Osnove MIG zavarivanja U osnovi MIG zavarivanje pod zatitnim gasom je jednostavno i ne zahteva vie od nedelju dana treninga.

Medjutim kvalitet vara moze fluktirati u zavisnosti od drugih faktora a ne samo od vetine varioca. Osnovne tehnike su veoma jednostavne poto se elektroda dovodi automatski kroz pitolj-gorionik, za razliku od IG zavarivanja gde varilac mora u drugoj ruci dr!ati popunjavaju"u elektrodu #popunjavau"i materijal$, mora %esto skidati ljaku i menjati elektrodu. MIG tra!i samo da varilac vodi pravilno zavariva%ki pitolj u pravilnoj poziciji du! vara. &a!no je celo vreme odr!avati istu preporu%enu kontakt-razdaljinu. 'ravilno podeavanje zavariva%kog pitolja takodje je va!no (igurnost pre svega 're nego to po%nete sa radom mislite na svoju sigurnost. &arioci u MIG-u su %esto izlo!eni opasnim gasovima i tetnim supstancama. Ovo zavarivanje proizvodi dimove koji sadr!e razli%ite tipove oksida, jake toksi%nosti. Uz to, ugljen dioksid i ozon mogu )iti opasni ukoliko ne postoji adekvatno provetravanje. akodje, s o)zirom da su gasovi pod pritiskom postoji opasnost od eksplozije i vatre, tako uo)i%ajene predostro!nosti su ograni%enje kiseonika u vazduhu i dr!ati zapaljive materijale dalje od radnog mesta. 'ogledajte vae okru!enje, *emojte variti u )lizini zapaljivih materijala, ili na mokrom podu. *osite zatitnu ode"u i o)u"u, zatitne rukavice, zastitne nao%are, zatitni lem . +atitni gas +atitni gasovi su potre)ni za Gasno lu%no zavarivanje elektri%nim liukom za zatitu od atmosferskih gasova kao to je azot i kiseonik , koji mogu uzrokovati nedostatke u varu, poroznost, krtost, gu)ljenje osnovnih mehani%kih svojstava, ukoliko dodju u kontakt sa lukom, elektrodom ili radnim metalom. Ovaj pro)lem je uo)i%ajen u svim lu%nim zavarivanjima, s tim to se u MIG i IG zavarivanju gas dovodi odvojeno do mesta varenja. ,edan nedostatak ovog tipa zavarivanja je da su inertni gasovi skupi. *aprimer gas argon je elemenat i ne mo!e se proizvesti fa)ri%ki, on se nalazi u vazduhu u veoma malim procentima. On se do)ija hla-enjem velikih koli%ina vazduha do veoma niskih temperatura pri %emu se argon na odre-enoj temperaturi kondenzuje u te%ni gas i kao takav mo!e se izdvojiti i spremiti u )oce pod pritiskom. U odnosu na skupi argon, .O/ je neuporedivo jeftiniji i sasvim podesan za ve"inu primena u zavarivanju. +)og koritenja .O/ ovo zavarivanje naj%e"e naziva M0G #Metal 0ctive Gas$. Iz)or zatitnog gasa zavisi od vie faktora, naj%e"e u zavisnosti od tipa materijala koji se vari, zavariva%ke procedure itd. 1ist inertni gas kao to je argon i helium, se koriste za ne-%eli%ne materijale#aluminijum npr.$ +a %elike %ist argon nije podesan jer ne o)ez)edjuje adekvatno prodiranje varnog metala, ili uzrokuje nepravilan zavariva%ki luk ili raz)acivanje metala #sa heliumom$. %ist ugljen dioksid, s druge strane, omogu ava du)oko prodiranje varnog metala, ali dozvoljava deleimi%no formiranje oksida, koji sla)i mehani%ka svojstva materijala na mestu varenja. *iska cena ugljen dioksida je privla%an iz)or, ali z)og jakog luka raz)acivanje materijala je neiz)e!no i varenje tankih materijala je ote!ano. ako je naj)olja kom)inacija 0rgona i ugljendioksida u procentima 234 5 /34 ili meavina do 674 5 874. Uopte za strujno kolo je podesniji ugljendioksid jer poja%ava varni luk i varnu toplotu. 0rgon se o)i%no mea sa ostalim gasovima, kao to je kiseonik, helium, azot. 9odavanje do 34 kiseonika#kao i ve" pomenute ve"e koncentracije ugljendioksida$ mogu )iti od koristi u varenju nerdjaju"ih %elika i li veoma tankih materijala, medjutim u ve"ini slu%ajeva meavina sa ugljendioksidom je )olji iz)or, jer pove"anje kiseonika %ini da zatitni gas oksidise elektrodu, sto dovodi do poroznosti u varnom sloju, ako elektroda ne sadrzi dovoljno neutralizatora oksida. :om)inacija 0rgon;elium je u potpunosti inertna i koristi se za ne-%eli%ne materijale. :oncentracija od 374 do

234 podi!e volta!u i pove"ava toplotu varnog luka. &ia koncentracija helijuma takodje po)oljava kvalitet i )rzinu varenja i koristi se za varenje aluminijuma. &odonik se ponekad dodaje u 0rgon u malim koli%inama #do 34$ za varenje nikla i veoma tankih nerdjaju"ih %elika. U ve"im koli%inama # do /34 vodonika$ koristi se za varenje elektro-provodljivih materijala kao sto je )akar. Medjutim ne )i tre)ao da se koristi za vareneje %elika, aluminimuma ili magnezijuma z)og rizika vodoni%ne poroznosti. 9odatno, azot se ponekad dodaje vodoniku u koncentracijama od /34 do 374 za zavarivanje )akra, ali je koritenje azota uopte veoma ograni%eno. Gasne meavine ugljendioksida i kiseonika se retko koriste u industriji u (evernoj 0merici, ali su dosta %este u <vropi i ,apanu. U novije vreme koriste se meavine %ak tri gasa, za pove"anje kvaliteta vara naro%ito za varenje %elika koristi se meavine argona, ugljendioksida, i kiseonika. 9ruge meavine dodaju malu koli%inu helijuma u kom)inaciju 0rgon-:iseonika. Ove meavine kako se nalazi, poja%avaju volta!u varnog luka i )rzinu varenja. =rzina toka gasnog fluida zavisi primarno od varne geometrije, )rzine varenja, struje, tipa gasa i topljenja metala koji se koristi. &arenje ravnih povrina zahteva )r!i tok gasa nego kod varenja !lje)ova, jer je disperzija gasa ve"a. &e"a )rzinna varenja zna%i da je potre)na veca koli%ina gasa u datom trenutku da omogu"i adekvatno pokrivanje prostora. rening za po%etnike

U MIG - M0G varenju elektroda , potroljiva !ica i zatitni gas dovode se kroz varila%ki pitolj. Mnogi fa)rikanti daju prednost MIG varenju z)og toga sto ga je lake izvriti, var je %istiji i zahteva manje %i"enja nakon varenja nego varenje sa elektrodom. akodje nudi )olju kontorlu zavarivanja kada se radi sa tanjim materijalima. 0ko niste ranije nikada varili zapo%nite sa MIG varenjem savetuju eksperti. MIG je lako nau%iti i postati majstor, a u stvari mo!ete uraditi isti posao kao i zavarivanjem elektrodom. 'ri zavarivanju elektrodom uvek se deava po%etnicima da

se elektroda zalepi, to zna%ci da tre)a upotre)iti novu elektrodu, to je uzrok frustracija po%etnika, a i %esto odustajanje od zavarivanja. U MIG zavarivanju jednostavno pritisnete okida% zavariva%kog pitolja i vodite var u !eljenom pravcu. <vo nekoliko tajni za majstorisanje MIG zavarivanja. 're nego to otpo%nete zavarivanje ispro)ajte nekoliko varova na sli%nim materijalima iste de)ljine. 9ok ve!)ate u%ite se, i o)ratite pa!nju na to ta %ini var do)rim a ta loim. *apravite do)ar var, a onda promenite podeavanja i parametre i pogledajte kako to deluje na postoje"i var. 'o%nite svaki zavariva%i postupak %iste"i radni deo koji !elite da varite#)azni metal$, sa !i%anom %etkom ili ako su vam kleta za uzemljenje na kontaktu sa ofar)anim ili zardjalim delom, mo!ete imati pro)lem da startujete zavariva%ki luk, to vam je isto kao zardjale kleme na akumulatoru auta. 'odesite dovoljnu koli%inu zatitnog gasa, tede"i na gasu mo!ete napraviti siromaan i porozan var. 'odesite du!inu izlaza !ice iz zavariva%kog pitolja na 8>?@ in%a do A>B@ in%a. *eravnomerno postavljanje du!ine izlaza !ice izaziva razli%it napon struje i nepravilan var. 'o%etnici imaju skonost da dr!e pitolj dalje od materijala koji vare, i nisu dovoljno )lizu da vide spojeve koje vare. :oristite o)e ruke da dr!ite %vrsto pitolj, vodite !icu u pravcu ivice varnog !le)a, )rzina kojom vodite var uti%e na o)lik i kvalitet vara. &a var tre)a da je irine kao najtanji deo radnog#)aznog$ metala. 'reirok var mo!e )iti izazvan sporom )rzinom kretanja pitolja - uo)i%ajena greka po%etnika. (pora )rzina kretanja, vodjenja vara, takodje mo!e izazvati nedozvoljeno povienu tooplotu to opet mo!e izazvati izvitopernost i iskrivljenje radnog dela #)aznog metala$. +a zavarivanje tanjih %elika upotre)ite smeu od 234 argona i /34 ugljen dioksida. 0ko koristite 8774 ugljen dioksid radi du)ljeg prodiranja vara, tre)a da znate da to izaziva ve"e raz)acivanje materijala nego prethodno pomenuta smea. 0ko varite aluminijum koristite samo argon. +a nerdjaju"e %elike koristite trostruku smeu od 674 helijuma, 2,34 argona i /,34 ugljen dioksida. :oristite manji pre%nik !ice za tanje metale. 1uvajte vae !ice u %istom i suvmom mestu da iz)egnete kontaminaciju koja dovodi i uzrokuje siromaan porozan var. &e!)ajte zavaarivanje u razli%itim pozicijama - ravno, horizontalno, iznad glave i vertikalno. (ve to zahteva razli%ite tehnike. :oristite vae ui isto kao i o%i, oslukujte zvuke, cvr%anje kao kad se pr!i slanina zna%i da ne radite stvari korektno, glasno pratanje, pucanje, zna%i o)i%no da dr!ite predaleko pitolj od mesta vara ili da )rzina odmotavanja !ice tre)a da se pove"a. Cica za .O/ zavarivanje mora da )ude apsolutno %ista i )ez korozije. U MIG zavarivanju %isto"a je veoma )itna, tako da i najmanji trag korozije, ulja, far)e ili druge ne%isto"e odrazi"e se na kvalitetu vara. Ovo se tako-e odnosi na radni metal, zato postarajte se da temeljito o%istite povrine koje "ete variti i jo jednom proverite da je !ica za zavarivanje u perfektnom stanju.

9opremanje !ice =rzina dovoda !ice je verovatno najva!nije podeavanje na vaem aparatu i sigurno podeavanje gde "ete imati najvie posla. Mnogi pro)lemi MIG zavarivanja nastaju upravo z)og nepravilno podeene )rzine !ice. &i mo!ete imati do)ar var pri nepravilno podeenoj ja%ini struje, sla) ili prevelik prodor vara, ali var %e jo uvek izgledati do)roD *epravilno podeena )rzina !ice, i ne mo!ete uopte da varite..D Uopte za tanje metale !ica se podesi na najmanju )rzinu koju aparat ima, zavariva%ka struja se smanjuje ako je )rzina !ice manja, tako se tanji metali mogu sporije

variti i imati )olju kontrolu procesa. Mogu"e je smanjiti )rzinu !ice smanjuju"i razmak kontakta i radnom metala. Ovo mo!e dovesti do pregrevanja kontaktnog vrha i zaustaviti dovod !ice, ali mo!e )iti korisna tehnika na nekim mestima, za kra"i period i to ako je kontakt predimenzionisan u odnosu na !icu. +a varenje u uglovima pove"aj )rzinu !ice. Ovo smanjuje du!inu luka i omogu"ava variocu da vari direktno u liniju ugla nego da se luk gu)i po stranama. 0ko se radi vertikalno potre)no je )lago pove"ati )rzinu !ice u odnosu na ista flat podeavanja. =rzina !ice i razli%iti tipovi aparata =rzina !ice "e se pove"ati automatski ako se pove"a zavariva%ka struja. +a male ho)i aparate mora"ete ru%no podesiti )rzinu !ice jer je dopremanje !ice nezavisno od podeavanja struje. (kuplji aparati imaju automatsku regulaciju )rzine !ice u odnosu na struju a dugmad su samo za dodatno fino podeavanje. ipovi !ice :oristite odgovaraju"i tip !ice za )azni metal koji varite - nerdjaju"u !icu za nerdjaju"e metale, aluminijumsku !icu za aluminijum i %eli%nu !icu za %elike. +a %elike naj%e"i tip !ice je <E27(-F #severnoameri%ka oznaka$ podesna je za zavarivanje prljavih i zardjalih %elika. +a zavarivanje nisko-ugljeni%nih %elika !ica za zavarivanje prevu%ena je )akarnom zatitom da se spre%i povrinska korozija. 1ak i sa tom zatitom nikad ne dr!ite )ilo koji tip !ice za zavarivanje #%ak i aluminijumske$ u vla!nom okru!enju kao to su gara!e, )arake ili radionice koje se ne zagrevaju. *ema potre)e da ka!emo da i MIG aparati ne )i tre)ali )iti %uvani u ovakvim uslovima. *e ostavljajte !icu u aparatu ako ga ne"ete koristiti du!i period vremena. MIG !ica nagri!ena korozijom ne samo da "e dati nekvalitetan var ve" mo!e kontaminirati ili otetiti plamenik, i vo-ice !ice. 're%nik !ice je tako-e )itan jer mora da odgovara !le)u valjaka koji vode !icu. :rajnje je )itno da !ica i valjci )udu pravilno podeeni za nesmetano dopremanje !ice do pitolja. O)i%no je pre%nik !ice 8.7 mm, 7.B mm ili 7.F mm, a oda)iraju se prema de)ljini materijala koji se vari. ako se !ica 7.F mm. koristi za tanje materijale kao to je naprimer limarija automo)ila, dok se !ica 7.B mm. koristi za razna ku"ita i fa)ri%ke proizvode. Cica pre%nika 8.7 mm. je kompati)ilna samo sa visoko-profesionalnim mainama velike snage. U svakom slu%aju pri kupovini !ice proverite !le) valjaka preko kojih !ica prelazi u vaem aparatu. *a kraju !ica se isporu%uje u koturovima u razzli%itim te!inama. *e odgovaraju sve te!ine svim MIG aparatima, pose)no ako kupite kotur !ice od 83 kg, zato dvaput proverite da li ta te!ina odgovara vaem aparatu, pa %ak i ako va aparat mo!e da podnese tu te!inu nije preporu%ljivo koristiti kotur od 83 kg. ako ne varite %esto.

MIG zavarivanje nerajuih elika

+avarivanje ner-aju"ih %elika u sprejnom nanosu metala 're%nik elektrode je 8>8F in%a, o)i%no 7.7?3@, 7.7A3@, i 7.7A7@ pre%nici !ice se koriste pri relativno visokoj ja%ini struje za sprejno-lu%ni nanos metala. O)i%no je potre)na ja%ina struje od A77-A37 ampera za 8>8F in%a pre%nik !ice, zavisno od zatitnog gasa i tipa ner-aju"eg %elika koji se vari. Eaz)acivanje materijala je prisutno i u zavisnosti je od meavine zatitnog gasa i )rzine toka gasa, )rzine napajanja !ice i karakteristika zavariva%ke struje. 9.<'#jednosmerna struja elektroda pozitiv$ koristi se za ve"inu zavarivanja ner-aju"ih %elika. Gasna meavina tre)a da sadr!i 8 ili /4 argon-kiseonika, preporu%ljivo je za sprejni nanos materijala pri varenju ner-aju"ih %elika. +a spajanje metala sa otvorenim !le)om #razmakom$ potre)no je postaviti sa zadnje strane plo%u podmeta% da se spre%i propadanje vara. Uo)i%ajeno se postavlja )akarna plo%a, ali ukoliko se takva plo%a ne koristi, potre)no je napraviti prvi prolaz u kratko-lu%nom nanosu materijala. &o-enje pitolja-plamenika vri se takozvanom @forhend@ tehnikom tj. nagnutom rukom pod odre-enim uglom pri %emu je ruka varioca izlo!ena ve"oj toploti ali je omogu"ena ve"a vidljivost. +a zavarivanje materijala 8>? in%a i de)ljih, pitolj )i tre)alo pokretati napred-nazad i voditi ga linijom popunjavaju"eg !le)a i u isto vreme potre)no ga je pokretati levo-desno tj. unakrsno da )i se izvrilo popunjavanje !le)a i o)ez)edio %vrst spoj radnih delova. +a tanje materijale me-utim dovoljno je pokretati pitolj plamenik napred-nazad du! linije spajanja radnih delova. <konomi%niji nanos materijala je kratkospojni-lu%ni nanos, koristi se za tanje materijale i kad se vari iznad glave varioca, a osim toga ovaj nanos se koristi za prvi prolaz vara u drugim tipovima zavarivanja. Problemi MIG zavarivanja Ispup%en var 0ko se primeti iz)o%en o)lik varnog ava onda to zna%i da su podeavanja MIG aparata previe sla)a za de)ljinu materijala koji se vari. 9rugim re%ima, zavariva%ki luk nema dovoljno visoku temperaturu i ampera!u da )i omogu"io prodiranje vara u )azni metal. 9a )i se varni av @spustio@ i o)ez)edilo dovoljno prodiranje vara u )azni metal potre)no je podesiti pravilnu ja%inu struje #ampera!u$ za zadatu de)ljinu )aznog metala. 0ko je ampera!a pravilno podeena tre)a proveriti napon luka #volta!u$. 0ko je napon luka suvie sla) to o)i%no dovodi do drugog pro)lema tj. raz)acivanja materijala. (a druge strane ako je napon luka#volta!a$ suvie visok, varilac ne"e mo"i da kontrolie ceo proces, i var "e imati tendeciju progorevanja. ,edan od na"ina da se proveri pravilna volta!a je sluanjem. Ispravan zavariva%ki luk ima svoj odre-en zvuk. *aprimer u kratkospojnom lu%nom nanosu materijala, zavariva%ki luk "e imati postojan zuje"i zvuk. 'ri visokoj ampera!i u sprejnom nanosu materijala, luk "e imati prate"i zvuk. +vuk zavariva%kog luka mo!e ukazati na pro)lem, stalno itanje ukazuje da je volta!a suvie visoka i da mo!e do"i do progorevanja )aznog metala, dok glasan praskaju"i zvuk mo!e ukazati na nisku volta!u. *edovoljno dopremanje !ice 0ko se !ica ne doprema dovoljno ili se ne odmotava glatko ili ako varilac %uje pucketave zvuke u ka)lovima pitolja, onda to mo!e da ukazuje na pro)lem dopremanja !ice do pitolja. Glavni pro)lemi dovoda !ice su u podeavanjima aparata i odr!avanju aparata. Uo)i%ajena navika me-u variocima je da podese prevelik izlaz !ice iz pitolja to mo!e da dovede i do drugih pro)lema, nesta)ilan luk, poroznost vara i nekvalitetan varni av. 'roverite da li je kontaktni vrh pitolja u radnom stanju, i da li je izlaz !ice odgovaraju"i za pre%nik !ice koji koristite. &izuelno proverite da li je radni deo, kontaktni vrh unutar dizne istroen #postao jajast$, ako jeste zamenite ga.

&o-ica pitolja kroz koju se !ica doprema mora odgovarati pre%niku !ice sa kojom se radi. &o-ica mora )iti o%i"ena ili ukoliko se !ica ne doprema glatko tre)a )iti zamenjena. 1i"enje vo-ice vri se jednostavno produvavanjem kompresorom pod niskim pritiskom. Istroen pitolj. 0ko pitolj tokom rada postaje ekstremno vru" na jednom odrednjenom mestu, to pokazuje na unutranje ote"enje pitolja i mora se zameniti. 'roverite da li je pitolj dovoljno veliki za zavariva%ki posao koji radite. &arioci vole da koriste male pitolje jer su oni laki za dr!anje u ruci i rukovanje, ali ako je pitolj previe mali za de)ljine metala koje varite on "e se pregrevati. &aljci prenosnici !ice mogu )iti istroeni i moraju se zameniti. Mo!e se vizuelno utvrditi da li su !lje)ovi na valjcima, prenosnici !ice istroeni i da li je potre)na zamena. 'roverite da li je pokretljivost valjaka pravilno podeena. ako-e proverite da su valjci i cev za dopremanje !ice dovoljno )lizu i da li !ica nesmetano prolazi kroz cev. *a nekim aparatima kalem sa !icom je podeljiv i tre)a ga podesiti da !ica neometano prolazi kroz cev. 9eava se da se !ica i dalje odmotava nakon to je o)ara% pitolja-plamaenika oslo)o-en, nepravilno podeena tenzija valjaka prenosnika !ice i !ica po inerciji nastavlja da izlazi iz pitolja. Opet tre)a pravilno podesiti i uskladiti odmotavanje kalema i !le)astih valjaka prenosnika !ice. Prednosti i nedostaci MIG-a 'rednosti MIG-a visoka produktivnost, jer vi ne morate da zaustavljate zavarivanje da )i promenili elektrodu ili da )i %esto %istili var i skidali ljaku lako nau%iti, a var do)ro izgleda skoro da nema %ienja mo!e da vari ner-aju"e %elike, nisko-ugljeni%ne %elike, aluminijum mo!e da vari u svim pozicijama Glavni nedostaci MIG-a zahteva )ocu zatitnog gasa cena kotanja potroivih delova, kontaktni vrh, dizna, kalem !ice ne vari do)ro na ofar)anim, zar-alim i prljavim povrinama nije do)ar za de)ele %elike jer nema dovoljan prodor te%nog metala 'ulsni MIG ek nedavno razvijen metod zavarivanje pulsni #impulsni$ trensfer metala je )aziran na sprejnom nanosu materijala ali koristi pulsirajucu struju da topi zicu dozvoljavajuci po jednu kapljicu istopljenog metala pri svakom impulsu. 'ulsni MIG ima preimu"stva jer dozvoljava da zavariva%ka struja )ude ni!a, smanjuju"i uopte toplotu zone varenja a time smanjuje veli%inu zavariva%kog rastopa time omogu"ava MIG variocu da vari tanke materijale . 'ulsni MIG daje sta)ilan luk )ez raz)acivanja materijala, jer nema kratkolu%nog spoja. ako-e je podesan za mnoge metale a mo!e da se koristi i de)lja elektroda. Manji zavariva%ki rastop daje vie mogu"nosti i kontrole vodjenja vara i zavarivanja u svim pozicijama, naro%ito podesan za vertikalno zavarivanje. U pore-enju sa kratkolu%nim GM0G zavarivanjem ovaj metod je neto sporiji, maH )rzina B3 mm>sec #/77 in%a>min.$ a postupak zahteva da zatitni gas )ude prvenstveno argon sa manjom koncentracijom ugljendioksida. 'ulsni MIG zahteva da aparat poseduje pose)an izvor napajanja koji mo!e dati pulsnu struju frekvencije izmedju A7 i ?77

pulseva#impulsa$ u sekundi. o nemaju svi aparati, ali ovaj metod je postao popularan jer ima dosta prednosti nad klasi%nim MIG-om5 I manja ulazna toplota I manja tooplota zone varenja I manji zavariva%ki rastop I )olja kontrola vodjenja vara I lake vari u vertikalnoj poziciji I vari tanke limove I vari o)ojene metale

Tajne MIG zavarivanja Jedna od njaeih greaka koje izazivaju oteenja je dozvoliti variocu da radi nasvoj nain i ignoriu neke osobenosti MIG gasnog varenja, ak iako imaju znaajno iskustvo i vetinu u zavarivanju elektrodom. U MIG zavarivakom ostu ku elektrini tok struje se us ostavlja izmedju elektrode i radnog dela to rouzrokuje termalnu to lotu i delimino jonizujui gas. !truja takodje stvara okolno magnetno olje, koje uslovaljava interakciju sa strujnim oljem. "oliko zatitni gas utie na kvalitet vara# $a veinu mekih elika, %&' e ru(iti adekvatnu zatitu, za kvalitetnije elike sa osebnim zahtevima, moraete da razmislite o dodavanju argona u %&' gasnu meavinu. $ato) *rgon je u osnovi inertan gas i nee raviti reakciju sa tenim varom ili tenim metalom. "ad se %&' mea sa *rgonom reakcija gasa je smanjena i zavarivaki luk je mnogo stabilniji. *li *rgon je sku . U industriji zavarivanja, izbor odgovarjueg zatitnog gasa je nauka za sebe. "arakteristike kao to su debljina, ozicija zavarivanja, renik elektrode+(ice, stanje ovrinskog sloja baznog metala, izbor zavarivake rocedure zanaajno utiu na rezultate i krajnji ishod zavarivanja. $a hobi zavarivanje i malu rivredu uobiajene su sledee gasne meavine, %&'+ -../ , niska cena, uo te najvei rodor varnog metala, visok nivo razbacivanja metala. *rgon+01/ %&'+'1/ , via cena, najee koriteno od hobista, mala 2abrika roizvodnja, manji nivo razbacivanja, kvalitetniji var... *rgon+31/, %&'+ 1/, visoka cena, ovo je meavina za 2abrike roizvode, malo razbacivanje metala, odlian rodor metala i za te(e a likacije kvalitetnih valjanih elika. *rgon+4./ %&+-./ , najsku lja cena, koristi se u veim 2abrikama, u otreba na ovrinski zatienim elicima, dobar rodor metala, dobro nanoenje.

5ema rodiranja vara u bazni metal u zavisnosti od vrste zatitnog gasa "ako ostii visok kvalitet MIG vara) 6okuajte sa manjim renikom (ice. 7azlog) 8eina varilaca okuava da na ravi var koji je veliki , a to dovodi obino do rogorevanja materijala. *ko odr(avate zavarivaku struju niskom, to daje svakako manji luk i time se smanjuje tendecija ka rogorevanju tanjih materijala. &vo je dobra re oruka za tanje materijale, ali razmislite o koritenju ove metode za deblje materijale tj. debljine vee od 9:-;< ina, zbog

rizika od nedostatka to ljenja i 2uzije dva materijala. "oliko je va(no dobro elektrino uzemnljenje u MIG zavarivanju) U lunom zavarivanju, luk se 2ormira izmedju elektrode i radnog materijala. =a se ovo obavi is ravno, luk zahteva gladak rotok elektine struje kroz kom letno strujno kolo, sa minimumom ot ora. 6oetnici rave greku s ajajui kleta>elektrino uzemljenje? za 2arbane ovrine, ili zardjale ovrine, &be ove ovrine su elektrini izolatori i ne dozvoljavaju gladak tok struje. 7ezultirajui zavarivaki luk je teko odr(ati i nije stabilan. =rugi sluajevi ne ro isnog uzemljavanja su kleta koja su vrela na dodir, ili neis ravni kablovi koji generiu to lotu. =ruga kljuna taka rilikom uzemljavanja na koju treba obratiti a(nju je stavljanje uzemljenja na radni metal. $avarivaka struja e tra(iti utanju sa najmanjim ot orom ka strujnom luku, i ako se ne stavi dovoljno blizu strujnog luka, zavarivaka struja mo(e nai utanju ne oznatu variocu i unititi kom onente strujnog kola a arata. =akle vrsto stegnite radne kablove na ist ogoljen metal i blizu zavarivakog luka.

@aini nanoenja vara. >Arans2er metala? Aermin Arans2er metala koristi se da o ie ostu ak ri kome se (iana elektroda to i i renosi u rasto . @ajee nain na koji se to ljeni metal renosi na radni deo se vri se na tri naina + "ratkos ojni trans2er + Globularni trans2er + ! rej trans2er !tabilnost zavarivakog luka i metalurko+hemijske romene u (ici+elektrodi su zavisni od naina nanoenja vara. $avarivaki ostu ci se kategoriu rema nainu trans2era metala, tj. ti a nanoenja to ljenog metala>(ice? na radni deo. Globularni nanos 8elike <kugle< to ljenog metala renose se reko zavarivakog luka u gravitacionom trans2eru tj. u < adanju< na radne delove. <"a lje< rasto ljenog metala su obino vee od renika (ice. &vakav nanos metala ne obezbeBuje uno okrivanje i varni av nije gladak. Globularni <ka ljasti< nanos to ljenog metala stvara u mnogim sluajevima vee razbacivanje materijala, mo(e takoBe izazvati nekom letno s ajanje radnih delova zbog izbacivanja materijala iz rasto a adanjem velikih <ka ljica< tenog metala. ! rejni nanos @anos < rskanjem< ili ras rivanjem to ljenog metala 6reko zavarivakog luka nanosi se struja 2inih ka ljica sa (ice na bazni metal. &ve tene ka ljice su obino manje od renika (iane elektrode. $avarivaki luk je uvek risutan nakon to je jednom us ostavljen. ! rej trans2er koristi relativno visok na on luka >'C volta ili vie zavisno od ti a zatitnog gasa?, brzina na ajanja (ice i jaina struje su takodje vii od uobiajenih vrednosti. $bog visokog strujnog na ona ,jaine struje i brzine na ajanja (ice rezultat je visoka gustina struje . 8isoka gustina struje daje visok nanos to jenog metala. 8isoka tem eratura u takvom s rejnom zavarivakom luku ini rasto , <lokvicu< metala veom i vie tenom. $bog oviene tem erature i veliine rasto a, s rejni nanos metala je delimino ogranien u u otrebi i ostu cima zavarivanja. 8isoka tem eratura i veliina rasto a dozvoljavaju da se vari bazni metal debljine -:3< ili deblji, obino se vare ravni radni delovi sa <A< (lebom i to uglavnom u horizontalnoj oziciji.

"ratkos ojni nanos metala. &dnosi se na nanos metala ri kratkos ojnom strujnom luku. "ada se okida itolja+ lamenika ritisne elektroda+(ica se dovodi kroz itolj do kratkos ojnog strujnog kola sa baznim metalom stvarajui i odr(avajui zavrivaki luk. =ok se vari ovaj kratkos ojni ciklus se onavlja od '. do '1. uta u sekundi. U kratkos ojnom nanosu materijala (ica direktno dodiruje rasto metala. 6roblem 2uzionisanja, s ajanja dva radna dela mo(e se ojaviti kad se (ica to i a nema dovoljno energije da se s oje radni delovi. U ovakvim sluajevima varni av ima dobar izgled, a u stvari nije dolo do s ajanja dva radna dela. ! obzirom da nije lako vizuelno utvrditi da li je i u kojoj meri dolo do s ajanja, 2uzije dva radna dela, zavareni delovi se mogu roveriti ultrazvukom ili jednostavno na test savijanjem. Ukoliko i dalje ostoji roblem slabe 2uzije, varilac mo(e romeniti odeavanja a arata ili rei na s rejno+nanoenje metala. U s rejnom nanoenju metala zavarivaki luk uvek obezbeBuje dovoljno vrsto s ajanje radnih delova, oto s rejni nanos je naime omoguen iskljuivo ri visokoj am era(i koja o et obezbeBuje dovoljno to ljenje metala.

8ertikalno zavarivanje Ima mnogo metoda i odeavanja u zavisnosti od mesta gde varite, ta varite i sa im varite >s kojim a aratom? 6ret ostavimo da je to GM*D kratkoluni MIG sa (icom e0.s;, gasna meavina 01/ argon '1/ %o'. *ko je ri remljen s oj sa uglom zakoenja 9.+90E onda rvi korenski rolaz radite odozgo nani(e, ostali o unjavajuci rolazi odozdo navie. *ko se vari navie, zazor, razmak izmedju delova mora biti manji. =akle sa zakosenjem 9. E varenje navie, 6rvi>korenski? rolaz...-0 volti brzina (ice '.. ina u minutu. 6o unjavajui rolazi, -4 volti , (ica 'C. in:min.

Jematski prikaz vo-enja vara u vertikali odozdo navie

a)lica dole pokazuje podeavanja )rzine dopremanja !ice u zavisnosti od de)ljine materijala koji varite Debljina elika (mm) rzina !ice (metara u minuti) "#$mm !ica 7.B 8.7 8./ 8.3 /.7 A.7 ?.7 /.3 A A.F ?.A 3.F 2.6 6.B "#%mm !ica 8.F 8.6 /./ /.F A.3 ?.6 F.8

3.7

8/.3

2.2