Trofej 1 Web

SADRAJ POKLON ZA 2009: JEDIN(STVEN)A DOZVOLA RE^ UREDNIKA: NA[E SLIKE I PRILIKE BEZ ANESTEZIJE: EBRO I EVRO SREBRNO
JEZERO: DOZVOLE UPOLA CENE VODENI PUTOKAZ: PUTOPIS IZ IRSKE PLOVAK I DUBINKA: NA ISTI MAMAC PLOVAK I DUBINKA: MRENA - K1 BORAC [ARAN: PRVI PUT NA JEZERU [ARAN: TAJNA JE U VETRU EKOLOGIJA DUHA: [ARAN - SVETAC I TROPAR PREDSTAVLJAMO: NOVA KNJIGA - MAMCI SLIKE IZ KOMILUKA: SRBIJADE OSVRT: MANIFESTACIJA ZA PRIMER PRIÂ SA NASLOVNE: DARVINOVA NO]NA MORA NAUTIKA: CRUISER CR 270 DUNAVOM DO \ERDAPA: MOSTOVI I MRE@E POD LUPOM: MA[INICE ZA JAPIJE TEST: HARDY MARKSMAN SMUGGLER SAJAM SA DISTANCE: OSVRT NA LORIST 2008 SURFOVANJE: [IBICARENJE TEME I DILEME: ZUBI I ÊTKE KULTNI VOBLER: FINSKA BANANA - TURUS UKKO PREDSTAVLJAMO: BIG PIT ROLE BO@I]NA BAJKA: DAIWA EXIST 50-TH EDITION SUPERTEST MULTI-ROLE: TEKOTA JE STRAHOTA MU[ICE: TAKMIÊNJE U VEZIVANJU PREDSTAVLJAMO: [TAP FIREBLOOD SPINNING MONTA@E I SISTEMI: VREME MESA PECAJTE SA NAMA: 1+7=9 4 5 6 7 8 16 22 24 31 34 38 40 42 46 52 54 60 66 68 76 78 80 82 84 88 90 91 92 97
Magazin za sportski ribolov, ekologiju i ribolovni turizam

Osniva~ i direktor: Mirjana BRANKOV Glavni i odgovorni urednik: Dragan JOVANOV Urednik: Mirko KANJUH Tehni~ki urednik: Dragan ZUBER Kompjuterska obrada i prelom: DMB Press'' Fotografije: Olivier PORTRAT i Trofej Izdava~: DMB Press - Novi Sad Adresa redakcije:
DMB Press (Ribolova~ki TROFEJ) P. F. 24 21112 Novi Sad Srbija

tel/fax: **381 (0)21 6322-868 mobil: **381 (0)63 538-081 e-mail: trofej@neobee.net
www.trofej.info
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju! Urednitvo ne odgovara za pogrene citate u autorskim tekstovima, kao i za sadaje reklama. Stavovi izneti u autorskim tekstovima i reklamne poruke su stavovi autora teksta i ogla{iva~a, a ne redakcije.
Komplet Ribolova~kog Trofeja (zaklju~no s brojem 100) 5000 dinara plus tro{kovi transporta (ograni~ena koli~ina)
Ribolova~ki TROFEJ
NOVOGODINJA CESTITKA
UVODNIK
JEDIN (STVEN) A DOZVOLA!

oè li se ribolovcima lep{e ~estitati Nova godina nego ovakvim naslovom! Jedna dozvola za rekreativni ribolov za celu Srbiju! Ta~nije: za dve tre}ine voda jednu tre}inu }e korisnici mo}i da, po sopstvenoj proceni (i ceni), izuzmu iz jedinstvene. Naravno, onaj ko najvi{e obogati svoju vodu ima}e i najve}u posetu ribolovaca. Onaj ko ne èli da dopla}uje, mo}i }e sa jednom jedinom ribolovnom dozvolom da peca na 2/3 voda Srbije - jeftinije! Naravno da je i
Vojvodina deo Srbije pa }e ovaj zakon vaìti i za njenu teritoriju. Jedino {to je tu`no {to }e novi Zakon o za{titi i odrìvom kori{}enju ribljeg fonda stupiti na snagu tek tokom 2009. tako da }ete dozvolu ipak, za sada, morati da kupujete na stari na~in. (O nacrtu Zakona detaljnije u slede}em broju). Ali ne treba ~ekati da se zakon usvoji, treba odmah krenuti na posao - a posao korisnika je poribljavanje i ~uvanje. Stoga je Srebrno jezero (iako je tokom godine ve} poribljavano!), opet poribljeno, ali smu|em! Ko kaè da se kod nas poribljava jedino {aranom? Na slikama vidite ministra Duli}a kako sa Sr|om Popovi}em poribljava Srebrno jezero 5. decembra. Posle pu{tanja na stotine smu|eva (ve} polno zrelih!) i nekoliko krupnih {arana, ministar je sa radnom grupom za izradu novog zakona, u sve~anoj sali op{tine Veliko Gradi{te, sa korisnicima voda, odrào raspravu o nacrtu zakona. Sala je bila puna, interesovanje veliko - jer vi{e se ne sme ~ekati. Dok je rasprava trajala, ni [uletovi ~uvari nisu ~ekali, nego su {partali jezerom i Dunavom i upecali - mreè. Poribljavanje ima smisla samo uz efikasno ~uvanje! Trofej
a leto dolazi redakciji u goste vrsni svetski fotograf Olivier Portrat. Laknulo mi je kada je rekao da mu trebaju pejzaì. O.k. Oli, bar toga ima na pretek u Srbiji, jer {ta da je èleo da slika trofejne ulove, gde bih ga vodio? Ovako znam - \erdap i Drina, [umadija i Homolje.... Jedino me pla{e na{e fla{e! No, {ta je tu je, kad se naslika fla{a u Nacionalnom parku \erdap na Silver Lake idemo, tamo ih nema; kad se naslika fla{a na Drini vodim ga na Taru i Mokru Goru, ni tamo ih nema. Ali bez obzira na fla{e, ube|en sam da }e mu se Golubac dopasti. Samo me mu~e mreàro{i koji i ispred hotela u Golupcu mreè razvla~e, ispred keja, usred belog dana! [ta da mu odgovorim ako me upita {ta to oni rade? Da ga laèm ne}u, ko brat mi je. Re}i }u mu da to alasi fol mreè razvla~e zbog turista, da im, kao, pokaù stare zanate. Odavno ih u Srbiji nema, pa da alasi ne padnu u zaborav. Ali ako alasi opstaju jer su, kao, stare
zanatlije, za{to onda ne koriste vesla nego pentama beè od policije; ako su zanati stari, {ta }e im sonari? red vama je novogodi{nji broj na 100 strana a besplatan! Za sve(t) je besplatan, svakome je dostupan ako ima kompjuter. A ko jo{ to danas nema? Ako nema internet nema problema, neka onaj ko ima skine PDF, ureè na CD pa mu ga da. Preko neta Trofej leti preko sveta, i na Aljasku i u Australiju, i u Brazil i u Sibir... Mi smo, pre 10 godina, bili prvi u ex-YU koji smo pokrenuli ~asopis u punom koloru - sledili su nas i ostali; potom smo prvi po~eli da besplatno u PDF formatu preko sajta poklanjamo stare brojeve Trofeja - sledili su nas i na tom polju; sada opet prvi pu{tamo besplatno ceo nov broj... Za{to to radimo? Ovaj Trofej je novogodi{nji poklon usred globalne krize, to je poku{aj da vas bar ne~im obradujemo, jer 10 godina ste ~itali, 100 brojeva kupili, red je da se, bar nekako, oduìmo.
Naravno da }ete Trofej u 2009. opet morati da kupujete, i to redizajniranog na vi{e (na mnogo vi{e!) strana. Posle 10 godina i 100 brojeva do{lo je vreme za ve}e promene. Vi{e strana vi{e i dinara, ali o tom potom, jer... aàlost, na cenu ne uti~em ni ja ni vi nego oni. Pita Mujo Hasu kako je sada u Americi, a Haso odgovari: Ne}e{ vjerovat ba, oni su 30 godina iza nas - ovdje jo{ uvijek svega ima! Zaista, ko je ispred a ko iza? Prvo su na{e banke bile privatne, pa dràvne, a sada smo ih opet privatizovali, a u Americi tek sada privatne pretvaraju u dràvne! Da li smo mi to krug ispred ili iza u globalnoj krizi? Kriza globalna, va|enja lokalna. E nije nego! Ako je krize globalna nije i moralna. Zato, dosta laè: ako je kriza odakle toliko ambalaè - ko je ispio sve te fla{e? Sre}no svima i po{teno na vodi! Va{ Glod
Tri strane medalje - ribolovac peca sa zidina starog grada, a par kilometara uzvodno s dva ~amca razvla~e mreù, ta~no ispred pecaro{a, koji peca pred hotelom u Golupcu na lepom {etali{tu
4 Ribolova~ki TROFEJ
BEZ ANESTEZIJE
BEZ ANESTEZIJE
Miholjsko leto i (relativno) topla voda omogu}ili su ulov ka{ikom na jezeru u Pelagi}evu 16. 11. 08. Slobodan Goranovi} iz Modri~e - {tuka 12 kg
vala, naputovah se! Vratih se iz Rumunije... kurs dinara jedan, vratih se iz [panije... kurs drugi? A evro uvek isti. Naime, jedan (1) evro (od kada je stvoren) vredi stalno jedan (1) evro! I u Montenegru evro je evro, a ~ak i u BiH je KM ta~no jedan kilometar! Samo je na{ dinar promenljiv ko da Srbija ima more, pa na njega uti~e plima i oseka, ta~nije vi{e oseka. Istina, pravdaju mu vrednost globalnom krizom, ali za{to je onda evro jednak evru ~ak i na Ebru, samo je na{ dinar labilnog karaktera?
Istina, 1 dinar sada vredi 1 dinar, ali je nekad (i to vi{e puta) bio novi koji je vredeo 100 (i vi{e) starih!? Kaù, propale banke u USA! Ok, ali kako to onda $ ne pada, a pada dinar? Propale banke u USA, pa povukle i banke iz EU, ali za{to onda ne pada evro, nego dinar? Kaù, uti~e kriza i na Srbiju. Ajde?! Sad izgleda kao da smi i mi deo sveta, kao da smo u EU ko da nismo van svega, van svih tokova. Jer kad sam se vratio iz Barcelone u Novi Sad kao da sam pao s Marsa: njivama nas vozali od granice, izbega-
vaju}i tako drumarinu Kraljevi}a Marka, jer ovde su drumovi em skupi em uzorani - brè sam stigao do Pe{te iz Barcelone i do ma|arske granice nego od granice do Novog Sada! Brè smo doleteli od Barcelone do Budimpe{te nego kontra. Kaù: zbog fizike - zemlja se na Zapad okre}e. Ja nisam ba{ ne{to primetio da se (na{a) zemlja tamo okre}e, ali sam se i li~no uverio da se na Istok lak{e i brè stiè. Mi smo na Ebro, naravno, i{li da pecamo. Ta~nije: da upecamo! Mogli smo i ovde, naravno, da pecamo ali da li i da upecamo? Na Somovijadi jedno jedino som~e ({tuka je bila kolaretalna {teta), na Smu|ijadi u Golupcu (ukupno) dva smu|a od 500 i 400 grama u dva dana takmi~enja; ni u Srem. Mitrovici nije bilo ulova za pohvalu; a tek jadi na Basijadi! I onda - BAM! Kao grom iz vedra neba ovaj veliki bas, a kod nas! Ulovio ga je Slobodan \uri~i} - ali ne na Bas kupu. Gde? Ne}e da kaè, jer ako se pro~uje... eto i tamo Basijade. I tako, pored evra, muku mu~imo i s vodenim putokazom, jer ribolovci ne vole da se ~uje za njihovu vodu ako ima ribe. Jer, sad je ima a za~as je nema - ~im napi{emo gde ima. Se}ate li se velikih {tuka s Man|elosa? Ali za Pelagi}evo ne brinite, ~uva se i pu{ta zato {tuke ima. I nema [tukijade! A [panci me, opet, mole da pi{em da kod njih ima. âk dozvoljavaju da ribolovac ponese (dnevno!) 4 smu|a preko pola metra duìne, 2 soma preko metra i 4 {arana izme|u 35 i 60 cm - ostalo se mora vratiti! Ovde je postalo skoro nemogu}e uloviti bilo kolikog soma, a tamo dva prekometra{a na dan ko od {ale - ali ih niko ne nosi? Valjda {to su te{ki za no{enje, jer retko se ulove metra{i, mnogo vi{e je onih preko metra i po, ali mi ni zbog njih ne putujemo, ve} da bi pecali one preko dva(!) metra. I upecali smo... Ali za{to tamo idu i Slovenci, nije mi jasno? Pa bar kod njih ima ribe, nije ko u Vojvodini. Ajde-de za nas, ali {ta }e oni ~ak tamo - mo`da {to im ne treba viza (ali treba deviza), i {to im je
bliè. Opet, koliko ~ujem, nisu se ba{ soma napecali, pa su zujali unaokolo, i kod nas, u Mequinenzu, dolazili. Mi nismo kod njih, na jezeru Flix, gostovali, jer smo deùrali pored {tapova lovili smo na jezeru Riba-roja ba{ gabaritne, {arane nismo ni ra~unali. No, za takve treba snaga - i duhovna i fizi~ka - mora se biti strpljiv i ~ekati, ~ekati... pa do~ekati. A tada je potrebna i snaga i ve{tina - i mo}an pribor. Naravno, i ~amac pouzdan, sa motorom jo{ pouzdanijim. Stoga smo iznajmili pune jednodelne {tapove od 2,4 metra ... ali o {tapovima u slede}em broju. Upecali smo snove, pa smo jedan dan `rtvovali i po Barceloni {etali. I
tako se vratih na po~etak ovog teksta ko vidi Barcelonu Novi Sad mu li~i na - Beograd. Sa jednom razlikom, u NS vam se taksista obra}a s kom{ija, a u BG sa dokle, burazeru? Pa dokle? Do Barcelone burazeru, ako moè - ne pitam {ta ko{ta! A pla}am evrima il dinarima svejedno, samo vozi! Jer, direktnog aviona iz Beograda za Barcelonu nema, iz Budimpe{te i Bukure{ta ima - iako na Ebru ne videh ni Ma|are ni Rumune da pecaju - samo Engleze i Nemce, Srbe i Slovence. A ni ~uvari Ribolova~kog Saveza Vojvodine nisu kontrolisali dozvole izgleda da oni Ebrom ne gazduju. Dragan Jovanov
DOZVOLA ZA 2009. GODINU UPOLA CENE! Sportsko-ribolovno dru{tvo Srebrno jezero iz Velikog Gradi{ta ve} je po~elo distribuciju ribolova~kih dozvola za 2009. godinu. Dozvola za celo ribolovno podru~je Srbija - Centar je 4800 dinara! Me|utim, ko kupi (ima) neku (bilo koju) ribolovnu dozvolu za svoje ribolovno podru~je, iz Vojvodine ili Srbije, moè od SRD Srebrno jezero da kupi dozvolu za Srbija - Centar upola cene, zna~i za samo 2400 dinara! Na takvoj dozvoli pi{e da se izdaje ribolovcu koji ve} ima neku ribolovnu dozvolu drugog korisnika za 2009. godinu. Da bi se kupila dozvola upola cene potrebna je (obavezno!) li~na karta i vaè}a dozvola bilo kog korisnika voda u Srbiji (Vojvodini) za 2009. godinu! SRD Srebrno jezero poziva zainteresovana udruènja ribolovaca {irom Srbije (Vojvodine) da se jave ukoliko su zainteresovani za distribuciju i njihovih dozvola. Zainteresovani mogu da se jave na telefon: 063 308918 Zna~i, za samo 2400 dinara ribolovci iz cele zemlje mo}i }e da pecaju i na Srebrnom jezeru i u okolini (tj. na celom podru~ju Srbija Centar), na bogatim, naj~uvanijim i naj~istijim(!) ribolovnim terenima u zemlji.
VODENI PUTOKAZ
eko je jednom napisao kako u Irskoj postoji najvi{e, vi{e nego igde drugde na svetu, mo`da ~ak 10.000 nijansi zelene boje - rekla mi je po~asni konzul Republike Irske u Srbiji, gospo|a Ann Pe{i}, prilikom na{eg susreta u prostorijama konzulata u Beogradu. Tako|e mi je na karti koja je bila na stolu ispred nas pokazala mesta koja bi zbog svoje izuzetne prirodne lepote svakako trebalo posetiti. Zahvalio sam se na lepom prijemu, savetima i pomo}i oko izdavanja viza, ali sam isto tako rekao da smo nas {estorica odluku o putovanju u Irsku ve} odavno doneli i da nam je
VODENI PUTOKAZ
postojanje ogromnih zelenih prostranstava, spektakularnih litica koje se strmoglavo obru{avaju u okean, bogate zaostav{tine Kelta, Vikinga i Normana, kao i pabova u kojima se nemilice to~i (i isto tako pije) ~uveno ginis pivo, ve} poznato, ali da u na{em slu~aju svi ti izazovi ostaju u drugom planu i mogu samo da dopune na{ osnovni motiv, ribolov u Irskoj. Tako smo Gavra, Nenad, Dinko, Mi{a, Mihajlo i ja u organizaciji agencije Wherewisemenfish iz Londona i uz asistenciju beogradskog Odeona, sleteli 3. juna u Dablin, potrpali stvari u dva iznajmljena automobila i prili~-
PUTOPIS IZ IRSKE
no iznena|eni temperaturom od 24 stepena i suncem koje je neumoljivo peklo, krenuli na severozapad. Na{a krajnja destinacija bio je 230 km udaljeni gradi} Foksford, sme{ten na reci Moj koja se svega dvadesetak kilometara severno, u zalivu Kilala, uliva u Atlantski Okean. Iako, kada se pomene Irska, verovatno ve}ina na{ih ribolovaca pomisli na ~uvena velika jezera kao {to su Ern, Mask, Korib i Derg, poznata po ulovima ogromnih {tuka, mi smo odabrali ovu lokaciju zato {to nam je izgledalo da pruà najraznovrsnije mogu}nosti, budu}i da smo bili veoma {arolika grupa sa razli~itim afinitetima, sastavljena od pasioniranih i manje pasioniranih varali~ara kao i iskusnih i manje iskusnih mu{i~ara. Pored pecanja lososa, po kome je reka Moj nadaleko ~uvena, bilo je mogu}e pecanje {tuke i pastrmke na obli`njim jezerima od kojih su najve}a Kolin i Kon, kao i morske pastrmke na u{}u reke Moj u Atlantik. Foksford Lod`, ku}u u kojoj je trebalo da odsednemo, lako smo prona{li i udobno se smestili. Do~ekao nas je njen vlasnik i na{ doma}in, Heri Fini, dobro}udni debelju{kasti Irac i, naàlost, jo{ sa vrata potvrdio na{a strahovanja obja{njavaju}i nam da je poslednjih nekoliko nedelja bilo veoma toplo i da su izostale one prave, obilne ki{e, uobi~ajene ina~e za taj
deo godine, {to je naravno, uticalo da ribolovni rezultati ne budu na o~ekivanom nivou. Uz nezaobilazni irski viski Jameson koji malo podse}a na neki dobar vinjak i lepo klizi niz umorno grlo, te novosti ipak nisu mogle da ugroze radost zbog dolaska u Irsku, a optimizam i dobro raspoloènje od te ve~eri zadràli su se i svih narednih {est dana na{eg boravka. [tuku, bandara i pastrmku pecali smo na uobi~ajene na~ine i na{im ribolovcima dobro poznatim metodama, sa obale ili iz ~amca, sa promenljivim uspehom. Bilo je dovoljno upecanih riba da odrè na{ entuzijazam na zadovoljavaju}em nivou, ali ni po broju ni po veli~ini ribe koje smo upecali ne zavre|uju da se o njima vi{e pri~a. Tako|e, veoma zanimljivo je bilo mu{i~arsko pecanje kalifornijske pastrmke na jednom od manjih privatnih jezera. Ipak, ono {to }e nam trajno ostati u uspomeni i {to bi bilo lepo da se jednog dana mo`da i ponovi jeste ribolov morske pastrmke (Salmo trutta) u zalivu Kilala, na u{}u reke Moj u Atlantski Okean. Ta izuzetno lepa riba u moru je potpuno srebrna a kada vi{e vremena provodi u delovima koje bi pre mogli nazvati rekom, umnoàva svoje tamne pege. Ona se najbolje lovi iz usidrenog ~amca na lagane {tapove t.b. 1040 g, najlone oko 0,25mm, na udicu namam~enu trakicama od mesa sku{e
Ribolova~ki TROFEJ
VODENI PUTOKAZ
i vezanu na predvez od nekih 70cm ispod laganog olova. Ribolov je najbolji u vreme plime ili oseke kad se sa izuzetno jakim strujanjem vode pomeraju i jata ovih riba. Vlasnik ~amaca i nas vodi~, Dòd, sjajan lik koji sa svojih preko 60 godina svira u lokalnom bendu, odre|ivao je vreme isplovljavanja na osnovu jedne knjiìce sa tabelarnim pregledom vremena plime i oseke. On je preuzimao i ulogu vrhovnog sudije koji odlu~uje koja je riba premala i treba da se vrati nazad, a koja je dovoljno velika da bude zadràna. Osnovno u pecanju je da se na udarac ove ribe, koji se blago oseti u ruci i vidi kao malo podrhtavanje vrha {tapa, otpusti koji metar najlona i kontra daje tek na drugi ili tre}i udarac, kada je mamac progutan. Dok je na primer Gavra, tvrde}i da je ovakav ribolov veoma sli~an pecanju iglica na Jadranu, vrlo brzo u{ao u {tos, meni je trebalo dosta vremena da zaboravim dìgovanje smu|a, izbacim, rekao bih uro|eni, refleks momentalne kontre i kona~no po~nem da realizujem udarce. Lovili smo komade prose~ne veli~ine od 200 do 600 grama ali bez obzira na veli~inu, svaka riba je pruàla neverovatan otpor, iska~u}i iz vode i po nekoliko puta pre nego {to bi zavr{ila u ~amcu. (Dòd je ~ak tvrdio da se de{avalo da ribu od 1,5 kg nije mogao da savlada lakim priborom i da je bio prinu|en da odvezuje ~amac, pu{ta ga niz struju i tako nastavlja borbu sa zaka~enom ribom.) Kada bi sunce odsko~ilo, nekako oko podne, strujanje plime bi oslabilo, a mi bismo se poèleli ~vrstog tla pod nogama, zadovoljni upecanim i zamoreni ranim bu|enjem i vi{esatnim stajanjem u ~amcu. Tada bismo pristajali uz neku pe{~anu adu - ni na reci ni u moru - gde bi Dòd i njegov asistent raspaljivali improvizovani ro{tilj i spremali tek ulovljenu ribu. Izloèni sna`nom vetru koji tu valjda neprestano duva i pod naj~udesnijim oblicima ve~no prisutnih irskih oblaka (koji su toliko impresivni da je Mihajlo, po povratku, njima posvetio ceo jedan svoj tekst), jeli bismo stoje}i oko ne~ega {to bi trebalo da bude sto, otkidaju}i prstima komadi}e ribe, ispijaju}i gusto crno vino, udi{u}i miri{ljavi okeanski vazduh i veruju}i da valjda tako nekako i bogovi provode svoje vreme. Posle svega bismo, onako bogovski - jedan po jedan - polegali na pesak i retku travu i, svako u svojim snovima, do~ekali popodne, oseku i Dòdovu komandu za pokret i novu rundu uìvanja u nadmudrivanju sa morskim pastrmkama. Pravila ribolova u Irskoj veoma su jasna. Dok za pecanje {tuke uglavnom nije potrebna nikakva dozvola, svako ko ima nameru da lovi lososa i morsku pastrmku mora da kupi dràvnu licencu koju izdaje lokalno udruènje. Jednodnevna ko{ta 30 evra pa je za vi{ednevno pecanje mnogo povoljnije kupiti onu koja vaì 21 dan i ko{ta 50. To me|utim, kada je kraljevska riba losos u pitanju, riba zbog koje mnogi na reku Moj dolaze i sa udaljenosti od vi{e hiljada kilometara, ni izbliza nije sve. Iako je ukupna duìna reke 110 km, za pecanje lososa atraktivno je poslednjih dvadesetak, od u{}a kod mesta Balina do malo iznad gradi}a Foksford. Taj deo reke izdeljen je na 14 lokalnih gazdinstava od kojih svako upravlja svojim potezom i u zavisnosti od pozicije, veli~ine, uslova, {ansi za ulov, pa ~ak i imidà koji uìva, odredjuje maksimalan broj {tapova odnosno ribolovaca kao i cene dnevnih dozvola. One se kre}u od 30 pa do
VODENI PUTOKAZ
VODENI PUTOKAZ
neverovatnih 250 Evra na Rid` Pulu, lokaciji iznad glavnog gradskog mosta, u samom centru grada Balina. Iako sam znao da je pecanje lososa vi{e od sportskog ribolova, zabava za bogate, ne{to poput golfa ili jahtinga, ipak sam bio fasciniran posmatraju}i kako nekolicina odabranih koristi svoju privilegiju pecanja na Rid` Pulu. Na tom potezu duìne nekih 150 metara, s jedne strane oivi~enom kamenim kejom na koji pristup imaju isklju~ivo za taj dan bukirani gosti, sme da peca samo {est ribolovaca u dve smene, do i posle 14 ~asova. Svi uobi~ajeni na~ini pecanja lososa, mu{i~arski, varali~arski, kao i na plovak (kada se kao mamac naj~e{}e koristi snop glista), dozvoljeni su i ravnopravni na svim gazdinstvima, pa i na Rid` Pulu. Ipak, posmatraju}i, stekao sam utisak da je na tom svetom mestu kori{}enje bilo ~ega {to nije firmirani mu{i~arac ravno svetogr|u. Kako bi bile garantovane podjednake {anse, pravilo je da se ribolovac posle svakog zaba~aja pomeri korak nizvodno i na taj na~in za nekih 45 minuta pre~e{lja ceo potez. Tada iza|e iz vode, vrati se na prvu uzvodnu poziciju i po~ne ispo~etka. Ukoliko neko malo uspori kretanje tu je lovo~uvar (gili) koji se pobrine da svojom pi{taljkom diskretno upozori ribolovca i stvari vrati u normalu. Osim toga, zadatak gilija (pri ~emu se paralela sa kedijem, nosa~em {tapova u golfu neminovno name}e) koji iz svoje ku}ice na keju budno prati de{avanja na vodi, jeste i da pravovremeno bude u vodi i meredovom prihvati ulovljenu ribu, iznese je, ubije, markira specijalnim tegom, fotografi{e ponosnog ribolovca i obavi sve ono {to bi ovoga nepotrebno umaralo. Tako|e on }e sa zadovoljstvom spremiti kafu, ~aj ili ponuditi neko drugo pi}e ribolovcu koji èli da predahne, bilo u specijalnim prostorijama sa svla~ionicama i tu{evima, bilo na klupama ispred. S obzirom da se pecanje na Rid` Pulu bukira mesecima unapred, te{ko je opisati odu{evljenje na{eg doma}ina, Herija, koji je sav ozaren jedno ve~e saop{tio da nam je zahvaljuju}i nekom otkazu izdejstvovao mogu}nost da sutradan pecamo na dva {tapa na tom ~uvenom spotu. Na{e prvobitno odu{evljenje nakon malo matematike i suo~avanja sa ~injenicama, brzo je splasnulo. Ispostavilo se da je jedino Gavra sa svojim mu{i~arskim znanjem i priborom dorastao tom izazovu a me|u nama ostalima preovladalo je mi{ljenje da nema mnogo smisla da se na tom i takvom mestu, pa jo{ po skupe pare, dobrovoljno blamiramo. Tako se desilo da nas je slede}eg dana u popodnevnoj smeni od 2 sata, Gavra dostojno reprezentovao i, iako je jedini bacao jednoru~nim {tapom dok su svi ostali koristili duga~ke dvoru~ne maha~e, ne samo postizao traène daljine ve} i pokazao zavidnu tehniku bacanja. Za to vreme nekoliko ostalih ~lanova ekipe malo su sa mosta bodrili na{eg predstavnika a kada ih je to zamorilo, pre{li su u najbliì pab da gledaju utakmice evropskog prvenstva u fudbalu uz nezaobilazni ginis. S obzirom da tog dana losos ba{ i nije bio raspoloèn da uzima ponu|ene mu{ice (iako su se, po Gavrinim re~ima, veliki komadi mogli povremeno videti i ispred samih nogu), i Gavra je predve~e, posle nekoliko sati bezuspe{nog bacanja, odlu~io da hladnu vodu do pojasa menja za hladno pivo do oboda krigle. Rukovo|en Herijevim insistiranjem i starom izrekom Kada si u Rimu, radi isto {to i Rimljani, ja sam odlu~io da jedno sumorno i povremeno ki{ovito popodne provedem u tradicionalnom pecanju lososa. Prema njegovim instrukcijama na mom varali~arskom {tapu napravio sam montaù koja se sa velikim plovkom, vrtilicama i stoperima ne razlikuje mnogo od na{e uobi~ajene balerine za {tuku. U dru{tvu njegovog prijatelja, tako|e vodi~a, oti{ao sam na jedan od normalnih i ne tako skupih poteza u blizini Foksforda. Naàlost, celokupnom slikom koju sam na tom spotu zatekao nisam nimalo bio odu{evljen. Reka je zahvaljuju}i nekim podvodnim travama bila tamne boje, pa jo{ i dodatno zamu}ena zbog ki{e koja je padala u brdima, obale obrasle travom i `bunjem mestimi~no blatnjave a oko vode u kojoj je bila gomila velikih plovaka tiskao se prili~an broj ribolovaca. Da me je neko doveo zatvorenih o~iju, pomislio bih da sam se kojim ~udom stvorio na nekom od kanala Pan~eva~kog rita u vreme pecanja {tuke. Verovatno zato {to je tako lak{e, jer je dno bilo promenljive dubine sa mnogo krupnog kamenja, ve}ina prisutnih lovila je nekom vrstom usidrenog plovka. Ja sam se, naprotiv, uz podr{ku mog pratioca, opredelio za teù, {etaju}u varijantu sa uzvodnim zabacivanjem i nizvodnim pra}enjem. To je, naravno, podrazumevalo ~esta zapinjanja za dno pa sam umesto klasi~nog olova stavio cev~icu - tirolsko drvce - kako bi se smanjila verovatno}a zaglavljivanja me|u kamenje, a na pove}u udicu sa povratnom kukicom na duga~kom vratu stavio sam dve velike gliste. Iako je stalno zabacivanje i
VODENI PUTOKAZ
Jasminko i Gavra (gore), Mi{a, Mihajlo, Nenad i Dinko (dole)
Ribolova~ki TROFEJ 13
VODENI PUTOKAZ
~esto osloba|anje sistema koji se ka~io za dno bilo prili~no zamorno, ve} nakon nekih pola sata ispostavilo se da je to dobitna kombinacija. Losos je potopio plovak, ja sam se setio Herijevih instrukcija, sa~ekao nekoliko sekundi da plovak lagano krene i tek onda zadao jaku kontru. Borba koja je potom usledila jedan je od najlep{ih ribolova~kih doìvljaja koje sam doìveo. Sli~no amuru, koji dozvoli da bude dovu~en do obale i onda se da u silovit beg, tako je i losos u nekoliko navrata dozvoljavao da ga pribliìm a tada izvla~io i po dvadesetak metara najlona sa {pulne. Nimalo ne ùre}i, uìvao sam nekih desetak minuta u borbi sa tom plemenitom ribom, sve dok nije, dobro izmorena, dozvolila da bude uhva}ena meredovom. Bio je to lep, iako ne prevelik, primerak letnjeg lososa (spring salmon), teàk 3,5 kg. Tek po odu{evljenju mog pratioca i prisutnih ribolovaca, shvatio sam da oni tom ulovu pridaju ve}i zna~aj nego {to bi to meni bilo normalno i da sam ja tog dana, mo`da ne ba{ na na~in kako sam to prièljkivao, ali ipak, postao ~lan kluba onih privilegovanih, svakako ne tako mnogobrojnih, koji mogu da se pohvale ulovom ove kraljevske ribe. Kasnije tog dana, dok smo posle fantasti~ne ve~ere koju nam je spremila Herijeva supruga Bridèt, sedeli u ukusno ure|enom salonu i opu{tali se uz francuski konjak i zvuke gitare u Mihajlovim rukama, Heri nam je isJasminkov prvi losos pri~ao pri~u o nema~kom ribolovcu koji je na Moju i obli`njem velikom jezeru Kon proveo nedelju dana poku{avaju}i da ulovi lososa pa je, kad mu to nije uspelo, produìo boravak za jo{ nedelju dana nemaju}i ni tada mnogo vi{e uspeha sve do poslednjeg dana, kada mu je kona~no po{lo za rukom da ulovi jednu lepu ribu. Kada je sa svojim doma}inom ve~e pred povratak ku}i proslavljao ulov, ovaj mu je napravio ra~un po kome se ispostavilo da ga je taj jedan losos ko{tao 5.000 evra. ]uti, dobro je da nisam upecao dva, bilo je jedino {to je Nemac odgovorio. Na{a mala irska ekspedicija tako|e je imala sre}e pa je ulovila samo jednog lososa, s tim {to smo mi pro{li bolje od Nemca jer smo u tome uspeli ve} prve nedelje, a tro{kove podelili izme|u sebe. [alim se, naravno, voleli bismo da smo bili u prilici da upecamo jo{ neku kraljevsku ribu i to mu{i~arskim {tapom, ali nam okolnosti nisu bile naklonjene. Svaki ribolovac dobro zna da se ~ak i pre~esto de{ava da pored najbolje volje i uloènog truda, uspeh iz raznoraznih razloga jednostavno izostane. Mo`da je to i dobro jer ovako imamo dodatni motiv da se jednog dana vratimo na ovo lepo ostrvo. Namerno kaèm dodatni, jer i bez lososa, ova predivna zelena oaza koja ~ak i za za{titni znak ima detelinu sa tri lista, pro{arana mreòm ve}ih i manjih jezera i reka, sa svojim liticama izloènim udarcima okeanskih talasa, ispod uvek prisutnih oblaka fantasti~nih oblika, zasluùje ponovni povratak. Kada tome dodamo i sjajno pecanje morske pastrmke, poneku lepu {tuku, bandara, poto~aru ili kalifornijku, ponovni dolazak u zemlju keltskih dvoraca i ginis piva name}e se ko ne{to dosta izvesno. A ko zna, mo`da nam se tom prilikom posre}i pa uz one obi~ne, trolisne, na|emo i neku, dotle skrivenu, detelinu sa ~etiri lista! Na{ doma}in u Foksford Lodù bio je Heri Fini, Irac koji se sa svojom porodicom preselio pre desetak godina iz Severne Irske i odlu~io da ba{ tu zapo~ne nov ìvot. Budu}i da je i sam pasionirani ribolovac i slikar amater, osim {to radi kao lovo~uvar na reci, glavni prihod ostvaruje izdavanjem svoje ku}e. Jasminko Taslaman
SRE]NU NOVU 2009. @ELI VAM RIBOLOVAC TRADE
PLOVAK & DUBINKA
TAKO TO RADE ARANDIJE SOM I ARAN NA ISTI MAMAC
ikad Boban (Carp Racing Team) iz Sremske Mitrovice ne}e preàliti {to smo otputovali avionom, te tako nije oborio rekord u brzini, koji su u maju postavili Di{ke i Kengur (Di{ke, ~uje{ li ti ovo!), pa }e, stoga, na prole}e svojim dìpom. I Mario i Marko (Big Carp Team) iz Rume su s tim saglasni - i oni }e na prole}e opet na Ebro, ali sada kolima. Svojim - ne sa Bobanom! Ko poznaje Bobana razume}e za{to... I tako, tri zaklete {arandìje iznajmi{e {tapove i multiplikatore! Po dva {tapa i multi}a po ribolovcu, dosta. Ja sam imao tako|e prava na dva {tapa, ali nisam iskoristo priliku da pecam snimao sam i fotografisao {arandìje. Dva moja para su bili Mariov Sportex Kev i T. Power, i Bobanova Daiwa i Basia. Sre}om, iako smo zdu{no navijali da nam neko som~e naleti na Basiu, ba{ da vidimo koliko vredi, nije bilo udarca na taj komplet, ali je na Sportex i Twin nekoliko {arana oprobalo snagu - upecani su! I na Tekote su udarali {arani - izglisirani su! Ali je zato jedan som nas izglisirao, da iako su Mario i Boban u{li u ~amac nije pomoglo. Ovako je bilo... Sede {arandìje i jedu. Prvi dan na pecanju a oni ve} gladni. Ja sam tada apstinirao, pa sam prvi video... Tako ne{to u ìvotu ne doìveh pogledah {tap, on kifla - savijen pod
PLOVAK & DUBINKA
PLOVAK & DUBINKA
uglom od 90 stepeni - iz rukohvata!!! Pritr~im, a iz drà~a ne mogu da ga izvadim, jer je dril previ{e dotegnut, pa ne proklizava. [tap krcka, krcka pluta, puca lak... E, tada som malko popusti. Trgnem {tap iz drà~a, ali ne kontriram nego ga poloìm vrhom ka vodi. Majko moja, tek je tada dril proradio. Tekota {tek}e, a ja brek}em! Pritr~ava Boban, dajem mu {tap, uska~e u ~amac, Mario pali motor... Krenu{e na vodu, u maticu - u dubinu; som ka nama, ka obali - pod bair. Posle par minuta pu~e predvez od kevlara od 100 kila nosivosti! Gledamo se u neverici - prvi dan, prvi udarac, a odmah monstrum. Lele, {ta }e tek biti do kraja? Imali smo 2 ~amca, Mario i ja smo (stari) tandem, Boban i Marko drugi. Nas je ~amac (motor) izdrào do kraja, njihov je izdahno prvog dana. Nije potrebno re}i ko je vozio. Dobiju drugi, i taj im je trajao jedan dan. Sre}om na{ je bio dovoljan za sve, posle onog prvog soma sve smo ~amcem radili. Somovi su (svi) upecani popodne i pred mrak! I {to je najneverovatnije -
svi na jednom istom spotu!!! Mikrolokacija, se}ate li se? Postoji teorija da velika grabljivica (som, {tuka, mladica...) zauzima najbolju poziciju. Zauzme busiju i - ~eka. Kad je upecate, sutradan na isto mesto do|e druga - zauzme busiju i ~eka. Mi smo sve (!) somove (veeelike!) dobili na u, bukvalno, samo par metara, iako smo s 8 {tapova pokrili prili~nu akvatoriju. [arani su udarali svuda, veliki somovi samo na jednom spotu. Svaki dan po jedan, ali vredan! I onaj prvi onaj za pam}enje, koji je sve pokidao - udario je na istom mestu, iako je dno svojski peletirano bar 400 puta 50 metara. Peletirali smo uzvodno i nizvodno od hot-spota bar po 200 metara, po {irini, a po dubini (tj. daljini) jedno pedesetak. Tro{ili smo po dàk peleta na dva dana. Dàk od 25 kila. Pecali smo somove (i {arane) pet dana. Prvi dan (nedelja) bio je za gledanje Formule 1 i varali~arenje (ki{a), dubinka od ponedeljka do petka uve~e, a u subotu smo oti{li u Barcelonu. Najve}eg smo upecali u petak oko 18 ~asova! Pre toga nas je posetio Oli, jer smo imali soma vezanog za drvo ~uvali smo ga za fotografisanje. Me|utim, kad je Portrat do{ao do nas ve} smo ga pustili. Ipak, uspeo sam da ga nagovorim da sa~eka: sad }e da udari veliki - vreme mu je! Olivier ni pivo nije popio... BAM! I opet ja prvi do|oh do {tapa (Boban kaè: Jovanov je, fol spor, trom, debeo, mator... ali uvek prvi zgrabi {tap.) Kontra, pa driiiiiil dadoh Bobanu {tap. Mario pali, kre}u
Ne zna se {ta je teè, da se som savlada ili drì i pozira za fotografisanje
PLOVAK & DUBINKA

prema dubini (i ovaj som je krenuo ka obali, ali su ovoga puta Boban i Mario bili brì) i po~inje borba. Svetla ima, i za moju video-kameru i za Portratov teleobjektiv, snimamo i fotografi{emo Maria kako mota unazad (multiplikator drì kao stacionarnu ma{inicu, ispod {tapa) pa onda Bobana kako mota kao {to i treba. Pa onda opet Mario, pa Boban... Bogami, potrajalo je to dosta - bar pola sata! Ve} je i sunce po~elo da zalazi, upla{ih se za kvalitet fotki. Pa i nisu neke, ali }ete videti kakve je Olivier Portrat napravio. Ono pivo je popio kasnije s nama (ne samo jedno) u restoranu, jer je proslava bila kako i dolikuje posle jednog ovakvog ulova. Soma je rukama prihvatio Mario. Kad su ga privukli, }u{nuo ga po glavi, pa jo{ jednom, i tek onda za donju vilicu uhvatio! Nijednog soma nismo merili, nismo imali vagu koja meri do 100 kila (ovaj je bio preko dva metra). Ali koliki je bio onaj prvi, neizva|en?
PLOVAK & DUBINKA

Eto, to je bilo ukratko. Kopka me i dan-danas da smo ostali jo{ jedan dan, da li bi upecali jo{ ve}eg na istom tom mestu (jer je o~igledno krenuo, kontinuirano hranjenje po~elo je da daje rezultata). Mo`da i bi, mo`da bi i ve}eg ulovili - a mo`da bi na plovak bilo jo{ bolje? Na Ebru pecati samo varalicom a ne isprobati dubinkom i plovkom je greh, jer varalica jeste sportskija ali su pelete i dubinka, tj. keder i plovak, za one koji prièljkuju trofej za Trofej
Tre}i ~amac je imao volan, ali vi{e je kormanio som nego Boban i Mario
PLOVAK & DUBINKA
PLOVAK & DUBINKA

OBAVEZNA PRIHRANA Kod pecanja mrene na plovak ili dubinkom obavezna je prihrana mesta. Kao primama mogu se koristiti kupovne, jako namirisane hrane, smesa starog nakva{enog hleba, crvi}a i seckanih glisti, kao i ukuvana prekrupa pome{ana sa kuvanim kukuruzom, p{enicom i semenom konoplje. Mrene se kao i {arani mogu navi}i da redovno dolaze na hranjena mesta, pa na primami ne treba {tedeti. PECANJE NA ZASTAVICU Za lov na zastavicu potreban je plovkaro{ki {tap duìne od ~etiri do {est metara i lagana ma{inica. Na kraju najlona, u zavisnosti od brzine i dubine vode, veè se malo okruglo olovo, teìne od 1,5 do 4 grama. Na tridesetak centimetara od olova veù se dve udice, iznad njih zastavica, odnosno komadi} dre~avog obojenog vunenog konca, ~ija je funkcija da pokazuje smer i dubinu kretanja mamca. Vodi se kao i kod kotrljanja. bacanja i do 100 grama, najlonom debljine oko 0,35 milimetara, ve}im jednokrakim ili manjim trokrakim udicama i olovima dovoljno te{kim da ponu|eni mamac zadrè u jakoj re~noj matici. Od mamaca su naju~inkovitiji rovci, gliste, komadi pijavica, par~i}i ili fileti od ribe, kao i kockice mesnog nareska i ka~kavalja. Kod ribolova kotrljanjem koristi se isti pribor kao i za dubinsku metodu. Na osnovni najlon namontira se okruglo olovo i karabinjerom pri~vrsti udi~njak duìne i do 50 centimetara. Sistem se zabaci uzvodno i sa~eka se da olovo padne na dno, a onda se laganim zatezanjem najlona pokrene sistem i pusti da ga vodena struja odnese nizvodno. [tap se sve vreme drì u ruci, a ceo postupak ponavlja vi{e puta. Koriste se isti mamci kao i kod stacioniranog dubinskog pecanja. Posebno zadovoljstvo je lov mrene na varalicu, pri ~emu se varalica, pomo}u klize}eg olova, mora voditi po samom dnu. Na osnovni najlon debljine do 0,25 milimetara, ili strunu, prvo se postavlja olovo, iza njega vezuje vrtilica, a za nju udi~njak duìne 25-30 centimetara sa kop~om i varalicom na kraju. Prilikom zabacivanja, varalicu zabacujemo popre~no u odnosu na vodeni tok i, uz stalno zategnut najlon, pu{tamo da je nosi vodena struja. Kada varalica nizvodno od nas dospe na dno, nekoliko sekundi je zadrìmo u mestu, a zatim vrhom {tapa polako povu~emo ka sebi. Od varalica su najefikasniji vobleri od 2 do 5 cm, silikonske varalice i leptiri od 0 do 2. Mada mrene nisu preterano izbirljive {to se hrane ti~e, ipak su izuzetno oprezne. Ako joj se ponu|eni mamac iole u~ini sumnjiv, u trenu }e pobe}i. Me|utim, kad proguta udicu, te{ko se otka~i. Uhva}ena, mrena se na udici o~ajni~ki bori, svom snagom poku{ava da se oslobodi, pa je ishod borbe potpuno neizvestan jer je opak fajter! Borislav Dodo{
MRENA (BARBUS)
K1 BORAC
Mrena je jedna od najatraktivnijih riba za sportski ribolov; brkati borac iz re~nih matica; zaka~ena na udicu, mrena se o~ajni~ki, svom snagom pokuku{ava da oslobodi, pa je borrba s njom potpuno neizvesna
rene (barbus) spadaju u rod {arana, ima ih dvadesetak vrsta i naseljavaju sve vode od Atlantika do Crnog mora. Zbog svoje silovitosti i borbenosti, svrstane su me|u najatraktivnije ribe za sportski ribolov i lov na nju pruà veliko zadovoljstvo. Imaju sna`no, okruglasto telo, jaka peraja, usta sa debelim usnama i dva para brkova.
Najve}a riba iz tog roda na Balkanskom poluostrvu i u nekim delovima Evrope je mrena (lat. Barbus Barbus). Naraste do 80 centimetara i teì pet{est kilograma (kod nas je prose~na lovna teìna do 2-3 kg), ali pojedini primerci ove vrste mogu da prema{e i teìnu od 15 kilograma (najve}e su u rekama zapadne [panije). Mrene se mreste od po~etka maja do kraja juna
i tada migriraju ka izvori{tima manjih reka i potoka. Mogu se loviti tokom cele godine, mada su udarni termini u prole}e i jesen. Mrene su ribe dna i borave na dubokim mestima s jakom strujom i krupnim kamenjem. Izraziti su sva{tojedi, a prirodna hrana su im larve insekata, ra~i}i, crvi i meku{ci, mada }e u slast smazati i neku neopreznu ribicu. Me|u evropskim ribolovcima ona je izuzetno cenjena sportska riba, posebno u Engleskoj. Lovi se na plovak ili stacionarnim dubinskim metodom, kotrljanjem, na zastavicu i varalicama, a borba sa njom je nezaboravna. Lov mrene na plovak ne razlikuje se mnogo od lova ostale ribe, osim {to se sistem mora tako voditi da mamac konstantno skaku}e po dnu. To se postiè tako {to se prilikom vo|enja plovka, vrhom {tapa sistem povremeno povla~i nazad, a mamac podiè s dna. Za ovakav na~in pecanja, potreban je tanak i osetljiv {tap (neki bolonjez) ne kra}i od 3,5 m, a bolje duì. Po{to je a izuzetan borac, najlon mora biti kvalitetan, neiskrzan, debljine do 0,25mm a udice najbolje kovanice veli~ine izme|u brojeva 6 i 10. Kao mamac mogu se ponuditi snop crvi}a, gliste, valjak od hleba i nekog miri{ljavog sira ili kukuruz {e}erac. Efikasna je metoda sa hranilicom i dve udice. Za pecanje stacioniranom dubinskim metodom na Dunavu i ve}im teku}icama potreban je ja~i i teì ribolovni pribor, po{to se ~esto, umesto mrene, na udicu zaleti som. Najbolje je loviti dvodelnim {tapovima, teìne
Englezi je izuzetno cene kao sportsku ribu, ~esto putuju u [paniju da pecaju velike. Na ovom sajtu imate adresu ako volite nezaboravni K1 dril:
www.fatanglingtours.com
ARAN
ARAN
INTERNATIONAL CARP CUP RADUTA 2008 - JEDAN KUP IZ DVA UGLA
ARAN
ARAN
Grabmajerov taksi - vrhunska oprema zapre`nim kolima odlazi na mesto Na{i Belarusi: Ivan, Doci, Dragoljub i Steva
a ne laèm, ~ekao sam ovaj poziv deset godina! Glod me je najljubaznije upitao da li bih bio slobodan desetak dana da odemo na Sarule{ti, gde se odràva International Raduta Carp Cup, od 21. do 26. septembra. ûj, da li sam slobodan: uzeo sam godi{nji odmor, znao sam da }e mi za ne{to zatrebati. Iako je takmi~enje po~injalo u nedelju, 21. septembra, mi smo na put krenuli jo{ u petak, dva dana ranije. Ekipa Agropanonke NS, s kojom smo Glod i ja krenuli, vrcala je od uzbu|enja, jer je to bio njima, kao i meni, prvi put na ovom jezeru. Vedro nebo bez obla~ka, divan dan za putovanje, slatka neizvesnost puta u nepoznato. Jedino je Glod bio ladan kao {pricer, uostalom, Raduta hotel mu je drugi dom. Ostali (Dragoljub, Doci, Steva, Ivan, pa i ja) nisu imali predstavu gde idemo, uostalom, Sarule{ti smo znali samo preko fotografija i iz tekstova u Trofeju. Put kroz Srbiju pro{ao je bez problema, a na \erdapu se na|osmo, bez ikakvog dogovaranja, sa drugom srpskom ekipom iz Vlasotinca (Jova, Kengur, Goran). Tako se na{ mali karavan na{ao na granici. E, tu se desio prvi trenutak za pam}enje: naime, rumunskom cariniku se toliko svidelo {to je na poklon dobio jedan broj Trofeja (gde su Dragoljub i Steva na naslovnoj), da je od Dragoljuba zatraìo autogram! Da je na granici dozvoljeno snimanje, sigurno bih zabeleìo taj trenutak, ovako, ostaje samo se}anje. U|osmo u tu Evropu... Pa, i nisu im ne{to putevi. Dodu{e, nema udarnih rupa, ali, nekako, nije to to! Ovo pivo ne vata!
Bakini kola~i
Upoznavaju}i prirodne lepote Rumunije, nisam nikako mogao da se otmem utisku da je ovo ipak bila zemlja Var{avskog pakta, ali, idemo dalje, otvorenog uma i puni o~ekivanja. Inicijativu za odabir mesta za ru~ak je preuzeo Kengur, jer zna dobar restoran pre Bukure{ta. Stigosmo do tog restorana, a ispred njega Sneàna i sedam patuljaka! Da skratim, ako i re{ite da u Rumuniji jedete }evape (mitetei), nikako ne naru~ujte vi{e od tri komada! Jednostavno su ~udnog ukusa, veli~ine sarme. Ja sam pojeo ~etiri komada, jo{ sam ìv, ali ne bih opet. Po dolasku u Raduta hotel, ve~e smo proveli u razgovorima o smislu ìvota i svrsi na{eg postojanja, a s tim u vezi poseban akcenat je stavljen na primenu najnovijih soko}ala u modernom {arandìjskom ribolovu... Shvatate, zar ne? Subota je pro{la u dolasku ostalih ekipa i upoznavanju obale i infrastrukture jezera. Lepo vreme nas je pratilo, svi smo se nadali da }e potrajati do kraja takmi~enja. Ostale ekipe su polako dolazile, i shvatismo da }e sigurno biti preko 60 ekipa. Ta~nije, bilo ih je 65, jer od 67 prijavljenih jedine dve koje nisu do{le, bile su iz Srbije! Tako su na{e boje branili Agropanonka i Kengur tim. Do|e na red i izvla~enje mesta, ali za razliku od pro{le godine, ove godine mesta se nisu birala, nego su izvla~ena iz {e{ira. Rezultat izvla~enja je bio Kangur tim mesto broj 46 (u zalivu rekorda, pro{le godine rumunska ekipa je na tom mestu ulovila 205 kg ribe i plasirali se na 10. mesto), a ekipa Agropanonke mesto broj 67 (do same brane Gurbane{ti, pro{le godine Ukrajinke su tu ulovile 207 kg ribe i zavr{ile na 9. mestu). Dobro de, moglo je i gore, ali i bolje. Dok takmi~ari polako odlaze na mesta, pa`nju mi privla~i konjska zaprega kojom }e oprema Grebmajerovog tima biti trasportovana. Urnebesno, zar ne? Timovi su oti{li ka svojim mestima, a Glod i ja na mesto br. 67, gde je bila ekipa Agropanonke. Em su na{i, em su blizu asfalta, a poneli smo i dve kamere da zabeleìmo kako na{i vade ribu. E, tu smo omanuli, jer od 10 zamaranja 9 riba su izgubili! Ili su im pucali predvezi na {koljkama, ili im je pucao ~vor izme|u osnovnog najlona i {ok podveza... Tek su krajem drugog
Dobar vetar je kasno po~eo da duva za ovaj spot
Prvo se jave amuri
Zvonko - prvi {aran prvog dana
ARAN
Kugla dana uspeli da re{e probleme, ali u me|uvremenu ostale ekipe su vadile amure, a poneki i {arane. Glod kaè da je to ustaljeno, da se prvog i drugog dana lovi ve}inom amur, a prvi krupan {aran padne obi~no bliè brani Sandulica. Tako i bi - prvo ve~e Zvonko je (na mestu br. 38) izvadio jednog lepotana teèg od 17 kg, a na mestu br. 63 rumunska ekipa (pro{logodi{nji pobednici) su imali preko 80 kg amura, tako da su bili u ubedljivom vo|stvu. Interesantno je da ekipa Italijana, koji su pecali kod vodotornja, prva dva dana nisu imali nijednu ribu za merenje (bodovala se samo riba preko 5 kg), ali su u preostala tri dana bukvalno oduvali sve ostale ekipe i pobedili sa oko 100 kg prednosti u odnosu na drugoplasirane! (Italijani zasluùju poseban osvrt...) Drugog, a naro~ito tre}eg, dana, ulovljeno je dosta {arana teìh od 10 kg, a najve}eg su ulovili Litvanci na mestu broj 13. Tre}i dan je bio posebno interesantan, jer je vetar najednom stao da duva. To je potrajalo nekoliko sati, pa
ARAN
mi je Pako, dok smo se vozili rekao: You see, no wind, no fish! Zaista je neverovatno koliko vetar ima uticaja na to ho}e li {aran zagristi ili ne. Znao sam to i ranije, ali da oviliko bude evidentno, to nisam mogao ni pretpostaviti! Slikaju}i i snimaju}i ulovljene {arane i amure, malo sam i {pijunirao: bilo je takmi~ara koji su koristili kukuruz, pelete, partikle, kao i boile neverovatnih boja, mirisa i veli~ina. Tako|e, i u priboru je bilo {arenog pristupa: od ma{inica sa slobodnim hodom kalema do multiplikatora, a {to se {tapova ti~e, mnogi su bili tribalovi manekeni. Upotreba ~amaca na elektromotor, ili vesla, bila je dozvoljena, ba{ kao i sonar, tako da me je za~udilo {to je ve}ina ekipa koristila duga~ke i jake {tapove za zabacivanje sa obale. Jeste nezgodno voziti ~amac po vetru, ali kad sam video kako to rade Italijani (opet oni), bilo kakvo opravdanje pada u vodu. Zbog duga~kih i krutih {tapova mnogi su gubili ribu, ali zaista je nezgodno posle kontre na 150 metara proceniti kolika je riba na udici. [to se mamaca ti~e, definitivno je boila preko 22 mm bila mamac No 1! Nisu toliko bili bitni miris i boja, bilo je bitno da je velika i da je ima mnogo u vodi. Stra{no je bilo videti kolike koli~ine hrane su ba~ene u vodu: ako je prosek po ekipi bio 50 kg za pet dana (a sigurno je bio toliki, ako ne i ve}i), onda dolazimo do ra~unice da je za vreme takmi~enja u vodu uba~eno preko tri tone hrane, od toga najvi{e boila! Dodu{e, ve}inu te hrane su po~istili sitni {arani i deverike, kojih je zaista na tone. Ulovljeno je enormno mnogo {arana - ispod 5 kg - zato je Raduta rekao, a nadam se i da }e tako biti, slede}e godine donja granica za {arana 2 kilograma! E, na taj na~in bi i Grebmajer, koji je ovog puta bio poslednji (iako je ulovio nekoliko desetina {arana ispod 5 kila), mogao da ra~una na ozbiljan plasman. [arani ispod 5 kila nisu vra}ani nego su ih Radutini radnici prebacivali u drugo jezero, da rastu... Cilj je da posle nekoliko dobrih mrestova u Sarule{tiju ostanu samo krupniji, a da mali rastu na drugom mestu, tako ne konkuri{u}i velikim u ishrani. Na kraju, posle 118 ~asova pecanja, prvo mesto (25000 evra) pripalo je ekipi SPECIAL CARP TEAM iz Italije, sa ulovljenih 396,7 kg, drugo mesto (15 000 evra) rumunski LAZAR TEAM sa ulovom od 303,00 kg, a tre}e mesto (i 10 000 evra) osvojio je FNPSR ANGEL iz Rumunije sa 268,3 kilograma. Najve}eg {arana od 23,00 kg ulovio je litvanski RENMAR TEAM, za to su dobili 15 000 evra. Malo li je? [to se ti~e srpskih timova, kona~an plasman im je bio izme|u 20. i 30. mesta. OK, u gornjoj polovini su, jer su imali prose~na mesta i desetine i{arana spod 5 kila.
I mesto - 396,7 kg 55 52
Kengur karp tim Kengur, Jova, Goran 27. mesto - 43,8 kg
Cukka zaliv
56
15 13 Najve}i {aran Jug II mesto 303 kg 22 4. mesto pozicija 44 - 214,8 kg 5. mesto pozicija 29 - 176,1 kg 6. mesto pozicija 13 - 154,5 kg 7. mesto pozicija 15 - 149,7 kg 8. mesto pozicija 45 - 147,9 kg 9. mesto pozicija 55 - 143,5 kg 10. mesto pozicija 52 - 124,6 kg
Agropanonka karp tim 22. mesto - 62,4 kg
Zapad
63 67 Istok 46
45 44
38
37 III mesto 268,3 kg Sever

rd eko r v li Za a
29 Mapa jezera Sarule{ti - na desnom kraju uliva se re~ica Mosti{ta (Bara` Sandulica), na levom kraju je velika betonska brana (Bara` Gurbane{ti), gde se zavr{ava
ARAN
Ukupno je ulovljeno ne{to vi{e od 4 tone {arana i amura, a ~etiri ekipe su bile bez ulovljene ribe, me|u kojima i pominjani Grebmajer. A sada koja vi{e o Italijanima: iako su pecali na te{kom i nezahvalnom mestu (kod vodotornja), iako su imali jako malo manevarskog prostora na obali, iako su razvla~ili na oko 150 m od obale, ~amac im je poslednjeg dana jednostavno pukao... momci su me odu{evili svojom organizovano{}u i odnosu prema poslu, jer pecanje prestaje onog trenutka kada to radi{ za novce! Prema njihovim re~ima, prvog dana su hranili kukuruzom, drugog tigrovim orahom, a od tre}eg su hranili boilama. E, to je bio klju~ni trenutak. Naravno da sam pozajmio par njihovih boila, kasnije smo ustanovili da je u pitanju jedan od osnovnih mikseva, sa raznim miro|ijama Tajna je u tome {to su hranili mnogo i ~esto, a ispod udice su stavljali i po tri boile! To samo dokazuje da za {arana (i amura, pogotovo crnog), nema velikog mamca. Bravo momci! Na kraju, moram zahvaliti Glodu {to me je poveo, Dragoljubu na svemu, a posebno na vo`nji po njivama (Hanibal: Ako nema puta, mi }emo ga napraviti!), Dociju (ve}inski vlasnik svoga ìvota), Stevi na pivu koje ne vata (bezalkoholnom), Ivanu na mladosti, kao i ekipi Kangur tima na tome {to su bili daleko, pa smo uspeli da ostanemo na nogama! Jedino mi je ào {to nisam uspeo ni da zabacim varalicu za smu|a, mada, mo`da je bolje ovako. Kad se slegnu utisci, ponovo }u ne{to da prokomentari{em. Kako god da izgleda, verujte da je dobronamerno! Ili, {to bi rekao Grunf: Ako kani{ pobijediti, ne smije{ izgubiti! Ivica Drobac vica je bio prvi put, a ja trideset i neki - moja vi|enja se ne razlikuju mnogo, ali }u poku{ati i da dodam ne{to iz mog ugla, jer ovo jezero poznajem bolje od novosadskog [pica. Vi{e je nego o~igledno da na takmi~enja ovakvog tipa dolaze dve fele {arandìja: jedni su profi koji skoro i ne spavaju dok traje kup, drugi ribolovci koji vole da za svaki slu~aj imaju i sobu u hotelu; prvi uglavnom ìve od ribolova (ovi Italijani, Beker, Grabmajer... drugi ìve ìvot a pecanje su u stanju i da otkaù ako se jako napiju ko recimo ova poruka (poslata u pola 4 ujutru): Jako sam senapo, otjazm pecanje! Stoga odmah treba po}i od ~injenice da je sre}a relativna - neko uìva samo dok peca, neko i dok peca ali i kad ne peca. Ovo je pri~a o onima
ARAN
kojima je ribolov biti ili ne biti. Iako na Sarule{tiju uìvaju i oni drugi... Uz svo znanje sveta, na uspeh na ovakvim kupovima bitna su dva faktora: mesto i vetar. Na slabijem mestu se ne moè upecati za najvi{i plasman a ako duva (ili uop{te ne duva) pogre{an vetar ni udarni spot ne da ribe za prvo mesto! Italijani su imali teàk - ali dobar spot. Ipak, upecali su tek kad je vetar po~eo da duva u njihovom smeru. E, sad, da oni nisu profesionalci, imali bi solidan plasman - ali ne i prvo mesto! A za prvo mesto potreban je faktor br. 3: uspe{na taktika. Na Sarule{tiju je do pre neku godinu vaìlo pravilo: malo hraniti. To su naravno mnogi znali i primenjivali i na ovom takmi~enju. Me|utim...
Unazad nekoliko godina mrest je bio vi{e nego uspe{an, ogromna populacija malih {arana i silne deverike su faktor koji kvari taktiku. Stoga su neki izbegavali, za ìvu glavu, sve osim boila, èle}i da izbegnu navalu si}e. I bili su u pravu - do pre 3-4 godine. Ali ne i ove: sada je trebalo suprotno, ba{ enormno hraniti, jer {aran~i}i i deverike sve po~iste za ~as posla. Hranili su obilno, kukuruzom, peletama, partiklima, boilama... ali su kao mamac stavljali (enormno!) velike boile, ~ime su izbegavali da im se zaka~i {aran~e ili deverika. Ja sam sa Radutom obilazio (zbog fotografisanja) svakodnevno sve ekipe sa brojnim ulovom, tj. sa gabaritnijim {aranima. Obilazio i, naravno, {pijunirao. Maltene da je svaki ve}i {aran, preko 15 kila, ulovljen na
Senzacija - pobednici Italijanu su upecali ~ak i cnog amura od 26,8 kg!
PRIA DRUGA - TAJNA JE U VETRU
Litvanci - najve}i {aran od 23 kg je zaradio 15.000 evra
Jezero je prepuno krupnih amura - Goran (iznad), Ivan (ispod)
ARAN
Prvoplasirani ogromnu boilu, ve}inom pre~nika 30 milimetara, a neki su stavljali i po dve (pa i tri!) boile od 24mm! Za{to na ovim kupovima u poslednje vreme dominiraju Rumuni? Zato {to ~e{}e ovde pecaju i znaju za jadac! Ne igra vi{e mali mamac i stidljivo prihranjivanje! âk mislim i da su Dèjson, Erik, i drugari koji ovde pecaju rekreatvno, bar jednom godi{nje, pogre{ili {to nisu obilnije hranili. Jesu, i oni, koristili jaja-boile, ali su malo hranili. Nisu imali najbolje mesto - svakako da je i to jedan od razloga - ali za razliku od rekreativnog pecanja ovo takmi~enje zahteva druga~iji pristup. U rekreativnom ribolovu bira{ mesto, na jezeru nema gu`ve, i ~eka{, ~eka{... danima ~eka{ nekoliko velikih. Na takmi~enju ne ~eka{ te{ka{e, nego lovi{ sve ve}e od 5 kila! A najve}eg zna se - upeca najsre}niji! Recimo, ja sam pre tri godine slikao ba{ Erika iz Engleske (Poljaka koji ima firmu u U. K.) sa ogromnim {aranima. Ali onda nije bilo takmi~enje. Upecao ih je kod vodotornja, ba{ na spotu gde su sada pecali pobednici iz Italije. To mesto je zahtevno, te{ko, ali daje krupne {arane. Italijani su, me|utim, privukli sve - i male i velike, i amure... i pobedili. Ali tek kad je dunuo vetar na njih! D. Jovanov
Vice{ampioni
Grabmajer, Beker i Drobac
Najlep{e je na kraju - vo na ra`nju
EKOLOGIJA DUHA
EKOLOGIJA DUHA Za veliku vodu, velike {arane, daleke zaba~aje, potreban je i adekvatan pribor i optimalan mamac, ali da li je {aran (ba{ toliki!) probira~ da mu smeta ~ak i dlaka, ako je predebela?
u modernom {aranskom ribolovu se, izgleda, stiglo do kraja. Naime, sve je manje pri~e o tajnim miksevima i ~arobnim dodacima, tipa pti~je mleko. Neki mamcu su postali standard, kao razne trige i oktopodi. Od tih oktopoda pojavio se ~ak i miks od japanskog, na slici ga vidite zeleno ofarbanog, ali su (bar na ve}im takmi~enjima) dominanta dvatri svima poznata. Ko ima dobar nos, u to se moè uveriti {etaju}i od ekipe do ekipe, usput miri{u}i razne boile... I kod montaà se stalo na maksimum tri, sa dve-tri vrste olovica razli~itih teìna. Naravno, pri~a o najboljim udicama i najotpornijim predvezima }e ve~ito trajati... sve dok je prodavaca i proizvo|a~a. Izgleda da je i pri~a o {tapovima zavr{ena, krug je zatvoren. Ili se ~ini? Prvo je pojam bio Fox. Potom su svi (ta~nije: mnogi) prodali Foxove, i ko po komandi pre{li na Hutchinsone, ko da je Fox preko no}i prestao da valja? Potom vi{e ni Ha~insoni nisu bili in - pojavio se Free Spirit. Ha~insoni su prodavani biv{im foksovcima (koji su, u me|uvremenu, napredovali i koji su svoje Foksove prodali po~etnicima i dodali za enigme), pa su kupovani duhovi. Ali ni tu nije bio kraj odjednom se pojavio Century. E, sada vi{e ni Spiriti nisu valjali, FMJ je bio in. êka se slede}i najbolji... Ali ako se lutalo u potrazi za najboljim {tapom, kod duìne i snage se vrlo brzo stalo na 3,9m i 3,5 lb?! Bilo je svejedno da li se peca na Viru {irine 30 metara, jezeru u Debelja~i, ili na jezeru od 5000 hektara, svi su se di~ili {tapovima od 13 stopa 3,5 libre, bez obzira da li zaista zabacuju nebu pod oblake ili razvla~e. Marketing je ~inio ~uda, pa su neki prodavali ~ak i svoje Sportexe Made in Germany tipa Exlusive Carp, ili Daiwine modele Kevin Nash (Made in England)! Ipak, sve polako dolazi u normalu, narasla je nova generacija {arandìja, koja kupuje {tapove za 100-200 evra, i gle ~uda - uspe{no njima lovi! Takvi ~ak ni rod-podove ne preferiraju jer su ubadaljke prakti~nije. I jeftinije. Kod signalizatora pri~a je ko i kod {tapova: od Foxa preko Carpsoundera - do Delkima. Kupite bilo koji, jedino je va`no da pi{ti kad treba, da ne tro{i previ{e baterije i ne propu{ta vodu. Isti put su moderni pre{li i kada su mo}ne ma{inice kupovali, sve dok nisu stigli do Basie - vi{e im ni Daiwa Tournament nije bila dovoljna. A u tu Daiwu su se, koliko ju~e, kleli i prezirali sve koji su pecali jeftinim Shimanom. Kao da nisu na po~etku svoje profi karijere bili zadovoljni Mosela {tapovima i obi~nim bejtranerima. âk se u profi krugovima vodila polemika i o rod-podovima - tripod ili obi~an, bilo je pitanje. A i svingeri su bila tema polemika. Ipak, vremenom su stavovi kako-tako postali usagla{eni oko pribora i opreme, ali kod boila je tema neiscrpna i traje beskona~no... Glodovi drugari su na Ebru, pecaju}i somove, hvatali i {arane na pelete pre~nika 24mm, po dve-tri nanizane na dlaku. Dàk takvih peleta ko{tao je 40 evra - dàk od 25 kg! A kod nas se, specijalne boile prodaju i po 2025 evra - za kilogram! Kod nas je sve naopako! Te{ko da }ete videti da neko koristi ve}u boilu 18mm je plafon, a 16mm standardna. Kao i male udice, jer: {aran je oprezan?! Ali kad mu pogledate usne shvatite da taj {koljke krcka samo tako, da ima mesnate i tvrde usne, za koje je
MOE LI SE ARAN PECATI NORMALNO
PREMA SVECU I
TROPAR
Dve pelete od 24mm, ogromna udica za soma, dlaka 100 kila nosivosti i olovo od pola kile nisu uop{te smetali lukavim {aranima - i to divljacima!
EKOLOGIJA DUHA
sa konstrukcijom spejs {atla! Njegovo ime je iskori{}eno u marketin{ke svrhe, i to je sve. Iskoristio je svoje ime za odli~ne {tapove. Sve je danas reklama, agresivna do bola, toliko napadna da neko pomisli kako se {aran ne moè uloviti na normalan na~in. Naravno da moè! Voli on i dalje kukuruz i gliste, a svejedno mu je da li ga zamarate starim teleskopom ili savremenim parabolikom. Svejedno da li zamarate Daiwom ili Shimanom, svejedno mu je da li ga upecate me~ {tapom za uìvanje ili parabolikom za daleko lansiranje. Ionako }e u saku da zavr{i. I tu je mo`da najve}a razlika - moderni ga hvataju i pu{taju, hvataju i pu{taju, a nekad je {aran bio kulinarska riba. Sre}om, sve je vi{e onih koji ga love zbog uìvancije, bez arogancije, koji pecaju zbog uìtka i draì, pecaju pa upecaju, ali i oni vra}aju ribe. Ne zato {to su moderni, nego razumni, zato {to je ~arolija kada {arana zamarate tananim bolonjezom magi~nija nego kada ga vadite {tapinom od 3,5 libre. Nije pecanja {arana izmi{ljeno zbog takmi~enja i nadmetanja, starije je ono od svih kupova i skupova. Jedino {to se pre pecalo da bi se jelo, a danas da bi se kockalo. Danas su, maltene, izuzetak oni koji pecaju za svoju du{u, koji nit ga jedu nit se takmi~e! Takvima posve}ujem ovaj tekst, i po~etnicima, svima koji gledaju}i kuda danas ide savremeni {aranski ribolov mogu pomisliti da je to preskup sport, jer kilogram boila ko{ta vi{e nego tri kile mesa od buta - od buta bez kosti!
EKOLOGIJA DUHA
potrebna ve}a udica. A ni usta mu nisu mala, ko od {ale guta {aran i ve}e boile. (Na slici na prethodnoj stranici videli ste sve ve}e i ve}e boile koje je Vanja Grbi} s drugarima koristio letos na Sarule{tiju - op. Glod.) Ruku na srce, boile jesu potisnule sve ostale mamce, ali da li su ba{ toliko revolucionarne? Jer, nekada se i valjak (nokla, purak - op. ur.) pravio tako {to se mesio, kuvao pa u njega dodavani za~ini, mirisi i boja. Da li je i to bila boila? Jeste, samo je ova tvr|a, jer se ne stavlja na udicu, nego na dlaku. U tome jeste sva tajna: gola udica, te{ko fiksirano olovo koje samo kontrira, a nekada smo koristili klizna da {aran oseti {to manji otpor. Zato smo ruku dràli na {tapu i netremice buljili u vrh {tapa, ili plovak, da bi stigli da kontriramo pre nego {to ispljune mamac. E, tu je revolucija, tu je Ha~insom i postao poznat, po boili na dlaci a ne izradi {tapova! Sa {tapovima Rod Hutchinson ima veze jedino preko svog imena (engleski: Rod = {tap). On sa proizvodnjom blankova ima veze koliko ja
Nije nijedna boila toliko magi~na koliko zalazak sunca u smiraj dana, i nijedan deo pribora vas ne}e o~arati toliko koliko je blaèn ose}aj dok ga ~ekate i gledate u vrh {tapa, ili plovka. To je mnogo ve}e zadovoljstvo od pecanja tako {to spavate... sve dok vas ne trgne prodoran zvuk signalizatora, Foxa ili Delkima svejedno. Jer, nema toga signalizatora ~iji je zvuk prijatan u pola tri ujutu, kad vas prekine i probudi iz slatkog sna i
istera iz tople vre}e na studen. No, i to je vrsta ribolova, ali pecanje u pare nije sportski ribolov. Znam to, jer sam i sam nekoliko sezona bio rulet-{arandìja, koji je vi{e sanjao evre nego divljake od 15 kila. Danas mi ni u snu ne bi palo na pamet da pla}am da bih se takmi~io, pecao po ledenoj no}i, u vreme dok sav normalan svet sanja. Sada mi je pecanje merak a ne mu~enje. [arandìja-meraklija
PREDSTAVLJAMO
NOVA KNJIGA - AUTOR SINIA SLAVINI
MAMCI
a{ kolega novinar iz Hrvatske urednik je ~asopisa Ribi~i i ribe, koji je upravo doìveo 200. broj. êstitamo! Nedavno je izdao knjigu koju vam predstavljamo prvi sveobuhvatni priru~nik o mamcima u Hrvatskoj. Knjiga je bogato ilustrovana crteìma i fotografijama u boji, na 162 stranice. Cena knjige je 15 evra (meki) i 20 evra (tvrdi povez). Iz sadràja izdvajamo: Prirodni i ve{ta~ki mamci Kada i koji mamac koristiti Podela mamaca Kako prona}i prirodne mamce Uzgoj crva i glista Fui i ver de vas Recepti za nokle (`gance) Priprema i recepti za boile Podela ve{ta~kih mamaca Naro~ito je bogato ura|eno poglavlje o boilama, sa vi{e desetina recepata za njihovu izradu, kao i deo o prirodnim mamcima (deo o noklama sadrì desetine interesantnih recepata), a ima i egzoti~nih, manje poznatih mamaca - raznih plodova i biljaka. Interesantan je i deo o varalicama i mu{icama. Knjigu moète naru~iti telefonom: +385 43244050, fax: +385 43243337, ili elektronskom po{tom na e-mail: ribici@cvor.hr
SLIKE IZ KOMILUKA
a{e ...ijade su ~udo nad ~udima: na smu|ijadi pobedi bucov od kile; na {tukijadi bucov od pola; ali na bas kupu tri basa (zajedno te{ka preko kile!) plus bucovi! Pa za{to onda niko ne organizuje bucovijadu kada te grabljivice jo{ uvek ima u na{im vodama? Somovijada i Zlatna bu}ka se jo{, kako-tako, odràvaju, opstaju, jer je poseta velika, a i ulovi se pone{to pro{le godine na Bu}ki ba{ mnogo! Ali ostale ijade su jade - tradicija bez ulova. I somovijada bi postala bucovijada da nije ~amaca! Svetsko prvenstvo u lovu mladice je postalo poznato po tajnosti, i to strogoj - niko ne zna KADA ali se ono ipak redovno odràva?! Svetsko, bre, prvenstvo... a bez pompe i reklame. I bez sudija, a nagrade vredne! Jer tamo se nadme}u samo lordovi kojima se na re~ veruje, {ta }e im sudije? (Na pitanje Lali otkud mu tolki novci, kaè: Igrao sam poker s lordovima. A oni su lordovi, dèntlmeni, veruje im se na re~, karte ne pokazuju. E, ondak je mene krenulo.)
SLIKE IZ KOMILUKA
Mi smo poznati po tome {to moramo u svakoj ~orbi da budemo miro|ija, pa tako uporno kopiramo svet organizujemo pecaro{ka nadmetanja (i to varali~arska, ej!) a nemamo ribe, tj. nema grabljivica u na{im vodama! Dobro de, ima jo{ po koja... Ali za{to onda pecamo samo sa obale, kako da upecamo ako ~amac nemamo?! Za{to, ako ve} strance kopiramo i organizujemo Zander, Bass i Pike tournamente sa kotizacijom, nemamo ~amce? Da li ste negde videli ili ~uli za bilo koju ijadu, evropsku, japansku, ili ameri~ku, a sa obale?! Ali kod nas je vi{e Stella nego ~amaca. OK, na{e ijade su jadne, pa su i uplate skromne - tek za riblju ~orbu i po koje pivce, a i nagrade su (obi~no) sponzorisane opremom koja nikom ne treba, koja odavno skuplja pra{inu po magacinima. A kada se sponzor otvori i da lepe nagrade, recimo varalice, te nagrade retko stignu do takmi~ara, jer ih obi~no organizator zadrì za sebe?! [ta }e one u~esnicima, kada ionako tu (zna to organizator vrlo dobro!) nema ribe ni za lek, a ne za (s)kup.
(Izuzetak je, ipak, prizna}e{, na~in na koji se i organizuje i sudi Somovijada, a i nagrade se pristojne - ~ak i vrlo vredne - op. ur.) Skroz je druga~ija pri~a iz Hrvatske. U kom{iluku su jaki sponzori za njihove Bas kupove, nagrade vredne, su|enje po{teno, a takmi~ara ima i iz inostrastva - ~ak iz daleke Rusije - i to veoma poznatih imena! A kod nas? Basa smo urnisali, ima ga samo u tragovima, a trsimo se bas kupom?! I jo{ stru~na predavanja o tehnikama lova (evropsko-ameri~ka iskustva) nam demonstriraju na njima. îk neka demonstrator na licu mesta pred svedocima ulovi basa, da pokaè znanje! Ja ne znam kako je sa ulovima na klenijadama jer nikada nisam bio na nekom takvom skupu, ali volim basa da lovim, pa sam prisustvovao (skoro svim) na{im bas kupovima. Pecam i smu|a, bio sam i na tri smu|ijade, i na dve {tukijade. Na {tukijadama nikada nije bilo ulova koji bi opravdali sam naziv manifestacije, na smu|ijadi je jednom bilo ulova da se ~ovek ne postidi, ali na bas kupu nikad niNa bogatoj vodi, pa jo{ iz ~amca, na Zander Cupu ulovi se i ovakav bucov
je bilo ulova basa koji bi bili bar upola manji od hrvatskih! Uvek su to neki basi}i jedva u meri, a mera je takva da me je sramota i kada ga upecam da ga prijavim. Sramota je {to ulove tih dimenzija uop{te i fotografi{u. Mi smo basa imali, zavidnih veli~ina i solidne brojnosti. Populacija mu je danas na granici opstanka a veli~ina ispod svake mere. U Hrvatskoj ga ima i sve su ve}i. Ko je za to kriv? Mi, jer se u Hrvatskoj odavno neguje pokret, a me|u njihovim basistima ~ak i kult uhvati i pusti. Kod nas ga nisu pu{tali ba{ takvi koji nam sad drè predavanja! Sada ga i oni pu{taju, ali kasno. [teta je i odli~ne prodavnice Plovak (prepune varalica!), a u Sivcu. Basista Kratak tekst je, e-mailom, poslao jedan na{ ~italac, vatreni basista, vrlo ljutit, s molbom da ga ne potpi{em jer ima puno prijatelja me|u basistima. Po{tuju}i takav stav, objavljujem njegov tekst. Deo o Svetskom prvenstvu mladice sam ja dopisao - nisam odoleo. Tekst sam ilustrovao jednom smu|ijadom iz Rumunije - op. ur.
MOGU LI NAA TAKMIENJA DA, BAR MALO, LIE NA HRVATSKA - AKO NE MOGU DA BUDU KAO RUMUNSKI KUPOVI?
Sudije su svuda okolo, tako|e u ~amcima (na slici u narandàstom)
SRBIJADE!
AKO JE ORGANIZACIJA DOBRA NI KAD KIA SPREI BROJNIJE ULOVE NIKO SE NE ALI
MANIFESTACIJA ZA PRIMER
e, nije gre{ka u naslovu niti je slika sa {tukom pogre{na - to je bio najtrofejniji ulov Somovijade, a postoji i zlatni som - ali on jo{ nije upecan! Ova {tuka jeste, ko i pobedni~ki som - i to u poslednjim trenucima takmi~enja, jer je organizator produìo Somovijadu za dva sata, kada je napokon zasijalo sunce, jer je dva dana ki{a onemogu}avala iole ozbiljnije pecanje, pa se takva odluka pokazala kao pun pogodak. Pobednik sada ve} tradicionalnog, 11. po redu, sportsko-ribolovnog takmi~enja Somovijada, odrànog poslednjeg vikenda jula na Zvorni~kom jezeru u Malom Zvorniku je Damjan Aleksi}, ribolovac iz Sremske Mitrovice, sa ulovom soma teìne 3,5 kilograma i duìne 76 cm. Bio je to jedini ulov soma, koji je uhva}en neposredno pred kraj takmi~enja. Oba dana takmi~enja pratilo nas je lo{e vreme, ki{a i zamu}ena voda. Poslu{ao sam kolegu [erifovi}a, koji me je uputio da pecam ba{ tu u blizini jednog ribnjaka, gde je bila bistrija voda - rekao je Aleksi}, kome se eto posre}ilo da u poslednjim trenucima nadmetanja ulovi soma. Ulovio sam ga na {tap pomo}nik, nekih tridesetak minuta pred kraj takmi~enja. Mamac je bila zelena glista, a dubina 6m, objasnio je i dodao: Kolega Tuzlan~i} iz Bijeljine, koji je sada bio samnom u ~amcu, pobednik je iz pro{le godine upecav{i soma tako|e pred sam kraj Somovijade, tako da smo na neki na~in postali pobedni~ki tandem. Aleksi} je do sada ~etiri puta u~estvovao na Somovijadi, jednom je bio drugoplasirani. Nije redovni u~esnik takmi~enja, ne u~estvuje ba{ sva-
Dok som visi na ki{i, posmatra~-kamerman se sklonio pod ki{obran
ke godine, ali je potvrdio da }e sigurno dolaziti ubudu}e. Za postignuti uspeh pobedniku je dodeljen prelazni pehar, pobedni~ki pehar, medalja, zlatnik i vredan ribolova~ki {tap. Drugoplasirani Predrag Burnjakovi} iz [ekovi}a dobio je srebrnjak za ulov {tuke teìne 4450g duìne 81cm. Godi{nja pretplata na izdanja renomirane revije Zov poklonjena je najmla|em u~esniku, osmogodi{njem Milo{u Nikoli}u iz Ose~ine. Usled nedostatka ulova, dve preostale nagrade dodeljene su onim takmi~arima ~ija su imena izvu~ena iz bubnja. Vlasnik drugog srebrnjaka, izvla~enjem na sre}u, postao je Adid Be}irovi}, dok je dobitnik bureta piva pivare AMC Pils ribolovac Branislav Pori~i}. Plaketa za najve}i broj u~estvovanja na Somovijadi uru~ena je Milanu [erifovi}u iz Kragujevca. Kao najlep{em u~esniku takmi~enja, pehar Radio Beograda 202 dodeljen je Margariti Tot iz Budimpe{te.
Nagrade je uru~io magistar Du{an Ognjanovi}, iz Ministarstva ìvotne sredine i prostornog planiranja, odsek za ribarstvo. Takmi~enje je otvorio novinar Vanja Buli}, promoter ovogodi{nje Somovijade, pu{tanjem u jezero zlatnog som~i}a, simboli~no nazvanog Zvonko, sa zlatnom plo~icom na poklopcu {krgama, koji }e onome ko ga ulovi, na takmi~enju ali i posle njega, doneti nov~anu nagradu u iznosu od 1000 evra, koju daruje organizator ove Somovijade Op{tinska organizacija sportskih ribolovaca Drinsko jezero iz M. Zvornika. On }e uvek nakon ulova - biti vra}en u jezero, da se lov na njega moè nastaviti... Na po~etku manifestacije, predstavljen je i som kapitalac, teàk 70kg i dug 220cm, ulovljen nekoliko dana pre Somovijade, na Drini u blizini HE Zvornik, koji pred brojnim znatièljnicima pripreman za prepriranje. Tradicionalna sportsko-turisti~ka manifestacija, koja se svake godine
Zlatni som
Tokom manifestacije svake ve~eri su u Domu kulture Mali Zvornik nastupala kulturnoumetni~ka dru{tva, a Somovijada 2008 zatvorena je pozori{nom predstavom u izvo|enju glumaca Narodnog pozori{ta iz Beograda. Organizator manifestacije i ove godine bilo je sportsko ribolova~ko udruènje Drinsko jezero Mali Zvornik, a pokrovitelj op{tina Mali Zvornik. Uprkos zaista lo{em vremenu, ali na to se ne moè uticati, sve je proteklo u najboljem redu. Organizacija Somovijade i dalje ostaje primer svim ostalim ijadama kako treba organizovati takmi~enje i su|enje, kako napraviti prate}e priredbe, da bi i takmi~ari i posmatra~i, gosti i novinari, bili zadovoljni. Organizator Somovijade uvek posebno brine za 7. silu - novinarima su svi na uzluzi, tako bez obzira na bogatstvo ulova trpeza bude bogatija. Ovog puta se za trpezu pobrinuo li~no Jokan, a ko nije bar jednom probao njegov delikates, deveriku sa ro{tilja, ne zna {ta je propustio! A posle na spavanje kod Milke i Vujadina Sredojevi}a, na odmor bogovski u raj ovozemaljski, u îtluk Donji (na slici dole). Somovijada je letnja manifestacija pa se ne moè o~ekivati brojnost ulova, kao da je septembar ili oktobar, iako to jeste takmi~enje - vrednost nagrada i savesno su|enje to najbolje potvr|uju. Prvi cilj je druènje, razonoda, odmor i zabava. Deo fotografija prikazuje atmosferu koja vlada na Somovijadi, i deca uìvaju. Jer Somovijada je i njima namenjena, to je vikend za lep provod i razdraganu igru. Eto za{to }e Trofej uvek znatan prostor posve}ivati prijateljima iz Malog Zvornika, ali i prijateljima s raznih strana ex-Yu i inostranstva, koji se, ve} tradicionalno, sre}u na Drini. Razdragana lica takmi~ara, gostiju i dece svedo~e da }e na Somovijadu opet do}i, a za ki{u ili vru}inu ko jo{ mari. Jer, ko i na Olimpijadi: va`no je u~estvovati - makar i kao posmatra~. Posmatra~: Sr|an Govedarica Maljuta
Pobednik Daka
odràva poslednjeg vikenda u julu, ovog puta okupila je 88 zaljubljenika u ribolov iz zemlje i okruènja. Dvodnevno takmi~enje u lovu soma varalicom odvijalo se na {est kilometara duga~koj ribolovnoj stazi u Sakaru. ]udljivo vreme, sa ~estim naletima ki{e i vetra, nije spre~ilo ribolovce i brojne goste manifestacije da se i ovoga puta zabave i ponesu lepe uspomene iz Malog Zvornika. Pobedni~ki pehar i prvu nagradu na takmi~enju Zlatni kotli} 2008 (koje se od pro{le godine odràva u okviru Somovijade), osvojila je ekipa Fish bone iz Zvornika. Drugu poziciju zauzela je ekipa Lazarevi} iz [apca. Na tre}em mestu po uspehu u pripremanju alaske ~orbe na{la se ekipa Bratsvo iz Kanjiè. Za izuzetno dobro pripremljenu ~orbu ekipi pobednika pripao je kotli} od rosfraja, dok su ~lanovi drugoplasirane i tre{}eplasirane ekipe dobili suvenire i zahvalnice za u~e{}e. Na takmi~enju Zlatni kotli} ovog puta u~estvovalo je 14 ekipa, {to je duplo vie nego pro{le godine.
ûvene Jokanove deverike na trpezi za goste i novinare
Korisna adresa: www.seoskiturizamcitluk.com e-mail: apartmansredojevic@gmail.com 064 3275124
PRIA SA NASLOVNE STRANE

ilski grge~ je, definitivno, riba paradoksa. Poja{njenje ove teze je u tekstu koji sledi, i u dokumentarcu Darwins Nightmare autora Huberta Saupera. Te{ko je bilo {ta napisati o ribi koja je, sa stanovi{ta sportskog ribolova, izuzetno atraktivna, a sa druge strane, sudbina joj je (industrijski ribolov na jezeru Viktorija u Tanzaniji) da bude menjana za kala{njikove i ostalo oru`je. Naravno, nilski grge~ je za to najmanje kriv, pa }u poku{ati da se drìm informacija koje su bitne za ribolov.
NILSKI GREGE - AFRIKA LEGENDA
UKUSNO VRETENO Ve} letimi~an pogled na nilskog grge~a (Lates niloticus) govori da je to prava grabljivica. Ogromna usta, sna`no telo i mogu}nost rasta do 200 kg i dva metra ~ine ovu grabljivicu najve}om ribom Afrike, ujedno i ribolovcima najatraktivnijom. Naseljava reke i jezera Afrike, ali najpoznatija prebivali{ta su jezera Viktorija i Naser i, naravno, reka Nil. Po~etkom 50-ih godina pro{log veka uba~en je u jezero Viktorija, ne bi li se nahranio gladni narod. Tada se mislilo da je to ekonomski uspeh, a danas je vidljivo da je to bila ekolo{ka katastrofa! Vazda gladni pro`drljivac je uspeo da iz jezera istrebi kompletnu riblju populaciju, i na kraju po~eo da jede svoje potomstvo, a narastao je previ{e za slabe mreè domorodaca! Da je ìv Darvin, diglo bi mu se ono malo kose na glavi. Stradali su i lokalni ribari (iz Ugande, Kenije i naro~ito Tanzanije), koji su se hranili ribom iz jezera, tako da sada rade u fabrikama za preradu ribe za bedne pare sa kojima ne mogu da preìve. Industrijski izlov ove ribe je vredan oko 140 miliona $ godi{nje! Podatak treba uzeti s rezervom, jer pomenute tri dràve koje se bave izlovom nilskog grge~a u jezeru Viktorija nisu ba{ vladari pravih informacija. Skoro sigurno se zna da je 1994. godine izlovljeno oko 363 000 tona ove ribe, i to Uganda 27%, Kenija 29% i Tanzanija 44%. Dovoljno je re}i da se 34 fabrike bave preradom ove ribe! Preko milion ljudi je direktno zavisno od ove ribe, a budu}nost i nije ba{ svetla: alge sve vi{e osvajaju jezero Viktorija, ribe je sve manje, a kapitalizam sve nemilosrdniji.
NASER, BEZ TITA I NEHRUA Sasvim druga pri~a je jezero Naser, jedno od najve}ih na svetu koje je napravio ~ovek. Izgradnjom velike brane na Nilu potopljeno je oko 6200 km kvadratnih okolnog zemlji{ta. Najve}a dubina jezera je oko 130 metara, a prose~na oko 25 metara. Ju`na tre}ina jezera je u Sudanu, i nazivaju ga jezero Nubija. Okolina jezera je, blago re-
~eno, nestvarna, fotografije to ne mogu do~arati. [to se sportskog ribolova ti~e, osim nilskog grge~a, mogu se loviti i ~uveni tajgerfi{ i neke vrste somova, od kojih je najpoznatiji legendarni veliki vundu som. Ina~e, u jezeru ìvi vi{e od 30 vrsta riba. Sezona lova na nilskog grge~a se moè podeliti u dva dela: od marta do jula, i od sredine oktobra do kraja ja-

nuara. U prvom delu sezone nilski grge~ je u plitkim vodama, jer se riba tilapija, njegova osnovna hrana, tada mresti. Tada se nilski grge~ nalazi na dubini od 3 do 6 metara. Ovo je najbolje doba godine za lov sa obale i mu{i~arenje, a ako se lovi trolingom, najbolji rezultati se postiù plitkorone}im varalicama, voblerima pre svega. Problem je {to moète uloviti nilskog grge~a od 5 do 100 kg, tako da nikada ne znate {ta zapravo lovite! U tom delu sezone teè je uloviti kapitalne primerke, koji se vrzmaju oko pli}aka, ali nisu ba{ raspoloèni za saradnju. U drugom delu sezone jezero je na najvi{em nivou i nilski grge~ je u dubljoj vodi. Tada se intenzivno hrani i sprema za mrest, koji je u januaru i februaru. U drugom delu sezone ribolovci su imali najvi{e uspeha kada su lovili trolingom oko potopljenih ostrva. Dakle, ako ho}ete ve}e a re|e lovite ga u drugom delu sezone, a ako ho}ete vi{e manjih, onda je za va{ prvi deo sezone. Manje ribe su od 10 do 30, a velike su preko 50 kila. Tek da se zna! REKORDI Prema Ginisovoj knjizi svetskih rekorda, najve}i ulovljeni nilski grge~ je teìo fantasti~nih 232 kg! Sre}nik je bio lokalni ribar na jezeru Viktorija. Na jezeru Naser najve}i ulovljeni je teìo 176 kg, ali imaju}i u vidu {ta se sve izde{avalo sa jezerom Viktorija, moè se re}i da je jezero Naser najbolji teren za lov nilskog grge~a, a lepo se moè loviti i s obale! Interesantna je i IGFA lista rekorda: u klasi strune nosivosti 20 libri najve}i ulovljeni nilski grge~ teìo je 230 libri (104,4 kg), u klasi strune
nosivosti 30 libri teìo je 213 libri (96,7 kg), u klasi strune nosivosti 50 libri najve}i je bio od 210 libri (95,3 kg). Interesantno je da je na{ Olivier Portrat na ovoj listi na 12. mestu (40 lb - 192 lb) i 18. mestu (25 lb - 185 lb)! Bravo, Oli! Ovo je bio tekst upoznavanja sa jednom od 10 najve}ih slatkovodnih riba sveta, a najve}oj ribi Afrike, nilskom grge~u, ali tako|e ovo je bila i pri~a o tome kako pogre{no poribljavanje moè da na ivicu smrti dovede
skoro milion ljudi. Stoga, pogledajte onaj dokumentarac sa po~etka teksta. Posle vam ni{ta vi{e ne}e biti isto. Bar do prve kupovine. A pri~u o tehnikama lova, priboru i varalicama napisa}e Glod u nekom od narednih brojeva, jer se sprema sa Portratom na Lake Naser. Ukoliko i Vas interesuje totalni ribolov na XXXXXL grabljivice javite se redakciji na e-mail trofej@neobee.net dok jo{ ima mesta. priredio: Ivica Drobac foto: Olivier Portrat
NAUTIKA
NAUTIKA
Debeo brodski tepih, iprijatne boje boravak u kokpitu ~ini jo{ udobnijim, kao i palubni lavabo sa pokretnim friìderom. Krmena sedi{ta, koja se jednostavno pretvaraju u platformu za sun~anje postavljena su na dobro izolovanoj hidrauli~noj platformi, ispod koje se kriju mo}ni motori (~itava gama zavisno od èlje kupca), maksimalne snage do 430 ks. Na krmi se nalazi i platforma sa stepeni{tem i tu{em za kupanje. Sve u svemu kompletan objekat za dug boravak na vodi ! Tehni~ke karakteristike: -duìna 8,74m -{irina 2,59m -unutra{nja visina 1,95m -teìna 3346kg -registrovan za 8 osoba -leàja 4 -homologacija B - rezervoar goriva 284 litara - rezervoar vode 100 litara Posredstvom slovena~ke firme, generalni zastupnik za prostor biv{e SFRJ, Rav Yachtinga, ekskluzivno pravo na prodaju CROWNLINE plovila, posle Dealer meetinga odrànog na evropskom nivou u Portroù od 05-07.09. 2008. godine dobila je beogradska firma RADIUS NAUTICA d.o.o. Adresa i telefon: Bulevar Mihajla Pupina 10a/lok 3, Novi Beograd, YBC tel: 011 311 82 30
PREDSTAVLJAMO GLISER ZA VIEDNEVNA KRSTARENJA
rowline je relativno mlada firma sa prostora USA iz Ilinoisa. Osnovana je 1991. godine i vrlo naglo izrasla u giganta koji je danas me|u pet najve}ih proizvo|a~a plovila na svetu. Do 2005. godine rekama i jezerima, okeanskim i mediteranskim plavetnilima, plovilo je preko 50000 bowrider-a, decboats-a, cuddies-a i cruiser-a. Fabrika je poznata po tome sto naro~ito obra}a pa`nju na bezbednost, dizajn, ekonomicnost i kvalitet {to potvr|uje i doìvotna garancija na trup broda, palubu i merne instrumente a petogodi{nju garanciju na sjaj gelcoat-a, metalne delove i spojeve. Za razliku od gore navedenih modela, koji su uglavnom predvi|eni za dnevno uìvanje i udobnim sedenjem na otvorenom omogu}uju maksimalni kontakt sa vodom i prirodom, mi }emo u ovom broju opisati jedan od najpopularnijih i najprodavanijih modela ove renomirane firme. To je CRUISER CR 270, gliser predvidjen za vi{ednevna krstarenja sa punim konforom koje nude sjajno re{en kokpit s palubom i unutra{njost u kombinaciji pastelnih i toplih boja sa karakteristi~nom udobno{}u koja standardno nude americka plovila. Sve je u~injeno i posve}eno maksimalnom iskori{}enju prostora i za najzahtevnije klijente {to i predstavlja standard ove kompanije.
Kad spominjemo unutra{njost, moramo da napomenemo da je visina unutra{njeg salona, sa kuhinjom, 185cm i pruà sasvim dovoljno prostora za neometanu komunikaciju i funkcionisanje posade. Kuhinja je komotna, sa staklo-kerami~kim ringlama i mikrotalasnom rernom, lepo uklopljenom u kuhinjske elemente od tre{njevog drveta, {to posebno daje toplinu i oplemenjuje prostor. U tom delu nalazi se i bo~ni prozor, {to omogu}uje dovoljnu ventilaciju, kao i pogled na spoljna de{avanja. Kupatilo tako|e ima bo~ni prozor i pruà dovoljno dnevne svetlosti u prostranoj tu{kabini sa kerami~kim lavaboom i WC-om koji, po èlji kupaca, moè biti hemijski ili sa pumpom. U krmenom delu salona nalaze se i ono {to upravo odvaja ovaj model od modela isth gabarita, a to je kabina sa dva leàja bo~no postavlena, dovoljne kubature za prijatan odmor i spavanje, visine od 90 do 50 cm. Posebno uìvanje pruà gornja paluba sa predivno ura|enim kokpitom, punim instrumenata i fleksibilnim, drvenim volanom. Prostor je predvi|en za boravak osam putnika u okruènju bogato tapaciranih sedi{ta i naslona sa izvezenim i ukusno postavljenim logom firme.
VODENI PUTOKAZ
VODENI PUTOKAZ
Slankamen
Mreàro{i
a ovo putovanje krenuli smo ko grlom u jagode. Naime, ja sam èleo na Srebrno jezero kolima. Me|utim, kapetan Dragoljub ko da je ~ekao priliku da istestira belu la|u koja je zimus stigla iz Amerike, pa je predloìo: A {to ne bi i{li tamo brodom? Naravno, takav poziv se ne odbija, pa smo se jedne subote u julu ukrcali po redu: kapetan Dragoljub sa svojim pomo}nikom, prvim oficirom, Novicom i ja, sa svojim pomo}nikom, kamermanom Sr|anom, koji je bio i mali od palube. Zaplovili smo... Divno vreme, sun~ano, bez vetra idealno za proslavu jubilarnog broja Trofeja, i to na nivou, preciznije: na visini. Sedeli smo na gornjoj terasi, fotografisali i snimali, a mali je bio zaduèn za kafe i ladan s ledom. Bilo je ko u bajci, ose}ali smo se ko Ameri pa smo i pili ameri~ki - burbon, a ne neki {kotski. Bilo je i drugih pi}a svih fela, ali ne i klope, uprkos silnim friìderima, {poretima, mikrotalasnoj planirali smo da usput pristajemo i da jedemo ko ljudi. Me|utim... Nauti~ki turizam u Srbiji - ajde?! Retko gde se moè pristati s ovolikim brodom a da se ne mora manevrisati ko admiral Nelson. Tako|e, sa vode se ni dvogledom ne moè otkriti da li na obali ima neki pristojan restoran, ni{ta nije obeleèno, nikakvih oznaka... [to smo dalje plovili sve smo bili gladniji, ali u Beograd nismo hteli da pristajemo, da ne gubimo vreme.
Pan~eva~ki most
LETNJA PRIA ZA ZIMSKE DANE - SA ADMIRALOM OD NOVOG SADA DO ERDAPA
Mogli smo jedino da usput kupimo ribu od silnih mreàro{a, krivolovce i alase smo sretali gotovo na svaka dva kilometra! Brojali smo: od NS do BG na jedan ~amac sa ribolovcem i {tapovima dolazilo je u proseku tri sa mreàma! âk je u Beogradu jedan ladno, ispred cele regate, dizao mreù ko da je sam na svetu?! Prolazili smo ispod mostova, mimoilazili sa {lepovima, i plovili dalje traè}i zgodno pristani{te i pristojan restoran. U slikali mreàro{e... U Vin~i smo se ko gusari prika~ili za jedan splav-restoran, prezalogajili tek da ne gladujemo, jer smo èleli da na Srebrnom jezeru jedemo ko ljudi. Brojali smo i dalje pecaro{e i mreàro{e - rezultat je bio isti: na jednog sportskog tri nesportska. Situacija se tek negde od Rama popravila, na delu oko Velikog Gradi{ta bilo ih je manje. Ali od Golupca, kroz \erdap katastrofa: jedan peca, bar petorica mreàre!!! Uplovili smo pred ve~e u predivnu marinu Silver Lake. Vez po svetskim standardima da ~ak ni moja kilaà ne moè da ga zaljulja! Priklju~ak za struju... ma milina. Ipak, jutarnju kafu nismo popili na brodu nego u kafi}u Latino - te{ko da u Srbiji ima mesto gde se sprema bolja kafa. A ona prija posle spavanja na brodu i ve~ere kakva i dolikuje gostima Srebrnog jezera. Na Srebrnom je restorana koliko vam du{a i{te. Ali nema benzinske pumpe za brodove... Malo smo pro{etali, probijali se ko kroz Gu~u - ba{ je toga vikenda @ika snimao svoju [arenicu, pa re{ili da zaplovimo ka \erdapu! Ipak smo mi panonski mornari, a klisura ba{ ne{to i nema po Vojvodini, pa nas je srce vuklo me| Babakaj stene i Kazane. Ni ozbiljnu plovnu kartu nismo imali, pa smo pozajmili jednu na Silver Lejku. I zastavu smo tamo kupili - zavijorila se trobojka na beloj la|i. Malo smo i po Rumuniji plovili hteli smo pre~icom oko ade Moldova, ali smo nai{li na pli}ak. Tu negde ima plovni put, samo gde? I tako ispade po onoj narodnoj: preko pre~e, naokolo bliè. Vratismo se, opet oko Moldove, nazad, a Rumunima nije bilo jasno {ta se toliko tuda vrzmamo. Naravno la|a je sve vreme radila s oba motora, a oni ba{ ne{to i ne {tede benzin. A nije joj ni konjaà bila ma~iji ka{alj...
Vin~a - vreme za ru~ak
Beograd - mreàro{ ispred regate mrtav ladan radi danju!
Mreàro{
VODENI PUTOKAZ
Moldovu smo zaobi{li sa na{e strane, pa pored Golupca prema, po mnogima, najlep{oj srednjevekovnoj tvr|avi na Dunavu. Lepa je i sa obale ali je pogled sa vode za pam}enje. Tu je Dunav postajao dublji izmerili smo tridesetak metara, pa vi{e nije bilo potrebe za neprestanim gledanjem u sonar. Ali zato smo gledali iskonsku lepotu, i nekako podsvesno osetili tihu jezu Bog je svemo}an, mi smo sa svom svojom savremenom tehnologijom tako si}u{ni. A mo`da i nismo, jer ljudi su (Rimljani) kroz ovo stenje probili put, a nama sada treba tender za put kroz pitomu Ba~ku?!
VODENI PUTOKAZ
I ko je ove zidine izgradio - bez bagera, kranova? A one stoje, stoje prkose vremenu i gospodare prostorom. Zato je kapetan malo ja~e stegao kormilo, ne{to zbog strahopo{tavanja prema mo}i prirode, a ne{to i zbog jakih struja u klisuri. Izre|ali smo se sva ~etvorica za kormilom ko da propusti da doìvi tako ne{to? Zaista se ne moè opisati ose}aj kad mota{ ulevo a struja gura u desno, ko da plovi{ zonom sumraka, gde neka mo}na sila gospodari. A mo`da nije tako stra{no, mo`da to samo adrenalin stvara iluziju. Mo`da, mada... Kada smo se privikli na Derdap, postali smo - gladni. Traìmo kafanu, Lepenac se ne vidi s vode, a Kod
Tome nismo uspeli da se usidrimo. Plovimo dalje, stièmo do Pore~kog zaliva, gde smo i planirali da preno}imo. Ali, gladni smo! Lutamo, traìmo kafanu... Eeeej, Srbijo, {ta nam uradi! Eeej turizmu! Eeeej nautiko! Eeej benzinu!!! Cvrc! Usred zaliva ostajemo bez goriva? Da smo i traìli bezbednije mesto ne bi ga na{li. Mirno, zaklonjeno... samo {to je obala malo van dohvata. Mali od palube ska~e sa palube, a u zubima mu konopac. Na obalu nas privu~e, ta~no izme|u tri ribolovca. Sve strune im umrsismo! Ali se i sprijateljismo. Jedan od njih jo{ i taksista?! Idi begaj, pravac prva kafana. Zlatna ribica be{e!
VODENI PUTOKAZ
vidi se ni prst pred okom, jedino kad sevne munja otkrivamo gde smo. Gas do daske ne pomaè, plovimo uzvodno no}u po letnjoj oluji. A vreme stoji, nikako da ugledamo svetla Velikog Gradi{ta! [ta ako je grom udario, pa nestalo struje u Gradi{tu - mo`da smo ga i pro{li po mraku? I onda - spas! U daljini svetla Gradi{ta. Pa jo{ malo i... Silver Lake - svetli marina ko Las Vegas, a kapetan la|om ispravlja {ikanu pod malo o{trijim uglom... Grmi, seva i dalje, a kad sevne vidimo oko broda {tice... Nismo se u{ticali, nego bacili sidro, pa pozvali {efa ribo~uvara, na{eg drugara [uleta. Stiè [ule gliserom po mrklom mraku i oluji - njemu ni sonar ne treba, pa nas utovara i vozi na klopu, na klopu narode! Na klopu, najzad! Ej Srbijo nauti~ka! Brod smo ostavili me|u {ticama, pa ga ujutru doterali do mola. Ostao je privezan mesec dana, jer vetar nije prestajao, a za uzvodnu vo`nju kad je takvo vreme ne bi bila dovoljna ni sva burad \erdapa ni bubnjevi Darkvuda! Dragoljuba smo jednoglasno unapredili u admirala, jer je panonski mornar samo sa turisti~kom kartom Dunava i brodskim iskustvom od par sati (po okolini Novog Sada), hrabro zaplovio \erdapom ve} u svojoj prvoj vo`nji, za razliku od brojnih nauti~ara koji plove decenijama, a u \erdap ne smeju. Mi smemo - ali po no}i i oluji vi{e se ni mi ne bi {trapacirali. Dragan Jovanov
VODENI PUTOKAZ
Glod - nagradno krstarenje za 100. broj Trofeja
Rumunska obala - Mali Kazan
No}, brod uz obalu, mi siti (a neki i napiti!), pa re{ili da malo i na rovca zabacimo. Zabacismo... no} pro|e. Ujutru, jedan iz trojke stiè s traktorom i prikolicom punom buradi. He, he - sankcije! U \erdapu je vi{e buradi s naftom nego u Kuvajtu. Tankujemo, tankujemo... lele! Guta la|a ko da je Masin Ferrari. Napunismo tankove i pozdravljamo se sa ribolovcima koji su ostali da ~ekaju, ~ekaju, ~ekaju... A {ta da do~ekaju kad su kroz ceo celcat \erdap (Nacionalni park) mreè. I jo{ imaju smelosti da Smu|ijadu organizuju ni manje ni vi{e nego u Golupcu! Veliki Kazan, Mali Kazan... Opaa! Dubina i do 90 metara! A na povr{ini kanistri-bove - samice i strukovi su na skoro svakih stotinak metara! Turizam - ajde? [panijo, eto nas opet! \erdap vidi, u [paniju idi!!! Vra}amo se. [to smo bliì Golupcu vetar sve ja~i, talasi sve ve}i - ve} se pojavljuju bele kreste. No, na{a bela la|e moè da plovi i po Bermudskom trouglu, pa se ni malo ne brinemo, nego u Golupcu tankujemo natenane. Silver Lake (jo{?) nije dobio dozvolu za pumpu u marini. Kaù: da se ne zaga|uje okolina! Ajde?! Ovako smo svaki put po deci prosuli pretakaju}i iz kanistera u brod. Da je pumpe s crevom ne bi prosuli ni kap! Nasuli smo jedno dvadesetak kanistera (i prosuli litar-dva), pa krenuli ka Silver Lejku. Sunce je sve niè, a vetar sve ja~i! Mrak pade odjednom, ili se to ~ini zbog olujnih oblaka? Ne
Sr|an - mali od palube Novica - prvi oficir
POD LUPOM
ekoliko ~italaca mi se obratilo s pitanjima o ma{inicama koje imaju polugu: da li je to full control kao kod Mitchella? Nije, one su za pecanje (uglavnom) na moru sa stena, duìm teleskopima, vrlo popularne u Japanu. Shimano i Daiwa i tu prednja~e, imaju po vi{e modela i, naravno, razli~itih cena i kvaliteta. Na slikama vidite dva modela Shimano, koje on naziva BB-X, i jednu Daiwu, pod nazivom Tournament ISO ZLBD. Ali krenimo redom... Glavna razlika u odnosu na standardne moderne role je to {to nemaju tzv. super-stoper (jednosmerni valjkasti leàj), nego ko~e klasi~no: rotor se uvek malo vrati nazad, do prvog zuba i tada se zaustavi. Postoje modeli koji uop{te nemaju diskove u {pulni, takve modele Daiwa naziva LB, a modeli koji imaju frikcione diskove u {pulni su LBT. Shimano, opet, modele sa diskovima (tj. sa drilom), ozna~ava slovom D. E, ba{ sam zamumuljio, ni{ta vam nije jasno, zar ne? Evo onda ovako: ovakvim rolama se driluje tako {to se riba zamara motanjem ru~ice napred-nazad. [to bi se na{ki reklo - kurbla se!
POD LUPOM
Vatrena krv, ali samo za Japance - Fireblood BB-X
PRST NA OROZU - ZAGONETNE ROLE
Kada je poluga u prednjem, nazovimo ga neutralnom, poloàju, rola se, tj. rotor i ru~ica mogu kretati samo unapred - nemere nazad ni za zeru sve dok se ne pritisne poluga. Kada se ona uklju~i, ~ujete tiho klik, i tada se moè kurblati napred-nazad-napred -nazad... Me|utim, primeti}ete veoma ~udnu pojavu - unapred se {pulna i diè i spu{ta, ali unazad se rotor tako|e vrti ali se {pulna nit diè nit spu{ta! A i za{to bi, kada tada ne slaè strunu nego je otpu{ta! Zna~i, kod ovakvih rola je pogonski mehanizam prepu{ten na milost i nemilost ribolovcu i ribi, jer se udari, direktno, prenose na zup~anike, nema stopera. Verovatno zato i postoje role sa frikcionim diskovima, jer kada se ulovi ve}a riba bolje umarati drilom. Zato se (uklju~ena!) poluga moè vrlo brzo i lako staviti u poloàj kojim se blokira obrtanje unazad - samo se jo{ malo ona povu~e. Tada - ako ima dril - sve se radi klasi~no. Ovo stoga, jer je prakti~nije samo povu}i oroz jo{ malo, a ako èlite da opet kurblate samo poustite pritisak i opet se moè napred-nazad. Ako vam sve ovo nije potrebno - klik - vratite polugu u prednji neutralni poloàj i pecate kao sa svakom normalnom rolom. Naravno, ako ste normalan ribolovac ne}ete ni kupiti ovakvu rolu, jer nije jeftina. Ali ako ste japi koji voli da ima i ono {to nemaju {iroke narodne mase kupite je. Ali ne {tedite pare, i kupite rolu sa diskovima u {pulni. Vidite da se {pulne skidaju kao na starim kvikovima, samo pritisnete dugme na {pulni. Ovo zato da bi brzo zamenili {pulnu, jer na turnirima nije logi~no gubiti vreme zamenom {pulne kada ja~a morska riba pokida strunu niko ne moè da kurbla toliko prefinjeno kao {to ko~i dril. Japanci love sa visokih stena, dugim teleskopima, a ribu prihvataju, tako|e duga~kim, teleskopskim meredovima. Valjda im u tome pomaè ta poluga, da zaustave ribu da ne proklizava dril kad je blizu meredova. To podrazumeva da je dril (kod rola koje ga imaju) prili~no jako dotegnut. Opet, morske ribe su veoma jake, a ako rola nema super-stoper, a neke ni frikcione diskove, materijali svih sklopova moraju biti kvalitetni i jaki, a to zna~i samo jedno: mora biti skupa rola!
POD LUPOM
Ali onda mi nije logi~no da se ova Daiwa (koja ko{ta 85.000 jena), pravi sa ru~icom koja se ne u{rafljuje, nego se provla~i kroz zup~anik, pa sa druge strane pri{rafi! Ali ve} sam vam rekao da je ovo rola za japije a ne za nas... Opet, za tolke novce mogli su dati i rezervnu {pulnu, a nisu. Ina~e, sve je ostalo isto ko kod obi~nih rola, Daiwa Real Four, Shimano s beskrajnim vijkom i Slow Oscillation sistemom, a koje role su bolje odlu~ite sami. Cene su im sli~ne, a smatra}e vas japijem i sa Daiwom i sa Shimanom. Ako ste pristalica Shimana, obavezno kupite BB-X Fire Blood pa ga uparite sa {tapom Fire Blood Onaga Special - nema tog ribolovca koji vas ne}e zapaziti pa taman i da nemate crveno odelo! Ali ako ste zadrti daivac onda nemojte da kupite ovakav Daiwin ~ekrk, nego se jo{ malo isprsite pa naru~iti Tournament ISO ZLBD, ali seriju 50 ED, za samo 117.000 jena - dajem vam re~ da }ete biti jedini u Srbiji, garantujem vam da je jo{ niko nema. Jer ovakvog
POD LUPOM
Uprkos nedostatku beskrajnog vijka, Daiwa Tournament ISO ZLBD ima poprili~no duga~ak hod {pulne gore-dole
obi~nog LBT-a ve} imaju, a on svojim izgledom ne privla~i toliko pa`nju - osim ako ga na pecanje ne nosite u crno-crvenoj {koljci. E, ako ga tako nosite privu}i }e pa`nju... Ove role su otporne na slanu vodu, ali nisu na velike ribe. Zapamtite, njima Japanci uglavnom love ribice, i to monofilima, {tapovima duìne 5 metara. Naravno, oni imaju i foto-aparate sa {irokim objektivima pa ribe deluju ve}e. Ina~e, to su uglavnom neka morska ~uda do kile, kile i po. Zato se ni u snu ne upu{tajte u neke dunavske ili drinske avanture ovakvim rolama. Ko ba{ èli njima da peca, mogu se lepo upariti s nekim bolonjezom pa mo`da na {kobalja ili deveriku. Pluta koju vidite sluì da smanji pre~nik {pulne, skinete je i namotate vi{e... ako vam treba. Podrazumeva se da su ovoliko skupe ma{inice prepune kugli~nih leàja i da su metalne. Rade tiho, slaù fino... No, meni smeta hod unazad jer nema super-stopera. Nije taj hod preveliki ko kod starih Kardinala i Kvikova, ali ko je navikao da ni milimetra nema rotoru nazad te{ko }e se navi}i na ovakve role i kada imaju ko~nicu u {pulni i ne koriste polugu za kurblanje. Ali koji }e vam andrak onda rola ovakvog tipa? Uostalom, pa Srbija i nema more, a Crnogorci pecaju ili na prst ili dinamitom! Po{to se ovaj ~asopis ~ita {irom ex-Yu, mo`da bi Hrvati i Slovenci mogli da ih uvezu - a ne na{i, iako se ma{inica Shimano
BB-X (type 2) nalazi u katalogu 2008 na srpskom, i naziva Lever Brake totalna kontrola na dohvat prsta?! Ajde, ako je i od Shimana, mnogo je! Uostalom, ko voli da kurbla, najbolje je da nabavi stare Kvikove, Kardinale i Prezidente pa nek dril pritegne klje{tama i neka zamara pu`nim pogonom a ne tanjirastim. Japanci su ostrvska zemlja, ima ih mnogo a reka malo. Pecaju sa obala, i skromni su ljudi pa su zadovoljni malim ribama. Oni pecaju prvenstveno iz uìvanja a ne zbog mesa.
Mi smo od druge fele, imamo iha voda na sve strane, volimo velike, ali nemamo novca. Stoga, kad ve} toliko pominjem role Made in Japan, bolje je da pogledamo ne{to {to je nama, i po ceni i po kvalitetu, dostupno. A to je Aspire, naravno! Nedavno ga uporedih s japanskim Twin Powerom Mg. Interesantno je da za Evropu nema tog modela, nego su ga Japanci ofarbali u crveno i nazvali Fire Blood. Opet, u Japanu nema krvavog, ali ima Tvina od magnezijuma, manje nakin|urenog.
POD LUPOM
Glavna razlika je u teìni jer Twin Power od legure magnezijuma, model 4000, teì 285 a Aspire 4000 325 grama. Sve ostalo je apsolutno isto, osim nosa~a {pulne i {pulna. Aspire ima ne{to jednostavniji sklop, a Twin Power Mg (odnosno: Fire Blood) takozvani Riggid Suport Drag sistem, kao {to se ugra|uje na Stelle. I obi~an japanski Twin Power ima takav oslonac {pulne. Prakti~no, samo je Aspire izuzetak jer ga nema. Ali Aspire zato ima i rezervnu {pulnu, pa kad se sve to sabere i oduzme za mene je Aspire i dalje najbolja solucija i najpametnija investicija. Vizuelno se od TP Mg uop{te ne razlikuje, jer se medeno-zlatna unutra{njost {pulne ne vidi kada se {pulna napuni pletenicom ili monofilom. Ali da mo`da ne preterujem, mo`da gre{im u zna~aju tog sklopa, nazvanog Riggid Suport Drag? Naravno da je sklop na Aspire roli lo{iji od navedenih, ali nije (ne bitno!) mnogo slabiji. Ako je dril na Aspire-u malo (slabo) dotegnut, {pulna se mrda samo malo, ne ljulja se ni malo manje nego na Fire Blood-u ili Twin Poweru
POD LUPOM
Mg - ba{ sam to detaljno upore|ivao, testirao... jer i ona leì na kugli~nom leàju, i oko njega. Jesu frikcione povr{i na roli Aspire ne{to manje, ali je dril zaista perfektan, da ja bez nekih laboratorijskih merenja nisam primetio nikakvu razliku i fino}i klizanja, tj. proklizavanja diskova ni kod silnijih drilova. Ali je prednost rezervne (tako|e metalne) {pulne nemerljiva. Uostalom, jedva sam odlepio nalepnicu, jer me je kopkalo {ta ispod nje pi{e, da ne pi{e slu~ajno Malesiya ili, ne daj Boè - Kina. Eto dokaza za{to je poreklo bitno, da nije ne bi nagla{avali odakle je Aspire i na takav na~in. I eto, popri~asmo o japanskim rolama za japije a zavr{ih sa normalnom ma{inicom. Jer, po{teno govore}i, ko ima para za Fire Blood, ili ove morske role sa polugom, bolje mu je da kupi Stellu. Od nje bolje role nema! Osim, mo`da(?), jubilarna Daiwa Exist 2506 napravljena povodom 50-togodi{njice (i nju predstavljam iako ko{ta mnogo, ~ak 115.000 jena, jer Trofej kupuju i obi~ni smrtnici i na{i japiji). Glod
Twin Power Mg 4000
Aspire 4000
Twin Power Mg 4000
Aspire 4000
TEST - HARDY MARKSMAN SMUGGLER
POD LUPOM
N
Ovaj {tap uparite s dobrom rolom, Shimano ili Daiwa svejedno, jer tre}e nema, ali da ima dve {pulne. Pa na jednu pletenica 0,15m m, a na drugu 0,17 (0,20). Jedan {tap, jedna rola, dve {pulne - sve ribe!
ikada nisam bio pristalica vi{edelnih (teleskopskih) {tapova, ali nikad nisam ni ovoliko putovao. A nikada pre nisam imao 55 godina. Zato, kad se sve uzme u obzir nije ~udo {to se ovaj petodelac toliko dopao matorom konformisti. Mislio sam da je previ{e tvdr, krut - 4 spoja ukru}uju blank. Me|utim, to nije {tap, TO JE HARDY! Izvanredna akcija, elasti~an taman po mojoj èlji. Lak, ali ne prelak, nego taman koliko i dolikuje {tapu teìne bacanja 15-60g - 233 grama. Naravno da {tap koji ima Fuji SiC karike mora da ima rukohvat od prvoklasne plute a rolenhalter metalni. Futrola i tuba se podrazumevaju - ovo je {tap za ribolovce-globtrotere! Fino u{u{kan u futrolu, pa za{ti}en solidno jakom tubom, kao stvoren je za daleka putovanja... I daleke izba~aje varalica - akcija je prava za long distanc spinere. Meni bi takav pasovao za lov {tuke, jer em {to daleko baca, em {to nije teàk (ali je dovoljno jak), em akcija amortizuje sve skokove big mame, tj. lososa - i za to je dovoljno jak. Stoga su i vezane dvostopalne karike, zlu ne trebalo. Nerviraju}i faktor jedino moè biti sklapanje i rasklapanje ali, gle ~uda, mene ta predigra odu{evljava i sa zadovoljstvom vadim olive pa ga {tekam. Uostalom, ko peca svaki dan i ne kupuje ovakav Hardy - ovaj Hardy je za re|a, ali prava, pecanja. Opet, ko ne putuje, ali je na vodi svakodnevno, neka nabavi trodelni Marksman, teìne bacanja 18-50 g, ako voli Hardy. Cena od 400 evra nije previsoka ali visoka jeste. No, ovo je {tap visoke klase tako da mora da ko{ta i materijal i dizajn, i fino lakiranje i predivno vezivanje karika. Naravno, ko{ta i tuba, ali ponajvi{e - kraljevsko ime! Nije ovo najbolji {tap na svetu, ali nije ni najskuplji. Najlep{i jeste! Nije ovo {tap za sve vrste ribolova ali je po mojim kriterijumima najuniverzalniji - ima akciju koja omogu}ava i lak{e i teè varali~arenje, recimo smu|, {tuka i po koje som~e do dvadesetak kila, pa i vi{e... proveri}u. Iako ne postoji {tap totalne univerzalnosti, ovaj Hardy je tome najbliì. Nije prebrz ali je sa pletenicom kontra pravovremena, taman za smu|a. Takva akcija umara brzo, a smu| ne spada - a ni {tuka! Konformista
SAJAM LOVA I RIBOLOVA 2008 - MALO, ALI ODABRANO
LORIST SA DISTANCE
ije ko nekada, ali nije ni SFRJ nego Srbija. A ni socijalizam nije, ve} kapitalizam. Stoga je te{ko poverovati da }e biti ko nekad kad je LORIST bio sajam koji se morao, maltene, obavezno posetiti. Ovaj ne pose}uju vi{e ni brojni trgovci kojima je ribolovna oprema posao, a tek da }e ribolovci kojima je pecanje hobi. Stoga je poseta iz godine u godinu manja, a izlaga~i se na prste mogu nabrojati. Ove godine na LORIST-u ih je bilo manje nego pro{le, pro{le manje od pretpro{le... Idu}e? Nema vi{e izlaga~a tipa LAV-MD, a GROF prodaje samo za lovce, nema ove godine ~ak ni Sportcomercce-a sa Shimanom?! Eto, ta tri velika vi{e ili ne izlaù ili ne trguju riboopremom, a ~etvrti iz velike ~etvorke, A&S Nasasovi}, je tu... ali s programom iz ko zna koje godine. Tu je Daiwa, DAM i Okuma, ali nema ~ak ni DAM Qiucka s pu`nim pogonom koji bi, verujem, bio interesantan za na{e silne oboàvaoce te firme. Ipak, kralj je mrtav - ìveo kralj! Tu je Yu-Hung s kompletnim programom Shimano - i to za 2009. godinu! Tu su i katalozi Shimano 2009 na srpskom. Istina, na sajmu se ni{ta ne moè kupiti, ali se moè videti. A kupuje se u prodavnici Formax. Tako treba!
LORIST SA DISTANCE
Za mo}an {tap mo}na rola - Fujitsu i Ryobi
YU-Hung je tako na najbolji na~in izvadio LORIST 2008, ali ipak nije sam - pojavljuje se novi uvoznici koji postaju veliki - jer uvoze kvalitet, vrh. Pomenimo tu Ribolovac-Trade koji sa programom Hardy, Greys, Chub pravi dar-mar na sajmu. Potom Travar, koji uz Ryobi uvozi Garbolino i novitet za sajam {tapove Fujitsu, kaù iz Japana! êtvrti, iz velike ~etvorke, mogao bi biti Plus Sport iz Kraljeva - vrhunski ribolovac Gica dao se u ozbiljan biznis. Pored njih, jo{ su izlagali: Blinker Ni{, Capriolo, dva Eurofisha, jedan iz Beograda drugi iz â~ka, Ribosport iz Uìca i Golden Master. Pominjem samo firme koje su predstavile program isklju~ivo za ribolovce. Svega 11, dve manje nego pro{le godine, kad su izlagali i Sportcomercce i Energo Team. Zaista, kude je taj Ni{? Naravno, bilo je izlaga~a sa {tandovima na kojima su ribolovci mogli, itekako, da na|u ne{to za sebe, recimo garderobu, obu}u, kape... i noì}e! E, tu sam ja ba{ uìvao u finim stvar~icama Swiss Made. Swiss Stil, firma iz Velikog Gradi{ta, pokazala je vrhunske brice iz [vice, ali i noève, satove i o{tra~e. O{tra~e tako|e Made in Swiss koji o{tre sve - pa ~ak i udice! Dobro, te brice su vrh brateee, ali {ta ima za {arandìje? Pa, da nije bilo Ribolovca-Trade te{ko da bi mogli da kupe hranu, primamu, mikseve, boile i silne za~ine. Osim njih to niko nije prodavao (ili ja nisam video?), kao da carp-fishing nije u ekspanziji i kod nas?! Zna~i, pored {tapova (i ostalog za {arandìje: {atori, vre}e, signalizatori...) oni su prodavali i program hrana i primama iz Engleske: Nash Baits i CC Moore. Travar je predstavio {tapove Made in Japan pod imenom Fujitsu. Bilo je i {tapova za {arandìje i varali~arskih. Cena im nije za srpsku srednju klasu, a ni, izgleda, za hrvatsku, jer se Mrva svojski trudio da mu Ranko popusti. Naravno, Travar mu je popustio pa je Mrva kupio Fujitsu. I sada su obojica zadovoljni: Travar {to je zaradio, a Mrva {to je u{tedeo. Ipak, poznaju}i li~no obojicu, mislim da je Ranko bolje pro{ao u toj me|unarodnoj transakciji, iako ni Podravec nije ba{ mutav kad je trgovina priborom za ribolov u pitanju. Ali nije mutav ni Kosta KZV, on je kupio Hardy Marksman!
Swiss Stil o{tra~ o{tri sve, pa ~ak i udice (Made in Swiss)
Swiss Stil Veliko Gradi{te britva sa raznim alatima je potrebna svakom ribolovcu
LORIST SA DISTANCE
Interesantno je da je prva ma{inica prodata na sajmu bila Daiwa Force oti{la je za 500 evra, a prvi {tap Hardy Marksman za 400 evra. Svetska kriza, recesija... ajde?! No, tek da je Formax, tj. Yu-Hung, prodavao a ne samo izlagao Shimano videli bi {ta je promet... Stoga sam i dao takav nadnaslov, jer jeste robe bilo malo, ali prave! Polako uvoznici prestaju da nude Mao Jao Pao i po~inju da uvoze kvalitet. Tu pri~u potvr|uju i Ranko Travar i \ole Stupovski - obojica tvrde isto: samo se skupa roba prodaje! To i jeste logi~no jer sirotinja nema, a srednje klase nema. Ima samo ko ima... Ali i ko nema, skrpi pa kupi ne{to {to valja, {tedi za dane sajma pa kupi na LORIST-u kada svi popu{taju sa cenama. Neki me|utim popuste toliko da se ~ovek upita: kolike, bre, to imaju marù, kada daju popust i do 50 procenata? Ili se to ratosiljaju robe dolazi zima, a rate neumoljive... I tako, kupovali su koji imaju, kupovali i skrpljeni, ali su kupovali i neki koji nisu imali namere i{ta da na sajmu pazare. Recimo, jedan moj prijatelj je, ~ak, kupio i Hardy ga}e i potko{ulju! Drugi ~italac Trofeja mi je pri{ao da se samo pozdravi, ali... Ja sam tada bio na {tandu Ribolovca - a ko samo stane nogom na zeleni tepison tog {tanda, do~ekaju ga dva neumorna momka, Paja i Steva, i gotov je - mora ne{to da kupi. Kupio je Greys varali~arac... a hteo je samo da se rukuje s Glodom. No, ni Glod nije jeftinije pro{ao, njemu su prodali Hardy Marksman Smuggler! I dok su neki trgovci kukali, drugi pijuckali i kafenisali, Paja i Steva su u znoju lica svog - prodavali. Tata \ole se samo sme{kao, penzija je izvesna! A kad nije bilo mu{terija, privla~ili su ih: savijali su {tapove, {vi}kali njima tako da se ~ulo po celoj hali kada Paja zamahne Greysom {aranskim. I tada se, naravno, okupe znatièljni, a me|u njima ima i nekog s lovom u dèpu.
LORIST SA DISTANCE
LORIST SA DISTANCE
HOT PINGVIN ZA HOT SPOT! Ko u mladosti (stalno) peca u starosti ~esto pi{a! Prostata ne pra{ta hladne noge. Stoga, kupite ove greja~e za ruke i noge - nisu skupi, a greju duè od 5 ~asova! Proizvodi ih fabrika Mycoal iz Japana, po certifikatu ISO 9001, a kod nas ih prodaje Plus sport iz Kraljeva. Ako pro|e 5 sati, a jo{ vam se spot ne napu{ta - samo promenite ulo{ke. Stavite novi par greja~a i nastavite. Ako to ne uradite, u wc }ete svakih pola sata ko da ste pili ladno pivo a ne vru}u rakiju. A pingvin greje bolje od nje. Uostalom vidite koliko je Gica hot. Drugi su, me|utim, poku{avali da sme{nim cenama pridobiju kupce, jer zar nije sme{na cena za vobler 99 dinara, a greja~i za ruke (noge) 120 dinara! I do 7 sati grejanja za samo 120 dinara! Stoga je Gica zadovoljan - ne mora da trlja ruke da se zagreje - trlja ruke jer je uvezao artikal koga na na{em trì{tu nije bilo, a pecaro{a po zimi sve je vi{e i vi{e... Da li Mi{a Brada trlja ruke niko ne zna, vobleri su dobri ali 500 dinara je polak iljadarke! Opet, ja bih pre za Bradu - od drveta - dao 500 nego za vobler - od plastike - 100. Ko i {to bih pre dao 300 za Sportex Made In Germany nego 200 za Sportex Germany evra, ne dinara. U stvari, za nov Kev proizveden u Nema~koj dao bih i 400. No, svaka roba ima svoga kupca, nisu svi zadrti perfekcionisti kao ja. Stoga }e se, verujem, prodavati i nemci Sportex je (bilo) cenjeno ime. Eurofish ih je prodavao, ali i Orke i ameri~ke voblere. Amerikanci su se nudili od 450 do 550 dinara, i da nije njih bilo, od voblera, na ovom sajmu ni~eg ne bi bilo. Jer opet nisu izlagali Ru`no Pa~e i Costa.Co. Ipak pa~i}i su se (mo`da) i mogli kupiti na nekom {tandu, Alexi ni na jednom?! Calypsa nije bilo, Goldyja... Aman bre ljudi, a gde }ete se predstavljati ako ne ovde? Kosta KZV izlaè, od ostalih (silnih!) proizvo|a~a ni traga ni glasa?! Uop{te, na LORIST-u 2008. nije bilo ni jednog doma}eg proizvo|a~a: Orka, Orka dizajn, Costa.Co, Ru`no pa~e, Steel, Streamer, Carp System... da pomenem samo neke od brojnih firmi (brendova) iz Srbije. Izgleda da je proizvodnja u krizi, da je trgovina jo{ uvek isplativija. Dokle? Dobro, ako je trgovina isplativija, kada }e ve} neko jednom da uveze, da stisne petlju pa naru~i, recimo Relax? Ili River2Sea? Ili Stormove silikonce, ali one najbolje, i ve}e? U redu, toliko neophodno nisu Delalandre Sandre jer Orka (donekle) moè {ed tvisterom da nadomesti Sandru, ali {ta moè da mi zameni pominjane glavinjare i {edove ko Relaksovi? Profi Blinker? OK, on moè da zameni Kopyto, ali nigde nema ni Atraktora. Sve u svemu, voblera tu i tamo, a silikonaca (skoro) ni malo. Jo{ manje metalaca, a kod nas je nekoliko proizvo|a~a leptira i ka{ika! Nije valjda da izvoze na kamione i avione, a nema za srpsko tri{te? Ili se to zaista ne isplati proizvodnja? Ako je tako, {to onda trgovci izbegavaju da uvoze strane varalice? Nije mogu}e da u Srbiji nema varali~ara?! A mo`da je odgovor ovaj (bojim se da je ta~an): u Srbiji ima varali~ara ali nema grabljivica - stoga je sve vi{e {arandìja i plovkaro{a na belu! Zato mo`da na LORIST-u i ne izlaè firma koja uvozi ameri~ke voblere Pradco, Rapalu i Storma. Mo`da, ko zna? Ovo je Srbija, pa jo{ tranzicija. A ko u takvim uslovima jo{ da brine i o poribljavanju?! Neka tranzicioni gubitnici pecaju, nek se prehrane... samo nek ne demonstriraju! A ako ne umeju da pe-
LORIST SA DISTANCE
caju nek mreàre, postoje}i zakon ih i tako {titi! I ko onda da pravi varalice, ko da daje evre za uvoz... Dok je LORIST trajao dinar je padao! Da nije, mo`da, i zbog priznanja dve velesile: Makedonije i Crne Gore! Ne znam, sve je mogu}e, ali ~injenica je da sam (slika dole) prvog dana snimio ovakav kadar: glavni {or popodne - a prvog dana. Prvi dan, a poseta nikakva?! A nekad prvog dana sajma nisi mogao ni sokakom da hoda{, a ne glavnim {orom, od ribolovaca {to su nasrtali da jo{ prvog dana pazare, prvog - da se slu~ajno ne{to ne razgrabi! Ne{to specijalno. Na LORIST-u leta gospodnjeg 08 prvog dana sajma ja sam skoro polovinu posetilaca li~no poznavao. Bilo
je tu i meni nepoznatih, ali ve}inu su ~inili Novosa|ani koji su se {trapacirali halom 1, redovnih posetilaca svih LORIST-a koji neredovno pazare - ili ni toliko. Svrne se, obi~no s propusnicom (ulaznica je 300 dinara, bre!), da se pro{eta i popije po {tandovima... Ali sada je i njih bilo manje, nema vi{e dru{tvenih {tandova gde se i}e i pi}e nemilice tro{ilo na ra~un radni~ke klase, nema vi{e ni Lovotursa ni Lorisa. Ni kombinata Sport... Sada su glavne badè u {oru Paja i Steva, a oni ponude pi}e samo ako pazari{. Novi klinci cene i svoj novac i svoj znoj, a ko je naviko da pije na tu| ra~un neka ide na komunisti~ke {tandove - jo{ uvek je bilo par takvih gde se prodavala magla, pi}e delilo, a mezetilo uz {uplju pri~u o poribljavanju! Stoga je Ljuba i poslao na sajam Miljkovi}a Juniora da se kali. Ljuba je stare gore list i ne bi izdrào da goste ne ponudi pi}em, a takvi se tada druè do dna - ko bi prodavao suvenire, ako bi se s grebatorima druìo? Rebox je {tand, nije kafana. A kafana je bila... znate ve} kod koga. Eto, napisah i o LORIST-u 2008. sa male vremenske distance, kad su se slegli utisci. Ja sam ga takvim video. A ko je video druk~ije, marim ba{. Ko vidi i ono ~ega nema - ni{ta ne vidi. Ili ne vidi od dimne zavese kojoj je i sam kumovao, zavese koja polako pada na manifestaciju koja je nekad bila ponos LORIST-a - govorim samo o ribolovnom delu, o Hali 1 Novosadskoh sajma, o sauni gde ni klima nije radila! Dragan Jovanov
SURFOVANJE
a jednom inostranom forumu, surfuju}i, nai|oh na fotografiju Daiwe Morethan Branzino koju je pojela morska so, a na jednom na{em fotku koja upore|uju {ibicu sa debljinom osovine Daiwe Exist. Opet, u Trofeju je ve} bilo re~i o dve (iste, isti model!) Stelle slomljene na istom mestu. I sada bi neko pomislio njesra brateee, tolike pare a tri najbolje role ni{ta ne valjaju! E, nije nego! Biga je jednom lepo napisao da ne postoji materijal dovoljno otporan na budale. Ta~no i ta~ka. Jer svaka ma{inica ima svoju striktno odre|enu namenu. Pa evo... Podrazumeva se da svako ko kupi neku vrhunsku ma{inicu (bila to Daiwa ili Shimano, svejedno), zna ta~no za {ta mu takva rola treba - zna ta~no njenu namenu. Recimo crni Morethan Branzino je predivan model (tipi~an reprezent Daiwe), ali on ima rotor od magnezijuma! Magnezijum je lak, ali nije otporan na koroziju, a naro~ito na morsku so! Istina, fabrika preko dela od magnezijuma nanosi slojeve laka, koji bi trebali da za{tite, ali to nije to, jer - so je so! Stoga nemojte da ma{inice od magnezijuma koristite za lov u morskoj vodi, magnezijum se koristi da bi bila {to lak{a - a za morski ribolov treba jaka rola. A jaka nikada nije i laka! Ni rola, ni {tap. Exist! On je ceo od magnezijuma, i rotor i telo, jer je cilj Daiwe bio {to lak{a ma{inica. Stoga je osovinica toliko tanka. Naravno, podrazumeva sa da ni njom ne}e pecati ajkule! Jer, ona je te{ka samo 190 grama, {ta biste vi{e hteli od tolike lako}e? Zna~i, Branzinom na {tuku i smu|a, Existom na belu ribu (bolonjezom, ili me~ {tapom), i na smu|a na kanalu, basa... ali ne i na {tuku leptirima. Ako ih tako koristite, traja}e vam dugo. Shimano u katalozima nagla{ava koje su role za slatku, a koje za slanu, vodu. Zato ih prodaje pod nazivima: FW (fresh wather - slatka voda) i SW (salt wather - slana voda). Ova slomljena Stella je bila model FW, zna~i da nije za more, jer je od magnezijuma! A cilj je, tako|e, bio {to lak{a rola, pa je stoga zid korpusa stesan do maksimuma. Naravno, i Shimano podrazumeva da znate da (pre)laka ma{inica nije za te{ko precanje i grubo rukovanje. Uostalom, meni se ni takva Stella
SURFOVANJE
REAL FOUR ILI RIGID SUPPORT DRAG - I JEDNO I DRUGO
[IBICARENJE
od magnezijuma, a ni T. P. MgS, nisu lo{e pokazali. Takvom Stellicom sam savladao smu|a od 11 kg, magnezijumskim Twin Powerom tolstolobika od 30. Naravno polako i natenane, iz ~amca u oba slu~aja. Te ulove ste videli. E, ovaj niste! Ova {tuketina kruì internetom i ribolovci {irom sveta se pitaju za njeno zdravlje, ali niko ne pita ~ime je upecana! Jer, neko je postavio fotografiju bez ikakvih podataka, tako da je mnogi svojataju, a neki ~ak tvrde da su je oni li~no ulovili!
I tako, niko ne zna ni ko je ribolovac ni kolika je, ni gde je ulovljena... ali na jednom na{em forumu iz BiH se javio ~ovek sa silnim ulovima somova - fotografije Oliviera Portrata sa Ebra proglasio je za svoje (i fotke i ulove!), a skinuo ih sa sajta www.trofej.info. Ali {ta da se radi, takvi smo kakvi smo! Uostalom, zar nije jedan ribolovac na sajt www.youtube.com postavio svoje ulove gde se na filmi}u lepo vidi kako peca Stellom, dok istovremeno na drugom forumu kudi na pasja usta Stelle, maltene ni jedna Stella, pa tako ni Shimano, ne valjaju. Ajde?! Kad kaèm na{i forumi mislim na sve gde se koristi srpsko-hrvatskobihansko-montenego jezik, jer bez obzira na granice mentalitet nam je isti! Blue Arc ili Zauber tako|e je dilema, iako je proizvod isti, jer je i proizvo|a~ isti - kineski! E, ba{ ti ponosni vlasnici rola Spro (odnosno Ryobi) su najvatreniji polemi~ari - zdu{no kritikuju ono drugo, ono {to nemaju. Ali tako je i na drugim forumima: Nikon ili Canon, Sony ili Panasonic... ko da je svijetlo oru`je va`nije nego srce juna~ko, srce u Mandu{i}a Vuka! Jer, sve nabrojano je dobro, ~ak odli~no (pa i Blue Arc i Zauber), tako da je svejedno da li Daiwa ili Shimano, da li Nikon ili Canon, Sony ili Panasonic. Naravno da bi svakako voleli da imate sve to (ko i ja, uostalom), ali bih pre sve to dao za ovakvu {tuka! Jer ribolov je nastao od re~i riba, a ne rola. SurFER
Zaptiveno ne zna~i hermeti~ki zatvoreno, zato svaki put posle pecanja na moru isperite rolu slatkom vodom da bi potrajala
TEME I DILEME
nogo je pisano o nepokidivim predvezima, o kevlaru i sajlicama, ali ova tema se ~esto povla~i po ribolovnim sajtovima gde foruma{i ko u klin, ko u plo~u. Pa evo, onda, opet. [tuka ima najopasnije zube, {iljate ali i o{tre ko ìlet po rubovima. Te bo~ne o{trice seku sve - izuzev ~eli~ne sajlice. Zna~i: seku i deblje monofile i kevlar! Ne zavaravajte se da }e kevlar ostati ~itav, ne}e! Prese}i }e ga {tuka ko od {ale, ko i sve vrste pletenica, pa je stoga jedini spas sajlica, ili ~eli~ne niti upredene u neku strunu. I smu| je zubati stvor, ali on ima o{tre kupaste zube, a ne i bo~na se~iva kao {tuka. Zato on izbu{i varalicu, ali ne prese~e monofil! Kad duboko proguta varalicu, ako pecate pletenicom, osetite kako mu svira preko zuba - ali se ne prekine. Stoga za smu|a ne treba sajlica - ona samo umanjuje {anse da upecate lukavog stvora. Nikad, nijedan smu| nije nekome zubima presekao monofil ili pletenicu. Som je, opet, posebna pri~a. Zuba pune ~eljusti, ali sitni, mali, ~etkasti bodu, ali ne seku. A opet preseku i monofil i pletenicu?! Se~e strune, a ~esto ga prihvatamo i golom rukom?! Kako? Odgovor na tu enigmu je slede}i: Fakir leì na tepihu od eksera, a nije mu ni{ta! Ali neka proba da legne na jedan jedini. E, tako je i kod soma tepih gustih zubi}a ne se~e strune, ali je struè. Kao kada bi fakira vukli po ekserima - svu koù bi odrao. Borba sa somom traje poduè, struna (pletenica ili monofil, svejedno) bude vi{e puta prevla~ena preko ~etke, i to ne ba{ ne`no. A svaka tvrda ~etka kad tad o~etka toliko da se materijal stanji - {to se duè ~etka i ja~e pritiska, trenje je ve}e. Grubom ~etkom }ete izderati koù, kao i finom {mirglom, pa stoga somovi zubi ne uzbu{e ko smu|evi, niti iseku ko {tukini - ali ako ne pazite, moè vas som i{mirglati, pa je za{titna rukavica dobra preventiva. Ako lovite somove pletenicama ili monofilima, stavite i par metara ja~eg (debljeg) predveza. Moè to biti deblji monofil, pletenica, kevlar... sajla nije potrebna! [to deblji predvez duè }e ga ~etkati, tako da soma ~esto izvadite pre nego {to ga skroz o~etka! Andrej Mirkov (foto: O. Portrat)
Sajlica obavezno, ~ak i za malu {tuku!
PREDVEZI I SAJLICE ZA SVE GRABLJIVICE
Sajlica nije potrebna
Sajlica ne treba, ali treba debeo predvez i rukavica
KULT-VOBLER
KULT-VOBLER
podsmehe me|u ribolovcima, sve dok se Turus Ukko nije pro~uo po efikasnosti u lovu kapitalnih {tuka. Posle je ve} sve postalo legenda a Turus Ukko kultni vobler. On je 1993. godine prodao svoju malu radionicu (napravljena je firma JTL - Jorma Turunen Lures), ali je i ona bila kratkog daha. 2003. je bilo, opet, problema sa distribucijom i marketingom. Zatim je jedna ameri~ka firma (Odissey Lures) nastavila proizodnju, a pominje se i Cebra iz Nema~ke kao distributer. Uglavnom, Finac Veli Sahinoja, koji je radio kod Jorme nastavio je prizvodnju u malim serijama (na originalan na~in!) a sam Jorma Turunen je osnovao novu firmu, ali u proizvodnji voblera od plastike. Veli Sahinoja ima malenu radionicu u Finskoj, sa samo par zaposlenih. Ove podatke prihvatite uslovno, nisam se detaljnije uputao u razmr{avanje klupka oko Ukka, ali ~injenica je da ne mogu (nema ga?!), da prona|em sajt Turus Ukka, samo nalazim razne prodavce, tako da ih sada kupujem preko e-baya na internetu, gde je konstantno sasvim solidna ponuda. Uprkos visoke cene, taj kultni vobler se dobro prodaje, pa ga u ponudi ima uvek. Najvi{e se koristi u Finskoj, [vedskoj, Nema~koj i donekle u SAD i Kanadi za lov {tuka i maskija. Veli~ine su od 3, 6, 9, 12, 16, 20 i 30 centimetara a raritet je Turus Ukko od 40cm teìne 200g, koji roni do 9m! Dosta su popularni modeli od 20 i 30 centimetara (teìne 64g i 115g), ali je za moj ukus to ipak pretenciozno, na-
LEGENDARNI TURUS UKKO - SKANDINAVSKI MIT
FINSKE BANANE ZA BIG MAME
a{e Pa~e, Rapala Tail Dancer, mnogi modeli Nils Mastera... su po nekim karakteristikama sli~ni - telo im je srpasto, zakrivljeno, tako da li~e na bananu. I Amerikanci imaju mnogo banana-voblera, ali sam ja pomenuo samo nama najpoznatije. Turus Uko nama je nepoznat, ~ak nisam siguran da je uop{te pominjan u Trofeju (jeste, ali retko - op. ur.), pa sam re{io da mu dam malo ve}u minutaù, jer on kod mene dobija satnicu - satima ga {lepam, jer je za lov ve}ih riba moj favorit broj 1 za troling na ve}im vodama. I ne samo moj, nije
nikakva tajna da je u Skandinaviji, po broju ulovljenih kapitalnih {tuka, prvi Nils Master (daleko ispred Rapale na rang listama!) a Turus Ukko je u vrhu, iako je neuporedivo manje poznat od Rapale i Nils Mastera pa tako i manje forsiran u lovu. Ukko je nezasluèno u senci slavnije sabra}e, jer nije ni{ta manje lovan, ~ak naprotiv. Verovatno je razlog anonimnosti lo{a poslovna politika i visoka cena voblera. Naime, konstruktor Turus Ukka je Finac Jorma Turunen - fizer po struci. Kada je izdeljao prve modele Ukko-a od ~ak 30 i 40 centimetara izazivao je
ro~ito tridesetica. Stoga ja koristim veli~ine 12cm (17g) i 16cm (25g), jer su optimalne dimenzije, a tek ponekad dvadeseticu. Dubine do kojih zaranjaju su do (oko) 3 metra u trolingu, a do 5 metara stiè dvadesetica. Kada ih bacate rone pli}e, ali iako lete prili~no daleko (zbog mase), nekad se u letu okre}u i upetljaju oko strune. Ali to je problem kod svih (duìh i tanjih) voblera. Ako bacate sa obale, za vas je 9cm (12g) i dvanaestica (17g). Vobleri su izvanredno ~vrsti, izra|eni su od Apache drveta, ìca koja spaja alku na nosu je kroz telo spojena sa alkicama (jakim!) za udice. Udice su jake, za{titni lakovi trajni zbog zuba {tukinih, a kljunovi tako|e jaki - od metala su napravljeni! Sve u svemu:
Nils Master Big Mouth je jo{ jedno banana drveno ~udo iz Finske
Turus Ukko je monstrum-vobler namenjen za monstrum-{tuke (ali i ostale predatore (nilski grge~, som, smu| je tako|e ~esto hvatan). Dekori su vrlo sli~ni bojama Nis Master (crni trouglovi po boku), ali ima ih raznih - sa {ljokicama ili bez, dre~avih i prirodnih, crnih i belih, plavih,red head... Kupite ove neponovljive voblere, jer im je akcija (re~ima) neopisiva, za {ta su zaslu`ni ~udni kljun, usukno telo koje je uè kod glave a spljo{teno i pro{ireno kod repa, u obliku banane! Rade i u sporom povla~enju, ni kad se vuku bzo nikada se ne izvr}u. Mogu se koristiti kao i svi stickbait vobleri i dèrkati (treba jak {tap i ma{inica!). Ni posle dugog stajanja u vodi vobler ne popije - Apachi drvo je vodootporno i trajno. Verovatno je i zbog tog drveta (tj. specifi~ne teine) i bananatela, sa specifi~nim kljunom postignut balans i sinergija, tako da je akcija Ukka postala sinonim ubojitog teturanja voblera za lov gigantskih tuka. Plivaju}i su i bez kuglica u telu love tiho - tiho su i stekli slavu i postali legendarni. Vobleri su napravljeni ru~no i, ponaosob, testirani u bazenu. Zato su i skupi, ali to je cena Made in Finland! Moè se re}i da se Ukko prodaje evro po centimetru, killer-lure for big fish se koristi na takmi~enjima i profi-turnirima. Da ne bi nabasali na fasifikat na svakom je ru~no upisano pisanim slovima: Turus Ukko jer je mnogo kopiran i falsifikovan! Zoki Popov Zrenjaninac
SHIMANOVE DALEKOMETNE HAUBICE
PREDSTAVLJAMO
N
Ove morske ma{inice kod nas sve vi{e koriste {arandìje - ili za pecanje, po tri, ili po komad za daleko lansiranje rakete
azivaju ih Big Pit ma{inice, i prvenstveno koriste za surf ribolov gde su potrebni daleki izba~aji te{kim olovima. Naravno da su one pogodne i za ostale vrste teèg ribolova, a me|u prvim su ih prihvatile {arandìje zbog super dugih {pulni i enormno velikog kapaciteta. Mogu se koristiti i za varali~arenje, ali su te{ke. Na levoj strani je najnoviji Shimano Aero Technium XT-B, mo}na rola sa jakom ko~nicom (veliki diskovi u {irokoj {pulni) i ogromnom ru~icom. Kapacitet joj 300 metara strune pre~nika 0,40mm. Ima 7 SA-RB kugli~nih leàja i naravno beskrajni vijak, ali je on tipa Super Slow - sporo se podiè i spu{ta {pulna da bi se postiglo savr{eno namotavanje na ogromnu {pulnu. Prenosni odnos od 4,3:1 govori da je to vrlo sna`na ma{inica, a teìna od 620 grama to samo potvr|uje. U {pulni je sme{ten sklop Baitrunner II, tako da je idealna za {arandìje, jer se vrlo lako i brzo {pulna pre{alta iz reìma slobodnog hoda u borbeni -
tj. prepusti se drilu da obavlja zamaranje {arana. Malim crnim to~ki}em regili{ete (podesite) dril (njime i skidate {pulnu), a velikom navrtkom reguli{ete silu proklizavanja bejtranera - samo kratko odvrnete-zavrnete, tj. startujete ili bejtraner (okre}ete u smeru suprotnom kazaljki na satu), ili frikcionu ko~nicu - okretanjem u smeru kazaljke.
Ispod i iznad vidite luksuzniju varijantu, Shimano Aero Technium MgS XS-A. Za razliku od prvog Big Pita, ovaj je lak{i (495g) jer su rotor i telo od magnezijuma. Kapacitet je isti, ali ima jedan kugli~ni leàj vi{e (sve ostalo je, uglavnom, isto ili vrlo sli~no) i {to nema bejtraner {pulnu. Lak{i je, ali i skuplji. Iako nema bejtraner {pulnu, koriste ga {arandìje, jer poseduje Instant-Drag ko~nicu, kojom se jednostavno i brzo (kratkim obrtanjem) popu{ta ili doteè dril. Ovakve ma{inice se {arandìjama mogu preporu~iti jer jednim okretom ru~ice povuku ceo metar monofila, ali ipak ne i za lovce na (velike) somove, jer je u gornjem poloàju {pulne osovina isuvi{e daleko od oslonca, dug je krak poluge. Imaju one jake osovine, ali su vrlo jake sile savijanja. Iako ove ma{inice zbog ogromne {pulne deluju zaista mo}no, ne treba preterivati, one daleko bacaju (i raketu!), savr{eno namotavaju, dobro vuku i driluju, ali ni one nisu strahota, ko Shimano Tekota. Trofej
BOINA BAJKA
BOINA BAJKA
EXIST 2506 50TH ED - PLOVKAROKI SAN
ROLA
DO BOLA
Daiwa za 50. ro|endan
ije ovaj Exist jedini limitirani artikal povodom jubileja - 50 godina je napunila Daiwa, ali je za nas najinteresantniji. Ima tu jo{ i dva {tapa, jedan ko{ta samo 47500, ali drugi skromnih 400.000 jena! Ima i dva multi}a, tj. jedan, ali dva tipa - za levu i desnu ruku. Zovu se Millionaire i tog normalnog bih voleo da imam. âk pre nego ove dve stacionarne role - Exist 2506 i Tournament ISO Z 2500 LBD, oba 50th ED (edition), limitirana serija povodom 50. ro|endana. Ali kako je u Novi Sad stiglo (samo!) {est ovih Exista, moram vam njega prikazati, iako su svi odmah prodati - tako da ne vredi da pi{ete Boì} Bati, jer su se ovi artikli prodavali u pretplati naru~i{, plati{, pa ~eka{ mesecima...
Da odmah bude jasno - ja bih vi{e voleo da mi Deda Mraz ili Boì} Bata (zavisi ko pre stigne) pokloni skromni crni, elegantni Morethan Branzino, ali ako mi neko pokloni ovog Exista ne}u se naljutiti. Jer ovoj roli }e vremenom rasti cena, sem ako naknadno ne do{tancaju jedno iljadu-dve komada, ko onomad Shimano Stelle Millennium (istina, bez ugraviranog broja). Ovaj Exist je u su{tini stari Exist, samo druga~ije ofarban, malo ulickan i luksuznije upakovan. Glavna razlika je {to u kofer~etu dobijete dve {pulne razli~itog kapaciteta i dve ru~ice za ve}u {pulnu (2508) T ru~ica koja je duà (55mm), za manju (2506) {pulnu I ru~ica (50mm). Kapacitet ve}e je oko 0,23mm 150m, manje 0,20mm 100m. Podrazumeva se da ve}a ima i ja~e frikcione diskove, pa je stoga maksimalna sila ko~enja 7kg a manja {pulna ima max drag 3 kg. Manjom pecajte me~ {tapom, ili bolonjezom, a ve}om lakim varali~arcem ili fiderom, osim ako vam nije ào da jubilarnu lepoticu uop{te iznesete na vodu. Jer je ona, uglavnom, namenjena za poklon, a poklonu se u zube ne gleda. Stoga je ni mi ne}emo otvarati i brojati leàje ima ih 11/1. Idealna rol(ic)a za plovkaro{e - zamislite kako moète filingranski da podesite dril, a ova Daiwa ko~i savr{eno! No, moè i za smu|a. Naravno da je ovaj Exist (pre)lak, jedva 190g. Ali znate kako se u narodu kaè: otrov se drì u maloj fla{i. A ovo i jeste otrov! Kaè se i: skupo ko otrov. Jeste i ovaj otrov skup (115.000 jena ko{tao je u Japanu!), ali nije najskuplji jo{ je skuplji Tornament ISO Z LBD! Vama sre}ni nastupaju}i praznici a Daiwi 50. ro|endan! Glod
SUPERTEST
SUPERTEST
Vo|ica strune {eta po beskrajnom vijku
Dugme kr~alice
a borbenim poloàjima postavljali smo ih kontra, bili su ka vodi okrenuti - umesto ka nama - jer je postojao rizik da ih udarac soma izbaci iz drà~a. Ovako je bilo manje rizi~no, iako se tako gubi vreme za kontru, dok se multiplikator ne obrne i palac postavi na strunu... Ja nisam pristalica multiplikatora upravo zbog toga {to se nalaze u labilnoj ravnoteì i sve vreme teè da se u stabilnu vrate - da se obrnu ispod {tapa. Problem nastaje kada se borite sa sominom, a Tekota jo{ i teì da se obrne, pa se i s njenom teìnom rvate... Me|utim, to {to je ru~ica kontra uop{te ne smeta! Meni smetaju mali multiplikatori, kada {tap drìm u levoj ruci, ali velika i te{ka Shimano Tekota ne stvara problem u te{kom ribolovu, jer ja soma i klasi~nom rolom zamaram tako {to {tap drìm levom rukom, iznad rukohvata, a desnom {akom oko stope role, samo {to tada pu{tam levu ruku i motam (ili pridàvam {pulnu ko~im!) levom, a sada ne pu{tam levu nego desnu, i motam njome, dok palcem ko~im.
Za teàk ribolov multiplikator je zakon, i za dubinski i za troling, jer se ne zabacuje. Idealno bi bilo imati oko struka pojas sa leì{tem za kraj {tapa, tako biste u{tedeli modrice na stomaku. Ja imam debeo tapacirung, ali je kai{ sa leì{tem slede}a stvar koju kupujem (ako na|em toliki obim kai{a). Tada }e biti pesma zamarati, jer {tap ne}e toliko teìti da se zarotira usled teìne multiplikatora. Shimanove Tekote su te{ke 815 i 845 grama, modeli 700 i 800. Koristili smo oba. Prenos im je 4,2:1 i imaju po 3+1 leàja (3 A-RB kugli~na i 1 valjkasti). Vi{e i ne treba. Podrazumeva se Worm Shaft, jer da nema beskrajnog vijka pecanje pletenicama ne bi bilo mogu}e, jer bi se struna usecala u namotaje usled sile kojom vu~emo i mi i ribetina - ovako su namotaji unakrsni i ne usecaju se, a pletenica je vrlo lepo sloèna. Pecanje je veoma jednostavno, jer se poluga nepovratne ko~nice isklju~i i {pulna se vrti bez otpora, dok razvla~ite (kao bejtranerom). Kada razvu~ete strunu na spot i spustite mamac, sa-
mo se poluga vrati u poloàj da ko~i. Tada uklju~ite kr~alicu (nalazi se sa druge strane tela, suprotno od ru~ice) i podesite dril, tj. silu ko~enja, okretanjem zvezdaste plo~ice koja je sme{tena na zgodno mesto - ispod ru~ice. Uvek se dril namesti da lak{e proklizava, ako ne èlite da vam som slomi {tap ili ga izvali iz drà~a! Posle, kada kontrirate, i dok ga zamarate, palcem se pripomaè ko~nici - diète {tap, tj. privla~ite soma, palac na struni; som jako vu~e - popustite pritisak palcem; spu{tate {tap ka vodi, desna {aka nije na {tapu nego namotava strunu. I tako stalno, diì-spu{taj, to jest palcem ko~i, odnosno desnom {akom motaj! A sve vreme levicom ~vrsto drìte {tap! I lak{e je tako, leva je visoko na {tapu i skra}uje krak poluge. Kr~alicu obavezno uklju~ite, da se ~uje na 100 metara, jer ako niste blizu {tapa kada som povu~e, ako ne ~ujete da kr~i, ode mast u propast - za tren }e izvu}i svu strunu sa {pulne, osim ako nemate Tiagru sa enormnim kapacitetom. Tekote primaju 410 metara 30 lb strune, tj. pletenice. Mi smo koristili...
ko zna kolike? Bila je neka bela debela pletenica pre~nika bar 0,60mm, ako ne i deblja! Tekote se smeste na mo}ne {tapove, tj. u rolenhaltere, pa se jo{ dodatno (za svaki slu~aj!) osiguruju prstenom i zavrtnjima oko blanka (slika dole), tako da nema bojazni. Kome je ovo komplikovano, neka peca klasi~no, {tap u desnicu juna~ku, a mota levom rukom ru~icu multirole, koja je ispod {tapa - samo neka mota u suprotnom smeru! Drug Mario je tako veoma uspe{no lovio iako nije mogao da ko~i palcem, pa je ~esto regulisao dril obrtanjem zvezde, ali o samom lovu specijalnim {tapovima u slede}em broju. Tekote nisu skupe, a monstruozno su jake! Aluminijumsko telo, pogonski zup~anik i ru~ica od ~elika... Prava je milina slu{ati pesmu drila dok som izvla~i 50-60... 100-120 metara! A kada ga (ako ga!) zaustavite, Tekota vu~e kao traktor. Istina, toliko je i te{ka, ali mi nismo peckali ve} pecali. Bio je to stvarno test za nesvest. Dragan Jovanov
MULTIPLIKATOR ZA XXXL RIBOLOV

Zvezda kojom se reguli{e ko~nica
Poluga kojom se uklju~uje i isklju~uje ko~nica
PREDSTAVLJAMO
ikako se ne moè spakovati u Ferrari pa ga zato ne kupujte. Ali Shimano Fireblood Spinning staje u svaki drugi automobil bez problema, kupite ga ako nemate kupe! Iako ne volim rasne {tapove bez plemenite plute, ovaj je izazvao plamen poùde kada sam ga ugledao: ne zna se {ta je lep{e na njemu: Fuji SiC titanium karike, Fossil Wood rolenhalter, crvena kapica (u koju se {rafe balans tegovi), bu{ne cevke se crvene kroz rupice, luksuzna futrola i jo{ luksuznija karbonska tuba, a ~ak se i crni Duplon rukohvati dobro uklapaju - pluta bi samo pokvarila umetni~ki dojam, jer... Ovaj {tap je napravljen s ciljem da mi se dopadne. No, to ipak nije uspeo samo zbog dizajna - snaga njegova se isti~e ~im zamahnete. Brz je, ~ak mo`da i previ{e, jak - spigot joint i zidovi debeli! Ovaj dvodelni trometra{, sa 11 karika (po Fuji konceptu - vr{na, pa 5 jednakih malih, pa 5 u konus pore|ane ka {pulni ma{inice), je tvrd, teìna bacanja 20-50g, a nije ni lagan - celih 252 grama teì. Vi kupite neki lak{i, ili kra}i - ako imate Ferrari - ima ih 11 veli~ina, razli~itih duìna i te`. bacanja. Materijal je Biofibre plus karbon XT-400LRC, ma {ta to zna~ilo. Cena? A ko jo{ pita za cenu Ferrarija? Glod
SHIMANO FIREBLOOD SPINNING 300H - BEZDUNO JAK, PRIVLAAN DO BOLA
PLAMEN PO@UDE
Karbonska tuba
Luksuzna futrola
MONTAE I SISTEMI
MONTAE I SISTEMI
ZA SVE GRABLJIVICE - VARALICA OD KRVI I MESA ZA SVA GODINJA DOBA
U Evropi najlovnije, kod nas zapostavljeno
e} i vrapci na grani znaju: za toplu vodu tople boje, za hladnu hladne. Ali za boje, dekore i tipove varalica zaduèn je Glod, ja sam dobio zadatak da napi{em ne{to o lovu u hladnoj vodi, lovu u kasnu jesen i zimi smu|a i {tuke. Topla voda - horizontalna prezentacija (vobler, leptir, ka{ika, {ed...), i za {tuku i za smu|a vaì isto pravilo! Hladna voda zahteva druk~iji pristup tada je taktika vertikalna prezentacija: tvister, eventualno ka{ika koja leluja u propadanju ali pre svega(!) mamac od mesa. Po hladnoj vodi, naro~ito zimi, suludo je povla~iti voblere, leptire, pa ~ak ni razne ka{ike. Grabljivicama je metabolizam toliko usporen da ne}e pojuriti ni za kojim voblerom, ili leptirom, jer ne èle da tro{e energiju, tj. naslage sala, koje su u letnjim mesecima mukotrpno sakupljale jurcaju}i na sve strane. Iako su gladne creva im ne kr~e ba{ toliko da ih tera da bezglavo jure za nekim voblerima. Ni leptir se ne moè povla~iti toliko sporo kao neka ka{ika koja leluja u propadanju, ali ni ka{ike nisu dobitna kombinacija za hladnu vodu. Pa ~ak ni {ed. Mogu}e je uloviti {edom, ali je za zimu najbolje bacati tvistere (Kalins, Relax), ili {edtvistere (Orka, Sandra). Takvi silikonci zbog tankog repa rade i pri najsporijem povla~enju. (Izuzetak moè biti jedino Manns Shad, jer je izra|en od neverovatne meke mase!) I mladi~ari koriste istu taktiku - za leto vobleri, a zimi pe{eve i cofove po dnu kotrljaju. Tail mamce od meke plastike vodite sporo, {to sporije moète, a da rade. Vodite ih tako da leruju skoro u mestu, u vodenoj struji. Ali ako lovite na staja}oj vodi, lerovanje ne pomaè, nema matice da struji oko repa i tako ga pokre}e. Tada je jedini spas ~amac i vertikalno dìgovanje. Ne treba previ{e odizati dìg, tek metar od dna - pa ga pustite do dna. Ali kod nas je najvi{e smu|aro{a koji, uglavnom, pecaju na rekama sa obale, tako da ko zna moè da leruju}i u mestu nekim tvisterom ulovi pristojan komad. Ovo ne vaì samo za smu|a, tako|e se i {tukaro{ima posre}i da tvisterima upecaju {tuku, love}i na kanalima pre svega, prvenstveno na Dunav-Tisa -Dunav, ali i na Dunavu oko {porova, u mirnijim delovima T {pora. Ipak, hladna voda je za Dra{kovi}ev sistem.
MONTAE I SISTEMI
MONTAE I SISTEMI
Sandra na sistemu Dra{kovi}
Ako ciljno idete na {tuku, namontirajte neki ve}i keder, a najbolja je zna se - crvenperka, ili bodorka. Opet, za smu|a stavite ne{to manje, nekog nesretnog kauglera. Dra{kovi}ev sistem je kod nas prili~no zapostavljen metod. Neopravdano, jer je zaista efikasan, efikasniji je od svih postoje}ih na~ina montaà jer keder ne spada ni posle brojnih zaba~aja, ni trzaja prilikom dìgovanja. Sa Dra{ko metodom se primenjuje ista tehnika ko dìgovanje tvisterom, sem {to se keder ostavi da duè leì na dnu jer on i mirisom privla~i... U tome mu i jeste glavna fora, prednost kedera je {to je od mesa koje ima miris. Stoga zimi mnogi dìgera{i
maù svoje silikonce raznim mirisima poku{avaju}i da imitiraju {to prirodnije mamac od mesa. Me|utim, sve to je ipak tek imitacija - lo{ plagijat kedera od krvi i mesa. Zadrti varali~ari ~ak ni Dra{ko sistem ne smatraju za sportski, stoga im savetujem slede}e: neka na sistem Dra{kovi} namontiraju {ed, ili jo{ bolje Sandru, ako im je ào kauglera ili bodorke. Takav sistem (zbog dve trokrake udice) je neuporedivo efikasniji od svake klasi~ne dìg glave sa jednokrakom udicom pa bila ona Owner ili Gamakatsu. Osim ako ste tvrdokorni pristalica pokreta uhvati i pusti, jer se riba te{ko otka~inje neozle|ena sa sistema Dra{kovi}.
Miholjsko leto, velika tuka na meso - Miroslav Mi}ovi} je 25.oktobra, na Dunavu kod Bele Stene, iz usidrenog ~amca, na dubini od 6-7 metara, na babu{ku veli~ine dlana uhvatio stuku te{ku 10,6 kg
Za lov Dra{ko montaòm treba vam ja~i {tap nego za klasi~no smu|arenje, jer se peca pri dnu i na dnu, a za to treba ve}e oteànje. Po{to nikad niste bezbedni od napada {tuketine, koja oboàva Dra{ko montaù, ja~i {tap nikad nije na odmet. Koje }ete role koristiti vi{e je tema za {uplju pri~u, jer je to stvar ukusa i uop{e nije tema ovog teksta. Ali je potrebno naglasiti da nije neophodna pletenica! âk je i bolje po zimi pecati nekim mekanim monofilom, koji se ne napija vode i ne nanosi ~estice leda na karike. Ne bojte se se da ne}ete na vreme kru}im (ja~im) {tapom i mekanim tegljivim monofilom sti}i da efikasno kontrirate, jer ne zaboravite: na dve trokrake udice je meso! Njega, po hladnoj vodi, nijedna grabljivica ne}e tako lako i brzo ispustiti iz ~eljusti, pa imate vremena na pretek za kontru. A kad kontrirate, tu je jak (tvrd) {tap za overu. Od vrste strune zavisi ja~ina kontre: monofilom - ja~e, pletenicom - ne`nije. Ako pletenicom preterate sa kontrom, a dril se stegao na hladno}i i ne prokliza pravovremeno, moè vam pu}i {tap (i zato je bolje ja~i!), jer ~ak i zimi moè meso na Dra{kovi}evom sistemu progutati som, meso koje mu padne pred brkove! Generalno se moè tvrditi da nema te grabljivice koja ne napadne kedera tako namontiranog i, da ne bude zabune: Dra{ko je za lov u svim dobima, a ne samo zimi. Pored samog Alberta Dra{kovi}a, najve}i pobornik takvog pecanja je i, Glodov prijatelj, Olivier Portrat, zato
se nadam da }e glavni i odgovorni ukrasiti ovaj tekst nekim Oliverovim fotosima (ura|eno - op. Glod). Pecanje Dra{ko montaòm je veoma popularno u Francuskoj i Nema~koj, pa ne vidim razloga da ga i na{i ribolovci ne po~nu masovnije primenjivati. Ako pecate na Dunavu (Ebru), pa se bojite da }e, umesto smu|a, udariti som, moète sa ovakvim ~vorom bez ~vora poja~ati nosivost strune, ako je Miholjsko leto nateralo soma da jo{ ne ode na zimovanje u krtog. Morate imati ovakvu ìcu (slika 1) a kop~u po èlji. Su{tina je da pletenicu udvostru~enu oka~ite ovako (slika 2) i zapo~nete motanje (slika 3), tako da jedan deo pletenice bude sa jedne a drugi sa druge strane ìce. Tada udvo-
stru~enu pletenicu namotate 8 puta (slika 4) i na kraju provu~ete (obe pletenice!) kroz alkicu (slika 5) koja i nije alkica jer nije zavarena, ve} prislonjena uz telo ìce. Onda vi{ak pletenice odse~ete... i to je to. Tako se vezuje ovaj ~vor, ~ija je svrha da se do maksimuma iskoristi nosivost strune, samo gde }e pu}i? No to nije tema ovog teksta, osvrnuo sam se tek uzgred na ovaj ~vor, koji nije toliko popularan. Ali Dra{kovi}ev sistem jeste, jer meso privla~i sve grabljivice, a naro~ito zimi. Ja ga koristim ~esto, najvi{e u kasnu jesen, kad Miholjsko leto potraje, kad zubato sunce greje i golo `bunje i trsku na obali - i mene u ~amcu. Zoran Popov
PECAJTE S TROFEJOM
a prole}e, u aprilu i maju 09. opet }emo na Ebro, da lovimo somove, {arane, smu|eve. Ko èli moè da nam se pridruì, javite se redakciji {to pre, jer Ebro je najbolja destinacija za ribolov u Evropi! Polazimo u petak, letom za Barcelonu. U Barceloni se sme{tamo u dvokrevetne sobe (hotel sa 4 zvezdice je blizu aerodroma) i kud koji mili moji. Moète posetiti akvarijum, luku... ali obavezno pro{etajte ulicom La Rambla (koja vodi od spomenika Kolumbu, u samoj luci, do trga Katalonija)! Posetite i ~uveno remek delo Gaudija - Sagrada Familia! Barcelona je neopisivo lepa, a no} u njoj pri~a za sebe. Ujutru nas prevoze u Mequinenzu gde je organizovan sme{taj u luksuznim apartmanima: dvokrevetne sobe, kupatilo, kompletna kuhinja sa svim aparatima (friìder, zamrziva~, {poret, automat za kafu, posu|e...), trpezarija, dnevna soba (tv, erkondi{n). Svakom paru ribolovaca sleduje jedan ~amac s motorom od 15ks i rezervoar benzina. Mol s ~amcima je odmah ispred vile s apartmanima, a do restorana je nekoliko stotina metara - ko ne èli sam da kuva. Ko èli, u samousluzi mogu da se kupe sve namirnice (cene povoljne) a moè ribu da pe~e (dozvoljeno je po ribolovcu 4 smu|a i 2 soma dnevno). Pecamo od subote pre podne pa do petka uve~e - soma je dozvoljeno pecati od jutra do pono}i. U subotu je povratak u Barcelonu (2 sata vo`nje), s mogu}no{}u da jo{ 3-4 sata kupujete ili {etate gradom, do poletanja aviona. Izabrali smo prole}ni termin jer je najbolji za one koji vole da varali~are. Ko ne èli, bi}e mu rezervisani {tapovi i role (po 2 kompleta) za ribolov. U cenu je ura~unat ceo transfer od Novog Sada/Beograda do aerodroma, let za Barcelonu i prevoz do Mekinenze, dozvole za ribolov, ~amci s motorom, 7 spavanja na Ebru plus jedno u Barceloni. S putovanjem, ekspedicija traje 9 dana. Za hranu ne}ete puno potro{iti, cene su pristojne i prihvatljive, i u prodavnici i u restoranima. Javite se redakciji {to pre kako bismo rezervicije izvr{ili na vreme i dobili potrebnu dokumentaciju za vize. Moè se platiti u 3 rate. Broj mesta je ograni~en! Tel: +381(0)63538081 E-mail: trofej@neobee.net
JEDNA NOC U BARCELONI I SEDAM U MEQUINENZI
1+7=9
Apartmani u Mekinenzi, mol s ~amcima je odmah ispred, trpezarija i kuhinja
www.bavarian-guiding-service.de
ARAN\ELOVAC
ARAN\ELOVAC
ZOO SHOP

Trofej 1 Web

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trofej 1 Web

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRAJ POKLON ZA 2009: JEDIN(STVEN)A DOZVOLA RE^ UREDNIKA: NA[E SLIKE I PRILIKE BEZ ANESTEZIJE: EBRO I EVRO SREBRNO

Magazin za sportski ribolov, ekologiju i ribolovni turizam

DMB Press (Ribolova~ki TROFEJ) P. F. 24 21112 Novi Sad Srbija

JEDIN (STVEN) A DOZVOLA!

Jasminko i Gavra (gore), Mi{a, Mihajlo, Nenad i Dinko (dole)

SRE]NU NOVU 2009. @ELI VAM RIBOLOVAC TRADE

PLOVAK & DUBINKA

TAKO TO RADE ARANDIJE SOM I ARAN NA ISTI MAMAC

PLOVAK & DUBINKA

PLOVAK & DUBINKA

Ne zna se {ta je te`e, da se som savlada ili dr`i i pozira za fotografisanje

PLOVAK & DUBINKA

PLOVAK & DUBINKA

PLOVAK & DUBINKA

PLOVAK & DUBINKA

INTERNATIONAL CARP CUP RADUTA 2008 - JEDAN KUP IZ DVA UGLA

Dobar vetar je kasno po~eo da duva za ovaj spot

Prvo se jave amuri

Zvonko - prvi {aran prvog dana

Kengur karp tim Kengur, Jova, Goran 27. mesto - 43,8 kg

Agropanonka karp tim 22. mesto - 62,4 kg

37 III mesto 268,3 kg Sever

Senzacija - pobednici Italijanu su upecali ~ak i cnog amura od 26,8 kg!

PRIA DRUGA - TAJNA JE U VETRU

Litvanci - najve}i {aran od 23 kg je zaradio 15.000 evra

Jezero je prepuno krupnih amura - Goran (iznad), Ivan (ispod)

Grabmajer, Beker i Drobac

Najlep{e je na kraju - vo na ra`nju

MOE LI SE ARAN PECATI NORMALNO

NOVA KNJIGA - AUTOR SINIA SLAVINI

Sudije su svuda okolo, tako|e u ~amcima (na slici u narand`astom)

Dok som visi na ki{i, posmatra~-kamerman se sklonio pod ki{obran

^uvene Jokanove deverike na trpezi za goste i novinare

Korisna adresa: www.seoskiturizamcitluk.com e-mail: apartmansredojevic@gmail.com 064 3275124

PRIA SA NASLOVNE STRANE

PRIA SA NASLOVNE STRANE

NILSKI GREGE - AFRIKA LEGENDA

PRIA SA NASLOVNE STRANE

PRIA SA NASLOVNE STRANE

PREDSTAVLJAMO GLISER ZA VIEDNEVNA KRSTARENJA

LETNJA PRIA ZA ZIMSKE DANE - SA ADMIRALOM OD NOVOG SADA DO ERDAPA

Vin~a - vreme za ru~ak

Beograd - mre`aro{ ispred regate mrtav ladan radi danju!

Glod - nagradno krstarenje za 100. broj Trofeja

Rumunska obala - Mali Kazan

Sr|an - mali od palube Novica - prvi oficir

Vatrena krv, ali samo za Japance - Fireblood BB-X

PRST NA OROZU - ZAGONETNE ROLE

Twin Power Mg 4000

Twin Power Mg 4000

TEST - HARDY MARKSMAN SMUGGLER

SAJAM LOVA I RIBOLOVA 2008 - MALO, ALI ODABRANO

Za mo}an {tap mo}na rola - Fujitsu i Ryobi

Swiss Stil o{tra~ o{tri sve, pa ~ak i udice (Made in Swiss)

REAL FOUR ILI RIGID SUPPORT DRAG - I JEDNO I DRUGO

Sajlica obavezno, ~ak i za malu {tuku!

PREDVEZI I SAJLICE ZA SVE GRABLJIVICE

Sajlica nije potrebna

Sajlica ne treba, ali treba debeo predvez i rukavica

LEGENDARNI TURUS UKKO - SKANDINAVSKI MIT

FINSKE BANANE ZA BIG MAME

SHIMANOVE DALEKOMETNE HAUBICE

EXIST 2506 50TH ED - PLOVKAROKI SAN