5.

Karakteristike gorionika za uljarsku prainu

Gorionici za uljarsku prainu treba da omogue sagorevanje uljarske praine u termoenergetskom postrojenju sa to manjim ueem gubitaka goriva ili razvijene toplotne energije. Osnovni uslovi koje gorionik uljarske praine treba da ispuni su: intenzitet meanja uljarske praine sa vazduhom i dovod toplote u jezgru gorivne mase. Brzo meanje i zagrevanje smese goriva, skrauje vreme paljenja goriva t Z !. Od polo"aja gorionika zavisi e#ikasnost podizanja temperature u zoni poetnog sagorevanja, pa je potrebno pri sagorevanju uljarske praine niske toplotne moi, odnosno uljarske praine koji sadr"e visok procenat vlage, ekrane u blizini gorionika pokriti samotnim malterom. $alter se nanosi na eline bodlje koje su pripremljene i tupo zavarene na ekranske cevi. %ko se sva etiri ekranska zida u zoni gorionika pokriju samotnim malterom, obezbedjen je toplotno izolovani pojas paljenja uljarske praine goriva. &ojas ubrzava paljenje goriva, a mo"e, ukoliko je nestruno izveden, dovesti do poremeaja u cirkulaciji parovodne smee u ekranima lo"ista postojenja. 'koliko se iz odredjenih razloga pojavi nezastiena povrina ekranskih cevi u lo"istu, takve povrine mogu izazivati smanjenje ili ak i zastoj cirkulacije #luida u susednim cevima, to veoma brzo dovodi do pregrevanja ekranskih cevi i te"ih posledica, koje najee dovode do obustave rada postrojenja. ' sluaju da u cevima lo"ista nije obezbedjena e#ikasna cirkulacija radnog #luida kao nosioca toplotne energije, takva pojava dovodi do razliite diletacije cevi i do mestiminog progrevanja ekranske mre"e lo"ista postrojenja. &ri sagorevanju praine koja sadr"i visok procenat volatila, paljenje praine poinje skoro u samom gorioniku, pa se moraju preduzeti mere udaljavanja plamena od gorionika, da bi se na taj nain spreilo nagorevanje uljarske praine. Gorionici za sagorevanje uljarske praine treba da budu tako izvedeni da spreavaju lepljenje ljake po ekranskoj povrini. (abelarnim prilozima u sklopu ovog teksta date su preporuke za razmestaj gorionika na zidovima lo"ista i preporuka za dubinu lo"ista postrojenja. )avedene vrednosti u tablicama su aproksimativne, jer razmetaj gorionika i dubina lo"ista u velikoj meri zavise od njihove konstrukcije i od vrste praine koja sagoreva u lo"istu. *od lo"ista za sagorevanje uljarske praine u re"imu tene ljake, lepljenje rastopljenih mineralnih materija na prekrivene ekranske zidove, ak je i po"eljno, jer se na taj nain poveava procenat pepela koji se zadrzava u lo"istu postrojenja. &regled konstruktivnog polo"aja gorionika u lo"inom prostoru zavisno od konstruktivnog tipa gorionika dat je u tabeli +.,!. &regled kapaciteta generatora pare zavisno od dubine lo"ista postrojenja dat je u tabeli +.-!.

./

tabela +.,! )a izbor tipa gorionika i oblik lo"inog prostora utie reenje sistema mlinskog postrojenja za dobijanje i pripremu uljarske praine za proces sagorevanja, koji uslovljava odredjenu koliinu primarnog vazduha i temperaturu vazdune smese, a istovremeno obezbedjuje potreban pritisak vazdune smese ispred sistema gorionika. *onstruktivana reenja gorionika za sagorevanje uljarske praine su raznovrsna, ali ih u principu mo"emo podeliti na: vrtlo"ne gorionike koji se najee primenjuju za srednje i male generatore pare i ugaone gorionike koji se nametaju na pogodnom mestu u uglovima lo"inog prostora postrojenja.

tabela +.-! *od vrtlo"nih gorionika vazduna smea se uduvava u prstenasti deo gorionika slika +.,!, po kojem se smea vrtlozno kree do proirenog dela gorionika c!, koji vrtlo"nu struju u gorioniku pretvara u konusno telo, iji se ugao kree od 0/ do 1/ . &eurka gorionika d! razdvaja vazdunu smeu i omoguava e#ikasno usisavanje toplotnih produkata sagorevanja u koren plamena, sto omoguava brzo zagrevanje i paljenje vazdune smee goriva praine! i vazduha, ime se stabilizuje plamen sagorevanja goriva u sistemu gorionika. 2ntenzitet usisavanja smee u gorioniku raste sa poveanjem ugla konusa smee goriva i vazduha, to se mo"e uoiti i jasno zakljuiti na slici +.-!

.,

slika +.,! &rikaz vrtloznih gorionika za sagorevanje uljarske praine u termoenergetskom posrojenju 3truja aerosmese u sistemu gorionika za uljarsku prainu i sekundarnog vazduha e! vrtlo"no se kree u istom smeru, a pomou zasuna #! izradjenog u vidu tangencijalnog segmenta izvedenog u obliku jezika mo"e se poveati tangencijalna komponenta brzine smee goriva i vazduha, ime se poveava ugao konusa goriva u sistemu gorionika. &ri promeni kapaciteta gorionika, ovaj tip gorionika, uz nepromenjeni polo"aj jezika, zadr"ava ugao konusa struje goriva, jer je odnos izmedju aksijalne i tangencijalne komponente brzine nezavisa od protoka vazduha kroz gorionik. *od nekih konstruktivnih reenja vrtlo"nih gorionika, kao to je prikazano na slici +.-!, vazduna smea se ne vrtlo"i na ulazu u gorionik to dovodi do smanjenja gubitaka pritiska u gorioniku. 2 kod ovih tipova gorionika, pomeranjem peurke gorionika mo"e se uticati na ugao konusa plamena u procesu sagorevanja goriva.

slika +.-! 4rtlo"ni gorionik kod koga se smea goriva i vazduha ne vrtlo"i na ulazu u gorionik sistema 4rtlo"ni gorionici se kod manjih generatora pare nametaju na prednji zid lo"ista, dok se kod veih generatora veoma esto nametaju u bone zidove lo"inog prostora ili u pla#one. Ovakvo reenje dosta je ote"ano u sluajevima kada se ularska praina sui meavinom vazduha i produkata sagorevanja i direktno uduvava u lo"ini prostor, jer je prostor za smetaj vodova kojim se dovodi vazduna smea goriva i vazduha mali, a dosta se teko posti"e ravnomerna raspodela uljarske praine po pojedinim gorionicima postrojenja. 'gaoni gorionici mogu biti pomini i nepomini. &omini gorionici za uljarsku prainu mogu se naginjati i menjati polo"aj oko horizontalne ose gorionika, ime se u odredjenoj meri mo"e uticati na promenu temperature pregrejane pare, naroito u sluaju kada se u lo"itu nalaze ozraeni ili poluozraeni zavesasti! pregrejai vodene pare. 'smeravanjem gorionika postrojenja navie, mo"e se uticati na podizanje temperature pregrejane pare i obrnuto.

.-

*ako su gorionici kao vitalni delovi postojenja izlo"eni intenzivnom zraenju, potrebno je da svi delovi gorionika budu e#ikasno hladjeni, da bi na taj nain sagorevanje goriva teklo sa ujednaenim kvalitetom u procesu rada postrojenja. 5elove gorionika treba hladiti ak i u sluaju da gorionik ne radi, odnosno kada su optereenja generatora pare smanjena tj. kada se vri zamena radnih organa za dopremu uljarske prine. *od nekih konstrukcija gorionika, mora se kada je dovod vazdune smee aerosmee! prekinuti radi zamene udarnih tela! kroz gorionik proputati izvesna koliina vazduha za hladjenje, to je dosta tetno za sistem, jer se na taj nain poveava koe#icijent vika vazduha i sni"ava temperatura plamena u lo"istu. *onstrukcija gorionika u najveoj meri zavisi od koliine primarnog vazduha koji se uduvava u lo"ite zajedno sa uljarskom prainom. &raina koja sadr"i mali procenat volatila, po pravilu sadr"i i mali procenat vlage, odnosno malu koliinu vlage u ukupnoj koliini goriva. 6ato je i koliina gasova koji se koriste za suenje i transport uljarske praine do gorionika postrojenja manja. &raina koja sadr"i vie od 7/8 volatola, koliina primarnog vazduha znatno se menja i poveava. *od veoma vla"ne praine, koja se sui samo toplim vazduhom, koliina toplog vazduha mo"e iznositi i do ,//8 u odnosu na teoretsku koliinu vazduha za sagorevanje goriva, to se mo"e ilustrovati radnim dijagramom potrebne koliine vazduha za normalan rad gorionika za uljarsku prainu i rad postrojenja, koje dobija toplotu sagorevanjem uljarske praine kao goriva. 5ijagram potrebne koliine vazduha za rad gorionika predstavljenje na slici +..!

slika +..! 5ijagram potrebne koliine vazduha za sagorevanje uljarske praine kao goriva 9egistar gorionika prikazan na slici +.7! koristi se i kao eoni gorionik, jer predstavlja dosta uspenu i jednostavnu konstrukciju ugaonog gorionika. &rimarni vazduh i uljarska praina, dele se u vertikalnom ahtu na kanale a!, koji naglo skreu i u kojima se nalaze debele oklopne ploe, o koje udaraju estice goriva uljarska praina! i gube svoju kinetiku energiju. )a ovim mestima dolazi do jakog vrtloznog kretanja, to pospeuje homogenizaciju meanja goriva i vazduha. 3ekundarni vazduh doveden kanalom b! dolazi sa gornje strane i deli se na mlazeve koji pripadaju aerosmei. Brzina kretanja smee goriva i vazduha, odredjena je eksperimentalno i za normalne uslove rada postrojenja, brzina se kree u granicama od ,- do ,+m:s, dok se sekundarni vazduh uduvava brzinom od -/ do ./m:s. &aljenje gorionika obavlja se tenim gorivom, kroz otvor c! slika +.7!. 6a sagorevanje veoma vla"nih uljarskih praina, upotrebljavaju se ugaoni gorionici, kod kojih vlaga koja ispari odvaja se zajedno sa najsitnijim esticama uljarske praine, kao to je prikazano na slici +.+!. 3mea goriva i vazduha ; aerosmea centri#ugira se na polukru"noj krivini a!, koja je podeljena na toliko broj kanala, koliko ugaoni gorionik ima ulaza za dovod aerosmee. Ovi se kanali nadalje dele ponovo na dva dela, gde se u spoljanjem delu kanala

..

uglavnom kree uljarska praina b!, a u unutrasnjem delu kanala c! kree se isparela vlaga iz goriva i najsitniji delii goriva, koji se uvode u gornji deo gorionika d!. 3ekundarni vazduh dovodi se u lo"ite kroz otvor e! koji se nalazi iznad i ispod otvora za prolaz smee uljarskog praha i vazduha odnosno za prolaz aerosmee.

slika +.7! 9egistar gorionik za sagorevanje uljarske praine )avedeni tipovi gorionika, pored jednostavnih konstruktivnih reenja, imaju i svoih nedostataka. <edan od osnovnih nedostataka gorionika ove vrste, sadr"an je u tome to se iz korena plamena pri sagorevanju goriva, ne mo"e ni sa gornje ni sa donje strane, izvui odredjena koliina vrelih produkata sagorevanja, da bi se plamen usaglasio sa re"imom rada postrojenja i dobio odgovarajue geometrijske i toplotne karakteristike, ve plamen ostaje nesrazmerno dug i neusaglasen. 'gaoni gorionici konstruktivno su usaglaeni sa polo"ajem u kome se koriste pri ugradnji u postrojenje, da sagorevanje goriva bude potpuno i e#ikasno.

slika +.+! 'gaoni gorionik za sagorevanje uljarskog praha kod koga se izdvaja vlaga sa najsitnijih estica goriva )ajuspeniju konstrukciju aerodinaminog gorionika predstavlja pla#onski gorionik prikazan na slici +.=!. 3mea ugljene praine i vazduha ; aerosmee ulazi u lo"ite postrojenja kroz procep a!, kojih ima vie i postavljeni su na odredjenom odstojanju od gorionika, ime je omogueno usisavanje vrelih gasova odnosno produkata sagorevanja u koren plamena, to ubrzava paljenje smee goriva. 3ekundarni vazduh b! uduvava se u jakim

.7

mlazevima, koji su zbog svoje velike mase veoma probojni, i izazivaju makroturbulenciju plamena i na velikim rastojanjima plamena od gorionika.

slika +.=! &la#onski gorionik za sagorevanje uljarskog praha %ko uporedimo radne karakteristike vrtlo"nih i ugaonih gorionika za sagorevanje uljarske praine, mo"e se izvesti zakljuak da vrtlo"ni gorionici imaju krai plamen, veeg toplotnog sadr"aja i stabilniji su u toku sagorevanja, pa se smatraju e#ikasnijim od ugaonih gorionika. )a osnovu izvrenih ispitivanja, utvrdjeno je da se pri poveanju vlaznosti uljarske praine, mora smanjiti izlazna brzina aerosmee iz goronika, jer u protivnom mo"e doi do odvajanja plamena i gubljenja e#ikasnosti sagorevanja goriva, ime se smanjuje stepen iskorienja toplotnog sadr"aja goriva. Objanjenje za pojavu odvajanja plamena sagorevanja goriva, treba tra"iti u velikoj koliini balastnih materija sadr"anih u gorivu, kao sto su H - O, CO- , N - itd.! koje ulaze u sastav aerosmee i direktni su uesnici sagorevanja. ' aerosmeu ovi inioci mogu dospeti i preko produkata sagorevanja goriva, kroz proces suenja uljarskog praha. 6avisnost vla"nosti uljarskog prah i brzine izlaza iz aerosmee iz gorionika, koja utie na tempo i kvalitet sagorevanja, gra#iki je predstavljena dijagramom na slici +.0!. 6bog velikog sadr"aja inertnih gasova, aerosmea se zagreje tek na veem odstojanju od ulaza, to plamen ini nestabilnim i prouzrokuje pulzacije produkata sagorevanja u lo"itu. 3vako lo"ite za sagorevanje uljarskog praha raspola"e sa najmanje dva, a raspola"u i sa vie gorionika, koji se medjusobno potpoma"u i dopunjuju u paljenju goriva, ime se stabilizuje sagorevanje aerosmee. &odela uljarske praine na vie gorionika, obezbedjuje bolje ispunjenje lo"inog prostora i poboljanje stepena iskorienja lo"ita postrojenja. ' procesu eksplotacije gorionika potrebno je voditi rauna da je njihov ekonomski kapacitet ogranien, pa se mo"e smatrati da je njihov rad ekonomian, kada rade sa +/8 iskorienog kapaciteta, a u izuzetnim sluajevima rad im se mo"e smatrati ekonominim kada rade sa ./8 iskorienja svog nominalnog kapaciteta. *od mlinskih postrojenja sa medjubunkerom, mo"e se njihov radni kapacitet smanjiti i na -/8 njihovog nominalnog kapaciteta.

.+

slika +.0! Gra#icki izraz zavisnosti izlazne brzine aerosmee iz gorionika od sadr"aja balastnih materija u gorivu &ri smanjenom optereenju generatora pare, potrebno je pristupiti iskljuenju pojedinih gorionika, tako da bi preostali gorionici u procesu radili punim kapacitetom, ime se smanjuju gubici u procesu sagorevanja, a poveava stepen iskorienja postrojenja i proiruje se podruje regulacije rada postrojenja. &rema tome, svaki gorionik mora biti snabdevan zatvaraem za regulaciju dovoda sekundarnog vazduha, koji se zatvara kada se gorionik gasi. 9egulacija dovoda vazduha u gorionik preko zatvaraa sekundarnog vazduha obavlja se pomou sistema za automatsku regulaciju rada gorionika.

.=