PRIRODNI TOK-nastao kao posledica padavina koje dospevaju u njega bilo povrsinski, bilo podzemnim putem.

Vodene mase se pod dejstvom grav. Sile slivaju sa padina visih podrucja, planina, u niza podrucja I tako formiraju hidrografsku mrezu otvorenih tokova. Svaka reka ima svoj izvor I usce. IZVOR moze da bude iz podzemlja,jezera, ili sa glecerskih oblasti. USCE je obicno drugi vodotok (jezero,more) Ponekad se reka gubi u podzemlju pa se naziva ponornica. Kilometraza recnog toka se uvek meri od USCA jer se mesto izvora cesto menja. Strane reke, leva I desna obala,odredjuju se gledajuci nizvodno. Prirodni vodotoci se dele na: 1.Bujicarske tokove I planinske reke 2.Ravnicarske reke Bujicne reke-nagle promene u kolicini vode jer im je obicno mali sliv I formiraju se u visim delovima planina. Proticaj im je promenljiv I vrlo cesto se krece on 0 do Qmax. Osnovni radovi na regulaciji ovakvog toka su sprecavanje erozije povrsinskog sloja sliva, posumljavanjem I zatravljivanjem sliva I sprecavanje erozije korita izgradnijom pregradnih gradjevina (kaskada). Potreban broj kaskada se moze izracunati Nks=((Ik-Ikr/s)*L)/Hkas Ik-postojeci pad kanala , L-duzina deonice koja se regulise, Hkas-usvojena visina jedne kaskade Ravnicarske reke formiraju korito u vlastitom aluvijumu,tj. Sitnozrnom pesku,koji su vekovima donosile sa sobom I usput ga mrvile. Ravn. reka krivuda,meandrira. Kod ravn. Reka ,poprecni profil reke sastoji se iz dva dela: 1.osnovno(minor)korito- korito za male I srednje vode 2.major korito- korito za velike vode, a zemljiste koje reka plavi izlivanjem iz minor korita naziva se inundacija ili poloj. Pod recnim slivom podrazumeva se povrsina sa koje se voda povrsinski sliva u neku reku.Ovo je orografski sliv koji se razlikuje od geoloskog sliva. Talveg,matica- linija najvecih dubina vodotoka Neposredni uzrok za stvaranje meandra je narusavanje bilansa recnog nanosa. Erozija recnog korita pocinje nesto uzvodno od samog pocetka krivine a dostize maksimum nizvodno od temena krivine. Erodirani material istalozava se na suprotnoj konveksnoj strani, nesto nizvodnije. Uticaj spiralnog strujanja postepeno nestaje,reka se vraca u svoj pravolinijski tok. Zbog stalnog erodiranja konkavne obale meander se pomera I siri. Onog trenutka kad otpori kretanju vode kroz razvijen meander veci od otpora potrebnih za presecanje novog korita reka napusta svoj meander I formira novi tok. Radovi na osnovnom(glavnom) koritu:

Zastita recne obale I dna od erozije primenom razlicitih tipova regulacionih gradjevina: Obaloutvrda- se gradi na konkavnoj strani krivine do nivoa srednje velike vode sto obicno odgovara koti obale glavnog korita. U izgradnji obaloutvrda koristi se najcesce prirodni material(kamen,sljunak,busen), a u novije vreme se sve vise koriste elementi od betona I AB, za formiranje nozice koriste se Fasine koje se rade od vrbovog pruca.Nozica se moze raditi I od gabiona-zicana korpa sa skeletom od pocinkovane zice presvucena zicanom mrezom sa okcima. Prave paralelne gradjevine se takodje rade u svrhu zastite konkavne krivine, ali one u odnosu na obaloutvrdu pomeraju obalu I maticu ka suprotnoj konveksnoj obali. Sa obalom se spajaju traverzama koje sprecavaju tok vode iza paralelne gradjevine. Izmedju traverzi na paralelnoj gradjevini se postavljaju otvori koji sluze da reka pri malim vodama moze da udje u kasete I tamo istalozava nanos , tako se vremenom formira nova obala. Paralelne gradjevine se sve cesce rade od dzakova djelimicno punjenih pijeskom. Naper je poprecna grajdevina u rijeci koja se gradi na konveksnoj obali, u cilju suzenja rijecnog korita, konkavna obala mora biti zasticena od erozije izgradnjom obaloutvrde. Naperi odbacuju tok rijeke ka sredini i uslovljavaju talozenje nanosa izmedju njih.Usmjereni su suprotno od toka vode jer tada imaju najveci efekat. Pregrade su gradjevine koje sluze za pregradjivanje rukavaca i starog napustenog korita.Projektuju se do kote srednje vode.Pragovi su poprecne gradjevine u dnu rijecnog korita i sluze za sprijecavanje erozije dna najcesce kod bujicnih tokova ili za zasipanje dubokih mjesta kod aluvijalnih tokova.Nasipi su regulacione gradjevine van rijecnog korita i sluze za sprjecavanje izlivanja velike vode u inudaciju koja je iz nekih razloga postala gradjevinsko ili poljoprivredno zemljiste. Osnovni ciljevi svih regulacionih gradjevina su: 1. Uredjenje rijecnog korita u cilju njegove stabilizacije 2. Zastita priobalja od izlivanja velikih voda 3. Povecanje propusne moci korita u pogledu vode, leda i nanosa 4. Odrzavanje plovidbenog profila 5. Uredjenje rijecnog korita uzvodno i nizvodno od hidroenergetskog objekta u rijeci 6. Uredjenje u cilju evakuacije velikih voda ili za potrebe navodnjavanja i drugih vodozahvata pri malim vodama 7. Uredjenje korita duz deonice gradjevinskog reona 8. Uredjenje za potrebe turizma i rekreacije

Velike vode javljaju se kao posledica velikih padavina i otapanja snijega na slivu rijeke. Pasivne mjere od poplava kroz izgradnju nasipa i kejskih zidova u naseljenim mjestima. Aktivne mjere-izgradjeno nekoliko visenamjenskih akumulacija na Fruskoj gori i jedna u Banatu(Mesic), izgradnja kanala DTD u Banatu. Stanje odbrambene linije: Osnovni odbrambeni objekti pri pasivnoj odbrani od poplava, koja se sprovodi u ravniarskim podruijima, su nasipi i kejski zidovi. Ukupna kubatura nasipa koji su u nadlenosti JP Vode Voj. je oko 90 miliona , povrina zatitnog pojasa je oko 4200ha. Prioriteti u odbrani: zatita gradova i naselja, zatita saobradajnica, zatita obradivih povrina i zatita panjaka i umskog zemljita. U okviru ukupnih radova prioritet imaju funkcionalni i redovni radovi. Kod regulacionih radova prioritet se daje radovima kojima se obezbjeuje zatita od ruenja odbrambene linije i propusna sposobnost korita za velike vode. Funkcionalna sigurnost, osim od redovnog odravanja, zavisi i od: investicionih ulaganja na dogradnji i rekonstrukciji nasipa, sanacionih zahvata na slabim mjestima. Hidrotehnike melioracije. Svrha: Melioratio-poboljanje. Cilj radova u melioracijama je dobijanje maksimalno mogudih i ekonomski opravdanih prinosa, koji su produkt ne samo melioracionih radova ved i ostalih agrotehnikih uslova. U naim klimatskim uslovima potreba za ovim radovima javlja se usled neravnomernog rasporeda padavina i evapotranspiracije tokom hidroloke godine: 1.10.-31.3.- vanvegetacioni period i 1.4.-30.9. vegetacioni period. Osnovna svrha hidrotehnikih melioracija je vetako regulisanje vodnog reima u aktivnom sloju zemljita. Glavni radovi prema iznetom su odvodnjavanje i navodnjavanje. Osnovna osobina zemljita je plodnost, koja podrazumeva da ono sadri u sebi u odreenim koliinama sve tri faze, vrstu, tenu i gasovitu. Cvrsta faza sastoji se iz dve komponente: mineralne i organske. Mineralna komponenta preovladjuje i deli se na neraspadnute minerale i na fino disperzivni deo koji je u fazi raspadanja i karakterisu ga koloidne osobine. Organska komponenta cvrste faze nastala je kao produkt zivih organizama i bioloskih procesa. Tecna faza zemljisnog rastvora sastoji se od u vodi rastvorenih materija i naziva se zemljisnji rastvor. U supljinama zemljista nalazi se i gasovita faza, zemljisnji vazduh. Oblici pojave vode u zemljitu: hemijski vezana voda, higroskopska voda, opnena voda, kapilarna, gravitaciona. Poljski vodni kapacitet je vlanost zemljita pri kojoj vlada ravnotea izmeu kapilarnih i gravitacionih sila. Ova vlanost predstavlja donju granicu do koje se regulie tehnikim merama koje se primenjuju u odvodnjavanju. Za orijentacione vr.PVK u praksi se usvaja koliina vlage preostale posle opteredivanja uzorka silom od 0,33bara(pF=2,5). Ova koliina vode naziva retencionim kapacitetom. Lentokapilarna taka nalazi se na granici kad voda poinje da se krede pod dominantnim uticajem kapilarnih sila. Ovaj prelazak se odvija pri sili od 6,25bara(pF=3,8). Koliina vode koja preostane posle opteredivanja uzorka ovom silom naziva se vlanost LKT.

Vlanost trajnog venuda (Vc) je vlanost preostala posle opteredivanja uzorka silom od 15 bara (pF=4,2). Ova taka predstavlja donju granicu fizioloki aktivne vode. Izmeu lentokapilarne take i take svenjivanja nalazi se isprekidana kapilarna voda. Maksimalni vodni kapacitet (Wmax) je vlanost zemljita kada su sve pore popunjene sa vodom. Odvodnjavanje- Da bi se odredile merodavne koliine vode za odvodnju (ili navodnjavanje) potrebno je uraditi vodni bilans posmatranog podruja. Na osnovu vodnog bilansa u nekom vremenskom intervalu dolazi se do hidromodula sistema q(l/s ha) na koji se dimenzioniu tehniki elementi sistema. Jednaina bilansa: P+Qkv+QkhQp-(E+T)=W P-efektivne padavine u analiziranom periodu E-evaporacija u analiziranom periodu T-transpiracija u analiziranom periodu Qkv-promena vlanosti pod uticajem kapilarnih sila kretanjem u vertikalnom pravcu Qkh-promena vlanosti pod uticajem kapilarnih sila u horizontalnom pravcu W-povedanje ili smanjenje vlanosti zemljita u analiziranom periodu. Qp-povrinski doticaj ili oticaj Gledajudi generalno za Vojvodinu od celokupnih padavina 26% je oticaj u otvorene tokove, od ega je 15% povrinski, 11% podzemni, dok je 74% isparavanje. Hidromodul sistema na bazi zimsko prolednih vikova r=LPV=PVK LKT Hidromodul sa strane ekstremnih padavina i podzemnog doticaja- kod dimenzionisanja drenane mree najede se kao merodavne padavine usvajaju 24-oro asovne 10-to godinjeg povratnog perioda u aprilu. Q= -padavine 24asovnog trajanja i 10% verovatnode pojave u aprilu ETP dnevna evapotranspiracija u aprilu I-dnevna inflitracija u dublje slojeve n-broj dana odvodnje =3dana -doticaj dodatne vode iz podzemlja po obodu sistema,a najede od strane reke. Veliina hidromodula odvodnjavanja u naim uslovima se najede krede oko 0,8-1,0 l/s ha, ukoliko imamo i doticaj podzemnih voda od strane reke veliina hidromodula moe da bude i do 2,0 l/s ha. Prosean hidromodul u Vojvodini iznosi 0,46 l/s ha, dok ima novijih sistema gde hidromoduli prelaze 1,0 l/s ha. Elementi sistema za odvodnjavanje: vodoprijemnik(recepijent)-prirodni vodotok, magistralni kanal ili jezero; objekat za evakuaciju vikova vode; glavni kanal-prikuplja vodu sa celog sistema i dovodi je do evakuacionog organa; obodni kanal-ima funkciju da prikupi povrinske i podzemne vode na granici sistema, sa susednih povrina, koje gravitiraju ka posmatranom sistemu; drenski kolektori ( zatvoreni) imaju funkciju da prihvate sakupljanje vode iz drenane mree; horizontalna cevna drenaa-ima funkciju da prikuplja vikove povrinskih i podzemnih voda; putna mrea ima funkciju da omogudi saobradaj na sistemu, tj. Nesmetan prizal obradivim povrinama; obodni drenovi-se grade u sluajevima

kad obodni kanali iz nekih razloga ne mogu da se predvide, imaju funkciju da prikupe infiltrirane vode reke ili dotok podzemne vode sa viih terena i na taj nain spree njihov uticaj na izdizanje nivoa podzemne vode unutar sistema; objekti na sistemu (propusti, mostovi, kaskade...)-imaju funkciju da omogude tehniku funkcionalnost sistema.Objekti na odvodnim sistemima: -propusti I mostovi (najbr.na meliorativnim sistemimai sluze za prelaz preko kanala na mestima ukrstanja putne kanalske mreze, postoje tipski cevni, plocasti l<10m I mostovi l >10m). -Kaskade su objekti kojima se na kanalskoj mrezi savladjuje neka denivelacija u tecenj. -sifoni-inverzni, objekti koji najcesce sluze za ukrstanje dva kanala kada se njihove vode ne smeju mesati, ili kos ukrstanja kanala I puntne mreze ukoliko bi gradnja propusta bila neracionalna. -ustave objekti koji imaju funkciju da regulisu nivoe I proticaje unutar odvodnog sistema, mogu biti evakuacioni organi za gravit.ispustanje viskova vode u neki recipijent. PUMPNE STANICE (Q=400m3/s)-koriste se za evakuaciju viskova vode I sistema u recipijent kad ne postoji mogucnost gravitacione evakuacije. Elementi crpne stanice:1.dovodni kanal 2.ulivna gradjevina(vrsi spoj izmedju dovodnog kanala I crpnog bazena) 3.crpni bazen (smesteni usisi pumpi, velicina zavisi od br.i potrebne uronjenosti pumpi) 4.masinska zgrada (osim kucista elektromotora nalaze I upravljacki sto, sanitarni cvor,kancelarija..)5.propelerna pumpa sa vertikalnom osovinom(najcesce se koristi kod odvodnih pumpi) 6.potisni cevovod(void se preko nasipa ili kroz nasip) 7.saht sa ovazdusenjem I usisnim ventilom(uloga je da ispusti vazdusni cep I da se postavi u slucaju kad je najvisa tacka cevovoda iznad merodavnog nivoa u recipijentu) 8.izlivna gradjevina(ima f-ju da umiri vodu na izlasku iz cevovoda) NAVODNJAVANJE se def.kao dopuna prirodnih padavina u svrhu optimalnog sadrzaja vode u tlu tokom vegetacionog perioda. Osnovni elementi zalivnog sistema:Vodohvat,razvodna mreza,uredjaj za navodnjavanje. Metode navodnjavanja: 1.povrsinsko(danas se koristi navodnjavanje brazdama, dobro je za povrtarske biljke koje ne trpe kvasenje lista. voda se do brazdi dovodi cevovodom koji ima otvore na razmaku brazda).2.vestackom kisom(ovde se voda pod pritiskom upusta u cevovode na kojima se nalaze prskaci sa diznama -kisna krila,dalekometni topovi. Na ovaj nacin kisne kapi prolaskom kroz vazduh kupe azot i kiseonik, a povecava se i vlaznost vazduha sto pozitivno utice na biljke.) 3.lokalizovano navodnjavanje kap po kap(voda se dozira u kapima preko finih dizni. Dizne se nalaze na cevima postavljenim iznad ili na zemlji. razmak dizni je 0.5-1m) 4.subirigacija-tehnika navodnjavanja kod koje se perforirane cevi nalaze u zemlji na dubini gde ne smetaju obradi I razmaku od nekoliko metara. Voda se upusta u cevi kroz perforacije vlazi zemljiste. VODOVOD kompleks objekata I vodova koji su povezani u system za dobijanje vode iz razlicitih prrodnih izvorista,njeno preciscavanje I distribuciu do potrosaca. Tri osnovne kategorije potrosnje vode:1.potrosnja vode za pice I potrebe domacinstva

2.potrosnja vode u tehnoloske svrhe 3.potrosnja vode za sopstvene I protivpozarne potrebe. Osnovu za odredjivanje potrebne kolicine vode cine br.i vrsta potrosaca I vrednost njihove specificne potrosnje (qs l/st/dan). Dnevna neravnomernost uglavnom nastaje zbog klimatskih promena tokom godine. Casovna neravnomernost zavisi od intenziteta potrosnje(koji zavisi od tipa I vel.podrucja,od postojanja industrije). Srednja dnevna potrosnja vode Qsd:je prosecna potrosnja vode izracunata prema broju potrosaca I odgovarajucoj specificnoj potrosnji vode Qsd=qs*n (m3/dan). Srednja godisnja potrosnja vode Qg=365*Qsd (m3) koristi se za dimenzionisanje izvorista. Maximalna dnevna potrosnja vode je kolicina vode koja se potrosi u letnjim danima I kljucna je velicina za dimenz.primarnih obj.u vod.sist. Qmaxd=Qsd*Kd (m3/dan) Maximalna casovna potrosnja:merodavna za dimenz.gl.cevovoda od rezervoara do mesta potrosnje I sekundarne mreze.Qmax,h=Qsd*kd*kh (m3.dan). Vodovode prema nameni: 1.vodovode naseljenih mesta 2.poljoprivredne 3.industrijske. Vodovodni sistem se sastoji:1.izvoriste 2.fabrike vode 3.rezervoara 4.pumpnih stanica 5.razvodne mreze 6.prateci obj.na mrezi (zatvaraci,vazdusni ventili, ispusti hidranti..) Prema vrsti prirodnog izvorista:Vodovodi sa povrsinskim izvoristima, vodovodi sa podzemnim izvoristima I mesoviti. U odnosu na nacin dovodjenja vode: -gravitacioni, -sa vestackim izdizanjem.Delovi vod.sist.sa grav.dovodom:-vodozahvat,-postrojenje za preciscavanje,-pumpne stanice ukoliko ima visinskih zona,-vodovodna mreza. Osnovni elementi vodov.sist.sa pumpanjem vode:1.sistem busenih bunara,2.fabrika vode I rezervoari ciste vode 3.pumpna stanica 4.potisni vod 5.vodovodni toranj 6.primarna mreza 7.sekundarna mreza. Vrednost izvorista se meri kvalitetom I kolicinom vode. Akumulacije su vestacki vodoprivredni objekti koji se grade kako bi se koriscenje vode uskladilo vrem.i prostorno sa potrebama korisnika (jednonamenske, visenamnske, podzemne,povrsinske). Shodno stepenu regulisanja protoka vode akumulacije mogu biti:sa dnevnim, nedeljnim, sezonskim, godisnjim I visegodisnjim izravnenjem. Vdodozahvati podzemne vode mogu biti:vertikalni, hor.infiltracioni. Postoje 3 kategorije zona u zavisnosti od stepena sanitarne zastite:zona strogog rezima,zona ogranicenja,zona osmatranja. Dve vrste vodovodne mrezeprstenasta(cirkulaciona,predstavlja najbolje semu raspodele vode,veoma sigurna u ekxploataciji,bolje su izjednaceni pritisci,upotrebljava se kada se ne dozvoljavaju prekidi u snabdevanju)-granata-gradi se u manjim naseljima, manje pouzdana).PUMPE -CRPKE masine kojima se transformise mehanicka energija u energija toka tecnog fluida,funkcija joj je da poveca energiju vode koja protice kroz stanicu,povecanje energije fluida se ogleda kroz porast njegovog pritiska kineticke Ili polozajne energije.osn.elementi :crpke,usisni sistem sa crpilistem,potisni sist,pogonski motori,uredjaj za regul.rada stan.,uredjaj za zast.stan.od udara,sistem za napajanje E,pomcne instal.oprema. Rezervoari objekti za uskladistenje vode

u okviru vodovod.sist.sluze za izrvnanje neravnomernosti proivedene I utrosene kolivine vode,odrzavaju ravnomeran pritisak u razvodnoj mrezi,snabdevaju vodom potrosace za vreme kvara nekog od elemenata sistema,cuvaju obaveznu rezervu vode za gasenje pozara,cuvaju re,vode kod c.s.,za prikupljanje sitnog peska I taloga. Vrste:*visinski(nivo vode uvek na vecoj visini od mesta potrosnje),*niski(nivo vode nizi od pritiska u mrezi),*rezervoari za gasenje pozara(za granatu mrezu),*hidroforski rezervoari (kod vecih potrosackih jedinica gde nema dovoljni pritiska).ODVODJENJE OTPADNIH VODA:pod kanalizacionim sistemom podrazumevamo niz gradjevinskih objekata koji sluze za sakupljanje zagadjenih otpadnih voda I materija uopste,njihovo odvodjenje od potrosaca do uredjaja za preciscavanje I odvodjenje preciscenje otpadnih voda u odgovarajuce recipijente,osnovni zadatak da zagadjene vode sto brze odstrane iz ljudske blizine, naseljenih podrucja. Zgadjene otpadne vode: 1.kucne (potrosne,fekalne) 2.industr.(zagadjene I uslovno ciste) 3.atmosferske vode (posledica kisa, topljenje snega,pranja ulica). Sistemom kanalizacije-podrazumeva se nacin odvodjenja razlicitih vrsta otpadnih voda u zavisnosti od lokalnih uslovljenosti I tehn.ekon.opravdanosti:opste I separacione (odvojene) sistema.Karakteristike opsteg sistema je da se sve vrste otpadnih voda odvode istim kanalima i kolektorima prema uredjaju za preciscavanje. Elementi opsteg kanalizacionog sistema:sabirni kanali,glavni sabirni kolektor,glavni odvodni kolektor,uredjaj za preciscavanje, ispust u recipijent.Elementi separacionog: sekundarni kanali,kanali za kisnu vodu, otpadnu,glavni kanali,glavni odvodni kolektor, kisni prelivi,ispust za kisnu kanalizaciju,uredjaj za preciscavanje,ispust preciscene vode. Maximalna casovna potrosnja sluzi za dimenzionisanje kanalizacionih objekata Qm=qsr*kh(l/st_). Merodavna kolicina atm.voda Q=i*F**fi*ni Objekti na kanalizacionoj mrezi:reviziona okna,kaskade,okna za ispiranje kanalizacije,prelivne gradjevine,rasteretne gradjevine,sifoni crpne stanice,akvadukti..Procesi prociscavanje :mehanicke (primarno-pocetak svakog preciscavanja), biloski (sekundarni),fizicko hemijske (preciscavanje azota I fosfora,gradskih otp.voda). Konvencionalni postupak preciscavanja kombinacija mehanickih I biloskih postupaka.