BANKARSTVO - ispit V DEO - Bankarski kreditni plasmani sredstava

1. ta je kredit? U pravnoj teoriji se kredit definie kao formalni obligacioni ugovor, koga se poverilac obavezuje da duniku stavi na raspolaganje odreenu vrednost izraenu u novcu, a dunik se obavezuje da ovu vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u odreenom roku i da plati ugovorenu naknadu. Kao pravni posao kredit je nastao iz zajma, pri emu postoji shvatanje da je izmeu kredita i zajma jedina razlika u predmetu pravnog posla; kod zajma je to novac (zajmovni kredit), a kod kredita robe i uluge izraene u novcu (kredit sa odlaganjem plaanja kupovne cene). Prema drugoj definiciji, kredit (credit, loan) u najirem znaenju predstavlja imovinsko-pravni odnos koji zasnivaju dva subjekta na taj nain to jedan (poverilac) daje , a drugi (dunik) prima odreeni iznos novca, robe ili drugih vrednosti za odreenu nameru ili bez namere uz obavezu da to vrati u odreenom roku i pod odreenim uslovima, sa kamatom ili bez nje. Kredit za bankau predstavlja duniko-poverilaki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novanim ssredstvima svome komitentu (duniku) na ugovorom definisano vreme i po drugim dogovorenim uslovima (kamata, nain otplate, pokrie, itd.). Ugovorom o kreditu (credit agreement) davaladc kredita se obavezuje da stavi na raspolaganje korisniku kredita odreeni ugovoreni iznos novca i plati ugovorenu kamatu za vreme korienja kredita. Kamata (interest) je ugovorena naknada za korienje odreene koliine zamenjivih stvari, najee novca, a zatezna kamata je sankcija za neblagovremeno ispunjenje novane obaveze. 2. Koje vrste kredita postoje? U finansijskoj iprivrednoj teoriji i praksi sreu se brojne vrste kredita od kojh se u ovom kontekstu navode samo osnovne: 1) Prema obliku u kome se daju - robni (komercijalni, trgovaki), robno-novani (daje se u robi, a vraa se u novcu) i novani (finansijski, tj. bankarski). 2) S obzirom na namenu - namenski (dunik ih mora koristiti za tano odreenu namenu) ili opti, tj. nenamenski (koje dunik moe koristiti za namene prema svom nahoenju). 3) Prema rokovima otplate - kratkoroni, srednjeroni i dugoroni. Granica tih rokova nije tano utvrena, pa se obino za kratkorone uzima jedna, eventualno dve godine, za srednjerone do pet godina i za dugorone preko pet godina trajanja. 4) Prema nainu povlaenja kredita - jednokratni krediti (koji se povlace u potpunosti po odobrenju) i sukcesivni (koji se povlae u ratama u ugovorenom periodu), odnosno revolvnig kredite (sa ugovorenim obnavljanjem iznosa kredita) i kreditne linije (koji utvruju okvirni iznos kredita u okviru koga se moe vriti povlaenje sredstava). 5) Prema nainu otplate - krediti se mogu otplaivati u celini (otplata se vri u celini o roku dospea), u ratama i putem anuiteta, kada se oplauje zajedno sa pozazmnjenim iznosom i odgovarajua kamata ( amortizacioni kredit). 6) Prema subjektu koji ga daje - privatni i javni, a prema duniku - industrijski, poljoprivredni, bankarski, dravni zadruni i dr. 7) Prema rezidentnosti poverilaca - domai i strani. 8) Prema obezbeenju - realan (sa zalogom kakvog dobra ili vrednosti, hipotekarni, lombardan i dr.) i lian (personalni), odnosno pokriven (obezbeen, osiguran) i nepokriven (neobezbeen, neosiguran).

9) S obzirom na obaveznu vraanja - kamatonosan i baskamatan. 10) Oblik u kome banke daju kredite - menini (eskontni) kredit, lombardni (zaloni) kredit i kredit po tekuem raunu (kontokorentni kredit). 11) Banke daju kredite - u gotovom novcu (isplatni) ili daju garancije za kredit (garantovani) u obliku akcepta, rambursa, avala, iriranja, garanthih pisama, itd. 12) U bankarskoj praksi postoje - stalni krediti (koji stalno stoje duniku na raspolaganju) i povremeni (koji se mogu koristiti samo povremeno). 13) Sa statistikog aspekta - odobreni i iskorieni krediti, kao i planirani i neplanirani krediti. 14) Poslednijh godina se u bankarskoj praksi sve vie govori o mikrokreditima, mada nepostoji standardna klasifikacija mikro kredita (micro credit), ali se pod njima uglavnom smatraju krediti od 100 do 20.000 USD na rok do 12 meseci, a mali krediti do 125.000USD na rok do 3 godine. 3. Koji su principi kreditiranja? Pri odobravanju kredita banka mora da se pridiava osnovnih principa bankarskog poslovanja, koji su zajedniki za sve banke i sve kredite - likvidnosti, sigurnosti i rentabilnost. Opti principi kreditne politike banaka uglavnom podrazumevaju: 1) da banka treba da izbegava preteranu koncentraciju kredita na pojedine komitente i industrijske grane ili privredne oblasti; 2) da se krediti odobravaju samo komitentima koji zadovoljavaju utvrene kriterijume kreditne sposobnosti; 3) da se u zavisnosti od procene kreditne sposobnosti komitenata trai odgovarajue obezbeenje; 4) da se odobravanje kredita vri u skladu sa utvrenom procedurom (u pogledu namene, cene, uslova, naina otploate itd.); 5) da se prati finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja kredita; 6) da se kontrolie namenska upotreba kredita. Pri odobravanju kredita mora se voditi rauna da korisnici (zajmotraioci) ispunjavaju opte i posebne uslove. Opti uslovi odobravanja kredita nalau da banka prethodno utvrdi da li je zajmotrailac pravno spsoban (u skladu sa zakonom) da zakljui ugovor o kreditu, to se uglavnom utvruje uvidom u dokumentaciju (privredni registri i spesimeni potpisa ovlaenih lica, kao i da se radi o punoletnoj osobi bez ogranienja pravne sposobnosti za fizika lica). Posebni uslovi odobravanja kredita se prethodno definiu od strane banke i odnose se uglavnom na: namenu upotrebe sredstava, sopstveno uee korisnika kredita, polaganje depozita, instrumente obezbeenja kredita i sl. Banka moe odobriti kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima, a pod kreditnom sposobnou zajmotraioca se podrazumeva njegova sposobnost da o roku u celosti izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu kredita, odnosno da uspeno obavi posao za koji trai kredit i da ga saglasno uslovima korienja vrati u ugovorenom roku. 4. Kakav je postupak kreditiranja? Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje preduzima zajmotrailac, odnosno koje ini banka, da bi se odobrio kredit, s tim da ovaj postupak zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita, ronosti kredita, iznosa kredita, korisnika kredita, itd. Po pravilu, postupak kreditiranja ima sledee faze: 1) podnoenje zahteva za kredit, 2) razmmatranje i obrada kreditnog zahteva, 3) reenje po kreditnom zahtevu i izvetavanje traioca kredita, 4) zakljuivanje ugovora o kreditu, 5) korienje kredita, 6) vraanje kredita i 7) monitoring kredita. Zahtev za kredit koji se podnosi banci standardno treba da sadri sledee elemente: vrstu (namenu) kredita; iznos (visinu) kredita; uslove korienja kredita; instrumente obezbeenja i detaljno obrazloenje kreditnog zahteva koje treba da objasni materijalne i finansijske efekte koji e se ostvariti dobijanjem kredita. Obrada kreditnog zahteva u banci se vri od strane strune slube, pi emu se utvruje ispunjenost formalnih i materijalnih uslova kreditne sposobnosti zajmotraioca. Nakon toga se, ako je predlog pozitivan, sastavlja tzv. kreditni referat koji, uz opis zajmotraioca i njegovog finansijskog stanja, kao i samog posla (investicije) za koji se trai kredit, sadri sve bitne elemente ugovora o kreditu. Po potpisivanju ugovora o kreditu banka puta kredit u teaj (doznaava sredstva korisniku kredita) u skladu sa odredbama ugovora i otvara kreditnu partiju (raun) korisnika kredita u svom knjigovodstvu, na kojoj se evidentiraju isplate i uplate po osnovu kredita. U sluaju da se utvrdi nenamensko korienje kredita, po pravilu, banka ima pravo da

obustavi dalje korienje kredita, da proglasi kredit dospelim i da trai isplatu korienog iznosa. Korisnik kredita je u obavezi da dobijena sredstva, sa pripadajuom kamatom, vrati uredno u celini i ugovorenom roku, uplatom ovih sredstava na raun banke. Banka mora vriti permanentro praenje (monitoring) svih kreditnih plasmana (po pojedinanim kreditima, korisnicima kredita i vrstama kredita), odnosno stanja tih plasmana i to da li se otplata vri u skladu sa ugovorenim uslovima, kako bi se blagovremeno mogle preuzeti potrebne mere za zatitu interesa banke. 5. Kako se utvruje ugovorena kamatna stopa? Ugovorena kamatna stopa, kao cena kredita, predstavlja samo jedan od parametara (mada najvaniji) u ugovoru o kreditu koji pokazuje koliko je korisnik kredita u obavezi da plati za korienje kredita. Kamata koju korisnik kredita plaa kao naknadu za korienje kredita obraujava se po nominalnoj kamatnoj stopi. Nominalna kamatna stopa sastoji se od dve komponente, i to, realne kamatne stope i (oekivane) stope inflacije. Prilikom odobravanja kredita banka vri, po pravilu, klasifikaciju korisnika kredita prema stepenu kreditnog rizika, na osnovu koje se odreuje i kamatna stopa. to je rizik vei, to je i via kamatna stopa. Nominalna kamatna stopa se sastoji iz 4 elemenata: i=r++I+ gde je: r - realna kamatna stopa - inflatorna premija I - premija za likvidnost - premija za rizik (riziko premija - premijum for risk) Realna kamatna stopa je prinos koji zajmodavac zahteva ak i u sluaju kada nema rizika i kada su cene ko nstantne. U praksi se realna kamatna stopa izrauujnava na sledei nain: 1 + nominalna kamatna stopa realna kamatna stopa = 1 + oekivana stopa inflacije - 1 Fiksna kamatna stopa obino utvrena u procentualnom iznosu na iznos glavnog duga i ne moe se menjati u toku trajanja kreditnog odnosa. S druge strane, promenljive (fluktuirajue) kamatne stope se odreuju na bazi banine prime rate, ili neke druge opte prihvaene bazne kamatne stope na tritu kapitala (pre svega LIBOR ili EURIBOR sa odgovarajuom ronou, prime rate u SAD ili eskontne stope centralne banke), uz dodavanje odgovarajue fiksne kamatne mare (spread). 6. ta je referentna kamatna stopa i koje su osnovne referentne kamatne stope? Referentna kamatna stopa (reference rate) je kamatna stopa na kredit (zajam) koju ugovaraju zamoprimac i zajmodavalac, a kkoja se odreuje prema uslovima koji vladaju na odreenom finansijskom tritu i menja se u zavisnosti od kretanja ponude i tranje na tom tritu. Osnovne referentne kamatne stope su: LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) je relativno najpoznatija kamatna stopa koja se formira na meunarodnom finansijskom tritu, u ovom sluaju na meubankarskom tritu u Londonu, i tretira se kao referentna stopa (reference rate) ili ,,reperna'' stopa (benchmark) za kratkorone kamatne stpe na veliki broj finansijskih transakcija irom sveta. LIBID (London Inter Bank Bid Rate) koja predstavlja kamatnu stopu na kratkoronom meubankarskom tritu u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna od druge trae novana sredstva. LIMEAN (London Inter Bank Mean Rate) koja predstavlja srednju vrednost izmeu LIBOR-a i LIBID-a.l EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) koja je prvi put objavljena 30.12.1998. godine je kamatna stopa po kojoj se nude terminski depoziti od strane jedne prvoklasne banke drugoj i objavljuje se u 11h za spot vrednosti (u zoni eura). EONIA (Euro Over Night Index Average) je efektivna referentna kamatna stopa za overnajt (overnight) depozite u EUR i ona se izraunava kao ponderisani prosek za overnajt (overnight) neosigurane transakcije pozajmljivanja na meubankarskom tritu u zoni EUR od strane reprezentativnih prvoklasnih banaka. 7. ta je efektivna kamatna stopa? Efektivna kamatna stopa ukljuuje sve trokove koji su direktno vezani za uzimanje kredita, kao na primer, razne naknade, provizije, oportunitetne trokove garantovanog depozita, poreze i drugo.

Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja kamatnu stopu kojom se diskontovani (u momentu odobravanja kredita) priliv izjednaava sa diskontovanim (u momentu odobravanja kredita) odlivom vezanim za otplatu kredita. Osim sredstava koje banke odobravaju komitentu i otplate glavnice i kamate, ona uzima u obzir i obavezno uee/depozit komitenata, kao i trokove koje banka komitentu naplauje priikom odobravanja kredita, a koji su unapred poznati (npr. trokovi obrade kreditnog zahteva, odobravanja kredita, kreditnog biroa, itd.). Posledica toga je da je svaki dinar kredita sa kraim rokom dospea i na manje iznose optereen trokovima kredita vie od dugoronih kredita odobrenih u veim iznosima, zbog ega se vie EKS odnose na odobrene kredite sa kraim rokom otplate i sa manjim iznosima kredita. 8. Koje vrste bankarskih provizija postoje? Pored redovne kamatne stope, kod bankarskih kredita bi trebalo raunati i sa provizijama za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita (establishment fee), odnosno njegovo putanje u teaj, koje banka u vidu jednokratnih trokova (0,5 1,5% od iznosa kredita) naprlauju od zajmoprimca (front - end fee), najee umanjujui za njihov iznos sumu kredita kod njegove uplate na raun zajmoprimca. Banke kod kredita sa duim rokovima korienja naplauju i proviziju za neiskorieni deo kredita (commitnent fee), odnosno proviziju za angaovana sredstva za period njihovog rezervisanja do korienja. Tu su i provizija za izradu dokumentacije (docummentation fee), odnosno za pokrie pravnih trokova izrade finansijskih aranmana, razne takse i porezi, koje banke na jedan ili drugi nain prevaljuju na zajmoprimce. Kod sindiciranih kredita, zbog njihove kompleksnosti, postoje dodatne provizije i trokovi. Kao vrlo znaajna stavka kod meunarodnih kredita moe se pojaviti premija za osiguranje kredita od komercijalnih i nekomercijalnih rizika kod agencija za osiguranje izvoznih kredita, posebno kada je u pitanju kreditiranje zajmoprimca iz rizinih zemalja, to posebno moe biti iskazano ili ukljueno u kamatnu stopu. 9. Kako se kredit moe otplaivati? Postoji vie naina amortizacije zajma/kredita i o tome bi trebalo voditi rauna kod planiranja zaduenja i njegovog ugovaranja. Amortizovati kredit (zajam) znai postepeno ga otplatiti po unapred utvrenom planu (amortizaciji). Otplata (rata) je deo kredita koji se postepeno vraa (likvidira). Otplate mogu biti jednake ili promenljive. Zbir otplata kredita i interesa (kamate) na dug zove se anuitet. Anuiteti mogu biti jednaki, ali i rei ili ei od kapitalisanja, mada uglavnom preovladava metod anuiteta eih od kapitalisanja. Amortizacija zajma/kredita se moe vriti jednakim otplatama ili promenljivim otplatama, gde otplate rastu (opadaju) po aritmetikoj ili geometrijskog progresiji ili se amortizacija vri zaokruenim anuitetima. Inae, modeli amortizacije kredita svrstavaju se u dve osnovne grupe: modeli amortizacije kredita sa primarno datim anuitetima i modeli amortisacije sa primarno datim otplatama. U poslovnoj praksi se uglavnom najee pojavljuju tri modela amortizacije kredita. Prvi metod je amortizacija sa jednakim godinjim otplatama glavnice (uz smanjivanje kamate), drugi metod je amortizacija kredita sa jednakim godinjim otplatama koje ukljuuju glavni dug i kamatu, i trei metod je amortizacija kredita sa plaanjem glavnog duga na kraju (u poslednjoj godini). Ovaj poslednji metod se naziva i ,,balon'' metod (balloon repayment method). 10. ta je sindicirani kredit? Kada je traeni kredit suvie veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog kreditnog potencijala, grupa banaka se moe obavezati da uestvuje u njegovom finansiranju na bazi jednog finansijskog aranmana, s tim da se utvrdi uee svake pojedinane banke u ovakvom ,,finansijskom paketu''. Tada se radi o sindiciranom (sindikalizovanom) ili konzorcijalnom kreditu (sindicate loan financing, syndicated loan, syndicated credit facility). Uesnici u sindiciranom kreditu mogu biti razliite finansijske institucije, ali su to uglavnom velike meunarodne komercijalne banke. Sindicirani krediti se mogu realizovati uglavnom na dva naina. Kada su u pitanju poznati zajmoprimci sa odgovarajuim bonitetom i uz je iznos kredita manji banka agent direktno obavetava vei broj banaka potencijalnih kreditora i trai njihovu ponudu za uee i kada su u pitanju kompleksiniji aranmani i vei iznosi vode se pregovori o ueu i u tom sluaju se radi o direktnom sindiciranju kredita kada vie manjih banaka uestvuje neposredno u pregovorima sa zajmoprimcem. Sindicirani krediti se obino odobravaju takvim zajmoprimcima kao to su vlade i razne dravne agencije, ali i velikim kompanijama koje imaju dobar kreditni bonitet. Koriste se za velike projekte (i velike iznose kredita) koje realizuju zajmoprimci sa visokim kreditnim bonitetom, a omoguavaju brzo i dusjretbi araniranje finansijskog paketa. Kreu se izmeu 5 i 15 godina i mogu da imaju grace period. Kod ovih kredita naplauje se provizija za angaovana sredstva, kao i provizija za organizaciju - araniranje kredita (management fee) ili agentska provizija (agency fee, facility fee).

11. ta je konsolidacija, a ta konverzija kredita? Konverzija kredita nastaje kada se u roku otplate promeni ili vreme otplate ili kamatna stopa, a moe i jedno i drugo. Sa ovim promenama dolazi do promene anuiteta s kojima se vri otplata kredita. Do konverizije kredita dolazi uglavnom na zahtev korisnika kredita - dunika kome konverzija omoguava plaanje manjeg anuiteta i bolje uslove otplaivanja. Konverziju kredita banka vri obraunom novog anuiteta na osnovu ostatka duga, koji se dobija kao razlika izmeu poetnog glavnog duga i dospelog dguga i ostatak roka vraanja. To znai da se konverzija soprovodi obraunom novog anuiteta primenom nove kamatne stope na ostatak dospelog duga i ostatak roka vraanja, uzimajui u obzir ostale ugovorene uslove po kreditu. Kod delimine prevremene otplate kredita konverzija se sprovodi obraunom novog anuiteta na stvarni ostatak glavnog duga. U sluaju ubrzane otplate (skraena otplata kredita) banka ugovara nove uslove i u skladu sa njima vri konverziju nedospelog kredita. Inae, u praksi se uglavnom svako menjanje uslova u toku r ealizacije kredita naziva konverzija kredita. Konsolidacija predstavlja spajanje vie dugova u jedan dug. Iako se pravi razlika izmeu konverzije zajma i konsolidacije zajma, sa stanovita finansijske matematike nema bitnih razlika izmeu ova dva pojma, zbog toga to se promene u oba sluaja kvantifikuju pomou istih pravila.

VII DEO - Ostali bankarski poslovi

1. Koji su usluni bankarski poslovi? Usluni bankarski poslovi su specifini poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih ni pasivnih bankarskih poslova, ve su neutralni sa aspekta banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po sosnovu pruanja jednog broja usluga komitentima. Nazivaju se jo i komisioni poslovi, poto ih banka obavlja u svoje ime, a za tu raun, tj. raun komitenata. U ovu vrstu bankarskih poslova spadaju: trezorsko poslovanje, poslovi depoa, blagajniko poslovanje, devizno-valutni i menjaki poslovi, poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. 2. ta obuhvata trezorsko poslovanje? Trezor je specijalno uredjen i obezbedjen prostor (od provale, krae i poara, sa bezbednosnim ureajima i fizikom zatitom) u kome su smestene odredjene vrednosti, kao to su: pakovanja gotovog novca u domacoj i stranoj valuti, kasete sa gotovinom blagajne, HOV (menice,obveznice, itd.),dragocenosti(plemeniti metali u posebnim kasetama). Posebnim internim propisima banke je uredjeno poslovanje trezora, a posebno lica koja vrse trezorsko poslovanje, tj.onih koji vre poslove sakljuara (trezori imaju, po pravilu, 2 brave i 2 razliita kljuca koja su kod raliitih sluzbenika banke), kao i rukovanje vrdnosninama - stvarima u trezoru, voenje poslovne evidencije, itd. Slanje i prijem vrednosti iz trezora i u trezor vri se po kuriru (obino kada se radi o vecim vrednostima), sa ili bez oruane pratnje, ili preporuenom (tzv. amanetnom) poiljkom kada se vrednosti zapakovane iznose i unose u trezor, uz upisivanje u posebnu evidencije. 3. ta obuhvata depo bankarsko poslovanje? Komitenti poslovnih banaka mogu svoje vrednost (HOV, stranu valutu, razne vredne stvari), da ostavljaju (deponuju) kod banke u za to posebno predvienom prostoru u banci (depou), a banka (depozitar) je u obavezi da garantuje da ce vrednosti primljene u depo cuvati i da ce ih komitentu(deponentu), na njegov zahetv, vratiti u nepromenjenom stanju.

Zavisno od naina predaje vrednosti u depo, razlikuju se otvoreni i zatvoreni depo. Kod otvorenog depoa vrednost se predaje u otvorenom vidu (nije zapeaen) sa spiskom vrednosti za koje banka potvruje prijem. Kod zatvorenog depoa vrednosti su zakljuane u kaseti ili zapakovane (u platno, kovertu ili kutiju) i zapeaene od strane deponenta, tako da depozitar ne zna ta je primio u depo, s tim sto se u ovu vrstu depoa ne mogu ostavljati odreene stvari (na primer, lako zapaljive i kvarljive stvari, oruje ili stvari ciji je promet zakonom zabranjen). Posebna vrsta depo poslova banke je izdavanje sefova komitentima, obicno fizikim licima, da bi se u njima uvale razne dragocenosti, umetnike slike, dokumenta i sl. Posebna vrsta deopo poslova su tzv. kastodi poslovi (eng. castody = starateljstvo, staranje, nadzor), gde banka (kastodi banka - custodian bank) prima od komitenata nezapeaene HOV i preuzima obavezu (uz posebnu proviziju) da na savestan i profesionalan nain, pored klasine funkcije depozitatra, naplauj e kamatu, prinos ili dividendu po osnovu deponovanih HOV, prati lutrijska izvlaenja po osnovu HOV, poveanje kapitala (ukljuui i glasanje na skuptini akcionarskog drutva u ime deponenta), itd. 4. Koji su specifini bankarski poslovi? Specifini bankarski poslovi koji se jo nazivaju subsidijarni (pomoni, sporedni ili drugostepeni) bankarski poslovi (ili parabankarski poslovi) prestavljaju dopunske poslove kojima se banke bave kako bi to celovitije zadovoljile potrebe svojih komitenata i na taj nain ih jo vie vezale za sebe, ali i ostvarile znaajne prihode, poto su ovi poslovi esto profitabilniji od tradicionalnih bankarskih poslova. U ovu grupu poslova uglavnom spadaju konsultanski poslovi, poslovi u vezi sa emisijom i plasmanom HOV (na domaem i meunarodnom tritu kapitala), brokerski poslovi, poslovi osiguranja (tzv. bankarsko osiguranje), forfetiranje, faktoring, lizing, posredovanje u prometu nekretnina, itd.