1.

Gradja Zemlje:
Zemlja je gradjena od tri omotaa: - zemljina kora ili litosfera 2 do 80 km - gornjeg i donjeg omotaca do 2900km - jezgro Zemlje koje zauzima od 2.900 km do centra. Kora je povrsinski deo Zemlje i sastoji se iz okeanske i kontinentalne kore. Izgradjena od razliitih silikata. Litosfera je crvsti deo zemlje, nju cine kora i gornji deo gornjeg omotaca. *Kontinentalna kora je cvrst deo litosfere, njena debljina je do 60km, gradjena je od sedimenata, metamorfita i ultrabazicnih magmatskih stena.Zauzima samo 30% ukupne Zemljine kore, glavni elementi silicijum i aluminijum. *Okeanska kora predstavlja cvrst deo ispod okeana i mora, debljine je do 10 km, zauzima oko 70% ukupne zemljine kore. Sastavljena je od sedimenata, bazalta, pillow lave, kiselih, bazicnih plutonita.Glavni elementi silicijum i magnezijum. Mantl se nalazi ispod tanke Zemljine kore, po zapremini i masi ini najvei deo Zemlje 70%. Proteze se od 40km do 2900km dubine, deli se na gornji i donji mantl. Granica izmedju kore i gornjeg omotaa je moho diskontinuitet, tu se seizmicki talasi naglo menjaju, debljina mu varira od 5km ispod okeanske kore do 80km u nekim planinskim predelima poput Tibeta. Jezgro. Javlja se u dubini 2900km do 6370km, sagradjeno je od spoljasnjeg tecnog jezgra sastavljenog od oksida Fe i unutrasnjeg cvrstog dela, koje je sastavljeno od jedinjenja gvodja (preko 90 %), sa manje Ni i dr. metala.

2.Fizicko hemijske osobine Zemlje Gustina srednja gustina Zemlje 5.53g/ bila oko 13.6 g/ . , srednja gustina kore je 2.7 g/ pa bi gustina jezgra

Pritisak u Zemlji raste sa dubinom. U samom centru zemlje bi trebalo da iznosi i preko 300.000 MPa. Zemljina tea - gravitacija Gravitacija je fiziko svojstvo svakog tela da se medjusobno privlae. Kao posledica gravitacione sile, sva tela koja se nalaze u slobodnom prostoru, padae na Zemlju sa ubrzanjem g = 9,81 m/s2 proseno, medjutim to ubrzanje nije na svim mestima na Zemlji jednako, ono je vee na polovima, a manje na ekvatoru. Temperatura - Na temperaturu Zemlje utiu tri osnovna izvora toplote: - Sunce, koje svojim zraenjem deluje na zagrevanje povrine zemlje - delovanje unutranje toplote Zemlje s obzirom da je unutranjost Zemlje u usijanom stanju, - toplota nastaje i pod dejstvom raspadanja radioaktivnih elemenata u zemljinoj kori. Poslednja dva izvora ine unutranju toplotu Zemlje, dok je Suneva energija spoljni faktor.

Page 1 of 25

Nivo u zemljinoj kori do koga se osea promena temperature pod dejstvom sunevih zraenja, naziva se neutralni nivo ili neutralni temperaturni sloj. Ustanovljeno je da se u normalnim uslovima javlja porast temperature za 1oC na svakih 33 m dubine ispod neutralnog sloja. Ta pojava poznata je kao geotermski stepen (stupanj). Magnetizam Zemlje. Postojanje magnetizma Zemlje utie da magnetna igla uvek zauzima pravac Sever Jug. Ustvari severni pol Zemlje privlai juni pol magnetne igle, jer postoji zakonitost da se suprotni polovi privlae, a isti odbijaju.Geografski meridijan Zemlje pokazuje odredjena odstupanja od magnetnog meridijana, pa se zato javlja inklinacija i deklinacija.Deklinacija - odstupanje magnetnog pola od geografskog pola,Inklinacija - odstupanje magnetnog pola od meridijana odnosno ekvatora.Magnetno polje stiti Zemlju od stetnog zracenja sunca.

3.Hemijski sastav Zemlje i Zemljine kore

Hemijski sastav cele planete Zemlje ne moe se sa sigurnou odrediti iz razloga nemogunosti njegovog odredjivanja na veim dubinama. Povrinski delovi su dostupni i za njih se moe odrediti hemijski sastav. Hemijski sastav spoljanje sfere utvrdjen je na osnovu sastava magmatskih stena. One sadre veu koliinu oksida Fe, Mg, Na, K, dok sedimentne stene sadre i veu koliinu vode, CO2, SiO2, CaO. Ako se podje od saznanja da magmatske stene ine oko 95 % litosfere, onda se njihov sastav moe uzeti sa dosta sigurnosti.

4. Starost stena 5.Kora i gornji omotac 6.okeanska i kontinentalna kora

Spoljna sfera - Zemljina kora je razliite debljine na okeanskom dnu samo 5 - 10 km. Prosena debljina je 60 km. Deli se na kontinentalnu i okeansku koru. Kontinentalna kora pripada kopnu, i ima debljinu proseno do 70 km u oblasti planinskih venaca (Alpi, Himalaji). Globalno se moe podeliti na tri dela: - gornji deo - stratisfera debljine 0 - 10 km , ine je uglavnom sedimentne stene, - srednji deo - granitski sloj debljine je 15 - 20 km od kiselih magmatskih stena - donji deo - bazaltni sloj debljine oko 15 km sastavljen od bazalta. Gustina kontinentalne kore je 2,7 - 2,8 g/cm3 Okeanska kora preteno je sastavljena od bazalta, a sredu se i granitske i sedimentne stene. - gornji sloj ine muljevi - nekonsolidovani muljevi (foraminifarski, pteropodski, radiolarijski) relativno male debljine (naprimer crveni mulj se za 100 godina nataloi samo za 0,8 mm). - srednji sloj debljine 3 km se sastoji od bazaltnih i konsolidovanih sedimentnih stena, - donji sloj - bazaltna sfera debljine je oko 5 km. Granicu Zemljine kore prema mantlu ini prelazni sloj - moho-povrina sa izraenim diskontinuitetom kretanja seizmikih talasa. Srednja sfera - mantl nalazi se ispod Zemljine kore na 40 km, pa sve do jezgra na dubini od 2.900 km. Po zapremini i masi ini najvei deo Zemlje. i on se deli na tri dela - sfere:

Page 2 of 25

- gornji mantl (B) ima dosta otru granicu prema litosferi, to je utvrdjeno na osnovu kretanja seizmikih talasa. U gornjem delu je itka masa neto veeg viskoziteta a prema dubini prelazi u potpuno itku masu. ine ga dva dela: astenosfera (mantl B) i prelazni sloj ka mantlu C. - srednji mantl je na dubini 400 - 1000 km. U njemu se na dubini 620 - 650 km javlja prelazni sloj u kome seizmiki talasi menjaju brzinu kretanja, - donji mantl nalazi se na dubini 1000 do 2900 km U srednjoj sferi javljaju se silikati Fe i Mg, a prate ih Ni, redje O, S i dr. Gustina raste od 3,3 do 5 g/cm3. -6

7.Osnovni oblici kretanja ploca litosfere

Tektonika se bavi izuavanjem kretanja u zemljinoj kori, koja dovode do razliitih deformacija i stvaranja raznih struktura u njoj. Osnovni oblici kretanja ploca litosfere su razmicanje rifting, podvlacenje subdukcija i bocno kretanje. Litosfera izdeljena na tzv litosferne ploce (tektonske ploce) Postoji 7 glavnih I jos mnogo manjih ploca.One plutaju po astenosferi. Postoje tri tipa granica medju plocama -konvergentne -divergentne -transformne granice Priroda knvergentnih granica zavisi od tipa ploca koje se sudaraju, Na mestu gde se gusta okeanska ploca sudara sa manje gustom kontinentalnom plocom, okeanska ploca se po pravilu podvlaci zbog veceg uzgona kontinentalne litosfere, oblikujuci zonu subdukcije. Na mestima gde se dve kontinentalne ploce sudaraju, ploce se ili ispupce i zbijaju, ili se jedna ploca potkopava ispod ili (u nekim slucajevima) prelazi preko druge. Svako ce od tih delovanja stvoriti prostrane planinske lance. Rezultat tih procesa moe videti na mestu gde se severni rub Indijske ploe podvlai pod delom Evroazijske ploce izdizuci ga i stvarajuci Himalaje. To je takodje uzrok deformacije Azijskog kontinenta. Zbog trenja I zagtrevanja subdukovane ploce, skoro uvek su vezane za vulkanizam. -Na divergentnim se granicama dve ploce razmicu i na taj nacin stvaraju prostor koji se puni novim materijalom kore, koji potice od magme nakupljene ispod.Predstavljene su u okeanskoj kori sistemom okeanskih grebena.

-Zbog trenja ploce ne mogu jednostavno kliziti jedna pored druge pa se tu stvaraju transformne granice. Tacnije, pritisak se nakuplja u obe ploce sve dok ne dostigne stepen prekoracenja deformacije stena, kada se akumulirana energija oslobadja u vidu deformacije na obe strane raseda.Primer za ovo kretanje je rased San Andreas

8. Magmatski pokreti, Plutonizam, Vulkanizam

Magmatizam obuhvata procese kretanja magme usled unutrasnjih , endogenih sila Zemlje. On predstavlja slozen i neprekidan proces od formiranja zemljine kore do danas i svedoci o stalnim kretanjima, koja su imala veliku ulogu u stvaranju zemljine kore. Kretanja magme se samo jednim delom manifestuju na povrsini Zemlje, a vecim delom se proces obavlja u dubini, bilo ispod litosfere ili utiskivanjem u njoj. Samo manjim delom magma izbija na povrsinu pracena ogromnim kolicinama gasova i vodene pare. Magma, koja se nalazi ispod zemljine kore ima temperaturu preko 1.000 oC. Izlozena je hidrostatickim pritiscima zemljine kore

Page 3 of 25

usled cega se krece. Magma je rastop slozenog hemijskog sastava u kome dominiraju soli silicijumske i alumosilicijske kiseline sa Ca, Mg, Fe i silikati i alumosilikati, koje prati velika kolicina gasova i pare. Od gasova su najzastupljeniji N, CO2. H, Cl, H2S. Magma je razlicite gustine sto zavisi od Si komponente; sto je magma bogatija sa Si (preko 60 %) to je kiselija i gusca, dok su magme sa manje silicijuma tecnije. U usijanoj magmi nastaje diferencijacija elemenata i minerala, sto utice na stvaranje razlicitih vrsta stena: kiselih, prelaznih,bazicnih i ultrabazicnih. Hladjenjem magme formiraju se razlicite vrste stena: dubinske, zicne i povrsinske. U slucaju kada se magma zadrzi u dubljim delovima litosfere, nastaju dubinske (plutonske) stene, a pri izbijanju na povrinu nastaje efuzivni magmatizam - vulkanizam, uz stvaranje povrsinskih (efuzivnih, izlivnih ili vulkanskih) stena. 1. PLUTONIZAM - INTRUZIVNI MAGMATIZAM

Intruzivni magmatizam ili plutonizam se odnosi na sluajeve kada se magma konsoliduje u dubljim delovima litosfere, ne izbijajui na povrinu. Nastaju stene koje se nazivaju dubinske stene ili plutoniti. Takve se stene mogu videti na povrini samo na mestima gde je dugovremena erozija skinula stene koje su pokrivale plutonite. Nastala plutonska tela u zemljinoj kori, mogu se razvrstati u tri grupe s obzirom na veliinu: - plutoniti krupnih razmera : batoliti, gromade, lakoliti, fakoliti, lapoliti, etmoliti, hopoliti - pukotinske intruzije: ice ili dajkovi, intruzivne ile, apofize - interslojevite (medjuslojne) intruzije: skladovi i skladne ice - silovi. Batoliti nalaze se na najveim dubinama i nisu dobro izueni. Stvaraju se u potkornim prostorima, utiskujui se navie i otapajui stene iznad njih. Po nainu stvaranja vezuju se za orogene pokrete i stvorene venane planine, pri emu su orjentisani u skladu sa osama planinskih venaca. Gromade su plutoniti nepravilnog oblika, velikih dimenzija i javljaju se kao istaknuti delovi na vrhovima velikih batolita. Samim tim se javljaju u viim delovima litosfere, a u donjim delovima prelaze u batolit Lakoliti to su oblici plutonita utisnuti u prostore izmedju slojeva, pa oblikom podseaju na peurke, u donjem delu su ravni. Pri tome slojevi u svodu pucaju, stvarajui puteve za probijanje magme u vidu ica usmerenih ka povrini zemlje. Prema tome, javljaju se u viim delovima litosfere i esto su stvorenim icama povezani sa povrinom. Pukotinske intruzije. I ova tela su vezana za dublje delove litosfere, a nastala su ispunjavanjem pukotina. Najpoznatiji oblici su: - ice ili dajkovi nastaju konsolidovanjem magme u pukotinskim sistemima. Presecaju Debljina im je obino 1 - 5 m, duina vie desetina pa i stotina km Na povrini dajkovi formiraju grebene, ako su otporniji od okolnih stena, ili rovove. - intruzivne ile - sline su dajkovima, ali se razlikuju po obliku jer nisu pravolinijski orjentisane, a zidovi im nisu paralelni. Vezane su za pukotine i prsline, pa su malih razmera, - apofize su ice i ile vezane za lakolite i druge intruzivne stene, nastaju na mestima gde je magma ispunila nastale pukotine u svodu. Interslojne intruzije. Nastaju ispunjavanjem magmom medjuslojne prostore, tanije utiskivanjem magme izmedju slojeva sedimentnih stena, a da ne dolazi do vedeg izdizanja. Samim tim lie na ice i dajkove, s tom razlikom to su vezani za medjuslojne a ne za pukotinske prostore.

Page 4 of 25

Poznate su pod nazivom skladovi i skladne ice ili sil-ovi pri emu skladovi mogu da zahvataju velike prostore. esto se javljaju zajedno sa dajkovima, jer magma ispunjava i prostore pukotina, ali i medju slojevima.

2.VULKANIZAM - EFUZIVNI MAGMATIZAM Pos vulkanizmom se podrazumeva izbijanje magme na povrinu Zemlje i svi procesi vezani za te pojave. Mesto gde izbija magma (lava) na povrinu naziva se vulkan. Magma izbija na povrinu zajedno sa gasovima i parama, to se odvija uz snane eksplozije sa visokim izbacivanjem lave, gasova i pare. Nekad se prolazi za magmu u litosferi zapue, kada rad vulkana prestaje, tada postaju ugaeni ili privremeno ugaeni vulkani. Otvor vulkana kroz koji izlazi lava na povrinu naziva se krater, drelo ili grotlo. Materijal koji izbija iz kratera taloi se oko njega formirajui vulkansku kupu ili konus. Pri izbijanju lave, koja istie iz grotla vulkana, moe da ne dodje do stvaranja vulkanske kupe, ve se formira plato ili tit. Postoje proste i sloene kupe. Proste imaju samo jedan kupasti breg, a sloene kupu unutar prstena, ostatka prethodne kupe (kaldere), koja je nastala usled snanih eksplozija ili tonjenja vulkanske kupe, (primer vulkana Vezuv i Etna). . Klasifikacija vulkana 1. Prema aktivnosti: aktivni, privremeno ugaeni, ugaeni vulkani 2. Prema sastavu stena:monogeni vulkani (sa kontinualnim radom), poligeni vulkani (sa prekidom) 3. Prema morfologiji kratera: Linijsko-pukotinski vulkani vezani za razlome u kori, koje se proteu i vie stotina km. Du ovih linija radi veliki broj vulkana, koji se povremeno sele du linije razloma. Takav oblik vulkana bio je ranije u Karpato-balkanskoj oblasti, danas se javlja na Islandu. Vulkani centralnog tipa imaju posebne kratere koji se ne menjaju. Vulkanski aparat ima oblik zarubjenog konusa, irokih kupola sa centralnim kanalom koji vodi do ognjita. Prema sredini pojavljivanja: - Kopneni ili subaeralni vulkani javljaju se na kopnu, na dubokim razlomima, raznovrsnih su erupcija, sa kiselom ili bazinom lavom, - Priobalski vulkani na razlomnim granicama okeana, tj. u zonama subdukcije i pomeranja ploa. Najei su na obodima Tihog okeana; - Podvodni vulkani - javljaju se u okeanskim sredinama u oblasti podvodnih grebena. Ima ih u svim okeanima, a posebno je karakteristian atlanski srednjookeanski greben sa veim brojem vulkana. Smatra se da je bilo i do 10.000 podvodnih vulkana sa visinom kupe do 1000 m.

9.Tip erupcije
Vulkani izbacuju razliite vrste materijala, koji mogu biti: - lava - koja se izliva iz grotla i tee padinama vulkanske kupe,

Page 5 of 25

- lavini raskomadani materijal koji se izbacuje eksplozijama i oko vulkana obrazuje piroklastine ili vulkanoklastine stene - gasovi i pare - koji posle hladjenja mogu da formiraju akumulacione basene. Lava je izlivena magma iz kratera vulkana, koja je usijana i itka sa temperaturom 1.000 - 2.000 oC. Po hemijskom sastavu je kisela, prelazna, bazina ili ultrabazina u zavisnosti od sadraja SiO 2. Bazine lave su retke i slivaju se veom brzinom od kiselih. Lave sa dosta gasova su grudvaste i hrapave, a lave bez gasova imaju glatku povrinu, a pri kretanju se boraju. Gasovi i pare. Redovni su pratioci vulkanskih erupcija. Sadre, pored vodene pare i H2S, SO2, HCl, CO, CO2, CH4, N, H, O2 i dr. Vie prate kisele magme pa su i erupcije ee eksplozivnog karaktera. Velike koliine gasova i para mogu kondenzacijom da formiraju jezera oko vulkana. Vulkanski pepeo i praina. To je najsitniji prainasti oblik materijala (lave) koji nastaje pri eksplozijama od rasprene lave ili razruenih zidova kratera. Izbacuje se visko iznad vulkana i raznosi na prostoru vie stotina kilometara. Vulkanski pesak. To je zdrobljena masa od lave ili postojeih vulkanskih stena, nastao slino pepelu pri vulkanskim erupcijama. Razlikuje se po krupnoi zrna, a sastoji se od zrnaca stakla, feldspata, leucita, augita, , magnetita i dr minerala Lapili - komadi lave (4 - 32 mm), peska i pepela sa staklastom korom. upljikavi su zbog isputanja gasova. Plovuac - vulkanski materijal nastao od kiselih magmi, naglim hladjenjem zbog ega ima upljikavu strukturu poput sundjera, sa upljinama ili mehurima, pa je male gustine (pliva po vodi). Kose peline - sitna zrnca od vulkanskog stakla taiastog ili konastog oblika sa zadebljenjem u sredini i glavicama na krajevima. Vulkanske bombe - delovi lave krupnode preko 32 mm koji pri padu na zemlju dobijaju karakteristine oblike (kruke, vretenast, oblik bombe i sl.). Kada su staklaste povrine i upljikave unutranjosti nazivaju se troskve. Vulkanske zgure - grudve lave izbaene iz kratera pod dejstvom gasova, a pri kretanju kroz vazduh se naglo ohlade. Enklave - komadi stena koji se pri erupcijama konsoliduju u sveim vulkanskim stenama kao uklopci. Mogu biti magmatskog ili sedimentnog porekla, ako su otkinuti iz bokova i utopljeni u lavini sliv, pa se javljaju kao strano telo u steni. Vulkanski blokovi - vedi blokovi koji se konsoliduju u lavinoj masi poput enklava.

10. Magma, viskozitet rastopa

HEMIJSKI SASTAV Tekoisparljive komponente:

Page 6 of 25

(SiO2, TiO2, Al2O3, Fe2O3, FeO, MgO, MnO, CaO, Na2O, K2O) - preko 90% i Lakoisparljive komponente: H2O, CO2, HCl, HF, H2S, SO3. Magme sa vie od 5% ovih komponenti su tzv. vlane magme. Sadraj lakoisparljivih komponenti i SiO2 utiu na: pokretljivost magme, tok kristalizacije, rast i vrstu minerala. Viskozitet rastopa otpor prema teenju zavisi od: T, sastava (sadraj Si, Al i lakoisp. komp.), spoljnjeg pritiska Kisele magme (bogate Si, Al i lakoisparljivim sastojcima) su veoma viskozne stvaraju se, na primer, kupasti izlivi (Stromboli). Seizmiki se ponaaju kao vrsta tela Bazine magme (sa niim sadrajem SiO2) su manje viskozne, pa lako i brzo teku. Grade ploaste izlive, a seizmiki se ponaaju kao tenosti.

11. Postanak magmatskih stena

1. Vulkaniti - nastaju hladjenjem lave sa redjim uklopcima piroklastinog materijala. Imaju sitnozrnu strukturu sa razliitim teksturama nastalim u uslovima hladjenja lave. Nekad su upljikave, esto sa paralelnim rasporedom minerala - tekstura teenja. Nekad se javlja i porfirska struktura. Posebne su karakteristike vulkanskih stena nastale u vodi 2. Piroklastine stene - nastaju cementacijom zdrobljenog vulkanskog materijala. Javljaju se stene razliitog sastava, nekad su samo od vulkanskog, a nekad i od meavine sa sediemntnim materijalom. Nekada je ak koliina vulkanskog materijala manja, pa se ove stene izdvajaju kao vulkanosedimentne stene. To su: - vulkanska brea - nastale cementovanjem zdrobljenog vulkanskog materijala raznih dimenzija, a otrih ivica. Vezivni materijal je vulkanski pepeo, praina i pesak, nekad i sama lava, - vulkanski aglomerat - stena slinog oblika kao brea, nastala cementacijom vulkanskih bombi i komada stena iz razorenog kratera, ali krupni komadi imaju zaobljenu formu nastalu brim hladjenjem pri erupciji. Nastaju, medjutim, za vreme same erupcije, a ne naknadno kao bree i konglomerati, - vulkanski konglomerat - vulkanski materijal je transportom do mesta cementacije zaobljen, a potom cementovan u konglomerat, - vulkanski tuf - nastaje od vulkanske praine, pepela i peska nihovom cementacijom dalje od vulkana. Nastaje i blie krateru cementacijom delova lave peska, lapila zgure i bombi. Tufovi od pepela najee se cementuju daleko od vulkana. Nekada se ovaj materijal akumulira na kopnu, kada biva razoren i ne stvara stenovit materijal. - vulkansko-sedimentne stene - to su sedimenti sa vulkanskim materijalom: vulkanogeni peari, vulkanogeni laporci, i gline, vulkanogeni ili tufogeni konglomerati i td.

12. Oblici magmatskih tela

Pokrenuta iz dubine Zemlje, magma moe da bude utisnuta u stene Zemljine kore ili da se izlije na povrinu. Konsolidacijom magmatskog rastopa u razliitim uslovima nastaju specifini oblici magmatskih tela. Ukoliko magma kristalie u dubini, onda su to plutonska tela ili plutoni, a izlivanjem na povrinu nastaju vulkanska tela.

Page 7 of 25

Prilikom utiskivanja u postojee stene Zemljine kore mogu da se obrazuju magmatska tela paralelna (saglasna) postojeim stenama, a mogu i da presecaju postojee stene pod nekim uglom. Saglasna plutonska tela nazivamo konkordantnim, a ona koja presecaju stene pod nekim uglom - diskordantnim. Od diskordantnih magmatskih tela najvee dimenzije imaju batoliti koji zauzimaju ogromne prostore i njihovu donju granicu nije mogue sagledati. -tokovi su diskordantna tela neto manjih dimenzija i predstavljaju periferne delove batolita. -Dajkovi su ina tela koja presecaju postojee stene pod kosim uglom. Iz tela veih dimenzija esto se granaju spletovi diskordantnih ica koje nazivamo apofizama. Od konkordantnih magmatskih tela veih dimenzija treba izdvojiti lakolite -tela soivastog oblika (plankonveksna ili bikonveksna), zatim, lopolite - zdelastog oblika i zatim, neto manje, fakolite koji se obrazuju u temenim delovima nabora. ino telo paralelno slojevima postojeih stena naziva se sklad

13. Post vulkanske pojave

1. Fumarole. To su mesta na zemljinoj povrini gde izbijaju gasovi i pare, a inae mogu biti: - suve fumarole - sa temperaturom preko 500 oC, - kisele fumarole sa temperaturom 300 - 400 oC, koje isputaju vodenu paru, kisele sulfide i kiseli HCl, - alkalne fumarole sa temperaturom oko 100 oC, koje daju amonijak i hidrokside sulfida, - hladne fumarole sa ohladjenom parom (ispod 100 oC), gasovitim CO2 i CO i dr. 2. Solfatare su pojave gde iz tla izbija, pored vodene pare, jo i sumporasta kiselina i sumporvodonik. 3. Mofete su mesta gde izbija hladna ugljena kiselina - kiseljaci (suve mofete sa CO2 , CH4, N, H2S, borna kiselina). 4. Sufioni - pojave kad na zemljinu povrinu izbijaju mlazevi vodene pare, a pri padu na zemlju skupljaju se u obodnim bazenima. Pored vodene pare izbijaju i CH4, ugljena i sumporna kiselina. Iz vode u bazenima izdvaja se borna kiselina, koja se iz njih eksploatie. 5. Gejzeri - to su pojave u oblastima ugaenih vulkana kada topla voda izbija u obliku vodoskoka. Izbijanje se javlja sa visinom izbijanja i nekoliko desetina metara. 6. Termalni izvori juvenilni ili magmatski koji dopiru iz zemljine unutranjosti,vadozni iz zemljine kore ija je voda atmosferskog porekla, mineralni ija je vode juvenilnog porekla, a obogadena je rastvorenim mineralima na putu iz unutranjosti do povrine. Kod nas su poznate banje: Vranjska, Sijarinska, Joanika i dr.

14. Epirogeni pokreti

Epirogeni pokreti odnose se na stvaranje i pomeranja kopna i okeana. U dugoj geolokoj istoriji zemljine kore dogadjala su se razliita kretanja; izdizanja delova kore i stvaranja kopna, i suprotno, sputanje delova i formiranje mora i okeana. Razliitost stenskog materijala na povrini Zemlje, govori u prilog tome da su se

Page 8 of 25

javljala takva kretanja sputanja kopna i stvaranje uslova za nastajanje novih sedimentnih stena. Talasasta kretanja delova Zemljine kore dovode do tonjenja kopna i nadiranja vode na kopno (transgresija) ili do izdizanja i povlaenja vode sa kopna (regresija). One se mogu javiti i kao posledica orogenih pokreta.

15. Orogeni pokreti

Pod orogenim pokretima podrazumevamo one koji su se odigravali u geosinklinalnim prostorima, odnosno stvaranja nabora i planinskih venaca u litosferi. Orogeni pokreti se najvie javljaju u uslovima uih geosinklinala, tamo gde su debljine sedimenata najvee, odnosno tamo gde je geosinkl inala najdublja. Oni su, uzrok relativno sloenog procesa stvaranja venanih planina. Pod dejstvom orogenih pokreta, koji se najee javljaju u vidu bonih potisaka, nataloeni slojevi se povijaju i boraju do znatnih razmera, ali se i znatno komadaju i kidaju i vertikalno uzdiu ili putaju prouzrokujui brojne deformacije u vidu nabora (mikro nabore ili krupne nabore). Svi poremeaji, koji se javljaju kao posledica orogenih pokreta, svrstavaju se u dve grupe: 1. grupu tangencijalnih pokreta (nabori), i 2. grupu radijalnih pokreta ili raseda Mada razliiti, ovi se poremedaji javljaju zajedno, samo retko odvojeno, i u celini govore o stepenu intenziteta orogenih pokreta.Tangencijalni pokreti su posebno vezani za sredine izgradjene od plastinih, a radijalni u sredinama izgradjenim od krutih masa.

16.Seizmizam
Aktivnost Zemlje i stalni pokreti zemljine kore ogledaju se i kroz skoro svakodnevna podrhtavanja tla u razliitim delovima sveta, a pre svega u nestabilnim oblastima u kojima se javljaju duboki razlomi i manifestuju stalna kretanja kontinentalnih masa i okeanskog dna. Iznenadni pokreti koji se manifestuju kao potresi i vibracije, poznati su pod optim nazivom trusovi, a podruja u kojima se javljaju - trusna podruja. Prouavanjem ovih vrsta kretanja u zemljinoj kori bavi se seizmizam, a nauka seizmologija. To je nauka, koja se bavi prouavanjem pojava potresa (zemljotresa), uzroka njihovog pojavljivanja, naina manifestovanja, kao i posledica do kojih dolazi u zemljinoj kori i na povrini Zemlje. Potrese u zemljinoj kori ovek je u stanju da registruje svojim ulima, samo ako se radi o jaim potresima. Slabije potrese i vibracije nije u stanju da oseti i oni se registruju posebnim osetljivim instrumentima seizmografima, koji potrese registruju na seizmogramima.S obzirom na jainu potresa, o ni se dele na makroseizmike, koje ovek moe osetiti, i mikroseizmike, koji se mogu registrovati instrumentima.

17. UZROCI POJAVLJIVANJA TRUSOVA

Pored toga to mehanizam zemljotresa nije jasno izuen, moe se rei da se oni javljaju du tektonskih linija (razloma), usled sueljavanja masa u pokretu, koja izazivanju naprezanja i povremene pokrete (rauna se da se ovi pokreti javljaju proseno na svakih 5 - 6 minuta, a da se godinje javi do milion potresa, od kojih se registruje samo 2/3 njih). Kretanja u zemljinoj kori su razliita, a uslovljena su kretanjima u magmi i kretanjima masa u litosferi. Analizom snimaka sa amerikog satelita utvrdjeno je da se i na Suncu odigravaju kretanja - pulsiranja i to na svakih 10 - 12 minuta, i da pri tome dolazi do poveanja prenika Sunca i do 1.000 km. Tako neto se

Page 9 of 25

dogadja i na Zemlji, koja takodje pulsira na svakih 45 minuta, a ta irenja i skupljanja se manifestuju podrhtavanjem tla razliitog intenziteta.

18. VRSTE ZEMLJOTRESA

Tektonski zemljotresi To su najei i najjai zemljotresi, a njima pripada 90 % svih zemljotresa, koji se javljaju na Zemlji. Od toga u 86 % sluajeva uzroci su kretanje blokova du razloma u zemljinoj kori. Kretanja kao posledica pomeranja blokova traju relativno kratko. Zemljotresi se odigravaju u tri faze: poetna podrhtavanja koja nagovetavaju glavna pomeranja u osnovnoj fazi, a potom u treoj fazi dolazi do postupnog smirivanja potresa i formiranja ravnotenog stanja izmedju sila koje deluju na granicama tektonskih blokova. Vulkanski zemljotresi Nastaju kao posledica kretanja magme iz unutranjosti ka povrini. Pri tome magma pod dejstvom jakih pritisaka, praena gasovima i parom, vri potiskivanje okolnih stena, uslovljavajui pomeranje delova litosfere ili manjih regionalnih blokova. Ta pomeranja uslovljavaju pojavu seizmikih talasa, koji se manifestuju kao zemljotresi. Ovi zemljotresi, koji se nazivaju vulkanskim zemljotresima, nastaju i zbog oslobadjanja energije pri probijanju epova u vulkanskim grotlima, posle ega dolazi do snanih erupcija, esto praenim veim eksplozijama. Potresima uslovljenim vulkanskim aktivnostima, pripada oko 7 % svih potresa. Padinsko-urvinski zemljotresi Ovi potresi se deavaju u delovima zemljine kore gde postoje vede upljine - pedine i drugi prazni prostori u litosferi. Kada dodje do oburvavanja plafona takvih prostora, nastaju jai potresi, koji nekad mogu da se osete na irem prostoru poput zemljotresa. Potresi se mogu javiti i zbog obursavanja kosina veih padina, a mogu nastati i pri obrusavanju snenih masa pri pojavi lavina. Njima pripada oko 3 % zemljotresnih pojava. Vetaki zemljotresi Javljaju se kao posledica izvodjenja miniranja, ili obursavanja podzemnih prostorija. Posebno su znaajni potresi koji nastaju pri izvodjenju atomskih eksplozija, kada prostor iznad mesta eksplozija dobija oblik udubljenja poput vulkanskog kratera, nekad i nekoliko stotina metara dubine. uslovljeni su aktivnou oveka. Kao posledica izvodjenja eksploatacionih radova javljaju se i gorski udari, koji se nekad svesno izazivaju radi izbegavanja njihove iznenadne pojave.

19.PRATEE POJAVE ZEMLJOTRESA

ZEMLJOTRESA,

ODREDJIVANJE

JACINE

1. Akustine seizmike pojave manifestuju se kroz potmulu tutnjavu koja dolazi iz daljine, ali nekad asociraju i na eksplozije granata. Najjae su u epicentru, a postepeno slabe sa udaljavanjem od njega. U zgradama se osea tutnjava, kripa i pucanje, to nepovoljno deluje na psihu oveka. 2. Svetlosne pojave su uglavnom redje. Mogu se izuzetno manifestovati pojavom odsjaja, koji se javlja kao posledica promene koliine vodonika i ozona ili drugih gasova i atmosferi. Ima miljenja da se ove svetlosne pojave mogu vezati i za pomeranja blokova, koja se manifestuju i svetlosnim pojavama.

Page 10 of 25

3. Pojava vatre. Moe doi zbog izbijanja gasova iz pukotina u zemljinoj kori, kada moe doi i do pojave poara. 4. Elektrine i magnetne pojave. Javljaju se kod veih zemljotresa ne samo u epicentru, ve i na irem prostoru. Nastaju kao posledica mehanikih kretanja i pojave trenja, kada dolazi do poremeaja poloaja magnetne igle, igle galvanometara i na telegrafskim uredjajima, slino pojavi jake struj e koja menja normalno stanje. 5. Deformacije reljefa. Pri razornim zemljotresima javljaju se znaajna pomeranja tla, iznad epicentra ak i do 10 m po visini. Javljaju se pukotine u tlu, dolazi do obrusavanja kosina i horizontalnog razmicanja blokova, ali i sleganja blokova po vie metara. Jaina zemljotresa se ocenjuje na bazi stepena otedenja gradjevinskih objekata, trajnih otedenja tla, promena reima podzemnih voda, ljuljanja (pomeranja na povrini zemlje) i dr. Morski potresi se, za razliku od skale za povrinske zemljotrese, razvrstavaju na 6 stepeni (registrovanje na brodovima). Snaga zemljotresa se iskazuje na dva naina: Energija zemljotresa 1. Jainom energije, koja se javlja u njegovom aritu (hipocentru), meri se Rihterovom skalom, koja ima 9 stepeni. Iskazuje se magnitudom (M) , jedinicom za merenje energije zemljotresa, a koja se odredjuje na osnovu instrumentalnih i makroseizmikih podataka. 2. Intenzitet zemljotresa ruilaki efekat zemljotresa na povrini Zemlje. U Evropi se za to koristi Merkalijeva skala koja ima 12 stepeni.

20. ELEMENTI ZEMLJOTRESA

Trusovi imaju svoja arita, mesta poetnog udara, odakle se potresi prenose na sve strane. Ta mesta se nazivaju hipocentri ili centri trusova. Udar koji nastaje u hipocentru proizvodi trusne ili seizmike talase, koji se kao elastini kredu koncentrino na sve strane. Epicentar tacka na zemljinoj povrsini gde se zemljotres najjace
oseca.Nalazi se vertikalno tacno iznad hipocentra.

Talasi, koji se koncentrino ire od hipocentra, dele se na: - longitudinalne (uzdune) talase, kod kojih se vibracija taaka tla vri u smeru kretanja talasa. - transverzalne (poprene) talase - kojima se kretanje estica odvija popreno u odnosu na pravac kretanja talasa. Njihovo kretanje je sporije od uzdunih. Epicentar predstavlja taku na najkradem rastojanju od hipocentra do koje udarni talasi najpre dodju. Medjutim, to nije taka ved oblast na povrini (epicentralna oblast).

21. Mogunost predvianja zemljotesa

Dugorona predvidjanja zemljotresa baziraju se na izuavanju karaktera trusnih podruja, energije koja se javlja pri potresima, kao i perioda njihovog obnavljanja.

Page 11 of 25

Kratkorona predvidjanja, na bazi savremenih mernih uredjaja, daju mogunost predvidjanja pojave potresa sa dosta preciznim odredjivanjem vremena pojavljivanja. Utvrdjivanje pojave zemljotresa mogue je u periodu od nekoliko dana. Instrumentima se registruju prva podrhtavanja tla, to je uvod u pojavu glavnog udara. U prognoziranju zemljotresa koriste se uglavnom dve metode: 1.Bioseizmika metoda bazira na reagovanju ivotinja pre pojave zemljotresa. Tako naprimer, krtice izlaze iz zemlje, laste naputaju svoja stanita, psi zavijaju, kokoke se penju na drvede i td. 2. Konvencionalne metode se zasnivaju na geoloko-geofizikim i geohemijskim pokazateljima. Neke od karakteristinih pojava se smatraju sigurnim predznakom pojave zemljotresa, kao to su:pojave gasova u pukotinama stena, varijacije koncentracije helijuma u podzemnim vodama, porast ivine pare iz kore, opadanje intenziteta radio signala takodje upozorava na pojavu potresa.

22.METAMORFIZAM, vrste metamorfizma

Pod metamorfizmom se podrazumeva proces izmene nastalih stena pod dejstvom nekih faktora, obino pritisaka i temperature. Ovaj proces se odigrava u svim delovima zemljine kore, u veim dubinama odigrava se pod dejstvom pritisaka vieleeih stenskih masa, ali i pod dejstvom vulkanizma u onim delovima gde je on aktivan. U okviru delovanja ovih procesa dolazi do promene prvobitnog izgleda, sastava i strukture stena one se metamorfiu. Posledice su promena nekad fizikog, nekad hemijskog sastava, a nekad i kombinovano. Metamorfiu se ranije stvorene magmatske ili metamorfne stene, stvarajui metamorfne stene ili metamorfite. Promene metamorfizma su prevashodno posledica endogenih sila, a ne i egzogenih.

FAKTORI METAMORFIZMA
Metamorfne promene se ogledaju u prekristalizaciji pojedinih minerala, izmeni strukture, ak i mineralnog i hemijskog sastava. Osnovni faktori metamorfoze su: - temperatura (geotermska, magmatska, radioaktivna ili usled trenja), - pritisak (hidrostatiki, dinamiki ili boni kinetiki), - gasovi i pare, kao hemijski agensi, - geoloko vreme, kao dopunski faktor preobraaja. Uticaj temperature. Ovaj faktor, kao i pritisak , sve jae dejstvo ima sa poveanjem dubine, s obzirom da je porast temperature uslovljen geotermskim stupnjem, a i veom blizinom magme u dubljim delovima litosfere. Dejstva radioaktivnih procesa i trenja izazvanih tektonskim pomeranjem blokova, manje su izraena. Uticaj pritiska. I ovaj uticajni faktor je vezan za poveanje dubine u litosferi, a poto sa porastom dubine raste i temperatura, to se dejstva ova dva faktora kombinuju. Pritisak se javlja kao: hidrostatiki i boni ili dinamiki-kinetiki . Hidrostatiki deluje kao posledica poveanja optereenja sa dubinom, a dinamiki se javlja kao potisak. Gasovi i pare imaju izuzetan znaaj, jer su, pored ostalog, i proizvod delovanja pritiska. On deluje na lake prodiranje vode i pare u pore stenskog masiva uslovljavajui svestranije dejstvo. Pod njihovim dejstvom dolazi do jaih hemijskih izmena, tako da se novonastala mineralna materija potpuno razlikuje od prvobitne. . Geoloko vreme. Ima manji znaaj i nekad zanemarujui. Njegovo delovanje se moe posmatrati u sklopu ostalih metamorfnih faktora, jer je njihovo kombinovano delovanje normalno prisutno u zemljinoj kori.

metamorfizam moe biti:

Page 12 of 25

termalni metamorfizam, kod koga toplota (temperatura) ima bitan faktor, dinamometamorfizam, kod koga je dominantan uticaj pritisaka, regionalni ili kontaktni metamorfizam, kao posledica kombinovanog dejstva.

1. Termalni metamorfizam. Nastaje pod uticajem temperature u razliitim sredinama i sa razliitim intenzitetom. Po pravilu raste sa dubinom, a uslovljen je: geotermskim stupnjem, dezintegracijom radioaktivnih elemenata, kretanjem magme, pomeranjem stenovitih masa (trenjem). Najizraeniji je u sredinama kroz koje se kree magma, pa je temperatura , koja se javlja zbog blizine magme, od najveeg znaaja. 2. Pirometamorfizam se odigrava na kontaktima magme (lave) sa ovrslim stenama. Promene su ograniene samo na ui pojas kontakta sa magmom (lavom), gde se javlja pregrevanje i topljenje okolnih stena, a potom se brzim hladjenjem stvara staklasta materija. 3. Kontaktni metamorfizam je slian prethodnom, ali osim delovanja lave, javlja se i delovanje hemijskih fluida. 4. Pneumatolitski metamorfizam je poseban vid termalnog metamorfizma nastalog delovanjem gasova i pare iz magme. Najvei uticaj imaju: bor, fluor i hlor. Dinamometamorfizam ili dislokacioni metamorfizam javlja se u oblastima tektonski aktivnih predela. Promene su naroito prisutne u gornjim delovima litosfere.

23.Kontaktni metamorfizam

osim delovanja lave, javlja se i delovanje hemijskih fluida. Ova dejstva imaju iri znaaj, a promene su ne samo fizike ve i hemijske. Temperaturni uslovi su drugojaiji jer vladaju nie temperature, a proces je potpomognut delovanjem gasova i pare. Moe biti zamenjen nekim od hemijskih metamorfizma: pneumatolitskim ili hidrotermalnim metamorfizmom. U normalnim uslovima hemijske promene su manje, a intenzitet zavisi od: dimenzija (veliine) intrudovanog magmatskog tela, (vea koliina toplote) koliine gasova i pare, koje prate magmu.

24.Regionalni metamorfizam je kombinovani metamorfizam irokih razmera pri kome vei znaaj
ima delovanje hidrostatikog pritiska. Dolazi do potpune prekristalizacije postojeih i pojave novih minerala, a nastaju i nove strukture stena. U okviru ovog metamorfizma se mogu izdvojiti: - dinamotermalni metamorfizam, - dislokacioni metamorfizam, - geotermalni metamorfizam, - hidrostatiki metamorfizam, - plutonitski metamorfizam. Regionalni metamorfizam se najvie ispoljava u geosinklinalnim oblastima, gde su esti i snani boni potisci uz ve postojei hidrostatiki pritisak i postoji uticaj strujanja magme. Izmene nastale pod dejstvom visokih

Page 13 of 25

temperatura nazivaju se hipometamorfizam, a proces viestrukog preobraaja stena naziva se polimetamorfizam.

25.Sedimentizam
Sedimentne stene pokrivaju 75% povrine Zemlje, Nastaju od produkata hemijske i fizike prerade ranije formiranih magmatskih, sedimentnih ili metamorfnih stena istaloenih u zoni sedimentacije.Nastaju pri niskimtemperaturama (-20C do +80C) i relativno niskim P Da bi nastale sedimentne stene materijal koji ih izgrauje mora proi sledee procese: 1. Povrinsko raspadanje (hemijsko, fiziko) 2. Transport materijala 3. Taloenje ili sedimentacija materijala 4. Ovravanje - dijageneza 1. POVRINSKO RASPADANJE skup egzogenih procesa, koji dovode do usitnjavanja stenske mase ili njeno delimino do potpuno rastvaranje pod dejstvom povrinskih ili podzemnih voda. -Moe biti: mehaniko (fiziko), hemijsko i biogeno. Mehaniko Kolebanjem temperature, Kristalizacijom soli, Mehanikim radom vode, Smrzavanjem vode u mikroprslinama, Rastom korenja biljaka, Dejstvom talasa, Delovanjem oveka Hemijsko Dejstvom vode, Rastvoreni materijal putuje kao jonski (K, Ca, Mg...) ili koloidni rastvor (Al, Fe...)

2. TRANSPORT MATERIJALA -transport vetrom (eoloski nanos) Eolskim transportom, odnosno vetrom bie zahvaene sitnije estice, one koje vetar svojom snagom moe da pokrene. Duina eolskog transporta zavisie, dakle, od brzine i snage vetra i veliine estica. Fragmentirani materijal se vetrom moe transportovati ponekad i na dosta velike daljine. Do taloenja e doi kada vetar oslabi, odnosno kada naie na neku prepreku. -transport ledom (glacijalni nanos) Kada se ledena gleerska masa spusti na one visine na kojima vladaju temperature iznad 0o C dolazi do njenog otapanja i sav materijal koji je gleer nosio momentalno se taloi. -gravitacioni transport (eluvijalni nanos) -transport tekucom vodom (aluvijalni nanos) Povrinskim tokovima, odnosno potocima i rekama, moe se prenositi kako vrsti fragmentirani materijal, tako i hemijski rastvor. Povrinski tokovi e fragmente koje nose istaloiti u meandrima, zatim u obliku ada i na svojim uima u vee reke, jezera ili mora, znai, upravo tamo gde snaga vodenog toka slabi.

Page 14 of 25

4.OCVRSCAVANJE, DIJAGENEZA Proces stvrdnjavanja sedimenata; skup hemijskih, fizickih i biolokih procesa koji se dogaaju u sedimentu nakon taloenja, tokom i nakon litifikacije, a iskljuuje povrinsko raspadanje zove se dijageneza. Sam proces dijageneze moe da traje dosta dugo, tako da danas nalazimo sedimentne stene razliitog stepena vezivanja. Teksturni oblik karakteristian za sedimentne stene je slojevitost. Sloj, prema definiciji, predstavlja geoloko telo homogenog sastava, velikog horizontalnog i malog vertikalnog rasprostiranja. Sloj je ogranien dvema paralelnim povrinama, gornjom povlatnom i donjom podinskom. Debljina slojeva je razliita. Mogu biti tanki svega nekoliko milimetara (liske), pa sve do 2m (banci). Ako debljina slojeva pree granicu od 2m, govorimo o masivnim stenama. Svaki sloj odslikava odreene uslove sedimentacije, a tokom taloenja moe da doe do varijacija u materijalu koji se deponuje ili do malih promena dubine sedimentacionog basena. Tada se unutar jednog sloja javlja laminacija, odnosno mogu se zapaziti lamine (slojii) koje su paralelne slojnim povrinama, kose ili talasaste. Ukoliko se tokom deponovanja klastinog materijala menja dubina basena (zbog transgresije, regresije i sl.), u okviru jednog sloja moe se konstatovati promena veliine fragmenata. Ovakvu pojavu nazivamo gradaciona slojevitost. Kod hemijskih sedimenata, usled promene primesa u rastvoru iz koga se taloi materijal, smenjuju se trake razliitih boja. Ovakva tekstura je trakasta. Izumiranjem biljnih organizama oko kojih se taloi materija iz rastvora u steni zaostaju upljine, te se pojavljuje upljikava tekstura. STRUKTURE 1.Klastine -Psefitske - > 2mm; -Psamitske - 2-0.05mm; krupnozrni, srednjezrni i sitnozrni pesak -Alevritske - 0.05-0.005mm alevritski prah (nevezan),alevrolit (vezan),les -Pelitske -< 0.005mm. mulj (nevezan material), glina (poluvezan plasticni material) 2.Kristalaste -Makrokristalaste -Mikrokristalaste I -Kriptokristalaste (amorfne) 3.Organogene (biogene) - zoogene stenekrecnjaci -fitogene stene krecnjaci , silicijski sediment, fosfatni sedimenti, kaustobioliti ,dijatomejska zemlja, silicija se koncentrie u biljkama, ronac hemijski sediment (opal, kalcedon, radiolariti)

Page 15 of 25

KRENJACI Krenjaci sadre preko 95% CaCO3, Glavni mineral KALCIT Po nainu postanka mogu biti: 1. Hemijski postanak karbonatnih stena na izvorima podzemnih voda, oko vodopada, bigar, travertin, mermerni oniks 2. Organogeni (zoogeni, fitogeni) nastali taloenjem razliitih algi i biljaka koje sadre karbonatnu materiju oolitski krenjak Sekundarni hemijski sediment nastaju raspadanjem krenjaka i odnoenjem karbonata kad zaostaju oksidi i hidroksidi Fe, esto i Al pa nastaju:. Crvenica, tera rosa ,Boksiti, Laterit

26. Egzodinamika, egzogene sile

Formirana povrina Zemlje, kroz itav geoloki period njenog formiranja, izloena je dejstvu spoljnih, egzogenih sila, koje imaju suprotnu tenju, da smanje izdignua i ispune ulegnua i time izvre koliko -toliko izravnanje povrine, koje najbolje odgovara uspostavljanju prirodne ravnotee na njoj. Te spoljne sile se manifestuju kroz razaranje stvorenih povrinskih stena i njihovo prenoenje u nie predele obino posredstvom razliitih vodenih tokova, nekad i radom vetra. Procesi koji se desavaju pri delovanju egzogenih sila: Erozioni procesi Pod erozijom se podrazumeva proces razaranja stena na povrini Zemlje. U zavisnosti od faktora, koji uslovljavaju eroziju, ona moe biti: rena, eolska, lednika, jezerska, morska i dr. Ovom procesu treba dodati i pojavu transportovanja erodovanog materijala i odnoenje van mesta razaranja. Osnovni oblici erozije su: - mehaniko razaranje stena, koje se najvie javlja u kontinentalnim sredinama, - hemijsko razaranje stena, koje se obavlja na povrini, ali i u samoj litosferi, pri emu su glavni faktori razaranja voda i kiseonik. Ovi se procesi odigravaju u svim sredinama a sastoje se od: razaranja stenovitog materijala, njegovog prenoenja (transporta) i odlaganja (akumulacije). Pod dugotrajnim dejstvom atmosfere sve stene se , neke bre, a neke sporije, raspadaju stvaranjem prslina i pukotina. Pukotine bivaju ispunjene vodom, ime se potpomae dalje razlaganje stena. Posebnu ulogu, pri tome ima i promena temperature. Promene se odigravaju u dva pravca: - vertikalno u pravcu produbljavanja razaranja, i - horizontalno u pravcu odnoenja razorenog materijala. 1. Erozija obuhvata sve procese razaranja i odnoenja razorenog materijala pod delovanjem razliitih egzogenih sila. Oni se odigravaju u razliitim sredinama i razliitim oblastima. 2. Spiranje je proces odnoenja razorenog materijala obino posredstvom kie, a izraeno je uglavnom u brdovitim terenima. Sprani materijal se kree jarugama i dr vododerinama da bi u podnoju brda uneo u postojee rene tokove, kojima se vri dalji transport materijala. Erodovani materijal formira razliite oblike na povrini: sipari, plazine, urnisi, ostenjak i dr.

Page 16 of 25

3. Denudacija je proces mehanikog egzodinamikog razaranja (proces ogoliavanja) pa se proces erozionog razaranja moe nazvati i optim pojmom eroziono-denudacioni ili opti procesi mehanikog razaranja.

4. Akumulacija - predstavlja proces deponovanja razorenog materijala u razliite akumulacije, a u zavisnosti od uslova deponovanja razlikuju se: - eluvijum - erozijom zdrobljeni materijal ostaje na mestu razaranja, - deluvijum - razoreni materijal se snosi u podnoje terena gde se formiraju konusne akumulacije tipa sipara, urnica, plazeva, - proluvijum - razoreni materijal se bujicama sa mesta razaranja prenosi u podnoja gde se stvaraju nanosi tipa plavina, - aluvijum- akumulacija razorenog materijala se vri du renog korita, a opti naziv sa ove akumulacije je nanosi.

Mehanika razaranja razaranje stena prisutno je na svim prostorima iz razloga to se odigrava pod uticajem razliitih faktora : sunca, mraza, kristalizacije soli, fiziko-biolokih faktora i dr. 1. Razaranje pod dejstvom sunca - insolaciono razaranje. Ogleda se kroz uticaj promena temperature, zbog ega se u stenama javljaju naprezanja izazvana razliitom brzinom zagrevanja i irenja razliitih mineralnih zrna u steni. Ovo dejstvo je izraeno kako zbog promene klimatskih uslova, tako i zbog velikih temperaturnih razlika izmedju dana i noi, koje nekad, naroito u pustinjskim oblastima, moe dostii i vie desetina stepeni. Raspadanje pod dejstvom insolacije zahvata samo mali povrinski sloj stena, jer je mala dubina uticaja promene temperatura. 2. Razaranje pod dejstvom mraza. Ovaj vid mehanikog razaranja slian je prethodnom, ali se ovde razaranje vri na niim temperaturama pod dejstvom mraza. U stenama ispucalim prirodnim pukotinama i prslinama, u toku dana prodire voda u te prsline, a u toku noi se zamrzavanjem vode, usled irenje leda, razara povrinski sloj stena. Ovako razoren podloan je mehanikom transportu razliite vrste. 3. Kristalizaciono razaranje. Javlja se u toplim predelima gde , usled zagrevanja i isparavanja vode, dolazi do kristalizacije soli iz rastvora (iz kojih je isparila voda). Rast kristala, pri tome, uslovljava pojavu pritiska, koji deluje na zidove prslina i pukotina uslovljavajui mehaniko razaranje. 4. Biorazaranje. Mehaniko raspadanje stena moe nastati i pod uticajem razliitih mikroorganizama, korena biljaka, ali i nekih ivotinja poput krtica, glodara, pa ak i glista. Pravei kanale u povrinskom sloju zemlje ove ivotinje uslovljavaju pospeivanje uticaja nekog od pomenutih razarakih faktora. Medjutim, biljke mogu predstavljati i faktor konsolidacije povrine tla, jer svojim korenim sistemom objedinjuju tlo i spreavaju uticaj atmosferskih padavina. 5. Padinsko - gravitaciono razaranje. Na brdskim i planinskim padinama razaranje je potpomognuto i gravitacionim silama, a glavni razarajui faktor moe biti voda koja svojim tokovima izradjuje vododerine, rene doline pa i velike kanjone. Stepen razaranja zavisi od: nagiba terena, sastava tla,

Page 17 of 25

pojave sleganja, uticaja zemljotresa, pojave klizita i td. (v. sliku 120). Na deformaciju terena utiu i rudarski radovi, bilo formiranjem kopova i jalovita ili zaruavanjem povrine pri podzemnom otkopavanju. 6. Tehnogena razaranja. Delatnosti oveka dovode do razaranja u razliitim vidovima, bilo da se radi o izvodjenju radova na izgradnji saobraajnica ili drugih gradjevinskih ili hidrogradjevinskih objekata, ili zbog aktivnosti na eksploataciji mineralnih sirovina. Medjutim, ova razaranja nekad imaju negativan uticaj na izvodjenje radova, pa se mora posvetiti potrebna panja izboru lokacije gradnje u povoljnijim stenskim sredinama. Hemijska razaranja Za razliku od fizikog razaranja,pod dejstvom razliitih hemijskih reagenasa nastaje hemijsko razlaganje i promena hemizna stenskog materijala i prelazak iz jedne mineralne vrste u drugu. Pri tome osnovni uticaj imaju: mineralni sastav, struktura i tekstura, klimatski uslovi, vrsta hemijskog reagensa i dr.

27. Sferna gradja atmosfere

I atmosfera, poput gradje Zemlje ima odgovarajudu zonalnost, podeljena je na sfere i to: 1. Troposfera je vazduni omota neposredno iznad Zemlje i ini deo atmosfere visine 10 km u proseku.Njena osnovna obeleja su: - promenljiv sadraj vlage - strujanje vazduha u horizontalnom i vertikalnom pravcu. - promena temperature sa stalnim opadanjem od povrine navie 2. Stratosfera je naredni vii deo atmosfere koji dostie visinu od 10 - 50 (80) km. U njoj se javlja uglavnom horizontalno strujanje vazduha.Vlanost vazduha je neznatna pa nema ni oblaka, kie ni snega. iznad Zemlje u stratosferi se javlja ozonski omota (ozonosfera). 3. Mezosfera je tredi sloj atmosfere na 50 (80) do 90 km iznad Zemlje, a izmedju stratosfere i mezosfere se nalazi tanji omota stratopauza (oko 2 km) u kome se javlja promena temperature, 4. Jonosfera ili termosfera protee se iznad 90 km sve do 500 - 800 km iznad Zemlje. Sastavljena je od naelektrisanih estica (jona i elektrona) i u njoj se mogu izdvojiti 4 jonizovana sloja. U njemu se nalaze kiseonik i azot, a osim njih i helijum i vodonik. 5. Egzosfera predstavlja spoljni deo atmosfere (gornja granica nije utvrdjena) i postepeno prelazi u medjuplanetarni prostor. Zastupljeni su uglavnom helijum i vodonik. Pretpostavlja se da na visini preko 500 km dominira vodonik.

Page 18 of 25

28. Razaranje morskih obala i stvaranje sedimenata

Dejstvom morske vode dolazi do razaranja obala. . Proces razaranja stena zavisi od jaine talasa, pravca njihovog delovanja, ali i od vrste stena, poloaja slojeva, poloaja i oblika obale, jednorodnosti stena i dr. Abrazionim radom stvaraju se razliiti oblici na obali : potkapine, nastrenice, klifovi, terase, ala, sprudovi i dr. Razaranjem obale nastaju visoki strmi odseci poznati pod nazivom klifovi , koji se javljaju u vidu visokih bedema nad morem. Daljim radom vode u njima se stvaraju potkapine. Na obalama nastaju ljunane terase poznate pod nazivom sprudovi i ala. Javljaju se na preteno ravnim obalama kada voda donosi krupniji materijal i akumulira ga u blizini obale. Pri povremenim jakim talasima, dolazi do njihovog premetanja ka kopnu.

29. Postanak renih sedimenata

Razoreni stenski materijal koji je stvoren sopstvenim radom reke ili doneen sa okolnih strana pritokama, transportuje se renim tokom pri emu biva dodatno usitnjavan i zaobljen. Nain razaranja zavisi od mehanikih karakteristika materijala; meki se usitnjava i pretvara u pesak i najsitnije estice, a krupniji materijal se zaobljava u oblutke. Usitnjavanjem se u renom toku ostvaruje i selekcija po krupnoi, jer se sitnije estice lake i dalje transportuju. Akumulacija renog materijala alivijon Du renog korita se materijal postupno selektira prema krupnoi, a sav taj materijal u renim dolinama nosi zajedniki naziv aluvijon. Od sveukupnog materijala koje reke donesu u mora, 90 % pripada glinama, a 10 % pesku i ljunku. Po hemijskom sastavu su najee karbonatne. Materijal, koji se nalazi u renim dolinama (reni aluvijalni nanos) ine uglavnom peskovi i ljunkovi, koji su esto predmet ekonomine eksploatacije. Aluvijoni du renih dolina ostaju na povrini bez vode, a samo su za vreme visokih vodostaja plavljeni. Akumulacioni oblici u renim tokovi Materijal koga nosi reka du renog korita stvara nanose aluvijone. Medjutim, pri tome se stavraju i specifini oblici akumulacija, kao to su: - plavine, koje su akumulacije materijala u podnojima brdovitog predela, a nastaju nagomilavanjem drobine, ljunka, peska i dr. materijala erozijom donetog sa vieg terena. - rena ostrva su akumulacije renog materijala u samom koritu reke nastale na prirodnim pregradama, koje taj materijal zadrava uslovljavajui smanjenje brzine toka, to pogoduje zadravanju materijala. Poznata su pod imenom ade. - delte su akumulacije renog materijala na uu reke u more gde se, zbog sporijeg kretanja reke, postepeno taloi materijal ispunjavajui kosinu obalnog podruja. Time se mesto ulaza u more postepeno pomera unapred, a zaravljeni prostor, nekad velikih razmera utie na razdvajanje renog toka na vei broj manjih, to se naziva deltom. One nekad mogu biti izloene razaranju od strane morskih talasa ili jakih struja morske vode.

Page 19 of 25

30. Depozicione sedimentne sredine

- sedimentacione sredine kontinentalnog podruja, - sedimentacione sredine marinskog podruja i - meovite (kontinentalno-marinske) sredine. Kontinentalna podruja - kopnene (eolski sedimenti i glacijalni sedimenti) i - vodene (rene, jezerske i movarne) sredine. Marinska podruja morska i okeanska Meovita podruja - lagune, delte

31.Eolski sedimenti u pustinjskim oblastima

Vetar svojom snagom podie i prenosi razoreni stenski materijal do mesta gde se vri njegovo taloenje odlaganje. Ovaj rad je poznat pod nazivom eolska erozija. Duina transporta materijala zavisi od snage vetra, ali i usitnjenosti materijala, vrste razorenog materijala, oblika reljefa, i dr. Pri odlaganju, dolazi do selektivne akumulacije, jer se krupniji materijal transportuje na manja rastojanja, a sitniji na vea.Velike temperaturne razlike u pustinjskim oblastima najvie pogoduju erozioni rad vetra. pustinljskim predelima najzastupljeniji je pesak, pa je normalno da se mogu pokretati velike mase materijala i da one budu noene na velikim rastojanjima. Tako se i deava da saharski pesak bude preneen i na prostor Evrope ili Atlanskog okeana.Eolska erozija se javlja i u drugim predelima, osim u pustinjama, ali je ogranienog dejstva i odvija se na manjem prostoru. Tipovi pustinja Pustinjski predeli sa rasprostranjenom eolskom erozijom, sreu se skoro na svim kontinentima.Sve pustinje se prema njihovim karakteristikama dele na: - kamenite pustinje u kojima je procesima insolacije dolo do razaranja stena u krupnijim komadima, pa ne dolazi do premetanja materijala. To su suvi predeli bez vode i vegetacije; - ljunkovite pustinje - sastoje se od sitnije izdorbljenog komadastog materijala, ljunka i redje peska. Deflacijom su sitnije estice izvojene i premetene na vea rastojanja; - peskovite pustinje sastoje se od peska, koga vetrovi prenose stvarajuii uvek nove akumulacije; - glinovite pustinje se formiraju uz ravne i niske obale jezera i epikontinentalnih mora. Osim glinovitih estica u manjoj meri sadre i pesak i ljunak.

Page 20 of 25

Dine ili dune nastaju nagomilavanjem materijala radom vetra, pri emu se stvaraju posebni oblici uzvienja, a stalnim radom vetra dolazi do njihovog seljenja. Stvaraju se ne samo u pustinjama, ve i na obalama jezera i mora. Kontinentalne su vee od onih na morskim obalama, a dinovske dune u Sahari su poznate pod nazivom ergovi i kumovi. Pesak, koji se neprestano seli, naziva se i ivi pasak. Nagomilavanjem eolske praine na prostorima kontinenta nastaju naslage nazvane les. Ukoliko se materijal odlae u movarnim terenima, nastaje barski les.

32. Vrste i nain odreivanja starosti stena, fosili, apsolutna starost

Geoloka starost se odredjuje: - kao relativna kroz relativne odnose izmedju pojedinih vrsta stena u vertikalnom profilu, i - kao apsolutna starost koja se definie godinama ODREDJIVANJE RELATIVNE STAROSTI. Za odredjivanje relativne starosti koriste se sledei elementi: - vertikalni stratigrafski poloaj i odnos sedimenata, - tektonski poloaj sedimenata i ugao zaleganja, - sastav i izgled stena, i - nalaz fosilnih ostataka u sedimentima. U okviru metoda za odredjivanje relativne starosti stena, koriste se tri grupe: geoloko -stratigrafske, geofizike i paleontoloke metode. Geoloko-stratigrafske (nepaleontoloke) metodeOvu grupu ini nekoliko metoda od kojih su najznaajnije: 1. Litoloka ili mineraloko-petrografska metoda zasniva se na uporedjenju stena po sastavu, izgledu, boji, stepenu dijageneze i drugim osobenostima. Pri tome se smatra da su starije stene vre i kompaktne, tamnije boje i vie metamorfisane, dok su mladje sa suprotnim karakteristikama 2. Metoda stratigrafske superpozicije. Bazira se na odredjivanju relativne starosti prema poloaju slojeva u vertikalnom profilu (superpozicija). Tada stariji slojevi lee ispod mladjih, a mladji preko starijih. 3.Strukturno-tektonska metoda. Bazira se na izuavanju jednovremenosti tektonskih kretanja i njihovih posledica na vedim povrinama. Sedimentne naslage, osim zbog tektonskih, trpe promene i usled delovanja erozije.

Page 21 of 25

ODREDJIVANJE APSOLUTNE STAROSTI STENA Odredjivanje apsolutne starosti izraene u godinama. Za to se u novije vreme koriste metode zasnovane na dezintegraciji radioaktivnih elemenata, kojima se starost moe pouzdanije odrediti. 1. Radometrijske metode Ove se metode baziraju na okolnosti da se radioaktivni elementi raspadanjem pretvaraju u izotope sa manjom atomskom teinom, sve dok se ne dodje do stabilnih izotopa. Proces raspadanja se zavrava prelaskom ovih elemenata u olovo i helijum, a proces je stabilan i niim poremeen. Vreme koje protekne od poetne faze zraenja do njegovog opadanja na polovinu i pri tome predje u druge vrste atoma, naziva se poluvreme raspadanja ili period poluraspadanja. Samo raspadanje i opadanje broja atoma naziva se eksponencija. Iz ove grupe, poznate su sledee metode: olovna metoda, helijumova, argonova metoda, stroncijumova metoda, ugljenikova metoda. U vedini stena, pre svega sedimentnih,esto se nalaze okamenjeni ostaci biljnih ili ivotinjskih organizama, koji se nazivaju fosilima, .Ostaci ivih organizama - fosili, nastali su pod odredjenim uslovima, jer se svi ivi organizmi ne mogu nadi kao fosili, to se prevashodno odnosi na organizme koji su iveli na kopnu. Nasuprot tome, organizmi, koji su iveli u vodi, pri izumiranju, padaju u mulj ili drugi talog na dnu basena, i zahvaljujudi neprisustvu vazduha nisu bili podloni potpunom raspadanju, pa su tako ouvani i okamenjeni zajedno sa stenom u procesu njene dijageneze. Na taj nain, dobro poznavanje ivotnih uslova pojedinih organizama moe doprimeti izvodjenju pravilnih zakljuaka o uslovima, vremenu i mestu nastajanja stena, to je od izuzetnog znaaja u procesu istraivanja odredjenih geolokih sredina.

33.Geoloske karte
Geoloka karta predstavlja grafiki prikaz geoloke grae terena (starosti stena, njihovog sastava i sklopa i njihovog meusobnog odnosa) na topografskoj osnovi (topografska karta, ree aero foto snimci). Osnovni znaaj geoloke karte jedne zemlje se ogleda u utvrivanju fundamentalne geoloke grae njene teritorije i aktiviranju postojeih prirodnih geolokih resursa. Geoloka karta imati ucrtane granice, poloaj slojeva, strukturne oznake, nalazita fosila i mineralnih sirovina, kao i legendu kartiranih jedinica i oznaka koje su na njoj koriene. Kartirane jedinice se nanose po starosti (najdonja je najstarija), a svaka je oznaena svojom slovno-brojanom oznakom, svojom bojom, kao i svojim specifinim petrolokim karakteristikama. prema razmeri dele na: 1: 200.000 - pregledne karte, sitne razmere

1: 200.000 - 1: 25.000 - detaljne, srednje razmere 1: 25.000 - specijalne (planovi), krupne razmere.

Prema sadrzaju na opste i specijalne.Opte geoloke karte Sadre osnovne podatke o starosti, sastavu i sklopu geolokih tvorevina. Simboli koji se koriste na geolokoj karti su slovno-brojne oznake i one kod

Page 22 of 25

sedimentnih stena pokazuju starost, a kod magmatskih i metamorfnih stena oznaavaju sastav.Boja kod sedimentnih stena prikazuje starost, dok kod magmatskih i metamorfnih stena pokazuje njihov sastav. Kod sedimentnih stena su starije stene oznaene tamnijim nijansama, dok je kod magmatskih obrnuto - svetlije nijanse koristimo za prikaz starijih stena. Specijalistike karte predstavljaju prikaz podataka jedne geoloke discipline, na pr. Hidrogeoloke, Seizmike, Vulkanoloke, Ekogeoloke, Geofizike, Minerogene, Metalogenetske, Inenjersko -geoloke, Strukturne, Geomorfoloke...

Page 23 of 25

24

25