SADRAJ:

1. UVOD ......................................................................................................................................... 1 2. IZGRADNJA RIBNJAKA ....................................................................................................... 3 2.1. Vodozahvat ......................................................................................................................... 4 2.2. Sistem dovodnih kanala ..................................................................................................... 5 2.3. Predtalonik ........................................................................................................................ 5 2.4. Filter .................................................................................................................................... 5 2.5. Odvodni kanal .................................................................................................................... 5 2.6. Talonik ............................................................................................................................... 6 2.7. Proizvodni objekti na ribnjaku ......................................................................................... 6 3. PASTRMKA .............................................................................................................................. 7 3.1. Kalifornijska pastrmka ..................................................................................................... 7 3.2. Potona pastrmka ............................................................................................................... 8 4. ZAKLJUAK ......................................................................................................................... 10 LITERATURA ............................................................................................................................ 11

www.maturski.org

Odgajanje pastrmke

1. UVOD

Na podruiju Srbije gajenje pastrmke se najveim delom obavlja u hladnovodnim pastrmskim ribnjacima, u manjoj meri u kaveznim sistemima i u ograenim prirodnim i antropogenim vodama. Tane povrine pod pastrmskih ribnjacima je teko utvrditi poto je poslednjih godina podignut veliki broj malih pastrskih ribnjaka o kojima gotrovo da ne postoji nikakva evidencija. Na osnovu raspoloivih podataka moe se pretpostaviti da pokrivaju 12-15 hektara povrine. Proizvodnja na ribnjacima je jako promenljiva, to zavisi od niza faktora, ali i od veih ili manjih propusta u samom projektovanju ribnjaka, kao to su predimenzioniranje pastrmskih ribnjaka, isti dovodni i odvodni kanal itd. injenica da je ribarstvo jedna od najprofitabilnijih grana pljoprivrede, da su mogunosti za gajenje pojedinih vrsta kod nas veoma velike, kao i da se proizvedena riba relativno lako plasira na domaem tritu, poveava interes investitora, buduih proizvoaa ribe. Kada je u pitanju proizvodnja pastrmskih vrsta riba (pre svega kalifornijske pastrmke) mogunosti poveanja povrina su uslovljene resursima iste, kvalitetne, vode tako da se sadanje povrine mogu udvostruiti, eventualno utrostruiti izgradnjom veeg broja ribnjaka malih kapaciteta. Ovakvi ribnjaci e se uglavnom graditi u brdskoplaninskim podrujima Srbije.

Odgajanje pastrmke

2. IZGRADNJA RIBNJAKA

Pre nego to se krene sa izgradnjom ribnjaka neophodno je obaviti itav niz pripremniuh radova. Dinamika radova na izgradnji ribnjaka: 1) Izbor lokacije za izgradnju ribnjaka; 2) Istrani radovi ispunjenosti prirodnih uslova za izgradnju ribnjaka; 3) Izrada idejnog projekta ; 4) Reavanje imovinsko pravnih odnosa oko predvienje lokacije; 5) Upuivanje zahteva Republikom Hidrometeorolokom zavodu RS, za dobijanje Miljenja u postupku projektovanja ribnjaka; 6) Upuivanje zahteva nadlenoj radnoj jedinici vodivrednog centra javnog vodoprivrednog preduzea za dobijanje vodoprivrednih uslova za projektovanje ribnjaka; 7) Ukoliko lokaciju za izgradnju ribnjaka naseljava neka retka ili ugroena biljna ili ivotinjska vrsta upuivanje zahteva za dobijnje uslova od Zovda za zatitu prirode Srbije; 8) Obezbeivanje urbanistike dokumentacije; 9) Izrada tehnike dokumentacije za ceo objekati kao i tehnoloku dokumentaciju; 10) Upuivanje zahteva JVP-u za dobijanje saglasnosti na uraen projekat; 11) Obezbeivanje vodoprivredne dozvole od JVP; 12) Upuivanje zahteva za dobijanje sanitarne saglasnosti; 13) Upuivanje zahteva Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede za dobijanje Reenja o ispunjenosti uslova u pogledu tehnike opremljenosti i drugih uslova u skladu sa zakonom za dobijanje delatnosti iz oblasti poljoprivrede; 14) Obezbeivanje upotrebne dozvole od strane nadleznog organa Skuptine Optine; 15) Zasnivanje proizvodnje.

Odgajanje pastrmke Proizvodnja riba je vrlo specifina i da ne trpi greke. Da bi se realizovala dobra proizvodnja neophodno je poznavati potrebe riba, kao i naine da im se one zadovolje sa tim neophodno je da se ribnjak koncipira po instrukcijama ribarstva. Tanije strunjak iz oblasti ribarstva treba da izradi idejnu varijantu projekta i projektni zadatak hidrograevinskom ininjeru koji e to razraditi i uraditi glavni hidrotehniki projekat. Pre nego to se pone sa projektovanjem objekata u kompleksu ribnjaka, neophodno je izvriti detaljno geodetsko snimanje i kartiranje. Pojas obeleavanja treba da obuhvata ire podruje, a naroito treba obratiti panju na detaljno obeleavanje vodotoka u zoni ribnjaka. Sve ovo je potrebno da bi projektant imao uvid u generalni pad terena,kao i u poloaj vodotoka sa koga se zahvata voda. Naroito je znaajno da se objekat postavi tako da bude uvek zatien od nailaska velikih voda propisanog povratnog perioda. Pastrmski ribnjak u osnovi ine sledei objekti: 1) Vodozahvat 2) Sistem dovodnih kanala 3) Predtalonik 4) Filter 5) Odvodni kanal 6) Talonik 7) Proizvodni objekti na ribnjaku 2.1. Vodozahvat Svaki pastrmski ribnjak bez obzira na veliinu poseduje objekat za kaptiranje vode, odnosno vodozahvat.Vodozahvat moe biti postavljen na vie naina: 1) u koritu reke kao poprena graevina 2) klasina kaptaa sa skretanjem vode 3) kaptaa sa crpnim postrojenjem U zavisnosti od karakteristika vodotoka, udaljenosti od mesta postavljenog ribnjaka, kao i koliine zahvaene vode, projektant se odluuje za vrstu vodozahvata. Dimenzionisanje vodozahvata se mora obaviti tako da prihvati dovoljne koliine vode, koja je potrebna za efikasno funkcionisanje ribnjaka, ali se strogo mora voditi rauna na uslove teenja velikih voda u vodotoku.
4

Odgajanje pastrmke 2.2. Sistem dovodnih kanala Dovod vode od vodozahvata do bazna za uzgoj ribe obavlja se preko sistema dovodnih kanala ili cevovoda. U zavisnosti od koliine uahvaene vode, kao i padova terena, a uzimajui u obzir finansijski efekat, projektant se odluuje za nain dovoenja vode do ribnjaka. Obino se projektuju betonski dovodni kanali sa vertikalnim bonim stranicama. Veliki padovi terena savlauju se nizom kaskada to ima efekat, jer se tako voda dodatno aerie. Dimenzije kanala se odreuju na osnovu hidraulinog prorauna koji je sastavni deo svakog projekta. 2.3. Predtalonik Predtalonik je objekat postavljen na kraju dovodnog kanala. Osnovna uloga je da voda koja se kroz glavni dovodni kanal kree velikom brzinom smiri, a u isto vreme istaloi neorganske materije kao to su pesak, ljunak i drugo. 2.4. Filter Filter za preiavanje pomuenje vode obino se postavlja neposredno pored predtalonuka,a uzvodno od zgrade mrestilita. Ovakvi objekti se projektuju u sklopu punosistemskog ribnjaka, a za sluaj da se mrestilite snabdeva istom vodom kao i baterije za uzgoj pastrmki. Projektuje se u kombinacije ljunane i peane ispune sa betonskim dnom i sranama. 2.5. Odvodni kanal Kod pastrmskih ribnjaka koji su postavljeni u dve ili tri baterije postoji mogunost snabdevanja prelivnom vodom u periodima smanjene izdanosti izvorita. Voda se prihvata odvodnim kanalima i sprovodi do razvodnog kanala nie baterije, ili direktno odvodi u talonik preko glavnog odvodnog kanala. Odvodni kanali takoe slue da prihvate otpadnu vodu prilikom pranja proizvodnih objekata na ribnjaku.

Odgajanje pastrmke 2.6. Talonik Otpadna i iskoriena voda odvodnim kanalom se odvodi do talonika. Talonik se postavlja na kraju kompleksa hidrograevinskih objekata gde je dozvljeno slobodno isticanje vode u talonik. Moe se graditi kao zemljani, betonski ili obloen kamenom, a sve u zavisnosti od naina ienja i veliine. Isticanje iz talonika obalja se preko ispusne graevine-grlenjaka koji obezbeuju mogunost potpunog pranjenja talonika. 2.7. Proizvodni objekti na ribnjaku Proizvodni objekti na ribnjaku su 1) Mrestilite 2) Mladinjaci 3) Matinjaci 4) Tovilita Prethodno nabrojani objekti spadaju u red proizvodnih objekata koji se dimenzioniu i projektuju prema kapacitetu ribnjaka. Mrestilitem se naziva objekat visokogradnje u kom su smeteni predvieni sadraji. Objekat se projektuje bez tavanske konstrukcije sa dobrom provetrenou. Moe se projektovati i montani objekat. Ostali objekti koji su nabrojani predstavljaju armirano betonske rezervoare pravougaonog ili ree krunog oblika. Objekti se rade od vodonepropusnog betona MB 3O u glatkoj oplati. Prilikom projektovanja svih ovih objekata posebnu panju treba obratiti na padove, odnosno postavljanje objekata u kaskadnom poretku. Na ovaj nain postie se apsolutna elastinost rada ribnjaka, to omoguuje da se svaki bazen za tov nezavisno snabdeva istom vodom, prazni ili moe iskljui iz upotrebe kada je to potrebno. Izmeu pojedinih baterija predvia se manipulativna staza. irina ove staze treba da bude dovoljna za kretanje ljudstva imanjih transportnih sredstava, kao to su manjikamioni za dopremanje hrane i izlov ribe. Denivelacija izmeu pojedinih baterija se savladava kosim ploama ili stepenitem. Prilikom projektovanja pastrskih ribnjaka mogu se koristiti iskustva sa ranije projektovanih i izgraenih ribnjaka. Sve ovo ukazuje da svako projektovanje novih objekata zahteva posebnu analizu i raspored istih u jednu nedeljivu celinu, kako bi se u toku eksploatacije postigli najbolji rezultati.

Odgajanje pastrmke 3. PASTRMKA

Pastrmske vrste riba su isto kao i aranske vrlo vane za gajenje Zbog delikatesnog mesa ove ribe se najvie cene na zapadu, zbog ega se areal njihovog gajenja sve vie iri, kako kroz broj vrsta riba, tako i kroz podizanje novih ribnjaka i intenziviranja proizvodnje na njima. Najvanije ribe salmonikulture su kalifornijska (duziasta) pastrmka, potona zlatovcica, atlanski i srebrni losos I dr. 3.1. Kalifornijska pastrmka To je jedna od salmonidskih vrsta riba koja se uspeno gaji na pastrmskim ribnjacima irom sveta, posebno u zapadnoj Evropi. Ova lepa i plemenita riba uspeno se gaji u kavezima. Razlozi to joj proizvoai ribe i nutricionisti posveuju veliku panju su veoma brojni. Kalifornijske pastrmke se veoma brzo i lako aklimatizuju na vetake uslove gajenja. Optimalna temperatura vode je izmeu 8 I 16 C i nivo kiseonika od 9-11 mg/l. Podnosi dobro sukcesivno poveanje temperature vode i do 20 C kao i neto manje koliine kiseonika ( 7-8 mg/l ) ali je za nju optimalna koncentracija 9-11 mg/l. Osim toga dobro koristi peletiranu hranu i brzo prirasta. Na ribnjacima sa intezivnom proizvodnjom proseni prinosi iznose 300 000 500 000 kg/ha. Mora se naglasiti da je kvalitet mesa ove ribe prvorazredan. Meso je mekano, sono i ukusno bez sitnijih kostiju. Pored toga ono sadrzi 20% proteina, svega 2% masti i 1,2% mineralnih materija pa stoga predstavlja idealnu hranu za decu, starije obolele osobe. Duziasta pastrmka potice iz slatkih voda Tihookeanskog sliva Severne Amerike. Iako je migratorna riba odomaila se u nekim otvorenim vodama kao to je Trebisnjica. Telo joj je vretenastog oblika, bono blago spljoteno i gusto pokriveno sitnim krljustima. Postie duinu od 50 d0 90 cm i masu od 20kg. Glava joj je iljata sa velikim usnim otvorom. U nasoj zemlji muijaci pastrmke stasavaju u drugoj, a zenke u treoj godini ivota, i mreste se od novembra do do kraja marta. Na jedan kg telesne mase, enke obino proizvedu 2 000 2 500 komada ikre. Zrela jajaca su bledo narandste boje, krupna, prenika od 4-6,5 mm, najee 5 mm. Ikra i mlijec se na ribnjacima dobijaju istiskivanjem polno zrelih matica, a oplodnja je vetaka.

Odgajanje pastrmke 3.2. Potona pastrmka Snaan razvoj sportskog ribolova, kao i veoma zastupljen krivolov uz naruavanje prirodnih uslova stanita doveli su do znaajnog smanjenja brojnosti populacije potone pastrmke, a pojedine populacije su postale ugroene sa stanovita opstanka. Kao posledica toga dolazi do estog poribljavanja komercijalnim linijama koje su prilagoene ribnjakom uzgoju. Najee se radi o linijama alohtonog porekla, koje se nakon ubacivanja u vodotokove nesmetano ukrtaju autohtonim populacijama, to moe dovesti do ugroavanja genetike specifinosti autohtone populacije. Pastrmka kao autohtona vrsta naseljava vode Evroazije i sjeverne Afrike. Rasprostranjena je na podruju od severne Norveke i sjeveroistonog dijela Rusije na na sjeveru do planine Atlas u sjevernoj Africi na jugu, i od Islanda na zapadu do Aralskog mora na istoku Potona pastrmka ima veu glavu sa tupom njukom i velikim ustima u kojima su veoma otri zubi. Peraja su joj zaobljena i vrsta i prilino iroka. Lea su joj u zavisnosti od stanita tamnozelena, tamnosiva ili tamnosmea, a ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obino zelenkasti ili ukasti, a trbuh srebrnast, ukast ili svetlosiv. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivae. Potona pastrmka se raspoznaje po crvenim ili crnim takicama po telu. Crvenkastih takica obino ima neto manje i mogu biti u prelivima od jarkocrvene do svetlocrvene boje. U vreme mresta boje postaju neto intezivnije, jae i lepe. Ona koja ivi u pliim vodama, gde je dno ljunkovito, obino je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, peine ili pilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine. Potona pastrmka koja nastanjuje istu reku moe se razlikovati i to u zavisnosti od mesta ivljenja, pa se dogaa da se pastrmka iz gornjeg toka reke dosta razlikuje od one iz donjeg toka iste reke. Mresti se krajem jeseni i poetkom zime od novembra do januara. enka moe u proseku da poloi 2000 jaja na 1kg telesne teine. Ikra se odlae na kamenitom dnu sa brzim tokom vode. Prenik jaja je velik i iznosi 4,5 do 5 mm. Inkubacioni period traje, zavisno od temperature vode od 60 do 90 dana. U prirodnim ploditima mla ostaje do poetka jeseni, kada naraste do 10 cm duine. Ona se kasnije seli u dublje i mirnije vode u potrazi za hranom. Polnu zrelost dostie u 2-3 godini. U prvoj godini jednike narastu 10 14 cm. Ove ribe imaju tzv. mladalako ruho, istaknuto sa desetak crnih vertikalnih mrlja na bokovima tela. Sa porastom mlai nestaju ova obleja. Totalna duina dvogodinjih jedinki moe dostii 20 do 25 cm, a teina 150 do 200 g.
8

Odgajanje pastrmke Postoje tri razliita ekoloka oblika koje potona pastrmka tazvija u zavisnosti od uslova stanita: 1) Salmo trutta forma fario reni oblik 2) Salmo trutta forma lacustris jezerski oblik 3) Salmo trutta forma trutta morski oblik Morski i jezerski oblik predstavljaju migratorne populacije, dok reni oblik uvek naseljava reno stanite u okviru koga moe preduzimati manje ili vee migratorne pokrete. Morska forma ivi i hrani se u moru i migrira u reke da bi se mrestila nakon lega se vraa u more. Jezerska forma naseljava jezera, a na mrest migrira u reke ili plie delove jezera. Pojedine studije ukazuju da se migratorne i stalne populacije mogu nesmetano ukrtati. Utvren je da u Evropi postoji 5 linija (filogenetskih grupa): 1) Jadranska linija 2) Sredozemna linija 3) Dunavska linija 4) Atlanska linija 5) Marmoratus linija Karakteristike sredozemne i jadranske linije su veliki broj sitnih crvenih i crnih taaka koje su nepravilno rasporeene po celom telu, kao i 4 iroka tamna pojasa, koja kao obru obavijaju telo i to jedan u nivou glave, dva u nivou trupa i jedan u nivou repa. Dunavska linija ima crvene i crne take podjednako zastupljene i ravnomerno rasporeene po celom telu. Atlanska linija ima karakteristinu crnu pigmentaciju koja preovladava nad crvenom i nalazi se uglavnom na trupnom delu neposredno iza glave. Marmoratus linija (glavatica), ima karakteristine mramorne are po kojima i dobila ime. Osnovna boja tela je maslinasto zelena ili braonkasta, a are se nalaze na leima i bokovima tela i neto su manje od osnovne boje. Pojedini primerci mogu imati i 4 iroka tamna pojasa.

Odgajanje pastrmke 4. ZAKLJUAK

Riba je potpuno savrena hrana. Kad pogledate statistike o ivotnom veku panaca, Italijana i Japanaca, nema sumnje da koliina ribe koju jedu igra vanu ulogu. Nijedan lekar ne proputa priliku da ponovi koliko je riba vana za ishranu. Gajenje ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uloen jedan zarauje jo jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se oekuje. Srbi najvie jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje vee (6. januara). Uoi ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da ekaju na ribnjacima da bi kupili robu, koja se sva proda. U Srbiji je trenutno pod toplovodnim aranskim ribnjacima oko 11.000 hektara, a pod hladnovodnim pastrmskim 12 do 15 hektara (znai gotovo hiljadu puta manje). Kod nas se odgaji oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke. Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadanje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da etiri puta povea povrinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajui klimatski i zemljini uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom poloaju za gajenje slatkovodne ribe, koju jo imaju samo Kina i Izrael. Pastrmske vrste riba su isto kao i aranske vrlo vane za gajenje Zbog delikatesnog mesa ove ribe se najvie cene na zapadu, zbog ega se areal njihovog gajenja sve vie iri, kako kroz broj vrsta riba, tako i kroz podizanje novih ribnjaka i intenziviranja proizvodnje na njima. Po ovome se zakljuuje da je gajenje pastrmke veoma unosan posao, ali da se u naoj zemlji ne gaji dovoljna koliina pastrmke i da ima mesta za rast proizvodnje u nekom narednom periodu.

10

Odgajanje pastrmke LITERATURA

1. Markovi, Z., Mitrovi-Tutundi,V.(2003): Gajenje riba, Zadubina Andrejevi, Beograd 2. Hristi, ., Bunjevac, I.(1991). Gajenje slatkovodnih riba, Graevinska knjiga. 3. http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=236 4. http://sr.wikipedia.org 5. http://www.dtdribarstvo.com/general.php?id=74

www.maturski.org

11