REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2011.











8. KONSTRUKTIVNI ELEMENTI PUTEVA

8.3. SISTEM ZA ODVODNJAVANJE

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI




















































Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena
1 30.04.2012 Poetno izdanje



Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije i
SADRAJ
8.3.1 UVOD 1
8.3.2 KRITERIJUMI ZA PROJEKTOVANJE 1
8.3.2.1 POVRATNI PERIOD KIA 1
8.3.2.2 PRORAUN MERODAVNIH PROTOKA 1
8.3.3 PRIKUPLJANJE KINOG OTICAJA 2
8.3.3.1 PODUNI I POPRENI PAD KOLOVOZA 2
8.3.3.2 TEENJE UZ IVINJAK 2
8.3.3.3 VREME PUTOVANJA KINOG OTICAJA DO SLIVNIKA T
O
3
8.3.3.4 SLIVNICI 4
8.3.3.4.1 Proraun efikasnosti slivnika 4
8.3.3.4.2 Odreivanje rastojanja izmeu slivnika 5
8.3.4 ODVOENJE VODE 7
8.3.4.1 ZATVOREN SISTEM 7
8.3.4.1.1 Minimalne dimenzije kanala 8
8.3.4.1.2 Maksimalni i minimalni nagibi kanala 9
8.3.4.1.3 Punjenje cevi kanala pri merodavnom protoku 9
8.3.4.1.4 Minimalne i maksimalne dubine ukopavanja kanala 9
8.3.4.1.5 Raspodela ukupnog pada na pojedine deonice - kanale 10
8.3.4.2 OTVOREN SISTEM 10
8.3.4.2.1 Provera erozione stabilnosti kanala 11
8.3.4.3 OBJEKTI NA SISTEMU ZA ODVODJENJE VODE 11
8.3.4.3.1 Cevni materijali 11
8.3.4.3.2 Revizioni silazi (okna) 12
8.3.4.3.3 Kaskade 13
8.3.4.3.4 Retenzije 14
8.3.4.3.5 Preiavanje vode 14
8.3.4.3.6 Ispust vode 16
8.3.5 PODPOVRINSKO ODVODNJAVANJE - DRENAE 17
8.3.5.1 OPIS 17
8.3.5.1.1 Drenane cevi 17
8.3.5.1.2 Materijali za zasipanje 17
8.3.5.1.3 Drenane trake 18




Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 1
8.3.1 UVOD
Sistem za odvodnavanje se gradi za potrebe
kontrolisanog prikupljanja i odvoenja kinog
oticaja sa kolovoza, pri pojavi merodavnih
padavina. Osnovni cilj je poveanje
bezbednosti, imajui u vidu da se saobraaj
tokom padavina odvija oteano zbog
formiranja sloja vode na kolovozu. Osnovni
faktori koji utiu na zadravanje vode na
kolovozu i irinu plavljenja su: popreni i
poduni pad kolovoza, rastojanje izmeu
slivnika, intenzitet kie i hrapavost kolovozne
povrine. Zadravanje vode na kolovozu ima
nepovoljan uticaj na bezbednost odvijanja
saobraaja jer dovodi do smanjenja
vidljivosti, a moe dovesti i do pojave
hidroplaninga. Izbor geometrijskih elemenata
trase i tipa kolovozne povrine od presudnog
znaaja za odvodnjavanje puta, pa je o ovim
problemima potrebno razmiljati ve u fazi
postavljanja trase puta.

Pored poveanja bezbednosti odvijanja
saobraaja u uslovima padavina, dodatni cilj
je ouvanja ivotne sredine. To podrazumeva
kontrolisano prikupljanje i odvodjenje
zagadjenog kinog oticaja i njegovo
preiavanje do zahtevanog stepena, pre
isputanja u recipijent.
8.3.2 KRITERIJUMI ZA
PROJEKTOVANJE
8.3.2.1 Povratni period kia
Sistem za odvodnjavanje se projektuje tako
da se pri padavinama zahtevanog povratnog
perioda ostvari irina plavljenja kolovoza koja
je manja od dozvoljene.

Kod autoputeva i puteva na kojima je
raunska brzina vea od 75 km/h, uzimaju se
kie povratnog period od 10 godina.

Za puteve nieg ranga, usvaja se povratni
period kia od 5 godina.

Kod autoputeva, doputeno je plavljenje
samo zaustavne trake, pri merodavnim
padavinama, dok se za puteve koji nemaju
zaustavnu traku doputa plavljenje polovine
vozne trake. Naravno mogue je zadati
kriterijume koji su izmeu ova dva nivoa
zatite, imajui u vidu sledee parametre:
projektovanu raunsku brzinu, oekivani
obim saobraaja i potrebna ulaganja u sistem
za odvodnjavanje.
8.3.2.2 Proraun merodavnih protoka
Merodavan protok (Q) se rauna za potrebe
odreivanja hidraulikog optereenja sistema
ili dela sistema, radi projektovanja osnovnih
geometriskih elemenata objekata: nagib dna,
geometrije poprenog preseka, vrste obloge.

Merodavne koliine voda protoci u stalnim i
povremenim tokovima koji se sprovede kroz
propuste ispod puta raunaju se razliitim
metodama koje su opisane u Delu 2.2-
Hidroloke analize.

Za proraun merodavnih protoka vode sa
kolovoza, mogu se koristiti razliite metode
(videti deo 2.2-Hidroloke analize). U
praktinim proraunima najee se koristi se
Racionalna teorija, koja je detaljano opisana
u delu 2.2, a ovde e se ponoviti samo
osnovni koraci prorauna.

Pretpostavka na kojoj se temelji primena
Racionalne teorije je da se merodavan protok
ostvaruje kada je vreme koncentracije t
c

jednako vremenu trajanja kie t
k
. Vreme
koncentracije je jednako zbiru: vremena koje
je potrebno da kini oticaj dospe u mreu za
odvodnjavanje (t
o
), vremena najdueg
putovanja kinog oticaja kroz uzvodne
deonice mree (L
i
/v
i
) i vremena putovanja
kroz deonicu za koju se rauna merodavni
protok:

+ + =
i
i
i
o c
v
L
v
L
t t ) (
Proraun merodavnog protoka po
Racionalnoj metodi je iterativan. Za proraun
vremena koncentracije t
c
, potrebno je u prvoj
iteraciji pretpostaviti brzinu v u deonici za
koju se rauna merodavan protok.


Slika 8.3.1: Hidrogram oticaja po racionalnoj
metodi za kiu konstantnog intenziteta
trajanja jednakog vremenu koncentracije
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
2 JP Putevi Srbije
Za sraunato vreme koncentracije t
c
, rauna
se merodavan protok Q:

) (
c k k e
e
t t i C i
F i Q
= =
=


gde je F ukupna uzvodna povrina sa koje
kini oticaj dospeva u predmetnu deonicu.

Na osnovu sraunatog protoka, usvajaju se
osnovni - projektni elementi: geometrija
poprenog preseka i poduni nagib deonice,
imajui pri tom u vidu hidraulika,
geometrijska i inenjerska ogranienja koja
e biti objanjena u nastavku teksta. Potom
se ponovo proraunava brzina teenja v, i
sprovodi se nova iteracija prorauna, sa
popravljenim vremenom koncentacije (t
c
),
odnosno novim trajanjem i intenzitetom kie
(t
k
=t
c
).
8.3.3 PRIKUPLJANJE KINOG
OTICAJA
Sistem za odvodnjavanje se moe podeliti na
deo sistema koji slui za prikupljanje kinog
oticaja sa kolovoza, deo sistema kojim se
prikupljeni oticaj odvodi do mesta izlivanja i
izliv.

Kini oticaj sa kolovoza se prikuplja tako to
se voda poprenim i podunim padom
kolovoza usmerava da tee uz ivinjak do
slivnika gde se, zavisno od prijemne
sposobnosti i efikasnosti slivnika, deo
proticaja prihvati i uvede u sistem za
odvoenje kinog oticaja (kolektori i/ili kanali)
i vodi do mesta izlivanja.
8.3.3.1 Poduni i popreni pad kolovoza
Oigledno je da su popreni (S
x
) i poduni
pad kolovoza (S
p
) od velikog znaaja za
prikupljanje kinog oticaja. Zbog toga je
neophodno da, pored ostalih, i uslovi
odvodnjavanja budu kriterijum za definisanje
ovih geometrijskih parametara trase.

Poduni pad se usvaja da bude najmanje
0.5%, a u izuzetnim sluajevima i na kraim
deonicama se moe usvojiti da iznosi 0.3%.

Popreni pad kolovoza se usvaja da iznosi
najmanje 1.5% pa sve do 2.5%. Za put koji
ima vie traka u jednom smeru, za svaku
narednu traku se popreni pad poveava za
0.5 do 1%, sve do poprenog nagiba od
najvie 4%.
Potrebno je izbegavati da se kini oticaj
poprenim padom usmerava prema
razdelnom pojasu. Ako to nije mogue izbei,
neophodno je sistem za prikupljanje oticaja,
koji se sastoji od rigola (ili kanaleta) i slivnika,
projektovati tako da maksimalna irina
plavljenja ne izlazi izvan razdelnog pojasa.
Osim toga neophodno je projektovati i da svi
elementi sistema za prikupljanje kinog
oticaja, budu u potpunosti unutar razdelnog
pojasa, kako se ne bi ometao saobraaj u
untranjim (brzim) trakama.
8.3.3.2 Teenje uz ivinjak
Kini oticaj se podunim i poprenim padom
kolovoza usmerava da kontrolisano tee uz
ivinjak.

Propusna sposobnost trougaonog poprenog
preseka (Slika 1., tip a) moe se sraunati
primenom Chezy-Manning-ove jednaine:

p
3 8
x
S h
S n
315 0
Q
/
.

=

gde su: S
x
popreni pad kolovoza (m/m), S
p

poduni pad kolovoza (m/m), h - dubina
vode uz ivinjak (m), n - Manning-ov
koeficijent hrapavosti za kolovozne povrine
(m
-1/3
s) i Q protok (m
3
/s).

irina plavljenja (b) se rauna na osnovu
sraunate dubine (h): b=h/S
x
.

Kada trougaoni popreni presek nije
dovoljnog kapaciteta, najefikasniji nain da
se povea njegova propusna sposobnost i
smanji irina plavljenja je da se
produbljivanjem poprenog preseka uz sam
ivinjak formira rigol (slika 1., tip b).
Uobiajene vrednosti za irinu produbljenog
dela poprenog preseka (w) su 30 do 60 cm,
a dodatni nagib (a/w) se usvaja da iznosi 8
do 12%.

Projektovanjem rigola sa sloenim poprenim
presekom poveava se propusna mo rigola
ali i dubina toka vode koja dolazi do slivnika,
a time i njegova efikasnost.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 3

Slika 8.3.2: Teenje uz ivinjak
Propusna mo sloenog poprenog preseka
se rauna kao zbir propusne sposobnosti
trougaonog dela poprenog preseka irine b
s

(Q
s
), i dela poprenog preseka irine w (Q
w
):
0
0
s w
p
3 8
s
x
s
s w
E 1
E
Q Q
S h
S n
315 0
Q
Q Q Q

=
+ =
/
.


gde je E
0
bezdimenzionalna veliina kojom
se rauna koji deo ukupnog protoka prolazi
kroz produbljeni deo preseka (E
0
=Q
w
/Q):

1
3 8 x w
x w
0
1
1 w b
S S
1
S S
1 E

(
(
(

+
+ =
/
)
/
/
(
/


U prethodnoj jednaini S
w
je popreni pad na
produbljenom delu poprenog preseka:

S
w
=S
x
+a/w

Kada se kini oticaj prikuplja u razdelnom
pojasu, obino se projektuju kanalete (rigole)
kod kojih obe strane trougla imaju popreni
nagib (slika 1., tip c). U tom sluaju se
propusna mo ovog poprenog preseka
rauna kao za trogaoni popreni presek sa
jednom vertikalnom stranom (tip a.), ali sa
ekvivalentnim poprenim nagibom:

2 x 1 x
2 x 1 x
x
S S
S S
S
+
=

Manning-ov koeficijent hrapavosti (n) za
kolovozne povrine se kree u opsegu od
0.012 m
-1/3
s, za asfaltne povrine sa glatkom
teksturom do 0.016 m
-1/3
s, za hrapav asphalt
(tabelaran prikaz i detaljan opis Manning-
ovog koeficijenta hrapavosti dat je u svesci
2.2 Hidroloka istraivanja). Za rigole sa
malim podunim padom u kojima se oekuje
stvaranje taloga, preporuuje se da se za
koeficijent n usvoji vrednost 0.020 m
-1/3
s.
8.3.3.3 Vreme putovanja kinog oticaja
do slivnika t
o

Vreme t
o
je zbir vremena putovanja kinog
oticaja po kolovozu do rigola (t
01
) i vremena
putovanja kinog oticaja du ivianjaka do
slivnika (t
02
): t
0
=t
01
+t
02
.

Za proraun vremena t
01
(min), koristi se
sledei izraz, zasnovan na modelu
kinematskog talasa:

3 . 0 4 . 0
6 . 0 6 . 0
1
36 . 1
S i
n B
t
e
s
o
=
2
x p s
2
p
2
x
S S 1 B B
S S S
) / ( + =
+ =


gde je S - nagib u pravcu kretanja kinog
oticaja po kolovozu (m/m), B i B
s
- irina
kolovoza koji se odvodnjava i duina puta
kinog oticaja do ivianjaka (m), n
Manning-ov koeficijent hrapavosti kolovoza
(m
-1/3
s), i
e
intenzitet efektivne kie
(mm/min).

Efektivna kia se dobija kao proizvod
intenziteta ukupne kie (i
k
) i koeficijenta
oticaja (C): i
e
= C i
k
. Preporuena vrednost
koeficijenta oticaja C za asfaltne povrine je
0.9, a preporuene vrednosti koeficijenta C
za ostale povrine date su u delu 2.7
Hidroloka istraivanja.

Vreme toka uz ivinjaka (t
o2
) zavisi od
prosene brzine toka (v
a
) izmeu dva
poprena preseka:

p x a a
S S b
n
v
3 / 2
) (
63 . 0
=

gde je b
a
- prosena irina kinog oticaja
izmeu dva preseka (m), koja je merodavna
za proraun brzine:
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
4 JP Putevi Srbije
2 / 3
2
2 1
3 / 8
2 1
2
) / ( 1
) / ( 1
65 . 0
(

=
b b
b b
b b
a


gde su b
1
i b
2
irine plavljenja u uzvodnom i
nizvodnom preseku, koje se mogu sraunati
na osnovu protoka (odnosno dubine) u ovim
presecima.

Nakon prorauna brzine, vreme putovanja
kinog oticaja uz ivinjak je: t
02
=L
12
/v
a
, gde je
L
12
rastojanje izmeu preseka 1 i 2. Kada se
rauna rastojanje izmeu slivnika, presek 1 je
neposredno iza uzvodnog slivnika, a presek
2 neposredno ispred nizvodnog, tako da se
za L
12
uzima rastojanje izmeu slivnika.

Proraun vremena t
0
se obavlja iterativno.
Intenzitet kie se usvaja zavisno od trajanja
(t
k
) koje se u prvoj iteraciji uzima da iznosi 2
minuta. Kada se primenom prethodnih
jednaina izrauna vreme putovanja t
0
, to je
istovremeno i novo trajanje kie t
k
i proraun
se ponavlja.
Treba napomenuti da se prilikom odreivanja
rastojanja izmedju slivnika rauna stvarno
vreme putovanja do slivnika t
0
, pri emu se
najee dobijaju vremena koncentracije koja
su manja od 5 min. Ovo se moe smatrati
realnim za proraun rastojanja izmeu
slivnika. Meutim u narednom koraku
dimenzionisanja sistema, a to je
dimenzionisanje kolektora i kanala, potrebno
je usvojiti t
0
=5min., kao minimalno vreme
ulaska kinog oticaja u najuzvodniji kolektor.
Ovo se smatra opravdanim ako se ima u vidu
da i slivnici i ahtovi imaju neku
akumulacionu sposobnost, pa samim tim
utiu na usporavanje poetka oticaja.
8.3.3.4 Slivnici
Postoji nekoliko tipova slivnika koji su u
standardnoj upotrebi za prikupljanje vode sa
kolovoza:
1. Slivnici koji se postavljaju uz ivinjak
a. otvori paralelni sa ivinjakom
b. otvori upravni na ivinjak
2. Slivnici sa otvorima u ivinjaku
3. Kombinovani
8.3.3.4.1 Proraun efikasnosti slivnika
Prijemna mo slivnika (Q
i
) zavisi od tipa
slivnika, njegove geometrije i brzine kojom
kini oticaj, koji tee uz ivinjak, nailazi na
slivnik. Efikasnost slivnika E se definie kao
odnos izmeu protoka koji slivnik prima i
dotoka koji stie do slivnika teenjem uz
ivinjak: E=Q
i
/Q.

Kod prorauna efikasnosti slivnika tipa 1, koji
se najee primenjuju za odvodnjavanje
puteva, potrebno je sraunati deo protoka
koji frontalno nailazi na slivnik irine w (Q
w
) i
preostali, boni deo protoka, koji se kree
paralelno sa unutranjom ivicom slivnika
(Q
s
):

Q E 1 Q Q Q
E Q Q
0 w s
0 w
) ( = =
=


Proraun parametra E
0
je prethodno prikazan
za sluaj teenja uz ivinjak sloenog
poprenog preseka. Ukoliko se radi o
kolovozu sa konstantnim poprenim padom
proraun (S
w
=S
x
), E
0
se rauna primenom
sledee, jednostavnije jednaine:

3 8
0
b
w
1 1 E
/
) ( =

Za proraun efikasnosti slivnika, potrebno je
sraunati efikasnost prijema eonnog dela
dotoka R
w
:

)
`

<
>
=
0
0 0
1
) ( 295 . 0 1
v v
v v v v
R
w


gde je v brzina toka Q koji stie do slivnika, a
v
o
maksimalna brzina, ijim se
prevazilaenjem smanjuje efikasnost slivnika.
Brzina v
o
, zavisi od tipa slivnika (1a ili 1b) i
njegove duine l.

Kod slivnika 1a, sa otvorima koji su paralelni
sa ivinjakom, kritina brzina se moe
odrediti primenom jednaina koje su date u
tabeli 1, gde je d
0
centralno rastojanje
izmedju otvora.
Tabela 8.3.1. Proraun kritina brzine v
o
, za
slivnike tipa 1.a
Tip
do
(mm)
v0 (m/s)
P-50 50 vo = 0.676 + 4.031l - 2.13l
2
+ 0.598l
3

P-30 30 vo = 0.537 + 3.117l - 1.478l
2
+ 0.358l
3


Kod nas se najee koriste slivnici koji po
geometriji najvie odgovaraju tipu P-50.

Slivnici tipa 1a, sa otvorima koji su paralelni
sa ivinjakom, imaju veu efikasnost od
slivnika 1b, ali je njihov nedostatak u tome
to nisu bezbedni za bicikliste.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 5
Na putevima na kojima se mogu pojaviti i
biciklisti kao uesnici u saobraaju, koriste se
slivnici 1b, koji imaju otvore upravne na
ivinjak.

Kritina brzina za ovaj tip slivnika moe se
grubo proceniti da iznosi: v
0
=2.0 l, a zapravo
bi bilo neophodno da proizvoai daju
dijagrame na osnovu kojih bi se mogao
sraunati ili usvojiti ovaj parametar.

Efikasnost slivnika u pogledu prijema bonog
dotoka R
s
rauna se primenom sledee
jednaine:
3 2
x
8 1 s
L S
v 0828 0
1
1
R
.
.
.
+
=
Prijemna mo slivnika moe se odrediti na
osnovu koeficjenata R
w
i R
s
:
) (
0 s 0 w
i
E 1 R E R E
Q E Q
+ =
=

8.3.3.4.2 Odreivanje rastojanja izmeu
slivnika
Oigledno je da postoji deo protoka koji
slivnik ne moe da prihvati: Q
b
=Q-Q
i
.

Ovaj protok ne treba da bude vei od 30% od
protoka neposredno ispred slivnika - Q, i to
je najvanije, slivnici treba da budu
postavljeni na takvom rastojanju (L
s
) da se
ovaj protok ne poveava:
C i B
Q
L
k
i
s

=

gde je B - irina kolovoza sa koga se
prikuplja kini oticaj (m), i
k
- intenzitet
merodavnih padavina (m/s) i C - koeficijent
oticaja (-).

Odreivanje rastojanja izmeu slivnika je
oigledno iterativan postupak, jer intenzitet
kie zavisi od trajanja kie, koje se opet
menja zavisno od sraunatog vremena
putovanja kinog oticaja do slivnika (t
0
).

Na mestima gde se geometrija trase menja
(raskrsnice, petlje, promena poprenog i
podunog pada), treba postaviti dodatne
slivnike za prihvatanje protoka (Q
b
) koji
poslednji slivnik u nizu nije prihvatio.

Primer
U nastavku je dat primer prorauna
rastojanja izmeu slivnika, za sluaj
prikupljanja kinog oticaja sa kolovoza irine
B=11.5m, koji ima popreni pad S
x
=2% i
poduni pad S
p
=3%.
Zavisnost intenziteta i trajanja kie, za kie
povratnog perioda T
p
=10 godina, data je
sledeom jednainom:

B
k
k
t D
A
i
) ( +
=
gde je t
k
trajanje kie (min), i
k
intenzitet kie
(mm/min) i A, B i D parametri koji imaju
vrednosti: A=25,08, B=0,862 i D=8,65.

Usvojeni su slivnici koji imaju irinu w=0,5m i
duinu u pravcu toka l=0,5m.

Koeficijent oticaja je C=0,9 i maningov
koeficijent hrapavosti za kolovoz: n=0,012
m
-1/3
s.

Kriterijumi za projektovanje rastojanja
izmedju slivnika su sledei: 1. Dozvoljena
irina plavljenja b, ne sme biti vea od irine
zaustavne trake koja iznosi 2.75m i 2.
efikasnost slivnika (E) ne sme biti manja od
0,67, odnosno najmanje 2/3 dotoka
neposredno ispred slivnika (Q) mora biti
prihvaen u slivnik.

Reenje
Proraun je iterativan i sprovodi se tako to
se za usvojeno (pretpostavljeno) rastojanje
izmedju slivnika (L
s
), proverava ispunjenost
navedenih uslova. U prvoj iteraciji se
pretpostavljaju: vreme koncentracije t
o
i
efikasnost slivnika E.

U primeru je prikazan proraun za rastojanje
izmedju slivnika L
s
=25m.

Pretpostavljeno vreme koncentracije u prvoj
iteraciji je t
o
=2min i efikasnost slivnika
E=0,67.

1. Prvi korak je proraun merodavnog
intenziteta kie (t
k
=t
o
):
26 . 3
) (
=
+
=
B
k
k
t D
A
i mm/min
2. Na osnovu merodavne kie, rauna se
protok koji dolazi u slivnik (Q
i
), a iz
efikasnosti E, rauna se dotok
neposredno ispred slivnika (Q), kao i deo
koji prolazi slivnik (Q
b
):

s l Q Q Q
s l E Q Q
s l L C i B Q
i b
i
s k i
/ 9 . 6
/ 0 . 21 /
/ 1 . 14
= =
= =
= =


3. U ovom koraku se rauna novo vreme
koncentracije t
o
, to podrazumeva prvo
proraun vremena putovanja kinog
oticaja do ivinjaka t
01
:
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
6 JP Putevi Srbije
min 04 . 1 36 . 1
7 . 20 ) / ( 1
036 . 0
3 . 0 4 . 0
6 . 0 6 . 0
1
2
2 2
= =
= + =
= + =
S i
n B
t
m S S B B
S S S
e
s
o
x p s
p x


Zatim se rauna vreme putovanja kinog
oticaja uz ivinjak, izmedju dva slivnika
(t
02
). Kako se brzina toka uz ivinjak
menja, zbog promene protoka, potrebno
je sraunati prosenu brzinu toka v
a
, na
osnovu prosene irine toka b
a
:

min 52 . 0 /
/ 79 . 0 ) (
63 . 0
29 . 1
) / ( 1
) / ( 1
65 . 0
54 . 1 )
315 . 0
(
01 . 1 )
315 . 0
(
02
3 / 2
2 / 3
2
2 1
3 / 8
2 1
2
1 8 / 3
2
1 8 / 3
1
= =
= =
=
(

=
= =
= =

a s
p x a a
a
x
p
x
x
p
x b
v L t
s m S S b
n
v
m
b b
b b
b b
m S
S
S nQ
b
m S
S
S nQ
b

gde su b
1
i b
2
, poetna i krajnja irina
plavljenja koje se odnose na presek
neposredno nakon uzvodnog slivnika (b
1
)
i neposredno ispred nizvodnog slivnika
(b
2
). Novo ukupno vreme koncentracije t
0

se rauna kao zbir dva sraunata
vremena: t
0
=t
01
+t
02
=1,56 min i to je
vreme koje e se koristiti u narednoj
iteraciji prorauna.

4. Poslednji korak jedne iteracije prorauna
je odreivanje efikasnosti slivnika E. Za
potrebe ovog prorauna potrebno je prvo
sraunati deo protoka koji nailazi
frontalno na slivnik Q
w
i preostali deo koji
se bono uliva u slivnik Q
s
. Q
w
se rauna
na osnovu izraza za parametar E
o
,

koji,
za sluaj poprenog preseka koji ima
konstantan popreni pad S
x
, ima sledei
oblik:
s l Q Q Q
s l Q E Q
b
w
E
w s
w
/ 3 . 7
/ 7 . 13
65 . 0 ) 1 ( 1
0
3 / 8
2
0
= =
= =
= =


Da bi se odredila efikasnost slivnika u
prihvatanju frontalnog dotoka (R
w
), treba
proveriti da li je brzina toka na ulazu u
slivnik vea od kritine (v
0
), u kom
sluaju se dobija da je R
w
manje od 1.
Parametar v
0
je karakteristika slivnika i
za potrebe ovog primera je usvojena
uobiajena vrednost od 1 m/s.
1
1
) ( 295 . 0 1
/ 89 . 0 ) (
63 . 0
0
0 0
3 / 2
2
=
)
`

<
>
=
= =
v v
v v v v
R
s m S S b
n
v
w
p x


Za proraun efikasnosti slivnika u
prihvatanju bonog dotoka, koristi se
parametar R
s
:
057 . 0
0828 . 0
1
1
3 . 2
8 . 1
=
+
=
s x
s
L S
v
R
Na kraju ovog koraka rauna se
korigovani kapacitet slivnika Q
i
i
efikasnost slivnika E:

s l Q E Q
E R E R E
i
s w
/ 1 . 14
67 . 0 ) 1 (
0 0
= =
= + =


Sa ovako sraunatim parametrom E, ide
se u novu iteraciju prorauna.

Ostale iteracije prorauna su prikazane u
tabeli. Na kraju iterativnog prorauna,
proverava se ispunjenost projektnih uslova:
1. b
2
je maksimalna irina plavljenja, koja
treba da bude manja od dozvoljene b,
2. efikasnost slivnika E mora biti vea od
zahtevane.
Oigledno je da su oba uslova ispunjena, to
znai da, usvojeno rastojanje izmeu slivnika
L
s
=25m, zadovoljava postavljene kriterijume.

Tabela 8.3.2. Proraun efikasnosti slivnika i irine plavljenja kolovoza
it ik
mm/min
Qi
(l/s)
Q
(l/s)
Qb
(l/s)
t01
(min)
b1
(m)
b2
(m)
ba
(m)
va
(m/s)
t02
(min)
t0
(min)
Eo Qw
(l/s)
Qs
(l/s)
Rw Rs E
1 3.26 14.1 21.0 6.9 1.04 1.01 1.54 1.29 0.79 0.52 1.56 0.65 13.66 7.34 1.00 0.06 0.67
2 3.38 14.6 21.8 7.2 1.02 1.03 1.56 1.31 0.80 0.52 1.54 0.64 14.03 7.74 1.00 0.06 0.66
3 3.39 14.6 22.0 7.4 1.02 1.04 1.56 1.32 0.80 0.52 1.54 0.64 14.14 7.86 1.00 0.06 0.66
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 7
8.3.4 ODVOENJE VODE
Uloga slivnika je da prikupe vodu sa
kolovoza, a mrea kolektora i/ili otvorenih
kanala, ima ulogu da prikupljeni kini oticaj
sa kolovoza odvede do mesta izliva.

Odvoenje vode moe biti zasnovano na:
otvorenim kanalima,
zatvorenim kolektorima ili
kombinovan sistem.

Ova podela je zasnovana na nainu na koji
se kini oticaj vodi do izliva. esta je
terminoloka zabuna, vezana za pojam
otvorenih i zatvorenih sistema, jer se isti
termini (otvoreni i zatvoreni sistemi)
istovremeno odnose i na kontrolu
potencijalno zagaenog kinog oticaja sa
kolovoza, gde se pod pojmom zatvoren
sistem podrazumeva onaj sistem kod koga
se ne dozvoljava meanje kinog oticaja sa
kolovoza sa nezagaenim kinim oticajem
koji prema putu gravitira sa okolnog terena.
Dakle pod otvorenim sistemom se, u smislu
odvoenja kinog oticaja, podrazumeva
sistem u kome se kini oticaj sa kolovoza
odvodi otvorenim kanalima, a zatvoren
sistem se sastoji od mree kolektora. Jasno
je da je najee sluaj da je, dobro
projektovan zatvoren sistem u smislu
odvoenja kinog oticaja, istovremeno i
zatvoren sistem u smislu mogunosti kontrole
i preiavanja zagaenja, jer se jednostavno
moe obezbediti da samo kini oticaj sa
kolovoza ulazi u kolektore, to je neophodno
ukoliko je zahtev da se oticaj preiava pre
izlivanja. Meutim i kod otvorenih sistema je
mogue postii ovaj cilj, ali je potrebno
projektovati poseban sistem za prikupljanje i
odvoenje pribrenih voda, kako bi se
spreilo meanje zagaenog kinog oticaja
sa kolovoza i oticaja sa prirodnih slivnih
povrina koje gravitiraju ka trasi puta.
Prednost otvorenog sistema je to, po pravilu
zahteva manje investicije i to se, u uslovima
kada se ne zahteva preiavanje kinog
oticaja, mogu koristiti isti kanali za
prihvatanje celokupnog kinog oticaja.

Sistem za odvodjavanje mora imati dovoljan
kapacitet da propusti merodavan protok, a
dodatni uslovi koji se postavljaju odnose se
na brzine toka (v
min
i v
max
) i ispunjenost
proticajnog profila. Prethodni uslovi i
ogranienja bi se mogli nazvati hidraulikim.

Druga grupa ogranienja su geometrijska i
odnose se na zahtevanu minimalnu i
maksimalnu dubinu ukopavanja, visinski
poloaj izliva, ogranienja koja se odnose na
ukrtanje sa postojeom infrastrukturom
(saobraajnom infrastrukturom, vodotocima i
kanalima, kanalizacionim i vodovodnim
cevima).

Osim navedenih, postoje i ogranienja iz
projektantske prakse. Na primer kod
zatvorenih sistema se zahteva da prenik
nizvodnog kolektora mora biti jednak ili vei
od najveeg uzvodnog prenika.
8.3.4.1 Sistem zatvorenih kolektora
Za odvoenje vode sa puteva esto se
koriste zatvoreni kanali - kolektori, gde se celi
proticajni profil nalazi u zatvorenoj
konstrukciji koja je potpuno ukopana u
zemlju. Kolektori se obavezno primjenjuju u
mrei unutar urbanog podruja.

Najee primenjivani oblik kolektora je
krunog poprenog preseka, a mogu se
kosristiti i jajasti ili drugi oblici poprenog
preseka. U nastavku e se panja posvetiti
krunom poprenom preseku kolektoru.

Voda tee kroz zatvorene kolektore
gravitaciono, a teenje u opsegu
projektovanih protoka treba da bude sa
slobodnom povrinom. Sistemi za
odovodnjavanje se gotovo uvek projektuju i
grade kao granate mree a smer teenja
vode u kolektorima je unapred odreen
konfiguracijom mree i nagibima.

Ako se pretpostavi da je teenje u
kolektorima ustaljeno i jednoliko onda se
teenje opisuje ezi-Maningovom
jednainom, koja za kruni popreni presek
ispunjen do vrha (teenje u punom profilu) i
za sluaj da je nagib dna kolektora jednak
nagibu linije energije ima oblik:

S D
n
312 0
Q
3 8 /
.
=

gde su: Q merodavan protok (m
3
/s), n -
Manning-ov koeficijent hrapavosti (m
-1/3
s), D
unutranji prenik kolektora (m) i S -
poduni nagib kolektora (m/m).

Manning-ov koeficijent hrapavosti se usvaja
zavisno od izabranog materijala kolektora. U
praktinim proraunima rauna se sa
Maningovim koeficijentima u opsegu od
0.011 do 0.013 m
-1/3
s, to odgovara
apsolutnim hrapavostima zidova cevi-kanala
u opsegu 0,55 do 1,5 mm. Vrednost
koeficijenta 0,013 m
-1/3
s (odnosno hrapavost
od 1,5 mm) se standardno koristi u
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
8 JP Putevi Srbije
proraunima Minimalna apsolutna hrapavost
koja se moe koristiti u proraunima iznosi
0.4 mm i koristi se samo za nove kolektore
manjeg prenika od plastinih materijala.

U narednoj tabeli se daje proticaj i brzina u
punom profilu kolektora krunog poprenog
preseka u zavisnosti od nagiba, uz
pretpostavku ustaljenog i jednoliko teenja.
Najee kolektori nisu ispunjeni do vrha.
Zbog toga je potrebno raunati brzinu
strujanja i proticaje u delimino ispunjenim
profilima, u zavisnosti od punjenja. Oznaimo
sa v i Q brzinu i proticaj u kolektoru pri
deliminom punjenju h, a sa Q
pp
, v
pp
i h
pp

vrednosti koje odgovaraju kolektoru
ispunjenom do vrha (h
pp
=D). Zavisnost
Q/Q
pp
i v/v
pp
od h/h
pp
za kruni profil kanala
data je na sledeem dijagramu.

Slika 8.3.3: Dijagram Q/Q
pp
, h/h
pp
i v/v
pp
za
kruni profil
Tabela 8.3.3. Proticaji i brzine u punom profilu krunih kanala na razliite nagibe (Maningov
koeficijent od 0.013 m
-1/3
s, odnosno odgovara apsolutna hrapavost zidova cevi od 1.5 mm)
S
Prenik cevi u cm
30 40 50 60 70 80 100
Qpp vpp Qpp vpp Qpp vpp Qpp vpp Qpp vpp Qpp vpp Qpp vpp
() (l/s) (m/s) (l/s) (m/s) (l/s) (l/s) (m/s) (m/s) (l/s) (m/s) (l/s) (m/s) (l/s) (m/s)
0.5 204 0.53 290 0.58 523 0.67
1 119 0.61 193 0.68 289 0.75 412 0.82 741 0.94
1.5 80.8 0.64 146 0.74 236 0.84 355 0.92 505 1.0 909 1.16
2 43.5 0.62 93.5 0.74 169 0.86 273 0.97 410 1.07 584 1.16 1050 1.34
5 69.1 0.98 148 1.18 268 1.36 433 1.53 650 1.69 925 1.84 1664 2.12
10 98 1.39 210 1.67 378 1.93 613 2.17 921 2.39 1309 2.6 2355 3.0
12 107 1.52 230 1.83 415 2.11 672 2.38 1009 2.62 1435 2.85 2581 3.29
14 116 1.64 249 1.98 449 2.28 728 2.57 1090 2.83 1550 3.08 2788 3.55
16 124 1.75 266 2.12 480 2.44 776 2.75 1166 3.03 1657 3.3 2981 3.8
18 132 1.86 282 2.24 509 2.59 824 2.91 1237 3.21 1758 3.5 3162 4.03
20 139 1.96 297 2.37 537 2.73 868 3.07 1304 3.39 1853 3.69 3333 4.24
25 155 2.2 333 2.65 600 3.06 971 3.43 1458 3.79 2072 4.12 3727 4.75
30 170 2.41 364 2.9 657 3.35 1064 3.76 1597 4.15 2270 4.52 4084 5.2
40 196 2.78 421 3.35 759 3.87 1229 4.35 1845 4.79 2622 5.22
50 220 3.11 471 3.75 849 4.32 1374 4.86
60 237 3.35 510 4.06 924 4.71 1504 5.32
70 256 3.62 551 4.38 999 5.09
80 274 3.87 589 4.69
100 306 4.33 658 5.24


Pretpostavka o ustaljenom i jednolikom
teenju u stvarnosti nije ispunjena. Prorauni
neustaljenog i nejednolikog teenja u mrei
mogu se vriti primenom hidrauliko-
hidrolokih modela koji se zasnivaju na
punim dinamikim jednainama teenja. Ovi
modeli se koriste onda kada je od posebnog
interesa adekvatan proraun i analiza teenja
u cevima, ukljuujui teenje pod pritiskom,
pojave uspora pri visokim vodostajima na
mestima izliva kao i pojave izlivanja na teren
usled nedovoljne propusne moi nizvodnih
deonica.
8.3.4.1.1 Minimalne dimenzije kolektora
Minimalne dimenzije se propisuju zbog
potrebe za inspekcijom, ienjem i
odravanjem kolektora. Uobiajeno se
propisuje minimalni prenik (kruni profil) od
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 9
300, dok prikljuci slivnika na kanale mogu
biti i manjih prenika.
8.3.4.1.2 Maksimalni i minimalni nagibi
kolektora
Najmanji i najvei doputeni nagib dna
kolektora propisuje kako bi se obezbedilo da
su brzine strujanja u rasponu izmeu
minimalnih i maksimalno doputenih.

Minimalni nagibi se propisuju kako bi se
obezbedila potrebna minimalna transportna
sposobnost toka u cilju samoispiranja i
spreavanje istaloavanja materija u
kolektorima.

Maksimalne brzine toka (odnosno
maksimalni nagibi kolektora) se propisuju
kako bi se spreilo habanje i oteenja
objekata usled prevelikih brzina toka.

Postoji nekoliko naina odreivanja
minimalnih i maksimalnih nagiba kolektora, a
najee se primenjuje metod ograniavanja
brzine toka u punom profilu.

Najmanja brzina strujanja vode treba da bude
0.4 m/s pri dubini punjenja kanala od 2 do
3cm, ili 0.8 m/s kad je kanal pun do vrha (u
izuzetnim prilikama mogu se dopustiti i neto
manje brzine, ali vee od 0.6 m/s). Smatra se
da su ove brzine dovoljne da se vrste
estice odre u suspenziji.

Najvea brzina se ograniava na 3 m/s u
punom profilu, ako je kanal skoro uvek pun
do vrha ili je dubina punjenja uvek velika.
Smatra se da ako voda stalno tee kroz
kolektor ovom brzinom nee nastupiti tetno
habanje. Ako se velika brzina samo
povremeno ostvaruje (najee je sluaj da
se kolektor puni do vrha samo povremeno),
najvea brzina moe biti i vea - do 5 najvie
6 m/s.

Najmanjoj doputenoj brzini v
min
odgovara
najmanji doputeni nagib dna kanala S
min
.
Slino, najveoj doputenoj brzini v
max

odgovara maksimalni doputeni nagib dna
kanala S
max
. Iz Darsi-Vajsbahove formule,
nagib linije energije S je:

( )
25 1
2
25 1
25 0
b oo
o
R
A
g 2
v
R
1
v
60
k 02 0 S
, ,
,
, = |
.
|

\
|
+ =


Gde je k
b
aprolutna hrapavost zidova
kolektora, je kinematski koeficijent
viskoznosti vode (m
2
/s), g gravitaciono
ubrzanje a R hidrauliki radijus (koji je za pun
kruni profil jednak D/4).

Sve veliine u gornjoj formuli se izraavaju u
osnovnim jedinicama (m i s). Pretpostavlja se
jednoliko i ustaljeno teenje u kolektorima.
Primenom prethodne jednaine, a za
granine vrednosti brzina teenja, dobijaju se
granine vrednosti nagiba dna kolektora.

U narednoj tabeli su prikazane vrednosti
koeficijenta A (m
1.25
), kao i granine vrednosti
nagiba krunih kolektora, za minimalne i
maksimalne doputene brzine teenja.
Usvojena je aprsolutna hrapavosti cevi od
1.5mm i kinematski koeficijent viskoznosti
vode =1.31 10
-6
m
2
/s.
Tabela 8.3.4. Minimalni i maksimalni nagibi
krunih kolektora za razliite usvojene
minimalne i maksimalne brzine u punom
profilu
vmin vmax
0.6 m/s 0.8 m/s 3 m/s 5 m/s
A (m
1.25
) 0.0750 0.133 1.844 5.11
D (cm) I
min
() I
min
() I
max
() I
max
()
30 1.91 3.38 47.0 130.3
40 1.33 2.36 32.8 90.9
50 1.01 1.78 24.8 68.8
60 0.80 1.42 19.8 54.8
70 0.66 1.17 16.3 45.2
80 0.56 0.99 13.8 38.2
100 0.42 0.75 10.4 28.9

8.3.4.1.3 Punjenje cevi kolektora pri
merodavnom protoku
Dozvoljava se da pri merodavnom proticaju
kolektor bude potpuno ispunjen vodom.
8.3.4.1.4 Minimalne i maksimalne dubine
ukopavanja kolektora
Minimalna dubina ukopavanja (naredna slika)
propisuje se tako da budu zadovoljeni svi ovi
uslovi::
Zatita od smrzavanja minimlana dubina
0.8 m do temena cevi u naim klimatskim
uslovima.
Zatita od oteenja usled saobraajnog
optereenja: dubina ukupavanja cevi 1.0
1.5 m (potrebno je sraunati temeno
optereenje cevi usled saobraajnog
optereenja u cilju izbora dubine
ukopavanja i obodne krutosti cevi).
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
10 JP Putevi Srbije
Mogunosti gravitacionog prikljuenja
slivnika, uzvodnih kolektora i propusta.

Maksimalna dubina rova se ograniava zbog
uslova iskopa i ona zavisi od karakteristika
tla, visine podzemnih voda i tehnologije
izgradnje. Uobiajeno se ona ograniava na
oko 7 m (4-5 m u sluaju visokog nivoa
podzemnih voda). Ako je iz nekih razloga
potrebno da dubine rova budu vee, onda se
ove deonice koletora grade nekom od
metoda tunelske gradnje.

kanalizaciona
cev
teren
dno rova
dno cevi
teme cevi
DUBINA
UKOPAVANJA
PRECNIK
CEVI
POSTELJICA
OD PESKA (10 cm)
D
U
B
I
N
A

R
O
V
A

Slika 8.3.4: Shematski presek rova u koji se
ugrauje kolektor
8.3.4.1.5 Raspodela ukupnog pada na
pojedine deonice - kanale
Prilikom dimenzionisanja kolektora usvajaju
se dimenzije (prenik) i nagibi kanala tako da
budu zadovoljeni projektni uslovi navedeni
gore pri merodavnim proticajima.

Za izvoenje kolektora najzgodinije je da
nagib dna odgovara nagibu trase puta. Tada
je dubina ukopavanja uvek ista i moe
odgovorati minimalnoj dubini ukopavanja
ime se smanjuje iskop rova i samim tim
cena izgradnje. Ovo je mogue postii ako je
nagib trase vei od minimalnog doputenog
nagiba kanala, a manji od makismalnog
doputenog nagiba kanala.

U sluaju kada je nagib terena manji od
minimalnog doputenog nagiba kanala, kanal
se postavlja sa minimalnim nagibom i u
nizvodnom smeru se postepeno se sve vie
ukopava, to ima direktne posledice na broj
mesta na kojima je potrebno predvideti izlive.

U suajevima kada je nagib terena vei od
maksimalno dozvoljenih kanal se postavlja sa
maksimalnim dopuptenim nagibom a viak
pada se savlauje kaskadama.
8.3.4.2 Sistem otvorenih kanala
Otvoreni kanali se postavljaju uz put i/ili
unutar razdelnog pojasa kod autoputeva.

Elementi za projektovanje otvorenog kanala
se odnose na usvojenu geometriju
poprenog preseka i pad. Kanali za
odvodnjavanje su najee trapeznog
poprenog preseka, ija je geometrija
definisana irinom u dnu (B
o
) i usvojenim
nagibom kosina (m). Poetna irina kanala
se najee usvaja da bude 30 do 50 cm, a
nagib kosina je uslovljen karakteristikama
zemljita i usvaja se u opsegu od m=1 do 3.
Za nagibe kosina preko 3, obino nije
potrebna provera stabilnosti kosine.

B
o
h
m
1

Slika 8.3.5: Trapezni kanal
Dubina trapeznog kanala je, pored
geometrijskih ogranienja koja zavise od
trase puta i topografije terena, uslovljena i
ogranienjem da kanal mora biti postavljen
dovoljno nisko, da je u njega mogue
slobodno izlivanje vode koja se prikuplja
drenanim sistemom koji se nalazi u
kolovoznoj konstrukciji.

Propusna sposobnost kanala rauna se
primenom Chezy-Manning-ove jednaine uz
pretpostavku o uniformnom teenju:

3 / 2 2
0
3 / 5
0
3 / 8
) 1 2 / (
) / (
) (
) (
1
m h B
m h B
h F
S h F h
n
Q
+ +
+
=
=


gde je h dubina vode u kanalu pri kojoj se
ostvaruje protok Q.

Uobiajeno je da se prilikom projektovanja
kanala usvoji nagib (S), koji najee
odgovara nagibu trase kolovoza (S
p
), pa se iz
prethodne jednaine iterativno rauna dubina
(h) kao jedina nepoznata:

Od merodavne dubine do vrha kanala
ostavlja se nadvienje od 15cm.
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 11
8.3.4.2.1 Provera erozione stabilnosti
kanala
Nakon prorauna dubine, potrebna je provera
erozione stabilnosti kanala. Tangecijalni
napon po okvaenom obimu kanala se
rauna za uniformno teenje, na osnovu
uslova ravnotee gravitacione sile i sile
trenja:
gRS t =
gde je R hidrauliki radijus trapeznog kanala:
2
0
0
1 2 /
/
m h B
m h B
h R
+ +
+
=

Potrebno je obezbediti da sraunati
tangecijalni napon bude manji od
preporuenih vrednosti (
d
t ) koje su
prikazane u tabeli. Ako ovaj uslov nije
ispunjen, menjaju se projektovani elementi
kanala, to se najee svodi na promenu
nagiba kanala ili obloge.
Tabela 8.3.5. Dozvoljeni naponi za
neobloene i obloene kanale
Kategorija Opis N/m
2

Koheziono zemljite
(indeks plastinosti
PI=10)
(Preuzeto od USDA)
Peskovita glina 1.8-4.5
Neorganska praina 1.1-4.0
Prainast pesak 1.1-3.4
Koheziono zemljite
(indeks plastinosti
PI20)
(Preuzeto od USDA)
Peskovita glina 4.5
Neorganska praina 4.0
Prainast pesak 3.5
Neorganska glina 6.6
Nevezana zemljita
2

(indeks plastinosti
PI<10)
(Preuzeto od USDA)
Sitnozrni pesak
D75<1.3 mm
1.0
Sitan ljunak
D75=7.5 mm
5.6
ljunak D75=15 mm 11
ljunak
Krupan ljunak
D50=25 mm
19
Veoma krupan
ljunak
D
50
=50 mm
38
Kameni nabaaj
D50=0.15 m 113
D50=0.30 m 227

Proraun erozione stabilnosti se moe
formulisati i preko maksimalne brzine (V
max
),
kada se iz jednaine za tangecijalni napon
izrazi nagib kanala (S) i zameni u Chezy-
Manning-ovu jednainu:

g
R
n
1
v
d 6 1

t
/
max
=
8.3.4.3 Objekti na sistemu za odvodjenje
vode
8.3.4.3.1 Cevni materijali
Dimenzije i druge karakteristike fabriki
izraenih cevi (kanala) su definisane u
brojnim standardima (ISO, EN, DIN, BS,
JUS/SRPS, i dr.) i preporukama. Takoe,
svaki proizvoa kanalizacionih cevi
raspolae prospektima proizvodnog
asortimana gde se mogu nai potrebni
podaci o proizvedenim tipovima cevi.

Betonski kanali

Betonski kanali se primjenjuju kod
kanalizacije sa teenjem sa slobodnom
povrinom. Ova vrsta kanala se moe
izgraditi od fabriki izraenih cevi ili kanala
graenih na licu mesta. Kanali graeni na licu
mesta uglavnom se koriste kod izgradnje
veih profila nestandardnih dimenzija i oblika
koji se ne proizvode fabriki.

Fabriki se standardno izrauju cevi krunog
ili jajastog poprenog preseka prenika do
1200 mm. U sluaju armiranobetonskih
kanala, mogua je i proizvodnja cevi veih
prenika, do 2000 mm. Duina
prefabrikovane cevi je najee 1 m (ree se
sreu duine 2 m). Spojevi cevi se ostvaruju
preko naglavka sa zaptivnom trakom.

Ake se u oticaju mogu pojaviti materije koje
pokazuju agresivnost na beton u tim
sluajevima potrebno izvriti zatitu
unutranjih povrina betonskih kanala
antikorozivnim sredstvom (npr. bitumenom,
kiselootpornom keramikom, i dr.).

Nepovoljnost betonskih cevi se ogleda u
relativno velikom broju spojeva i njihovoj
nedovoljnoj sigurnosti na vodonepropusnost.
Ovu vrstu kanala karakterie i relativno velika
hrapavost, to smanjuje njihovu popusnu
mo.

Plastine cevi

Plastine cevi su danas najvie u upotrebi
zbog relativno niske cene, jednostavnog
rukovanja i ugradnje, otpornosti na hemijske
uticaje i prihvatljivih mehanilih osobina.
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
12 JP Putevi Srbije
Najee se primenjuju cevi od sledeih
materijala:
- PVC (polivinilhlorid) cevi se standardno
proizvode u prenicima do 500 mm.
Duina komada je od 1 do 6 m, a
spajanje cevi vrii se na naglavak sa
zaptivnim prstenom od profilisane gume.
- HDPE (polietilen visoke gustine) cevi se
izrauju kao glatke cevi ili rebraste
(korugovane) cevi, pri emu se prve
koriste za manje prenike (do oko 600
mm), a druge se koriste za izradu kanala
veih prenika. Duina komada je 6 i 12
m, a spajanje cevi se vri termikim
zavarivanjem.
- PP (polipropilen) je visokokvalitetna
plastika i ove cevi se koriste kada je
potrebno obezbediti veu trajnsot ili
otpornost na mehanike uticaje. Spajanje
cevi se vri preko naglavka ili posebnih
spojnica.
- Poliester koriste se najee za kanale
veih prenika.

eline cevi

Ove vrsta cevi se retko primjenjuju, a njihova
primena je neophodna u nekim specijalnim
sluajevima, npr. kod veoma strmih terena
gde bi primena cevi od drugih materijala
zahtevala veliki broj kaskada, kod deonica u
kojima se oekuju velika dinamika
optereenja, kod podvodnih kolektora, sifona,
potisnih cevovoda crpnih stanica i dr. eline
cevi se spajaju zavarivanjem, a
antikorozionoj zatiti se mora posvetiti velika
panja kako bi se obezbedila dugovenost
cevi.
8.3.4.3.2 Revizioni silazi (okna)
Zatvoreni sistem za odvoenje vode izvodi se
kao mrea pravolinijskih deonica (kolektora).
Na spoju dve pravolinijske deonice
postavljaju se reviziona silazi (okna, ahtovi).
Reviziona okna se postavljaju na poetku
deonice, na spoju deonica, na mestima
promene nagiba, pravca ili prenika cevi, a
na pravolinijskim deonicama na rastojanjima
do duine od 160 prenika kanala. Kod
odvodnjavanje puteva se esto projektuju
kratke slivnike veze, pa rastojanje izmeu
ahtova odgovara rastojanju izmeu slivnika.
Maksimalni razmak izmeu revizionih okana
se takoe moe zadati i u odnosu na zahteve
opreme za ienje i odravanje sistema.
Osnovna uloga revizionih silaza je da
obezbede pristup kanalima zbog odravanja i
popravki.
Tipski tipski revizioni silaz od betonskih
prstenova unutranjeg prenika 1 m za
krune kanale-cevi prenika do 500 mm je
prikazan na narednoj slici. Na vrhu revizioni
silaz se zavrava koninim betonskim
komadom koji suava prenik silaza na
62.5cm, i na njegovom vrhu se postavlja
odgovorajui gvozdeni okvir sa poklopcem
(laki poklopac ako je otvor postavljen u
povrini travnjaka ili trotoaora, a teki
poklopac ako je otvor postavljen u
saobraajnici). U unutranjosti silaza se
monitiraju gvozdene penjlice za pristup
radnika na odravaju. Dno silaza se oblikuje
mravim betonom u obliku kinete kako bi se
usmerilo teenje otpadne vode. U novije
vreme se primenjuju i prefabrikovani silazi od
plastinih materijala (polipropilen, polietilen).



Slika 8.3.6: Tipski kruni revizioni silaz za
krune kolektore prenika do 500mm
Kod cevi prenika veeg od 600 mm
primenjuju se revizioni silazi kvadratnog
preseka u osnovi ili se prave posebne
konstrukcije, kao to je prikazano na
narednoj slici. Pristup u silaz, kao i u
prethodnom sluaju ostvaruje se kroz otvor
na vrhu i preko ugraenih penjalica.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 13

Slika 8.3.7: Vertikalni presek revizionog
sliaza za kolektore veih prenika
8.3.4.3.3 Kaskade
Kaskade slue za savlaivanje denivelacije.
Osloboena kinetika energija se pretvara u
potencijalnu, zvunu i toplotnu energiju.
Pretvaranje energije treba da bude
kontrolisano i sa to je mogue manje buke.
Zavisno od visinske razlike H koju treba
savladati i prenika kolektora Du, primenjuju
se sledei tipovi kaskada:

1. Obina kaskada
H 0,4 m; Du 400 mm
2. Kaskada sa vertikalnom cevi
H < ~3 m ; Du 400 mm
3. Kaskada sa odbojnim zidom
1 m < H < 10 m ; Du > 400 mm
4. Vrtlona kaskada
H > 10 m
5. Vertikalno okno sa pregradama
H > 10 m
6. Kaskada kao preliv praktinog profila
1 m < H < 10 m

Obina kaskada se izvodi u standardnom
revizionom oknu i prikazana je na naradnoj
slici.


Slika 8.3.8: Vertikalni presek i osnova obine
kaskada u revizioniom oknu, primenjiva za
denivelacije H < 40 cm
U veim kaskadama (Du 400mm) treba u
oknu da se postavi odbojni zid, kao to je
prikazano na narednoj slici. On ima zadatak
da male koliine pomeane vode (u optem
sistemu) i njome dovedene vrste materije
odvede najkraim putem do donjeg nivoa
kaskade. Takoe, odbojni zid omoguava i
kontrolisanu disipaciju kinetike energije.


Slika 8.3.9: Primer konstrukcije kaskade sa
odbojnim zidom
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
14 JP Putevi Srbije
Kaskada kao preliv praktinog profila
primenjuje se kad se u podunom pravcu
raspolae sa vie prostora pa se kaskada
oblikuje kao preliv praktinog profila. Oblik je
prilagoen kretanju kosog hica, tako da ispod
mlaza nema ni pritiska ni vakuuma pri
merodavnom protoku. Uzvodni kanal treba
na ulazu u kaskadu da ima pravougaoni
presek, sa prelaznom deonicom uzvodno.
Kaskada moe biti sa bunicom, a bez
bunice ako je hidrauliki skok potopljen
nivoom vode u nizvodnom kanalu.


Slika 8.3.10: Presek kroz kaskadu sa
prelivom praktinog profila i bunicom
Za savlaivanje veoma velikih denivelacija (H
> 10m) mogu se koristiti vrtlone kaskade ili
vertikalna okna sa pregradama.
8.3.4.3.4 Retenzije
Retenzije za kine vode treba predvideti kada
zbog lokalnih specifinosti (nedovoljna
propusna mo nizvodnih propusta i tokova),
ili zahteva nadlenih organa treba obezbediti
ujednaenje protoka otekle vode (smanjenje
maksimalnog protoka) i/ili poboljanje
kvalieteta vode. Izvode se najee u vidu
otvorenih bazena a mesta za retenziranje
vode treba identifikovati na poetku procesa
projektovanja, kako bi se na vreme
obezbedilo potrebno zemljite za njihovu
izgradnju.

Merodavne kie za dimenzionisanje retenzija
treba dobiti odgovorajuim hidrolokim
analizama baziranim na proraunu
transformacije poplavnog talase u retenziji, i
uobiajeno se dimenzioniu za kie dugog
trajanja (najee 24 h, ponekad i due). Za
detalje prorauna videti svesku 2.2-
Hidroloke analize. Nakon prestanka kie
potrebno je obezbediti postepeno i
kontrolisano pranejnje retenzije u prirodne
vodoprijemnike uz potovanje nizvodnih
ogranienja.
Retenzioni bazeni se najee obrazuju kao
bazeni u zemlji koji imaju odgovarajui
proitiverozionu zatitu, ureeje za punjenje i
pranjenje retenzije sa ureajima da
disipaciju energije dolaznog toka vode,
uronjenu pregladu na izlazu za zadravanje
plivajuih materija (po potrebi), zatitni pojas
oko retenzije sa ogradom po potrebi,
sigurnosni preliv sa odvodom za spreavanje
plavljenja okolnog zemljita, i dr.

Oblik i nain izrade retenzije treba prilagoditi
lokalnim uslovima, s tim to ne treba dozvoliti
nekontrolisano pranjenje retenzije kroz
procurivanje kroz dno u podzemlje, niti
plavljenje okolnog zemljita pri merodavnim
kiama. Nagibi strana ne bi trebalo da su
strmiji od 3:1, a maksimalna dubina retenzije
ne bi trebalo da prelazi 8 m.

Naroitu panju treba posvetiti kontroli erozije
i lakoi pristupa i uklanjanja mulja i otpadaka
koji se zadravaju u retenziji.
8.3.4.3.5 Preiavanje vode
Zagaivanje vode koja otie sa kolovoza i
okolnog zemljita su prisutna, ali postoje
velike oscilacije u registrovanim koliinama i
vremenskim rasporedom emisije zagaenja
iz ovih izvora. Dosadanja istraivanja
ukazuju na prisustvo sledeih zagaenja u
kinom oticaju sa saobraajnica:
- organska zagaenja, iskazana kao
petodnevna biohemijska potronja
kiseonika (BPK
5
), prisutna su u niskim
koncentracijama kod oticaja sa
saobraajnica, ali njihova koncentracija
moe biti poviena ukoliko je povrinski
oticaj sa zelenih povrina;
- suspendovane materije se smatraju
najvie izraenim zagaenjem u kinom
oticaju jer mogu biti prisutne u znaajnim
koncentracijama;
- teki metali, kao to su bakar, olovo,
kadmijum, nikl, hrom i cink su prisutni u
kinom oticaju sa saobraajnica u
irokom opsegu koncentracija, njihova
koncentracija pokazuje dobru korelaciju
sa koncentracijom suspendovanih
materija, a prvenstveno zavisi intenziteta
saobraaja;
- ulja i masti su povremeno prisutna u
kinom oticaju sa saobraajnica i njihovo
prisustvo je pokazatelj akcidentnih
zagaenja (curenje ulja i goriva iz
motornih vozila, akcidentna izlivanja i sl.);

Ispitivanja su ukazala takoe i da
koncentracija zagaenja u kinom oticaju sa
saobraajnica je esto najvea na poetku
kie (prvo spiranje first flush). Kako dobar
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 15
deo zagaenja koje kini oticaj spira sa
terena potie od estica prisutnih u vazduhu
koje se taloe po povrini terena, kvalitet
kinog oticaja moe zavisiti i od vremenskog
perioda izmeu dve kine epizode, ili
ukupnog vremena bez kie tokom
razmatranog perioda.

Zahtevani kvalitet vode koje se isputa sa
kolovoza u vodoprijemnike zavisi od lokalnih
uslova i vodoprijemnika. Ako se isputanje
predvia u javnu kanalizaciju potrebno je
pribaviti uslove za isputanje od nadlenog
Javnog komunalnog preduzea koje upravlja
javnom kanalizacijom. U svakom sluaju
isputanja potrebno je pribaviti Vodne uslove
od nadlenog vodoprivrednog organa
(nadleno Ministarstvo odnosno Republika
direkcija za vode, na teritoriji autonomne
pokrajine nadleni organ autonomne
pokrajine, na teritoriji grada Beograda
nadleni organ Grada, ili nadelni organ
jedinice lokalne samouprave). U skladu sa
zahetvima u vodnim uslovima moe se
zahtevati uklanjanje suspendovanih ili nekih
drugih materija iz vode, a u nekim
sluajevima se ne mora zahtevati
preiavanje.

Koliina, odnosno zapremina, poetnog
povrinskog oticaja koga treba preistiti u
praksi varira, a najee se primenjuje
kriterijumi tretmana oticaj od poetnih 13,
najvie 25 mm kie koje padnu na
nepropusne povrine. Takoe, novija
istraivanja pokazuju da zahvatanje i
preiavanje manjih kia koje se ee
javljaju moe dati dobre ukupne efekte, uz
nie investicije (npr. kie koje se javljaju
nekoliko puta godinje). Kako se sistem za
odvodnjavanje puta dimenzionie obino na
kie veeg povratnog perioda, odnosno vee
proticaje, potrebno sa uzvodne strane
ureaja za preiavanje predvideti rasteretni
preliv sa obilaznim vodom kao zatitu ureaja
za preiavanje od plavljanja. Alternativno,
sa uzvodne strane se moe predvideti
retenzije i to u sluajevima gde se striktno
zahteva visok stepen zatite voda od
zagaenja i tretman praktino celokupnog
kinog oticaja sa puta.

S obzirom na uobiajeni sastav kinog oticaja
sa sobraajnica, najee se primenjuju
sledei ureaji, samostalno ili u kombinaciji,
ponekad zajedno sa retenzionim bazenima:
- talonice za uklanjanje suspendovanih
materija (a zajedno sa njima i veeg dela
tekih metala i drugih zagaenja)
- sepratori ulja za uklanjanje nerastvorenih
materija lakih od vode (razliiti laki
ugljovodnonici masti i ulja)

Pored nevedenih ureaja za tretman kinog
oticaja, mogu se u pojedinim sluajevima
primeniti i ureaji za prijem i treman
akcidentnih zagaenja (npr. prihvatni bazeni
za izliveno zagaenje i sl.) koji se projektuju i
izvode na osnovu zahteva nadlenih organa.

Za procenu efikasnosti talonica koje se
koriste za tretman kinih voda koristi se
teorija idealnog taloenja diskretnih estica.
Pod dejstvom gravitacije bilo koja estica
koja ima gustinu veu od 1000 kg/m
3
tonue
u mirnoj vodi ubrzano, sve dokle se otpor
tonjenja ne izjednai sa efektivnom teinom
delia.

A A'
Q Q
v
h
B
OSNOVA
v
h
zona taloenja
zona
ulaza
zona
izlaza
zona istaloenog mulja
v
h
v
o
v
i
h
o
h
i
L
Q Q putanja estice
VERTIKALNI PRESEK
DL DL

Slika 7.3.11: Idealna pravougaona talonica
sa horizontalnim tokom
Usvajajui da se sve estice taloe diskretno
(nezavisno jedna od druge) i da su one koje
su stigle do dna uklonjene, brzina toka v
h
,
visina h
o
i duina talonice L odreuju brzinu
tonjenja (taloenja) v
o
estica koje e biti u
potpunosti uklonjene taloenjem, ak i ako su
na ulazu u talonicu bile na povrini vode,
(trajektorija v na prethodnoj slici). Brzina v
o
je
kritina brzina tonjenja, odnosno:

A
Q
v
o
=

gde je A = BL povrina vodenog ogledala
(dna) talonice.

Veliina Q/A poznata je kao povrinsko
optereenje (m
3
/m
2
/h ili m/h), i ne zavisi od
dubine talonice. Ona odreuje najmanju
brzinu tonjenja v
o
(kritina brzina tonjenja).
Sve estice ije brzine tonjenja su vee ili
jednake v
o
istaloie se u talonici.
Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
16 JP Putevi Srbije
estice sa brzinom tonjenja v
i
manjom od
kritine brzine v
o
nee biti u potpunosti
uklonjene taloenjem. U narednoj tabeli daju
se orijentacione vrednosti brzine taloenja
loptastih diskretnih estica prenika d gustine

s
u vodi temperature 10
o
C. Ove brzine mogu
posluiti kao orijentacione, dok se stvarne
brzine taloenja mogu dobiti merenjima
(ogled statikog taloenja).
Tabela 8.3.6. Orijentacione brzine taloenja
sfernih diskretnih estica u mirnoj vodi na
10
o
C
d s v v
(mm) (10
3
kg/m
3
) (m/s) (m/h)
10 2.65 0.734 2642.4
5 2.65 0.519 1868.4
1 2.65 0.175 630.0
0.5 2.65 0.091 327.6
0.1 2.65 0.009 32.4
0.05 2.65 0.002 7.2
0.01 2.65 8.9x10
-5
0.32
0.005 2.65 2.2x10
-5
0.079
0.001 2.65 8.99x10
-7
0.0032

U praksi, za uklanjanje peska iz vode koriste
se talonice sa povrinskim optereenjem, pri
merodavnom protoku, od oko 20 m/h, a ako
se eli uklanjanje sitnijih frakcija onda
povrinsko optereenje treba da bude nie.

Prilikom projektovanja talonice naroitu
panju treba posvetiti lakoi pristupa i
uklanjanja mulja i otpadaka koji se
zadravaju u talonici.

Po slinom principu kao taloenje odvija se i
proces flotacije - izdvajanje na povrini
estica ili kapljica (na primer ulja) lakih od
vode. Ovaj princip je primenjen kod ureaja
za uklanjanje ulja iz vode separatorima ulja.
Po analogiji sa teorijom diskretnog taloenja
efikasnost, odnosno stepen uklanjanja
kapljica je defnisan povrinskim
optereenjem koje je jednako kritinoj brzini
isplivavanja v
o
=Q/A. Uobiajeno povrinsko
optreenje sepratora masti i ulja iznosi od
110
-3
m/s do 310
-6
m/s. Efikasnost
uklanjaja ulja moe se poveati ugradnjom
materijala za koalescenciju ulja u separatoru
(tzv. koalescentni filtri). Koalescencija je
proces slepljivanja sitnih kapljica u vee, koje
zatim bre ispilivavaju na povrinu.
Efiksanosnt koalesecntnih filtera mora biti
dokumentovana odgovarajuim atestima.

Vano je naglasiti da se u opisnim
separatorima mogu ukloniti samo slobodna
ulja ili masti (ulja u obliku kapljica, odnosno
masti u obliku estica). Ako se eli uklanjanje
emulgovanih ili ak i rastvorenih ulja,
potrebno je primeniti filtraciju vode kroz
odgovarajue ispune ili primeniti druge
postupke tretmana.
8.3.4.3.6 Ispust vode
U zavisnosti od lokalnih uslova, sakupljene
vode sa puta se mogu isputati u javnu
kanalizaciju ili u prirodni vodoprijemnik (reka,
kanal, jezero i sl.).

U sluaju da vodu treba izliti u javnu
kanalizaciiju, tehniku dokumentaciju treba
uraditi u skladu sa prethodno pribavljenim
uslovima nadlenog Javnog komunalnog
preduzea koje upravlja javnom
kanalizacijom na koju e se prikljuiti sistem
za odvodnjavanje puta. Ovi uslovi e detaljno
defnisati mesto prikljuenja, visinske kote i
nain na koji treba projektovati i izvesti
objekat prikljuka na javnu kanalizaciju.

U sluaju da vodu treba izliti u prirodni
vodoprijemnik (reka, kanal, jezero, i sl.) treba
predivdeti izlivnu graevinu iji zadatak je da
sakupljenu vodu ispusti to bre i to bolje
izmea sa vodom u vodopijemniku.
Graevina na ispustu mora da bude
obezbeena od potkopavanja i ruenja tako
da je potrebno utvrditi obalu u okolini ispusta.

Ispust treba da bude tako postavljen da se
onemogui uspor vode prilikom merodavnih
visokih vodostaja u vodoprijemniku. Pojam
merodavnih visokih vodostaja sa kojima treba
raunati je najee nedovoljno jasno
definisan. Preporuka je da se ispust postavi
na koti koja omoguava slobodno isticanje u
recipijent i to za sluaj pojave vodostaja
povratnog perioda koji je isti kao povratni
period na koji je dimenzionisan sistem za
odvodnjavanje. Za sluaj pojave vodostaja u
recipentu koji je veeg povratnog perioda,
dozvoljava se pojava uspora, ali je potrebno
hidraulikim proraunom proveriti isticanje u
tim uslovima i pokazati da sistem ima
dovoljnu propusnu mo i u tim uslovima i da
nee doi do zadravanja vode na kolovozu.

Za potrebe defnisanja reenja ispusta
neophodno je detaljno se upoznati sa
lokalnim uslovima i pirbaviti vodne uslove od
nadlenog vodprivrednog organa, gde mogu
biti defnisani detaljniji zahtevi koje treba
ispuniti u konkretnom sluaju.
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Sistem za odvodnjavanje
JP Putevi Srbije 17
8.3.5 PODPOVRINSKO
ODVODNJAVANJE - DRENAE
Podpovrinsko odvodnjavanje sa drenaama
namenjeno je spreavanju doticanja vode u
trup puta i obezbeuje odvodnjavanje i
snienje nivoa podzemne vode. Isto tako se
ubrzava konsolidacija, stabilizacija i
poboljava nosivost jako stiljivog, malo
propusnog i slabo nosivog koherentnog tla.

Podpovrinsko odvodnjavanje obezbeuju
drenae i pratei objekti koji su povezani sa
drenaama.
8.3.5.1 Opis
Za ovu vrstu odvodnjavanje se upotrebljavaju
- plitke i duboke podune i poprene
drenae, i
- vertikalne drenae i drenane buotine.

Plitke i duboke podune i poprene drenae
mogu se ugraditi na
- planumu iskopa,
- nabijenoj glini,
- podlonom sloju iz cementnog betona.

Vertikalne drenae i drenane buotine mogu
biti
- buene (sa ostranjivanjem jezgra) ili
- utisnute.
8.3.5.1.1 Drenane cevi
Cevi za plitke i duboke podune i poprene
drenae mogu biti
- polimerne (savitljive i tvrde) ili
- iz cementnog betona.

Presek cevi za drenae moe biti kruni ili u
obliku tunela. Cevi moraju biti perforirane.

Polimerne drenane cevi za drenae moraju
odgovarati zahtevima za
- dimenzije: prenik cevi i debljina zida,
- masu,
- raspored i povrinu drenanih otvora za
vodu,
- krutost.

Kvalitet polimernih cevi i fazonskih komada
za drenae mora odgovarati zahtevima DIN
4262-1 Sistemi cevi za podzemno
odvodnjavanje.

Za sve drenane cevi i fazonske komade iz
polimernih materijala, moraju se u tehnikoj
dokumentacijii navesti sledei podaci
- prenik,
- zahtevani tip perforacije: TP (360o), LP
(220o), MP (120o), UP (bez perforacije) i
- kategorija cevi u zavisnosti od zahtevane
obodne krutosti: ND odnosno SD.

U tehnikoj dokumentacijii moe se zahtevati
i vea krutost od minimalno zahtevane u
standardu (nestandardni zahtevi), ali za takve
primere moraju se izraditi posebne cevi.

Za dreniranje tunela mogu se upotrebiti
drenane cevi tipa R2, C1 i C2. Tip drenane
cevi mora se odrediti u tehnikoj
dokumentacijii.
8.3.5.1.2 Materijali za zasipanje
Smese kamenih zrna
Sastav smese kamenih zrna za zasipanje
poprenih, podunih i vertikalnih drenaa,
koje nisu obavljene sa geotekstiom, moraju
odgovarati sledeim graninim vrednostima:

40 12
15
15
< <
Z
D
d
d


52 12
50
50
< <
Z
D
d
d


gde je:

d
15 D
, d
50 D
prenik zrna kod 15 % odnosno
50 % prosejavanja smesa
kamenih zrna za zasipanje
drenae

d
15 Z
, d
50 Z
prenik zrna kod 15 % odnosno
50 % proseavanja zemljanog
materijala uz drenau, kojem se
eli spreiti pristup u drenau.

Ako je smesa kamenih zrna za zasipanje
obavijena sa geotekstilom, onda se smesa
kamenih zrna mora sastaviti tako da
obezbeuje koeficijent vdopropusnosti
k>10
-4
m/s. Uzorak za ispitivanje mora se
pripremiti po modifikovanom Proctorovom
postupku.

Stepen neravnomernosti granulacija
U=d
60
/d
10
mora biti vei od 8 kod
neobavijenih smesa kamenih zrna. Kod
obavijenih smesa U mora biti vei od 3, ako
je smesa sastavljena iz vie od tri frakcije,
kod jednofrakcijske smese zrna (osnovna
frakcija) vrednost stepena U prema dole nije
ograniena.



Sistem za odvodnjavanje Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
18 JP Putevi Srbije
Geotekstil
Geotekstil za obavijanje smesa kamenih zrna
ili meavina cementnog betona za dubinsko
odvodnjavanje - drenae, mora odgovarati
zahtevima iz tabele 8.3.7.
Tabela 8.3.7: Minimalni zahtevi geotekstila za
podpovrinsko odvodnjavanje
Osobine
geotekstila
Jed.
mere
Min.
zahtevi
Postupak
za
ispitivanje

Mehanike
osobine

- vrstoa na
zatezanje
popreno,
poduno

- izduenje pri
lomu-kidanju

- otpornost na
dinamiki
proboj

- otpornost na
proboj (CBR)

Hidraulike
osobine

- karakteristina
veliina pora

- indeks brzine
toka

- keoficijent
propusljivosti
pri 20 kPa





kN/m




%


mm



N





mm


m/s


m/s




> 14




> 30


< 30



> 2000





0.05
sO90<
0.5
3 10
-3


>10 kzemlje




EN ISO
10319



EN ISO
10319

EN 918



EN ISO
12236




EN ISO
12956

EN ISO
11058

E-DIN
60 500-4


Donja granina vrednost ne sme biti manja
od zahtevane vrednosti iz tabele 8.3.7.
8.3.5.1.3 Drenane trake
Uslovljeni minimalni zahtevi za osobine
drenanih traka moraju se uskladiti sa
uslovima geotehnikog elaborata.

Izabrana drenana traka mora biti
opredjeljena na osnovu sledeeg opteg
opisa:
- koncepta,
- vrste materijala i
- dimenzija.

U geotehnikom elaboratu moraju se
definisati zahtevi za osobine drenane trake
navedeni u tabeli 8.3.8.
Pavilnost izbora drenane trake za
raspoloivu tehnologiju utiskivanja treba
potvrditi na probnom polju. Donja granina
vrednost ne sme biti manja od zahtevanih
vrednosti iz tabele 8.3.8.
Tabela 8.3.8: Zahtevane osobine drenanih
traka
Osobine
drena\nih
traka
Jed.
mere
Min.
zahtevi
Postupak
za
ispitivanje

Mehanike
osobine jezgra

-vrstoa na
zatezanje

-izduenje pri
lomu-kidanju

Odvodna
sposobnost
trake
poduno

Mehanike
osobine ovoja
- geosintetike

- vrstoa na
zatezanje

- izduenje pri
lomu-kidanju

Filtersko-
drenane
osobine ovoja
geosintetike

-efektivni otvor
pora

- keoficijent
propusnosti

- permitivnost





N/cm


%


m
3
/s








N/cm


%







m


m/s


s
-1




150


25


5 10
-5








120


40







< 100


1 10
-3


1.2





EN 527





EN ISO
12956







EN
29073









EN ISO
12956

EN ISO
11058

EN ISO
11058


Za drenane trake treba upotrebiti puno ili
uplje jezgro sa rebrastim presekom iz
polietilena male gustine.