**

MIODRAG PAVLOVI Miodrag Pavlovi (1928) je pesnik, pripoveda, esejista, dramski pisac, prevodilac i antologiar. Najplodniji je kao lirski pesnik i esejista u ovim anrovima je ostvario svoje najvie domete. Njegova prva knjiga pesama, 87 pesama (1952), oznaila je datum u savremenoj srpskoj poeziji: bila je to poezija novih tonova, novoga jezika, novih sadrina i oblika, ali pre svega knjiga novog lirskog miljenja. Ova knjiga je delovala ohrabrujue i prekretniki u razvoju savremene srpske poezije. Taj novi tok u srpskoj poeziji potvrdie ve sledee godine pesnika knjiga Kora Vaska Pope (1953), jo jedno iznenaenje u vremenu kada se jo pevalo o udarnikim podvizima i pobedama u skladu sa socrealistikom doktrinom o zadacima knjievnosti. I pored sranih otiora pevanju Miodraga Pavlovia i Vaska Pope u njihovim prvim knjigama, srpska poezija je izabrala novi put pevanja i miljenja. Pavlovi je od prve pesnike knjige okrenut svetu i oveku u njemu. Ve prva pesma prve zbirke Probudim se predoava destrukciju, haos i komar u svetu, a oveka vidi kao usamljenika protiv koga se spoljanji svet okrenuo. Zato je strah od sveta dominantno oseanje, slike toga sveta su naturalistiki ogoljene i jezive, neprijateljski raspoloene prema oveku. Spas od destruktivnog sveta nalazi se u seanju koje ide u daleku prolost. Pavlovieva poezija zalazi u nacionalnu istoriju i nacionalni mit, u slovenski svet prolosti, grki svet i biblijska vremena. Zato njegova poezija obiluje temama paganske, slovenske i vizantijske tradicije, ali i temama iz nacionalne istorije i narodnog predanja. Put u propost nije apsolutno bekstvo od sadanjice; nije to ni mitomanstvo ili glorifikacija prolosti - odnos prema prolosti je zdrav, racionalan i stvaralaki: o njoj se govori odmereno i smireno, sa izvesnim ironinim odnosom koji depatetizuje i tu prolost i odabrane teme. Polazi od prolosti, ali se brzo vraa u sadanjbst i, naoruan mudrou; istorijskog iskustva, izgrauje sopstvenu viziju ivota. Istorijsko i mitsko iskustvo je osnova za tumaenje savremenoga sveta i mesta oveka u njemu. Pesma je odbrana oveka od animalizacije u svetu haosa i destrukcije, zla i stradanja, strepnje i straha. Ona je pamenje i miljenje, vizija oveka i sveta, ali pre svega lepota koja oplemenjuje i ooveuje. Ona zahvata sadanjost i prolost, svet i oveka, ljudska egzistencijalna pitanja su u sreditu panje. Ali ona je istevremeno i misao i transcendencija. Pavlovieva poezija je eruditna (istorija, filozofija, umetnost, mitologija, poetika) i intelektualistika sa naglaenom filozofskom, notom. Zato ona nije uvek "pitka" i "bistra" ume da bude

zagonetna, tamna i hermetina. To je posledica naglaene misaonosti i obilnih filozofskih naslaga, ak i filozofske terminologije; posledica je to neuobiajenih poetskih slika, udnih i neshvatljivih; posledica je spajanja nespojivih pojmova i slika, mutnih metafora, osobene sintakse. Versifikacija poezije Miodraga Pavlovia ne podlee poetikim pravilima, niti tei da ostvari neku sopstvenu pravilnost. Ima pesama odevenih u ruho klasine strofe sa ukrtenim ili paralelnim rimama; ima ih sa raznolikim strofama, bez rima; silabiki princip ne vai stih je slobodan, njegova duina pulsira od najmanjeg broja slogova pa do desetine slogova; interpunkcije ima ali je i nema. Versifikacijska raznolikost i odsustvo pravila u skladu je sa sadrinom pevanja: ni u svetu o kome se peva nema pravila vladaju haos i destrukcija. Pesme: 87 pesama (1952), Stub seanja (1953), Oktave (1957), Mleko iskoni (1963), Velika skitija (1970), Hododarje (1971), Svetli i tamni praznici (1971), Zavetine (1976), Karike (1977), Pevanje na viru (1977), Bekstva po Srbiji (1979), Vidovnica (1979), Zlatna zavada (1982), Divno udo (1982), Sledstvo (1985), Svetogorski dani i noi (1987); proza: Most bez obala (1956); drame: Put u izvesnost (1963), Koraci u drugoj sobi (1963), Igre bezimenih (1963); eseji: Rokovi poezije (1959), Osam pesnika (1964), Dnevnik pene (1972), Poezija i kultura (1974), Poetika modernog (1978), Nititeljii svadbari (1979), Eseji o srpskim pesnicima (1981), Prirodni oblik i lik (1984), Obredno i govorno delo (1986), Poetika rtvenog obreda (1987), Govor o niemu (1987); antologije: Antologija srpskog pesnitva (XIII XX vek) (1964), Antologija savremene engleske poezije sa S. Brkiem (1957), Pesnitvo evropskog romantizma (1969), Antologija lirske narodne poezije (1982).