1.

Definicija pojma kolovozne k-je Kolovozna konstrukcija je deo puta po kom se odvija saobraaj, a slui da omogui bezbedno,udobno i ekonomino kretanje vozila u predvienom periodu eksploatacije.Potrebno je da kol. Konstrukcija zadovolji sl uslove -da je dovoljno otpornana uticaje pokretnog optereenja i da obezbedi prenoenje opstereenja na posteljicu i tlo -da je upotrebljiva za saobraaj u svim vremenskim uslovima -da povrinske karakteristike kolovoza (ravnost,hrapavost) obezbede ugodnu i bezbednu vonju -da obezbedi projektovani vek trajanja uz jednostavno odravanje i prihvatljive trokove Kolovozna konstrukcija se sastoji iz vie slojeva koji se ugrauju preko posteljice(za nosivost I ravnost). 2.Pojam nosivosti kol. K-je Nosivost kolovozne konstrukcije sposobnost da bez obzira na klimatske uslove primi optereenje od vozila i prenese ga na tlo u posteljci Sa vremenom i saobraajnim optereenjem se smanjuje mogunost kolovoznih konstrukcija da prime i prenesu optereenje i potrebno je poveati njihovu nosivost strukturno ojaanje

3.Posebnost kolovozne konstrukcije u odnosu na druge inzenjerske konstrukcije

4.Funkcionalna svojstva kolovozne konstrukcije i njihov znacaj na bezbednost saobracaja i komfor voznje NOSIVOST-sposobnost da bez ostecenja ili velikih deformacija podnese buduce saobracanjno opterecenje. Proces propadanja ide brze ako je opterecenje vece. Zato je predvidjanje buduceg saobracajnog opterecenja veoma bitno. Obnavljanje kosta oko 70% od cene izgradnje. SPOSOBNOST TRENJA-HRAPAVOST- zavisi od izbora materijala i u velikoj meri utice na bezbednost

voznje. Opada slicno nosivosti. Trenje zavisi od kvaliteta pneumatika i kolovozne povrsine. Izrazavamo ga preko mikro i makro hrapavosti. Makro hrapavost je reljef kolovozne povrsine. Neravnine omogucavaju suv takt i brze odvodnjavanje vode. Mikrohrapavost se odnosi na ostrinu ivica agregata koji se koristi u habajucem sloju. Oblik zrna je veoma bitan,on zahteva ostre ivice i da ostar kontakt ne traje dugo. Njegovim smanjenjem smanjuje se i trenje,sto se moze resiti dobrim izborom materijala. Povrsinskom obradom preko klizave povrsi nanosimo bitumenski sloj i po njemu nasipamo zrnasti materijal. RAVNOST KOLOVOZNE POVRSINE-moze biti poduzna i poprecna. Smanjuje se tokom vremena. Kontrolise se u propisanom periodu. Geometrijska ravnost ne sme da odstupa vise od 2-3 mm. Ne sme doci do stvaranja talasa usled deformacija. Neravnost se ogleda u kolotrazima. OSTECENOST-povezana je sa trajnosti i ravnosti kolovozne konstrukcije. BUCNOST-bitno svojstvo koje potice od kontakta pneumatika i povrsine. Karakteristicno je kod vecih brzina. Najcesce korisceni materijal je AB sa puno supljina zbog svoje osobine da upije buku u supljine. OSOBENOST REFLEKTOVANJA SVETLOSTInije svejdeno da li put reflektuje ili odbija svetlost.

5.Vrste i tipovi kol.k-ja Osnovni tipovi: -Zemljani putevi (dobro poravnat i sabijen prirodni materijal u irini poprenog profila du trase puta sa odvodnjavanjem-koje je bitno jer onemoguuje raskvaenje -Makadamski ili tucanicki kolovozi (od drobljenog kamena u jednom ili vie slojeva, uzrok propadanja je preterana vlanost posteljice usljed neregulisanog odvodnjavanja -Kolovozna konstrukcija sa zastorom od kamene kocke,prizmi ili ploa (prelazni tip izmedju savrem. I nesavrem.kol.k-ja/ postavljaju se preko podloge tipa makadamskog kol. Sa jednim ili vie slojeva granulisanog,zbijenog kamen.mater./u gradskim zonama a ne primenjuje se kod saobraajnica sa brzim,preko 50 i tekim saobraajem) -Savremene kolovozne konstrukcije (flexibilneasfaltne,krute-betonske,polukrute-prelazni tip) flex.- vieslojne konstrukcije koje se u gornjem delu sastoje od slojeva bitumenom vezanih mater.asfaltnog zastora i noseih slojeva krute veliku krutost imaju zahvaljujui modulima elastinosti E cementno betonske ploe koja ini kol zastor polukrute pojavljujue se u praksi kao prelazni model, jedan od noseih slojeva stabilizovan

hidraulikim vezivom,daje mu veliki E ali manji nego kod bet. Ploa 6.Vrste slojeva kolov.k-ja i uloga habajueg sloja -povrinski sloj-zastor (sastoji se od habajueg i veznog sloja) -GNS gornji nosei sloj sastoji se od drobljenog agregata povezanog bitumenom ili meh.stabilizovanog -DNS donji nosei sloj kao ojaanje nedovoljno nosive posteljice,nije uvijek neophodan Habajui sloj je od asfalt betona,velike krutosti otporan na habanje.Podnosi direktne uticaje saobraajnog optereenja I faktora sredine tj dejstvo pneumatika(vertik. I tangec.) I habanje,a sad r strane dejstvo temper. ,sunevih zraka I vode.

7.Vrste tla u posteljici i njihove karakteristike Posteljica je najlosijeg kvaliteta,ima dve uloge: 1)Kratkorocna u toku izgradnje,formira se tako da se obezbedi lako sabijanje. 2)Dugorocna u toku eksploatacije. Cini zavrsni sloj nasipa i zavrsni sloj tla u useku. Koriste se stabilizovani materijali za nasipe dovezene sa strane.,stabilizovano tlo. Nosivost materijala posteljice se izrazava preko vrednosti kalifornijskog indeksa nosivosti CBR,modulom stisljivosti,povratnim modulom E i modulom reakcije tla K. 8. Vrste slojeva kolov.k-ja i uloga posteljice -povrinski sloj-zastor (sastoji se od habajueg i veznog sloja) -GNS gornji nosei sloj sastoji se od drobljenog agregata povezanog bitumenom ili meh.stabilizovanog -DNS donji nosei sloj kao ojaanje nedovoljno nosive posteljice,nije uvijek neophodan. Posteljica je bazni sloj na koji se postavlja kolovozna konstrukcija I ima znaajan uticaj na trajnost kolovoza.Mora da izdri optereenje koje ses prenosi preko slojeca kol.k-je

9.Vrste slojeva kol.k-je I uloga DNSa -povrinski sloj-zastor (sastoji se od habajueg i veznog sloja) -GNS gornji nosei sloj sastoji se od drobljenog agregata povezanog bitumenom ili meh.stabilizovanog DNS donji nosei sloj kao ojaanje nedovoljno nosive posteljice,nije uvijek neophodan DNS slui kao nosei sloj kol.k-je, u velikom dijelu kao ojaanje nedovoljno nosive posteljice.Uloga DNSa: da smanji prodor mater. Posteljice u kol.k-ju/poboljava odvodnjavanje/smanji uticaj smrzavanja/obezbedi platformu za rad 10.Vrste slojeva kol.k-je I uloga GNSa -povrinski sloj-zastor (sastoji se od habajueg i veznog sloja) -GNS gornji nosei sloj sastoji se od drobljenog agregata povezanog bitumenom ili meh.stabilizovanog -DNS donji nosei sloj kao ojaanje nedovoljno nosive posteljice,nije uvijek neophodan Glavna uloga GNSa da obezbedi dodatnu raspodelu optereenja i time smanji silu po jedinici povrine noseeg sloja.takodje za poboljavanje odovdnjavanja i zatita od dejstva mraza

11.Merodavne karakteritike materijala pojedinih delova asfaltne kolovozne konstrukcije koje se uzimaju u obzir pri njihovom dimenzionisanju. Pri izboru vrste materijala za kolovoznu konstrukciju mora se voditi racuna o funkciji pojedinih slojeva i ekonomicnosti gradjenja,tako i o propisanim kriterijumima kvaliteta osnovnih materijala i mesavina prema standardima. Pri dimenzionisanju asfaltnih kolovoznih konstrukcija primenjeni materijali se vrednuju preko koeficijenta izmene materijala. Ovi koeficijenti se odredjuju: 1)Za asfaltne mesavine pomocu vrednosti Marsalovog stabiliteta 2)Za cementom stabilizovane zrnaste materijale pomocu vrednosti pritisne cvrstoce posle 7 dana. 3)Za nevezane zrnaste materijale pomocu vrednoti CBR. 12.Vrste materijala od kojih se projektuje donji noseci slojevi i njihove karakteristike Radi se od zemljanih materijala. Prasine i gline se ne koriste,vec peskovi,sljunkovi ili drobljeni kameni materijal i to oni sa specificnim granulometrijskim sastavom. Koriste se samo nevezani materijali odredjenog granulometrijskog sastava. Materijal

mora biti cist,bez primesa gline i prasine. Najbolji materijal je onaj iz kamenoloma. Ukoliko je materijal dobijen od neke stene onda mora biti odredjenog kvaliteta. CBR je daleko vece od onog iz posteljice. Sto je CBR veci,manja je debljina DNS. Vlaznost je bitna za efekat zbijanja. Nevezani materijali nemaju sposobnost zatezanja. CBR-pritisna cvrstoca od 7 dana 13.Vrste materijala od kojih se projektuje gornji noseci sloj i njihove karakteristike Materijali iz ovog sloja su najvise vezani i mogu se zatezati pri opterecenju. Dodaje im se vezivo koje to omogucava. Vezani materijali se dobijaju mesanjem zrnastih materijala sa nekim od veziva kao sto su cement,krec,.... Postoje dve vrste veziva: 1)Hidraulicna-cement i krec 2)Ugljovodonicna-bitumen,katran biljnog porekla 14.Definisanje nosivosti tla u posteljici pri prijektovanju kolovoznih konstrukcija Posteljica mora da izdri optereenje koje se prenosi preko slojeva kolovozne konstrukcije.Nosivost zavisi od stepena zbijenosti posteljice,vlanosti i vrste tla.Dobra posteljica moe da podnese vel.br. ponavljanja optereenja,bez znaajnih deformacija

15.Definicija ukupnog ekvivalentnog saobracajnog opterecenja i njihov znacaj za projektovanje kolovoznih konstrukcija Definie se kao proraunska vrednost ukupnog broja ekviv.osovina u projektnom periodu na merodavnoj traci za dimenzionisanje. Pod pojmom stand. Osovina podrazumijeva se jednostruka osovina sa optere. od 82kN. Stand.osovina ima po dva dupla toka, od kojih svaki prenosi opter. Od 20,5 kN. Slui da dimenzionisanje novih kao i rekonstrukciju i pojaanje postojeih asf.kol.konstrukcija javnih pteva 16.Razlika merodavnog saobracajnog opterecenja kao eksploatacionog pokazatelja i kod dimenzionisanja kolovoznih konstrukcija DIMENZIONISANJE KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE: 1)Projektni period(20 godina) 2)Osnovni ulazni parametri: -saobracajno opterecenje(N eso 82kN) nosivost posteljice(CBR,d DNS,d GNS) fizickomehanicke karakteristike materijala kolovoznih konstrukcija ambijentalni uticaji (dubina mraza,temperatura,hidroloski uslovi,ostalo)

Ako je dubina mraza 70cm,a debljina kolovozne konstrukcije 50cm,onda je mraz 20 cm u posteljici,pa zato treba voditi racuna u kom ce se naci materijalu posteljica. Sve ovo se pretvori u realno stanje preko faktora ekvivalnecije Fe i onda se na osnovu njega utvrdjuje zamor. Merodavno vozilo je od 82kN i na osnovu njega dimenzionisemo kolovoznu konstrukciju. SAOBRACAJNO OPTERECENJE : imamo PGDS i strukturu vozila, PA, LTV, STV, TTV, TTV+PP, T+P. Zakon zamora i proracun kaze da Pa nema uticaja,jer su laki,kao i LTV(do 2t) i njihov uticaj se zanemaruje. Za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije bitno je ucesce teskih vozila,jer oni dovode do opterecenja. 17.Uticaj PGDS-a na projektovanje kolovoznih konstrukcija

U PGDS ulaze:PA,A,LTV,STTV,TTV,AV Na kolovoznu konstrukciju ne deluje PA,jer je njihova tezina i uticaj jako mali. U obzir se uzimaju osovine sa opterecenjem vecim od 20kN(2t). Potrebno je poznavati i reprezentativno vozilo,popunjenost. Prema standardima se koristi 70% nosivosti svakog vozila. Za L=1-2m(raspon osovine) opterecenje na njima je po 50 %. Za L>2m smatraju se kao jednostruke. Reprezentativna vozila su: -autobusi(40kN) Teretno vozilo<30kN TTV>70 kN 18.Nacin uzimanja u obzir osovinskog opterecenja reprezentativnih vozila na odredjivanje ekvivalentnog saobracajnog opterecenja. Kod analize saob. opt. PA zanemarujemo i racunamo samo teska teretna vozila ukljucujuci i autobuse cije je pojedino osovinsko opt. vece od 20kN. Prilikom analize saob. oprt. uzimamo u obzir sledece parametre: prosecni godisnji dnevni broj teskih teretnih vozila; prosecnu godisnju stopu rasta broja TT vozila; osovinsko opt. reprezentativnih vrsta vozila; prosecnu iskoriscenost nosivosti TT vozila; raspodelu saob. opt. po voznim trakama

19.Odredjivanje reprezentativnih vrsta vozila i njihov znacaj na izbor dimenzija kolovoznih k-ja. Osovinsko opterecenje pojedinih analiziranih teskih teretnih vozila, koja se uzimaju u obzir pri proracunu, pretvara se u standardno osovinsko opterecenje pomocu odgovarajucih faktora ekvivalencije. Za realni saobrac. tok analizira se PGDS I njegova struktura odakle vidimo procentualno ucesce razlicitih kategorija vozila. Za svaku klasu definisemo reprezentativno vozilo koje ce se analizirati radi sracunavanja ekvivalentnog saobrac. opterecenja. Za dimenzionisanje asfaltne kolovozne k-je uzimamo po pravilu opterecenje najopterecenije saobracajne trake. 20. Definicija standardne osovine u odredjivanju ukupnog ekvivalentnog saobracajnog opterecenja? Standardno opterecenje je ekvivalentna jednostruka osovina sa dva udvojena tocka, opterecena sa 82Kn. Kada se koristi metoda ekvivalentnog opterecenja od jednostruke standardne osovine, sva opterecenja, ukljucujuci i viseosovinska, se prevode u ESO koji se koristi za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije.

21. Faktori ekvivalnice osovinskog opterecenja? Fektori ekvivalencije (fe) predstavljaju prosecne destruktivne uticaje pojedinih osovinskih opterecenja vozila na kolovoznu konstrukciju u odnosu na uticaj standardne osovine, a odredjuje se prema sledecim izrazima: za jednostruku osovinu fe=2,212*10-8*L14 ; za dvostruku osovinu fe=1,075*10-9*L24 . 22.Faktor rasta saobracaja i njegov znacaj za izbor dimenzionisanja kolovoznih k-ja Prilikom odredjivanja ukupnog ekvivalentnog saobracajnog opterecenja teskih teretnih vozila u projektnom peridou dimenzionisanja (Tu) koristimo ukupno ekvivalentno saobracajno opterecenje u pocetnoj godini eksploatacije (Tg), a uzimamo u obzir i prosecnu godisnju stopu rasta broja teskih teretnih vozila. Tu=Tg*q Faktor rasta (q) u projektnom periodu dimenzionisanja kolovizne konstrukcije odredjujemo po formuli q= p i-1(1+r/100)i . (p-projektni period dimenz. konstr. izrazen u godinama, i - 1,2,3...p godina, r- prosecna godisnja stopa rasta broja teskih teretnih vozila). q je vrednost koja je data tabelom u standardu.

23.Znacaj raspodele saobracajnog opterecenja na saobracajne trake u postupku dimenzionisanja kolovoznih konstrukcija Raspodela saobracajnog opterecenja TTV po saobracajnim trakama zavisi od: -broja saobracajnih traka u poprecnom profilu puta geometrijskih elemenata puta(uspon ili pad nivelete) ukupnog broja svih motornih vozila na putu tokom dana i godine propusne moci saobracajnice Za dimenzionisanje asfaltne konstrukcije koriste se po pravilu saobracajno opterecenje najopterecenije saobracajne trake 24. Bitne karakteristike bitumena kao putno gradjevinskog materijala. Bitumen je veoma vazna komponenta za gradjenje fleksibilnih kolovoznih konstrukcija. Poseduje dobru vodootpornost i visokoelasticne, termoplasticne i adhezivne osobine, koje ga cine odgovarajucim za vezivo u asfaltnim mesavinama. Pored toga cena mu nije visoka. Ima indeks penetraciju izmedju 5 i 300, a u zadnje vreme 15 i 200.

Ranije se koristio prirodan bitumen, dok je danas zbog velikih potreba za tim materijalnom u upotrebi vestacki proizveden bitumen dobijen izdvajanjem iz sirove nafte u rafinerijama. 25.Ispitivanje asfaltnih mesavina MARSALOVIM opitom Postoji vise nacina ispitivanja kvaliteta mesavina:Marsalov opit se izvodi u Marsalovom aparatu. Pre svakog projektovanja mesavine potvrdjujemo nalaze agregata i karakteristike mesavine(ako su dobri formiramo je i ispitujemo). Izvadimo uzorak,zagrejemo na 60 stepeni C,stavimo u Marsalovu presu i dobijemo silu koja lomi uzorak. Ta sila predstavlja silu po Marsalu. Ova karakteristika ocenjuje kvalitet asfalta. Ispitujemo zapreminsku tezinu materijala u uzorku,upijanje vode,kolicinu supljina. Cilj je pronalazenje kombinacije koja odgovara standardu. Radi se minimalno sa 3 uzorka da bi se nacrtala kriva. Ako je u mesavini vise bitumena,sloj ce biti osetljiv i deformisace se,kolotrazi. Ako je manje bitumena asfalt ce brzo propadati. 26. Odredjivanje kvaliteta asfaltnih mesavina.

Pri izboru vrste materijala u kolovoznoj k-ji mora se voditi racuna o propisanim kriterijumima kvaliteta osnovnih materijala i mesavina. Kvalitet materijala za pojedine slojeve mora zadovoljiti zahteve domacih standarda SRPS. Primenjeni materijali se vrednuju preko koef. zamene materijala koji se odredjuju prema odgovarajucim dijagramima. 27. Vrste asfaltnih slojeva i razlike njihovih mesavina? 1. Kolovozne konstrukcije od asfaltnih slojeva (zastor+BNS) i nosecih slojeva od zrnastog kamenog materijala 2. Kolovozne konstrukcije od asfaltnih slojeva (zastor+BNS) i nosecih slojeva od cementom stabilizovanog zrnastog kamenog materijala 3. Kolovozne k-je od asfaltnih slojeva (zastor+BNS) i nosecih slojeva od cementom stabilizovanog zrnastog kamenog materijala i nevezanog kamenog materijala 28. Postupak dimenzionisanja asfaltnih kolovoznih konstrukcija? Postupak obuhvata: odredjivanje merodavnih parametara za dimenzionisanje; odredjivanje sastava i debljine pojedinih slojeva kolovozne konstrukcije. Za

dimenzionisanje koristimo odgovarajuce dijagrame. Oni su izradjeni za odabrane tipove kolovoznih konstrukcija koje se sastoje od: 1. tip - asfaltnih slojeva i nosivih slojeva od nevezanog zrnastog kamena; 2. tip asfaltnih slojeva i nosivih slojeva od zrnastog kamenog materijala stabilizovanog cementom; 3. tip asfaltnih slojeva i zrnastog kamenog materijala stabilizovanog cementom i nevezanog zrnastog kamena. (tip 3 dimenzionisemo kao tip 2 uz odredjene koef.) 29.Uticajni faktori na propadanje kolovoznih konstrukcija. Uticaj klimatskih uslova. FAKTORI SU: -saobracajno opterecenje -vlaznost -mraz -dimenzije(materijali,debljina) UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA: -mraz -vlaznost(utice da se menja nosivost posteljice,zato je jako vazan sistem za odvodnjavanje i zato se pored posteljice kopaju kanali koji odvode vodu. Veoma je bitno da sistem drenaze bude dobar,kao i njegovo odrzavanje.

30.Uticajni faktori na propadanje kolovoznih konstrukcija. Uticaj dimenzionisanja FAKTORI SU: -saobracajno opterecenje -vlaznost -mraz -dimenzije(materijali,debljina) Poslovi odrzavanja puteva imaju za cilj stalno odrzavanje putne mreze u zadovoljavajucem stanju,da bi se korisnicima obezbedio potreban nivo usluge i da bi se sprecilo propadanje puteva. Bezbedno odrzavanje i zastita puteva sadrzi aktivnosti tokom godine pomocu kojih se put odrzava u sto je moguce boljem stanju,odnosno sto je moguce blize pocetnom stanju. KAO NAJVAZNIJE AKTIVNOSTI ISTICU SE: uredjenje i popravke kolovoza -ciscenje kolovoza i okoline -odrzavanje sistema odvodnjavanja -uredjenje i odrzavanje vertikalne i horizontalne signalizacije -zimska sluzba -podaci i obavestenje o stanju na putevima

31.Uticajni faktori na propadanje kolovoznih konstrukcija. Uticaj odrzavanja. FAKTORI SU: -saobracajno opterecenje -vlaznost -mraz -dimenzije(materijali,debljina) REDOVNO ODRZAVANJE: -popravke drenaze -popravke povrsine kolovoza -popravke zelenila -popravke bankine PERIODICNO ODRZAVANJE: -vremenom opada kvalitet kolovoza i kada dodje do granice za rehabilitaciju(kolovozna konstrukcija je izgubila nosivost,mora se vrsiti odrzavanje) -vremenom opada kvalitet kolovoza i dolazi do granicnog stanja za preventivne mere(haba se povrsina,ali nije kolovoz izgubio nosivost). To su povrsinske popravke. Pravilnim odrzavanjem cemo imati veliku ustedu novca. 32. Indikatori stanja kolovoznih konstrukcija Postoje cetiri osnovna indikatora stanja kolovoza:

1. Ostecenost povrsine kolovoza (izrazeno kao procenat povrsine zahvacena ostecenjima u odnosu na ukupnu povrsinu posmatranog odseka); 2. Ravnost (poduzna ili kolotrazi) 3. Hrapavost (otpor trenju povrsine kolovoza) 4. Defleksije (nosivost) merena kao vertikalni ugib od standardno opterecenog tocka (ESO82Kn). 33.Promena indikatora stanja kolovoza tokom eksploatacije 34.Dejstvo mraza na kolovozne konstrukcije i indeks mraza Uticaj mraza je veoma stetan za kolovozne konstrukcije i odnosi se na dva procesa: izdizanje povrsine kolovoza usled mraza i slabljenje sloja posteljice usled otapanja leda. Izdizanje povrsine kolovoza moze da rezultira grubim pucanjem ili naprsnucem kolovozne konstrukcije, a slabljenje sloja posteljice usled otapanja to da posteljica gubi nosivost i konstrukciju moze ostetiti opterecenje koje u normalnim uslovima ne bi. Indeks mraza je period koji izaziva smrzavanje u kolovoznoj konstrukciji i podtlu. Predstavlja kolicinu hladnoce koja deluje na povrsinu kolovoza tokom mraznog perioda.