Meunarodno privatno pravo

Prilagoena D

i g e s t verzija... :D

skripta By Uro Topi

Mpp by Uro Topi 2

**Uvodna raz atranja**

1. Pojam, predmet i naziv MPP
Predmet
Postoji vie s!vatanja o to e ta je pred et eunarodnog privatnog prava. Pred et ogu "iti sa i pravni odnosi ili pravne nor e. #ako$ %ko pos atra o pp kao granu prava onda je njegov pred et pravni odnosi. %ko pos atra o pp kao disciplinu koja izu&ava tu granu prava onda je pred et pp'a same pravne norme. #oji su to pravni odnosi koji predstavljaju pred et ove grane prava$ (e& je o privatnopravni odnosi a. %li sa o onda kada ti odnosi sadr)e ele ent inostranosti. *ee dile e postoje kada govori o o pravni nor a a kao pred etu dis+ipline pp. Te nor e reguliu po enute privatnopravne odnose sa ele ento inostranosti. ,"last koja nesporno spada u pp je oblast sukoba zakona i o"u!vata kolizione norme. Pred eto se s atraju i norme o sukobu jurisdikcija- tj pravila koja reguliu graanskopro+esne odnose sa ele ento inostranosti. Pred et &ine i pravila o privatnim pravima stranaca. Pojam meunarodnog privatnog prava Mpp je grana unutranjeg prava kojom se reguliu pravna pitanja iz oblasti privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti. .jegova pravila dakle nisu eunarodna- ve sa o odnosi koje regulie i aju eunarodno o"ele)je jer su vezani za vie suvereniteta. Naziv mpp Meunarodno privatno pravo- kao to s o ve rekli- nije / eunarodno0 jer je ono grana unutranjeg prava. .aziv nije do kraja logi&ki konstruisan- ali je najire pri!vaen i za najiri krug ljudi ozna&ava uglavno istu stvar. Pokuaji da se naziv za eni nisu uspeli &ak ni u nekoj postoj"ini gde su novi nazivi nastali.

2. Element inostranosti u privatnopravnim odnosima i relevantnost elementa inostranosti

lement inostranosti
1a pojavu eunarodno'privatnopravne pro"le atike nije dovoljno da postoji sa o privatnopravni odnos- ve je potre"no da se u to odnosu pojavi i jedno klju&no o"ele)je da "i taj odnos postao pred et pp. (e& je o elementu inostranosti 2/strani ele ent0- / eunarodni ele ent03. ,n pretvara privatnopravne odnose u odnose eunarodnog privatnog prava.

Poto je pp unutranje pravo i organi zato uvek polaze od eunarodnog privatnog prava svoje dr)ave- kada pos atra o jedan privatnopravni odnos vezan za vie dr)ava- iz gledita organa jedne dr)ave se pri euje da u to odnosu pored do ae izra)eni! ele enata pojavljuju i strani ele ent2i3. Postoje tri pojavna o"lika ele enta inostranosti: u subjektu - objektu i u pravima i obavezama. ' U su"jektu se javlja na "azi &injeni+e dr)avljanstva - do i+ila i "oravita li+a koja stupaju u odreeni privatnopravni odnos. ' U o"jektu se strani ele ent javlja na "azi esta nala)enja stvari i na "azi pripadnosti stvari 2pripadnost osnovni! sredstava prevoza3 koja su pred et transak+ije.

Mpp by Uro Topi 3

' 4trani ele ent u pravi a i o"aveza a nastaje ako su nastanak ili ispunjenje prava i o"aveza inostrano o"ele)eni. .pr: ako je pravni postao nastao u inostranstvu ili je delikt u&injen u inostranstvu- ili je esto ispunjenja o"aveze u inostranstvu.. Postavlja se pitanje da li je svaki strani ele ent relevantan tj "itan razlog da se raz otri i sa stanovita pp. Relevantan je onaj strani ele ent koji je u kolizionoj nor i od strane zakonodav+a odreen kao taka vezivanja, i koji vodi do pri ene stranog prava.

!. Na"in #metod$ regulisanja MPP

Postoje dva osnovna na&ina regulisanja pp: direktan #neposredan$ i indirektan #posredan, kolizioni$ na&in. a$' Direktan (neposredan) nain regulisanja iz &injeni&nog odnosa auto atski stvara kona&ni pravni odnos. Pri eno pravnog pravila na &injeni&ni odnos on ga pretvara u pravni odnos jer odreeno ponaanje u&esnika &ini o"avezni . Mo)e "iti direktno regulisanje meunarodnim propisima- sporazumima koji a se reguliu zna&ajna pitanja iz o"lasti graanskog- privrednog- porodi&nog i radnog prava koji su pri!vaeni od velikog "roja ze alja. 1na&ajna je i Be&ka konven+ija o ugovori a o eunarodnoj prodaji ro"e iz 5678. 1na&ajno je i osnivanje U.9:T(%;'a 2#o isije U. za eunarodno trgova&ko pravo3 &ija je uloga u stvaranju univerzalnih pravila eun.trg 2poslovnog3 prava. .a regionalno nivou zna&ajne su nor e donete u okviru <U. Direktno regulisanje unutranjim propisima , nor a a do aeg prava je pre svega u oblasti prava stranaca i meunarodnog postupka. ,ve nor e ne zadovoljavaju se ukazivanje na erodavno pravo ve sa e postavljaju odreena pravila ponaanja. Npr: po zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa: Strana izika lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i doma!a lica." b$% &ndirektan #posredan$ na"in regulisanja po neki a je jedini na&in koji spada pod pp. ,va s!vatanja su naputena- ali je nesu njivo da je indirektan na&in regulisanja tipi&an za pp. Su#tina je u oda"iranju erodavni! pravila za razreenje spornog odnosa putem kolizionih normi. Pute kolizioni! nor i se upuuje na erodavno pravo po koje e se pitanja raspraviti.

'. &zvori MPP i njihova hijerarhija

(pti pogled
a$%)nutranji izvori mpp u pojedinim dr*avama

U neki dr)ava a postoje posebni zakoni(ci) u koji a se u potpunosti ili u najvee delu nalaze pravila iz o"lasti pp. 24r"ija3 U drugoj grupi ze alja se propisi iz ove o"lasti nalaze u raznim zakonima- uglavno uz odgovarajue aterijalnopravne 2supstan+ijalne3 propise. .pr: #olizione nor e za eni+u nalaze se u eni&ni zakoni a itd. Postoji i podgrupa ze alja gde su propisi pp najvei delo kon+entrisani u jedno zakonu- graansko zakoniku gde postoji "lok odred"i pp. U ze lja a common la$ siste a dugo je izvor prava "ila sudska praksa- koja i dalje i a zna&ajnu ulogu ali se trend enja po&ev od sredine =8. veka. ,d tada se pp stalno enja pute zakona kroz i ple enta+iju eunarodne konven+ije. Poslednji! nekoliko de+enija je o"ele)eno zakonski interven+ija a u ovoj o"lasti koje su ozna&ene kao /unjajua kodi>ika+ija0. U 4%D je o"last regulisanja pp u zakonodavnoj nadle)nosti pojedini! dr)ava &lani+a. b$% Multilateralne konvencije kao izvori i kao na"in uni+ikacije meunarodnog privatnog prava Pro"le kod pp je to razli&ita reenja razli&iti! pravni! poredaka o to e koje je pravo erodavno ogu dovesti do razli&itog eritornog reenja. Da "i se to to vie spre&ilo ula)u se napori na eunarodno planu u +ilju izrade viestrani! konven+ija koji a "i se kolizione nor e ujedna&ile.

Mpp by Uro Topi 4

1na&ajna je aktivnost %a#ke kon erencije za pp na uni>ika+iji eunarodnog privatnog prava. Delatnost kon>eren+ije se sastoji u pripre i tekstova ult.konven+ija koje su na enjene potpisivanju i rati>ika+iji od strane dr)ava. 1na&ajne su i regionalne multilateralne konven+ije. &'' (vropske unije' .a osnovu iz enjenog Ugovora o osnivanju <U za uni>ika+iju pp <U nadle)an je 4avet <U. Ti e je uni>ika+ija iz etena sa kon>eren+ijskog nivoa koji je "io ranije na nivo tzv. sekundarnog zakonodavstva. 4ada se uni>ika+ija vri regulativa a. MPP <U se sve vie uni>ikuje i stvara se tzv. /evropski sudski prostor0 na ko e e pro et odluka i pro+esna saradanja "iti laki- a uporedo se uni>ikuje sve vei krug kolizioni! nor i.

&zvori meunarodnog privatnog prava u ,rbiji

4u: )stav- *&''- drugi zakoni i podzakonski akti- meunarodni ugovori- bilateralne konvencije. Donoenje -MPP naa ze lja je ula u u)i krug ze alja u koji a je pp relativno potpuno kodi>ikovano. 1MPP sadr)i pre svega kolizione nor e i o"last suko"a jurisdik+ija. .e sadr)i nor e o pravi a strana+a koje su regulisane drugi propisi a. )stav' osnovni izvor svake grane prava. Meunarodno privatno pravo Ustav regulie na neposredan i posredan na&in. .eposredna pravila su razu ljivo alo"rojna 2npr: stran+i ogu stei pravo na nepokretnosti astrani li+i a se garantuje jednak tret an na tr)itu kao i do ai ..3 jer ustav postavlja sa o osnovna na&ela i nor e ureenja. Posredno ' ustavna na&ela i nor e posredno odreuju i ograni&avaju stavove u pozitivni propisi a i daju s erni+e. .pr ti e to Ustav za"ranjuje odreenu diskri ina+iju ni kolizione nor e ne ogu "iti diskri inatorske pre a rasi- narodi a- veroispovesti itd.

.rugi zakoni #osim -MPP$' : nakon donoenja 1MPP vei "roj zakona je i dalje ostao izvor MPP. 1MPP nije dirao u postojee pozitivne nor e do aeg pp- ve i! je dopunio. Te nor e dopunjuju supstan+ijalne nor e iz odgovarajui! o"lasti. Tako i! i a o kao izvore kolizioni! nor i- kao izvore nor i o pravi a strana+a- kao izvore nor i o graanskopro+esni odnosi a sa ele ento inostranosti. Meunarodni ugovori' 4r"ija je zaklju&ila "rojne ultilateralne i "ilateralne konven+ije. Potvreni eunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka 4r"ije i neposredno se pri enjuju. Moraju "iti u skladu sa Ustavo .

/ijerarhija izvora mpp

Pre a ustavu 4r"ije - u !ijerar!iji izvora 2u suko"u iz eu eunarodni! ugovora i unutranji! izvora3 nakon Ustava za pri enu dolaze potvreni eunarodni ugovori 2 "ilateralni i aju pri at nad ultilateralni 3- a zati do ai zakoni. U suko"u unutranji! izvora odred"e ostali! zakona i aju pri at nad 1MPP- na osnovu pravila le+ specialis derogat le+ generalis. Dakle- lestvi+a izvora: ' Ustav ' eunarodni ugovori 2"ilateralni i aju pri at nad ultilateralni 3 ' le? spe+ialis ' 1MPP 2le? generalis3 %ko nijedan izvor po lestvi+i ne propisuje reenje za pro"le nastaje pravna praznina. 1MPP sadr)i odred"u po kojoj se pravna praznina prevazilazi tako to organ koji pri enjuje pravo i a zadatak da pronae reenje pri eno : odreda"a i na&ela 1MPP- na&ela pravnog poretka 4r"ije- na&ela eunarodnog privatnog prava.

Mpp by Uro Topi 5

**,pti deo @ opte ustanove

0. 1olizione norme
,utina kolizionih normi

eunarodnog privatnog prava**

1adatak kolizioni! nor i je da odrede- u odnosu sa ele ento inostranosti- odlu&ujuu ta&ku vezivanja i upute organ na erodavno pravo. Meu svi kontakti a nekog odnosa sa strano dr)avo zakonodava+ e se opredeliti za jedan koji s atra najja&o vezo - to je stvar zakonodavne politike svake ze lje- tj njeni! interesa. 1akonodava+ priliko ureivanja polazi od jedne kategorije pravni! odnosa i pravni! pitanja 2npr. ugovori3.

,truktura kolizionih normi

#olizione nor e i aju dva osnovna ele enta: 5. U kolizionoj nor i se i enuje prvo pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno pitanjeA =. % zati se odreuje ta&ka vezivanja - tj izdvaja se jedna odlu&ujua veza koja e dovesti do erodavnog prava. 2npr. *a pravnu i posl. sposobnost izikog lica merodavno je pravo dr,ave iji je ono dr,avljanin.0

Tu je pravna kategorija' pravna i poslovna sposo"nost >iz.li+a - a ta&ka vezivanja je dr)avljanstvo.3 a$% Pravna kategorija Pravna kategorija kao ele ent kolizione nor e o)e da "ude jedan drutveni odnos-jedan pravni institut- jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje. U savre eno eunarodno privatno pravu postoji tenden+ija su)avanja pravni! kategorija- &i e one postaju "rojnije ali nijansiranije tj "li)e stvarni pro"le i a. b$%2a"ka vezivanja Be onaj ele ent u ko e zakonodava+ vidi odlu&ujuu vezu koja nas vodi do jednog prava. ,na neposredno odreuje pravo koje dr)ave tre"a da se pri eni kao erodavno. Postoje tipi&ne ta&ke vezivanja u uporedno pravu za pojedine pravne o"lasti. Podela prema irini ovla3enja +oruma4 '.eposredno vezujue tj &vrste i "rze- >oru u ne ostavljaju nikakvu ogunost za pro+enu toga da li je pravo na koje ukazuju zaista u naj"li)oj vezi sa odnoso koji je u pitanju. -akve su gotovo sve take vezivanja. ',kvirne su one ta&ke vezivanja kod koji! je pro+ena toga da li je pravo na koje ukazuju zaista u naj"li)oj vezi prepu#tena sudiji. 1akonodava+ tu sa o postavlja okvire i s erni+e- ali ne utvruje naj"li)u vezu. Takva ta&ka vezivanja je princip najte#nje povezanosti- koja daje sa o uputstvo sudiji da kao erodavno iza"ere ono pravo koje je najtenje povezano sa dati odnoso . Podela na proste i kompleksne4 'Proste @ koje nas vode do jednog erodavnog prava. 2npr. esto zaklju&enja ugovora- le+ loci contractus, vodi sa o do prava ze lje gde je ugovor zaklju&en3 '#o pleksne @ su one koje nas vode do vie erodavni! prava. 2npr. 1a aterijalne uslove zaklju&enja "raka erodavno je pravo dr)avljanstva partnera i zakon esta zaklju&enja- to o)e dovesti &ak do pri ene tri prava3 Mogu "iti ku ulativno- alternativno i supsidijarno postavljene. Podela na stalne i promenljive4 '4talne ' su one koje su vre enski i prostorno >iksirane- &ija je &injeni&na podloga jedan dogaaj. 2npr. izvrenje delikta- esto nala)enja nepokretnosti3 'Pro enljive ' #oje nisu trajno >iksirane u jedno konkretno slu&aju jer se zasnivaju na &injeni+i koja se o)e enjati i pri to e ogu da ukazuju na razna prava kao erodavna. 2npr. esto nala)enja nepokretnosti- dr)avljanstvo- do i+il- "oravite. Po)eljno "i "ilo da postoji to anje pro enljivi! ta&aka vezivanja tako to "i se one uz odgovarajua pre+iziranja pretvorila u stalne.

Mpp by Uro Topi 6 5rste kolizionih normi

%6ednostrane i viestrane *iestrane su apstraktne i ukazuju na pravo "ilo koje dr)ave sveta u zavisnosti od okolnosti. Bednostrane u svako slu&aju vode pri eni do aeg prava. 2npr.za stvarna prava na nepokretnosti koje se nalaze u 4r"iji pri enie se srpsko pravo.3 ,ne tre"a da "udu u razu ni i

opravdani grani+a a- kao to je to u ovo pri eru jer se radi o nepokretnosti koja se nalazi u 4r"iji. %,amostalne i nesamostalne 4a ostalne su nor e koje ukazuju na erodavno pravo. #oje pri eno na konkretne okolnosti slu&aja dovode do konkretnog erodavnog prava. .esa ostalne su one kolizione nor e koje nisu dovoljne da se po ou nji! odredi erodavno pravo. ,ne dopunjuju sa ostalne kolizione nor e tako to sadr)e o"janjenja- uputstva koja uti&u na utvrivanje konkretnog erodavnog prava. 2npr. .dredbu stranog prava ne treba primenjivati ukoliko bi ona dovela do rezultata nespojivog sa vrednostima javnog poretka"/.

Pravna priroda kolizionih normi

Dilema je jesu li kolizione norme imperativne ili dispozitivne0 Da li je sud o"avezan da pri enjuje ova pravila e+ o icio &i se u pravno odnosu javi relevantan strani ele ent$ %ko su kolizione nor e imperativne nji! tre"a uvek pri eniti- i onda kada stranka to ne tra)i. %ko su dispozitivne prirode onda ponaanje stranaka- predlozi- ogu da uti&u na to da li e sud pri eniti svoje kolizione nor e u sporu sa ele ento inostranosti. U neki ze lja a kolizione nor e nisu i perativne- pa e i! sud pri eniti sa o ako stranka to tra)i. U najvee "roju prava - kontinentalni!- kolizione nor e su i perativne prirode. 4udije ne tre"a da "rinu i aju li stranke interes za pri enu stranog prava. .or e do aeg 1MPP su i perativne- sudovi su du)ni da pri ene kolizione nor e po slu)"enog du)nosti- i du)ni su da pri ene strano pravo ako na to ukazuje ta&ka vezivanja. Meuti praksa u to e nije dosledna- jer sudovi najradije iz"egavaju pri enu osi ako i! stranka za!tevo ne dovede u situa+iju.

7. ,aznanje i primena stranog prava

)vod
#ada je re& o pri eni stranog prava isli se pre svega na pri enu stranog materijalnog 1supstancijalnog/ prava. 4trano pro+esno pravo se u na&elu ne pri enjuje- izuzev pru)anja pravne po oi strano sudu po stranoj pro+eduri i izuzev u postupku pred do ao ar"itra)o - ako stranke )ele pri enu strani! pro+esni! nor i. Postoje i slu&ajevi kada do ai organ uzi a u o"zir strano pravo- ali to nije pri ena - ve je re& o spoznavanju stranog prava kao preuslova za pri enu odreeni! do ain nor i 2npr kod reciprociteta, gde je potrebno utvrditi sadr,inu stranog prava da bi se videlo ima li reciprociteta/.

-na"aj i svrha primene stranog prava

Pri ena stranog prava je jedno od najvei! dostignua eunarodne pravne saradnje. *a#to se primenjuje strano pravo0 1ato to pri ena stranog prava dolazi iz uzaja nog interesa i korisnosti. Prati je svest o nepogodnosti a koje "i nastale iz suprotne doktrine. %ko neka ze lja )eli da se njeno pravo pri enjuje- ora u&initi gest zna&ajan za eunarodnu ravnote)u interesa i pri enjivati strano

pravo.

Mpp by Uro Topi 7

4vr!a eunarodnog privatnog prava je upravo da o ogui da se na teritoriji jedne dr)ave pri eni pravo strani! dr)ava.

1oncepcije o pravnoj prirodi stranog prava

Postoje dva stava o pravnoj prirodi stranog prava: 5. Da je strano pravo' pravo- tj da je upodo"ljeno do ae pravu =. Da je strano pravo "injenica, tj da je upodo"ljeno &injeni+a a Podela je "itna jer izaziva posledi+e na terenu ini+ijative i na terenu dokazivanja stranog prava. a$% U anglosaksonsko pravu strano pravo je upodobljeno injenicama. 4trano pravo je &injeni+a koju tre"a dokazivati kao i druge &injeni+e na koji a se zasniva neko pravo. .ajpoznatija je teorija lokalnog prava 2predstavnik #uk3- koja ka)e da do ai organi zapravo ne vre priznanje prava ste&enog u inostranstvu na "azi stranog prava- ve je ta su"jektivna prava kreiralo do ae pravopa pre a to e orum uvek primenjuje doma!e pravo. b$% .ajnovija pozitivna reenja pokazuju sasvi jasno pri"li)avanje stavu da je strano pravo' pravo.

,tvaran polo*aj stranog prava pred doma3im organima

Do ai organi pri enjuju strano pravo nogo ree nego to to koliziona pravila nala)u. (azlozi za to su: 5. Nespremnost sudova da kolizione nor e >oru a koje ukazuju na strano pravo tretiraju kao i perativne i da i! pri enjuju e+ o icio. =. Drugi razlog je taj to sudovi retko preuzi aju punu ini+ijativu pri utvrivanju sadr)ine strani! nor i i &esto idu linijom manjeg otpora- tj pri"egavaju reenji a koja su predviena za slu&aj da se strano pravo ne o)e saznati. .ai e- u veini ze alj a utvrivanje stranog prava nije apsolutna o"aveza- jer u slu&aju da se jave preko erne tekoe sud o)e odustati od utvrivanja sadr)ine /nesaznatljivog0 stranog prava- pa ima ovla3enje da pribegne alternativnom reenju% primeni doma3eg materijalnog prava #le8 +ori3. .ekada je nesaznatljivost opravdana- pa stoga i postoji ovo alternativno reenje- dok nekada nije i predstavlja ali"i za nedovoljno zalaganje suda.

Na"in saznavanja stranog prava

-Strano pravo kao injenica' ako ga tako kon+ipira o saznavanje stranog prava se prevaljuje na stranke. %ko stranka ne uspe da doka)e sadr)inu nor e stranog prava na koju se pozivava)ie pretpostavka da je strano pravo jednako do ae . -Strano pravo kao pravo' #ao to s o rekli- u veini ze alja va)i stav da sudovi e? o>>i+io saznaju strano pravo. Priliko saznavanja stranog prava e? o>>i+io sud se o)e o"ratiti stranka a za po o- o)e se o"ratiti i dr)avni organi a 2organu uprave nadle)no za poslove pravosua3inistarstvu inostrani! poslova- pravno'nau&noj institu+iji. Postoje i eunarodni sporazu i &iji je +ilj lake saznavanje stranog prava. 1na&ajna je <vropska konven+ija o in>or isanju o strano pravu.

Primena stranog prava prema MPP ,rbije

U naoj teoriji strano pravo se dosledno tretira kao pravo. Po 1MPP va)i pravilo iura novit curia 1 sud poznaje pravo/ to zna&i da je sud ili drugi organ pri ene prava o"avezan da sazna i pri eni strano pravo- i ne a alternativnog reenja 2kakvo "i npr "ilo pri ena le? >ori3. Mo)e zatra)iti po o od Ministarstva pravde- stranke takoe sudu ogu podneti javnu ispravu o sadr)ini stranog prava. Dakle, posledice su sledee: na sudu je teret dokazivanja stranog prava- sud ne o)e zaklju&iti da prava ne a ukoliko ga stranke nisu uverile u to. Pravna sredstva protiv odluke suda- u kojoj je dolo do pogrene pri ene stranog prava po iljenju stranke- su: )al"a- direktna revizijarevizijaza!tev za zatitu zakonitosti.

9. 1vali+ikacija
Postavljanje problema Mpp by Uro Topi 8
#ao to zna o- sutina kolizionog reavanja privatnopravni! odnosa sa ele ento inostranosti je u to e da se postavi erilo koje e odrediti koje je pravo erodavno za taj odnos. Pitanje #problem$ kvali+ikacije se javlja kada se neko pravno pitanje javlja jo u toku primene kolizionih normi, tj u momentu kada jo nije poznato materijalno pravo koje je pozvano da daje odgovore. Problem je u tome to se jo ne zna koje je pravo merodavno, pa se ne zna iz aspekta "ijeg prava treba dati odgovor na to prerano javljeno pitanje, a od "ijeg reenja zavisi koje 3e pravo kona"no biti merodavno. 2Slikovit primer radi razumevanja: 3mamo preduze!e iz (ngleske i preduze!e iz Srbije. (nglesko preduze!e #alje ponudu srpskom preduze!u za kupovinu neke opreme. Srpsko spoljnotrgovinsko preduze!e odgovara pozitivno na ponudu i pribavlja opremu i prodaje je (nglezima. &eutim, (nglezi poinju da sumnjaju u ugovoreni kvalitet kupljene opreme, i sumnja prerasta u spor koji se vodi pred al,irskim sudom 1jer su stranke to unapred ugovorile/. 4oje je pravo merodavno0 5l,irski sud !e konsultovati svoje kolizione norme, al,irske. .ne ka,u: &erodavno je pravo one dr,ave gde ugovor zakljuen. )pravo tu nastaje problem, prerano javljeno pitanje o kome govorimo, sukob kvali ikacija, jer je pitanje gde je ugovor zakljuen a po#to je zakljuen na daljinu 1inter absentes, u odsustvu, npr tele onom i mailom/, postavlja se pitanje koje je to mesto. 'o engleskom pravu 1teorija izjave/ to je Srbija jer je izjava o prihvatu ponude data u Srbiji. 'o na#em pravu 1teorija prijema/, mesto je (ngleska jer na#e pravo smatra da je ugovor zakljuen kada ponudilac primi pozitivan odgovor ponuenog. Po ko pravu tre"a reiti tu dile u gde je ugovor zaklju&en- da "i se na osnovu toga oglo odrediti erodavno pravo za nastali spor preduzea$ #ako e al)irski sud da postupi$

Pojava i de+inisanje problema u teoriji

U teoriji postoji veliki "roj studija o ovo pitanju. :ako "i se za praksu oglo rei da sudovi a ovo pitanje nije ni padalo &esto na pa et. Bavljala su se i iljenja u teoriji da je pitanje kvali>ika+ije preuveli&ano i da stvarne tekoe u praksi ne zaslu)uju toliko prostora u teoriji. #vali>ika+ija u svakodnevno zna&enju re&i zna&i nala)enje esta ne&e u u odreeno siste u vrednosti. U pravno s islu kvali>ika+ija ozna&ava postupak tra)enja esta &injeni+a u svetu pravni! pravila ili ' pri enu prava. Po &e u se kvali>ika+ija u eunarodno privatno pravu razlikuje od uo"i&ajene pri ene prava$ Po to e to pro"le u eunarodno privatno pravu predstavlja suko" kvali>ika+ija - dile a o iz"oru pravnog poj a. Bo prostije- kako se opredeliti za jednu sadr*inu pojma kori3enog u kolizionoj normi #mesto zakljuenja u ovora po al!irskom pravu, iz primera$ izmeu vie sadr*aja koje tom pojmu daju razna prava #englesko i srpsko, iz primera$ za koja se dati odnos vezuje. Dile a je- po pravili a kojeg prava e o vriti supsu iranje u trenutku kada tek tra)i o erodavno pravo$ :z toga sledi da tre"a krenuti sa terena nekog odreenog prava.

1vali+ikacija pravne kategorije i kvali+ikacija ta"ke vezivanja

4uko" kvali>ika+ija se javlja u dva osnovna vida: 5. #ao kvali>ika+ija pravne kategorije @ odreivanje pravnog s isla kategorija- jer neke su kategorije opte i nesu njive 2npr testa ent svuda spada u kategoriju naslednopravn! pro"le a3- ali postoji veliki "roj kategorija koje razli&ita prava druga&ije svrstavaju ili i! uopte ne poznaju. Dile a je koje od dve ili vie kolizioni! nor i e o pri eniti zavisno od toga kako e o s!vatiti nji!ove kategorije. =. #ao kvali>ika+ija ta&ke vezivanja @ dile a je koju ta&ku vezivanja tre"a pri eniti na utvrenu kategoriju- dakle ne a vie dile e koju kolizionu nor u pri eniti jer je pravna kategorija kvali>ikovana. Ta&ke koje &esto daju povoda kvali>ika+iji su esto zaklju&enje ugovora- esto delikta i do i+il.

:eenja problema kvali+ikacije

a$% 1vali+ikacija po le8 +ori% #vali>ika+iju tre"a vriti lege ori- po pravu dr)ave gde se sudi i od &iji! kolizioni! nor i se polazi priliko reavanja spora 2po al,irskom, u na#em primeru/.

Mpp by Uro Topi 9

,vo reenje i a iroku podrku- a osnovni je argu ent da je logi&no da se kolizione nor e s!vataju u siste u i pre a poj ovi a onog prava ko e pripadaju. 4!vatiti odreene poj ove po do ae pravu je najlake za sud i s anjuje ogunost greaka. #ontraargu eti su da neopravdano proiruje do en pri ene do aeg prava- da vodi zloupotre"a a i stvara pravnu nesigurnost. .astaje pro"le i kada do ae pravo ne poznaje odreenu pravnu ustanovu. b$% 1vali+ikacija po le8 causae i stepenasta kvali+ikacija% pre a pravu koje je erodavno za odnos koji se raspravlja. %rgu ent je da ako kvali>ikuje o po le? >ori o)e o doi u situa+iju da do ae pravo ne poznaje odreenu pravnu ustanovu 2npr trust3. 1a erka je da ono vodi do logi&kog za&aranog kruga- jer upravo erodavno pravo 2le+ causae3 jo nije poznato. Upravo zato ne a podrku prakse. Meuti veo a iroku podrku do"ilo je tu a&enje le+ causae kod tzv. dvostepene kvali>ika+ije

pre a kojoj se pri iz"oru i tu a&enju kolizione nor e polazi od s!vatanja le+ ori 2prva stepeni+a3 dok se na drugoj stepeni+i strano pravo tu a&i po poj ovi a i s islu koje sadr)i 2le+ causae3. c$% 1vali+ikacija pomo3u autonomnih pojmova ; kvali>ika+iju ne "i tre"alo vriti po jedno na+ionalno pravu- "ilo le+ ori ili le+ causae, ve! treba koristiti autonomne pojmove, nezavisne od nacionalnih prava. Ti poj ovi "i se stvarali eunarodni sporazu i a. ,vaj tip kvali>ika+ije trpi dosta kritika z"og njene prakti&ne ostvarivosti. Pro"le je i a li takvi! autono ni! poj ova. Meuti "rojni autori je s atraju delimino primenljivom. :eenje kvali+ikacije u pravu ,rbije ) teoriji i praksi vlada stanovite da pro"le kvali>ika+ije tre"a reavati lege ori- ali elasti&nojer se preporu&uje autono na kvali>ika+ija u oni slu&ajevi a u koji a autono ni poj ovi nedovos ileno postoje- pre svega ako su utvreni eunarodni sporazu i a. -MPP' jedino predvia da se drugostepena kvali>ika+ija vri le? +ausae. Dakle u pitanju je stepenasta kvali>ika+ija.

<. Prethodno pitanje

Postavljanje problema
Pret!odno pitanje se javlja ukoliko je za reavanje po tu)"eno za!tevu u jednoj pravnoj stvari potre"no pret!odno reiti da li postoji neko drugo pravo ili pravni odnos 2tzv pret!odno pitanje3 od &ijeg reenja zavisi odgovor na glavno pitanje postavljeno sudu- a pri to e pret!odno pitanje je sa ostalna pravna +elina. .a terenu eunarodnog privatnog prava- u odnosi a sa ele ento inostranosti- zadatak je suda da odredi erodavno pravo za o"a pitanja 2i glavno i pret!odno3- nakon to konstatuje postojanje stranog ele enta. Dile a je da li e sud odrediti erodavno pravo i za pret!odno pitanje polazei od sopstveni! nor i le+ ori kao to je u&inio za glavno pitanje ili e ga odrediti polazei od kolizioni! nor i le+ causae za glavno pitanje0

)slovi postavljanja prethodnog pitanja

5. 1a glavno pitanje ora "iti po do ai kolizioni nor a a erodavno strano aterijalno pravo. :na&e "i le+ causae- logi&no- "ilo C le+ ori. Pa "i jedino ogue povezivanje "ilo sa o le+ ori. =. Pret!odno pitanje ora u se"i da sadr)i a3'strani element- ora "iti "3'samostalna pravna celina i +3'za to pitanje mora postojati posebna koliziona norma. D. Materijalnopravni rezultat do koga vodi povezivanje pute le+ ori ora "iti druga&iji od rezultata do kojeg "i se dolo ako se ide pute le+ causae. U suprotno "i stvorili /la)nu dile u0 la)ni suko" zakona.

:eavanje prethodnog pitanja u teoriji i praksi a$% -avisno povezivanje% erodavno pravo za pret!odno pitanje odreuje se pri eno
kolizione nor e prava koje se i a pri eniti i na glavno pitanje' dakle zavisno povezivanje le? +ausae.

Mpp by Uro Topi 10

,snovni argu ent je eunarodna !ar oniza+ija reenja. /4udiu o pret!odno pitanju onako kako "i o nje u - kao o glavno pitanju- sudio sud ze lje &ije je pravo erodavno za glavno pitanje.0

b$% nezavisno povezivanje' po drugi a >or ula povezivanja- koje se naziva nezavisno- je: /sudiu o pret!odno pitanju na isti na&in kao da i je ono glavno0. To zna&i pri enu kolizioni! nor i le+ ori - jer se ovde pak s atra da tre"a pretpostaviti internu !ar oniza+iju eunarodnoj- da ne "i dolo do toga da "i jedno isto pitanje u jednoj ze lji oglo "iti nitavo kao glavno pitanje a punova)no kao pret!odno- ili o"rnuto. c$' po trei a ne tre"a se unapred odlu&iti za jedno reenje kao na&elno- ve tre"a u svako konkretno slu&aju vagati interese- pa se onda opredeliti za eunarodnu ili unutranju !ar oniza+iju. Pose"no iljenje autora ud)"enika MPP je da ako prethodno pitanje ulazi u dispozitiv sudske odluke, tj obuhva3eno je pravnom snagom, treba ga reavati po le8 causae%zavisnoA a ako ne ulazi u dispozitiv, tj prethodno pitanje nije obuhva3eno pravnom snagom, ve3 ga sud razmatra po sopstvenoj inicijativi onda ga treba reavati po le8 +ori.

=. :envoi #:anvoa$
)vod
Sluaj 6orgo 7 6orgo je bio 8avarski dr,avljanin koji je imao od detinjstva domicil u 6rancuskoj. -u je pro,iveo ceo ,ivot i tu je i umro.Nije stekao dr,avljanstvo 6rancuske niti zakonski domicil. 6orgo je imao naslednike samo po majinoj liniji koji su imali pravo na naslee po bavarskom naslednom pravu ali ne i po rancuskom, po kome bi naslednik bila rancuska dr,ava. 6rancuska koliziona norma ukazivala je na bavarsko pravo, jer je bio bavarski dr,avljanin, a kao #to rekosmo nije imao rancuski zakonski domicil. -rebalo je da se primeni bavarsko pravo. &eutim rancuski sud je zastao i postavio pitanje da li koliziona norma upu!uje na bavarsko nasledno 1supstancijalno/ pravo ili na bavarsko pravo u celini90 Sluaj je re#en po koncepciji da rancusko prvo upu!uje na celokupno bavarsko pravo 1koliziono upu!ivanje/, a bavarska koliziona norma ka,e da je merodavno rancusko pravo 1dakle do#lo je do tzv. uzvra!anja, videti posle./ 1adatak kolizioni! nor i je da upute organ jedne dr)ave na pravo koje se tre"a pri eniti. Meuti postavlja se pitanje da li koliziona nor a upuuje na aterijalno 2supstan+ijalno' npr naslednoporodi&no itd.3 pravo neke ze lje #supstancijalno upu3ivanje$ ili pak na pravo u +elini 2+elokupno pravo neke ze lje3- dakle i na kolizione nor e te druge ze lje #koliziono upu3ivanje$ . %ko stane o na stanovite kolizionog upu!ivanja- ogue su tri situa+ije: 5. Da kolizione nor e ze lje suda upute na +elokupno pravo druge ze lje- a da kolizione nor e te druge ze lje odreuju da je erodavno njeno supstan+ijalno pravo. Tako da lana+ upuivanja izgleda a%b%>. (ezultat je jednak kao pri supstan+ijalno upuivanju. =. Druga situa+ija je da kolizione nor e te druge ze lje s atraju da je erodavno polazno pravopravo ze lje suda. Tako dolazi do uzvra3anja, pa je lana+ upuivanja a%b%?.

D. U tree slu&aju oglo "i se dogoditi da koliziono pravo te druge ze lje preuputi na pravo neke tree ze lje kao erodavno. Tada "i lana+ izgledao kao a%b%@. Postoji jedan skupni ter in za uzvraanje i preupuivanje- >ran+uskog porekla- koji je pri!vaen u &itavo svetu- a to je renvoi. )zvra3anje i preupu3ivanje su misaone operacije, koje se odvijaju u glavi sudije polazne dr*ave #dr*ave koja primenjuje koliziono upu3ivanje$, koji tra*i odgovor na pitanje koje je pravo merodavno.

Mpp by Uro Topi 11 Pretpostavke za renvoi

5. (snovna pretpostavka je da kolizione nor e upuuju na jedno pravo u +elini- ne sa o na aterijalno pravo odreene ze lje- nego i na njene kolizione nor e. =. Da kolizione nor e ze lje suda i kolizione nor e ze lje na koje upuuju polazne kolizione nor e i aju razli&ite ta&ke vezivanja. %ko "i i ale iste ta&ke vezivanja- ne "i dolo do ranvoajer "i se sve zavrilo lan+e a'B. :. ,dgovarajui sklop &injeni+a koji o oguuje da se razli&ita erila pri!vaena u kolizioni nor a a vezuju za vie dr)ava. 2npr 6orgo je imao bavarsko dr,avljanstvo a aktiki domicil u 6rancuskoj/

:azlozi za i protiv renvoi

a$ ?rgumenti za% Pristali+e ranvoa s atraju da nije potre"no sa o pri eniti strano aterijalno pravo- ve je potre"no da se do ai sudija u potpunosti stavi u polo)aj sudije ze lje na koju je ukazala do aa koliziona nor a 2 npr smatram da sudim kao u 8elgiji"/. Pute uzvraanja dolazi do pri ene do aeg aterijalnog prava koje i a vie veze sa slu&aje - koje sud "olje poznaje 2to sta; at home2 princip3- a to uti&e na kvalitet suenja. "3 ?grumenti protiv% #olizione nor e ze lje suda su te koje tre"a da odrede da li e se u neko slu&aju pri eniti do ae ili strano pravo i koje strano pravo. Do ai zakonodava+ i do ai sud nisu du)ni da se o"aziru na to da li je reenje stranog kolizionog prava isto kao do ae za isti slu&aj. 4udija "i tre"alo da pri!vata reenje sopstvenog zakonodav+a- koje je ujedno "lisko sa slu&aje . Takoe- ranvoa dovodi do /za&aranog kruga0 - jer "i svaki put tre"alo uzeti u o"zir kolizione nor e ze lje na koju se upuuje- pa "i lana+ preupuivanja "io "eskrajan 2a'"'a'"...ili a'"'+'a3. ,si ako se prirodno lana+ u neki slu&ajevi a ne prekine kad neko od prava s atra da se i aju pri eniti do ae aterijalne nor e. (anvoa predstavlja nelogi&nost jer je protivre&an autono iji volje 2kada zakonodava+ dozvoli stranka a da one svojo voljo oda"eru 2predvide3 pravo za regulisanje odnosa3- poto je ranvoa anje predvidiv. .a kraju- pose"nu prakti&nu tekou predstavlja pri ena stranog kolizionog prava- koje je neretko nekodi>ikovano- kontroverzno- rasuto po nogi zakoni a.. -aklju"ak je da je supstancijalno upu3ivanje adekvatnije i bolje reenje, naro"ito sa stanovita prakti"nosti i predvidivosti.

Na"ini primene ustanove ranvoa

U slu&ajevi a kolizionog upuivanja postavlja se pitanje gde tre"a stati jer lana+ upuivanja o)e da dovede do zatvorenog kruga. Postoje dva reenja iz uporednog prava: 5. :anvoa u Ajednom korakuB @ te!nika u kojoj se &ini sa o jedan korak upuivanja- kada dr)ava >oru a s atra da je erodavno pravo 2+elokupno3 druge dr)ave- onda druga dr)ava i a kona&an iz"or. <. Coreing court teorD #teorija stranog suda$, Apingpong doktrinaB @(azvijena u englesko pravu. Polazi od postavke da priliko uzvraanja i preupuivanja do ai sud tre"a da se

postavi u polo)aj stranog- pa esto prekida lan+a zavisi od stava prava prvoupuene ze lje 1sudim kao #to bi sudio sud zemlje na koju upu!uju moje kolizione norme"/. 'rimer: 3mamo sluaj testamentalne sposobnosti britanskog dr,avljanina sa domicilom u 6rancuskoj pred engleskim sudom. (ngleski sud !e suditi kao da je u 6rancuskoj 1 sudim kao da sam 6rancuski sud"/ i primeniti rancuske kolizione norme. 6rancuski sud bi dakle primenio svoje kolizione norme, u emu ga opona#a u ovom sluaju engleski sud, pa i on primenjuje rancuske kolizione norme. 5 one 1 ran.koliz norme./ ka,u da je merodavno pravo2 pravo dr,avljanstva testatora, a to je englesko pravo, koje opet ka,e da je merodavno pravo domicila 1 rancusko/.

Mpp by Uro Topi 12

4onaan ishod je da !e (ngleski sud primeniti rancusko supstancijalno pravo. =ema i koraci 1etiri koraka/ iz primera: 2(ngleski sud sudi kao da je rancuski 1polazna osnovna ideja/ 2zato koristi r koliziono pravo 1a ono ka,e da je merodavno pravo dr,avljanstva, a to je englesko/ 2englesko 1drugopu!eno koliziono pravo/ ka,e da je merodavno pravo domicila 1za test.nasleiv./ 2po#to je domicil u rancuskoj, znai merodavno je rancusko materijalno pravo, i njega !e primeniti engleski sud Dakle u ovoj teoriji stranog suda eri se i stav stranog prava o ranvoa.

:anvoa u naem MPP

-MPP je ustanovi ranvoa dao izuzetno iroko polje delovanja, i takav stav je danas nae pozitivno pravo. -akon nala*e primenu ranvoa ako bi po odredbama (5(E zakona tre"alo pri eniti strano pravo. 1na&i dolazi u o"zir sa o pri ena kolizioni! pravila stranog prava kada ukazuje na to nor a 1MPP. :anvoa dakle ne pretenduje da bude opta ustanova naeg mpp, tj ne primenjuje se u oblastima koje nisu regulisane -MPP. (anvoa ne "i tre"alo pri enjivati kada je erodavno 2strano3 pravo utvreno autono ijo volje stranaka- ni kada se erodavno pravo utvruje prin+ipo naj"li)e veze. Na"in primene ranvoa kod nas: U 4r"iji je po 1MPP pri!vaena teorija stranog suda2>oreign +ourt t!eory3 2kao u <ngleskoj3- se onda kada neko pravo uzvrati na nae -do ae pravo- te e se onda pri eniti nae aterijalno pravo. Dakle- oglo "i se rei pingpong doktrina sa zna"ajnim izuzetkom.

1F. 6avni poredak

#od kolizionog na&ina regulisanja odnosa sa ele ento inostranosti podrazu eva se pri ena strani! pravni! nor i od strane do ai! organa. Ti e nastaje rizik da do ai organi nekada pri ene i neke nor e koje su du"oko protivne osnovni na&eli a na koji a se zasniva do ae pravo. Do koje granice u tom smislu se mo,e i!i u primeni, prihvatanju i priznanju stranih normi koje su suprotne na#em pravu0 Postoje vrednosti koje se ne ogu )rtvovati. Te vredosti su na&ela javnog poretka.

Pojam javnog poretka

Bavni poredak &ine osnovne norme doma3eg prava koje se u svako slu&aju oraju zatititi. U s islu eunarodnog privatno prava javni poredak je institucija, ustanova koja o oguava da do ai organ ne postupi po kolizionoj nor i ili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje- a sve da "i zatitio do ai javni poredak.

1rug normi koje "ine javni poredak su ona pravila od koji! se ne o)e odstupiti i koja do ai organi oraju potovati &ak i kada do ae nor e pp pri!vataju ko petentnost stranog prava. >ranice i sadr,aj javnog poretka se ogu utvrditi ili apstraktnim de inicijama 2opti klauzula a koji! i a nogo3 ili enumeracijom 2na"rajanje nor i ili na"rajanje o"lasti u koji a i perativne nor e predstavljaju deo javnog poretka3. ) poreenju sa imperativnim normama javni poredak je jo u)a kategorija jer o"u!vata sa o one do ae nor e koje tite osnovne vrednosti naeg poretka. 4trana nor a se ne otklanja auto atski ako je "itno razli&ita od do ae- ve sa o ako njena konkretna pri ena dovodi do takvog aritornog rezultata koje je nespojiv sa osnovni prin+ipi a do aeg poretka. Uvek tre"a i ati u vidu sa o konkretnu nor u stranog prava- i ne tre"a se o"azirati na neke druge nor e tog istog prava koje su suprotne do ae poretku- a koje su u dato slu&aju irelevantne.

Mpp by Uro Topi 13 Prednosti i mane ustanove javnog poretka

,snovni nedostatak ustanove javnog poretka je taj to se nisu o>or ili jasni pokazatelji niti postoje jasne pretpostavke za pri enu. ,rgani a su na raspolaganju sa o uoptena uputstva- to generie pravnu nesigurnost. (azlog za je taj to ustanova javnog poretka ipak predstavlja /nu)no zlo0 za pp- "ez koga pp ne "i oglo postojati. Dr)ave "i se teko odlu&ile za eunarodnu saradnju na "azi kolizioni! nor i kada "i orale "ezuslovno da pri!vatatju svaki rezultat do koga kolizione nor e ogu da dovedu.

Primena ustanova javnog poretka

Posledi+e pri ene ustanove javnog poretka su takve da se @53' nee pri eniti strano pravo 2ve le? >ori3- =3 niti priznati ili izvriti strana odluka.

11. Norme neposredne primene

)vod
.or e neposredne pri ene su u kontekstu pp nor e "ija je primena nezavisna od kolizione tehnike. To su nor e koje se pri enjuju u odnosi a sa ele ento inostranosti ali i o osnovnog instru enta za odreivanje erodavnog prava 2kolizioni! nor i3- "ez nji!ove konsulta+ije. -e su norme: npr nor e o uvozu i izvozu 2npr 3ranska norma o zabrani uvoza piva3 - devizni propisianti onopolsko zakonodavstvo- zakoni o "ojkotu i za"rani izvoza u odreene ze lje..itd. ,ne oraju "iti pod druga&iji tret ano jer se nji!ova erodavnost teko o)e prepustiti neutralni kolizioni erili a. 4a druge strane ove nor e ne ogu "iti ni izostavljene izvan polja pp. 4li&nost sa ustanovo javnog poretka je ta to u o"a slu&aja postoji jak razlog za odstupanje od kolizione te!nike- ali su sa druge strane u o"a slu&aja nesigurna erila za pri enu.

1oje su norme norme neposredne primeneG

.or e neposredne pri ene su prinudna sopstvene aterijalna pravila koja odreuju o"last svoje

o"avezne pri ene- odnosno na eu sopstvenu nor i.

erodavnost "ez posredovanja kolizioni!

1ada ih treba primenitiG

Potre"no je razlikovati tri situacije: 5. #ada je nor a neposredne pri ene deo le" #ori 2deo pravnog siste a do ae dr)ave3. Tu e sud nor alno postupiti po nalogu svog zakonodav+a i pri eniti nor u- "ez o"zira koje je pravo erodavno po kolizionoj nor i. =. %ko je nor a neposredne pri ene deo le" causae 1dakle deo pravnog siste a ze lje na koje je koliziona nor a ukazala3 takoe je logi&no da se ona pri eni jer je deo pravnog siste a ze lje &ija je erodavnost utvrena. :. U treoj situa+iji nor a neposredne pri ene je deo nekog tre3eg prava. U teoriji i a prevagu stav da je se ogu pri eniti i nor e neposredne pri ene nekog treeg prava. 1npr. .dluka ?rhovnog suda %olandije: ...&o,e biti sluaj da za jednu stranu zemlju po#tovanje odreenih njenih pravila , ak i izvan teritorije, ima veliku va,nost da holandski sudija mora o tome da vodi rauna..."/. Uslovi su da sa a nor a tree ze lje jasno pretenduje na pri enu i da postoji znaajna veza spornog odnosa sa pravni poretko ko e nor a neposredne pri ene pripada.

Primena, odnosno uzimanje u obzir strane norme neposredne primene

1od primene strane nor e neposredne pri ene za!teva se da se u esto jednog erodavnog prava pri eni prinudna nor a drugog prava. #ada se strana nor a neposredne pri ene uzima u obzir ona se tretira kao injenicapostajui tako osnov preko koga se slu&aj reava po nor a a prava koje je odreeno kao erodavno. Tako se zapravo uti&e na oda"ir odgovarajue nor e erodavnog prava koja e "iti pri enjena.

Mpp by Uro Topi 14

12. &zigravanje zakona #$raus le is$

Pojam
Poto su ta&ke vezivanja u kolizioni nor a a takve &injeni+e na koje su"jekti pravnog odnosa ogu da uti&u- postoji ogunost za >eno en raus legis' izigravanje zakona. :zigravanje zakona u pp postoji kada su"jekti stvaraju takvo &injeni&no stanje na veta&ki na&in koje prouzrokuje pri enu druge kolizione nor e od one koja "i tre"ala da se pri eni. Nrp. subjekti mogu menjati mesto nala,enja stvari, mogu menjati domicil, boravi#te, pa ak i dr,avljanstvo, a sve da bi ishodile primenu odreenog prava koje je povoljnije po subjekte.

lementi +raus legis

5.3 ,snovni ele ent je veta"ko stvaranje ta"ke vezivanja. Meuti taj na&in pro ene ta&ke vezivanja tre"a da "ude sa a po se"i dozvoljena radnja 2pre etaj stvari- pro ena "oravitadr)avljanstva..itd.3. %li su te radnje preduzete radi postizanja posrednog +ilja' na etanja pri ene drugog prava koje po redovni okolnosti a ne "i "ilo erodavno. =.3 Namera izigravanja je takoe ele ent- tzv. raudulozna namera. D.3 :zigravanje zakona se &ini upravo da "i se postiglo izbegavanje primene odreenih imperativnih materijalnih normi. Pre a vladajue stanovitu to su do ae i perativne aterijalne nor e.

,tanovita o sankcionisanju +raus legis

:zigravanje zakona i a izvesne sli&nosti sa ustanovo javnog poretka- ada ideja o sank+ionisanju raus legis nije tako iroko pri!vaena kao u prvo slu&aju- jer kod izigravanja zakona ne oraju "iti toliko ugro)ene osnovne vrednosti javnog poretka. Protivnici sankcionisanja izigravanja zakona s atraju da ono unosi poveanu pravnu nesigurnost. Eraus legis je &esto odraz neki! neadekvatni! i nazadni! aterijalni! nor i -pa "i pre svega tre"alo voditi ra&una o uzro+i a- a u&estalo izigravanje nekog propisa je opo ena zakonodav+u da preispita konkretnu nor u. U ne a&ko i anglo'a eri&ko pravu argu enti protiv sank+ionisanja su odneli prevagu- dok u >ran+usko i nae pravu je opravdano sank+ionisanje >raus legis. %li tre"a istai da u&estalost izigravanja zakona u nae pp nije velika- &e u doprinosi &injeni+a da u o"lasti a od zna&aja za >raus legis nai aterijalni propisi ne podsti&u >raudulozno ponaanje.

(blici izigravanja zakona u mpp

53 :zigravanje zakona pred doma3im organom na ee se pri ena stranog prava u esto do aeg- ti e to se skree nor alan prava+ dejstva do ae kolizione nor e- tako to se stvara veta&ka ta&ka vezivanja. 4ank+ionisanje ' se sastoji u to e to se ne uzi a u o"zir veta&ki stvorena ta&ka vezivanja- ve se pri enjuje ono pravo koje "i "ilo erodavno. =3 :z"egavanje do ai! i perativni! propisa pred stranim organom. Eraudulozno stvoreno ta&ko vezivanja se uti&e na donoenje odreene strane odluke. 4ank+ionisanje @ se sastoji u nepriznavanju dejstva jedne strane odluke. :pak- to sank+ionisanje drugog tipa >raus legis poveava pravnu nesigurnost jer je re o stranoj odluci koja je ve stvorena i koja i a dejstvo i u)iva poverenje. Tu tre"a "iti pose"no oprezan priliko sank+ionisanja. Tu se ne radi o iz"egavanju do ai! kolizioni! propisa jer strani sud pri enjuje sa o svoje kolizione nor eve se radi o iz"egavanju do ai! aterijalnopravni! propisa.

Craus legis u naem MPP

%&'': ne primenjuje se pravo strane dr,ave koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog zakona ako bi njegovo primanjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava S@A 1Srbije/" Uslovi su: da je iz"egnuta pri ena do aeg aterijalnog prava- da je to +ilj. -MPP ima u vidu samo prvi oblik +raus legis- pa se ne o)e >raus legis kao pitanje postaviti u postupku priznanja i izvrenja strane sudske ili ar"itra)ne odluke.

Mpp by Uro Topi 15

Po 1MPP posledi+a izigravanja zakona je naknadna pri ena onog prava koje "i "ilo erodavno.

1!. 5remenski +aktor u MPP

.omaaj pravnih normi ima svoje granice.,ne su prostorne- vremenske a nekad i personalne. Prostorni suko" zakona proizilazi iz koegzisten+ije zakona vie suverenita u prostoru i nji!ove konkuren+ije. *re enski suko" zakona 2interte poralni3 nastaje iz suk+esije zakona na jednoj teritoriji- iz eu starog i novog zakona. Personalno va)enje je vezano za pripadnike anjinana+ionali! i ple enski! zajedni+a- pripadnike odreeni! veroispovesti. U stvarnosti prostorno i vre ensko va)enje pravni! nor i &esto nisu odvojena pitanja- kako se to didakti&ki tj ud)"eni&ki prikazuje- ve su u euso"no odnosu 2videti posle3.

5remensko va*enje u MPP

MPP se u sutini "avi pro"le o odreivanja teritorijalnog va)enja pravni! nor i. %li se u pp javlja i suko" zakona u vre enu. *re enski pro ena a su podlo)ni razni ele enti na koje se pp oslanja- pa se na vie na&ina javlja pitanje vre enskog va)enja- "ilo odvojeno ili u ko "inovano sa prostorni va)enje . ?$% 5idovi odvojenog javljanja pitanja vremenskog va*enja #intertemporalnog$ 5.3 kada se menjaju kolizione norme reenje tre"a tra)iti u opti pravili a o vre ensko va)enju pravni! nor i. 1akonodav+i se uglavno odlu&uju za to da se do ae nor e ne pri enjuju na odnose nastale pre nji!ovog stupanja na snagu. .aj oderija reenja su neto nijansiranija pa predviaju va)enje stari! nor i na /zavrene situa+ije0 2ste&ena svojinazaklju&en "rak..3- a ako je situa+ija /trajna0 i njeni u&in+i traju i nakon pro ene kolizioni! nor i 2 npr i ov. dejstva ranije zaklju&enog "raka3 stari zakon e odrediti erodavno pravo za ranije u&inke takve situa+ije a nove kolizino nor e e odrediti erodavno pravo za u&inke nakon stupanja na snagu novi! kolizioni! nor i. =.3 promena normi na koje je koliziono pravilu ukazalo ' strano pravo tre"a pri eniti onako kako se pri enjuje u datoj stranoj dr)avi. ;ogi&no- tre"a prepustiti pravil a te ze lje da razrei vre enski suko" zakona svoji! nor i 2nove i stare nor e3. D.$ promena javnog poretka % je pro ena do ai! aterijalni! nor i. .or e javnog poretka predstavljaju grani+e dejstvu pravila o suko"i a zakona. .ee se pri eniti pravila stranog prava na koje je ukazala do aa koliz. nor a ako "i se ti e povredio do ai javni poredak. ;ogi&no "i "ilo da se pri enjuju pravila novog javnog poretka 2a ne pro enjenog3. F.3 promena suvereniteta #slu"aj 6ugoslavija$% U 4E(B je dolo do nastanka novi! suverenitetatako to su se repu"like osa ostaljivale. 1"og toga je dolo do pro ene zakona na jednoj de>inisanoj teritoriji na taj na&in to su stari zakoni za nove suverenitete 2npr 4loveniju3 postali strani. U ostali vidovi a vre enskog suko"a zakona- i stare i nove zakone su donosile iste vlasti te su svi oni do ai- a ovde je slu&aj o"rnut- zakoni su ostali isti ali su pro enili karakter za!valjujui pro eni tj nastanku novi! vlasti 2suvereniteta3. Da li ova spe+i>i&nost stvara potre"u za druga&iji regulisanje od ostali! slu&ajeva$ *einski odgovor teorije i prakse je da i ovaj vid tre"a reavati' opti nor a a o vre ensko suko"u ze lje suda. Da li je reenje jednostavno i kada koliziona nor a uputi na pravo neke od novonastali! dr)ava 2npr Grvatske3 kao erodavno$ Da li se pri enjuje njeno novo pravo- ili se pri enjuje staro e?jugoslovensko pravo- za nove dr)ave sada strano$ .eki autori s atraju da je potre"no pri eniti uvek pravo dr)ave pret!odni+e. Dok veina autora s atra da je potre"no pri eniti aterijalno pravo ze lje koje sa dati slu&aje i a najvie veze. >$% kombinovano javljanje prostornog i vremenskog va*enja% 5F. Mobilni sukob

zakona u MPP
primer: &obilni sukob zakona se naje#!e javlja kod brano2imovinskih odnosa. ) ve!ini zemalja taka vezivanja je naje#!e zajedniki le+ personalis 1nationalis ili domicilii/. .vo re#enje se susre!e sa

te#ko!ama jer brani drugovi menjaju svoje dr,avljanstvo tj domicil. 'o kojim normama bi trebalo

Mpp by Uro Topi 16

proceniti njihove imovinske odnose, u sluaju da npr BC godina le+ nationalis bilo pravo dr,ave gde va,i princip odvojenih dobara, a zatim ,ive u dr,avi u kojoj je prihva!en sistem zajednike imovine0 %o!e li se na njihovu imovinu primenjivati stari imovinski re,im, ili novi, ili na razliite delove imovine razliiti re,imi0 Pojam con+lit mobile Be ko "ina+ija vre enski! i prostorni! suko"a zakona do koje dolazi kada se proteko vre ena enjaju &injeni+e na koji a se zasniva ta&ka vezivanja- i to tako to se vezuju za vie pravni! poredaka- poten+ijalno erodavni! prava. Pro"le je dakle u pro enljivi ta&ka a vezivanja. :azlika od +raus legis ,snovna sli&nost je to postoji pro"le vie ta&aka vezivanja i koja je od nji! relevantna. Meuti kod o"ilnog suko"a zakona ne postoji na era izigravanja zakona. Postoji stvarna dile a koje pravo tre"a pri eniti. #od o"ilnog suko"a zakona ne a sank+ionisanja- ve je potre"no iznai na&in reavanja. Na"ini reavanja mobilnog sukoba zakona4 Dva osnovna pristupa: 53 Po teoriji ste"enih prava . 'rava pravilno steena u jednoj dr,avi imaju se po#tovati u drugim dr,avama.0 #on+ep+ija nije postala optepri!vaena- jer se ne o)e uvek jednostavno zaklju&iti reenje za conlit mobile. Teorija je /pokrivena o"lako la)ne jednostavnosti.0 :pak teorija je nala esto u zakonodavstvi a. Brojni zakoni predviaju da pro ena dr)avljanstva ne uti&e na poslovnu sposo"nost ili li&ni status zasnovan po pret!odno pravu. 2npr 8razilac koji nakon navr#enih BD godina stekne argentinsko dr,avljanstvo i dobije otpust iz brazilskog, punoletstvo koje je stekao u 8razilu i dalje !e va,iti iako je u 5rgeniti po zakonu punoletstvo steeno tek sa <B godinom ,ivota3. 2$ Postavkom posebnih pravila za pojedine o"lasti u koji a se javljaju pro"le i. 1akonodava+ tada vre enski pre+izira pojedine ta&ke vezivanja i pretvara i! u trajne. 2Npr po *&'' za nasleivanje je merodavno pravo dr,ave iji je dr,avljanin bio ostavilac u vreme svoje smrti./ Tako je od vie dr)avljanstava koje je ostavila+ ogao za )ivota i ati i enjati- iza"rano sa o jedno. 10.Nejedinstveni pravni poredak u mpp Pro"le odreivanja erodavnog prava ne javlja se sa o u rela+ija a iz eu dr)ava. 4opstvenu legislativnu i aju i druge teritorijalne jedini+e- te su ogui i suko"i zakona iz eu nji! 2>ederalne jedini+e- etropole i kolonije- teritorije pod protektorato ..itd3. .eki osnovni tipovi pravnote!i&kog uo"li&enja unutranji! kolizioni! nor i: 53 U neki ze lja a 2anglosaksonske ze lje -Hpanija3 nor e eunarodnog privatnog prava slu)e istovre eno i za odreivanje erodavnog prava unutar dr)ave. =3 U neki ze lja a pravila o unutranji suko"i a "ila su odvojena od kolizioni! nor i 2"ivi 444(- Bugoslavija- kod koje te nor e donosi >edera+ija3.

1olizione norme pred nejedinstvenim pravnim poretkom

Meunarodna i unutranja koliziona s>era ne ogu "iti potpuno odvojene. :sti pravni odnos o)e da pokrene i eunarodni i unutranji kolizioni e!aniza istovre eno- pa se postavlja pitanje nj!ovog razgrani&enja i sadejstva. %ko kolizione nor e ukazuju na pravo dr)ave koja i a vie pravni! podru&ja u se"i 2npr S5D, koja se sastoji iz EC dr,ava3- javlja se dile a kako utvrditi >ederalnu jedini+u &ije e se nor e pri eniti$ :eenja u teoriji4 53 Po jedno reenju pravila eunarodnog privatnog prava mogu neposredno da biraju erodavna pravila- 2jednostepenost3 =3 Po drugo se kona&an iz"or preputa unutranjim kolizionim normama slo)ene dr)ave.

Mpp by Uro Topi 17

*eina na+ionalni! zakonodavstava i a naklonost pre a drugo reenju- tj preputanju- s ti to se pri enjuje prin+ip najtenje povezanoti ako slo)ena dr)ava ne a odgovarajui e!aniza za unutranje suko"e zakona. Meuti - postoje veo a jaki prakti&ni razlozi koji na eu jednostepenost kao reenje- s o"ziro da najvei "roj slo)eni! dr)ava ne a unutranje kolizione nor e- pa "i se naj&ee ostalo "ez reenja. .eposredno "iranje je +elis!odnije osi u slu&aju le+ nationalis ta&ke vezivanja koja logi&no nije pogodna za lokaliza+iju na u)e podru&je. Tu se pri enjuje reenje da se erodavno pravo >ederalne jedini+e odreuje tako to se pri enjuje pravo >ederalne jedini+e sa kojo je dr)avljanin u naj"li)oj vezi- ako ne a unutranjeg e!aniz a koji "i sa odredio erodavno pravo >ederalne jedini+e.

Norme -MPP pred nejedinstvenim pravnim poretkom

1MPP daje pri at jednostepenosti ako je kolizono pravilo podo"no da "ira pravno podru&je. *eina ta&aka vezivanja je podo"na za lokaliza+iju. %ko ta&ka vezivanja nije podo"na za lokaliza+iju- tj da neposredno uputi 2le? nationalis- dr)avna pripadnost3 reenje e se prvo tra)iti u unutranji kolizioni nor a a slo)ene ze lje- a ako dr)ava ne a te nor e- pri enie se prin+ip naj"li)e veze.

17. :eciprocitet i :etorzija

Pojam
:deja re+ipro+iteta 2uzaja nosti3 je jedna od opti! ideja koje &ine te elj eunarodnog privatnog prava. ,na predstavlja te)nju za ravnopravno saradnjo suvereniteta. (e+ipro+itet o oguava saradnju na ravnopravni osnova a i osigurava dostojanstvo koje je suverenitetu neop!odnojer ti e titi sla"ije u odnosu sa ja&i a. Pretnja retorzijo 2od azdo 3 te)i da sa&uva ravnopravnu saradnju- euti sa a pri ena retorzione ere zna&i naputanje saradnje. U pravnote!ni&ko s islu re+ipro+itet zna&i konkretno uslovljavanje pri ene stranog pravapriznanje strane odluke- ili nekog prava strana+a isti ili sli&ni postupanje tangirane dr)ave pre a nai graani a- nae pravu i odluka a. (ada je opravdano postavljanje uslova reciprociteta)

%:eciprocitet i retorzija u odreivanju merodavnog pravaG %:eciprocitet u odreivanju erodavnog prava zna&i sledee: Strano pravo na koje ukazuje doma!a koliziona norma primeni!e se samo u sluaju ako se u dotinoj stranoj zemlji u simetrinom sluaju primenjuje pravo Srbije. %:etorzija je retka pojava u praksi i ne a podrku u teoriji. (etorziji i a esta jedino u slu&ajevi a kada ustupak jednog prava ne "ude praen ustupko drugog u +ilju eunarodne saradnje- pa se prvi ustupak povu&e 2od azda3. Dakle kada se izneveri o&ekivanje da e ustup+i u pp "iti paralelni. Meuti - ne zahteva se simetrija ustupaka- to "i zna&ilo da sve ze lje i aju iste kolizione nor e. Dr)ave tre"a da &ine ustupke u +ilju saradnje- ali erila zakonodavstava 2prirodno3 nisu u sve u ista. :nsistiranje na si etriji "i se ruila eunarodna saradnja. 1MPP ne poznaje uslove re+ipro+iteta i retorizije u odreivanju erodavnog prava. %:eciprocitet i retorzija u oblasti sukoba jurisdikcijaG U do enu suko"a jurisdik+ija uslov re+ipro+iteta i retorzija javljaju se u vezi sa priznanje i izvrenje strani! odluka. Tako je u veini prava i kod nas. 4utina je da: doma!i organi priznaju strane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla odluke takoe priznaju na#e odluke. %:eciprocitet i retorzija u pogledu prava stranacaG (e+ipro+itet i retorzija i aju opravdanje i u do enu prava strana+a. Tre"a li usloviti sva prava strana+a ili sa o neka$

Mpp by Uro Topi 18

U veini prava se po pravilu ne uslovljavaju sva prava strana+a re+ipro+iteto . .e "i tre"alo da postoji uslov re+ipro+iteta kao opte pravilo u o"lasti privatni! prava strana+a- jer tre"a voditi ra&una o to e da pojedina prava spadaju u opta prava &oveka garantovana Poveljo U.Deklara+ijo o pravi a &oveka- <vropsko #onven+ijo koja se "ezuslovno oraju potovati. Pre a to e pre+ipro+iteto nisu uslovljena sva prava strana+a -ve sa ona koja zakonodava+ odredi.

:eciprocitet i retorzija u odnosu na slo*ene pravne sisteme

%ko se re+ipro+itet tra)i iz eu dr)ava od koji! je akar jedna slo)ena 2sa vie pravni! podru&ja3 iz eu koji! jedini+a tre"a da postoji re+ipro+itet$ .a rela+iji dr)ava dr)ava- ili dr)ava @>ed. jedini+a ili >ed. jedini+a ' >ed. jedini+a$ (e+ipro+itet je nedeljiv jer je dr)ava 2i slo)ena3 jedini eunarodni su"jekt. Hto zna&i da se relacija uspostavlja tj zahteva na nivou dr*ava.

.okazivanje reciprociteta
(e+ipro+itet nije kod nas opti uslov pa se on dokazuje sa o ukoliko se izri&ito zakonski za!teva. (e+ipro+itet se za!teva u odnosu na dr)avu &iji je dr)avljanin strana+ o &ije je pravu re&- ili &iji je organ doneo odluku 2kada se odlu&uje o priznanju i izvrenju3. 1a apatride se uslov -logi&no- ne za!teva. Dokazivanje zavisi od zakonske >or ula+ije- nekada je potre"no da sud dokazuje e+ o icio. %ko

organ ne o)e utvriditi postojanje re+ipro+iteta s atra se da on postoji. 4tranka o)e dokazivati da re+ipro+itet u stranoj dr)avu u praksi ne pri enjuje- iako postoji postoji zakonski propisan.

(blici reciprociteta
Prema nastanku4 53 Diplo atski nastaje neposredni sporazu evanje dr)ava "ilateralno ili ultilateralno. Dr)ave se dogovore o uzaja no tret anu svoji! graana i sudski! i ar"itra)ni! odluka. Ugovorena prava ogu "iti na"rojana ili garantovana klauzula a 2klauzula na+ionalnog tret anaizjedna&avanje polo)aja dr)avljana sa do ai - klauzula aterijalne uzaja nosti- klauzula neposredne uzaja nosti @taksativno se navode prava koja se garantuju euso"no- klauzula najpovlaenije na+ije' dr)avljani a saugovorni+e se daje tret an kao dr)avljani a neke tree najpovlaenije dr)ave3 </ 1akonski kada se u nekoj dr)avi dostupnost prava stran+i a garantuje do ai zakono . 1npr *akon o nasle.2strani dr,avljani imaju isti nasledni polo,aj u @epublici Srbiji, pod uslovom reciprociteta, kao i doma!i dr,avljani, ako me.ugovorom nije drugaije odreeno./ D3 Eakti&ki re+ipro+itet' kada sti+anje prava strana+a nije garantovano ni e. ugovoro ni zakonski- ve se u praksi >akti&ki o"ez"euje. Dakle "itno je da se u praksi ostvaruje. #oja je onda vrsta re+ipro+iteta zadovoljavajua kada se sti+anje odreeni! prava uslovljava uzaja nou$ #od nas je u praksi i teoriji dovoljan >akti&ki re+ipro+itet. #ada je uzaja nost zagarantovana e. ugovoro - a strana dr)ava je ne sprovodi u praksi- u takvi slu&ajevi a retorzija se ne preduzi a sve dok se eunarodni ugovor ne otka)e- z"og potovanja prin+ipa pacta sund servanda 1ugovor obavezuje/. #ada je uzaja nost zagarantovana zakono - a strana dr)ava takoe uskrauje neko pravoretorzija je opravdana- tj o)e se uskratiti isto pravo ti! dr)avljana u 4r"iji. Prema sadr*ini4 B/ Eor alni ' postoji kada su stran+i kod nas izjedna&eni sa do ai dr)avljani a- a nai dr)avljani su u toj dr)avi izjedna&eni sa njeni dr)avljani a. 1npr 3talijan u Srbiji ima ista pravo kao Srbin, a Srbin u 3taliji ista prava kao Ftalijan/. Dakle- >or alni re+ipro+itet garantuje ravnopravnost u tret anu- a ne u spe+i>i&ni davanji a. </ Materijalni' zna&i da strana+ i a ista prava kao kao na dr)avljani u toj stranoj dr)avi.

Mpp by Uro Topi 19

4od nas >or alni re+ipro+itet je kod prava strana+a da stupaju u privatnopravne odnose i da "udu nosio+i privatni! prava- dok je aterijalni u slu&ajevi a priznanja i izvrenja strani! odluka.

HH.eo tre3i% istorijiski razvojHH

19. &talijanska kola statuta
)vod i istorijske okolnosti U srednjovekovnoj :taliji iz eu 5=. i 5I. veka javljaju se ideje od velikog zna&aja za razvoj pp. U to do"a dolazi do uspona privrede i poveanja raz ene do"ara jer je nastajala nova drutvena klasa 2"ur)oazija3 koja je "ila nosila+ progresa. Ugovoro u #ostan+i 557D :talijanski gradovi do"ijaju sa ostalnost koja je veo a "liska po o"i u statusu dr)ave. Jradovi su ogli donositi svoje zakone @statute. Poveana raz ena do"ara stvorila je pravne pro"le e koji se vezuju za vie gradova 2kuporodaja"rakovi..itd3. *ie nije "ilo ogue odr)ati strogi teritorijalni prin+ip u pri eni statuta- "ilo je

neop!odno da se pravna dejstva priznaju u vie gradova- da "i )ivotni 2i pravni3 odnosi ogli da >unk+ioniu i opstanu. .aputa se prin+ip da se na jednoj teritoriji pri enjuje sa o pravo te teritorije. U esto toga se tra)ilo logi&no reenje za pravni odnos koji se vezuje za vie podru&ja a koje "i "ilo pri!vatljivo za sve. :talija je "ila pogotno tlo za takvu vrstu toleran+ije 2pri!vatanje drugi! prin+ipa se teritorijalnog3 jer nije "ila optereena veliki istorijski - jezi&ki i verski "arijera a koje "i to one oguavale. :ad italijanskih statutista Da "i pronali osnov za svoje u&enje' da tre"a napustiti apsolutno va)enje teritorijalnog prin+ipa statutisti su se okrenuli ideja a ri skog prava. ,ni su nali relativno slu&ajan osnov u re&eni+i Bustinijanovog kodeksa- najverovatnije zato to su u to do"a nove ideje teko ogle i ati prolaznost "ez oslon+a na neku ustaljenu i priznatu dog u. .ni narodni nad kojima se prostire vlast na#eg cara..." *kurzije iz reenice izvodi zakljuak da postoje narodi nad kojima se vlast cara ne prostire. To je zna&ilo da se u +arstvu ogu nai pripadni+i naroda na koje se ne odnose +arski zakoni. %kurzije dolazi do zaklju&ka da npr 8olonjcu kome se sudi u &odeni ne treba suditi po zakonima &odene nego po statutima 8olonje. Tre"a sa o nai kriteriju e kada tre"a pri eniti statut ze lje ko e li+e pripada 2realni prin+ip3 ili statut ze lje u kojoj se li+e nae 2teritorijalni prin+ip3. Dakle- prodrlo je s!vatanje da ne ora svaki grad uvek da pri eni svoje statute- ali je ostao pro"le odreivanja erila za pri enu do aeg statuta ili statuta grada odakle je li+e. @ealni ili personalni princip0 :talijanska kola statuta je dosta u&inila povodo odreivanja erila. .ajzna&ajniji je +artolus. ,n je do erila dolazio analizo slu&ajeva- nije dao sveo"u!vatni siste ve individualna reenja. Meu njegovi ideja a je po enuta podela statuta ne realne i personalne. (ealni su se pri enjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti a nisu va)ili van- a personalni su se pri anjivali sa o na podanike dr)ave "ilo gde da su. Priroda statuta je slu)ila pre a to e kao kriteriju pri ene. Pro"le je "io u to e da se odredi koji je statut realan a koji personalan. Bartolus je s atrao da o to e o)e odlu&iti red re&i u statutu 2K$3- ako "i nor a glasila tako da prvo ozna&ava neko li+e 2npr. prvoroeni nasleuje sva do"ra..3 onda je statut personalan a ako "i glasila tako da ozna&ava prvo stvar 2 npr. sva dobra nasleuje prvoroeni..3 re& je o realno . :pak- kroz praksu su se razvila neka s!vatanja o to e kakvi su koji statuti. Bartolus je doao do zna&ajnog "roja ideja koje su poslu)ile kao inspira+ija dalje razvoju pp.

Mpp by Uro Topi 20

1<. ,avinji
Be jedan od ute eljiva&a istorijskopravne kole. .jegova aktivnost je znatno ira od "avljenja o"lau eunarodnog privatnog prava. 4avinji potvruje *e!terovu postavku da je pp unutranja grana prava. (azlika se javlja u nji!ovi glediti a u pogledu pitanja kako tre"a postupiti kada pravo ze lje suda 2le? >ori3 ne a nor i koje "i slu)ile kao erilo za odreivanje erodavnog prava. *e!ter zastupa ostajanje u grani+a a

do aeg prava. ' 4avinji predla)e da se poe od pozi+ija univerzaliz a- da se istra)e i >or uliu prin+ipi koji "i slu)ili napretku +ivilizovani! naroda. '4avinji s atra da sve vei o"i kretanja ljudi i raz ene do"ara na ee potre"u za udaljavanje od prin+ipa da svaka dr)ava pri enjuje svoje pravo. '1ala)e se za ravnopravan tret an strana+a- kako u pogledu izjedna&avanja u pravi a sa do ai dr)avljani a tako i u slu&aju suko"a zakona koji "i se rezreavali na iste na&ine- "ilo u kojoj dr)avi od dve. '4avinji naputa ideju da treba istra*ivati prirodu statuta, ve3 smatra da treba istra*ivati te*ite pravnih odnosa, sa kojim mestom imaju najvie veze, gde je pravnih odnosa sedi,te24avinjiju konkretno idu zasluge za sedite stvarnopravni! odnosa 2 esto nala)enja stvari3jedinstvenu zaostavtinu i pri enu jednog prava' personalnog prava ostavio+a. 4avinji je podrazu evao pravo do i+ila.

1=. ?nglo%ameri"ke koncepcije u MPP i ameri"ka revolucija u oblasti sukoba zakona

) ngleskoj se razvijenija doktrina ne javlja do 56. veka. 4vakako je najzna&ajnija odluka od uti+aja na englesko pravo- 2 postoje i druge odluke koje su i ranije nastajale- 5L vek3 koja je zna&ajno proirila svest o kolizionoj pro"le ati+i odluka lorda &ans#ilda u sporu :obinson vs >lant iz 197F. U sporu se postavilo pitanje o)e li se neka o"aveza koja je pravnovaljana u ze lji gde je doneta priznati u <ngleskoj- koje tu o"avezu s atra ne oralno i ne priznaje joj pravna dejstva. ;ord Mans>ild se u svojoj odlu+i povodo slu&aja vie puta poziva na Gu"era- a odluka sadr)i pravilo da se na ugovor primenjuje pravo zemlje gde je zakljuen. .dluka takoe sadr,i i reenicu koja omogu!ava autonomiju volje, kada su stranke prilikom sastavljanja ugovora imale u vidu drugu kraljevinu. Mans>ildovo oslanjanje na Gu"era nije slu&ajno- jer je Golandsko@Ela anska kola ostvarivala velik uti+aj na englesko pravo- pute kolovanja u Golandiji. ) ameri"kom pravu se ranije javila razvijena teorija pp nego u englesko - za!valjujui ,toriju 2sudija *4 i pro>. Garvarda3. 4tori je pod uti+aje Gu"erovi! u&enja- u svo delu 4omentari o sukobima stranih i doma!ih zakona - dao zna&ajan doprinos dalje razvoju Gu"erovi! ideja. ,n je pri!vatio tri polazna Gu"erova prin+ipa' aksio a- ali pri euje da su oni uopteni i teko odgovaraju izazovi a prakse. Stori je veran ideji suverenosti i teritorijalnosti i istie da !e snaga jednog zakona u drugoj dr,avi zavisiti iskljuivo od doma!ih propisa te druge dr,ave. .aglaava da pravila mpp treba da se razvijaju na principu reciprociteta. Bedna od najistaknutiji! ideja anglo'a eri&ke teorije pp je ideja steenih prava 1najznaajniji predstavnici su Dajsi i +il) 1treba priznati prava koja su valjano steena po pravu neke druge zemlje, tj treba primeniti pravo strane dr,ave ijim je pravom kreirano neko subjektivno pravo, a to je ono pravo gde je stvorena poslednja potrebna pravna injenica za nastanak/.

Meutim savremeno englesko i ameri"ko pravo razvijaju se upravo na kritici teorije ste"enih pravaI

?meri"ka revolucija u oblasti sukoba zakona i njeni odjeci Uvod:

Po"etkom 2F. veka u % eri+i vlada teorija ste&eni! prava- koju je najdoslednije razvio pro+esor >il. ,n je "io poznat kao glavni redaktor tzv (istejt enta : iz 56DF 2svojevrsni kvazizakonodavni

Mpp by Uro Topi 21

tekst -sli&an evropski zakoni a sa ko entari a- koji nije pozitivno pravo- ali je +enjen i od uti+aja na praksu3. (istejt ent i a eri&ko koliziono pravo toga do"a "ili su veo a dosledan siste prava zasnovan na nekoliko osnovni! prin+ipa. 4uko" zakona se reava pomo!u vi#estranih kolizionih normimerodavno pravo se tra,i kroz teritorijalne kontakte spornog pravnog odnosa- i va)i prin+ip da valja primeniti ono zakonodavstvo gde je jedno pravo steeno. Meutim, jedna nadahnuta grupa ameri"kih stru"njaka je ovu >ilovu graevinu napala u samim njenim temeljima. #roz osporavanja i "itku sa autoriteto (istejt enta :- stvaraju originalna s!vatanja sutine i etoda pp. % eri&ka teorija tako postaje avangarda i izvorite novi! 2kontroverzni!3 ideja. 1ajvers #1=!!.$ o"javljuje 4ritiku izbora merodavnog prava" u kojoj kritikuje etodologiju iz"ora erodavnog prava- zapa)a da /sud tre"a da zatvori o&i0 pred sadr)ino i rezultato do kojeg to pravo vodi. #ajvers predla)e da se Askine povez sa o"iju sudiji0 i da se reenje nalazi pute analize konkretni! pravila u suko"u- jer se ti e otvaraju ogunosti da se poka)e da je re& o la)no suko"u zakona u neko slu&aju- da ne postoji prava potre"a da se vri iz"or erodavnog prava- jer sudija nee pri enjivati odred"e e!ani&ki. 1a slu&aj da suko" nije la)an- tj da dr)ave u konkretno slu&aju i aju interes za pri enu svog prava- #ajvers predla)e naela pre#erencije, koja zna&e ko "ina+iju teritorijalne veze sa vrsto aterijalnopravni! reenja 2npr. da li propisi esta nastanka tete predviaju "la)a ili stro)a pravila o odgovornosti3- te se tako dolazi do kolizioni! reenja. Bo jedan radikalni re>or ator 1ari, takoe od"a+uje tradi+ionalna u&enja i predla)e da se erodavno pravo tra)i kroz analizu dr,avnih interesa i zakonodavne politike. ,va analiza "i tre"ala da poka)e da li stvarno postoji zainteresovanost konkretni! dr)ava za pri enu nji!ovog prava. %ko "i zainteresovanost "ila o"ostrana #ari predla)e novu analizu- kojo "i se tu a&ili dr)avni interesi i zakonodavna politika dr)ava u suko"u. %ko "i se i tu pokazala zainteresovanost vie dr)avapri enilo "i se pravo >oru a. Meu "rojni i eni a javlja se i Merena- koji se zala)e za >unk+ionalnu analizu. Prvo se identi>ikuju zainteresovana pravosua- da "i se zati kroz analizu zainteresovanosti pojedini!

pravosua- analizu zakonodavni! politika- analizu pravila i drugi! ele enata stvorile pretpostavke za iz"or. %nalize Merena su veo a is+rpne. Bedan "roj autora pokuava da stvori tipologiju etodoloki! prin+ipa koji uti&u na iz"or erodavnog prava. % eri&ka revolu+ija u o"lasti suko"a zakona izazvala je veliki interes- ali je i ala alo uti+aja van 4%D. To su visokointelektualne ideje ali koje se ne ogu lako pretvoriti u upotre"ljive instru ente i pravila. Meuti proirile su vidike i doprinele "olje vienju i razu evanju >eno ena suko"a zakona. #lasi&ne teorije: ;ord Mans>ild 2(o"inson vs Blant3 4tori 2na&ela suvereniteta i teritorijalnosti- re+ipro+itet- uti+aj Gu"era' tri aksio a3 Dajsi Bil 2(istejt ent :- teorija ste&eni! prava3 % eri&ka revolu+ija u o"lasti sz: #ajvers 2kritika e!ani&kog iz"ora erodavnog prava- /skidanje poveza sa o&iju sudiji0- na&ela pre>eren+ije3 #ari 2analiza dr)avni! interesa i zakonodavne politike dr)ava u suko"u3 Merena 2ko plikovana >unk+ionalna analiza3

Mpp by Uro Topi 22

HHJetvrti deo% (dreivanje merodavnog pravaHH 21. .r*avljanstvo kao pravna ustanova i ta"ka vezivanja
Dr)avljanstvo je javnopravni odnos izmeu dr*ave i lica u koje li+e- dr)avljanin- i a najiri status- tj dostupna su u sva prava koja pravni siste te dr)ave o"ez"euje za svoje graane. Postoje dva osnovna etoda sti+anja dr)avljanstva: ius sanguinis 2 se sti&e preko dr)avljanstva roditelja3 i ius soli 1po ovom metodu dr,avljanstvo se stie roenjem na teritoriji/. ,ticanje dr*avljanstva po pravu ,rbije #zakon o dr*avljanstvu :epublike ,rbije$ 4 a$% Po poreklu #ius sanguinis$, pri arni na&in sti+anja po nae zakonu. Dete sti&e dr)avljanstvo 4r"ije po sili zakona: 1% kada su u o"a roditelja dr)avljani 4r"ije 2"ez o"zira na esto roenja3 2%kada je jedan roditelj dr)avljanin 4r"ije a dete je roeno u 4r"iji!%kada je jedan roditelj dr)avljanin 4r"ije- a drugi je nepoznati ili je apatrid- &ak i kada je dete roeno u inostranstvu. Dete roeno u inostranstvu- &iji je jedan roditelj dr)avljanin 4r"ije- o)e stei dr)avljanstvo ako "ude prijavljeno u dipl.'konzularno predstavnitvu i roditelj podnese za!tev za upis u ati&nu knjigu dr)avljana do navrene 57. godine deteta. Posle poto ak i a dodatni rok do navrene =D. godine da sa zatra)i dr)avljanstvo. b$% :oenjem na teritoriji ,rbije #ius soli$. 4upsidijarni- korektivni na&in sti+anja dr)avljanstvau situa+iji u kojoj je dete roeno ili naeno na teritoriji 4r"ije- ako su u roditelji nepoznati- ili apatridi ili ostali "ez dr)avljanstva. Da "i se predupredila pojava apatrida od roenja. c$% .opunski na"ini% Naturalizacija. %(bi"na naturalizacija- o oguava sti+anje dr)avljanstva svi stran+i a koji to )ele i podnesu za!tev. Punoletni- poslovno sposo"ni strana+- koji i a tri

godine neprekidno prijavljeno pre"ivalite u 4r"iji i koji i a dozvolu za stalno nastanjenje. Mora se odrei svog pret!odnog dr)avljanstva 2to nije slu&aj kod drugi! tipova naturaliza+ije3. 4oji stranci mogu dobiti dozvolu za nastanjenje0 '.eko ko e je &lan u)e porodi+e na dr)avljanin ili strana+ koji ve i a dozvolu za stalno nastanjenje- oso"a koja je naeg porekla- strana+ koji je ulo)io sredstva u nau privredu- i /izuzetno drugi stran+i0. 1a "ra&ne drugove nai! dr)avljana va)i /olakana naturaliza+ija0- ne tra)i se nai e odri+anje i vre enski period "oravka. %Naturalizacija u specijalnim okolnostima- 1,D odreuje i neke grupe za koje s atra da su naro&ito po)eljne da poseduju srpsko dr)avljanstvo. .ji a se ne za!teva odri+anje iz stranog dr)avljanstva i dozvoljava i se "ipatridija ili polipatridija. (e& je o iseljenicima- i licima po etnikom kriterijumu 2pripadniku srpskog naroda ili drugog naroda ili etni&ke zajedni+e sa teritorije 4r"ije koji ne aju pre"ivalite u 4r"iji3. %&zuzetna naturalizacija. ,vaj vid naturaliza+ije dostupan je stran+i a &iji "i prije u dr)avljanstvo predstavljao interes za (epu"liku 4r"iju. :nteres je ekono ski- sportski- nau&ni itd. 4trana+ ora "iti punoletan i poslovno sposo"an. Pokree se pute predloga nadle)nog inistra a odlu&uje *lada.

.r*avljanstvo kao ta"ka vezivanja

Bugoslovensko zakonodavstvo se opredelilo za dr)avljanstvo kao ta&ku vezivanja za statusna, porodi"na i naslednopravna pitanja. ,vo je nor alno opredeljenje jedne e igrantske ze ljejer )eli da zadr)i kontrolu nad svoji dr)avljani a kada nisu u ze lji- osi ako steknu dr)avljanstvo ze lje u koju su i igrirali. U slu&aju apatrida ili "ipatrida- 1MPP reava pitanje po ko se pravu odreuje dr)avljanstvo jednog li+a 2$3- tako to e se "ipatrid s atrati nai dr)avljanino ako u je jedno dr)avljanstvo nae- a ako i a vie strani! dr)avljanstava s atrae se da je dr)avljanin one dr)ave u kojoj i a pre"ivalite. %ko ne a ni u jednoj pre"ivalite onda e "iti dr)avljanin one dr)ave sa kojo je u naj"li)oj vezi.

Mpp by Uro Topi 23

%patridi' %ko neka odred"a z pp upuuje na le+ nationalis- a to li+e ne a dr)avljanstvoauto atski e se tra)iti ta&ka vezivanja le+ domicilii- ako ne a do i+il- tra)ie se ta&ka vezivanja zakon boravi#ta- a ako se ne o)e utvrditi ni "oravite- pri enie se pravo le+ ori.

22. .omicil kao pravna ustanova i ta"ka vezivanja

Pod do i+ilo se najprostije re&eno podrazu eva /stalni do 0. Po s!vatanju naeg prava poja do i+ila odu!vata dva osnovna konstitutivna elementa+akti"ki ele ent- koji se sastoji u prisustvu na jedno estu- dok je voljni ele ent sadr)an u na eri li+a da trajno ostane u to estu. Bezdi dodaje i trei ele ent 2ispravno3 a to je poslovna sposobnost- 2jer u suprotno takva li+a "ez posl. sposo"nosti i aju zakonski do i+il u

estu

pre"ivalita svoji! roditelja3. Do i+il ne prestaje od a! gu"itko jednog od ele enata- naro&ito ako je to voljni ele ent- jer "i u suprotno dolazilo do nesigurnosti- jer je voljni ele ent teko utvrditi a takoe "i nesigurnost nastala to "i ti e jedan do i+il prestao pre nego to nastane drugi. U pogledu nai! dr)avljana koji due "orave i rade u inostranstvu- naa pravna politika je s atrala da su oni i dalje vezani za jugoslovenski do i+il jer ne aju na eru da ta o trajno ostanu- a da u inostranstvu i aju sa o "oravite. Tako je nastajala ulitdo i+ijalnost jer je ze lja nji!ovog "oravka s atrala da oni i aju do i+il u njoj. Do i+il strana+a u 4r"iji je ureen tako da stran+i oraju da ispune dodatne uslove da "i stekli do i+il 2pre"ivalite3. Mora i ati odo"reno stalno nastanjenje u 4r"iji. 4talno nastanjenje o)e se odo"riti: neko e ko e je &lan u)e porodi+e na dr)avljanin ili strana+ koji ve i a dozvolu za stalno nastanjenje- oso"a koja je naeg porekla- neko ko je zaklju&io "rak sa nai dr)avljanino strana+ koji je ulo)io sredstva u nau privredu- i /izuzetno drugi stran+i0.

.omicil kao ta"ka vezivanja u -MPP

U nae 1MPP se do i+il korisit kao supsidijarna ta&ka vezivanja. Ukoliko se po pri arnoj ta&ki ne o)e pronai erodavno pravo koristi se supsidijarna ta&ka. U slu&aju neki! pitanja porodi&nog prava 2"ra&nog3 i kod ugovorni! odnosa kada se erodavno pravo odreuje po nosio+u karakteriti&ne presta+ije 2.#P3.

.ilema izmeu dr*avljanstva i domicila kao ta"aka vezivanjaG

'ristalice dr,avljanstva isti&u da je ono ja&a veza i da je anje podlo)na pro ena a pa se lake utvruje. 4 druge strane- pristalice domicila isti&u da je pre"ivalite nogo realnija veza sa teritorijo i da je logi&nije da se erodavno pravo odreuje pre a sredini gde li+e )ivi. #ao i da postoje tekoe kod apatrida priliko utvrivanja dr)avljanstva kao ta&ke vezvianja. Ustvari- iz eu opredeljenja za jedan od ova dva na&ina vezivanja stoje interesi dve grupe dr)ava: i igra+ioni! i e igra+ioni!. 3migracione su dr)ave u koje se stran+i doseljavaju- dok su emigracione one iz koji! se stanovnitvo iseljava. :nteres tre"a tra)iti u )elji jedni! da kontroliu svoje dr)avljane u inostranstvu 2e igra+ione dr)ave3- dok je interes i igra+ioni! da i aju kontrolu nad doseljeni+i a na nji!ovoj teritoriji. Meuti ni to danas nije apsolutno pravilo.

2!. )obi"ajeno boravite i boravite

:zraz uo"i&ajeno "oravite je nastao u .e a&koj i ozbiljno preti da zameni koncept domicila. To su veo a sli&ni ter ini jer u se"i sadr)e ele ent' "oravak na odreenoj teritoriji. (azlika je u na eri da se trajno )ivi koja kod uo"i&ajenog "oravita ne postoji- ali zato postoji pravilnost tj navika "oravka. 4 atra se da je uo"i&ajeno "oravite Adomicil u novom odeluB- "ez su"jektivnog

ele enta- &ist &injeni&ni kon+ept. .ije potre"na poslovna sposo"nost jer se ne za!teva po enuti su"jektivni ele ent. Boravite je takoe ta&ka vezivanja u statusni odnosi a. Takoe supsidijarna ta&ka u odsustvu pret!odni!. Boravite je u estu gde li+e >akti&ki "oravi.

Mpp by Uro Topi 24

2F. # pitanje koje bi po redosledu trebalo da se nae ovde, ali je na spisku pitanja postavljeno pre gornjih naslova3 1olizione norme za pravnu i poslovnu sposobnost +izi"kih lica
.ae pravo 21MPP3 pri!vata le" nationalis (.// kao osnovnu ta&ku vezivanja za pravnu i poslovnu sposo"nost >izi&ki! li+a. -a pravnu sposobnost ; KN je jedina ta&ka vezivanja. U slu&aju ko orijenata koji su dr)avljani razli&iti! dr)ava za pravnu sposo"nost tre"alo "i pri eniti reenje do aeg prava. -a poslovnu sposobnost% Merodavno je KN, ali dopunjeno sa le" loci actus 1mesto nastanka obaveze/ 1GG5/. To zna&i: Poslovna sposo"nost nekog li+a +enie se po pravu ze lje &iji je dr)avljanin- a ako po ti nor a a ne "i "io poslovno sposo"an- s atrae se da je ipak poslovno sposo"no ako "i to "ilo po pravu ze lje gde je nastala ta o"aveza.

2'. ,posobnost pravnih lica

)vod
(azni o"li+i udru)enja i i ovinske ase ogu do"iti status pravnog li+a tek kada i dr)ava prizna to svojstvo. 4vaka dr)ava ovu /ulazni+u za pravni svet0 daje na osnovu svoji! kriteriju a i pro+edure. Da "i do"ilo svojstvo pravnog li+a to udru)enje ora i ati zna&ajne veze sa konkretno dr)avo . Postoje dva osnovna o"lika povezivanja: 1$ ,istem inkorporacije #osnivanja$ @ ako je pravno li+e osnovano po pravu neke ze lje ono +rpi su"jektivitet iz prava te 2za pravno li+e do ae3 ze lje 2$ ,istem stvarnog sedita ; su"jektivitet se izvla&i iz prava neke ze lje ako je u njoj sedite pravnog li+a. Posle toga- zavisno od tipa povezivanja- za tu konkretnu do au dr)avu postojanje pravnog li+a nije sporno. 4porno je da li to pravno li+e sada i a su"jektivitet i u drugi dr)ava a$ #ako se to reava: Dr)ave danas odreuju kriteriju e na osnovu koji! odreuju &ije pripadnitvo i a neki o"lik organizovanja i koja dr)ava je i ala interes da neko kolektivitetu da svojstvo pravnog li+a. Tako se dolazi do personalnog zakona pravnog lica koji dalje odgovara na pitanja da li udru)enje i a pravnu sposo"nost- u ko o"i u- kakva u je struktura- ko ga zastupa- kako prestaje...itd. 2eko3e pri odreivanju pripadnosti su velike- pogotovo ultina+ionalni! ko panija jer se po de>ini+iji vezuju za vie dr)ava. -eorija i praksa nude razna merila: 1% Merilo utvrivanja pripadnosti pravnog li+a prema dr*avljanstvu "lanova glavnog organa 2ovaj kriteriju je neadekvatan jer su &lanovi danas dr)avljani razni! dr)ava3 2% Hire pri!vaeno erilo je sistem inkoproracije pravnog lica 2nedostatak je u lako izigravanju jer se pravno li+e lako o)e registrovati u dr)avi za koju nije stvarno vezano3 !% ,istem stvarnog sedita- sedita glavnog organa

'% @entar privredne aktivnosti 2 ana je to poja nije dovoljno odreen- indikativan- sklon je pro ena a3 0% Pose"no erilo postoji za vanredne prilike- a to je merilo kontrole- u vanredni ratni prilika a s atra se da pravno li+e pripada onoj dr)avi &iji dr)avljani to pravno li+e e>ektivno kontroliu.

,tanovite naeg prava

.ae pravo za sposo"nost pravni! li+a pri!vata kao ta&ku vezivanja pripadnitvo #sistem inkopropacije$. % ako pravno li+e i a stvarno sedite u drugoj dr)avi od one u kojoj je osnovanos atrae se da i a pripadnost dr*ave stvarnog sedita.

Mpp by Uro Topi 25

20. Pravo merodavno za materijalne uslove za zaklju"enje braka i +ormu braka

4vaka dr)ava propisuje aterijalne i >or alne uslove za zaklju&enje "raka &iji je +ilj eli ina+ija oni! "rakova koji neodgovaraju nazori a konkretne zajeni+e.

Materijalni uslovi za zaklju"enje braka

U pogledu aterijalni! uslova za zaklju&enje "raka uporedno mpp poznaje dva osnovna reenjaprvo je erodavno pravo zemlje u kojoj se brak zakljuuje a drugo je personalno pravo budu!ih partnera. 5' Prvi pristup- pravo zemlje mesta zaklju"enja braka- je jednostavan jer o oguava pri enu do aeg prava koje organ naj"olje poznaje- euti otvara ogunost za izigravanje zakona. =' Drugi pristup- personalno pravo partnera- je pri!vaen ire i potuje pravo dr)ava da one vode "rigu o li&ni i porodi&ni odnosi a ljudi koji su njeni dr)avljani. Meuti javljaju se dile e oko toga da li tre"a pri eniti ;. 2le+ nationalis3 ili ;D 2le? do i+ilii3- zati koje pravo pri eniti priliko razli&iti! dr)avljanstava ili do i+ila$ Potrebna je kumulativna pri ena le? nationalis "udui! "ra&ni! partnera. Ti e se iz"egavaju /epajui "rakovi0- tj oni "rakovi koji ne "i va)ili u sredini jednog od partnera- jer je ogue da prava partnera propisuju razli&ite uslove za "rak. 1oja je kumulacija onda potrebna, obi"na ili distributivnaG #od o"i&ne je potre"no da partneri ispune uslove iz o"a personalna prava i iz sopstvenog i iz partnerovog- dok je kod distri"utivne potre"no da ispune uslove sa o iz prava ze lje sopstvenog dr)avljanstva. U praksi i teoriji vie pristali+a i a distri"utivna ku ula+ija. Tako i 1MPP. Predviena je i merodavnost doma3eg prava KC #le" #ori$- jer je predvieno da pored uslova koje za!tevaju ;. o"a partnera- ne postoje s etenje prediviene pravo 4r"ije: postojanje ranijeg "raka- srodstvo i nesposo"nost za rasuivanje.

Corma braka
Eor o "raka se )eli o"ez"editi "raku dostojanstvo i pravna sigurnost. ,snovno koliziono reenje za "rak koji se zaklju&uje na teritoriji do ae dr)ave je le" loci celebrationis, GGS2elebrationis 1pravo mesta sveanosti/. 3 *&'' ga predvia. Merodavno pravo za "rakove zaklju&ene u inostranstvu odreuje se na osnovu pravila da je brak punova,an u mestu zakljuenja punova,an svuda". 1a priznanje je potre"an izvod iz strane ati&ne knjige ven&ani!.

27. .iplomatsko%konzularni brakovi

4 atraju se do ai "rakovi a- jer i! zaklju&uju nai dr)avljani pred ovlaeni organo do ae dr)ave na eksteritorijalno delu doi aedr)ave. ,ni se u stvarnosti zaklju&uju u inostranstvu u prostorija a diplo atsko konzularni! predstavnitava do ae dr)ave. Uslovi su sledei: 5' D'# predstavitvo ora i ati ovlaenje za zaklju&enje "rakova dato od strane >unk+ionera koji rukovodi upravni organo zadu)eni za inostrane poslove =' Dr)ava prije a ne s e da se protiviA D' *ereni+i oraju "iti srpski dr)avljani F' Mo)e verenik "iti i dr)avljanin druge dr)ave - ako je ugovoreno sporazu o - sa o ne dr)avljanin dr)ave prije a- jer on potpada pod pravo dr)ave prije a.

29. Pravo merodavno za neva*nost braka

Brak se ponitava jer u vre e zaklju&enja nisu postojali uslovi za punova)nost. #ako su za to potre"ni >or alni i aterijalni uslovi erodavno je pravo za ponitaj "raka sa ele ento

Mpp by Uro Topi 26

inostranosti ono koje je u vreme zaklju"enja bilo merodavno za +ormu i za materijalne uslove. Tako i 1MPP.

2<. Pravo merodavno za razvod braka

Uporedno koliziono pravo poznaje tri reenja: 1% dr)ave +o on laM'a pri enjuju KC 2le+ ori3.Pro"le nastaje kod priznanja u do ovini razvedeni! li+a- kada se o)e ispostaviti da u neki dr)ava a jesu a u drugi nisu "ivi partneri. Takoe- ti e se o oguava izigravanje zakona i stvaranje /rajeva za razvode0. 2% Drugi na&in je K. 2le+ domicilii3. To je oderno reenje koje o oguava da se pri eni pravo /drutvenog +entra )ivota partnera0. ;oa strana je u slu&aju kada partneri i aju razli&ite do i+ile- onda kada ta prava i aju razli&ite razloge za razvod. !% KN 2le+ nationalis3 reenje. Prednost je vea stalnost i pravna sigurnost. Mana je ista kao i u slu&aju do i+ila- pro"le nastaje kada "ra&ni partneri i aju razli&ito dr)avljanstvo.

:eenje -MPP
1MPP izra)ava na&elo slo"ode li&nosti- sa i ti i na&elo razreivosti "raka. Tako to u krajnje slu&aju dozvoljava pri enu KC 2dakle prava 4r"ije3 ako se ti e olakava razvod. 1MPP prvo propisuje da je erodavno pravo KN oba bra"na druga. %ko su partneri dr)avljani razli&iti! dr)ava u vre e podnoenja tu)"e za razvod- erodavna su kumulativno #obi"na kumulacija$ KN obe dr*ave. %ko se ni tako ne "i ogao razvesti "rak- erodavno je pravo ,rbije ako je jedan od partnera i ao pre"ivalite u vre e podnoenja tu)"e. %ko je jedan partner dr)avljani n4r"ije a ne a pre"ivalite u 4r"iji- a "rak se ne o)e rasvesti na na&in iz stava jedan i dva- erodavno je opet pravo ,rbije.

2=. .ejstva >raka

Dejstva "raka su veo a razgranata. Dejstva "raka su imovinska i lina 1op#ta/ dejstva. : ovinska dejstva o"u!vataju pitanja re)i a i ovine partnera i raspodele ovlaenja u upravljanju i ovino . ;i&na dejstva su sva ona koja i aju osnov u "raku a nisu i ovinske prirode- nisu pitanja razvoda- pitanja odnosa roditelja i de+e- i statusna pitanja 1Gina dejstva su npr: izdr,avanje, porodino ime, odreivanje mesta stanovanja,

brana vernost, uzajamna pomo! i podr#ka, dejstva braka na transakcije, brane du,nosti..itd/ #od kolizionog regulisanja dejstava "raka postavlja se pitanje da li tre"a pri eniti isto ili razli&ito pravo za li&nopravna- odnosno i ovinskopravna dejstva "raka$ Prete)an stav u uporedno pravu je da tre"a odrediti jedno pravo kao erodavno. Meuti - u pogledu mobilnog sukoba zakona s atra se da erodavno pravo tre"a da "ude pro enljivo- tako to se prava ste&ena za vre e va)enja jednog erodavnog prava ne enjajuali se pri enjuje novo erodavno pravo na nove situa+ije nastale posle pro ena &injeni+a koje odreuju to novo erodavno pravo.

Nae pravo% -MPP

Polazno reenje je zajedni"ki KN. 1ati supsidijarna ta&ka je zajedni"ki K. 2jer z"og prirode dejstava "raka nije ogue odrediti ku ulativnu pri enu razli&iti! ;.3. %ko ne aju zajedni&ko pre"ivalite- ta&ka vezivanja je onda poslednje zajedni"ko prebivalite. %ko ni ovo erilo ne donosi reenje- erodavno e "iti KC 2tj. pravo 4r"ije3. 1a "ra&no'i ovinske ugovore erodavno e "iti pravo koje su bra"ni partneri izabrali- al isa o ako takav iz"or dozvoljava pravo koje je erodavno po 1MPP. ,vakva autono ija volje se naziva izvedena autonomija volje". U slu&aju o"ilni! suko"a zakona za ugovorne i ovinske odnose erodavno e "iti pravo u vreme zaklju"enja bra"no%imovinskog ugovora. #ada je o"ilni suko" zakona u vezi li&ni! i zakonski! i ovinski! odnosa onda e "iti merodavno KN ili K. partnera u vreme kada se problem javlja.

Mpp by Uro Topi 27

***2preska&u se pitanja D8-D5-D=- 2van"ra&na zajedni+a- status de+e- odnosi roditelja i de+e3 koja se ogu u&iti iz knjige- iz razloga to se ona- iz eu ostali! zaista retko postavljaju na ispitu- ali to nije apsolutno pravilo3***

!!. Pravo merodavno za obaveze izdr*avanja

,"aveza zakonskog izdr)avanja poti&e iz porodi&nog odnosa- "raka -roditeljstva- srodstva- i +ilj je davanje jednog li+a radi pod irivanja potre"a za )ivot drugog li+a. Postoji I kategorija li+a iz eu koji! postoji o"aveza izdr)avanja i koja i aju zase"na koliziona reenja: ' :zdr)avanje iz eu "ra&ni! partnera ' :zdr)avanje u van"ra&noj zajedni+i ' :zdr)avanje iz eu roditelja i de+e ' :z eu usvojio+a i suvojenika ' :z eu ostali! srodnika :zdr)avanje za prve dve kateogirije je izlo)eno u dejstvi a "raka tj van"ra&ne zajedni+e. 1% &zdr*avanje izmeu roditelja i dece Pose"na pravna zatita u pogledu de+e tre"a da se izrazi i na koliziono planu. ,nda kada je dete poverila+ izdr)avanja- tre"a pri!vatiti ta&ke vezivanja koje ukazuju na pravo "lisko detetu- ili njegovi interesi a 2to je ;. ili ;D deteta3. -MPP% #oliziono reenje u zakonu je- kao prva ta&ka vezivanja' zajedni&ki ;.' -KN deteta i roditelja, zati tri supsidijarne ta&ke- zajedni&ki do i+il' -K. roditelja i deteta - zati pravo ,rbije% KC, zati KN deteta.

2% &zdr*avanje izmeu usvojioca i usvojenika -MPP% Pri arna ta&ka vezivanja je -KN usvojioca i usvojenika, prva supsidijarna ta&ka je -K., ako ne aju zajedni&ki do i+il erodavno je pravo ,rbije% KC 2ako je neko od nji! dvoje dr)avljanin 4r"ije3, a ako ni ta ta&ka ne da rezultat- erodavno je pravo KN usvojenika.

!'. )svojenje% merodavno pravo

4uko" zakona u o"lasti usvojenja nastaje z"og razlika u s!vatanju pravne prirode usvojenja 2da li je ugovorne prirode ili je dr)avnog organa akt3- z"og razlike u uslovi a koje tre"a ispuniti za zasnivanje 2aktivna i pasivna adoptivna sposo"nost3. - z"og razlika u vezi prestanka usvojenjadejstava usvojenja itd.

1% Merodavno pravo za zasnivanje i prestanak usvojenja

U uporedno koliziono pravu u pogledu zasnivanja usvojenja pri etne su dve tenden+ije: ;E i personalno pravo 2naj&ee ;.3. ;E je tradi+ionalno reenje dr)ava +o on laM'a. Personalno pravo kao erodavno se opravdava statusno prirodo usvojenja- dejstvi a i va)nou priznanja odluka o usvojenju u drugi dr)ava a. -MPP% za zasnivanje usvojenja zakon predvia' ako su usvojenik i usvojila+ dr)avljani iste dr)ave erodavan je zajedni&ki le? nationalis' -KN, zati ako su usvojenik i usvojila+ dr)avljani razli&iti! dr)ava erodavna su kumulativno pravila obeju dr*ava #ku ulativno KN$, ako "ra&ni partneri usvajaju- erodavna su kumulativno prava dr*ava "iji je dr*avljanin usvojenik i dr*ava "iji su dr*avljani i jedan i drugi partner #ku ulativno KN svih troje$ ,ve odred"e va)e i za prestanak usvojenja. Corma' za >or u usvojenja erodavno je pravo gde je usvojenje zasnovano. U nae pravu to je uvek ;E- jer se usvojenje ne o)e zasnovati "ez u&ea dr)avnog organa.

Mpp by Uro Topi 28 2% Merodavno pravo za dejstva usvojenja

9ilj usvojenja je da se iz eu usvojio+a i usvojenika uspostavi odnos roditelja i deteta. Da li e taj odnos u potpunosti "iti indenti&an zavisi od dejstava usvojenja. 2Dejstva usvojenja odreuju tj opredeljuju npr kakav !e biti odnos izmeu usvojioca i usvojenika i njegovih srodnika, kakve su posledice usvojenja na nasleivanje, kakav je odnos usvojenika i njegovih prirodnih roditelja..itd3 .omaaj usvojenja @ usvojenje nastaje trajan odnos iz eu usvojio+a i usvojenika. 1a ureenje prava i o"aveza iz eu usvojio+a i usvojenika erodavno je isto pravo kao za odnos roditelja i de+e. Pravo merodavno za dejstva usvojenja tre"a da odgovori da li iz eu usvojio+a i usvojenika postoji takav tip usvojenja koji o oguava izdr)avanje- odnosno nasleivanje. -MPP' ta&ke redosledo idu: -KN- ako ne aju zajedni&ko dr)avljanstvo' -K.- pravo ,rbije% KC ako je jedan od nji! dr)avljanin 4r"ije- i KN usvojenika.

!0. Nasleivanje ; merodavno pravo

U uporedno pravu postoje dve osnovne kon+ep+ije o odreivanju erodavnog prava za naslednoprave odnose. Prva je koncepcija jedinstvene zaostavtine, gde se za raspravljanje

zaostavtine pri enjuje jedno pravo "ez o"zira gde se nalaze razni delovi zaostavtine- a pre a vladajue s!vatanju to je personalno pravo ostavioca. .egde se daje pri at ;. a nedge ;D. Druga je koncepcija podeljene zaostavtine- gde se na razli&ite delove iste pri enjuje razli&ito pravo- sti da se uvek za nekretnine pri enjuje pravo esta nala)enja. ) pravu ,rbije je takoe vladajui prin+ip jedinstvene zaostavtine uz neke izuzetke. ,dstupanja su u "ilaterlani konven+ija a sa pojedini dr)ava a 2Mongolija- (u unija- "ivi 444( itd3 gde je uva)en tj ugovoren prin+ip podeljene zaostavtine. ?utonomija volje je pri odreivanju erodavnog prava za naslednopravne odnose nova pojava. .jo e se vri iz"or erodavnog prava za zakonsko i testa entalno nasleivanje sa ele ento inostranosti. To je organi&en iz"or erodavnog prava od strane ostavio+a. ,grani&en je jer iza"rano pravo ora i ati tesnu vezu sa naslednopravni odnoso .

1olizione norme za nasleivanje po pravu ,rbije -MPP% 1$% 1a nasleivanje je erodavno pravo dr)ave dr)avljanstva ostavio+a u vre e s rti- zna"i
KN ostavioca u vreme smrti. U slu&aju da je ostavila+ dr)avljanin vie dr)ava- dr)avljanstvo e se reiti po odred"a a ovog zakona 21MPP3 o dr)avljanstvu 2videti lek+iju o dr)avljanstvu3 . 1a testa entalnu sposo"nost erodavno je KN ostavioca u momentu sastavljanja testamenta. Doma#aj merodavnog prava za nasleivanje' ;. ostavio+a- kako s o rekli- je za naslednopravna pitanje ;9 2le? +ausae- tj erodavno pravo3. Meuti - postoje odreena pitanja koja se pojavljuju kao pretpostavke za nasleivanje a koja ne spadaju pod pravo odreeno kao erodavno za nasleivanje- ve pod neko drugo pravo. Dakle nije za sva pitanja erodavno jednostavno sa o jedno pravo za nasleivanje. Tako je erodavno pravo za posledi+e proglaenja u rli ili nestali ono pravo koje je erodavno za pravnu sposo"nost tog li+a. 1a utvrivanje vre ena s rti erodavno je pravo koje ureuje li&ni status. 1a pitanje ta spada u ostavinsku asu erodavno je pravo koje je erodavno i za doti&no i ovinsko pravo. ,stala pitanja ureuje ;9: osnov pozivanja na naslee- krug li+a koja ogu naslediti- zakonski nasledni red- veli&inu delova- trenutak sti+anja nasledstva- isklju&enje- odri+anje- odgovornost za dugove..itd

Mpp by Uro Topi 29

2$% 1a testa entalno nasleivanje 1MPP odreuje da je za sposo"nost erodavno KN ostavioca u momentu sastavljanja testamenta. 1a sadr)aj testa enta erodavno je pravo testatora u momentu smrti #isto kao za zakonsko$, za >or u testa enta nae pravo je preuzelo pravila Gake konven+ije - pa je tako Gaka konven+ija postala deo naeg prava. Testa ent e "iti punova)an u pogledu +orme ako ispunajva uslove nekog od sledei! prava: 'pravo esta sastavljanja ' pravo dr)ave "oravita u o entu sastavljanja

';. ostavio+a u o entu sastavljanja ' pravo dr)ave "oravita u o entu s rti ';. ostavio+a u o entu s rti 'pravo esta nala)enja nepokretnosti 2kada one ';D ostavio+a u o entu sastavljanja u pitanju3 ';D ostavio+a u o entu s rti 'pravo 4r"ije- ;E Gaka konven+ija odreuje da je erodavno unutra#nje pravo ze alja na koje ukazuju ta&ke vezivanja- tako da je isklju&en ranvoa. 1MPP nije preuzeo tu odred"u- euti tre"alo "i voditi ra&una o to e priliko pri ene i ne pri enjivati uzvraanje i upuivanje- kako nala)e Gaka konven+ija- priliko odreivanja erodavnog prava za >or u testa enta.

!7. kolizione norme za stvarnopravne odnose na nekretninama i pokretnim stvarima

)vod
#ada se jedan stvarnopravni odnos vezuje za vie dr)ava onda kolizione nor e i aju zadatak da odrede koje dr)ave e pravo "iti erodavno za nastanak- sadr)aj i prestanak odreenog stvarnog prava. ,snovno koliziono reenje je zakon mesta nala*ena stvari ; le8 rei sitae 2K:,$. Merodavno e "iti pravo one dr)ave na &ijoj se teritoriji nalazi stvar iz konkretnog stvarnopravnog odnosa.

1%,tvarna prava na nekretninama

,pte je pri!vaena ta&ka vezivanja za stvarna prava na nekretnina a K:,, le8 rei sitae. ,vo reenje i a opravdanje u to e to su nekretnine deo suverene dr)ave i nji!ov status tre"a da se pro+enjuje pre a pravu dr)ave &iji su deo. Prakti&ni razlog je i taj to sti+anje -gu"ljenje i enjanje stvarni! prava na nekretnina a ne o)e da se ostvari "ez slu)"eni! radnji organa dr)ave u koji a se nalazi nepokretnost. To takoe opravdava pri enu zakona esta nala)enja stvari- jer ti organi tre"a da pri ene pravo koje predvia te potre"ne slu)"ene radnje- a to je ;(4- dok "i pri ena drugog prava ostala "ez punog stvarnopravnog dejstva. #ada su u pitanju stvarna prava koje se odnose na vie nekretnina- relacija vie nekretnina, eu koji a su uspostavljene neke rela+ije 2npr slu)"enost itd3 a nekretnine se pri to e nalaze u razli&iti dr)ava a- tada pravilo ;(4 ukazuje na vie dr)ava. U teoriji i praksi i a alo reenja ovog pro"le a- euti s atra se da "i reenje tre"alo "iti da se da primat onom pravu gde se nalazi nekretnina koja u tom odnosu trpi #tj njen vlasnik trpi$ ograni"enje- koja se ograni&ava 2 npr u slu&aju stvarne slu)"enosti to "i "ilo esto nala)enja poslu)nog do"ra3.

2%,tvarna prava na pokretnim stvarima

K:, je vladajue ali ne i jedino reenje. %lternative: '#ao alternativno javlja se reenje mobila personam se0uuntur 2/pokretnosti prate li&nost03. To zna&i da se pri enjuje personalno pravo 2;. ili ;D3 vlasnika pokretne stvari. 'U neki pravi a je ;(4 za enje prin+ipo le8 loci actus # pravo zemlje preduzimanja pravnog posla$ euti to reenje nije nikada postalo vladajue- ve je &esto "ilo upravo u slu&ajevi a kada je "io pri enjljiv i prin+ip ;(4- tj kada se posao preduzi ao u estu gde se stvar nalazila.

'U anglo'a eri&ko pravu javila se ideja o pri eni principa najtenje povezanost #PNP$. 'Postoji i iljenje da "i autonomija volje znatno doprinela e>ikasnije reavanju neki! pro"le akao to su res in transitu 2stvari u prevozu3 i o"lini suko" zakona. U veini prava u teoriji i praksi pri!vaeno je reenje ;(4 kako za nepokretne tako i pokretne stvari. : 1MPP pri!vata ;(4.

Mpp by Uro Topi 30 (dstupanja od K:, su u neki

pose"ni situa+ija a kada nije adekvatno pro eniti taj osnovni prin+ip: a%Promena mesta nala*ena stvari #mobilni sukob zakona u oblasti stvarnih prava$% (ezolu+ijo instituta za eunarodno pravo 2koji se "avio pro"le o o"ilni! suko"a zakona3 iz 5655.godine polazi se u reavanju ove pro"le atike od teorije steenih prava- koja ka)e da se /prava valjano ste&ena na stvari dok se nalazila na jednoj teritoriji tre"a da se potuju kada se stvar naknadno nae na drugoj teritoriji0. (ezolu+ija razlikuje dve osnovne situa+ije: 5' kada se stvar pre eta sa teritorije gde postoje uslovi za o>or ljenje stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na teritoriju gde ti! uslova ne a- i =' kada se stvar pre eta sa teritorije gde ne postoje uslovi za o>or ljene stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na teritoriju gde ti uslovi postoje. :deje iz rezolu+ije i danas su iroko pri!vaene. ) pogledu prve situacije- stvarno pravo se ne gu"i ako se pre esti u ze lju &ije pravo tra)i vie uslova ili druga&ije uslove za njegovo sti+anje- ako je u prvoj ze lji pravo punova)no ste&eno. :sto va)i i ako je pravo punova)no izgu"ljeno- nee /o)iveti0 ako se pre esti u ze lju koje ne poznaje gu"itak tog prava pod ti uslovi a. ) pogledu druge situacije, postoje dve podvrste- u prvoj se teko o)e s atrati da nastaje stvarno pravo sa o &injeni+o da je stvar prela grani+u dr)ave u kojoj "i "ilo punova)no sti+anje do kojeg je dolo u ranije estu nala)enja stvari gde sti+anje nije "ilo punova)no. U drugoj podvrsti postoji nogo vie razloga za nastanak stvarnog prava jer je u ranije estu nala)enja stvari nedostajala sa o jedna &injeni+a za o>or ljenje stvarnog prava- a ta &injeni+a se sada ne tra)i u estu novog nala)enja stvari. -MPP ne sadr)i ova pravila koja "i postavila koliziono reenje za slu&aj da doe do pro ene esta nala)enja stvari- ali se predla)u sledea reenja: 1a prvu situa+iju tre"a uzeti da je merodavno pravo ranijeg mesta nala*enja stvari. Dakleerodavno je pravo po &iji su se pravili a prvo stekli svi uslovi za o>or ljenje stvarnog prava. U drugo slu&aju- kada se stvar pre eta iz dr)ave po &ije pravu se nisu stekli svi uslovi za sti+anje stvarnog prava u dr)avu gde "i stvarno pravo "ilo ve ste&eno- doi e do nastanka stvarnog prava sa i pre etanje stvari u tu drugu dr)avu &ije pravo predvia te "la)e usloveali sa o pod pretpostavko da je pre a ranije pravu stvoreno jedno pravno stanje- /pravna nada0. .akle i dalje va*i princip da je merodavno pravo dr*ave po "ijim su se normama prvo stekli svi uslovi za o+ormljenje stvarnog prava.

?ko nema pravne nade nema ni nastanka prostim premetanjem stvari. b%stvari u tranzitu #res in transitu$ #pitanje !9.$% 4tvar u prevozu je ro"a koja je u prevozu a nalazi se na teritoriji dr)ave koja nije ni ze lja odailjanja ni ze lja prije a- ili se nalazi na ni&ije prostoru 2otvoreno ore- vazdu! iznad njega3. Pro"le sa res in transitu nastaje onda kada se u to o entu zaklju&i pravni posao &iji je +ilj konstutisanje nekog stvarnog prava na toj stvari 2npr: prodaja- zaloga3. ) uporednom pravu javljaju se razli&ita koliziona reenja tog pro"le a- neka prava predviaju da je ta&ka vezivanja esto iz koga je stvar poslata- dok druga prava predviaju kao ta&ku vezivanja pravo ze lje odailjanja' le+ loci destinationis GGD. U teoriji to reenje i a najvie pristali+a. -MPP' takoe pri!vata KK.- zakon esta isporuke. ,grade postoje u slu&ajevi a kada stvar jo nije postala res in transitu, tada postoje jaki razlozi da se pri eni pravo tranzitne ze lje ;(4euti ne u svako slu&aju nego "i valjalo tra)iti reenje po ou koga se reava o"ilni suko" zakona. .e a opravdanja za pri enu ;;D ni u slu&ajevi a kada se tranzit prekida. #ao ni u slu&aju kada stvar putuje zajedno sa vlasniko - tada se predla)e prin+ip ;(4 ili personalno pravo vlasnika- tj dr)ao+a. 4 atra se da ;(4 u to slu&aju nije opravdan i da "i to dovelo do zloupotre"a. ,staje onda s!vatanje da je pri ena personalnog prava vlasnika reenje. c%osnovna sredstva prevoza #pitanje !<.$% odstupanja od prin+ipa le+ rei sitae za pokretne stvari javlja se i kod pose"ne kategorije pokretni! stvari koje z"og nji!ovog zna&aja tre"a upodo"iti nepokretnosti a. : za nji! se kao za nepokretnosti konstituiu knjige u koji a se vri registra+ija. U osnovna sredstva prevoza u s islu kolizionopravnog regulisanja spadaju "rodovi i vazdu!oplovi- a "lizu su i )elezni+e. 1MPP o nji a govori kao o sredstvi a prevoza koja i aju dr)avnu pripadnost.

Mpp by Uro Topi 31

) uporednom pravu erodavno pravo za stvarna prava na "rodovi a i vazdu!opolovi a je pravo dr*ave "iju pripadnost brod tj vazduhoplov ima. Mesto nala)enja ti! sredstava prevoza nije "itno- jer va)i tzv. /prin+ip zastave0.

!=. /artije od vrednosti% merodavno pravo

1% ,tvarna prava na hartiji
Merodavno pravo u pogledu stvarni! prava na !artiji je mesto nala*enja hartije ; le8 cartae sitae% K@, 2to je zapravo sa o drugi izraz za ;(43. ,vo pravilo valja dopuniti 2ve opisani 3 pose"ni nor a a koje va)e za / o"ilni suko" zakona0 kao i za res in transitu.

2% ,tvarna prava iz hartije

Da li !artija od vrednosti sadr)i stvarno pravo i kakva je sadr)ina tog prava$ 1a odgovore na ta pitanja merodavno je pravo mesta nala*enja stvari u vreme izdavanja hartije, dakle K:, u vreme izdavanja hartije.

1a prenos stvarni! prava iz !artije priliko odreivanja erodavnog prava teka dile a postoji iz eu dva reenja: K:, ili K@,G Pozitivnopravne nor e ne daju odgovor na ovo pitanje. U naoj teoriji se s atra da je to ;(4 kao ta&ka vezivanja. Druga "rojna s!vatanja daju pri at estu nala)enja !artije - ;94. 2ko je sad tu pa etan$ 3

'1. ?utonomija volje i pravo merodavno za ugovore

Pojam
%utono ija volje je ta&ka vezivanja koja ovlauje stranke da u&ine iz"or erodavnog prava koje e se pri eniti za regulisanje nji!ovog ugovornog odnosa. 4a stanovita pp ona je ta&ka vezivanja- a sa gledita stranaka ona je su"jektivno pravo. 1ato je autono ija volje zna&ajna u ovoj o"lasti$ .ajva)niji razlog za pri!vatanje autono ije volje u eunarodno privatno pravu le)i u pose"ni tekoa a priliko utvrivanja erodavnog prava za ugovore ina&e. 1ato je pri!vatanje iz"ora koje su u&inile stranke najjednostavnije reenje. 4tranke tako oslo"aaju sud pro"le a oko reavanja suko"a zakona. .a taj na&in dr)ave nisu izgu"ile ogunosti kontrole- jer i i dalje ostaje ogunost korigovanja rezulatata volje stranaka- pute ustanove javnog poretka - za"rane izigravanja zakona i nor i neposredne pri ene. %utono oja volje je pre a to e klju&na za odreivanje erodavnog prava za ugovore.

Eranice autonomije volje

-1blasti u kojoj se (ne)mo!e koristiti autonomija volje) 2 u na&elu %* se o)e koristiti u svi graanskopravni i privrednopravni ugovori a. %li stavljaju se odreena ograni&enja. U o"lasti eunarodnog transporta ograni&enja su data koven+ija a koja reguliu eunarodni dru ski transport- pa stranke ne ogu pri eniti pravila druga&ija od propisani! konven+ija a. U neki slu&ajevi a ograni&enja nisu jasno postavljena propisi a ali i! praksa i teorija pri!vata- tako npr kod +esije- zastupnitva- posrednitva stranke u odnosu ne ogu iza"rati erodavno pravo koje "i se odnosilo na e>ekte ovi! pravni! poslova pre a trei a- ve sa o iz eu stranaka. 1a ugovore &iji su pred et nekretnine va)i sa o ta&ka vezivanja ;(4. %(dnosi li se autonomija volje na imperativne normeG ; %3' Prema kolizionopravnom stanovitu autono ija volje i a dejstvo kao i druge ta&ke vezivanja- ona odreuje erodavno pravo &ije e se nor e pri eniti u svojoj ukupnosti 2in toto3dakle i i perativne i dispozitivne nor e toga iza"ranog prava.

Mpp by Uro Topi 32

B3' Prema materijalnopravnom stanovitu autono ija volje podrazu eva istu irinu iz"ora koju stranke i aju i u unutranje aterijalno pravu. 4tranke pre a to e enjaju sa o dispozitivne nor e onog prava koje je ina&e "ez autono ije volje erodavno- a ne ogu enjati i perativne nor e prava koje je ina&e "ez autono ije volje erodavno. U naoj i inostranoj teoriji prevagu i a kolizonopravna kon+ep+ija- koja se zala)e za slo"odu stranaka da svoji iz"oro odu!vate i i perativne nor e- izuzev nor i javnog poretka.

%Pitanje koneksitetaG% Da li su saugovara&i potpuno slo"odni da iza"eru erodavno pravo ili i je iz"or su)en na odreeni krug prava koji su sa ugovorni odnoso u nekoj vezi$ Postoje dva suprotna s!vatanja- gde po prvo uslov koneksiteta postoji i stranke oraju da "iraju sa o jedno od prava koje sa ugovorni odnoso i a vezu- dok je po drugo s!vatanju iz"or erodavnog prava neograni&en. %utori ud)"enika su iljenja da ne postoje razlozi koji "i opravdali stav da ora postojati koneksitet. .e a garan+ija da "i povezano pravo "olje reilo ugovorni odnos. 4a druge stane ne postoje ni uvek jasni kriteriju i za povezivanje nekog prava sa ugovori odnoso . Nesto je iz"or erodavnog prava upravo odraz nastojanja da se upravo na erno iza"ere neutralno pravo koje ne a veze sa odnoso . 2Npr u praksi na#ih irmi esto se izabira #vajcarsko pravo, koje nema veze sa ugovornim odnosom, ali je jedno moderno i dostupno pravo./ %5remenski momenat do kojeg se mo*e koristiti autonomija voljeG% .aj"olje je u&initi iz"or pri zaklju&enju ugovora. Meuti o)e se iz"or erodanog prava u&initi i nakon zaklju&enja ugovora. Tako je po nae a i "rojno inostrano pravu. : (i ska konven+ija o erodavno pravu ka)e: Stranke se mogu u svakome trenutku sporazumeti da se ugovor prosuuje po razliitom pravu od onog koje je bilo merodavno.

Pravna osnova autonomije volje

%utono ija volje u pp nije nikakav naddr)avni prin+ip ve je ona ustanova pojedina&ni! pozitivni! eunarodni! privatni! prava. .jen osnov 2postojanje i grani+e3 je pre a to e utvren pravo dr)ave &ije se pp pri enjuje- dakle KC. Po neki neodr)ivi s!vatanji a osnov autono ije volje je u pravu koje "i "ilo erodavno da iz"ora ne a. To nije u skladu sa kolizionopravni s!vatanji a. %utono ija volje- kao i druge ta&ke vezivanja ogu se +eniti sa o pre a erodavno pp >oru a. Da ponovi o jo jedno jednostavnije: osnov autono ije volje je u pravu ze lje &iji e sud "iti nadle)an za "udui spor. %ko to pravo ne priznaje autono iju volje kao ta&ku vezivanja- ono nee ni pri eniti pravo koje su stranke iza"rale. Meuti to se najverovatnije nee desiti jer je autono ija volje optepri!vaena ta&ka vezivanja.

5oljna multiplikacija merodavnih prava

Smeju li se saugovarai dogovoriti da se na njihov ugovor istovremeno primeni vi#e nacionalnih prava, od kojih svako pravo na odreeno pitanje ili krug pitanja$ (azlog koji ide u prilog ogunosti ultiplika+ije je taj da stranke poto ogu isklju&iti erodavni zakon koji je odredio zakonodava+- ogu isklju&iti onda sa o neke odred"e prava koje su sa i iza"rali i na to esto ugraditi drugo pravo. To je upotre"a tzv prin+ipa /od veeg ka anje 0. (azlozi protiv: ti e se poveava ogunost >rauduloznog ponaanja- ne vodi se ra&una o to e da svako pravo i a svoju unutranju ravnote)u- ultiplika+ija o)e dovesti do apstra!ovanja 2ne uzi anja u o"zir- ne o"aziranja3 &itavog ugovora od strane "ilo kog postojeeg prava. ,z"iljni argu enti su drugi i trei.

(ezultat: u skladu sa savre eni s!vatanji a koja se protive ograni&enju %* tre"a pri!vatiti ogunost iz"ora vie prava sa pose"ne- sa ostalne +eline ugovora.

Pravo merodavno za ocenu punova*nosti ugovora o izboru merodavnog prava

4oji zakon je merodavan za ocenu valjanosti sporazuma o izboru merodavnog prava0 U novije vre e sve vei "roj autora s atra da je za o+enu punova)nosti sporazu a o iz"oru erodavnog prava merodavno pravo koje je u ugovoru izabrano kao merodavno tj le" causae (.3).

Mpp by Uro Topi 33

2npr ako su stranke izabrale #vajcarsko pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos onda !e #vajcarsko pravo biti merodavno i za ocenu punova,nosti sporazuma o izboru #vajcarskog prava/ Meuti tu postoji jedna logi&ka nedoslednost- jer kako e neko pravo "iti erodavno kada jo nije ni pro+enjeno da li je iz"or tog prava valjan$ To e se odgovara da iako &ak iz"or putativnog ;9 nije valjan- nesu njivo je da to pravo ipak postoji 2realna je &injeni+a da postoji npr to vaj+arsko pravo3. To sve ipak ne odgovara na pitanje za#to bi to pravo moralo biti merodavno0 *erovatno zato to se na taj na&in o oguava da sva pitanja o punova)nosti ugovora potpadnu pod jedno pravo. Pitanje sposo"nosti ostaje van do aaja takvog reenja- svaka stranka se ora pozvati na svoje personalno pravo.

'2. 1olizione norme za ugovore u odsustvu autonomije volje

4u supsidijarne ta&ke za odreivanje erodavnog prava u odnosu na autono iju volje koja je pri arna- ali nedovoljno koriena- jer su jo u veini oni ugovori koji su zaklju&eni "ez upotre"e autono ije volje.

1% Ke8 loci contractus % KK@

'ravo mesta zakljuenja ugovora je najstarija ta&ka vezivanja. 4 atralo se da je ugovor roen ta o gde je zaklju&en i sa o to pravo esta zaklju&enja i a snagu da volji da pravni zna&aj. Meuti vre eno do"ija argu ente protiv- jer u"rzani razvoj ko unika+ija i sao"raaja stvara oz"iljne tekoe u utvrivanju esta zaklju&enja 2kod sve &ei! zaklju&enja ugovora u odsustvu3. 1ato ta ta&ka vezivanja sve vie gu"i zna&aj.

2% Ke8 loci solutionis% KK,

*akon mesta ispunjenja ugovora . Bavlja se !ronoloki posle ;;9. :sti&e se da esto ispunjenja uvek ora "iti odreeno- ne o)e "iti slu&ajno. Meuti tekoe se javljaju upravo u vezi sa esto ispunjenja jer je &esto razlog spora upravo neispunjenje ugovora- a ugovorni+e ne ozna&avaju uvek esto ispunjenja.

!% .omicil #ili sedite$ du*nika karakteristi"ne prestacije #obaveze$% ..1P ili ,.1P
U teoriji se za ovu ta&ku vezivanja najvie zauzi ao Hni+er. ,n ka)e da je potre"no tragati za sutino o"liga+ije -tj ugovora. 4utina svakog ugovora je odreena karakteristi&no o"avezo . #oja presta+ija je karakteristi&na$ 2o je ona obaveza koja di+erencira razne tipove ugovora. Plaa se iz !iljadu razloga i jasno je da plaanje nije karakteristi&na o"aveza ugovora- ve je to

o"aveza druge strane- ona nenov&ana 2dakle o"aveza prodav+a- prevoznika- graevinara..itd3 ,na ti e pravi razliku iz eu ugovora o prodaji npr od ugovora o prevozu- "ez o"zira to u o"a ugovora postoji o"aveza plaanja. 1"og toga na ugovorni odnos tre"a pri eniti pravo do i+ila 2sedita3 npr prodav+a- prevoznikagraevinara..itd. : pored kritike da zane aruje osnovnu oso"inu savre ene ekono ije -a to je plaanju u nov+u koje ne s atra karakteristi&ni - ova ta&ka vezivanja je prisutna u sve vee "roju prava. 4 atra se da je ovo vezivanje &vrsto i da ne o)e "iti slu&ajno i da se relativno lako utvruje.

'% Princip najte*nje povezanosti% PNP

,vo nije ta&ka vezivanja koja je kao ostale klasi&ne ta&ke vezivanja e!ani&ka- kod koji! zakonodava+ unapred vrednuje vezu pravnog odnosa. ,na spada u okvirne ta&ke vezivanja- jer zakonodava+ u slu&aju nje daje sa o okvirna uputstva i preputa sudiji vrednovanje veze i utvrivanje sa koji pravo konkretni ugovorni odnos i a najtenju vezu. Prednost ove okvirne ta&ke vezivanja je u to e to o oguuje sudu pri enu najlogi&nijeg prava u konkretno slu&aju. Tekoa je u to e to je utvrivanje najtenje veze &esto ko plikovana analiza sa neizvesni is!odo - a postoje i razli&ita s!vatanja o to e ta "i "ila naj"li)a veza. %nalizu je najlake izvriti ako se osvrne o na konkretan tu)"eni za!tev i vidi o ta je pred et sporaz"og koji! pravni! pro"le a se tra)i erodavno pravo 2 ako je npr spor o kamatama raste znaaj mesta ispunjenja, ako je npr spor o punova,nosti, raste znaaj mesta zakljuenja ugovora itd/.

Mpp by Uro Topi 34 0% 1ombinacija PNP i neke neposredne ta"ke vezivanja

Da "i se predupredila pravna nesigurnost koju stvara pri ena P.P- a da "i se istovre eno zadr)ale prednosti P.P- u nogi zakonodavstvi a su stvorene ko "ina+ije ovog okvirnog prin+ipa sa drugi neposredno vezujui - e!ani&ni ta&ka a vezivanja. Takva ko "inovana ta&ka vezivanja isti&e jedno neposredno vezivanje kao pretpostavljeno- a istovre eno se ostavlja ogunost da sud kada vidi da je neka ta&ka vezivanja prikladnija pri eni tu ta&ku vezivanja. -MPP u odsustvu autonomije volje predvia kombinovanu ta"ku vezivanja, .#ili sedite$.1P L PNP.

'!. Pravo merodavno za +ormu ugovora

(snovna ta"ka vezivanja% locus regit actum% K:?
,snovna ta&ka vezivanja za odreivanje erodavnog prava za >or u ugovora je locus re it actum @/mesto vlada "inomB% K:?. Eor a se +eni pre a estu gde je ugovor zaklju&en. Pro"le nastaje kada su u pitanju distan+ioni ugovori- tj zaklju&eni u odsustvu. 1MPP ne sadr)i odgovor na ovo pitanje. 4iste ski tu a&enje ovog zakona i 1akona o o"liga+ioni odnosi a se dolazi do

reenja- tj. tre"a pri eniti teoriju prije a- npr. ako je prihvat ponude primljen u Srbiji tu je ugovor nastao.

&zuzeci od pravila K:?

U pogledu ugovora &iji su pred et nekretnine ;(% se za enjuje ta&ko ;(4.

Cakultativnost pravila K:?

Eakultativnost zna&i da se >or a ne ora +eniti po pravu esta zaklju&enja ugovora ve se o)e +eniti i po neko drugo pravu. : kod nas je pravilo lo+us regit a+tu >akultativne prirode. Po to drugo prvu se ugovor +eni onda kada nije punova)an po >or i pre a pravu dr)ave gde je sklopljen.Tako se pru)a /jo jedna ansa.0 Eakultativnost ne va)i za izuzetke od pravila ;(% jer su oni i perativne prirode. #oje je to pravo koje jo dolazi u o"zir pored pravila ;(%$ Postoje dva reenja u nae pravupre a zakoni a o eni+i i &eku to "i "ilo pravo zajedni&kog dr)avljanstva du)nika i poverio+aa pre a 1PUP i 1,4,*4 to je ;9- tj pravo erodavno za sadr)inu. To je predvieno i kao opte reenje u 1MPP.

?utonomija volje u pogledu +orme ugovora

&ogu li same stranke da odrede pravo po kojem !e se ceniti orma ugovora0 Mogue je da to "ude u&injeno posredno kada stranke "iraju pravo za ugovor u +elini. Postavlja se pitanje da li je ogue neposredno kada stranke "iraju pravo "a u pogledu >or e$ Nini se da je ogue -jer je pravilo ;(% >akultativne prirode- pa ne postoje s etnje da se ono za eni voljo stranaka. Merodavno e onda "iti sa o to novo pravilo- tj nee "iti za ena za ;(%. .aravno iz"or nije ogu kada su u pitanju ugovori izuze+i od pravila lo+us regit a+tu koji su i perativne prirode.

''. Pitanje cepanja ugovora

&o,e li se na isti ugovor primeniti vi#e prava0 Do toga o)e doi na dva na"ina: B2 Mo)e sam zakon postaviti razli&ite ta&ke vezivanja u pogledu razli&iti! pitanja 2npr jednu za >or u drugu za prava i o"aveze3 <2 .a pri enu vie prava na jedan ugovor ogu da uti&u i same stranke "ilo voljno ultiplika+ijo erodavni! prava "ilo tako to su iza"rale pravo koje ne pokriva sva pitanja pa je za druga pitanja erodavno drugo pravo.

Mpp by Uro Topi 35

9epanje se javlja u dva vida: kao veliko +epanje- kada se razna prava pri enjuju na pojedine >aze ugovora- i kao alo +epanje kada se jedno pravo pri enjuje za prava i o"aveze jednog ugovara&a a drugo pravo za prava i o"aveze drugog ugovara&a. ,snovni prigovor +epanju ugovara je taj to se naruava ravnote)a ugovora pri eno vie prava. #ontraargu ent "i "io da su po toj logi+i ugovori sa strani ele ento odavno neuravnote)eni jer se pro+esno pravo kod ovi! ugovora &esto razlikuje od aterijalnog- a i razli&ita se prava pri enjuju na pitanje >or e i sadr)ine. ) naem pravu jedno +epanje proizilazi iz 1MPP 2dakle zakonsko3- koji predvia razli&ite ta&ke

vezivanja za >or u i za sadr)inu ugovora- i to je reenje tipi&no. 1PUP i 1,4,*4 predviaju ogunost da sa e stranke doprinesu pri eni vie prava na isti ugovor. ***2preska&e se pitanje FI- ugovori o prevozu- "ez tvrdnje da pitanje ne o)e "iti postavljeno na ispitu- ali se ree pita3***

'7. :imska konvencija

)vod
#onven+ija o erodavno pravu za ugovorne o"aveze 2(i ska konven+ija3- uni>ikuje kolizionopravnu ateriju za ugovorne odnose u <vropskoj uniji. #onven+ija je inkorporisana u unutranje pravne siste e ti! ze alja- "ilo opto odred"o "ilo preuzi anje &itavog sadr)ava koven+ije u tekst zakona. (anije kolizione nor e za ugovorne odnose ze alja &lani+a prestaju da va)e i za eljuju i! reenja konven+ije. Preduslov pri ene konven+ije je postojanje ele enta inostranosti- ona se pri enjuje na na svaku ugovornu o"avezu koja i a vezu sa naj anje dve dr)ave. :ntenzitet vezivanja nije "itan. ,na se ne pri enjuje u &isti interni odnosi a "ez ele enta inostranosti. .eka pitanja vezana za ugovorne o"aveze nisu regulisana (i sko konven+ijo : statusposlov. i pr. sposo"nost >izi&ki! li+a- ugovorne o"aveze u vezi testa enta i nasleivanja- o"aveze iz eni+e i &eka i drugi! G,*- ar"itra)ne i druge sporazu e- pitanja vezana za trust, ugovore o osiguranju itd.

(dreivanje merodavnog prava po :imskoj konvenciji %?utonomija volje%

: (i ska konven+ija kao pri arnu ta&ku vezivanja predvia %*. Usvojena je kolizionopravna kon+ep+ija autono ije volje- to zna&i da se iza"rano pravo pri enjuje in toto, i imperativne i dispozitivne norme tog prava. Predviena je ogunost iz"ora prava za +eo ili sa o deo ugovora- a taj iz"or vie prava ora "iti opravdan i ne s e "iti kontradiktoran. Ugovara&i ogu u "ilo koje do"a dogovoriti da se ugovor ili njegov deo podvrgnu drugo pravu u esto onog prava koje je do tada regulisalo. :z"or deluje e+ tunc 2od po&etka3. 4a sporazu o iz"oru erodavnog prava je i sa ugovor koji ne deli sud"inu glavnog ugovora. 1a punova)nost sporazu a o iz"oru erodavnog prava erodavno je pravo koje je u ugovoru ozna&eno kao erodavno- dakle putativni ;9 2le? +ausae3 %Pravo merodavno u odsustvu autonomije volje% 4upsidijarna ta&ka vezivanja- onda kada se stranke nisu sporazu ele na osnovu autono ije volje o erodavno pravu- je PNP. Meuti - konvencija uvodi pretpostavku da je ugovor u najbli*oj vezi sa zemljom uobi"ajenog boravita odnosno sedita nosioca karakteristi"ne prestacije. ,va pretpostavka je o"oriva i sud o)e utvrditi iz okolnosti slu&aja da je neka druga veza sa neki pravo ja&a. U ri skoj konven+iji je naputen poja do i+ila i uveden poja uo"i&ajenog "oravita.

Mpp by Uro Topi 36

%-atita slabije strane u odredbama :imske konvencije%

(i ska konven+ija sadr)i pravila koja tite /sla"iju stranu0 u ugovorno donosu- konkretno u pogledu potroa&ki! ugovora i ugovora o radu. 'Potroa&ki ugovori' To su oni ugovori u koji a neko se"i pri"avlja ro"u ili usluge u svr!u koja ne a veze sa delatnou ili pro>esionalni aktivnosti a koje taj kupa+ o"avlja. #onven+ija propisuje dapriliko iz"ora erodavnog prava pute autono ije volje- potroa&i ne mogu biti lieni zatite koju im pru*aju imperativni propisi zemlje njegovog uobi"ajenog boravita. %ko stranke nisu vrile iz"or erodavnog prava- onda nee "iti erodavno pravo sedita nosio+a karakteristi&ne presta+ije- nego pravo esta uo"i&ajenog "oravita potroa&a. 'Ugovori o radu' 1aposleni koji zaklju&uju pojedina&ne ugovore o radu su druga kategorija kojoj (i ska konven+ija pru)a zatitu kao sla"ijoj strani. (azlog je to "i neograni&ena slo"oda iz"ora erodavnog prava snizila nivo zatite radnika. 1ato ri ska konven+ija propisuje: 5ko u ugovoru nije izabrano merodavno pravo- pri enie se pravo zemlje u kojoj zaposleni obavlja svoj rad. 5ko je u ugovoru uinjen izbor merodavnog prava takav iz"or ne mo*e liiti zatite koje mu pru*aju imperativni propisi zemlje u kojoj zaposleni obavlja rad. 'Corma ugovora po :imskoj konvenciji% ,snovna na era redaktora konven+ije- kada je u pitanju odreivanje erodavnog prava za >or u ugovora- "ila je da stvori to vie alternativni! ta&aka vezivanja da ugovoru da to vie ogunosti da se sa aspekta >or e odr)i na snazi. %ko je ugovor zaklju&en iz eu ugovorni! strana koje se nalaze u istoj dr)avi- ugovor je >or alno punova)an ako ispunjava uslove koje propisuje le" causae ili le" loci contractus. %ko su se ugovara&i nalazili u razli&iti dr)ava a u vre e zaklju&enja ugovora- erodavno je alternativno "ilo K@- "ilo pravo zemalja gde se ugovara"i nalaze. %Materijalna punova*nost ugovora% 9eni se pre a putativno ;9- dakle pretpostavljeno erodavno pravu. ,no e koje "i "ilo erodavno ako "i ugovor "io punova)an.

Norme neposredne primene u :imskoj konvenciji

: perativni propisi ze lje suda 2nor e neposredne pri ene 3 i aju pri at nad kolizioni nor a a i pri eno ;9 za ugovor. To nije novost. ,no to (i ska konven+ija donosi kao novinu je tret an nor i neposredne pri ene tree ze lje. 4ud o)e pri eniti nor e neposredne pri ene tree ze lje i dati i pri at nad erodavni pravo . Uslovi: Pri ena zavisi od diskre+ione odluke suda- a nor e neposredne pri ene oraju "iti iz onog prava koje je u "liskoj vezi sa slu&aje . (i ska konven+ija sadr)i &lan tj /uputstvo za upotre"u0 za sudove- kako oni tre"a da sprovedu pri enu nor i neposredne pri ene. 4ud ora da o"rati pa)nju na /prirodu i +ilj nor i0- a zati i /na posledi+e njene pri ene ili nepri ene0. Dakle- kao zaklju&ak se izvodi da od pro+ene postupajueg suda u nogo e zavisi kona&na odluka- zato je ovaj &lan kontoverzan i ostavljena je ogunost

stavljanja rezerve na njega.

'9. >e"ka konvencija

Be&ka konven+ija o eunarodnoj prodaji ro"e uni>ikuje zna&ajan deo nor i u o"lasti eunarodne prodaje ro"e. ,na je jedna od najire pri!vaeni! eunarodni! konven+ija u o"lasti eunarodnog pro eta 2od evropski! ze alja gotovo sve3. #onven+ija zato i a ulogu jednog od stu"ova eunarodnog trgovinskog prava. Be&ka konven+ija kao eunarodni ugovor i a prednost nad odred"a a do aeg zakonodavstva i sadr)i zna&ajne odred"e koji a regulie polje svoje pri ene.

Pojam Aprodaje robeB

#onven+ija etodo negativne enu era+ije odreuje ta ta ne potpada pod poja /prodaja ro"e0. B# se ne pri enjuje na potro#ake ugovore- tj kada se ro"a kupuje za li&ne potre"e.

Mpp by Uro Topi 37

1ati je izuzeta- z"og prirode pred eta prodaje- prodaja vrednosnih papira- novca, brodovahovercra tova- vazduhoplova i elektrine energije. .a kraju izuzeta je i prodaja na javnim aukcijama i u okviru prinudne prodaje.

Meunarodni karakter prodaje

(va konvencija se primenjuje za ugovore o prodaji robe zaklju"ene izmeu strana koje svoje sedite imaju na teritorijama razli"itih dr*ava: 5' -aka 5 84, 4ada su te dr,ave ugovornice 2ako i prodava+ i kupa+ i aju sedite u ze lja a &lani+a a B#3 =' -aka 8 84, 4ad pravila meunarodnog privatnog prava upu!uju na primenu prava dr,ave ugovornice onda e se pri eniti B# a tek supsidijarno unutranje pravo. Bilo da na pravo dr)ave ugovorni+e upuuje sud dr)ave &lani+e ili &ak sud dr)ave koja nije &lani+a. Pri ena B# nije o"avezna- stranke uvek ogu u ugovoru isklju&iti pri enu konven+ije. 2tzv /,pting ,ut03 Ugovorni+e ogu isklju&iti pri enu /ta&ke B0 &lana 5 konven+ije. .ai sudovi se ne snalaze "a naj"olje u pri eni B#- iako ona i a pri at nad 1,,- &ak i u jednostavni situa+ija a iz &lana 5 253 2a3. 4ud naj&ee previdi da je potre"no pri eniti B#. 4ud tako naj&ee kao erodavan pute 1MPP iznalazi na 1,,. U )al"eno postupku takve presude i aju razli&itu sud"inu- u neki slu&ajevi a se presude pred *ii trgovinski sudo ukidaju a nekada se postupa druga&ije.

'<. Pravo merodavno za menicu i "ek

1a eni+u i &ek postoje pose"no razraene kolizone nor e kod nas. .or e reguliu tri pitanja: ' erodavno pravo za eni&nu sposo"nost ' p za prava i o"aveze kod eni+e ' p za >or u eni&ni! o"aveza 2:zlo)ena pravila za eni+u se odnose i na &ek3

Meni"na #"ekovna$ sposobnost

1a sposo"nost nekog li+a da se eni&no o"ave)e erodavno je KN. Dakle pre a pravu dr)ave &iji je dr)avljanin to li+e. %ko eni&ni du)nik ne "i "io sposo"an pre a svo ;.- onda tre"a konsultovati pravo dr*ave gde je meni"na obaveza preuzeta.

Corma meni"nih #"ekovnih$ obaveza i radnji

,snovno pravilo za >or u eni&ni! o"aveza je K:? 2 esto vlada &ino 3. ,no je najire

pri!vaeno. Postoji dopuna: %ko su nai dr)avljani i du)nik i poverila+ eni&ne o"aveze i o"aveza je pri njena u inostranstvu a nije zadovoljena >or a pre a ;(%- onda je erodavno nae pravo ako su zadovoljeni uslovi po nae pravu- zna&i zajedni"ki KN 2,rpski$.

Prava i obaveze kod menice #i "eka$

Bavljaju se dve ta&ke vezivanja: KK@ i KK,- dakle mesto preuzimanje obaveze i mesto gde je menica plativa. KK, erodavno je za prava i o"aveze glavni! eni&ni! du)nika. KK@ erodavno je za o"aveze svi! ostali! eni&ni! du)nika.

Mpp by Uro Topi 38

HH5anugovorna odgovornostHH
'=. Pravo merodavno za kvazikontrakte
1%,ticanje bez osnova i upotreba stvari bez poslovodstva #kondikcijski i verzioni zahtevi$
1a koliziono regulisanje sti+anja "ez osnova postoji vie alternativa u teoriji i praksi: Bedna ogunost je da se erodavno pravo tra)i preko putativne osnove za sti+anje "ez osnova. 4vako sti+anje "ez osnova i a neki neva)ei osnov u neko poslu 2koji nije va)ei ili je ugaen itd3. Npr preko neva,e!eg kupopradajnog ugovora se o)e doi do erodavnog prava. Drugo reenje je da se do erodavnog prava doe preko oslon+a na mesto gde se ostvarilo sticanje "ez osnova. .a 1MPP stoji na stanovitu prvog reenja. 1ondikcijski zahtevi% Do sti+anja "ez osnova se dolazi kada se plati nepostojei dug 2dug plaen dva puta- ili se plati u uverenju da postoji3. 1a restitu+iju je merodavno pravo koje je merodavno za odnos iz koga je dug nastao- ili se pogreno dr)alo da je dug nastao. To je naj&ee ugovor. 5erzioni zahtevi% Upotre"a stvari "ez poslovodstva su slu&ajevi u koji a se iskoriena stvar pretvara u neto drugo- ili prestaje da postoji ili joj se s anji vrednost. 2npr esti su sluajevi upotrebe tueg graevinskog materijala3. 1a koliziono reenje zakonodava+ je oda"rao pri enu prava ze lje gde su se dogodile &injeni+e koje su dovele do nastanka o"aveze- poto su te &injeni+e vezane za upotre"u stvari- ta&ka vezivanja je K:, u momentu njene upotrebe.

2%Poslovodstvo bez naloga

Merodavno pravo se tra)i preko li+a koja su u ovo odnosu du)nik i poverila+. Pre a jedno s!vatanju erodavno je pravo do inus negotii 2li+a u &iju korist je poslovodstvo izvreno3 ili negotioru gestor'a. (e& je o K.. 4avre ena zakonodavna reenja kao ta&ku vezivanja odreuju esto gde je radnja poslovoe izvrena @ KK?. Tako je i po nae pravu.

0F. Merodavno pravo za graanskopravne delikte

Prvo koliziono reenje za delikte- zadr)alo se veo a dugo i "ilo je opte pri!vaeno u teoriji i praksi. To je prin+ip .e" loci delicti commissi-zakon esta izvrenja delikta. ,va ta&ka vezivanja je i danas vladajua- ali uz odreene izuzetke. 4ve do pre neku de+eniju ovo reenje ne a oz"iljnu alternativu. Meuti postojali su neki dopunski prin+ipi:

;e? >ori kao dopunski prin+ip' javilo se s!vatanje da tre"a pravo suda postaviti kao dopunski prin+ip pravilu ;;D9- i to samo za pitanje protivpravnosti - a ne za +elu pro"le atiku delikata. 4utina je da e se radnja s atrati protivpravno ako je protivpravna po ;;D9 i ;E. 1a ostala pitanja pri enjuje se sa o ;;D9. 2eko3e u primeni principa KK.@ se javljaju u slu"aju dislokacije radnje i posledi+e kada se ne o)e odrediti esto izvrenja delikta jer su radnja i posledi+a na razli&iti esti a. Pose"no sna)na kritika prin+ipa ;;D9 je u o"lasti sao"raajni! delikata- gde esto udesa gu"i zna&aj u savre eni uslovi a sao"raaja kada je ogue prei grani+e nekoliko dr)ava za za

Mpp by Uro Topi 39

jedan dan- esto udesa ti e postaje potpuno slu&ajno- pa "i relevantost toga prava esta udesa "ila nelogi&na. .ova stanovita se javljaju u a eri&koj teoriji i praksi povodo toga. Bavlja se iljenje da je novo reenje P.P- dakle ostavljeno je sudu da pro+eni koje je pravo u naj"li)oj vezi sa deliktni odnoso . Dalje pre+iziranje predvia (istejt ent ::: merodavno je pravo za delikte koje je u najznaajnijoj vezi sa #tetnim dogaajem i sa strankama. Sud !e posebno voditi rauna o mestu gde je nastupila #teta, mestu deliktne radnje, domicilu, dr,avljnstvu, mestu registracije, sedi#tu, sredi#tu odnosa stranaka..itd #ajvers uvodi jednu alu revolu+iju u teoriju sa svoji /siste o pre>eren+ija0- gde ka)e da ako pravila dr)ave gde je nastupila teta predviaju vii standard ponaanja i viu naknadu tete nego esto izvrenja delikta onda e se pri eniti pravo ze lje u kojo je teta nastupila. *odi se dakle po #ajversu ra&una i o sadr)ini propisa.

1olizione norme za graanskopravne delikte u naem MPP

,snovana koliziona reenja se nalaze u 1MPP. ,snovna ta&ka vezivanja je KK.@. Mesto radnje izvrenja tre"a tra)iti u svako konkretno slu&aju- ako je radnja pozitivna to je esto gde se tetnik nalazio u o entu preduzi anja- a ako je radnja negativna to je esto gde je tetnik i ao da dela. 1a slu&aj dislokacije zakonodava+ se opredelio za pri enu /teorije ,rtve", pri enie se ono pravo koje je u konkuren+iji povoljnije za oteenog. (adnja je protivpravna ako je takva "ilo po estu radnje ili estu nastupanja posledi+e. ,dstupanja od ;;D9 su sa o u poznati slu&ajevi a u koji a je pri ena ne ogua- na "rodu na otvoreno oru- u vazdu!oplovu iznad ora ili neke ze lje- tada se pri enjuje princip zakona zastave.

01. /aka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobra3ajne nezgode

)vod
Gaka kon>eren+ija za eunarodno privatno pravo je prvo"itno !tela da donese sveo"u!vatnu konven+iju za sve delikte- ali se vre eno od tog plana odustalo z"og tekoa oko postizanja konsenzusa na tako iroko polju- pa je odlu&eno da se donese konven+ija o u)oj o"lasti - o delikti a u dru sko sao"raaju. Gaka konven+ija nastoji da po iri razli&ite pristupe- iz eu pristali+a pravila ;;D9 i P.P tj /+entra gravita+ije0. (eenje je naeno u to e da je osnovno reenje ;;D9 uz "rojne izuzetke. :zuze+i su do inantni. Pravilo koje naj&ee za enjuje ;;D9 je esto registra+ije vozila.

(snovno reenje /ake konvencije

#onven+ija pri!vata kombinaciju KK.@ i mesta registracije vozila. #ako$ Primeni3e se KK.@ ako okolnosti slu"aja ne upu3uju na izuzetke koji bi uslovili primenu mesta registracije vozila. Uslovi za pri enu prava esta registra+ije vozila: koji se ti"u vozila su da su vozila koja u&estvuju u nezgodi registrovana u istoj dr)avi- a ako je u&estvovalo i li+e "ez vozila- onda se tra)i da i ono i a "oravite u istoj ze lji gde je registra+ija vozila. Potre"no je da se ispuni jo jedan od alternativnih uslova4 da za!tev postavlja voza&sopstvenik ili "ilo koje li+e koje pola)e neko pravo na vozilo- da za!tev postavlja )rtva putnik- ili da za!tev postavlja )rtva van vozila koja nije "ila putnik. .a tetu na stvari a e se pri eniti takoe ili pravo esta nezgode ili pravo esta registra+ije. %ko su se stvari nalazile u vozilu i pripadale putniku pri enie se pravo erodavno za odgovornost pre a putniku. %ko su se stvari nalazile u vozilu a ne pripadaju putniku pri enie se pravo koje je erodavno za odgovornost pre a vlasniku vozila. %ko su stvari van vozila pri enie se ;;D9 osi ako su te stvari pripadale )rtvi van vozila.

Mpp by Uro Topi 40

HHPrava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose u ,rbijiHH

02. prava stranaca da stupaju u porodi"nopravne odnose u ,rbiji
Pravo stranaca na brak
4vako ljudsko "ie i a pravo na "rak i ovo pravo se tretira kao osnovno ljudsko pravo. Pravo strana na "rak je u ogro noj veini dr)ava postavljeno kao opte pravo- koje je jednako dostupno stran+u kao i do ae dr)avljaninu. Do ae pravo ne postavlja nikakve dodatne uslove strani li+i a z"og svojstva stran+a. U 4r"iji je pravo na "rak opte pravo- koje proizilazi iz Ustava i rati>ikovani! eunarodni! ugovora.

Pravo stanaca da bude usvojitelj ili usvojenik

Be relativno rezervisano pravo. #onven+ija o pravi a deteta U. doputa da se pravo strana+a da "udu usvojitelji de+e postavi kao relativno rezervisano pravo.- tj sa o onda kada se u do ai okviri a ne o)e nai odgovarajue reenje.

U o"rnuto slu&aju- 1akon o dr)avljanstvu predvia da strana+ o)e "iti usvojenik u 4r"iji- koji u slu&aju potpunog usvojenja sti&e nae dr)avljanstvo. Teorijski su ogue tri situa+ije u pogledu prava strana+a da "udu usvojitelji i usvojeni+i: 5' #ada strana+ )eli da usvoji pred nai organo dete koje i a strano dr)avljanstvo' to pravo u se priznaje kao opte =' #ada do ai dr)avljanin )eli da usvoji stran+a 2dete koje i a strano dr). :li apatrida3 pred nai organo to pravo se priznaje kao opte D' #ada strana+ )eli da usvoji dete koje je na dr)avljanin to pravo u je relativno rezervisano jer oraju "iti ispunjeni dodatni uslovi: ' da se ne ogu nai usvojitelji eu do ai dr)avljani a- 'da se inistar nadle)an za porodi&nu zatitu slo)i sa ti e.

0!. Prava stranaca% nasleivanje, stvarna prava, obligaciona prava i radni odnos
Nasleivanje
Po 1akonu o nasleivanju stran+i i aju ista nasledna prava kao i do ai dr)avljani- pod uslovo re+ipro+iteta- osi ako je druga&ije propisano e. ugovoro . 1akon o osnova a svojinskopravni! odnosa predvia da strana+ o)e pod uslovo re+ipro+iteta nasleivati nepokretnosti na teritoriji 4r"ije. (e& je dakle o ormalnom reciprocitetu- jer e stran+i "iti izjedan&eni u pravi a sa do ai dr)avljani a. %patridi nasleuju "ez uslova re+ipro+iteta -to je logi&no- jer oni ne aju dr)avljanstvo ni jedne dr)ave.

Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose

%,tvarna prava na pokretnim stvarima ; javljaju se kao opta prava- kako po pitanju svojine tako i po pitanju sektorski!- u)i! stvarni! rpava 2 zaloga npr3. %,tvarna prava na nepokretnostima ; je relativno rezervisano pravo. Ponegde je relativno a ponegde apsolutno rezervisano pravo- ali je sve iri krug dr)ava koje propisuju na+ionalni tret an. ,vakvi dvojni na&ini regulisanja postoje z"og ekono ski!- politi&ko "ez"ednosni!- so+ijalni!na+ionali! -etni&ki! i rasni! razloga. 1ato postoje razli&ita ograni&enja prava na nepokretnosti za stran+e. Po nae pravu stran+i ogu sti+ati nepokretnosti pod uslovo zakonskog re+ipro+iteta. 4tran+i koji o"avljaju delatnost u 4r"iji ogu stei svojinu na nepokretnosti u na enske svr!e.

Mpp by Uro Topi 41 Prava stranaca da sti"u obligaciona prava

Pravo strana+a da "ude nosila+ o"liga+ioni! prava je uglavno svuda priznato kao opte pravo. :zuze+i se pose"no utvruju zakono i naj&ee se odnose na ugovore &iji su pred et nekretnine.

Pravo stranaca da zasnivaju radni odnos

To je relativno rezervisano pravo. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa su isti kao i za nae graane-

ali je potre"no da zadovolje jo tri uslova: 5' Da i aju odo"renje za stalno nastanjenje 2ako su jugoslovenskog porekla- ili su &lanovi u)e porodi+e nai dr)avljani ili i je odo"reno stalno nastanjenje- i druga li+a ako opravdavaju razlozi3 =' ,do"renje za zasnivanja radnog odnosa 2podnosi za!tev sa ili radna organiz+ije- u zavisnosti od toga da li i a odo"renje za stalno nastanjenje ili privre eni "oravak3 D' Da je re& o radno e stu koje nije rezervisano sa o za do ae dr)avljane Privre ene poslove do tri ese+a trajanja u jednoj kalendarskoj godini stran+i o"avljaju "ez po enuti! dodatni! uslova tj. kao i do ai dr)avljani.

0'. Prava stranih ulaga"a

U siro ani ekono ija a strane investi+ije se s atraju za naj"oljeg pokreta&a razvoja. Dr)ave u tranzi+iji uglavno predviaju pre>eren+ijalni- povlaeni- tret an za strane ulaga&e. ,trana ulaganja u ,rbiji .a osnovu 1akona o strani ulaganji a u 4r"iji postoje F tipa strani! ulaganja: B2 .snivanje novog preduze!a <2 4upovina udela ili akcija postoje!eg doma!eg preduze!a :2 Sticanje drugog imovinskog prava kojim strani ulaga ostvaruje svoj interes H2 )govor o koncesiji sa 8.- 1build operate trans er/ aran,manom 4vaki od ova F o"lika je rezervisan i za do ae ulaga&e- ali za razliku od nji! strani ulaga&i a se garantuju odreene povlasti+e. Ulaganja nisu ogua u svi privredni o"lasti a- jer su neke o"lasti odreene kao va)ne za "ez"ednost dr)ave- a to je proizvodnja i pro et oru)ja. 1o se smatra stranim ulaga"emG ) pogledu +izi"kih lica strani ulaga& je strano >izi&ko li+e 2dr)avljanin strane dr)ave3dr)avljanin 4r"ije koji i a pre"ivalite ili "oravite u inostranstvu u trajanju od naj anje 5 godinu. ) pogledu pravnih lica s atrae se pravno li+e sa sedite u inostranstvu- ogranak ili predstavnitvo u 4r"iji ne enja stvar. (baveze i prava stranih ulaga"aG ,snovna je o"aveza unos odreenog uloga- a to je ujedno i osnovni +ilj zakonodav+aprivla&enje stranog kapitala. Druga prava i povlasti+e koje se garantuju strano ulaga&u su u)itak jednakog polo)aja kao i do ai! preduzea- slo"odnu repatri+iju pro>ita 2 tj. ono to ulaga& stekne o)e konvertovati u stranu valutu i slo"odno pre"a+iti gde s atra da je potre"no 3- adekvatnu- "rzu i pravednu eksproprija+iju 2dr)ava uvek i a pravo da na+ionalizuje strano ulaganje kada je utvren javni interes ali je du)na adekvatnu ko penza+iju3. Dr)ava ne s e pravo stranog ulaga&a ste&eno u o entu upisa stranog ulaganja i registar suziti naknadno pro eno propisa- takva odred"a zakona se naziva sta"iliza+iona klauzula. 4rpski poreski propisi garantuju jednake poreske podsti+aje- &i e se iz"egava /round2tripping".

Mpp by Uro Topi 42

1oncesije i >(2 #on+esija je ugovor koji se na koncesionara prenosi pravo korienja prirodnog "ogatstva ili do"ra u optoj upotre"i ili u se daje dozvola za o"avljanje delatnosti od opteg interesa od strane koncendenta #davaoca koncesije$- pod pose"ni uslovi a i uz naknadu.

Pose"an o"lik kon+esije je koncesija po >(2 sistemu 2"uild' operate @ trans>er tj. izgradikoristipredaj3 kada investitor i a o"avezu da sagradi odreeni o"jekat 2npr autoput- gasovod3 a zati i a pravo da taj o"jekat eksploatie odreeno vre e 2ne du)e od D8 godina3. Po isteku roka o"jekat prelazi u svojinu (epu"like 4r"ije. Predlog za davanje kon+esije podnosi se *ladi 4r"ije- koja na "azi toga donosi kon+esioni akt. Po sprovedeno tenderu *lada donosi odluku o iz"oru kon+esionara. 1a ugovor je o"avezna pis ena >or a. #on+esionar i a o"avezu osnivanja u roku od O8 dana- pose"nog preduzea u 4r"iji. ,porovi :z strani! ulaganja i sporovi iz kon+esija ogu se reavati pred do ai sudovi a i pred ar"itra)a a 2strani i do ai 3. Nadle*nost stranih sudova se ne mo*e ugovoriti. To je dakle relativna iskljuiva nadle,nost na#ih sudova.

II>raanski postupak u prisustvu elementa inostranosti 1meunarodno gpp/ II

00. Pojam i zna"aj pravila o meunarodnoj nadle*nosti
Pod nadle)nou se podrazu eva krug poslova jednog suda- du)nost suda da postupi u odreenoj stvari 2da raspravlja po tu)"i3. .adle)nost o)e "iti stvarna 2 koja odreuje koji e sudovi "iti nadle)ni u prvo stepenu s o"ziro na vrstu i rang3- mesna 2 koja odreuje koji e od stvarno nadle)ni! sudova suditi po odreeno pitanju3 - +unkcionalna 2 njo e se odreuje krug poslova sudova razni! stepena o tu)"i i pravni lekovi a3. .ji a tre"a dodati i meunarodnu nadle*nost koja je za nas trenutno najinteresantnija.

Pojam meunarodne nadle*nosti

%ko ne "i postojala pravila o eunarodnoj nadle)nosti- s o"ziro da je svet is+epkan na pojedine dr)ave- tada ne "is o znali sudu koje ze lje da se o"rati o tu)"o u vezi spora sa ele ento inostranosti. 4vaka ze lja donosi svoja pravila o eunarodnoj nadle)nosti da "i reila koje ze lje sud e "iti nadle)an za spor &ije je &injeni&no stanje vezano za inostranstvo. Prvo, sutinsko, pitanje koje se postavlja kada *elimo da ostvarimo pravo iz odnosa sa elementom inostranosti je% organima koje dr*ave 3emo se obratitiG Pravila o meunarodnoj nadle*nosti sudova postavljaju granice jednog pravosua, odreuju u kojim sitacijama jedno pravosue ima pravo i du*nost da postupa. 4vaka dr)ava i a svoja pravila o eunarodnoj nadle)nosti- i donosi i! vodei ra&una pre svega o svoji interesi a jer )eli da o"u!vati one sporove za &ije je reenje zainteresovana- ali ora da vodi ra&una i o o"ziri a eunarodne saradnje i interesi a drugi! dr)ava. U sporu sa ele ento inostranosti o)e o se o"ratiti sa o pravosuu one dr)ave &ije nor e o

eunarodnoj sudskoj nadle)nosti predviaju nadle)nost svoji! sudova za taj slu&aj. %ko pravosue ko e s o se o"ratili nije nadle)no- nakon to to utvrdi od"ie da raspravlja o tu)"i. Meuti ogue je da su za neka pitanja vie pravosua u konkuren+iji nadle)na 2konkurentna nadle)nost3- pa tu)ila+ o)e da se opredeli za sud jedne od nji!. Propisi o e. nadle)nosti odreuju sa o sudovi koje dr)ave i aju pravo i du)nost da postupaju- a ne odreuju konkretno nadle)an sud- to je preputeno unutranje pravu ze lje u pitanju.

Mpp by Uro Topi 43 1riterijumi za zasnivanje nadle*nosti

.or e o eunarodnoj nadle)nosti odgovoraju na pitanje da li je nadle)an do ai sud. %ko je odgovor negativan- one se na to e zaustavljaju -ne odreuju dakle koje je pravosue nadle)no. .a&elno su dr)ave potpuno suverene pri odreivanju grani+a eunarodne nadle)nosti svoji! sudova. .ekada se s atralo da je sasvi dovoljno za zasnivanje nadle)nosti da se tu*eni ili njegova imovina nalazi na teritoriji dr*ave. Danas je najire pri!vaen osnov za zasnivanje nadle)nosti domicil ili redovno boravite #sedite$ tu*enog. Pored toga osnovnog postoje i drugi kriteriju i- kao to je mesto nala*enja stvari 2pokretne i nepokretne3- mesto zaklju"enja ugovora, mesto izvrenja pravnog posla, mesto delikta. Najzad, na kraju se postavlja jedno logi"no pitanje, nai e- ako s o rekli da zakonodava+ i a potpunu vlast nad na&ino na koji se stvaraju nor e o eunarodnoj nadle)nosti- ako je to unutranja stvar- zato je onda "ilo kakav o"zir pre a interesi a i kriteriju i a drugi! dr)ava i prava "itan$ ,dgovor se nalazi u jednoj kasnijoj >azi postupka- u postupku priznanja i izvrenja sudski! odluka u drugi dr)ava a- tada je "itno da je sud koji je doneo odluku zasnovao svoju nadle)nost na pri!vaeno kriteriju u za zasnivanje- ina&e odluka donesena u jednoj dr)avi nee va)iti u drugoj.

07. 1lasi+ikacija pravila o meunarodnoj nadle*nosti

1% .irektna i indirektna meunarodna nadle*nost
#riteriju za ovu podelu je pro+esni o enat u ko e se o+enjuje nadle)nost i svr!a o+ene nadle)nosti. Primenjivanjem pravila o direktnoj nadle*nosti, u o entu zasnivanja nadle)nosti za odlu&ivanje- odgovara se na pitanje da li je jedno pravosue uopte nadle)no da postupa u odreenoj stvari. To su do aa pravila one ze lje &ije se pravosuu prvo o"raa o. Primenom pravila o indirektnoj nadle*nosti se odgovara na pitanje nadle)nosti u jedno kasnije o entu kada se reava pitanje dejstva te odluke u nekoj drugoj dr)avi. Tada se pri enjuju nor e te druge dr)ave o indirektnoj nadle)nosti.

2% &sklju"iva i konkurentna meunarodna nadle*nost #pitanje 0<.$

&sklju"iva nadle*nost jedne ze lje isklju&uje nadle)nost sudova drugi! ze alja. #ada je isklju&ivo nadle)no srpsko pravosue- ne dozvoljava o da postupa strano pravosue. ,dluke stranog pravosua se ne "i priznale u to slu&aju. :sklju&iva nadle)nost se predvia izuzetno- kada neki odnos i a jake veze sa do ai pravosue i postoji jak interes da se ti pravni odnosi rasprave pred nai sudo . To su pre svega o"lasti porodi&nog prava i nekretnine. 1onkurentna nadle*nost zna&i da se pravili a dozvoljava da se javi kao nadle)no i neko drugo pravosue pored do aeg. Takav je najvei "roj pravila o eunarodnoj nadle)nosti.

Postoji i relativna isklju"iva meunarodna nadle*nost. Takve su odred"e zakona o strani ulaganji a koje propisuju nadle)nost do aeg suda za sporove iz te o"lasti- ali se stranke ogu dogovoriti da spor povere nekoj stranoj ili do aoj ar"itra)i.

!% (pta #sa retorzijom$ i posebna meunarodna nadle*nost i +orum non conveniens #pitanje 09.$
(pta meunarodna nadle*nost je ona koja je za sve vrste sporova i postupaka. (snov za zasnivanje opte nadle)nosti je ve po enuto pre"ivalite 2alternativno "oravite3 tu)enog li+akod pravni! li+a to je sedite. Posebna meunarodna nadle*nost pravosua se zasniva za pose"ne kategorije odnosa- tj sporova- van opteg >oru a tu)enog- na osnovu drugi! kontakata. 2 %ko je npr osnov zasnivanja

Mpp by Uro Topi 44

nadle)nosti imovina nadle)nost tre"a da postoji sa o u pogledu te i ovine- ili ako je osnov esto izvrenja delikta- nadle)nost va)i sa o u pogledu za!teva za naknadu tete pri&injene delikto ..itd3 :etorziona meunarodna nadle*nost postoji u slu&ajevi a kada postoji nadle)nost suda neke ze lje u sporu protiv dr)avljanina 4r"ije pre a kriteriju u nepoznato nae pravu. Tada naa dr)ava /preslikava0 taj kriteriju ili /pozaj ljuje0 u pogledu strana+a te dr)ave u sporu pred nai sudo . 1ato se ova nadle)nost naziva re+ipro&no ili retorziono .

Corum non conveninens #neprikladan +orum$

Nesto se u praksi deava da o"e stranke i aju razloga da pokrenu spor povodo svog pravnog odnosa. Takva sita+ija se ponekad reava #orum shoppin -om tako to odlu"uju3u prednost sti"e ona stranka koja prva podnese tu)"u i otpo&ne postupak u za nju najpovoljnije pravosuu. 2va*an primer za razumevanje4 poznat je sluaj )nion Jarbide amerike multinacionalne kompanije koja proizvodi pesticide , koja je sagradila abriku u 3ndiji kod grada 8opal. Do#lo je do havarije i nastala je velika #teta po zdravlje ljudi i okolinu, hiljade ljudi je umrlo. 5meriki advokati su pohrlili u 3ndiju kako bi od o#te!enih uzeli #to vi#e punomo!ja, kako bi tu,ili kompaniju u op#tem orumu2 S5D, te od kompanije naplatili orgomnu od#tetu. 'arnice su konsolidovane pred sudom u Njujorku. &eutim dolazi do obrta, sud op#teg oruma se oglasio nenadle,nim, spasiv#i kompaniju od bankrotstva i prepustio je sluaj indijskim sudovima./ Hta se dogodilo$ ,vaj o"rt o oguila je doktrina orum non conveniens, tj doktrina neprikladnog >oru a. .ju ne poznaju kontinentalni sudovi- koji su ne oni pred orum shopping2om, za razliku od angosaksonskih zemalja koje mogu konstatovati da iako postoji nadle*nost opteg +oruma neko drugo pravosue bi bilo mnogo prikladnije i prirodnije mesto da se spor raspravi. To je

doktrina neprikladnog >oru a. U slu&aju /8opal" ameriki sud je procenio da je 3ndija pogodnije mesto za raspravljanje s obzirom da se tamo dogodila nesre!a da su tamo svedoci, dokazi i da bi postupak u S5D bio dosta skuplji. Tu)eni je kao to je o"i&aj kod >oru non +onvenines orao da se o"ave)e da e pri!vatiti odluku stranog suda i da nee isti+ati prigovor nenadle)nosti 2to ko paniji nije teko palo jer je slu&aj zavren u :ndiji na neadekvatan na&in a isplaena odteta je neuporedivo anja 3. .eprikladni >oru je po&eo da trpi otre kritike da je puko sredstvo za spaavanje a eri&ki! ultina+ionalni! ko panija.

0=. -akonski i sporazumno odreena meunarodna nadle*nost #prorogacija nadle*nosti$

Do sada s o govorili o zakonski odreenoj eunarodnoj nadle)nosti- koja se zasniva na zakonski nor a a i erili a. Postoji i drugi na&in odreivanja eunarodne nadle)nosti pute sporazu a stranaka. .aravno ni ovaj na&in nije nezavisan od zakona- jer je sporazu punova)an sa o ako je u zakonski okviri a. U nae pravu postoje dve vrste ovi! sporazu a- koji a se: 1% sporazumeva o nadle*nosti srpskog suda- 2% sporazumeva o nadle*nosti stranog suda. Proroga+ija nadle)nosti je sporazu stranaka koji one odreuju sud neke ze lje koji e odlu&ivati o nji!ovoj pravnoj stvari. )slovi4 4porazu o nadle)nosti srpskog suda e "iti valjan ako je akar jedna stranka na dr)avljanin- i ako nije posredi pravna stvar koja se ti&e "ra&ni!- porodi&ni! i statusni! odnosa. 4porazu o nadle)nosti stranog suda e "iti valjan- ako je akar jedna stranka strani dr)avljaninako nije po sredi pravna stvar iz o"lasti "ra&ni!- porodi&ni! i statusni! odnosa- i ako nije po sredi spor za koji po nai propisi a postoji isklju&iva nadle)nost naeg suda. ,"avezna je pis ena >or a. 4porazu je sa ostalni pravni posao i ne deli sud"inu glavnog ugovora- pravo erodavno za o+enu nejgove punova)nosti je KC prorogati- pravo ze lje &iji je sud u sporazu u prorogiran. 2znai ako je npr. u sporazumu stranaka za njihov spor odreen #vajcarski sud, #vajcarsko pravo !e biti merodavno za punova,nost tog sporazuma o prorogaciji/. (ezultat proroga+ije je da prorogirano pravosue postaje isklju"ivo nadle*no- a derogira se nadle)nost onog pravosua koje "i po zakonu "ilo nadle)no za konkretan spor.

Mpp by Uro Topi 45

71. Meunarodna litispendencija

.aj&ei o"lik eunarodne nadle)nosti je konkurentna nadle)nost. Postoji mogu3nost da se povodom istog spora stranke obrate sudovima vie zemalja i da se postupak tako e+ektivno vodi u vie zemalja. Da li na odluku jednog suda o to e da li da povede postupak uti&e &injeni+a da se u istoj stvari ve vodi spor u drugoj ze lji$ -MPP je stao na stanovite da ranije pokrenuta parnica u inostranstvu ima procesne e+ekte -

ali taj e>ekat nije kao u unutranje pravu od"a+ivanje tu)"e u slu&aju litispenden+ije -nego je pro+esni e>ekat u to e da e sud prekinuti postupak. .e odreuje se kada se postupak nastavljaali je najverovatnije s isao prekida u to e da se sa&eka dok se ne donese strana odluka i dok se otkloni neizvesnost o to e !oe li se ta odluka priznati u 4r"iji i izjedna&iti sa do ao . %ko strani sud eritorno rei spor i odluka "ude priznata u 4r"iji - tu)"u "i tre"alo od"a+iti zato to je ta strana odluka kod nas onda res iudicata. %ko se strani postupak ne okon&a eritorno postupak pred nai sudo "i se nastavio. 4ud postupak prekida samo po predlogu stranke- podnoenjem prigovora litispendencije od strane stranke - ne e+ o icio. )slovi su: da je pred strani sudo pokrenut postupak- da je u pitanju spor za koji nije isklju&ivo nadle)an na sud- da iz eu 4r"ije i ze lje u pitanju postoji uzaja nost u prekidanju postupaka kada se u onoj drugoj vodi postupak o isto . .onoenjem reenja o prekidu postupak se prekida.

72. >risel & regulativa

(snovne ideje >risel & regulative
Briselska konven+ija o nadle)nosti i priznanju i izvrenju sudski! odluka u graanski i trgova&ki stvari a. Prva ideja Brisel : regulative je olakanje - li"eraliza+ija pro eta odluka sudova ze lja <U u graanskoj i trgova&koj ateriji. Jlavna prepreka to e je "ila u ne ogunosti kontrole na&ina zasnivanja nadle)nosti strani! sudova- jer su na+ionalni sudovi koristili svoje propise o nadle)nostia sudovi dr)ava priznanja su nastavljali da svoji pravili a o indirektnoj nadle)nosti preispituju nadle)nost sudova koji su donosili odluke- i tako je pro et odluka "io ote)an i spor. Pro"le li"eraliza+ije pro eta odluka reava se drugo idejo - taksativni na"rajanje kriteriju a na osnovu koji sudovi ze alja <U s eju da zasnivaju nadle)nost. Ti e e nestati potre"a za kontrolo u postupku priznanja. Trea ideja je ja&anje pravne zatite li+a koja i aju do i+il u <U- jer koristi od re)i a Brisel : regulative i aju sa o tu)eni sa do i+ilo u <U. 2u produ)etku e o videti na koji na&in3

Pravila >risel & regulative

Prema licima koja imaju domicil 2ne oraju i ati dr)avljanstvo neke od &lani+a- dovoljan je do i+il3 u ) nadle)nost se o)e zasnovati sa o po odred"a a B(. To je tzv Abela listaB 2odo"rena lista3 kriteriju a. % postoji i Acrna listaB kriterijuma- to su oni kriteriju i po koji a se nadle)nost ne o)e zasnovati pre a li+i a koja i aju do i+il u <U. Dakle po "eloj listi kriteriju a o)e a po +rnoj ne o)e da se zasnuje nadle)nost. Meuti tu)io+i ogu i dalje koristiti +rnu listu kriteriju a kada tu)e ona li+a koja ne aju do i+il u <U. .a vidimo sad koji su to kriterijumi #koji "ine belu listu$G %(pti +orum B( propisuje da se li+a koja i aju do i+il u <U ogu tu*iti samo u zemlji u kojoj imaju domicil.

%1riterijumi posebne nadle*nosti ;i+a koja i aju do i+il u <U ogu "iti tu)ena i van ze lje do i+ila- ako je to propisano kriteriju i a pose"ne nadle)nosti. U sporovi a iz ugovorni! odnosa o)e se tu)iti u zemlji izvrenja sporne obaveze , za delikte i kvazidelikte "ie nadle)an sud mesta izvrenja delikta.

Mpp by Uro Topi 46 -atita slabije strane po >:

B( poklanja pose"nu pa)nju zatiti sla"ije strane. #ao sla"ija strana identi>ikovani su potroa&i i zaposleni- zati korisni+i osiguranja. 1atita je dvojaka: 1% slabija strana mo*e tu*iti ja"u i u zemlji svog domicila, 2% ja"a strana ne mo*e koristiti posebne osnove nadle*nosti, ve3 mora slabiju stranu tu*iti u njenom optem +orumu #zemlji domicila$.

&sklju"iva nadle*nost po >:

Predviena je povodo postupaka o stvarni pravi a na nepokretnosti- tu je isklju"ivo nadle*an sud mesta nala*enja nepokretnosti. U postupku za povodo statusa pravni! li+a' +orum sedita pravnog lica. U postupku povodo upisa u javne knjige' +orum zemlje u kojoj se knjiga vodi. U postupku koji se ti&e izvrenja presude 2npr izuzi anje- postupak za predaju..3' sud zemlje izvrenja.

Prorogacija po >:
,trana"ka autonomija ima prvenstvo. 1a"ranjena je generalna proroga+ija- ve ona ora "iti za konkretan odnos. %ko je "are jedna strana do i+ilirana u <U- prorogirani sud auto atski postaje nadle)an. %ko su o"e ugovorni+e do i+ilirane van <U 2npr tursko i srpsko preduzee3 a ugovore nadle)nost nekog suda u <U 2npr ne a&kog suda3 punova)nost takvog sporazu a e se +eniti po pravu ze lje prorogiranog suda 2dakle .e a&ke3 a ne po B(.

Kitispendencija i povezani zahtevi po >:

;itispenden+ija po B( odgovara s!vatanju litispenden+ije u nae pravu. Prednost i a sud koji je prvi zapo&eo postupak. %ko je taj sud utvrdio da je nadle)an svi ostali e od"a+iti tu)"u i oglasiti se nenadle)ni . %ko sud jo nije odlu&io o svojoj nadle)nosti- ostali e prekinuti postupke i sa&ekati da prvopostupajui sud odlu&i da li je nadle)an ili nije. #ada se pred sudovi a <U vodi postupak ne o isti 2litispenden+ija3 ve o povezani za!tevi a. ,vde ne a identiteta tu)"eni! za!teva ali je "olje da o "liski za!tevi a odlu&uje jedan sud nego da doe do kontradiktorni! odluka. U to slu&aju sud pred koji je postupak prvo po&eo da te&e nastavlja postupak a ostali mogu da i! prekinu.

HH5oenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranostiHH

7!. )staljivanje nadle*nosti

Prema -akonu o parni"nom postupku #-PP3 sud o+enjuje svoju nadle)nost pre a okolnosti a koje su postojale u o entu dostavljanja tu)"e sudu. Ukoliko sud pre a okolnosti a tog o enta utvrdi da je nadle)an naknadna pro ena okolnosti nee dovesti do gu"itka nadle)nosti tog suda. ? koji je momenat bitan za ocenu meunarodne nadle*nosti srpskog suda- i da li naknadna pro ena &injeni+a dovodi do gu"itka nadle)nsoti ili dolazi do ustaljivanja- kao u slu&aju reenja 1PP za unutranje stvari$ -MPP predvia da je za o+enu nadle)nsoti do aeg pravosua relevantan momenat kada je parnica po"ela te3i, tj momenat dostavljanja tu*be tu*enome. Da li je zakonodava+ svesno napustio kriteriju koji je u 1PP i po erio ga za vre enski kasniji o enat ili je u pitanju redak+ijska grekaK$ Postoji vie razloga za tvrdnju da je zakonodava+ to u&inio na erno. )staljivanje nadle*nosti suda, A okamenjivanje0- slu*i da se spre&e anipula+ije u vezi sa nadle)nou z"og toga to su &injeni+e na koji a se nadle)nost zasniva pro enjljive. .ji!ovo svesno pro eno "i tu)eni ogao odugovla&iti postupak 2npr zbog promene domicila sud bi se oglasio nenadle,nim, a novi bi sud zasnovao nadle,nost/. Mogunost zloupotre"e se s anjuje

Mpp by Uro Topi 47

kada se jedan o enat uz e kao "itan i posle njegovog proteka se nadle)nost ustaljuje 2oka enjuje3. Do zloupotre"e naj&ee o)e doi u o entu kada tu)eni sazna da je tu)enkada do"ije tu)"u 2jer je tada saznao da mo,e promeniti domicil npr3- onda je logi&no da je zakonodava+ po erio taj o enat od kog se ustaljuje nadle)nost sa o enta dostavljanja tu)"e sudu na o enat dostavljanja tu)"e tu)eno e. Posle tog o enta nadle)nost suda se oka enjuje 2pa npr nije relevantno da li !e posle toga tu,eni promeniti domicil jer je nadle,nost okamenjena"/. .akle, momenat relevantan za ocenu postojanja meunarodne nadle*nosti srpskog pravosua je momenat dostavljanja tu*be tu*enome, kako i pie u -MPP. Naknadna izmena "injenica ne3e biti relevantna.

7'. ,tranci i graanski postupak sa elementom inostranosti

,trana"ka i parni"na sposobnost stranca
Merodavno pravo za pro+enu strana&ke i parni&ne sposo"nosti strani! >izi&ki! i pravni! li+a je odreeno u 1MPP. 1a >izi&ka li+a to je KN stranca- a za pravna li+a erodavno je pravo dr*ave registracije korigovano teorijom stvarnog sedita. Mogue po to e je da pred nai sudo "ude parni&no sposo"no li+e koje pre a nae pravu ne "i "ilo poslovno sposo"no ali je sposo"no po ;.- i o"rnuto- ogue je da nije sposo"no po ;.- jer on postavlja vie kriteriju e- ali e oi da "ude sposo"no jer zadovoljava uslove ;E 2prava 4r"ije3.

Polo*aj stranaca u graanskom postupku i aktorska kaucija

Polo)aj strana+a pred nai Tako sudo je u na&elu izjedna&en sa polo)aje do ai! dr)avljana.

je u veini dr)ava. Meuti postoje odreene anje razlike ko je se javljaju u veini prava- a one se ogledaju u aktorskoj kauciji i uslovnoj dostupnosti prava na besplatnu sudsku pomo3. 1% ?ktorska kaucija% je o"aveza stran+a koji se javlja u sporu kao tu)ila+ da polo)i odreeni iznos kao kau+iju za o"ez"eenje parni&ni! trokova druge strane- tj tu)enika. :azlog je spre&avanje zloupotre"a. 4 atra se da je i ovina tu)io+a u inostranstvu teko dostupna pa "i se iz nje trokovi teko ogli naplatiti ako "i tu)enik "io izlo)en trokovi a z"og radnjii u postupku a do"io je na kraju spor. U sutini institut aktorske kau+ije prolazi od pretpostavke da tu)ila+ pokree spor iz o"esti i z"og toga trpi kritike. )slovi4 da je tu)ila+ strana+- da tu)eni istakne za!tev za polaganje o"ez"eenja 2dakle sud ne o)e tra)iti e? o>>o3. Ne3e postojati obaveza4 ako je re& o "ra&no sporu- utvrivanju o&instva- aterinstva- o sporu iz zakonskog izdr)avanja- potra)ivanji a iz radnog odnosa- protivtu)"i- tu)"i za izdavanje platnog naloga- eni&noj i &ekovnoj tu)"i. Takoe ni ako postoji re+ipro+itet iz eu dr)ava o to e da se kau+ija ne pola)e. 2% >esplatna sudska pomo3% 4ir o ako pravo sep riznaje stran+i a koji i aju pre"ivalite u 4r"iji pod isti uslovi a kao i do ai dr)avljani a. %ko ne aju pre"ivalite onda je potre"na uzaja nost. Da "i strana+ "io oslo"oen od preduj ljivanja trokova ora podneti uverenje svog nadle)nog organa o i ovno stanju do ae sudu. Posle svega na ee se zaklju&ak- usled toliko izuzetaka u pogledu i onako nejednakosti- da su stran+i gotovo "ezrezervno izjednaeni u pravi a sa do ai dr)avljani a pred srpski sudo .

70. Meunarodna pravna pomo3

1"og prirode graanskog postupka sa ele ento inostranosti- odreene parni&ne radnje tre"a preduzeti u razli&iti suvereniteti a. Te parni&ne radnje na teritoriji strane dr)ave ogu se preduzeti sa o u saradnji sa strani organi a. (adnja koja se naj&ee o"avlja pute pravne po oi i koja je najzna&ajnija je dostavljanje.

Mpp by Uro Topi 48 .ostavljanje

.epravilo izvreno dostavljanja je razlog za od"ijanje priznanja odluke z"og povrede prava od"rane- kako kod nas tako i gotovo svuda u svetu. #od nas je dostavljanje ureeno u 1PP ali i u nogi "ilateralni i ultilateralni eunarodni ugovori a. Po 1PP postoji nekoliko na&ina dostavljanja: %?ko je re" o stranim licima #+izi"ka i pravna3 dostavljanje se vri diplo atski pute . :zuzetno i preko predstavnitva pravnog li+a u 4r"iji. '?ko je re" o naim dr*avljanima- dostavljanej se vri preko naeg konzularnog predstavnika ili preko pravnog li+a registrovanog za poslove dostavljanja 2D%G,6ede+, -N-/ ali sa o ako li+e pristane na takav na&in dostavljanja. 'Dostavljanje se mo*e vriti i posebnom punomo3niku za prije pis ena. Po 1PP stranka koja se nalazi u inostranstvu du)na je da postavi takvog puno onika. '1omunikacija sa stranim sudom se o"avlja diplo atski pute . Preko Ministarstva pravdepa dalje pute Ministarstva spoljni! poslova- do stranog organa za diplo atske poslove koji "i dalje ustupio strano sudu. Mogu se sporazu i a predvideti i jednostavniji na&ini.

Gaka konven+ija o olakanju eunarodnog pristupa sudovi a predvia da dr)ave ugovorni+e odrede +entralni organ za prije ol"i za stranu sudsku po o. Pitanje jezika dostavljanja% je po Gakoj konven+iji reeno tako da se zamolnica dostavlja na jeziku za oljene dr)ave 1npr ako tra,imo pomo! od 3talije2 na italijanskom/. %li veliki "roj "ilateralni! sporazu e 4r"ije sa drugi ze lja a predvia o"raanje na jeziku ze lje olilje. ,amo pismeno po Gakoj konven+iji o)e "iti i na jeziku ze lje iz koje poti&e- "ez overenog prevoda- ako se tra)i uo"i&ajena dostava. Po 1PP pis eno i za olni+a oraju "iti na jeziku za oljene ze lje.

(stali vidovi pravne pomo3i

4u "rojne druge pro+esne radnje kao npr : izvoenje dokaza- in>or ativno sasluanjepri"avljanje o"avetenja o adresa a i drugi &injeni+a a- dostavljanje izvoda o stanju prava 2zakona3..itd. 1a oljeni sud izvodi radnje na na&in koji je predvien u njegovi - do ai pro+esni nor a aosi ako je pose"no za oljen da postupi na drugi na&in 2ako to nije protivno javno poretku3.

Principi na kojima se zasniva meunarodna pravna pomo3 su4 1% Princip suverenosti% osnovna ideja je da ograni jedne dr)ave ne ogu da vode postupak
na teritoriji druge dr)ave. Prin+ip suverenosti svojo sutino upravo ukazuje da je jedini na&in voenja postupka na teritoriji strane dr)ave pute pravne po oi. 2% Princip ravnopravnosti% se ostvaruje po ou uslova re+ipro+iteta. Priliko zauzi anja stava pre a za olni+i neke dr)ave vodi se ra&una kakav stav i a strana dr)ava pre a nai za olni+i a za pravnu po o. Tako se ostvaruje ravnopravna saradanja. Meuti uslov re+ipro+iteta tre"a >leksi"ilno tu a&iti- da ne "i postao ko&ni+a eunarodne saradnje. !% +ikasnost% potre"ni su jednostavni i +elis!odni o"li+i organizovanja eunarodne pravne po oi- i oni se neprekidno tra)e na eunarodno i unutranje planu.

Mpp by Uro Topi 49

HHPriznanje i izvrenje stranih sudskih odlukaHH

77. Pojam strane sudske odluke
Pod pojmom strane odluke koja je podo"na za priznanje u 4r"iji- podrazumevamo odluku stranog suda ili nesudskih organa koje su po dejstvima i statusu izjedna"ene sa sudskim, i to po pravu dr*ave u "ije ime su donete. Dakle pravo ze lje odluke je erodavno za kvali>ika+iju jedne odluke kao sudske. -emlja porekla je ona ze lja u &ije i e je odluka odneta. (dluka mora biti podobna za priznanje, mora biti meritorna, podobna da stekne svojstvo pravnosna*nosti i mora regulisati privatnopravne odnose pojedinca ili pravnog lica. &nostranost se +eni pre a trenutku pravnosna)nosti. .aziv sa e odluke nije "itan. Podo"ne su i konstitutivne i deklaratorne i konde natorne presude za priznanje. #ao i dopunske i deli i&ne presude. Meupresuda po veinsko s!vatanju o)e "iti podo"na za priznanje jer je sna"devena aterijalno pravnosna)nou. Privre ena era stranog organa se ne o)e priznati jer nije kona&na odluka.

4trana verodostojna isprava se ne

o)e izvriti direktno nego se prvo

ora priznati.

79. Pojam priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka

Priznati i izvriti stranu sudsku presudu zna"i prihvatiti je kao pravnosna*nu i kao izvrni naslov, izjedna"iti je u dejstvima sa doma3im odlukama. : a odluka koje se ogu sa o priznati 2npr statusne odluke3 dok i a odluka koje su podo"ne za izvrenje 2osuujue presude koje se ne ti&u statusa - trokovi postupka itd3. (snovno je pitanje da li strane sudske odluke imaju status pravnosna*ne presude i izvrnog naslova kod nasG %ko "i presude ostale "ez dejstva van ze lje gde su donete- to "i oglo o"ezvrediti &itav siste zatite prava sa ele ento inostranosti i oz"iljno "i naruilo eunarodnu ekono sku saradnju. .e a su nje da ti po enuti argu enti govore u prilog to e da se sudski odluka a prizna dejstvo van dr)ave &iji su i! sudovi doneli. 4a druge strane priznanje ne s e "iti auto atsko- jer "i to ugrozilo suverenost do ae dr)avei oglo "i na etnuti reenja nespojiva sa prin+ipi a do aeg javnog poretka. Danas veina dr)ava priznaje dejstvo strani sudski odluka a- ali kroz e!aniza priznanja i izvrenja. Takvi! siste a i priznanja i izvrenja strani! sudski! i a I osnovni! tipova.

7<. ,istemi priznanja i izvrenja stranih odluka

(azlikuje o I siste a priznanja i izvrenja strani! sudski! odluka- i svaki siste u razli&itoj eri titi interese kako eunarodne saradnje na jednoj strani tako i do ai poredak. 1%,istem ograni"ene kontrole% (vaj sistem je danas najire prihva3en, i prihvata ga i nae pravo. .e pri!vata priznanje strane odluke "ezuslovno. Preispitivanje strane sudske odluke se o)e vriti sa o u pogledu taksativno navedeni! pitanja- uglavno pro+esnog zna&aja. :spituje se sa o >or alna strana inostrane sudske odluke. Mogua su sa o dva reenja u ovo siste u- ili da se strana odluka prizna onakva kakva jeste ili da se uskrati priznanje. Dakle- do ai sud se u ovo siste u ne stavlja u polo)aj vieg suda u odnosu na strani sud. 2%,istem neograni"ene kontrole% #od ovog siste a preispitivanje strane odluke se nee zadr)ati sa o na >or alnoj strani strane odluke ve e se preispitati i kvalitet utvrenog "injeni"nog stanja i primenjeno materijalno pravo. Taj siste se kod nas pri enjuje za statusne odluke.

Mpp by Uro Topi 50

!%,istem revizije iz osnova% Po ovo siste u se preispitivanje vri kao i u neograni&eno siste u sa o se odluka mo*e i preina"iti. ,vaj siste se naputa u oderni pravi a. '%,istem prima #acie evidens% #od ovog siste a priznanja vodi se zapravo nov postupak. U ovo postupku je isklju&en prigovor res iudicata 1presuene stvari/. 4 atrae se da je strana odluka /dokaz na prvi pogled0.

0%,istem nepriznavanja% ,vaj siste je siste nepriznavanja i neizvravanja strani! sudski! odluka. ,vde se svrstavaju i one ze lje kod koji! se u na&elu ne o)e izvriti strana odluka -se ako nije druga&ije eunarodni ugovoro predvieno. U praksi su retki &isti o"li+i ovi! siste a- uglavno u dr)ava a postoje razli&iti prelazni o"li+i sa oso"ina a vie siste a. #od nas je siste priznavanja i izvrenja strani! sudski! odluka jedinstven- ne postoji jedan siste za priznaje a drugi za izvrenje.

7=. ,metnje priznanju i izvrenju stranih odluka u ,rbiji

Da "i strana odluka ogla "iti priznata i proglaena izvrno ona ora da zadovolji uslove koje za!teva nae pozitivno pravo. 4koro svi uslovi su >or ulisani negativno- kao smetnje # 4strana sudska odluka nee se priznati ukoliko ne postoji---ili, mora da postoji---5$. Teret dokazivanje je na du)niku jer je u njegovo interesu da doka)e postojanje s etnji. %li sud na neke s etnje pazi i e? o>>i+io. 1% Meunarodna nadle*nost suda koji je doneo odluku% Pro+ena- da li je sud koji je doneo odluku i ao dovoljnu vezu sa sporni odnoso - se vri pre a standardi a ze lje u kojoj se tra)i priznanje- dakle ze lji priznanja. 'Po jedno reenju strani sud ne o)e da "ude nadle)an ako u dato sporu o)e da sudi i do ai sud- to prakti&no zna&i da je pravilo koje o oguava do ae sudu da sudi istovre eno i pravilo o isklju&ivoj nadle)nosti do aeg suda. ,vaj tip reenja nije nigde pri!vaen. 'Drugi tip reenja- srednji- ka)e da e se priznati nadle)nost stranog suda u svi slu&ajevi a koji "i opravdali i nadle)nost do aeg suda. To tzv /siste ogledala.0 ,vakvi reenje se uti&e na strane dr)ave da se ne oslanjanju na /egzor"itantne0 kriteriju e za eunarodnu nadle)nostve da se oslanjaju na ujedna&ene kriteriju e ' Tree reenje je najslo"odnije- priznae se reenje stranog suda u svako slu&aju- se ako je strani sud postupio u sporu za koji je isklju&ivo nadle)an do ai sud. ,vo pri!vata i 1MPP. Dakle- da rezi ira o- priznanje strane sudske odluke se o)e od"iti sa o u slu&ajevi a kada je isklju&ivo nadle)no nae pravosue za taj sporni odnos. 2% Pravnosna*nost, tj izvrnost strane sudske odluke% 4trana sudska odluka tre"a da "ude pravnosna)na- a ako tre"a da "ude izvrena- onda tre"a da "ude i izvrna. To se +eni po pravu ze lje porekla odluke. Dokazuju se potvrdo nadle)nog stranog suda. !% Potovanje prava odbrane% Potovanje prava od"rane ne zna&i proveru da li je li+e protiv kojeg je odluka doneta i alo na raspolaganju sve ogunosti koje "i i alo pre a pravu ze lje priznanja- ve zna&i proveru da li je to li+e do"ilo ansu da aktivno u&estvuje u sporu. Da li je to potovano +eni se pre svega kroz o+enu ispravnosti dostavljanja. %ko poziv- tu)"a ili reenje nisu li&no dostavljeni nee se priznati strana odluka. Meuti ogue je da i na neki drugi na&in li+e nije oglo da u&estvuje u postupku-

pa se i z"og toga o)e od"iti prizanje strane odluke 2npr nije mu ostavljeno dovoljno vremena za pripremu odbrane3. Pre a 1MPP zatieno li+e je ono protiv koga je odluka donesena- a ne sa o tu)eni- ve o oguava i tu)io+u da se pozove na povredu prava od"rane. '% (dsustvo pravnosna*ne doma3e odluke o istoj stvari% %ko je kod nas doneta pravnosna)na odluka u jednoj stvari- ti e se isklju&uje ogunost da se u istoj stvari prizna strana odluka- na osnovu prigovora presuene stvari- ili prin+ipa ne bis in idem 1ne dvaput o istom/. , to e sud vodi ra&una e? o>>i+io.

Mpp by Uro Topi 51

0% (dsustvo ranije zapo"etog postupka pred srpskim organom o istoj stvari% %ko je pred do ai sudo ranije po&eo postupak- ali je strani sud "io ekspeditivniji pa pre doneo odluku. 4rpski sud e zastati sa postupko priznanja strane odluke- sve do okon&anja postupka ranije zapo&etog pred srpski sudo . %ko se postupak pred srpski sudo okon&a eritornostvar postaje res iudicata, i strana odluka nee "iti priznata. %ko se srpski postupak ne okon&a eritorno- postupak priznanja se nastavlja. 7% )zajamnost% Da "i strana odluka "ila priznata tre"a da postoji uzaja nost iz eu dr)ave u kojoj je odluka doneta i 4r"ije. .ai sudovi e priznati i izvriti sa o odluke strani! dr)ava u koji a se re+ipro&no priznaju i izvravaju nae odluke. (e& je o aterijalno re+ipro+itetu- to zna&i da se tra)i da uslovi priznanja "udu sli&ni ili ne "itno druga&iji. (e+ipro+itet se pretpostavlja- dok se suprotno ne doka)e. (e+ipro+itet se +eni u pogledu jedne kategorije odluka 2npr porodi&nopravni! odluka3- a ne u pogledu odluka uopte- zna&i uslovi priznanja tre"a da su sli&ni kada se radi o rela+iji jedne kategorije odluka dve dr)ave. To je kon+ept deljivog re+ipro+iteta. (e+ipro+itet se ne za!teva: za odluke u "ra&no sporu- radi utvrivanja o&instva i aterinstvaza strane odluke o statusu- za strane odluke &ije priznanje tra)i na dr)avljanin. 9% Potovanje javnog poretka% ,vaj uslov doputa i izvesno preispitivanje eritu a odluke. Priznae o stranu odluku ako ona nije suprotna nae javno poretku- u suprotno e strana odluka "iti od"ijena za priznanje i izvrenje. Da li se ispitivanje saglasnosti strane odluke sa nai javni poretko odnosi na ispitivanje sa o eritornog rezultata sa javni poretko ili se o oguuje i ispitivanje pro+edure$ 1MPP ne govori u prilog preispitivanju sa e pro+edure- nego sa o sa e strane odluke. Nini se da postoje oz"iljni razlozi za ire tu a&enje javnog poretka kada je u pitanju priznanje i izvrenje strani! odlukajer postoji realna opasnost da se pred nai sudo zatra)i priznanje strane odluke &ija je pro+edura donoenja u suprotnosti sa nai pravo i optepri!vaeni na&eli a. :na&e- ustanovu javnog poretka tre"a koristiti restriktivno- u slu&ajevi a koji zaista zadiru u osnove drutvenog ureenja.

.a povredu javnog poretka sud pazi po slu)"enoj du)nosti- e+ o o.

9F. Posebna pravila za priznanje odluka koje se ti"u statusa

Provera strani! odluka koje se ti&u statusa 2li&nog stanja3 dr)avljana 4r"ije je stro)a i ne zadr)ava se sa o na pitanji a pro+edure. 1% Posebni uslovi za priznanje stranih statusnih odluka koje se ti"u li"nog stanja srpskih dr*avljana% 4trana odluka ora "iti u saglasnosti sa srpski aterijalni pravo - uz dva ograni&enja. ,vakva poja&ana kontrola dolazi u o"zir sa o u slu&ajevi a kada "i po kolizioni nor a a 1MPP "ilo erodavno nae aterijalno pravo. Drugo ograni&enje je to da strana odluka "itno ne odstupa od reenja do kojeg "i dolo na osnovu srpskog aterijalnog prava 2prin+ip ekvivalen+ije3. 2 primer za razumevanje: u dosada#njoj praksi s pozivom na ovo re#enje *&''2a su se odbijale strane odluke kojima je odobreno usvojenje dr,avljana S6@A, znai, na# sud je odbijao takve strane odluke jer one nisu bile u saglasnosti sa na#im materijalnim pravom, konkretno nije bilo odobrenja na#eg organa za socijalne poslove/ 2% Posebni uslovi za priznanje stranih odluka koje se ti"u statusa dr*avljana dr*ave porekla odluke% Uslovi za priznanje takve strane odluke su "itno uproeni. .e insistira se na uslovi a nadle)nostijavnog poretka i uzaja nosti. ,rpski sud proverava samo pravnosna*nost, pravo odbrane i odsustvo srpske odluke u istoj stvari. 4ve to jer se s atra da je dr)ava kojoj pripada strani dr)avljanin najpozvanija da reava pitanje njegovog statusa.

Mpp by Uro Topi 52

!% Posebni uslovi za priznanje stranih odluka koje se ti"u statusa dr*avljana tre3ih dr*ava% (adi se o dr)avljani a ze lje koji nisu dr)avljani ni ze lje porekla odluke ni ze lje priznanja odluke- ve tree ze lje. Takva strana odluka e oi "iti priznata ako ispunjava uslove iz prava dr)ave o &ije se dr)avljaninu radi. Tre"aju li ti uslovi tree ze lje da se za!tevaju ku ulativno sa uslovi a koje za!teva pravo dr)ave priznanja$ -MPP za!teva ku ula+iju- kada se radi o statusu dr)avljana tree ze lje- dakle pri enu uslova kako tree ze lje tako i ze lje priznanja- tj 4r"ije.

91. Postupak priznanja i izvrenja stranih odluka

, priznanju strani! sudski! odluka kod nas o)e odlu&ivati sa o sud. Mo)e se raspravljati na dva na&ina o priznanju strani! odluka- kao o glavnoj stvari i prejudi+ijalno- i kao o pret!odno pitanju u drugi sudski postup+i a.

Postupak priznanja
U teoriji i praksi je gotovo jedinstven stav da se o priznanju strane odluke raspravlja kroz vanparni"ni postupak. *anparni&ni postupak je pogodan jer o oguava "r)e i lake donoenje odluka. Meuti 1MPP to nije izri&ito propisao pa "i se oglo zaklju&iti i da "i priznanje tre"alo

o"avljati kroz parni&ni postupak. Meuti elasti&nost vanparni&nog postupka- i tradi+ija u nae pravu priklanja nas prvo stavu. .adle)ni su vii i trgovinski sudovi. Mesno je nadle)an sud kome se stranka obratiti tvrdnjom da bi na toj teritoriji mogla koristiti stranu sudsku odluku. ,dlu&uje sudija pojedinac. Pokree se zahtevom za priznanje, po na"elu dispozicije. ,vlaene su stranke iz postupka pred stranim sudom. ,kon&ava se reenjem o priznanju. (eenje deluje erga omnes. (ok za )al"u je 5I dana- od donoenja odluke o priznanju.

Priznanje kao prethodno pitanje

#ada se reava o stranoj odlu+i kao o pret!odno pitanju za neki postupak ona i a dejstvo sa o za taj postupak. To ne isklju&uje ogunost da se kasnije o odlu+i reava kao o glavnoj stvari. To je zato to odluka o pret!odno pitanju ne ulazi u izreku reenja o glavnoj stvari i nije o"u!vaena pravno snago .

&zvrenje
%ko je o priznanju strane odluke u 4r"iji odlu&eno kao o glavno pitanju i o to e doneto pose"no reenje - strana konde natorna odluka se u potpunosti izvrava kao da je do aa- po 1:P'u. Meuti - poverila+ iz strane konde natorne pravnosna)ne odluke se o)e direktno o"ratiti sudu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave- "ez pokretanja postupka priznanja- ali ora prilo)iti dokaz o izvrnosti po pravu dr)ave donoenja ,vaj predlog poverio+a je glavna stvar u postupku- ali je tu postupak za priznanje verodostojne isprave pret!odno pitanje. Postoje dve razlike izvrnog postupka na osnovu strane verodostojne isprave u odnosu na izvrni postupak na osnovu do ae odluke: ' sud ora da pazi na uslove za priznanje strane sudske odluke e? o>>o koji su sadr)ani u 1MPP- ' druga razlika je u du)e roku za donoenje reenja o izvrenju koji nije D dana -ve D8 dana. Pal"a na reenje o izvrenju je D dana.

92. Pitanje imuniteta #u graanskom postupku sa elementom inostranosti$

)vod
Pri etan je trend izjedna&avanja strani! i do ai! li+a pred do ai sudovi a- euti neke kategorije stranih lica su izuzete i imaju privilegije pred doma3im pravosuem. ,staju van do aaja do ae nadle)nosti. 4vr!a takvog i uniteta je da se o"ez"edi o"avljanje >unk+ija koje priznaje eunarodno javno pravo- jer u neki slu&ajevi a o"ziri eunarodnog javnog prava i aju pri at nad logiko privatnog prava. #rug li+a koja u)ivaju i unitet i grani+e i uniteta odreuje MBP.

Mpp by Uro Topi 53

U pogledu i uniteta dr)ava pre je va)ilo s!vatanje da je dr)ava van okvira privatnog prava jer nastupa sa pozi+ije vlasti- i periju a 2koncepcija apsolutnog imuniteta$. Meuti - kako se dr)ava sve vie pojavljuje kao privredni su"jekt i stranka u trgova&ki odnosi a- pojavilo se s!vatanje da dr)ava o)e i ora u)ivati i unitet sa o kada nastupa kao nosila+ suverene vlasti

2kada o"avlja akte e+ iure imperii3- a ne i kada u&estvuje u privatnopravni odnosi a 2akti e+ iure gestionis3. Tako je nastala koncepcija restriktivnog imuniteta. (azlikuju se dve vrste i uniteta- i unitet od sudske nadle)nosti i i unitet od izvrenja.

&munitet diplomatskih i konzularnih predstavnika i meunarodnih organizacija

Pravila o i unitetu diplo atski! i konzularni! predstavnika i eunarodni! organiza+ija sadr)ana su u eunarodno o"i&ajno pravu i ultilateralni konven+ija a. ,vi su"jekti i aju irok i unitet od sudske nadle)nosti od krivi&nog i graanskog sudstva. Diplo atski i konzularni predstavni+i u)ivaju i unitet u dr)ava a gde su akreditovani- a ne u svojoj dr)avi. : aju skoro apsolutni i unitet. : unitet se odnosi i na izvrenje. ,si u slu&ajevi a: ' ako je re& o tu)"i z"og privatne nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji dr)ave isije- ' u postupku koji se odnosi na nasleivanje- ' u postupku koji se odnosi na pro>esionalnu ili trgova&ku delatnost koju diplo atski predstavnik o"avlja u dr)avi prije a van slu)"eni! aktivnosti. : porodi+a diplo ate u)iva i unitet- ako &lanovi nisu dr)avljani dr)ave gde je diplo ata akreditovan. Nlanovi ad inistrativnog -te!ni&kog i poslu)nog oso"lja u)ivaju i unitet sa o u vezi sa radnja a i poslovi a preduzeti u okviru svoji! slu)"eni! >unk+ija- i pod uslovo da nisu dr)avljani dr)ave u koju je isija akreditovana niti tu i aju do i+il.

&munitet dr*ave
4ve do sredine =8. veka prin+ip da /jednak pre a jednako e ne a vlast 2nadle)nost3 0 "io je neosporan. %psolutni i unitet je titio dr)avu od sudski! postupaka i izvrenja u drugi dr)ava a. Meuti poveano u&ee dr)ave i njeni! organa u trgovini i na eunarodno tr)itu dovelo je do razvoja restriktivnog i uniteta koji uskrauje i unitet za akte dr)ave e+ iure gestionis. Dr)ave ogu "iti tu)ene pred sudovi a strani! dr)ava za akte komercijalnog karaktera. #ako odrediti da je neka aktivnost ko er+ijalnog karaktera$ Postoje dva kritriju a. .a li sa obzirom na svojstvo dr*ave tj da li ima ili nema subjekat koji nastupa u ime dr*ave svojstvo pravnog lica, ako i a svojstvo pravnog li+a onda ne u)iva i unitet. Drugi kriteriju je da je odlu"uju3a priroda delatnosti ili pravnog odnosa u ko dr)ava u&estvuje. ) ,rbiji ne postoje pose"ni izvori u odnosu na i unitet strani! dr)ava- pa se oslona+ nalazi u jp i teoriji i oskudnoj praksi. 1ada je re" o imunitetu od sudske nadle*nosti- teorija podr)ava restriktivni i unitet. Merilo za razdvajanje poslova e" iure imperii od akata e" iure estionis preputeno je merilima M6P. ) pogledu izvrnog imuniteta nije dolo do jasnog naputanja kon+ep+ije apsolutnog i uniteta. Po 1akonu o izvrno postupku 21:P3 na i ovini strane dr)ave se ne o)e odrediti izvrenje ili o"ez"eenje- izuzev kada sa a strana dr)ava da pristanak- ili kada saglasnost da nae

Ministarstvo pravde 2zip ne postavlja ta pretpostavlja se da je to u odsustvu re+ipro+iteta3.

erila po koji a

inistarstvo daje saglasnost-

Mpp by Uro Topi 54

HHMeunarodne trgova"ke arbitra*eHH

9!. Pojam odlike i vrste meunarodnih trgovinskih arbitra*a
Pojam
%r"itra)e su nedr)avne institu+ije za reavanje sporova koje su i poverile sa e stranke. : aju odreene prednosti i nedostatke u odnosu na dr)avno pravosue. %r"itra)a se pose"no zadr)ala u oni o"lasti a gde njene prednosti dolaze do izra)aja- kao to je o"last eunarodne trgovine. %r"itra)ni postupak je anje >or alan- "r)i i sa iri ogunosti a za tra)enje ko pro isa iz eu stranaka. #od ar"irta)ni! sporova je prisustvo opteg drutvenog interesa anjear"itra)a je ogua u oni sporovi a gde "i i ina&e volja stranaka ogla da za eni presudu- tj ta o gde "i se stranke poravnale. ,"raanje ar"itra)i se za razliku od o"raanja sudovi a s atra na psi!oloko planu anje /neprijateljski 0 &ino . Po pravilu su jednostepene. Prednosti arbitra*a4 % elasti"ni procesni okvir #koji ogu sa e stranke da o"likuju3 , % brzina, % ni*i trokovi, %neutralnost #sudi institu+ija koja ne pripada ni jednoj ni drugoj dr)avi parni&ara- i predsednik vea- akar- je iz tree dr)ave3. Mane arbitra*a4 % pove3ane su mogu3nsoti zloupotreba nametanja nepravi"nih reenja ekonomski slabijoj ili neopreznoj strani, z"og toga to je postupak jednostepen i ne a ogunosti )al"e. 1"og svega re&enog- ar"itra)e su &ak osnovni na&in reavanja sporova u spoljnoj trgovini a ne alternativa.

5rste meunarodnih trgova"kih arbirta*a

Postoje dve osnovne vrste: 1% ?d hoc arbitra*e% .ji! stvaraju stranke za reenje jednog konkretnog slu&aja -i enujui naj&ee jednog ili tri ar"itra. ,d dogovora stranaka ili oda"rani! ar"itara zavise pravila pro+edure i te!ni&ki detalji. .akon donoenja odluke ovakva ar"itra)a prestaje da postoji. 2% &nstitucionalne #stalne$% su one ar"itra)e koje i aju stalnu organiza+ionu strukturu- pravila postupka i te!ni&ke uslove 2prostorije- ad inistra+iju3. ,rganiza+iono one postoje i pre i posle donoenja odluke u neko sporu. ,ne su dakle sli&ne neko servisu ko e stranke ogu da o"rate ako )ele. .ji!ova osnovna prednost je ta to rastereuju stranke i ar"itre "rojni! pravnoorganiza+ioni! i te!ni&ki! poslova. U novije vre e pri etna je tenden+ija institu+ionaliza+ije ad !o+ ar"itra)a- tako to udru)enja i organiza+ije >or uliu odel'pravila o organiza+iji i pravili a postupka ar"itra)e- i ta odelpravila pravila stoje na raspolaganju stranka a. 4tranke se dakle sa o dogovaraju koja e odel @pravila pri eniti. :nstitu+ionalne deli o na: a% -atvorene% koje reavaju sporove u koji a je jedna od strana &lani+a organiza+ije koja je osnovala ar"irta)u 2 nji! osnivaju naj&ee "anke- "erze- privredne ko ore itd3 b% (tvorene% nji a se ogu o"ratiti dve stranke od koji! ni jedna nije &lani+a organiza+ije koja je osnovala ar"itra)u. Takva je veina institu+ionalni! ar"itra)a.

)stanove sli"ne abritra*i

U eunarodnoj praksi stranke iznose sporna pitanja i pred tela koja su sa o sli&na ar"itra)ikoja tre"a da donesu neko iljenje -stav- predloge. Ti stavovi i iljenje su autoritativni ali nisu podo"ni da se pretovore u izvrni naslov. Tu spadaju razne ustanove za kon+ilija+iju i edija+iju. ,snovna je razlika to odluke ar"itra)e o"avezuju stranke.

Mpp by Uro Topi 55

9'. &zvori procesnih normi pred arbitra*ama

%r"itra)ni postupka ureuju sledee nor e: 1% ?utonomija volje stranaka% stranke su slo"odne da odrede ko- gde i kako e i reiti spor. 4lo"oda volje je izuzetno iroka- ali i a grani+e u na+ionalni pro+esni nor a a i eunarodni sporazu i a. 2% &nstitucionalna pravila ne% dr*avnog porekla% 4tranke gotovo nikada nee da >or uliu &itav pro+eduralni okvir odlu&ivanja- zato se one oslanjaju na ve izgraene odele- eventualno enjaju ili dodajui sa o neke ele ente. Ti postojei odeli e se naj&ee nai u pravilniku 2 alo pro+esno kodeksu3 neke institu+ionalne ar"itra)e. %ko se stranke opredele za ad !o+ ar"itra)u onda su od po oi model ;pravila. ,d pose"nog su zna&aja odel'pravila U.9:T(%;'a 2ko isija U. za eunarodno trgova&ko pravo3. *eina dananji! ad !o+ ar"itra)a se vodi po ovi pravili a- jer su ona jednostavna i ostavljaju irok anevarski prostor ar"itri a. ,na su stvorena iz )elje za ujedna&avanje ar"itra)nog prava u svetu. Pravilni+i i odel'pravila ostavljaju i anevarski prostor stranka a- da sa e dogovore npr na&in iz"ora ar"itara- jezik postupka- esto- i druge detalje. !% .r*avne procesne norme% 4vr!a nji!ova je da predstavljaju odreenu grani+u strana&koj i institu+ionalnoj sa oregula+iji. Misli se na pro+esne garan+ije koje sa oregulativa ne o)e da povredi 2npr princip jednakosti stranaka, ili princip prava odbrane/. :sto tako- dr)avne pro+esne nor e se pri enjuju u pro+esu priznanja i izvrenja strani! odluka. Dr)avne pro+esne nor e su naj&ee sadr)ane u pose"ni zakoni a o ar"itra)i 2 U 4r"iji 1,% od =88O.- koji su stavljene van snage odred"e 1MPP i 1PP3. Pod okrilje U.9:T(%;'a izgraen je i 567I. godine odelzakon o eunarodnoj trgovinskoj ar"itra)i- u +ilju !ar oniza+ije e. ar". prava. Mo)e se preuzeti u delovi a- u +elini- sa ili "ez iz ena. Preko O8 ze lja je pri!vatilo odel'zakon- eu nji a je i 4r"ija. Postavlja se i pitanje &ije dr)avne pro+esne nor e se pri enjuju$ 1a priznanje i izvrenje strani! ar"irta)ni! odluka pri enjuju se nor e ze lje u kojoj se tra)i priznanje- a u pogledu sa og ar"itra)nog postupka erodavno je pravo ze lje esta sedita ar"itra)e. F' Meunarodni sporazumi% Meunarodne ar"itra)e ne "i "ile e>ikasne "ez eunarodni! sporazu a koji o"ez"euju da se ar"itra)ni postupak i ar"itra)na odluka priznaju van grani+a odreene ze lje. Meunarodni sporazu i iz ove o"lasti su najuspeniji i najire pri!vaeni. .ajva)niji eunarodni sporazu je .jujorka konven+ija iz 56I7- pri!vaena u preko 5D8 ze alja. .ju su rati>ikovale sve ze lje koji i aju iole zna&ajniju ulogu u svetskoj trgovini. 1na&ajna je i *aingotonska konven+ija o reavanju investi+ioni! sporova iz eu dr)ava i dr)avljana drugi! dr)ava- <vropska konven+ija o ta- Penevski protokol o ar"itra)ni klauzula a.

/ijerarhija raznih izvora normi

,dnos izvora nor i je slo)en. 4 jedne strane dogovor stranaka i institu+ionalna pravila ne ogu "iti u suprotnosti sa i perativni na+ionalni nor a a i eunarodni sporazu i a- dok sa druge strane nee "iti valjana odluka koje se kosi sa dogovoro stranaka. 1,% postavlja odreenu !ijerar!iju propisujui da postupak koji ne "i "io u saglasnosti sa sporazu o stranaka- nee predstavljati razlog za ponitaj- ako je u dato slu&aju sporazu u suprotnosti sa i perativni nor a a 4r"ije. Dakle- ar"itri ogu prene"regnuti odred"u sporazu a koja je suprotna i perativni nor a a 4r"ije 2npr. da jedna stranka ima vi#e vremena za podneske od druge/.

Mpp by Uro Topi 56

90. Nadle*nost arbitra*a

Pojam i vrste arbitra*nih sporazuma
.adle)nost eunarodne trgovinske ar"itra)e za jedan spor o)e se zasnovati samo na osnovu sporazuma stranaka. .jujorka konven+ija predvia o"avezu za sudove ze alja potpisni+a konven+ije: %ko "i se stranka o"ratila sudu iako postoji ar"itra)ni sporazu - sud e po za!tevu jedne od stranaka uputiti stranke na ar"itra)u- izuzev ako sud utvrdi da je sporazu nitav. 1na&i sudovi su du)ni da pri at daju ar"itra)no sporazu u. *rste ar"itra)ni! sporazu a: 1% kompromis, je pis eni sporazu stranaka da podvrgnu ar"itra)i spor koji je ve nastao. 2% 1ompromisna klauzula, je deo 2klauzula3 glavnog ugovora- to klauzulo se predvia nadle)nost ar"itra)e za sve sporove koji proizau iz glavnog ugovornog odnosa.

)slovi za punova*nost arbitra*nog sporazuma

1a punova)nost ar"itra)nog sporazu a potre"no je da se ispune odreeni uslovi koje +eni pre svega sa a ar"itra)a- a eventualno i sud 2u postupku ponitaja- ili priznanja i izvrenja3. #ako se +eni punova)nost ar"itra)nog sporazu a ako se to pitanje postavi pred nai sudo $ ?ko se primenjuje konvencijski re*im- tre"a pri eniti erila naeg prava -a ako su stranke ugovorile merodavno pravo, onda je za punova)nost ar"itra)nog sporazu a neop!odno da "udu ispunjeni uslovi i po nae i pre a iza"rano pravu. %Nae pravo postavlja slede3e uslove4 1% treba da je re" o meunarodnoj arbitra*i, sporu iz eunarodni! poslovni! odnosa 2% uslov arbitrabiliteta, ovo pitanje se ne postavlja &esto jer je danas veina kategorija sporova ar"itra"ilna- tj dr)avni organi ne zadr)avaju te sporove za reavanje sa o za se"e- ve dozvoljavaju reavanje pred ar"itra)a a. %li ipak ostaju neke kategorije sporova rezervisane za reavanje sa o pred sudovi a 2npr do en patenata- anti onopolske nor e3. Pre a 1,% ar"itra)i se ogu podvri sporovi o pravi a sa koji a stranke sa ostalno raspola)u. !% (dsustvo isklju"ive nadle*nosti naeg pravosua, ovo je sasvi retka prepreka za zaklju&enje ar"itra)nog sporazu a jer isklju&iva nadle)nost po 1MPP postoji sa o u neki porodi&nopravni i naslednopravni sporovi a- kao i u sporovi a o nekretnina a. '% >roj arbitara treba da je neparan, sa "roj ar"itara nije uslov punova)nosti- ali taj "roj ne s e "iti paran. 0% Potre"na je pismena +orma, %r"itra)ni sporazu ne za enjuje sudsku nadle)nost u svi sporovi a eu stranka a

potpisni+a a sporazu a- ve sa o u oni sporovi a koji su pod do aaje konkretnog ar"itra)nog sporazu a. 1npr ako je sporazum predvia da se svi sporovi o ispunjavanju obaveza ugovora podrvgnu arbitra,i, a spor se javi oko punova,nosti ugovora, onda se ovaj spor ne!e podvr!i arbitra,i jer to nije predvieno arbitra,nim sporazumom/ .akle, arbitra*i se mogu podvr3i samo oni sporovi koji su predvieni arbitra*nim sporazumom, ni manje ni vie.

97. ?utonomija arbitra*nog sporazuma i princip kompetenz% kompetenz

%r"itra)ni sporazu je pose"na pravna +elina- i eventualna nitavost glavnog ugovora ne pogaa auto atski ar"itra)nu klauzulu- njena pravna sud"ina je nezavisna. Princip kompetenz%kompetenz u sutini zna&i da su ar"itri sa i pozvani da odlu&e o punova)nosti ar"itra)nog sporazu a i svojoj nadle)nosti. Bez tog prin+ipa "i se naruila e>ikasnost ar"itra)nog postupka- svako "i ogao osporavati nadle)nosti "ilo iz u"eenja da je nadle)nost zaista sporna ili iz razloga odugovla&enja. %ko ar"itri ne "i i ali /ko peten+iju za 2svoju3 ko peten+iju0 oni "i orali da zastanu sa postupko i sa&ekaju iljenje suda o punova)nosti ar"itra)nog sporazu a&i neko otvori pitanje nadle)nosti. Prin+ip je danas iroko pri!vaen- sadr)an je i u odel' pravilu U.9:T(%;.

Mpp by Uro Topi 57

:pak stav ar"itara o nadle)nosti ne ora "iti poslednja re&- jer se to pitanje postaviti u postupku 2organi&ene3 sudske kontrole ar"itra)ne odluke. o)e ponovo

99. ?rbitra*ni postupak

)vod
.e postoji postupak spoljnotrgovinski! ar"itra)a uop,te, a ne o)e se govoriti ni o jedinstvenim pravilima unutar jedne dr*ave- jer sa e stranke i ar"itri ogu da uti&u na postupak. Pose"no je teko izvui neke opte zalju&ke o postupku pred ad hoc ar"itra)a a jer one ne aju nikakva unapred odreena i institu+ionalizovana pravila. Meuti tu zna&ajnu po o pru)aju odel' pravila a pose"no U.9:T(%;'a. :ako ne postoji nikakva svetska zakonodava volja za ujedna&avanje- pri etan je u poslednjoj dekadi jedan trend !ar oniza+ije pravila na eunarodno planu- savre eni pro+esni o"raza+ se iroko pri!vata od svi! ar"itra)a koje su u euso"noj konkuren+iji- jer se pokazalo da savre ena reenja privla&e stranke.

Merodavna pravila
:nstitu+ionalne ar"itra)e vode postupak pre svega na osnovu svojih pravila- tek supsidijarno dolazi u o"zir pri ena drugi! nor i- ako ne postoji reenje za konkretno pitanje u nji!ovi pravili a. 'Prvo supsidijarne nor e ogu da odrede same strankeM

' o)e se odreivanje pravila postupka prepustiti arbitrimaM ' o)e se pri eniti i parni&no pro+esno pravo jedne dr)ave -o"i&no dr)ave gde se vodi ar"itra)ni postupak 2ali ovo reenje nije +elis!odno jer pravila parni&nog postupka nisu prilagoena oso"ina a ar"itra)nog postupka3

1onstituisanje arbitra*e
.ajva)niji pro"le konstituisanja je izbor arbitara u slu"aju da to ne u"ine stranke. 4tranke retko u sa o sporazu u o ar"itra)i odreuju i e ar"itra- o"i&no se dogovore da svaka strana iza"ere po jednog- a da e ti ar"itri dalje iza"rati treeg koji e "iti predsednik vea. Taj e!aniza je korektan jer isti&e ravnopravnost stranaka- ali nije uvek e>ikasan- jer stranka o)e da osujeti iz"or ako jednostavno ne i enuje svoj ar"itra- ili se o)e dogoditi da iza"rani ar"itri ne ogu da iza"eru treeg. Pravilni+i institu+ionalni! ar"itra)a predviaju pravila za reenje ovi! pro"le a. 4itua+ija je te)a kada su u pitanju ad !o+ ar"itra)e koje ne sadr)e ova pravila. Tada se reenje nalazi u konstituisanju /organa i enovanja0 2pre a od.pravili a U.9:T(%;'a- organ i enovanja odreuju sa e stranke- ili supsidijarno generalni sekretar 4talnog ar"itra)nog suda u Gagu3. Mogue po ono reenje je i enovanje od strane suda- takvo reenje predvia na 1,% 2koji se pri enjuje ako je sedite ar"itra)e u 4r"iji3.

2ok postupka pred spoljnotrgovinskim arbitra*ama

%r"itra)a vodi postupak pre a pravilniku koji su iza"rale stranke 2"ilo iz"oro institu+ionalne ar"itra)e ili na drugi na&in3. Danani pravilni+i ne ulaze u detalje- ve odreuju sa o osnovne oso"ine postupka- a daju ar"itri a iroku diskre+iju. U.9:T(%; je sa&inila jo jedan tekst u +ilju e>ikasnosti ar"itra)nog postupka- re& je o /"eleka a0 o organizovanju ar"itra)nog postupka- koja o)e da poslu)i kao neka vrsta podsetnika stranka a i ar"itri a u organizovanju postupka.

Mpp by Uro Topi 58 Postupak pred ,2? #,poljnotrgovinskom arbitra*om privredne komore ,rbije$
,na je institu+ionalna ar"itra)a. : a svoj pravilnik. .aslednik je tradi+ije 4T% privredne ko ore Bugoslavije. .eke karakteristike:. %ko Pravilnik ne sadr)i odgovarajue odred"e za neko pro+eduralno pitanjepr enie se pravila koja stranke postave- ako ako to ne u&ine pri enie se odgovarajue odred"e 1PP. 4tranke nisu apsolutno slo"odne da dopunjuju odred"e pravilnika- ve dopune oraju "iti u skladu sa prin+ipi a >unk+ionisanja 4T%. 4T% predvia ogunost voenja postupka i po pravili a U.9:T(%;'a. Jeneralno - postupak je >leksi"ilan i te)i uproavanju reenja radi e>ikasnosti 2npr odluka se mo,e doneti i bez zakazivanja usmene rasprave ako se iz podnesaka stranaka jasno mo,e sagledati pitanje/. :z"or ar"itara je sa liste koju utvruje 4kuptina Privredne ko ore 4r"ije- a lista sadr)i i strane dr)avljane.

9<. Primena materijalnog prava od strane arbitra*a

#ao to s o videli u delu o odreivanju erodavnog prava- postoji vei "roj na&ina za odreivanje erodavnog prava- to je najvie izra)eno u ugovornoj ateriji' a ti ugovorni sporovi se naj&ee javljaju pred eunarodni trgova&ki ar"itra)a a. 1a reenje sudski! sporova u ugovornoj ateriji &vrsta polazna ta&ka je Ge+ ori, zakon zemlje suda. #oja je polazna ta&ka u odreivanju erodavnog prava u ar"itra)ni sporovi a- jer nije lako utvrditi ta je ;E pojedini! MT% i koje kolizione nor e tre"a prei eniti da "i se dolo do erodavnog prava. ,vaj pro"le pose"no postoji u ar"itra)a a ad !o+. Pokuae o da izdvoji o nekoliko tipova reenja: 1% Prvi na"in je isti kao u slu&aju odreivanja erodavnog prava pred sudovi a- polazi se od kolizionih normi jednog nacionalnog prava 2o"i&no dr)ave u kojoj ar"itra)a zaseda3 pa se primenjuje ono materijalno pravo na koje te kolizione norme upute 6- .rugi tip reenja je polazak od ne%nacionalnih kolizionih normi, koje nisu uzete iz jednog prava. ,vo reenje nije dovoljno sigurno- jer ne a jedinstveni! svetski! kolizioni! nor i koje "i ar"itri pri enjivali. Blizu tog reenja je (vropska konvencija o &-5- koja ka)e da e ar"itri u nedostatku iz"ora erodavnog prava pri eniti norme onog zakona iju primenu arbitri smatraju najprikladnijom u tom sporu. 7- 2re3i tip reenja je primena normi ne%dr*avnog karaktera, dakle bez oslonca na neko materijalno pravo- to je jo potpuniji raskid sa nor a a pojedini! dr)ava. (slonac je na bazi optih principa pravi"nosti. : pravilnik 4T% predvia ovakav na&in. 8- Jetvrti na"in je primena autonomnog prava meunarodne trgovine, ili novi le8 marcatoria. U nje u je takoe izra)ena te)na za osa ostaljenje od na+ionalni! prava. To su eunarodne konven+ije- jedoo"razni zakoni- eunarodni o"i&aji- sa oregulativni ugovoriprin+ipi U.:D(,:T- i svi oni sadr)e neuporedivo razraenija pravila od opti! prin+ipa pravi&nosti. 9- ) ne malom broju odluka arbitri koriste vie metoda istovremeno# npr nacionalno pravo i principe le+ mercatoria/.

Primena materijalnog prava od strane ,2? #kod nas$

.a osnovu odreda"a Pravilnika 4T% postoje dva tipa odlu&ivanja: po pravnim normama i pravi"nosti. '1a odlu&ivanje po pravni nor a a predviena su tri izvora: sa ugovor- trgovinski o"i&ajinor e na+ionalnog prava- "ez !ijerar!ijskog odnosa iz eu nji!- ali priroda stvari na ee ovakav redosled. '1a odlu&ivanje po pravi&nosti potre"no je izri&ito ovlaenje stranaka.

Mpp by Uro Topi 59

9=. Ponitaj #doma3e$ arbitra*ne odluke

)vod #HHprvo o pravnim sredstvima protiv arbitra*nih odluka uopteHH$
.r*avna pravosua zadr*avaju izvesne mogu3nosti naknadne kontrole arbitra*nih postupaka, iako je savremeni trend su*avanje dr*avne kontrole i pove3anje autonomije arbitra*nog odlu"ivanja. Nae pravo poznaje dva pravna sredstva protiv ar"itra)ni! odluka: do aa ar"itra)na odluka proizvodi dejstvo isto kao i do aa pravnosna)na i izvrna sudska presuda i mo*e se napadati tu*bom za ponitaj. 4trana ar"itra)na odluka ne proizvodi dejstvo dok ne bude priznata tj proglaena izvrnom od strane naeg suda.

Pre a 1,% strana ar"itra)na odluka je ona doneta van teritorije ,rbije- ili je doneta na teritoriji ,rbije ali je primenjeno procesno pravo strane dr*ave.

Ponitaj doma3e arbitra*ne odluke

Postupak za ponitaj do ae ar"itra)ne odluke se pokree tu)"o za ponitaj. (azlozi za ponitaj su isti kao i oni koji se nalaze u .jujorkoj konven+iji previeni za od"ijanje priznanja. Po ini+ijativi stranke raz atrae se sledei razlozi: 'Ponitie se ar". odluka ako ar"itra)ni sporazu nije punova)an pre a pravu koje su odredile stranke- ili pravu 4r"ije 2ako stranke nisu "irale pravo3 ' ako je stranka koja tra)i ponitaj "ila one oguena da iznese svoje stavove 'prekora&enje ovlaenja dati! ar"itri a u ar"itra)no sporazu u 'povreda potupka ili sastava ar"itra)e 'ako je odluka zasnovana na la)no iskazu svedoka ili vetaka- ili se zasniva na >alsi>ikovanoj ispravi- ili je doneta usled krivi&nog dela ar"itra ili stranke Po e? o>>i+io sud +eni: 'ar"itrailnost 'povreda javnog poretka 4r"ije

<F. Priznanje i izvrenje stranih arbitra*nih odluka

Pro"le koji se javlja kod izvrenja ar"itra)ni! odluka je taj to ar"itra)e nisu neposredno vezane za dr)avni aparat koji o)e prinudno izvriti odluke koje se ne izvravaju do"rovoljno. :pak pro+enat do"rovoljnog izvrenja ar"itra)ni! odluka je veo a visok. .a to uti&u tzv. /korporativne sank+ije0- tj ere iza koji! ne stoji dr)avna prinuda -nego razli&ita udru)enja u privredi. To su razli&lita stvljanja na /+rne liste0- /"risanja iz &lanstava0- za"rana izlaska pred istu ar"itra)u..itd. :pak i pored visokog pro+enta do"rovoljnog izvrenja ar"itra)ni! odluka- to ne zna&i da se pro"le priznanja i izvrenja ar"itra)ni! odluka ne postavlja ni da je alog zna&aja.

Priznanje i izvrenje stranih arbitra*nih odluka prema pravu ,rbije #prema -(?$
.or e 1,% pre svega govore o uslovi a za priznanje strani! ar"itra)ni! odluka. Pro+esna pravila su uglavno ista kao ona za priznanje i izvrenje strani! sudski! odluka- to nije slu&aj sa uslovi a. Bez priznanja i izvrenja- strana ar"itra)na odluka ne proizvodi dejstvo u 4r"iji. %)slovi za priznanje i izvrenje% 1,% je pri!vatio prin+ipe i nor e .jujorke konven+ije. %ko strana ar"itra)na odluka ne zadovolji te uslove ona se nee priznati.

Mpp by Uro Topi 60

?% razlozi koji se cene po zahtevu stranke4 1% Potrebno je da je arbitra*a koja je donela odluku bila nadle*na. To e se +eniti po to e da li postoji punova)an ar"itra)ni sporazu 2ko pro is ili ko pro isna klauzula.3 2% Potrebno je da je potovano pravo odbrane. ;i+e protiv koga je odluka doneta oralo je i ati ogunost da se "rani. To se +eni pre svega po uredno o"avetavanju i dostavljanju u ar"itra)no postupku. !% Ne sme postojati prekora"enje ovla3enja arbitara, tj kada donesu odluku za koju i! stranke nisu ovlastile.

8- Ne sme postojati povreda pravila o sastava arbitra*e ili arbitra*nog postupka utvrenog odredbama arbitra*nog sporazuma. Meuti pri etan je trend u novije vre e da se ar"itra)ne odluke ostave na snazi iako se ar"itra)ni sporazu nije striktno sledio- jer neki delovi prakti&no ne ogu da se slede 2npr sluaj kada se u sporazumu utvrdi sasvim nejasna drugostepena nadle,nost nekog suda, tada tu normu sporazuma treba zanemariti/. 0% ?rbitra*na odluka mora biti kona"na, a to je trenutak kad je doneta jer ne postoji po pravilu o"raanje vie organu- iako nije ne ogue. >% razlozi koji se cene e8 o++icio4 1% ,por mora biti arbitrabilan 2% (dluka arbitra*e ne sme biti protivna javnome poretku

Postupak priznanja i izvrenja stranih arbitra*nih odluka

Pokree se na za!tev stranke u pose"no postupku- koja tre"a da podnese izvornu ar". odluku ili overen prevod- kao i izvorni ugovor o ar"itra)i ili overen prepis. 1avrava se reenje koji se ar". odluka priznaje i izvrenje odo"rava ili se od"ija priznanje. Mesno je nadle)an sud podru&ja na ko e tre"a sprovesti postupak priznanje odnosno izvrenja.