o skrivenom 0na&enju Prometejeve ka0ne 1;J J Aa!-o%en" Das >utterre!-t" nav delo" f H:" str 191 ++ 6g$veda" '" 1U? '" 3;? 'L V<" itd b1"Pindar" Pitijske ode" L" ;9 i dalje Pindar" Olimpijska oda O'" 13 i dalje? Plinije" 9aturalisOistoria" LV'" ;4< *HO5 0na&enja koje ovde" u mor%ologiji !ivili0a!ija" dajemo dionisi0mu treba i0dvojiti 0na&enje koje mo4e imati u okviru (Puta leve 6uke," u ve0i s posebnom ini!ija!ijskom upotrebom seksa i 4ene 3p j Evola" >eta%isi!a del sesso" nav delo" ff ;9 i V4

larnim kultom 0ameni onaj domoroda&ki 1up W Kornelius" Die ^eltges!-i!-te" nav delo" str 99" a up i bele#ku u : pogl " nap 1U" o legendi o Jurupariju2 1<3p E A ^allis$Audge" EgTpt in t-e 9eolit-i! and Ar!-ai! Periods" London" 19<;" str 1:4$1:V Prvobitnog koloni0atora Egipta sa An0ija O0iris je u&inio sli&nim sebi usledio 0a (bo4anskom. dinastijom" a koji bi bio ob!le4en lunarnim me$ se!ima 1up E A ^allis$Audge" EgTpt" nav delo" str 1:42 Postoji" 0atim" nesumnjiva ve0a i0me5u )eta i 4enskog elementa" bilo 0bog &injeni!e da je )et bio prete4no kon!ipiran kao 4ensko" bilo 0ato #to je '0ida $ koja &e biti glavna boginja egipatskog dekadentnog !iklusa $ predstavljena u potra0i 0a ubijenim O0irisom" kao ona ista koja 8e" ne poslu#av#i Oorusa" osloboditi )eta 1up Plutar-" De 'side et Osiride" f L'' i dalje2 Z Jr& 7 polubogova $ Prim" prev

1O0iris je mese&eva svetlost2? LLL'''$LLLBV 1ve0a O0irisa sa Dionisom i s prin!ipom vla4nosti2? LL''' 1Oorus je propadljiva stvarnost2 'de se &ak dode da se sam O0iris" kao (Oisiris. 1OTsiris2" smatra '0idinim sinom 1LLL'V2 \bpqag$veda" 'V" 1U? >aitraTani$sam-ita" ''" 1" 1; g$veda" L" U3" V sve8ene Demetri" po Oerodotu" 11" 1H1" uvele Danaide" vrsta (Ama0onki." i podu&ile njima pela0gijske 4ene2 magijske oblike pro&i#8enja svojstvene drevnom -tonskom kultu ) druge strane" prili&no je verovatno da one predstavljaju 0ametak odre5enog vida misterija u kasnijem periodu Eon!ept pro&i#8enja i pokajanja" prakti&no nepo0nat u olimpskom kultu" dominantna je nota u ni4em sloju =atim je do#lo do neke vrste kompromisa i sublima!ije7 po#to se i0gubila aristokratska ideja bo4anstva kao prirode 1sa&uvalo se se8anje da su (-eroji. to bili uglavnom po svom bo4anskom poreklu2" usledila je ideja o smrtnom &oveku koji te4i besmrtnosti? tada se drevni magijsko$eg0or!isti&ki motiv pro&i#8enja i pokajanja preu0ima u misti&nom obliku (pro&i#8enja od smrti. i" na kraju" pro&i#8enja i moralnog pokajanja $ kao u dekadentnim aspektima misterija koje uvode u -ri#8anstvo ,Drevni grad u Eampaniji" va4na -alki5ijska kolonija u Velikoj Oeladi &iji kolonisti osnivaju 9eapolis" 9apulj $ Prim prev 11 Aa!-o%en 1Das >utterre!-t" nav delo" str ;4H$;492 je uka0ao na veo

ma va4an momenat narodni tirani" po pravilu" !rpu svoju mo8 od neke 4ene i nasle5uju je po 4enskoj liniji Bo je jedan od 0nakova pove0ano ;93pravo u ve0i s pojavom kulta Banakvil" 0animljivo je ' ivijevo sve$ do&enje 1'" 342 da su etrurske 4ene imale ulogu sve#teni!a7 to je karakteristi&na !ita pela0gijske !ivili0a!ije "<J J Aa!-o%en" Die )age von BanaInil" nav delo" str ;;V i dalje? W Alt$ -eim" 6dmis!-e Jes!-i!-te" Wrank%urt" a > 19V3 jevrejsku tradi!iju $ ortodoksni judai0am nastavio da se ra0vija kao ne0avisni prava!" ne pri0naju8i -ri#8anstvo" kro0 Balmud" a u kabali je imao upravo ini!ija!ijsku tradi!iju koju -ri#8anstvo nije nikada posedovalo Bako se dogodilo da je kasnije" gde god se na =apadu uobli&ila prava e0oterija" to su#tinski bivalo i0van -ri#8anstva" u0 pomo8 ne-ri#8anski- struja kao #to su jevrejska kabala" -ermeti0am ili pokreti drevnog nordijskog porekla .Jovan" L'L : $ Prim prev >Jp L 6ougier" Kelse Pari#" 19;V *lsto tako je va4no da je" po mnogim katoli&kim teolo0ima" svaki 0nak pre5odre5enosti i odabranosti nei0vestan? i0vestan bi bio samo onaj koji je dobijen putem odanosti Devi!i (Pravi >arijin rab, ste8i 8e ve&ni 4ivot O svemu tome up " na primer" J Aert-ier" )ommario di teologia dogmati!a e morale" Borino;" 1933" ff 1H91$1H9; \ZJerolim 1Epistola ad Paulinum" 492 je istakao da je Vitlejem (jedno vreme bio u sen!i #ume Bamu0$Adonisa" a u pe8ini gde se ra5a dete 'sus ne$

kada se ra0legao pla& Venerinog miljenika*1 3p i A Dre[s" >arienmTt-en 1Jena" 19;U2 0a op#tu pove0anost %igure >arije s pret-odnim boginjama sredo0emnog !iklusa 3 ve0i sa 4enskim elementom -ri#8anstva" sam ` de >estr 1Les )oirees" nav delo" dodatak" ''" str 3;3$3;42 isti&e7 (Vidimo da spasenje 1salut2 sti4e posredstvom 4ene najavljene od samog po&etka 3 &itavoj jevan5eoskoj pri&i 4ene imaju veoma 0na&ajnu ulogu 3 svim slavnim pobedama -ri#8anstva Mkao uostalom u #irenju dioni0ijske religije]" bilo nad pojedin!ima ili nad na!ijama" uvek se uo&ava lik 4ene , \.*)veti Jelasije" papa od 49;$49: godine? bora! protiv mani-ei0ma $ Prim prev +Jrad 6im $Prim prev \Vojvoda ili -er!eg $ Prim prev ;R3p E ArouP" Les>Tsteres de la K-evalerie" nav delo" str 93 ;1 3p ' a K-anson du K-evalier att Kvgne et Jode%roi de Aouillon" ed Oippeau" Pari#" 1UH4$1UHH 3 Vite0u Labuda &ija je domovina nebesko sedi#te i koji i0mi&e El0inoj ljubavi nala0imo i antiginekokratsku temu svojstvenu -erojskim !iklusima" ve8 otkrivenu u mitu o Oerkulu" Eneji" Jilgame#u" 6ostamu" itd l<6e&i Ar-ipoete NDante $ Prim prev ] =animljivo je i da se 0a Aarba$ rosu u borbi protiv komuna ve0ivala simbolika Oerkula" -eroja udru4enog sa olimpskim silama u borbi protiv snaga -aosa b'tal 7 Ene4evina" oblik vladavine u mnogim italijanskim gradovima u periodu od druge polovine L''' do LV veka $ Prim prev 1 * De vulgari eloIuentia" '" 1; W Duon 1Writ-jo% )!-uon2 je ispravno govorio u pogledu renesanse o (!e0ari0mu bur4uja i bankara+* 1Perspe!tives spirituelles et %aits -umains Pari#" 19V3" str 4U2" &emu treba dodati mra&ne tipove (kondotjera." voda pla8eni&ki- &eta koji postaju suvereni io tome" up K )teding" Das 6ei!b und die Erank-eit der europdis!ben Eultur" Oamburg;" 193U *b*3p J Evola" '' mistero de' Jraal" nav delo" f ;9" pre svega 0bog gene0e i smisla savremene masonerije 1 prosvetiteljstva kao primera ove inver0ije *9aravno" ovo nera0umevanje nije bilo manje ni medu predstavni!ima katoli!i0ma" usled &ega je Para!el0us bio sasvim u pravu rekav#i7 (Dta 0na&i sva ta buka koja se pravi oko Luterovi- i Kvinglijevi- spisa" kao na kakvim pustim ba-analijamaC Ako bi- morao po&eti da pi#em" poslao bi- u #kolu i nji- i papu , on pomra&uje inteligen!iju , A javlja se i motiv (i0daje klerika. u i0re!i 1'V 92 da (u0vi#eni ljudi dana#nji!e ne samo da slede lo# put" ve8 bi &ak -teli da ga opravdaju." dok je kod u0vi#enidrevni- ljudi svaka krivi!a bila o&evidna kao pomra&enje sun!a + '0voran 4ivotni nagon koji je osnova stvarala&kog ra0vitka $ Prim prev

1 >isao o regresiji kasti" ve8 pomenutu u mom pam%letu 'mperialismo Pagano 1Atanor" Bodi$ 6oma" 19;U2" pre!i0irali su V Ve!ani 1Ve00ani2" 0atim 6" Jenon 1Autorite spirituelle et pouvoir temporel" Pari#" 19;92" i napokon" ne0avisno od nji-" O Aerls 1Die Oerau%kun%t des %iln%ten )tandes" Earlsru-e" 19312 Ona se i0me5u ostalog podudara s tradi!ionalnom doktrinom o &etiri doba" koja u &etiri kaste" odnosno u koeg0isten!iji ra0li&iti- dru#tvenislojeva" utelovljuje vrednosti koje su po toj doktrini suk!esivno prevladavale u &etvorodelnom pro!esu opadanja G Wran! 7 Eralj kraljuje" ali ne vlada $ Prim prev :Ki!eron" De oj%i!iis" '" 4; Mit prev 7 Dei doveri" Os!ar >ondadori" >ilano" 1994]" +6us 7 skra8 0a =apis aktov gra4danskogo sostojanija" >ati&ni ured $ Prim prev ko0vani ratni komuni0am i u#la u stanje (normalnosti. $ 9ap it prir \Eugenetika" nauka koja ispituje uslove pod kojima se nasledni nedosta!i otklanjaju" a vredne nasledene osobine usavr#avaju $ Prim prev *Engl 7 ovo0emaljska stvar? &injeni!a $ Prim prev ,Engl 7 jednoumlje $ Prim prev ,,Ameri&ki i0umitelj legure koja smanjuje trenje i tro#enje delova me-ani0ma $ Prim prev ,,Lat 7 >islim" dakle postojim $ Prim prev > Prema jednom istra4ivanju Ameri&kog antialko-oii&arskog save0a" )jedinjene Dr4ave su ve8 194U bele4ile osamsto -iljada -roni&ni- mladi- alko-oli&arki str ;2 *3 na#oj knji0i naslovljenoj Kaval!are la Bigre 1)!-ei[iller" >ilano" 19:1 MEdi0ioni >editerranee" 6omaV" 199V]2 gledali smo da uka4emo na eg0isten!ijalne orijenta!ije koje" u epo-i raspadanja" mogu poslu4iti u tu svr-u