Biotiki faktori

Bioti Bi tiki f faktori kt i obuhvataju b h t j sve uticaje ti j k koji ji dolaze od drugih organizama i koji deluju na odreenu vrstu.

U biotike faktore spada i antropogeni faktor, odnosno delovanje oveka na biljke.

Biotiki faktori
Uzajamni U j i uticaji ti ji se i ispoljavaju lj j na nivou biocenoze.

Primer za negativno delovanje antropogenog t f faktora kt j je i sakupljanje k lj j biljaka u edukativne svrhe...

... te se zbog g toga g biljke j uvek sakupljaju uz nadzor strunih lica!

Interakcije biljaka i drugih organizama

Biotiki faktori deluju neposredno i posredno, odnosno menjajui intenzitet delovanja nekog drugog ekolokog faktora.

Sve interakcije biljaka i drugih organizama moemo podeliti na sledei nain: Delovanje Delovanje Delovanje Delovanje Delovanje biljaka na biljke biljaka na ivotinje ivotinja na biljke biljaka na miroorganizme mikroorganizama na biljke

Uzajamni odnosi izmeu biljaka

Neposredni N d i uticaji ti ji bilj biljaka k na biljke mogu se podeliti u nekoliko kategorija: epifitizam parazitizam biohemijski uticaji fizioloki uticaji mehaniki uticaji

Epifite
Epifite rastu na povrini drugih biljaka. biljaka Na prostorima umerenog klimata kao epifite se javljaju neke alge, liajevi i mahovine.

Pyrrosia sp.

Platycerium bifurcatum

Iako od domaina ne koriste nikakve organske i neorganske materije, ve samo prostor, prostor esto mu mogu naneti veliku tetu tetu, pa se oznaavaju i kao paraziti prostora.

Masdevallia deformis Phalaenopsis fimbriata

Epifitske orhideje

Cymbidium findlaysonianum

Cymbidium suave

Sarcochilus falcatus

Aerides maculosum

Lijane
U direktne odnose izmeu biljaka spadaju i kontaktne koakcije izmeu drvenastih biljaka tropskih uma i lijana.

Entada gigas

Cissus hypoglauca

Lijane Balkanskog poluostrva

U flori Balkanskog poluostrva zastupljene su sledee lijane lijane: Hedera helix, Smilax aspera, Tamus communis i Dioscorea balcanica.

Hedera helix

Tamus communis

Lijane Balkanskog poluostrva

U flori Balkanskog poluostrva zastupljene su sledee lijane lijane: Hedera helix, Smilax aspera, Tamus communis i Dioscorea balcanica.

Smilax aspera

Dioscorea balcanica

Parazitizam i poluparazitizam
Parazitske P i k i poluparazitske l i k biljke biljk ostvaruju j k kontaktne k i fizioloke fi i l k odnose sa biljkom domainom ostvarujui prednost u razvoju i izazivajui tetu i na kraju smrt domaina.

Cuscuta europaea p

Rafflesia arnoldii

Orobanche gracilis

Biljke koje u toku itavog ivota zavise od biljke domaina nazivaju se holoparaziti. g na kom biljnom j organu g U zavisnosti od toga parazitiraju razlikuju se p. stabla i p. korena.

Parazitizam
P Paraziti i i stabla bl u flori fl i Srbije S bij su predstavnici d i i roda d Cuscuta C (C. C europaea, C. epythymum i druge)

Cvetovi viline kosice

Cuscuta epythymum

Parazitizam i poluparazitizam
Osnovna adaptivna O d i k karakteristika k i ik parazitskih i poluparazitskih biljaka je mogunost formiranja specijalizovanih apsorpcijskih organa haustorija.

Masa haustorija (B) parazitske biljke (C, D) na biljci domainu (A)

Lathrea squamaria

Poluparazitizam
Poluparazitske vrste se jo nazivaju i hemiparaziti. One su autotrofne, a od domaina koriste samo vodu i mineralne materije.

Loranthus europaeus

U Srbiji je zastupljen vei broj rodova sa poluparazitskim predstavnicima: Rhynanthus, Rhynanthus Pedicularis, Melampyrum i drugi.

Viscum album

Poluparazitizam

Melampyrum scardicum

Rhinanthus minor

Biohemijski uticaji (alelopatija)

Mnoge biljke lue hemijske materije koje inhibitorno ili stimulativno d l j na deluju druge biljke ili druge organizme. organizme Ova pojava se esto oznaava kao alelopatija ili alelokataliza.

Biohemijski uticaji (alelopatija)

Juglans regia

Orah (Juglans regia) lui materiju juglon, ijom hidrolizom i oksidacijom nastaje jedinjenje toksino za zeljaste biljke. Oko stabla oraha se veoma slabo razvijaju j j druge g biljke j i zemljite j je gotovo potpuno golo. Na juglanon su rezistentne drvenste vrste iz rodova Betula, Acer, F Fagus i druge. d

Biohemijski uticaji (alelopatija)

Pelin (Artemisia absinthium) lui alelopatsko p jedinjenje j j j absintin, koje j inhibitorno deluje na niz biljaka (Foeniculum vulgare, Carum carvi,

Ocimum basilicum, Mellissa officinalis, Salvia sclarea i druge)

Neke biljke lue materije koje stimulativno deluju na druge biljke. Kukolj (Agrostemma githago) lui materiju agrostemin koja ubrzava klijanje semena lana.
Artemisia ansinthium

Posredni uticaji biljaka

Kod posrednih uticaja razlikuju se uticaji pri kojima biljke menjaju sredinu i konkurentski odnosi (kompeticija). Neke biljke svojim habitusom, gustinom i pokrovnou, vremenom pojavljivanja p j j j ip prostornim rasporedom menjaju i formiraju faktore sredine.To je posebno izraeno u umskim ekosistemima. G i vegetacijski Gusti ij ki sklop kl d drvenastih ih vrsta utie na intenzitet svetlosti, temperaturu i vlanost, pri emu se formira specifina umska fitoklima. U takvim uslovima opstaju skiofite, dok heliofite odsustvuju.

Intraspecijska kompeticija
Konkurentski odnosi za resurse sredine mogu postojati izmeu jedinki iste vrste intraspecijska kompeticija, ili izmeu jedinki razliitih vrsta interspecijska kompeticija.

Interspecijska kompeticija

Interspecijska kompeticija se ispoljava kroz otru borbu i preivljavanje populacija l konkurentskih k k kh vrsta.

Kooperativne interakcije
Interspecijska kompeticija se ispoljava kroz antagonistike (jedna vrsta favorizovana u odnosu na drugu) i kooperativne interakcije (neke biljke pobiljavaju uslove za rast drugih biljaka).

Izmeu biljaka i mikroorganizama (virusa, bakterija i mikroskopskih gljiva) uspostavljaju se posredni i neposredni odnosi, negativni (parazitski, (p z , fitopatoloki) f p ) i pozitivni p z n ( (simbiontski m n odnosi). n ).

Uzajamni odnosi izmeu biljaka i mikroorganizama

Parazitska sluzava gljiva Plasmodiophora brassicae izaziva na korenu kupusa kupusnu kilu

Mikoriza orhideja - Cephalanthera longifolia popreni presek, presek inficirane elije primarne kore.

Parazitski odnosi
Parazitski mikroorganizmi su najee obligatni paraziti, koji ne mogu samostalno da preive, ve opstaju samo u biljci domainu. Ovde spadaju raznovrsni biljni virusi, sl sluzave gljive lji (Plasmodiophora Pl s di h brassicae), nie gljive (Olpidium brassicae, Perenospora parasitica) i vie gljive (Erysiphe communis, communis

Puccinia graminis).

Olpidium brassicae

Erysiphae communis

Parazitski odnosi
Meutim, M ti postoje t j i fakultativni f k lt ti i paraziti, koji mogu samostalno da preive, a u odreenim okolnostima prelaze na parazitski nain ivota. ivota Primer za ovaj tip parazita je nia gljiva Pythium.

Pythium sp.

Biljna povrina napadnuta ovom gljivom

Parazitski odnosi
Parazitski mikroorganizmi se prenose izmeu biljaka neposrednim kontaktom ili indirektno preko vektora, odnosno nekog drugog organizma. Neposrednim kontaktom, mehanikim dodirivanjem korenova, ire se spore sluzave gljive Plasmodiophora brassicae. Posrednikom ili vektorom se prenose mnogi biljni virusi. Vektori mogu biti biljne vai, gljive i nematode, a nekad i vie biljke (npr. sirak, Sorgum, prenosi virus mozaika duvana). duvana)

Zelena breskvina va (Myzus persicae i ) prenosi i oko k 110 razliitih virusa.

Pamuna va (Aphis gossypii ) je kt virusa i papaje, j kiki kikirikija ikij i vektor eerne trske.

Parazitski odnosi
Via gljiva Puccinia graminis je obligatni parazit itarica, sa kojih se teliosporama p prenosi p na bun Berberis vulgaris, a sa njega se infekcija eciosporama prenosi na itarice.

Puccinia graminis

ivotni ciklus itne re

Parazitski odnosi
Paraziti biljaka mogu biti nekrotrofni i biotrofni. biotrofni Nekrotrofni p. ubijaju elije domaina i nastavljaju j j da ive na mrtvim delovima biljke. Biotrofni p. ne ubijaju elije domaina, , ve ive na ivim delovima biljke.

odbacivanje listova kod deteline i lucerke

Pseudopeziza medicaginis izaziva

Ustilago maydis

Simbiotski odnosi
Simbioza predstavlja zajedniki ivot dva organizma u kome oba lana te zajednice imaju koristi.

Jedan od najrasprostranjenijih oblika blik simbioze simbi j je p pojava j mikorize, u kojoj vie biljke i gljive stupaju u specifine odnose Mikoriza moe biti odnose. ektomikoriza i endomikoriza.

Ektomikoriza je simbiontska zajednica u kojoj se vegetativno telo gljive (micelijum) razvija na povrini korenova viih biljaka, gde formiira omota nazvan fungalna f l f futrola t l .

Mikoriza

Ektomikoriza se najee javlja na korenovima drvenastih vrsta iz rodova Fagus i Pinus, ali i veina ostalih viih biljaka stupa u ovaj vid odnosa sa gljivama.

Mikoriza
Endomikoriza je s simbiontska mb ontska zajedn zajednica ca u kojoj se vegetativno vegetat vno telo gljive (micelijum) najveim delom razvija izmeu kortikalnih elija korena biljke ili u njima. Endomikoriza E d ik i se j javlja lj i k kod dd drvenastih tih i kod zeljastih biljaka, a u njoj uestvuju gljive iz podrazdela Zygomycotina, koje nisu usko specijalizovane i mogu zahvatiti vie vrsta u okviru zajednice. Razlikuju se tri tipa endomikorize: - vezikularno-arbuskularni - erikoidni i - mikoriza orhideja j

Endomikorizalna gljiva u eliji domaina.

Mikoriza
Vezikularno arbuskularni (VA) tip Vezikularno-arbuskularni t p endomikorize endom kor ze se javlja veinom nom kod zeljastih biljaka, ali i kod drvenastih u tropskim oblastima.

Arbuskule (levo) i vezikule (desno) vrste Glomus u elijama kore korena

Vezikularno-arbuskularni (VA) tip endomikorize se javlja veinom kod zeljastih biljaka, ali i kod drvenastih u tropskim oblastima. Hife gljiva p p i grade g arbuskule ili g grade strukture za skladitenje j su isprepletane organskih materija vezikule.

VA mikoriza

Mikoriza
Erikoidna endomikoriza je karakteristi karakter st na za red Er Ericales cales.

Erikoidna mikoriza kod Leucopogon p g

verticillatus

Mikoriza
Endomikoriza orhideja je obligatna za sve vrste familije Orchidaceae, a posebno u periodu kada ne mogu samostalno da sintetiu organske materije. Naime, semena orhideja su jako sitna i nemaju rezervne hranljive materije, tako da se za njihovo klijanje troe materije obezbeene od strane gljiva g j koje j stupaju p j u endosimbiozu sa embrionom.

Spletovi hifa u elijama korena vrste Epipactis heleborine

Mikoriza
Kod nek nekih hb biljaka ljaka formira form ra se mikoriza m kor za pri pr kojoj micelijum m cel jum gljiva glj va formira form ra smotuljke u kortikalnim elijama korena i oblae koren u vidu gustog spoljanjeg micelijuma ekendomikoriza ili arbutoidna mikoriza (prvi put otkrivena kod roda Arbutus).

Pisolithus tinctorius

Arbutus unedo

Mikoriza
Poseban tip t p ekendomikorize ekendom kor ze se javlja kod saprofitskog saprof tskog roda Monotropa, oznaena kao monotropoidna ekendomikoriza. Kod ovog tipa mikorize hife koje prodiru u kortikalni deo korena ne formiraju smotuljke, ve su u vidu negranatih g haustorija. j Spoljanjim p j j hifama koren biljke j j je p povezan sa korenovima drugih biljaka od kojih se snabdeva organskim materijama, pa se takav odnos naziva indirektni parazitizam.

Monotropoidna mikoriza

Monotropa hypopytis

Mikoriza

Vertikalna distribucija mikoriza

Korenske kvrice
S mb ontsk odnos se javlja i izme Simbiontski zmeu nekih nek h kopnen kopnenih hb biljaka, ljaka, a posebno iz z familije Leguminosae, i bakterija, pri emu se na korenovima formiraju kvrice u koje prodiru bakterije korenske kvrice.

korenske kvrice koren leptirnjaa/Rizobium simbioza

U korenskim kvricama bakterija (azotofiksator) obezbeuje biljci azot u vezanom obliku, u kakvom moe da g ga apsorbuje p j i koristi, a biljka j snabdeva bakteriju jedinjenjima ugljenika.

Korenske kvrice
Bakter je koje naseljavaju mahunarke postoje i akt Bakterije aktivne vne su kao nezav nezavisni sn organizmi, ali tada ne vre fiksaciju azota. U azotofiksatore spadaju rodovi Rhizobium, Bradirhizobium, Azorhizobium i drugi.

elije sa bakterijama (plavo obojene) koren leptirnjaa/Rizobium simbioza

u korenovim kvricama se sintetie LEGHEMOGLOBIN koji vri deoksigenizaciju okoline

Biohemijski procesi redukcije molekulskog azota do amonijaka obavlja se u prisustvu enzima nitrogenaze, koji je osetljiv na prisustvo kiseonika Deoksigenacija okoline se vri proteinom leghemoglobinom, kiseonika. koji vezuje i prenosi kiseonik potreban za disanje bakterija.

Aktinoriza
Rod Frank Frankia a iz z klase Act Actinomycetes nomycetes obrazuje korenske kvr kvrice ce (odnos poznat pod nazivom aktinoriza) sa biljkama iz 8 familija. Javlja se kod rodova Alnus, Dryas, Arctostaphylos i drugih.

K i na k Kvrice korenu vrste Myrica M i californica lif i

Frankia sp.

Ove bakterije formiraju vezikule debelih lipidnih p zidova koji j spre p avaju j p prodor kiseonika.

Drugi azotofiksatori
Modrozelene alge iz z rodova Nostoc i Anabaena grade s simbiotske mb otske zajednice sa jetrenjaama iz rodova Anthoceros, Blasia i Clavicula, jednim rodom paprati (Azolla), mnogim cikasima i nekim cvetnicama.

Anabaena/Azolla simbioza Anabaena/Azolla simbioza

Liajevi
Spec f an oblik Specifi obl k simbioze s mb oze predstavljaju liajevi, l ajev , u koj kojima ma u simbiozu s mb ozu stupaju alge i gljive. Ovaj odnos je do te mere razvijen da liajevi predstavljaju potpuno nov organizam.

Razliite morfoloke forme liajeva Anatomska graa liaja

Uzajamni odnosi izmeu biljaka i ivotinja

Biljke su primarni Biljk i i producenti d ti i nalaze l se u osnovi i svih ih l lanaca i ishrane. h Ishrana svih ivotinja se direktno ili indirektno zasniva na biljkama.

Koakcije izmeu biljaka i ivotinja, vie ili manje trofiki uslovljene, obuhvataju predatorstvo i mutualistike odnose (zoofilija i zoohorija).

Biljke j mnogim g ivotinjama j slue kao mesto stanovanja j i sklonite nidikolni odnosi.

Biljke kao stanita ivotinja

Brojne ptice se gnezde na drveu, u a u upljim stablima se nastanjuju neki sisari. Ispod kore drveta ive neki insekti (potkornjaci).

Neke vrste mrava ive u nabreklim delovima nekih biljaka j (mirmekofita) obezbeujui im mineralne elemnte iz svojih ekskremenata. Mravi tite biljku od herbivora i spreavaju irenje kompetitora.

Odnos biljaka i mrava

Vrsta mrava Pseudomyrmex ferruginea se nastanjuje u upljinama bodlji Acacia cornigera g ,p pri emu se hrane Beltainovim telacima, specifi p nim emergencama na vrnim delovima listia, iz kojih dobijaju proteine.

Odnos biljaka i mrava

Posebno P b su interesantni i t t i odnosi d i mrava iz i tropskih t kih ki kinih ih uma jugoistone Azije, koji ive u donjem delu epifitskih biljaka.
vrsta mrava koja ivi u proirenom donjem delu epifite Myrmecodia beccari

Iridomyrmex cordatus je

Tropska p epifitna p puzavica p Dischidia rafflesiana ima dve vrste listova, , bifacijelne i modifikovane mekolike sa uskim otvorom na vrhu. U ovim listovima ive mravi roda Philidris koji lue ekskremente na dno meka.

Odnos biljaka i mrava

U unutranjosti mekolikih listova razvijaju se adventivni korenovi kojima biljka apsorbuje mineralne materije iz mravljih ekskremenata.

Herbivorija
R n if t Rangifer tarandus nd

Herbivori su ivotinje koje se hrane biljkama ili delovima biljaka. Mikroorganizmi i sitnije ivotinje koji se hrane biljkama nazivaju se fitofagni organizmi. Herbivorija predstavlja predatorski odnos u kojem j j je ivotinja j p predator, a biljka j plen.

Giraffa camelopardalis

Herbivorija i parazitizam
Fitofagni Fit f i organizmi i i (bilj (biljne vai, i muve, grinje i j id drugi) i) i istovremeno t ostvaruju i herbivorni i parazitski odnos sa odreenom biljnom vrstom.

U odnosu na to kojim delom biljke j se hrane svi fitofagi g se dele na: foliofagi hrane se listovima melitofagi hrane se polenom kambiofagi hrane se kambijumom ksilofagi hrane se drvetom

Fitofagni organizmi
Neki N ki fitofagni fit f i organizmi i i( (naj je e iz i reda d Cecidomyidae C id id ) izazivaju i i j hipertrofiju tkiva i formiranje posebnih struktura koje se nazivaju gale, u kojima se smeta parazit i tu provodi deo svog ciklusa.

Gale kod Fagus silvatica

Fitofagni organizmi
Neki N ki fitofagni fit f i organizmi i i( (naj je e iz i reda d Cecidomyidae C id id ) izazivaju i i j hipertrofiju tkiva i formiranje posebnih struktura koje se nazivaju gale, u kojima se smeta parazit i tu provodi deo svog ciklusa.

Gale kod Rosa sp.

Gale kod Quercus sp.

Karnivorne biljke