SADRAJ

UVOD Pre nego to ponemo ta je i? PRVI DEO: SUOAVANJE SA VAIM TRENUTNIM STANJEM Brdo Neki jednostavni testovi DRUGI DEO: NEMA USPEHA BEZ ZDRAVLJA Shvatite gosn. Vu-a Bratstvo Zavet Prvi mesec injenice i matarije TREI DEO: TAJNE AOLINA Brojni meseci Vu u-a Veliki Majstori i-ja ETVRTI DEO: DAR DISANJA I KAKO GA KORISTITI Znaenje i-ja Kanali i-ja Umirivanje uma Jelo, pie, puenje i i Vreme i mesto Uvodne i Kung vebe PETI DEO: PRIPREMA Telesni stavovi Vebe zagrevanja Vanost aice na kolenu ESTI DEO: PA TUAN TSIN OSAM ODABRANIH SKUPOVA VEBI SEDMI DEO: DODATNE VEBE

OSMI DEO: NAPREDNE VEBE DEVETI DEO: ZAPADNJAKE VEBE ZA ZDRAVLJE USAGLASIVE SA I KUNG-OM Vebanje i i Kratak pregled popularnih vebi Osnovna istezanja Napredna istezanja Peaenje najbolja aktivnost i Kung i starenje DESETI DEO: ISHRANA I SNAGA I-JA Kineski odnos prema ishrani i i Kungu Dijeta i i Kung Pria o holesterolu Dijeta i zdravlje Kako zaobii bumerang teine Elementi za razuman program gubljenja teine Trbune vebe JEDANAESTI DEO: MEDITACIJA I I DVANAESTI DEO: SNAGA I-JA Gde nauiti vie o terapeutskom i isceliteljskom i Kungu BIBLIOGRAFIJA

UVOD Godine 1975, dok sam iveo na Filipinima, ustanovio sam da imam rak. Danas imam 64 godine, zdrav sam i io, i veliki sam pristalica vebi disanja koje sam pokazao i objasnio u ovoj knjizi. Ne postoji nain da dokaem koliko mi je svakodnevno upranjavanje ovih vebi pomoglo da se oporavim, ali pouzdano znam da su mi one pruile novu perspektivu i obnovljenu vitalnost. ok od tog obavetenja snaao me je u vreme kada sam stigao u krepke srednje godine ivota i uivao u plodovima uspene karijere, uzbudljivom iako pomalo besciljnom nainu ivota i spokojnom braku, to mi je prualo vie nego dovoljno razloga za ivot. Vest o bolesti navela me je da se osvrnem na svoj ivot i zapitam se gde, kada, zato i kako sam doprineo nastanku te uasne bolesti. Neobjanjivi karcinom u koji savremena nauka izgleda da ne moe da pronikne, to nepravilno i silovito udruivanje elija, izaziva strah kao i bilo koja ljudska ili neljudska pretnja. Pa ipak, mi sa tom pretnjom ivimo itavog svog ivota, zanemarujui njene rtve osim ako nam one nisu bliske, i ak izbegavajui i samu re koja je opisuje. Nita drugo ne moe da se uini. Uvereni smo da se radi o neemu to se odnosi na druge, nikada na nas. Moda je to strano oseanje usamljenosti, ta bespomonost bia izdvojenog za najgoru od svih kazni, ono to nagoni oveka na razmiljanje. Zapanjujue je kako brzo ivotni vek moe da se skrati i kako beznaajna moe da postane njegova svrha. Ono to i pored toga mora da nastavi da svetli jeste spoznaja da smo mi jedini odgovorni za naa tela i njihovo produeno odranje. Naa briga ili nebriga i nae znanje o svom fizikom i psihikom sastavu mogu da budu odluujui za zdravstveno stanje u kojem uivamo ili ga trpimo, naroito u poznijim godinama. Da biste obratili panju na ovu knjigu i iole sledili njene preporuke, verovatno bi trebalo da saznate neto o njenom piscu i ivotu koji je on vodio. Ovo je skica ivota na koji sam morao da se osvrnem kada mi je zapretila mogunost njegovog prevremenog svretka. Roen sam 1929. godine u Edmontonu, u Londonu. Rano detinjstvo proveo sam u Voltam Krosu, u pokrajini Hertfordajr, gde je moj otac drao neregistrovanu prodavnicu alkoholnih pia. Polako je umirao usled previe meseci provedenih u rovovima na verdenskom frontu. Nekada je bio poznati gimnastiar i peva. Sada, dvadeset godina kasnije, plua samo to mu nisu otkazala i bolest je divljala u njegovom telu i umu. Mogu da se setim strane malaksalosti koja ga je zahvatila, jezivih muka koje su ga inile sve manje aktivnim. Bilo mi je nekih sedam ili osam godina kada sam se zakleo da nikada neu dozvoliti da se i meni tako neto dogodi. Zatim su mi ivotne okolnosti i Drugi Svetski Rat omoguili par arobnih godina kao evakuisanom licu na selu u Eseksu, pre nego to sam bio primljen na

ratni brod za obuavanje. Grubo ophoenje, jo gora hrana i naporan rad u otroj velkoj klimi kao da mi nimalo nisu nakodili, i u periodu pre odlaska na more sa petnaest i po godina nauio sam da puim i pijem i bio sam vie nego spreman da se uhvatim ukotac sa svetom. Prvi veliki ivotni udarac doiveo sam na svoj esnaesti roendan. Iskrcavi se u Kureu, u Japanu, otiao sam vozom za Hiroimu. Prolo je samo mesec ili dva otkad je na taj grad pala atomska bomba, tako da ono to sam tada video i osetio ni danas ne mogu da opiem. Najvie me je zaprepastio prizor jednog starog Japanca koji je stajao meu ruevinama onoga to mora da je bio njegov dom i bavio se vebama disanja. Ovu disciplinu sam imao prilike da posmatram i u Indiji, kao i meu Kinezima u Singapuru i u Indokini. Svakog jutra u lukama Bombaja i Kalkute bilo je onih koji su silazili na dokove da vebaju. U Sajgonu sam prvi put video demonstraciju kineskih borbenih vetina i drevnih vebi disanja koje omoguavaju majstorstvo u tim vetinama. Posle oko godinu dana provedenih na tankeru u Persijskom zalivu, napustio sam brod u Sidneju i otiao u unutranjost kontinenta u potrazi za drveem. Drvee je neto to vam nedostaje na moru. Iao sam gde god bi me okolnosti navele. U zabaenim krajevima na srednjem zapadu Novog Junog Velsa video sam unutranjost zgrada za smetaj pastira velikih stada ovaca, staja za strienje, logora za smetaj graditelja eleznice, pilana i govedarskih kampova. Hrana je uvek bila prosta ali obilna, rad je bio naporan, a ispijanje piva u ogromnim koliinama predstavljalo je bitan sastojak ivota u tim divljim predelima. Posle dve oaravajue godine ispunjene mnotvom dogaaja, ponovo sam bio spreman za miris mora i na kraju sam se vratio u Englesku i bio regrutovan u Kraljevsku artiljeriju. Demobilisan 1954. godine, vratio sam se u Australiju, naao posao na nekom stovaritu i poeo da izuavam umetnost u veernjoj koli. Do 1960. sam postao ugledan oenjeni ovek sa svim pokazateljima umerenog uspeha i blagostanja. Moja naklonost prema obinim i jednostavnim jelima nije me napustila, kao ni obdarenost za pivo i cigarete. Potrebu za fizikim radom (poto mi je posao bio vezan za radni sto reisera animiranih filmova) ispunjavao sam mlakim pokuajima vebanja radi smanjenja teine. Sve do 1967. nisam ponovo doao u dodir sa Orijentom koji me je kao deaka toliko impresionirao. Tada sam bio kreativni direktor jedne reklamne agencije u Hong Kongu, i svakog jutra sam etao Viktorija parkom ili selima na Novim Teritorijama i posmatrao Kineze svih uzrasta i profesija kako vebaju iste one vebe koje sam video pre dvadeset godina.

Moje interesovanje je raslo i sledeih est godina sam intenzivno putovao po zamljama jugoistone Azije kako bih se dodatno uputio u orijentalni mit i legendu, folklor i tradicionalne odnose prema zdravlju, leenju i dugovenosti. Pre nego to ponemo Ako sa vaom unutranjom snagom moe da se meri jedino spokojstvo vaeg uma, onda ste ili isuvie mladi za itanje ove knjige, ili ovo nije ba vaa planina za penjanje. Da li ste jedno od onih retkih bia koja dosledno vode zadovoljavajui, dobro ureen i umereno uspean ivot, usklaujui svoje psihike i fizike sposobnosti sa razboritom disciplinom? Da li ste nauili da strpljivo i promiljeno negujete svoje zdravlje i da se prema svome jedinom telu odnosite sa poniznou i zahvalnou? Da li ste u svim prilikama izbegavali preterivanje, nikad niste bili previe popustljivi prema svojim prohtevima i ulima, istrajno i odluno ste ouvali svoju dragocenu mladost, zapoinjui svaki novi dan sa obnovljenim oduevljenjem i zavravajui ga sa zdravim, bezbrinim spavanjem? Da li va seksualni ivot krasi oseanje pouzdanosti, bez kompleksa, hemoroida ili kile? Da li nemate nikakve probleme u vezi svojih zglobova, nerava, strepnji, pretnji od rata, zagaenja, bolesti, starenja, Svemogueg Boga i neizbene smrti? Da li vam je stolica redovna poput izlazaka i zalazaka sunca? Da li vam je probavni sistem pouzdan poput plime i oseke? Da li vam temperatura i cirkulacija osciluju samo kad je to potrebno? Da li lakoa vaih pokreta, bistrina pogleda i sveina koe izazivaju zavist i divljenje? Ako moete potvrdno da odgovorite na sva ova pitanja, onda ni vama po svoj prilici nije potrebno da dalje itate. S druge strane, ukoliko ste proseni primerak oveanstva dvadesetog veka, proglaen 'sposobnim' od strane svog lekara opte prakse, a ipak znate da bi mogli da se oseate bolje, molim vas da itate dalje. Nije vano da li vam se saznanje da se 'ne oseate onoliko dobro koliko bi trebalo', i da 'ne postajete nimalo mlai' javlja u egzotinim ili svakodnevnim okolnostima. Ono moe da se javi ispod guava drveta navrh nekog filipinskog brda kao u mom sluaju, za radnim stolom ili kosaicom, u krevetu u kojem ste sami ili sa nekim drugim, trei za autobusom ili jednostavno etajui psa. Nije vano ni to koliko vam je godina ni kakvo vam je imovno stanje. Ova knjiga nije pisana za sredovene, ve pre za one koji se oseaju sredoveno ili znaju da e se jednog dana tako oseati. Ono to je vano jeste to da svi mi, bez izuzetka, zavisimo od jedne stvari, a to je vazduh: kiseonik je jedina neophodna stvar koja je u jednakoj meri dostupna svim ljudima, za korienje po naem nahoenju. Dah donosi ivot, odrava ga i

odnosi. Bez njega slabimo, oboljevamo i umiremo; zahvaljujui njemu oivljavamo, krepimo se i brzo ozdravljujemo. Kao to je sluaj sa veinom stvari koje su nam besplatno na raspolaganju i zna se da su dobre za nas, skloni smo da vaan posao disanja uzimamo zdravo za gotovo. Na jednostavni proces udisanja i izdisanja gotovo da ne treba obraati panju. Nae snabdevanje vazduhom ne prekida se, a i ima ga u izobilju. Tek kada je ugroen zagaenjem ili proet nepoeljnim mirisima, postajemo ga svesni ili ozlojeeni zbog naruavanja svog prava da ga udiemo. Tek kada je nae disanje umanjeno usled starosti ili loeg zdravlja, ispoljavamo zabrinutost. Kada imamo dovoljno sree da se naemo na planini ili u blizini otvorenog mora, punimo svoja vredna i namuena plua poput nomada u oazi, mrmljajui neto kao ''kakvo okrepljenje!... vazduh je kao vino... oseam kako je blagotvoran... srean sam to sam iv''. A onda, posle nekoliko urnih gutljaja, vraamo se svojoj svakodnevnoj muci u kojoj je poslednje to nam pada na pamet duboko disanje. Azijati su hiljadama godina znali za vanost kontrole disanja. Nije sluajno to su istaknuti indijski jogiji i sadui, tibetanski lame i kineski sveci i mudraci redovno odlazili u planinske predele radi meditiranja i unutranjeg razvoja, kao ni to to su sva njihova dostignua, bilo fizika ili duhovna, poinjala i zavravala sa ovladavanjem vazduhom oko sebe i njegovim kanalisanjem u naroite moi. Naalost, pristup planinskim vrhuncima i slanim prostranstvima okeana sve je ogranieniji u svakodnevici obinog oveka. Ova knjiga obeava da e da objasni i dokae zaista zapanjujue dobrobiti za zdravlje koje mogu da se izvuku iz vazduha koji nas okruuje, ma gde da se nalazite i u ma kakvim okolnostima.

ta je i? ta je ta udesna stvar zvana i, ta snaga koja moe da povrati nedostajue zdravlje i da ponovo ispuni ljudski duh, sprei bolest i savlada je? Moe li i zaista da produi krepak ivot, da povrati nestale godine? Odakle on dolazi? Kako da pronaem klju za ozareno zdravlje, narastajuu energiju i istu fiziku radost u

kojoj sam kratko uivao kao dete? Tada sam ga imao. Je li stvarno mogue da ga ponovo steknem? I, ako pronaem taj klju, kako da ga sauvam do kraja ivota? Da bi jednostavnim reima definisao i, ovek bi morao da zna vie od indijskih jogija, tibetanskih lama, japanskih into svetenika i drevnih kineskih mudraca. Jer, barem pet hiljada godina mudri ljudi sa Istoka poznavali su njegovu tajnu, ali ili nisu mogli ili nisu hteli da je podele. Jogi ga zove Prana, a lama ga zove Lunggom; za sledbenika intoa to je Sakia-tundra ili ki, a za Kineza i. Svi tragaju za istim izvorom i svi stiu do istog vrhunca, blistavog i nepominog kao planina po kristalno vedrom danu, stabilnog i nepromenljivog kao mesto za meditaciju, Himalaje. Moda je najbolje opisan u sledeem odlomku iz knjige Tajna zlatnog cveta: Kineska knjiga ivota (prevod Riarda Vilhelma, Harvest Books, Njujork, 1970): Nebesa stvorie vodu zahvaljujui Jednom. To je istinska energija monog i slavnog Jednog. Ako dostigne Jedno, ovek postaje iv; ako ga izgubi, umire. Ali, ak i ako ivi u energiji (ivotnom dahu), ovek je ne vidi, ba kao to ribe ive u vodi a ne vide je. ovek umire kada nema ivotni dah, isto kao to ribe skapavaju kada su liene vode. Ako uva tu istinsku energiju, ovek produava raspon ivota i moe da primeni metod stvaranja besmrtnog tela. Dva druga poznata prouavaoca istonjakog okultizma komentariu vanost disanja za dugovenost. U rubrici ''Vebe za produenje ivota'', u knjizi Kineska narodna medicina (Mentor Books, USA, 1974) Hajnrih Valnofer i Ana fon Rotauer tvrde: Pravilno disanje je osnova svih vebi koje se u Kini preporuuju za sticanje dugovenosti, kao i za leenje razliitih bolesti. Jo u etvrtom veku stare ere, filozof uang-cu obznanio je da ljudi od velike mudrosti zahvataju svoj dah iz velike unutranje dubine, dok obini ljudi diu iskljuivo sa grlom. Drugim reima, ljudi su jo tada bili svesni izuzetnog znaaja dubokog disanja. Glavni cilj kineskih gimnastikih vebi, kao i indijskih joga vetina, jeste da se postigne pravilan krvotok, koji e zatim obezbediti oseajnu ravnoteu i stabilnost. Ta stabilnost uinie telo otpornim na bolesti i time mu podariti dui i zdraviji ivot. Osim toga, pravilno disanje se vrlo rano pominje kao nain ienja krvi i tela od otpadaka. Zakrenost moe da se otkloni, a ukrueni zglobovi da se uin e savitljivim drei se prikladnih uputstava za vebanje. Suprotno mnogim joga vetinama, kineske vebe su u svakoj pojedinosti sasvim jednostavne, i ne zahtevaju ni poseban napor ni neuobiajeno i estoko uvrtanje i izvijanje tela. Ipak, istrajnost i velika snaga volje su neophodni ukoliko ovek eli

da ostvari krajnji cilj. Sve pojedinosti su detaljno propisane, od dranja tela do tanog poloaja i pokreta prstiju, i moraju se sistematski imati u vidu. Nema sumnje, rei ete, da takva blagodat kao to je i mora da je dostupna samo nekolicini nadarenih. Naprotiv, ona je na raspolaganju svakom oveku, eni i detetu, bogatima i siromanima, bez obzira na starost, rasu ili veru. Ona je uvek tu, ekajui na one koji su reeni da dou do nje. Ona nas okruuje gde god da se nalazimo. Pruena nam je svima jo pri roenju. Moemo da je koristimo kako nam je volja, da je uvamo i gajimo ili da je rasipamo. Bliska nam je poput naeg sledeeg daha ili daleka poput horizonta: prvi prueni dar, prva nauena lekcija, i poslednje to e nam biti oduzeto. Nikada neu znati koliko su drevne vebe koje se nalaze u ovoj knjizi uticale na moje ozdravljenje od raka, koliko je do njega dolo zahvaljujui 'super-voltai', mom 'Tvorcu', i-ju, ili kombinaciji to troje. Ipak, siguran sam da je neprekidno svakodnevno upranjavanje Osam odabranih skupova vebi, koje Kinezi nazivaju Pa Tuan Tsin, ojaalo moju otpornost na pustoenje snanog zraenja i pokazalo se neprocenjivim tokom oporavka. Ovo miljenje deli i dr. Robert Morison, direktor terapije zraenjem u Hamersmit bolnici u Engleskoj. i moe da se razvije i usavri uenjem vebi disanja koje se nalaze u ovoj knjizi. Dovoljno je da im svakodnevno posvetite malo vremena umesto ili uporedo sa bilo kojom praksom vebanja koju ste moda odranije usvojili. Ne kota nita, ne zahteva nikakvu opremu ni partnera u vebanju... Sve to vam treba je vazduh za disanje i prostor za kretanje. Snagu i-ja moete da razvijete do bilo kojeg stepena koji vam dozvole vae strpljenje i lina vrstina i da je zadrite do kraja ivota.

PRVI DEO: SUOAVANJE SA VAIM TRENUTNIM STANJEM Kotrljan kruno po svakodnevnoj putanji Zemlje sa stenjem i kamenjem i drveem. Viljem Vordsvort

Brdo Ako moete da verujete ljudima s kojima se sreete i razgovarate o ovoj temi, ili moda svojim linim prijateljima koje ste gledali kako stare, izgleda da se srednje godine ivota i opadanje fizike forme nekim ljudima prikradaju na sasvim ugodan nain, dok su drugi njima pogoeni kao buzdovanom. Izuzeci su najee veoma aktivni pojedinci koji su u prilici ili da sebi omogue fiziki aktivan nain ivota ili da budu stalno posveeni nekoj vrsti sporta. Svi smo se mi divili nekom profesionalnom instruktoru skijanja, plivakom, teniskom ili fudbalskom treneru, profesionalcu u golfu ili instruktoru u teretani koji je uveliko u petoj deceniji ivota a i dalje je krepak i snaan. Pogledajte ljude koji su ivot proveli napolju u prirodi, bavei se nekom vrstom fizikog rada. Vrlo je verovatno da su snaniji i zdraviji od svojih vrnjaka za radnim stolom, zatvorenih u klimatizovanim prostorijama sa vetakim osvetljenjem. Blisko je razumu da aktivni tipovi koji vreme provode na otvorenom i stalno koriste svoja tela imaju vee anse za dug i zdrav ivot od onih koji su obuzeti svojim prihodima i putaju da im tela slabe i propadaju. U kompjuterizovanim 1990-tim, u kojima fiziki napor postaje sve nepopularniji, ne iznenauje to ak i ovako oigledna stvar moe da ostane neprimeena pod pritiskom svakodnevne borbe za preivljavanje. Tano je da su ljudi na Zapadu sve svesniji vlastite odgovornosti za svoje fiziko i psihiko zdravlje. Sve je manje izgovora za lou kondiciju: raspolaemo sa vie slobodnog vremena, sportskim i fitnes centrima, bazenima za plivanje, kunom opremom za gimnasticiranje, emama ishrane, zdravim namirnicama, prirodnim lekovima, vitaminima i svim moguim savetima i podsticajima koji oveku mogu da zatrebaju u knjigama koje nam objanjavaju kako da sami sebi pomognemo, kao i u programima masovnih medija. Mnogi ljudi koriste ove mogunosti i odravaju stalnu praksu ouvanja kondicije tokom celog svog ivota, ali mnogi drugi naprosto se preputaju stihiji i nadaju najboljem. Za veinu nas jednostavan posao odravanja tela i due u jednom komadu, te bivanja odgovornim za porodicu, dom i karijeru predstavlja sve sa ime moemo da se nosimo. Mi 'trajemo' po istoj inerciji obaveze i nude, bilo u nekom timskom radu ili na razliitim nivoima linog nastojanja i ambicije. esto nam tek u

srednjim godinama, kada vitalna energija pone da pokazuje izvesnu istroenost, pada na pamet da moda i nismo besmrtni. Naa draga mladost je gotovo dotrajala verovatno zato to nije bila pravilno odravana. Mnogi od nas su je protraili, mislei da im je dobro zdravlje zagarantovano, da bi se sasvim iznenada zapitali gde ono nestade. Da li je prekasno da ga povratimo? Pre nekoliko godina pucali smo od zdravlja i snage... sada su moda potrebni napor i disciplina. Znamo da bi ih vredelo uloiti, ali kako? Pria koja sledi govori o tome kako se to meni dogodilo kako je dolo do toga da se suoim sa stanjem u kojem se nalazim i ta sam uradio po tom pitanju. Pokuao sam da pruim to je mogue preciznije objanjenje, i poto je to nesumnjivo predstavljalo prekretnicu u mom ivotu nije mi teko da se svega setim. Put za vulkan Tal prua se od 'metroa' Manile kroz neku vrstu prerije prema brdima. Ostavlja zbrku zabitih sirotinjskih etvrti grada i saobraajni haos, i nastavlja se izmeu pirinanih polja koja se unedogled prostiru prema Batangasu i Sibujanskom moru. to se vie penjete, pejza postaje sve lepi: eerna trska, gajevi ananasa i kokosa. Sela su retka i meusobno udaljena: ista, dobro pometena zemljana dvorita; visoki rascvetani bunovi i stabla divljih banana bacaju senke na kolibe od slame. Pranjave kokoke i blatnjave svinje sklanjaju vam se s puta dok vozite. Ljudi se smee. Kao i u veini zemalja, narod je to sreniji i prijateljskije raspoloen to ste dalje od grada. Vozio sam se na seminar u Talu klimatizovanim firminim evroletom sa oferom. Firma je smatrala da su velianstvenost vulkana pokrivenog maglom i njegovo safirno jezero prikladna pozadina za biznis i da se stoga isplati vonja od dva i po sata. Posle sat vremena vonje pukla nam je prednja desna guma, daleko od bilo kakvog naselja. Bio je vru dan, prava jara. Sve je bilo vrelo zemlja, trava, grmlje, kamenje, izdanci. ak su se i ptice sakrile meu sparueno lie. Sve to stoji, raste, leti ili naprosto lei naokolo i pri se bilo je pritisnuto vrelinom, satrveno njome. Ja sam bio najpregrejaniji i najrazdraeniji. Pitao sam se da li bi mi to vreme toliko smetalo da sam deset godina mlai. Pokuavao sam da se prisetim, ali nisam mogao. Bilo mi je toliko prokleto vrue da nisam mogao da razmiljam. Moda sam se zbog toga i odluio da se uspnem na brdo. Moda je gore malo sveije. Ali nije bilo! Jedno jedino drvo guave zaklanjalo je njegov vrh poput seljakog eira. Pod njegovom senkom bilo je vrue kao u sauni. Pogledao sam dole gde se prio automobil, srebrna karoserija u tinjajuoj senci bambusa koji je krckao poput kamenja u vatri i utee suvo lie sa piskavim cvrcima. Ta kola su bila neto posebno. Od onih koja smo svi zagledali dok smo bili na poetku karijere i matali kako emo ih posedovati kada uspemo. Sada su bila impresivna koliko i limena konzerva za utiranje u jarak. I jakna koju sam nosio bila je prilino posebna. Od tropskog materijala od skupe kudelje, paljivo

odabrana, zagasitih nijansi, najelegantnija koja se mogla nai. Runo krojena, ukraena i saivena vetim prstima majstora, napravljena po narudbi. Ovde gore je liila na dak vlanog eera. Trebalo je da se oseam mono u tom monom odelu, sa pogledom na taj moni auto. Ali nisam. Oseao sam se bolesno, razdraeno i isceeno. Oseao sam se kao starac u pantalonama mladia. Insekti su zujali i laparali u liu iznad moje bolne glave. Mogao sam da vidim sveu zelenu koru voki guave, ali van mog domaaja. Znate li da unutranjost tog voa ostaje hladna kao lubenica, ak i u toj ekvatorijalnoj vrelini? Pokuao sam da dohvatim jednu. Istegnuo sam se i probao da skoim. Bilo je to kao da poseem za Bojom rukom. Ne da sam se znojao, bio sam gola voda. Stoprocentni slani znoj curio mi je pod tim vanrednim odelom kao to se kia sliva niz krov u monsunskom periodu. Moje jadno srce tuklo je kao bubanj armije spasa na sunani Sabat. Krv mi se uspenuala, u uima mi je bio vodenini toak. Srani udar? Posle penjanja na jedno piljivo brdace? Kolena su mi bila ulepljena stegnutim sokom guave. Seo sam. Kamen je bio usijan, pa sam ustao. Kratko sam nategao srebrnu uturicu, obloenu panskom koom sa zlatnim monogramom. Najbolji kotski slad za spas. Zapalio sam cigaretu iz pljosnate zlatne tabakere, vrhunsku kao to i prilii uspenom rukovodiocu, i podrazumeva se da se pali zlatnim Danhil upaljaem. Izdisao sam dim i posmatrao svoj zlatni sat. Pogaate koje marke? Pa, naravno! Roleks. Napravljen od jednog komada zlata, stajalo je u reklami. Sve sam imao. ovee, bio sam stvarno uspean! Ali nisam mogao da dohvatim guavu, ni da se popnem na drvo da spasim svoj senzacionalni ivot! I eto me tu. Preispitujui svoj ivot sa vrha ovog triavog brda. Jeste li radili to nekada? Moda ne ba sa vrha filipinskog brda, nego s prozora svoje kancelarije, ili na plai, sa uvuenim stomakom. U kadi, dok vam iz vode viri samo pupak pun sapunice. Omiljeno mesto za mirnu analizu je hram kupatila, u kojem se pitate zato stvari vie ne funkcioniu kao nekada. Izvrsno mesto da se nagodite sa svojom kosom, zubima i optim izgledom. Ali da se vratimo meni i mojoj nedostinoj guavi. Bio sam prilino uspean u poslu. Ne ba tajkun ili neto slino, ali dosta dobro situiran na jedan samostalan nain. Firmin auto, ofer, garderoba, masivan nakit, hoteli sa pet zvezdica, velianstveni meniji, velike napojnice, raskone reprezentacije i letovi prvom klasom moja zarada je sve to mogla da mi priuti. ivot za kojim mnogi ude. Savetnik u irom sveta rasprostranjenom biznisu ''Kreativnih komunikacija''. To se obino zove reklamiranje, propaganda. Ali kada ste tako dugo u tome kao to sam ja bio, volite da o tome razmiljate kao o komunikaciji. Do toga dolazi kada prodate skoro sve to moe da se proda, od kikirikija do kompjutera, gotovo svim ljudima u vaem delu sveta a i u nekim drugim delovima; prodavao sam osveavajua pia tamo gde ljudima treba voda, a okoladu tamo gde nedostaju

lekovi; i nauio sam ta se ljudima dopada a ta ne, kakve su trine reakcije i motivacije. Kad ste se sluili taktikom Velikog Brata za ispitivanje trita i analizu potroaa da bi manipulisali umovima putem pravila kupovine, ubeivanja, pronicljivosti, ciljanih testova i kreativnih strategija, onda vam se dopada da o tome razmiljate kao o komunikaciji. Ali zapravo se radi o propagandi. Nije bitno ni to kako dolazimo do sredstava za ivot. Svakog dana smo stariji. Moda manje ili vie uspeni, ali sigurno stariji. ta inimo u vezi sa tim? To je ono to je vano! Dakle, to je bilo ono to me je interesovalo kad sam shvatio koliko sam fiziki propao. Stigao sam do vrha svog profesionalnog stabla. Zadavao sam glavobolje meunarodnim reklamnim agencijama na pola zemljine kugle, pre svega u istonoj polovini sveta, ali sam mogao da budem i pera kola u Baltimoru ili da uzgajam losose u kotskim brdima. Ne bi bilo nikakve razlike. Potroio sam prvu polovinu ivota. Protraio sam je kao pirat koji grabi iz kovega sa srebrom. I sad sam gledao u njegovo dno. Gde samo nestade sve to blago? Pokuavam da razmiljam o minulim godinama, o vremenu kada sam mogao da strim niz to brdo i da se ponovo popnem a da se pri tom ni ne zadiem. Mladost. Seam se svoje. Verovatno uopte nije liila na vau. A opet, moda i jeste na neki nain. Bar u jednoj stvari sigurno jeste, a to je da smo je i ja i vi uzimali zdravo za gotovo. Zato to nas nikad nita nije zabolelo, nita nismo istegnuli ni uganuli. Srednje godine ivota dogaale su se drugima, isto kao sudar sa autobusom. Mi smo bili besmrtni. Seate se? Starost je uvek bila pet godina pred nama. Podne. Dlake na zglobu ruke ulepile su mi se od znoja pod staklom basnoslovnog Roleks Ojstera. Kasnio sam. Pitao sam se da li i moj voza osea ovu pe za topljenje metala, crn kao buba pored tog prednjeg toka. Kretao se sporo, kao i toliki Filipinci. Poto je skinuo koulju, jasno su se videli dobro definisani miii, dodatno nabrekli od napora, ba kao to su i moji nekada bili nabrekli.

Neki jednostavni testovi Eto, tako se to meni desilo. Naravno, ti kratki trenuci istine prou i mi se ponovo oseamo 'sasvim dobro'. Zaas ih zaboravimo. Moda smo toliko nenaviknuti na vebanje da naa narav ponovo preuzima glavnu re i vraamo se rutinskoj lenjosti i nehatu, savreno dobro se snalazei do sledee prilike. A sledea

prilika e doi ukoliko se, naravno, ne razbolimo ili ne doivimo nesreni sluaj od kojeg nesposobno telo ne moe da se oporavi. Ne morate da se penjete na brdo bez eira po nesnosnoj vruini i vlazi da biste se osetili kao da naputate veliku paradu. Moete da spustite gard, oslabite svoje odbrane, malo se uplaite, malo se umorite od svega bilo kada i bilo gde. Ali to e se pre ili kasnije dogoditi. Zato nemojte da ekate. Ako hoete da steknete neku predstavu o stanju u kojem se nalazite, postoji par vrlo jednostavnih testova koje moete smesta da preduzmete, u kancelariji, u kuhinji, kupatilu, bati, svugde sem u telefonskoj kabini. Sve to vam treba je dovoljno prostora da diete, rairite ruke, skoite petnaest santimetara i dvaput se sagnete. Prvo plua. Pokuajte da tri puta dugo, duboko udahnete kroz nos, to je mogue sporije i beumnije. Zadrite svaki dah brojei do tri, izdahnite na usta to je mogue sporije i beumnije i ponovo brojte do tri pre sledeeg udaha. Verovatno ete ustanoviti da vam je udisanje dosta kratko i nekako nezadovoljavajue, kao da ste sposobni da popijete samo pola ae vode iako ste edni. Moda e vam biti teko da kontroliete izdisanje, poto vam plua nisu naviknuta da se potpuno napune i jedva ekaju da izbace vazduh napolje. Prosena plua ne vole da ih se podsea da rade sa samo polovinom svog kapaciteta, ba kao da se oseaju preoptereenima. Moda ete osetiti kratku vrtoglavicu, ili e vam se pred oima pojaviti prolazne are. Gotovo sigurno ete se na neki nain osetiti udno ako stvarno probate da napunite svoja inae dopola ispunjena plua, naroito ukoliko ste pua. Pre nego to se latite usredsreenog disanja bilo koje vrste, od presudne je vanosti da se za to pripremite. To to ste celog ivota disali ne znai automatski da ste spremni za pojaane vebe disanja. Gledajte na to ovako: celog ivota ste hodali, ali brzo biste odustali od maratona; celog ivota ste podizali stvari, ali bilo bi nesmotreno da probate da podignete teret od sto kilograma; moda ste plivali jo od svog detinjstva, ali da li biste mogli da plivate osam kilometara do obale? Veina 'normalnih' disaa ustanovila bi da je izrazito neugodno, pa ak i bolno, da odjednom pone da puni plua sa etiri do pet puta vie vazduha nego inae. Va organizam jednostavno nije navikao da unosi toliko kiseonika odjednom. Koliko god da on predstavlja pogonsko gorivo ivota, moete da prepunite svoj rezervoar isuvie naglo. Manevar se sastoji u tome da ga prvo oistite i poveate. Ukoliko niste odranije vini dubokom disanju, najbolje to moete da uradite jeste da sklonite ovu knjigu u stranu kad je proitate, na jednu sedmicu ili mesec ili koliko je ve potrebno da poveate kapacitet plua. Ponite da uvebavate duboko disanje kad god i gde god vam to padne na pamet. Dok hodate, odmarate se, radite, pa ak i dok se pripremate za spavanje. Ulaite redovan, svestan napor da poveate koliinu udahnutog vazduha. Zahvaljujui tome e vam se proiriti grudni ko, a sa njim e se poveati lakoa

disanja i zapremina udisaja. Mogue je da ete ustanoviti da vam se raspon grudi poveao za dva santimetra. On u roku od mesec dana moe da se proiri za jo dva santimetra pa i vie, dok ne doe do krajnjeg obima koji vam va fiziki sastav omoguava. U prvih est meseci svesnog disanja moj grudni ko se proirio sa 97 na 105, pa na 113 santimetara; u sledeih est meseci sa 113 na 116, pa na 120 santimetara. Sada kad ste uvideli da vae tehnike disanja zasluuju malo panje, preimo na savitljivost struka, vrata, ruku i nogu. Ako ste solidnog zdravlja i stariji od trideset godina i pri tom ne orete njive, ne seete drvee, ne ruite zgrade, niti zamenjujete pragove na eleznikim prugama verovatno ste izgubili svoju savitljivost, gipkost. Postoje neki jednostavni testovi za gipkost vrata, nogu i ruku koje moete da obavite na licu mesta. Prvo vrat: stanite uspravno, dignite se na none prste i polako probajte da pogledate iza sebe ne okreui ramena. Uradite to tri puta u levu i tri puta u desnu stranu. Verovatno ete zakljuiti da ne moete mnogo da postignete bez rizikovanja da neto slomite. Posle est nedelja Pa Tuan Tsin-a, misliete da ste napravljeni od indijske gume. Sledee, noge. Stanite uspravno sa spojenim petama. Duboko i polako udahnite. Postepeno sputajte telo, izdiui sve dok ne unete potpuno savijenih kolena. Ne dodirujte pod prstima ruku. Brojte do tri i pokuajte da polako ustanete. Ukoliko ovo moete triput da uradite a da vam ne bubnja u uima i da vam aice na kolenima ne pucaju poput dejih pitolja, izvedite istu stvar jo tri puta. Verovatno e vam pri prvom pokuaju biti teko da smireno i stabilno ustanete, pri drugom e vam to biti gotovo nemogue, a pri treem izuzetno naporno. Posle est nedelja Pa Tuan Tsin-a ete poskakivati gore-dole poput izvrsno podmazanog lakta jednog violiniste. I na kraju, ruke i ramena. Ispruite ih koliko god moete, spojite laktove i onda ih prisilite da se vrate u nivo ramena. Ustanovite koliko moete da ih zabacite unazad bez rizika od iaenja ili naprsnua rebra. Zanemarite zvuke krckanja i verovatno ete dobiti santimetar ili dva. Za est nedelja Pa Tuan Tsin-a dobiete celih 60 santimetara, glatko kao lasta u letu. Ako vam sve ovo deluje naporno, a sigurno vam deluje tako ako ste van forme, upamtite da se ne radi ni o kakvom tekom izotonskom vebanju. Samo ste se spustili u duboki uanj, okrenuli glavu i potpuno rairili ruke... sve su to savreno prirodni pokreti za koje ba i ne trebaju struna uputstva ili nadzor lekara. Kao to rekosmo, ti retki trenuci zabrinutosti ili ak oseanja krivice, koji se javljaju kada shvatimo da ne dajemo svojim telima stvarnu priliku da nas nose kroz dugaak i bodar ivot, prolaze jednako brzo kao to iskrsavaju. Umalost, odbijanje da se suoimo sa injenicama, ili naprosto prezaposlenost koja nam ne ostavlja vremena da se time pozabavimo to su reakcije koje najee potiskuju iznenadne

nastupe reenosti. Jo jedno bezvredno jelo, jo jedno pie i jedna cigareta, i odluka e propasti. Mnogo je lake ubediti sebe da se ne oseate zaista toliko loe. U stvari, vi se veinu vremena oseate ba prokleto dobro, osim kad se podvrgnete nekom jednostavnom testu. U mom sluaju to penjanje na vrh brda, praeno lupanjem srca, bilo je presudno. Nisam poloio test, i znao sam da ga nikad neu ni poloiti ako ne preduzmem neto u vezi s tim. Konano me je tresnuo taj autobus i ukoliko se ne podignem, on e me pregaziti i ako treba vratie se da me dokraji. Tada, kao to je tako esto sluaj u znaajnim ivotnim situacijama, uzela me je za ruku sudbina, Bog ili prosto ista srea. Sreo sam oveka koji je na mene ostavio dubok utisak, samim svojim primerom promenio moje stavove o ivotu i zdravlju i uputio me na pravi kolosek.

DRUGI DEO: NEMA USPEHA BEZ ZDRAVLJA Bolest, tupost, neodlunost, nemar, lenjost, svetovnost, pogrena gledita, gubitak usmerenja i nepostojanost te rasejanosti uma predstavljaju smetnje i nastupaju zajedno sa zbrkanim udisanjem i izdisanjem. Patanali

Shvatite gosn. Vu-a Bio sam na sastanku sutradan nakon pucanja gume na putu za Batangas. Govorio je neki ustri mladi direktor raunovodstva, elegantno obuven, sa sjajnim dugmadima na manetama i jo sjajnijim rezultatima istraivanja koja je iznosio pred skupom smrknutih lica zainteresovanih iskljuivo za novac. Nisam ga sluao . Posle sastanka, na ruku u luksuznom hotelu na kakve sam navikao, jo uvek sam mislio na svoje zdravlje i nain ivota. Zdravlje mi je poputalo, a sa njim i moje samopouzdanje. Dok sam pijuckao kafu i konjak odluio sam da uradim neto po tom pitanju. Odbio sam cigaru i jo jedno pie. To je bio poetak. Ve sam bio kupio trenerku i patike za tranje kad je u moj ivot uao gosn. Vu. Vano je da podelite moje prve utiske o njemu i da vidite kako i zato se na odnos razvijao. On nije bio ni na jutarnjem sastanku ni na raskonoj zakuski. Gosn. Vu je bio nov na agencijinoj listi impresivnih klijenata. Osiguravanje njegovog poslovanja, u kojem sam ja igrao glavnu ulogu, izazvalo je veliko uzbuenje. Svi su ga zvali jednostavno gosn. Vu, a njegovi poslovni kadrovi, uobiajena promuurna, nepouzdana grupa ulizica, apatom su govorili o njemu, bilo iz dubokog potovanja ili iz straha. Pojavio se na popodnevnom sastanku, tano na vreme. Poto su svi poustajali poput etvrtog razreda kad pozdravlja direktora kole, brzo je priao seditu na elu stola, kratko ali prijatno se nasmeio i klimnuo glavom, pa seo. Izbegavi uobiajena neiskrena rukovanja i besmislena upoznavanja, sipao je sebi au vode i samim nainom dranja dao do znanja da prezentacija moe da pone. Preleteo sam pola zemljine kugle da uputim ovog oveka kako da oplodi svoj novac, a da bih to bolje pripremio svoj predlog odobren mi je pristup arhivi njegove kompanije. Ta kompanija imala je neobinu istoriju, a i gosn. Vu je bio krajnje neobina osoba. Bio je izuzetno bogat, nije se moglo ni pretpostaviti koliko toga je posedovao. Bio je Fukien Kinez koji je zapoeo ivot kao sin siromanog umskog radnika u brdima antunga. Pria kae da je tamo otkrio tajnu ginsenga

('eliksira ivota') i drugih monih i tajanstvenih lekovitih biljaka i njihovih meavina koje za zapadni svet predstavljaju kinesku medicinu. Sada je posedovao lanac prodavnica diljem jugoistone Azije, a njegovi magacini i veleprodaje snabdevani su iskljuivo iz komunistike Kine. Tako se razvila, meu ostalim njegovim poslovima, jedna od najveih i najuspenijih izvoznih kompanija u Aziji, 'Sun Moon Export Company'. To ogromno preduzee on je sada eleo da proiri i prilagodi evropskom i amerikom tritu. Moj posao je bio da ga posavetujem. U osetljivom poslu povezivanja kupca i prodavca iz dva potpuno razliita sveta, jedan od mojih poetnih manevara uvek se sastojao u tome da temeljno prouim linost i karakter osobe koju treba da impresioniram i ubedim. To sa gosn. Vu-om nije bilo mogue. Njegov glavni rukovodilac mi je oprezno, gotovo bojaljivo pruio sasvim kratka obavetenja. Pokazalo se da je predsednik bio jo mnogo opinjeniji materijalnom stranom njegovog biljnog carstva nego upravni odbor. Njegov biznis je rastao sa poznavanjem njegove robe, kineskom briljantnou u poslovanju i nemalom sreom, savrenim izborom pravog trenutka, rizikom i pouzdanjem u sebe i svoju sudbinu. Rekli su mi da ga je mnogo lake bilo nai kako ereta i pijucka aj u duanima po zabaenim ulicama kineske etvrti ili kako obilazi polja u Kantonu, nego ustolienog u klimatizovanoj kancelariji ili konferencijskoj sali. Paljivo sam ga posmatrao za vreme uvodnih pojedinosti, to je on podnosio sa utivom nelagodom. Bio je miran ovek, sa lepim, osrednjim stasom kakav ima veina severnih Kineza, i doimao se veoma skladno i gipko ispod tamnog, savreno ivenog poslovnog odela. Vrlo malo je govorio i nije odavao nestrpljenje, ali je zraio nekom snagom koja je izazivala strahopotovanje. Aura iste energije okruavala ga je kao kakva sila. Niko od njegovih potinjenih nije se usuivao da govori dok mu se gosn. Vu ne bi obratio pogledom ili pitanjem. Njihove paljive oi retko su skretale sa njegovog lica. Niko nije puio, to je bila prava srea u toj neprovetrenoj raki od prostorije sa stolicama od skaja, projekcionim platnom i zastarelim erkondinima koji su sve vreme bumbarali poput priguenih autobuskih motora. Gospodin Vu nije odobravao puenje. Zatraio je da se ne pui i da se poslue samo voda ili kineski aj, umesto uobiajenih prevelikih doza instant kafe i skupih biskvita. Sluao je sa sve veom netrpeljivou prema mucavo saoptavanim strategijama i napamet nauenim savetima o tome kako bi trebao da potroi milio n dolara za prodor na strana trita. Nije se moglo zakljuiti da li je bio impresioniran ili zgaen, zadovoljan ili razoaran. Samo po lakom pokretu glave, iznenadnom, prodornom pogledu i retkoj razmeni rei moglo je da se oceni njegovo razumevanje ili saglasnost.

Ni u kom sluaju nije bio nadmena osoba. Naprotiv, njegovo prisustvo delovalo je neobino umirujue i iskljuivalo mogunost za uobiajene bune rasprave podstaknute samodokazivanjem i detinjastom sitniavou. inilo se kao da dinamino zauzima svoje mesto na elu stola i po volji izaziva talase energije. Njegov engleski bio je odmeren i skoro savren, a rei precizne i lirske u starom kineskom stilu. Pogled mu se postojano zadravao na nekome dok mu to ne bi dosadilo. Njegove reakcije odailjale su blaga strujanja du ploe bagremovog stola. Prisustvovao sam brojnim slinim sastancima po finansijskim centrima irom Azije u protekloj deceniji, i na njima sam upoznao mnoge magnate mone poput ovog oveka; bili su to zagonetni ljudi sa grabeljivom vlau nad najveim delom biznisa u tom regionu. Ali nikad niim nisam bio toliko impresioniran kao dranjem gosn. Vu-a. Kampanja koju sam preporuivao za njegovu kompaniju bila je jednostavna, direktna i precizno usmerena na cilj bez suvinih detalja. Bila je to vrsta komunikacija za koju sam bio siguran da e je gosn. Vu shvatiti i prihvatiti. Bio sam u pravu. esto je klimao glavom i, na odgovarajuim mestima tokom prezentacije, udostojavao me ponekim osmehom. Kad je on u pitanju, to je bilo ravno zagrljaju. Nervi su mi odavno navikli na takve situacije, pa ipak su od samog poetka bili probodeni njegovim vrstim pogledom, tako da su mi se creva grila pri pomisli na neuspeh. Jo jedan manevar koji sam nauio tokom deset godina reklamiranja po Aziji sastojao se u tome da savesno uradim svoj domai zadatak, da sprovedem dubinsku studiju proizvoda koji treba da prodam i ciljne grupe potroaa koja bi to trebala da kupi. Proveo sam nedelju dana zatvoren u hotelskoj sobi sa svim knjigama koje sam mogao da naem o kineskoj medicini i biljnim preparatima. Pri tom sam bio i pasionirani kolekcionar taoistike poezije i naao sam podesno mesto u kampanji da citiram jedan odlomak za koji sam smatrao da simbolizuje delotvornost odreenog preparate za smirivanje. Ovako glase ti stihovi: Senke bambusa metu stepenite, ali praina ne nestaje. Meseina prodire duboko u jezero, ali ne ostavlja trag na vodi. Vetar prestaje da duva, ali cvee nastavlja da opada. Ptice pevaju, a dolina je ipak sve tia. U umarcima bambusa moja krovinjara napravljena je od kamena. Kroz pukotine izmeu bambusovih stabala

vidi se udaljeno selo. Dokon sam celoga dana, ne primam goste, ali fini lahor sve vreme isti stazu koja vodi do mojih vrata. Upalilo je. Njegove rei na rastanku bile su pravi poklon: ''Za oveka koji nije Kinez, imate izvrsnu mo zapaanja.'' Nekoliko sedmica kasnije, kada je izvedba kampanje bila dovrena, potvrena i isplanirana, stigla je i istinska poast. Tvrdi kvadratni koverat sadrao je njegov papir za privatna pisma i spontano navrljan poziv da posetim njegov dom tokom vikenda. Plivao je kada sam doao. Dugakim oputenim zamasima prelazio je s jedne na drugu stranu svog tirkiznog bazena sa leernom skladnou jedne vidre. Nisam bio ponuen alkoholom nego hladnim sokom od kalamansija, malog okruglog filipinskog limuna, i jelom od prepelijih jaja u turiji. Njegove sluge pokazivale su izuzetnu umenost za koju sam pretpostavio da je deo naslea drevne Kine, i kretale su se po poploanom dvoritu u svojim crnim papuama beumno kao da su bose. Napravio je jo nekoliko krugova po bazenu dok sam sedeo u udobnoj stolici od prua i divio se prelepim kokosovim palmama koje su pravile senku. Obilje cvea prekrivalo je visoke zidove njegovog vrta u raskonoj izdvojenosti Makatijevog Sela Milionera. Grmovi cvea svih boja takmiili su se u privlanosti, a nepodiana gusta trava prostirala se naokolo pod mirisavim bademima. Cvetovi hibiskusa veliki poput inija oaravali su me svojom ruiastom, belom, grimiznom i tamno kajsijastom bojom. Bez ikakvog napora se podigao iz bazena i prihvatio pekir. Imao sam vremena da osmotrim njegovo telo pre nego to se obukao. Izuzetno skladno, bez malja i glatko poput enskog, liilo je na telo nekog plesaa. U sali za konferencije, gde je bio sputan i krut u tamnom odelu, mislio sam da se radi o dobrodreem oveku u pedesetim godinama ivota. Ali sada, dok se kretao sa izvanrednom gipkou, odavao je utisak znatno mlae osobe. U toku tog zanimljivog popodneva otkrio sam dve fascinantne stvari o gosn. Vu-u. Prvo, da je bio oduevljeni prouavalac kineske borbene vetine Vu u (za koju se pogreno misli da je Kung Fu) jo od svog ranog detinjstva u kineskim umama. A druga stvar je bila zapanjujui podatak da je imao skoro sedamdeset godina. ''Vaa prezentacija bila je peta po redu sline vrste koju sam sluao poslednjih sedmica. Veina njih delovala mi je beznadeno. Vi ste prvi koji se zaista potrudio da proui i shvati problematiku.'' ekao sam. To to je rekao nije bilo dovoljno. Na kraju krajeva, to je i bio moj posao.

''Ja ne verujem u reklamiranje'', nastavio je, ''poto je ono ime trgujem dar prirode, i ne treba da se prodaje isto kao sapun ili cigarete. Te stvari same sebe prodaju. Nikada ranije nisam vodio rauna o reklami, ali su mi moji savetnici rekli da moram i time da se pozabavim. Te pojedinosti preputam njima.'' Zastao je da srkne sok, pa nastavio: '' Mislim da e vae posredovanje predstaviti Zapadu moje proizvode na nain koji mi se dopada. Va pristup je istanan, pa ak i umetniki. Zasluuje moje poverenje i ja sam vam zahvalan na njemu.'' Ni to jo uvek nije bilo dovoljno. ''Novac nije jedino to e se time dobiti'', nasmeio se. Postoje mnoge tajne o zdravlju koje su u Kini bile poznate jo dok je va narod iveo u peinama. Dolo je vreme da ih podelimo sa vama.'' Ponovo se osmehnuo. ''A ako me pri tom uine i bogatijim...'', podigao je ruke kao da se pokorava sudbini. ''Postoji tu jo neto. Neto to mogu da uinim za vas zauzvrat. U moju struku uputio me je veliki Uitelj, moj otac. Nauio me je mnogim tajanstvenim stvarima, izmeu ostalog i sposobnosti da razumem ovekovo unutranje stanje putem drevnog umea dijagnoze lica. Vaa dijagnoza nije dobra. Ako elite, pomoi u vam. Samo, morate da budete strpljivi, veoma strpljivi. I morate da verujete u sebe.'' Time se na razgovor zavrio. Prijateljski odnos gosn. Vu-a prema meni tokom dosta dugog perioda i mnoga opirna razmatranja otvorili su vrata koja su do tada bila zatvorena za sve koji nisu Kinezi. Viao sam ga mnogo puta nakon tog prvog vrueg popodneva u Manili sa sokom od kalamansija, oputenim razgovorom i prepelijim jajima u turiji. Bilo je ugodnih rukova, ponekad u njegovom domu, ali najee u izdvojenim prostorijama restorana u sporednim ulicama kineske etvrti. Upoznao me je sa surovim parenjima i ribanjima prave angajske kupelji. Tamo su o nama brinuli iskljuivo mukarci, snani angajci iji prsti vam rastave svaki deli tela posebno i onda vas opet sastave, spremne za pokret. Nae rasprave su se skoro uvek odlikovale ravnoteom napetosti i oputenosti, poniznosti i egoa, ljubaznosti i agresije, popustljivosti i nestrpljenja, uskomeanosti i mirnoe, to je dovodilo do problema odbrane i napada. Vie sam bio njegov uenik nego prijatelj. Prvo je stavio na probu moj spoljni ego, moje reakcije na bes i vreanje, moje miljenje o sebi, moj odnos prema drugima. Sa strpljenjem i obaveznom uglaenou stizao je do onih mesta i oseanja na koja se godinama nisam obazirao. Mislim da je iskopao ono to je ostalo od moje due. Nisam uvek bio svestan da sam testiran isto koliko i poduavan. Njegova ivotna filozofija, ambicija i postignue bili su oigledni: bez savrenog zdravlja nema niega vrednog ivljenja. A otkrivanje, razumevanje, razvijanje i ouvanje i-ja za njega je predstavljalo osnovni princip, kamen temeljac oko kojeg se sve ostalo gradi. Sticanje i-ja bilo je kao izgradnja novog

temelja koji treba da zameni ili podupre onaj oslabljen vremenom i njegovim pustoenjima. Na krajevima i-ja, drei kamen temeljac vrsto na njegovom mestu, moraju da se nalaze dve stvari: strpljenje i disciplina. Pre svega strpljenje sa samim sobom, svojim telom i njegovim ogranienjima. Strpljenje dovodi do discipline, disciplina dovodi do duhovne snage i istrajnosti, a ova potiskuje nesigurnost i zamenjuje je samopouzdanjem. Iz tog vrela samopouzdanja, do kojeg moe da se prodre u svakom ljudskom duhu, tee reka fizikog i psihikog blagostanja. Krajnje ozbiljno me je uveravao da je to ono za ime se od pamtiveka tragalo kao za izvorom mladosti. Priao mi je o svetim ljudima koji su doprli dalje od fizikog, do duhovnog: o indijskim guruima koji su produavali svoj ivot znatno preko sto godina, a ponekad ak i do dvesto u razreenom himalajskom vazduhu, o ruskim i mongolskim branima, uvenim kineskim mudracima, tibetanskim lamama, budistikim monasima iz Tajlanda i itave jugoistone Azije, malezijskim i indoneanskim bomoima, japanskim into svetenicima i drevnom samurajskom staleu. Svi su oni teili dugovenosti, ivotu u kojem godine pre donose snagu i mo nego slabost i propadanje. Svi su oni bili sa Istoka i svi su, naglaavao je, primenjivali i ovladali umeem kontrole disanja. Da bi ilustrovao tu injenicu ili je moda objasnio, upoznao me je sa sledeom pesmom: Kada je um uzdran, mesto je mirno. Berem hrizanteme pod istonom ivicom i utke posmatram planine na severu. Planinski vazduh je divan dok sunce zalazi. Pijem ga kao da zahvatam vodu iz potoka punog snega. Proiava me, okrepljuje me, umiruje me. Postaje reka u meni. Njene pritoke obnavljaju i podmlauju miie, kosti i sr. Ona je jedno sa mojom krvi. Vremenom preraste u bujicu i podigne sa kao oluja nad planinom. Ta bujica je gorivo ivota. Uitelji znalci zovu je i. Takve misli i izlaganja, uvek vrlo saeti, inili su osnovu filozofije gosn. Vu -a. Sve to e uslediti desilo se zahvaljujui poznavanju njega.

Bratstvo

Adresa na koverti koju mi je dao gosn. Vu odvela me je na dokove kineske etvrti, do jedne stare poslovne zgrade koja je izgubila svoju prvobitnu namenu. To je stari deo Manile, poznat kao Eskolta, u srcu poslovne zone. Nekad je to bila pozornica ogorene borbe izmeu Kineza i Filipinaca, i jo uvek su svi koji nisu Kinezi tu dolazili sa izvesnim oprezom, a u meuvremenu je to postala klasina holivudska lokacija za snimanje filmova. Remorkeri, dereglije, amci za snabdevanje brodova i lepovi raznih duina, irina, nosivosti i starosti tiskali su se na utomrkoj reci Pasig. Bilo je teko ustanoviti gde prestaje reka i poinje grad. Kolibe istaa ulica nizale su se na njenim obalama, sklepane od ukradenog drveta i spljotenih buradi za naftu, i ujedno su bile i osmatranice za vrebanje olupina i svega ostalog to reka nosi i izbacuje na obalu. Bespravni naseljenici ustupali su mesto kolima, a kola betonu. Prodavnice testenine, aja, saloni lepote i frizerske radnje bile su izmeane sa limarima, mehaniarima, gvoarima i nonim barovima. Kretao sam se kroz masu ljudi, u kojoj je bilo pet Kineza na jednog Filipinca. Uske ulice bile su preplavljene sukobljenim strujama i vrtlozima ljudi. Stalno nadolazee, stalno narastajue bujanje kineske etvrti, mete metala na metalu, drveta na drvetu, brujanje maina, tandrkanje konjskih zaprega, dah stare panije u uporitu Orijenta, izmeanost nareja, zadah koji stvaraju vruina i mnotvo ljudi. Slepi ista cipela nalazio se na nepoienom stepenitu koje sam traio. Pored njega je bio kavez starog lifta sa spletom gvozdenih reetki i nepodmazanim uadima. Odluio sam se da poem stepenicama. Pratili su me mirisi od kuvanja testenine i masti koja se pri, nizala su se stara i nekoriena, prljava vrata. Svi spratovi bili su pusti. Odozgo, nekih dva sprata iznad mene, uli su se zvuci. Meki bat priguenih koraka udarao je o stare patose, ritmiki se ponavljao napred-nazad, prestajao i zapoinjao na izviknute komande. Reio sam da zastanem i priberem se. Od penjanja uz pet spratova ponestalo mi je daha. Bilo bi neprilino da drht avom rukom pruim pismo sa preporukom gosn. Vu-a ili da odgovaram na pitanja dahui i brekui. Sedoh na stepenite da razmislim i osetih se neobino usamljeno. Jesam li trebao da se nalazim meu tim naputenim gredama koje su zaposeli pacovi i koje su jeale od starosti? Retko sam se ikada u ivotu oseao tako nesigurno u datom ambijentu, tako izgubljeno i beznaajno, tako neprimereno mestu i vremenu. Mogao sam da se okrenem i izbegnem da od sebe napravim budalu. Mogao sam da se vratim natrag u klub sa njegovim veselim barom pod rashlaujuim plafonskim ventilatorima. Ne bi bilo nieg sa ime bih se borio sem ispijanja ledeno-hladnih

San Migel piva, dok se ljudi vesele i uivaju u bazenu ili na teniskom terenu. Mogao sam da se udobno smestim u baru i posmatram kako se neko drugi napree. Gotovo da sam ubedio sebe da su sva ta disciplina i strpljivost sasvim u redu za fanatike kao to je Vu. On je bio roen za to; takav napor iao je uz njegova uverenja. Bio je prosto stvoren za ono to je takav napor iziskivao, to mu je bilo u krvi. elim li ja uopte da produim? Pomislio sam na ekipu u klubu. Ljudi poput mene, koji previe jedu i piju i premalo vebaju. To su veinom bili iseljenici ili stalni putnici. ivot na Istoku za njih je esto predstavljao zamku. Bilo je i onih koji nisu mogli da odu zato to su tu organizovali posao, kao i onih koji nisu mogli da ga napuste zato to su mesto i ljudi kojima bi se vratili bili suvie bledi u poreenju sa ovim. Mesta za koja niste predodreeni esto poseduju neku dra, dok vam kraj kojem pripadate odie dosadom. Zvuci odozgo vratili su me u sadanjost. Stepenite je bilo neprijatno, sve je bilo u pauini. ''Nema potrebe da vas pratim. Uitelj C. je moj stari prijatelj. Dovoljno je da mu predate ovo pismo. Mislim da e vas prihvatiti na osnovu mog miljenja.'' Gosn. Vu mi je dao pismo pre desetak dana, vee pre svog polaska na podue putovanje po Kini. ''Morate da pripremite svoj um ukoliko elite da ga upotrebite. Ja samo mogu da vam pokaem put do podnoja planine, ali ne mogu da vas nateram da se popnete na nju.'' Njegovo iskreno interesovanje za moje zdravlje izgledalo je kao da sasvim prirodno proistie iz naeg neusiljenog poznanstva. Jednog dana me je nagovorio da odigramo energinu igru zvanu pelota, filipinsku varijantu tenisa u dvorani koji se igra reketom sa skraenom drkom. Potpuno sam ostao bez daha i nisam to uspevao da prikrijem. Posmatrao je moje stanje sa zabrinutom namrtenou. Kasnije me je stavio na neke osnovne probe. Blago je priznao da takve testove zapadnjaki lekari ne bi usvojili. U stvari, oni su bili stavljeni van zakona u Hong Kongu kao britanskoj koloniji, mada su bili hiljadama godinama stariji od bilo kog evropskog metoda dijagnoze. Priznao je da on nije lekar, ali da je ipak u svom dugogodinjem prouavanju travarstva i vetine Vu u-a nauio da prepozna veinu stvari koje kod oveka nisu kako treba. Uoio je nepravilnosti u mom izgledu, objasnio mi je. To ne treba da me uplai, poto je izgled veine zapadnjaka koje je posmatrao pokazivao nedostatak poznavanja sopstvenog tela. ''Vi uopte niste u kritinom stanju'', sa zadovoljstvom je saoptio kad smo obavili testove, koji su svi poinjali i zavravali sa sasvim laganim dodirivanjem raznih delova mog tela. ''Oitao sam va tihi puls. Znate, ovek ima dva pulsa. Onaj tihi prua sve potrebne podatke.'' Imao sam viak kilograma, ozbiljno je izjavio, smanjen kapacitet daha, krute zglobove, zategnute tetive, slabe miie, trom krvotok, nestalan krvni pritisak,

usporeno disanje, uveanu jetru, nepravilan rad bubrega, oslabljenu i proirenu slezinu i beiku, preoptereeno srce sa smanjenom snagom, i plua koja rade sa polovinom svojih mogunosti. Nita od toga nije godilo mojim nervima. Blago me je uveravao da sam tipian zapadnjaki primerak sredovenog oveka. Glasno se nasmejao na moju reakciju. ''Naravno da preterujem, ali ne ba sasvim. Sve te stvari e vas zadesiti u sledeih pet do deset godina ukoliko se sada ne preduprede. Nikad nije prekasno.'' Njegova odluka da me poalje na in Vu uinila mi se uzgrednom. Sada shvatam da nije bila takva. Vie meseci sam bio posmatran. ''Ne mogu da budem sasvim siguran da ete biti prihvaeni. Vi ipak niste Kinez.'' Nasmejao se. ''Biete jedini strani momak u razredu.'' Gospodin Vu je proveravao sadrinu svoje aktentane pre polaska na aerodrom. ''Verujem da ete ono to nauite uspeti i da iskoristite na pravi nain. Ne tvrdim da mogu od vas da naprave deaka, ali mogu da uine da se tako oseate.' ' Rukovali smo se. ''Sada je sve na vama.'' I onda je otiao. Kinez koji je od mene preuzeo pismo bio je srednje visine, teine i grae, i prijatnog ali bezizraajnog lica. Bio je isuvie utiv da bi pokazao iznenaenje to se suoava sa strancem. Zamolio me je da sednem dok proita pismo, to je trajalo neoekivano dugo. Dok je itao nekoliko stranica napisanih urednim rukopisom gosn. Vu-a, razgledao sam tu kockastu kancelariju, sa zidovima na kojima su se nalazile fotografije vrhunskih boraca u akciji, drevni crtei i dokumenti, svileni barjaci sa izvezenim kineskim simbolima. Udaljeni ulini zvuci jedva su dopirali kroz otkrinute prozore. U samoj vebaonici bilo je dvadesetak ljudi, veinom Kineza, uz ponekog Filipinca. Uvebavali su kretnje nalik baletu, slobodno se isteui po povrini poda. Nosili su komotne vreaste pantalone, tradicionalne kineske patike od crnog platna i ljubiastocrveni pojas in Vu-a. Dakovi sa peskom i trupci za udaranje visili su sa krovnih greda, dok je mnotvo starinskog oruja bilo rasporeeno po zidovima: trozupci, koplja, strele, motke, koni oklopi i maevi svih vrsta, sve paljivo poreano. Iznenadilo me je odsustvo napora, znoja i glasova koji su uobiajeni za vebaonice. Umesto toga, meki zvuci koraka i fini miris sandalovine. Miris se irio i iz bronzanog plamenika na oltaru koji se nalazio pred ulazom u prostor za vebanje. U sledeih pet minuta posmatrao sam zapanjujue podvige sute, neverovatne snage. Takav spoj brzine i gracioznosti nisam mogao ni da zamislim. Skokovi od dva do dva i po metra iz stojeeg poloaja. Udarci nogom snani poput malja pod nemoguim uglovima i izuzetno visoki, dok su drugi mirno izvodili baletske pokrete iz Tai i-ja.

Tokom godina provedenih u Aziji, pratio sam borbene vetine kao oduevljeni i zavidljivi posmatra. Gledao sam borbe iz te-kvon-doa u Koreji; kendo, sumo i aikido u Japanu; karate u Hong Kongu i Singapuru; arnis na Filipinima. Jednom, jo 1945. godine, bio sam oevidac kada je jedan stari i naizgled slabani ovek porazio sve doljake sa saveznikog transportnog broda: amerike marince, britanske komandose, australijske vojnike. Sve ih je izazivao na dvoboj. ak i po etvoricu istovremeno. itav sat su se upinjali, ali niko nije mogao da ga savlada. Pokupio je uloge u opkladi, utivo se poklonio i otiao do sledeeg broda. Taj starac ostao mi je u seanju etvrt veka, i sada sam, na vrhu ove naputene poslovne zgrade u kineskoj etvrti Manile, bio svestan da gledam sam izvor njegove moi. Posmatrao sam metode vebanja autentinog umea Vu u -a u jednom od njegovih brojnih oblika moleoj bogomoljki*. Zvuk paljenja ibice naterao me je da se okrenem. Kinez je zguvao pismo u loptu. Zapalio ju je i spustio u kadionicu. ''Proitao sam pismo brata Vu-a. Razmisliemo o tome. Moraete ponovo da doete kroz nedelju dana.'' U sledeih sedam nedelja sam proao sedam puta pored slepog istaa cipela, pre nego to me je in Vu prihvatio. Prilikom svake od tih poseta razni uitelji su mi utivo postavljali odreena pitanja. Zbog ega elim da uim? Da li zbog samoodbrane? Da li samo zbog * Stil je tako nazvan zato to bogomoljka prednje noge dri podignute uvis kao u molitvi. zdravlja elim da uveam i? Kako reagujem na nasilje, na uvredu, ponienje i nepravdu? Mogu li da izdrim bol? Da li bih mogao da ubijem? Da, znali su ta je pisalo u pismu brata Vu-a, ali moraju to da uju i od mene i da sami donesu zakljuak. Moraju da budu sigurni. Moji odgovori bili su uvek isti: zanimalo me je iskljuivo zdravlje, branio bih se ali nikad ne bih napao; da bi bio blag i plemenit, ovek mora da bude jak (citirao sam gosn. Vu-a). Prilikom osme posete bio sam primljen. Poloio sam test strpljenja i dokazao svoju zainteresovanost time to sam se osam puta vraao bez ikakvog znaka negodovanja.

Zavet Pao je mrak dok nisu bili spremni za mene. Napolju je buka kineske etvrti dobila noni prizvuk. Zvuci dokolice i tradicionalne orijentalne muzike dopirali su iz ajdinica i restorana. Iz barova su se uli duboksi sa najnovijim zapadnim hitovima; galama dnevnih poslova stiala se i prela u blistavo osvetljeno komeanje veeri. Neonska svetla, none prodavnice, vatre iz ulinih pei, a s one strane reke buktinje od smole i povremena svetlucanja lampi osvetljavali su no. Svi uenici su se obukli i otili. ekao sam, gledajui zaprege koje se mimoilaze na mostu i narandaste plamenove ulinih petrolejki. Uitelj C. pojavio se na vratima vebaonice. ''Mi smo spremni za sveani obred. Ukoliko vi niste, saekaemo.'' Dobio sam kratko predavanje o poreklu in Vu-a i njegovoj svrsi, a onda su me upoznali sa zavetom i zamolili me da ga nauim napamet. ini mi se da je umesno da ga ovde ponovim, poto on ukazuje na pravo znaenje tradicija i stav koji se zahteva od njegovih sledbenika. On se veoma razlikuje od popularnog shvatanja letee noge i gvozdene pesnice u reklamama za bioskopsku publiku 'kung fu' filmova. Surovost i nasilje teko da mogu da se dovedu u vezu sa ovim reima starim vie stotina godina, nastalim u manastirima aolina: ujte me. Poto sam primljen kao novajlija u kolu in Vu-a, ovim dajem re i obavezujem se da u se povinovati svim njenim propisima i pravilima, da u potovati sve njene ideale, ispoljavati pokornost i potovanje prema svojim uiteljima i primenjivati svoju vetinu krajnje marljivo, hrabro i strpljivo. Zaklinjem se da nikada nikome neu bez odobrenja otkriti tajne onoga to sam nauio. Zaklinjem se da nikada neu zloupotrebiti znanje i mo koje u stei. Zaklinjem se da u se uvek ponaati krotko i ponizno, kako bih, zahvaljujui smirenosti, osvojio vrh planine. Pozivam itavu svoju lozu, pokolenja mojih predaka, da budu svedoci ove sveane zakletve. Prizivam sile koje vladaju vasionom i pokreu je. Ako izneverim ovu zakletvu, neka se njihova kazna srui na mene. Pomozite mi! Zamoljen sam da napiem zavet na listu crvenog papira i da zatim sa njim uem u vebaonicu. Svuda su vladali tiina i tama, jedina svetlost dolazila je od jedne crvene i jedne zlatne svee u obliku zmaja koje su gorele na oltaru. To svetlo mi je

omoguavalo da vidim etiri uitelja koji su nepokretno i uspravno sedeli na klupi uza zid. Ceremonija je trajala desetak minuta. Kroz nju me je doapnutim reima i gestovima vodio glavni uitelj. Zatraio je da se duboko poklonim pred blizanakim boanstvima Neba i Zemlje, iza kojih su se nalazili sledbenici Rata i Mira, Nasilja i Nenasilja. Sa elom na podu, ponovio sam zakletvu a onda sam je, na dogovoreni znak, spalio u bakarnoj urni ispod oltara. Uitelji su zatim ustali zajedno sa upravnikom C. i ukazali mi poast aolinskog naklona, sa ispruenom desnom akom zatienom savijenim, otvorenim levim dlanom, to simbolizuje sunce i mesec. Poto sam na to uzvratio u skladu sa prethodnim uputstvom, data mi je in Vu uniforma i lanska karta kojom sam registrovan kao poetnik u in Vu sportskom drutvu sa seditem u Hong Kongu. Stigao sam u podnoje planine. Mnogo stotina puta sam se penjao tim i dalje nepometenim stepenitem i gledao kroz prozore dole na guvu na pristanitu, i nauio mnogo toga to bi bilo besmisleno i dosadno da opisujem u ovoj knjizi. Nebitna su moja lina oseanja tokom povratka dobrom zdravlju. Dovoljno je da kaem da sam pripadao bratstvu in Vu-a i samim tim bio odgovoran za svoj napredak ili njegov izostanak. Strpljenje, disciplina i duhovna vrstina, temelj koji je gosn. Vu tako esto spominjao, poeli su da dobijaju praktino znaenje. Neu da se pretvaram da isprva nije bilo teko. Sumnje, nade, tenje, prepreke, bojazni i krajnja umalost koje je trebalo prevazii bili su iskljuivo moji.

Prvi mesec Prva tri termina su u in Vu-u bila posveena predavanjima o poecima kole i tradicijama orijentalnih borbenih vetina. Oaravajui kineski slovni znakovi, heksagrami, mistini simboli i istorijski datumi bili su ispisani na kolskoj tabli, dok su paljivo, iako saeto, bili izlagani drevni izvori fizike i duhovne snage.

Ono nedokuivo je bilo tumaeno, ono tajanstveno objanjavano pomou prepisa dokumenata i svitaka starih koliko i sama civilizacija. Govorilo se o Velikim Uiteljima i njihovim postignuima. Razmatran je protokol. Ueni smo da bezuslovno prihvatamo miljenje svojih nastavnika; reeno nam je da e njihov odnos prema nama uvek biti trpeljiv, ali odluan. ''Svi ste vi braa. Meu braom nema takmienja; takmiiete se iskljuivo sami sa sobom. Meu braom nema mesta ruganju, moete da se rugate jedino sami sebi. Jedni prema drugima morate da budete plemeniti, ali i strogi. A iznad svega morate da budete plemeniti ali strogi prema sebi.'' Nijedan sastanak nije poinjao dok se svaki uenik ne bi tri puta poklonio i zapalio mirisni tapi pred Boanstvima Hrama pri ulasku u vebaonicu. Nijedan sastanak nije zavravao dok Uitelj ne bi tradicionalno pozdravio razred, a ovaj mu isto tako uzvratio. Nijedan uenik nije mogao da napusti vebaonicu a da se ne pokloni pred Oltarom pre izlaska. Bili smo upueni u znaenje pozdrava, stisnutu desnu aku zaklonjenu savijenim levim dlanom, pri emu su ruke ispruene napred. To je predstavljalo sunev/meseev simbol izvornog i-ja, univerzum iz kojeg se crpi sva snaga, i u koji se sva snaga vraa. Klanjanje, koje je obavezno vreno pri ulasku i izlasku, predstavljalo je tradicionalni orijentalni poloaj spojenih dlanova postavljenih ispred srca, sa pognutom glavom. Ovaj znak potpune poniznosti koji je zajedniki Kinezima, Tajlananima, Indusima i mnogim drugim azijskim kulturama, ukazuje na 'potovanje svetlosti koja sija u tebi', i pokazuje se po zavretku bilo kojeg skupa vebi. On takoe predstavlja i planinu koja se nalazi u svakom od nas, i eka da se popnemo na nju. Na etvrtom sastanku poeli smo sa vebanjem. Od uenika se trailo da dolaze najmanje dvaput nedeljno, a ako je mogue i triput. Takoe je od njih traeno da vebe koje su im pokazane vebaju najmanje jedan sat dnevno i da sledei put pokau svoj napredak. Poeli smo sa stavovima i poloajima tela, vebama predvienim za jaanje nogu i razvijanje ravnotee, pripremu tela za pokret i poboljanje refleksa. U poetku su te vebe bile izuzetno naporne, poto su se potpuno razlikovale od svakog stava ili poloaja tela koji ovek inae zauzima. Paljivi i uvek strpljivi nastavnici stalno su nas bodrili. ''Dobro je podneti malo neugodnosti. Da nema neugodnosti ne bi moglo da bude ni bilo kakvog napretka.'' ''Lavovsko srce ne moe da stigne daleko na pileim nogama.'' Kukavno sam se znojao i izgledalo mi je da se samo ja muim. Drugi su bili znatno mlai, svi ti Kinezi i Filipinci sa gumom umesto kostiju. Svaki poetnik je izdravao na svoj nain. Divan oseaj drugarstva brzo je jaao i bio negovan od strane nastavnika. To je zaista bilo bratstvo: svako je svakog posmatrao sa interesovanjem i brigom za njegovo napredovanje. Jedini izazovi dolazili su od volje i srca. Sukob se ispoljavao iskljuivo u svaijoj borbi sa sopstvenim telom i

umom. Gradili su se potovanje i naklonost kakve nisam iskusio ni u jednoj slinoj situaciji na Zapadu. Preduslov za sve to bilo je strpljenje. Kineski simboli strpljenja i duhovne snage bili su zlatnom bojom izvezeni na tamnocrvenim barjacima i visili su svuda po vebaonici, tako da ste ih videli gde god da se okrenete. Iz razreda od dvadeset ljudi, troje je otpalo tokom druge nedelje, dvoje tokom tree i jo jedan u etvrtoj. Uitelj C. se samo smeio. ''Prvi mesec je uvek kritian. Oni koji su jo uvek ovde posle etvrte nedelje bie sa nama i u dvadeset etvrtoj.'' Nakon to su stavovi i poloaji tela bili temeljno proueni i naueni, i uvebani kui ili napolju, proverena je njihova stabilnost, a zatim smo preli na niz vebi za zagrevanje koje slue kao uvod u svaki pojedini trening. Sa stavovima koji 'poinju da se ukorenjuju', vebe zagrevanja nisu bile tako teke za izvoenje. Kruti zglobovi, tetive i miii, mlitavi ili zategnuti usled odsustva pravilne upotrebe, uskoro su poeli da jaaju sa jednostavnim obraanjem panje na vrat i ramena, ruke, ake, struk i lea, noge i stopala. Svaka veba se ponavljala esnaest puta, brojei u ritmu disanja od jedan do osam i unazad od osam do jedan. Poto su do etvrte sedmice vebanja bili utvreni stavovi i poloaji tela i vebe zagrevanja, zakljueno je da je razred spreman da pone sa uenjem Pa Tuan Tsina Osam odabranih skupova vebi. Istoriju tih drevnih vebi disanja izloio nam je Uitelj C. sa tako iskrenim uvaavanjem da ih je to odmah odvojilo od obinog fizikog napora. On je naglasio da je sutina Pa Tuan Tsin-a duhovna, i mada mu je izvor blag i lucidan, njegov vrhunac je kristalisana snaga i-ja. To je objasnio pomou bazinog kreda koji, grubo preveden, glasi: Da bi bio blag, ovek mora da bude jak. Zbog toga svaka ruka mora da bude koplje. Da bi bio jak, ovek mora da bude pripravan. Zbog toga svaka aka mora da bude sekira. Da bi bio pripravan, ovek mora da bude samopouzdan. Zbog toga svaki prst mora da bude bode. Mnogi takvi aksiomi bili su korieni da pojasne zdravstvena svojstva tih vebi i njihovu povezanost sa nasilnim vidovima borbenih vetina. Koliko god da je humana njihova istinska namena, one ipak predstavljaju odskonu dasku za najubojitiju i fiziki najzahtevniju proceduru koja je ikada izmiljena. Uitelj C. nas je polako i metodino uio vebama disanja i skladnim kretnjama tela koje ih prate. One su stalno bile proveravane od strane nastavnika koji su spoljnom stranom ake merili podizanje i sputanje dijafragme. Glavni problem, sa kojim se suoavao itav razred poetnika, bila je kratkoa daha. Kao da niko nije

imao kapacitet plua dovoljan za prilagoavanje produenom udisanju i izdisanju koji su neophodni za usredsreeno disanje. ''Nita za to'', hrabrio nas je Uitelj C., ''posle jednog meseca vebanja svakog jutra, dah e vam biti poput povetarca u borovoj umi, a korak e vam biti lagan poput deijeg.'' Bio je u pravu. Ovo vam govorim zato to e vam, u manjoj meri, prvih nekoliko etapa delovati teke. Kaem u manjoj meri zato to ete biti svoj sopstveni nadzornik, manje strog i zahtevan nego to bi to bili Uitelj C. ili nastavnici in Vu-a. Neete imati kome da odgovarate izuzev sebi samima, neete gledati u nastavnika nego u stranice ove knjige, nee biti krivice ni razoaranosti vaim naporima i napretkom sem vaih sopstvenih, i neete imati koga da varate osim sebe. Ali, taj prvi kritini mesec bie za vas isto toliko probni period kao da pohaate asove na kojima neije oi sve vide. Iz te samokontrole, samoocenjivanja i samostalnog prosuivanja razvijaju se disciplina, snaga volje i odreen uspeh tokom vebanja Pa Tuan Tsin-a. No, pre toga postoje neke osnovne stvari koje valja imati u vidu.

injenice i matarije Vano je da se dodatno objasni zbog ega se predstave nastale na osnovu zapadnjakog shvatanja kung fua i one koje nalae tradicionalni zavet tako upadljivo razlikuju. Ne sme da doe do brkanja sadraja i namene ove knjige i borbenih vidova nadaleko uvene borbene vetine koji se pokazuju na televiziji, u bioskopu i u silnim knjigama i asopisima. Kung fu (izgovara se jo i 'gung fu') naprosto znai 'temeljitu primenu... radi prevazilaenja'. On oznaava posveenost i umee u odreenom podruju. Po kineskom shvatanju, ovek moe da vlada kung fuom u kuvanju, ivenju, vajanju ili slikanju na potpuno isti nain kao to se to u dananje vreme posebno i senzacionalno vezuje za drevnu vetinu kineskog hramovnog boksa. Sa kung fuom su se prvo upoznali Amerikanci ranih ezdesetih, kada je jedan kineski strunjak koji je iveo u Sjedinjenim Dravama objavio niz knjiga na tu temu. Zvao se Dejms Li, a njegovo preduzee, ''Oriental Book Sales'', bilo je prvo koje ne samo to je tampalo na engleskom knjige o vetini kineskog hramovnog boksa, nego je i otkrilo tehniku i pojedinosti njegove tajne zapadnom svetu. On je tu vetinu zvao gung fu. Negde u to vreme je i malo poznati Brus Li doao iz Hong Konga. Taj neverovatni ovek, koji je ve bio majstor nekoliko vrsta borbenih

vetina, ubrzo je postao popularna figura u amerikim karate drutvima. Do tada su karate i japanski oblici diu-dicu i dudoa bili jedini optepoznati orijentalni stilovi borbe. udesne prie o kineskoj borbi prsa u prsa prodirale su u ameriku karate zajednicu preko vojnika koji su se vraali iz Koreje i Vijetnama, gde su imali prilike da je posmatraju na ratnim pozornicama. Govorili su da sa time ne moe da se poredi ak ni korejski ubojiti te-kvon-do. Brus i Dejms Li odluili su da se udrue i, sa Dejmsovim poznanstvima u oblastima izdavatva i Brusovom upornou, vrstinom i talentom, ubrzo su postali priznati autoriteti u oblasti svih borbenih vetina, koje su zvali kung fu. Nasilniki filmski epovi, poput Velikog gazde, Povratka zmaja, Gnevne pesnice, aolinskih osvetnika i mnogih drugih, uskoro su predstavili zabranjene borbene tehnike ne samo irom Sjedinjenih Drava, nego i na svakom bioskopskom platnu u jugoistonoj Aziji. Brus Li je postao neosporni prvosvetenik kung fua i tajne aolinskog hrama, nakon osam vekova brino uvanog utanja, postale su dostupne Zapadu po ceni jedne ulaznice. Kung fu 'klubovi' nicali su irom Orijenta i od jedne do druge amerike obale. Malo koji od njih je sledio autentine tradicije starih majstora. Koriene su mnoge preice za uenje stilova: tehnike kao to su beli dral, tigrasti dral i bogomoljka, go o, ving un, tai i uan i pa kau. Rezultat toga je bio to da je kung fu, bez legendarnog strpljenja i discipline koje su zahtevali stari Uitelji, nakon poetnog ali dosta dugotrajnog bleska, poeo da bledi kao i sve prolazne mode. Na kraju je postao ozloglaen kao samo jo jedan vid orijentalnog nasilja i prostatva. Popularna tv-serija sa Dejvidom Karadinom u glavnoj ulozi barem se donekle trudila da povee kung fu sa posveenom doslednou koju su monasi poduavali za poboljanje fizikog bia i unapreenje ljudske due. Stoga je veoma znaajno, kada se razmatra praksa Pa Tuan Tsin-a, da se taj nasilni odnos potpuno ukloni, i zbog toga je neophodno da se ukratko osvrnemo na poreklo kung fua. Kad se radi o borbenim vetinama, uvek je postojala velika razlika u miljenjima irom sveta o tome koje su od mnogobrojnih tehnika prve nastale. Koji je bio originalni nain borbe rukama koja je na zapadu postala poznata kao borba bez oruja? Da li je to bio karate, dudo, diu dicu, aikido, kendo, sumo, indoneanski pendak, tajlandski boks, francuski savate, korejski te kvon do ili filipinski stilovi kao to su kuntao, ako i arnis? injenica je da su svi oni iznikli iz otmene vetine kineskog hramovnog boksa, odnosno Vu u-a. Na primer, dudo je u Japan doneo Kinez po imenu en Juen Tu u doba dinastije Ming, 1558. godine. Poduavao je u Asabu okokuiju i ima svoj

spomenik u okoku hramu u blizini japanskog carskog dvorca u Tokiju. Karate je stigao u Japan iz Kine preko Okinave i Koreje, i za vreme dinastije Ming mnogi Japanci su ga uili direktno od kineskih Uitelja. Najbolji nain da se rei taj dugotrajni spor je da se prati tok dugake istorije kung fua sve do njegovog pravog porekla, Vu u-a.

TREI DEO: TAJNE AOLINA Usvoji razumevanje Istoka i znanost Zapada i zatim tragaj. Gurijev Brojni meseci Vu u-a

(...)