VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD (SPECIJALISTIKE STUDIJE)

POJAM I VRSTE KREDITA

(Pristupni rad iz: Raunovodstvo banaka i finansijskih institucija)

Profesor: Vukainovi dr Jovan

Student: Sanja Petkovi S14/13BO

Novi Sad, 2014. godine

Pojam i vrste kredita

SADRAJ
1 2 3 UVOD ..................................................................................................................................... 1 POJAM KREDITA ................................................................................................................. 2 ZNAAJ KREDITA ............................................................................................................... 2 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 4 4.1 4.2 4.3 4.4 5 6 7 8 9 10 Mobilizatorska funkcija.................................................................................................... 2 Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji ................................................................ 3 Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa ..................................................... 3 Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih podruja ............................................................ 3 Funkcija kontrole tokova u privredi ................................................................................. 3 Kratkoroni krediti ........................................................................................................... 3 Dugoroni krediti ............................................................................................................. 4 Prema razliitim kriterijumima ........................................................................................ 5 Najee vrste kredita u praksi ......................................................................................... 6

VRSTE BANKARSKIH KREDITA ...................................................................................... 3

RAUNOVODSTVENO OBUHVATANJE KREDITA ...................................................... 7 PRINCIPI KREDITNE POLITIKE ........................................................................................ 9 USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA .............................................................................. 11 UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM .......................................................................... 12 ZAKLJUAK ....................................................................................................................... 14 LITERATURA ..................................................................................................................... 15

Pojam i vrste kredita

UVOD

Kredit je jedan od najznaajnijih bankarskih proizvoda, kako danas tako i u prolosti. U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile pretee savremenih banaka. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavravanje. Mnoge drave su pozajmljivale novac spremajui se za ratove, obnavljajui svoje ratom razorene privrede, gradei kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa eljom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrona dobra. U istorijskim epohama koje su prethodile trinoj proizvodnji, kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasnitvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenakih zajmova koji su se koristili za kupovinu potrone robe i plaanje raznih dabina. U kapitalistikim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita vie ne funkcionie samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama trine ekonomije nema iskljuivo potroaki karakter, ve se prvenstveno upotrebljava za proirenje proizvodnje, mada se delimino daje i u potroake svrhe, i to pre svega da se roba lake realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda. U savremenim uslovima kredit se najee izraava, nastaje i gasi u novcu. Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i trite. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omoguava zadovoljavanje najirih potreba gradjana, privrede i drutva. Takodje ima snaan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznaajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se trita za nekim proizvodima i slino. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen. Pored svih ovih pozitivnih efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduenosti to znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.

Pojam i vrste kredita

POJAM KREDITA

Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od najvanijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Izraz kredit vodi poreklo od latinske rei credo to znai verujem, a pretpostavlja se da su se u poetku krediti odobravali iskljuivo na bazi poverenja i line procene da e korisnik kredita uredno vratiti isti. Kredit je duniko - poverilaki odnos, zasnovan na ustupanju prava raspolaganja novanim sredstvima od strane komitenta (kreditora, zajmodavca, banke) duniku (korisniku kredita, zajmoprimcu) na odreeno vreme i pod odreenim uslovima (vreme, kamata, nain otplate, pokrie). Kredit je finansijsko sredstvo koje je nastalo davanjem gotovine ili drugog sredstva od strane zajmodavca zajmoprimcu, pri emu zajmodavac za uzvrat dobija obeanje od zajmoprimca, da e zajmoprimac da otplati kredit na odreeni dan ili u odreene dane, obino sa kamatom. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omoguava zadovoljavanje najirih potreba gradjana, privrede i drutva. Takodje ima snaan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznaajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se trita za nekim proizvodima i slino. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen. Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i trite. Kreditni odnos se manje zasniva na linom poverenju, a vie na sistemu raznih obezbeenja i garancija koja je korisnik kredita duan da obezbedi davaocu kredita.

ZNAAJ KREDITA

Kredit u svim okolnositma ima kljunu ulogu i postaje jedan od znaajnijih regulatora procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i poveava proces proizvodnje i uspostavlja ravnoteu robnonovanih odnosa na tritu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu koliinu novca pomou kredita, ve je neophodno da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo mesto. U politici plasmana, uloga kredita je najvanija, izmedju ostalog i zbog toga to kredit ima vieznane funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi. Kredit kao ekonomska kategorija obavlja sledee ekonomske funkcije: 3.1 Mobilizatorska funkcija Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa. Prikupljanje novanih sredstava je bankarski posao. To banke ine: putem otvaranja rauna svojih klijenata, putem obavljanja finansijskih poslova u ime svojih klijenata, putem tednje uz odgovarajuu kamatu.

Pojam i vrste kredita 3.2 Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji Kredit ima veoma znaajno mesto u procesu reprodukcije, jer se pomou njega odrava stalna likvidnost medju privrednim subjektima. To omoguava kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj procesa reprodukcije i uskladjuje trine odnose ponude i potranje. Znaaj kredita je utoliko vei to se zna da se proces proizvodnje ne moe osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, ve se permanentno moraju pomagati i spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti. 3.3 Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa U ovom sluaju predstavlja bankarsku podrku izvoznicima za obrtna sredstva, kako bi premostili vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz inostranstva. 3.4 Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih podruja Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utie na ubrzani privredni razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomernosti u privrednom razvoju regiona jedne zemlje. Time se amortizuju problemi vezani za zaostajanje u razvoju, zaposlenosti, standardu i sl. 3.5 Funkcija kontrole tokova u privredi Pomou kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom koliinom novca i u tome kredit ima kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne banke. Funkcija kontrole se ostvaruje preko poslovnih banaka, tako to se vri stalna kontrola poslovanja preduzea koja se kreditiraju u pogledu namenskog korienja kredita i u pogledu otplate kredita u ugovorenim rokovima.

VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Kreditni poslovi spadaju u skupinu aktivnih bankovnih poslova- izdavajui kredite banka plasira prikupljena sredstva i zarauje kamatu. Stopa po kojoj banka prima sredstva je pasivna kamatna stopa; plasira ih po kamatnoj stopi koju nazivamo aktivna kamatna stopa i koja je u pravilu via, pa banka zarauje na razlici u kamatnim stopama. Potrebno je voditi rauna o usklaenosti izvora sredstava (najveim delom depozita) i kreditnih plasmana poslovne banke. Rona struktura aktive poslovne banke mora biti usklaena s ronom strukturom njene pasive. Osnovna podela kredita jeste na: kratkorone i dugorone. 4.1 Kratkoroni krediti

Kratkorono kreditiranje je vrlo est aktivni bankarski posao. Vano je naglasiti da odobravanjem kratkoronih kredita banka poveava novanu masu budui da tim poslom stvara novi novac (sekundama emisija novca). Vrste kratkoronih kredita: Kontokorentni kredit To je kratkoroan kredit koji banka odobrava u korist tekueg rauna komitenta. Sredstva odobrenoga kredita komitent moe koristiti za promet i plaanje, odnosno izdavati naloge 3

Pojam i vrste kredita za plaanje iznad vlastitih sredstava na raunu. Kamatne stope na kontokorentne kredite po pravilu su vie nego na ostale vrste kredita jer promenljivi nain njegovog korienja nameu banci potrebu odravanja vee likvidnosti. Eskontni kredit Odobrava se na osnovu meninog jemstva, tako da je eskontni kredit u sutini menini kredit. Banka koja raspolae slobodnim sredstvima kupuje, odnosno otkupljuje menicu od imaoca pre njenog roka dospea. Pri tome banka umanjuje meninu sumu za iznos (kamate) i provizije banke, raunajui od dana otkupa do roka dospea. Lombardni kredit Je kratkoroni vid kreditiranja, pri emu zalogu za kredit predstavljaju pokretne stvari, vee vrednosti kao stokovi robe, hartija od vrednosti i dragocenosti. Danas su rei lombardni krediti s fiksnom kamatnom stopom, a sve je vaniji tzv. "quasi lombard kojeg banke odobravaju u skladu sa sezonskim potrebama klijenta. Akceptni kredit To je garantni kredit kojim banka akceptira menicu svog komitenta da bi se bre realizovala. Banka klijentu na taj nain daje svoj poslovni ugled kako bi njegova menica imala bolji bonitet. Akceptiranjem menice banka postaje glavni menini dunik, uz naplatu odreene provizije. Rambursni kredit Je specifian kredit koji se javlja u spoljnotrgovinskom poslu, odnosno razmeni roba i usluga. On nastaje kada banka (obino prvoklasna banka) isplauje robna dokumenta i zadrava ih u svojini sve dok ih korespodentska banka od nje ne otkupi, odnosno rembusira. 4.2 Dugoroni krediti

Dugorono kreditiranje je u funkciji razvoja, poveava novanu masu budui da se radi o prenoenju kupovne snage u profitabilne sektore. Da bi se donela isplativa odluka uz najmanji mogui rizik (optimalizacija rizika) davaoci kredita trebaju raspolagati mogunou kompletne analize poslovanja traioca kredita, trebaju istraiti mogunosti plasmana robe ili usluga koje su predmet kreditiranja i drugo. Pored toga davaoc kredita mora raspolagati s nizom analiza vezanih za trokove kreditirane proizvodnje, treba poznavati okruenje traioca kredita odnosno mora raspolagati podacima koji e garantovati sigurno, profitabilno, racionalno poslovanje i povrat uloenih sredstava. Ujedno ovi krediti za razliku od kratkoronih imaju i razliitu kamatnu stopu i drugaija pokria. Dugorone kredite delimo na hipotekarne i investicione. Hipotekarni krediti Predstavlja oblik dugoronog kredita koji se odobrava korisniku na osnovu zaloge nepokretne imovine dunika (nekretnine, kue, zemljita), kao i vrednijih pokretnih stvari. Stavljanjem hipoteke banka ne stie vlasnitvo nad nepokretninom, ve samo pravo da se moe naplatiti u sluaju neizvravanja obaveza dunika, ali ni dunik ne moe imovinu otuiti bez banine saglasnosti. Da bi se osigurala mogunost naplate punog iznosa potraivanja hipotekarni kredit se odobrava u visini od 60 - 70% od vrednosti zaloene imovine ( u praksi je to najee 50%). 4

Pojam i vrste kredita Investicioni krediti Investicioni krediti se odobravaju malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima za finansiranje investicija i to za: 1. investicione projekte (izgradnju ili kupovinu poslovnog prostora ili industrijskog objekta) 2. refinansiranje drugih kredita ili obaveza, 3. nabavku trajnih obrtnih sredstava (opreme, maina, postrojenja) Najvanije je da investicioni projekat ukazuje na isplativost poduhvata, tj. mogunost da se sredstva iz kredita vrate banci u roku, uveana za kamatu. 4.3 Prema razliitim kriterijumima 1. Prema obliku u kojem se daju: a. Naturalni - kredit koji se daje u realnom dobru, najee poljoprivrednom proizvodu, a re je o najstarijem kreditnom obliku, b. Robno - novani - kredit koji se odobrava u robi, a vraa u novcu, najee se praktikuje izmeu kompanija meusobno, c. Novani kredit - u savremenim uslovima se uglavnom podrazumeva upravo kredit koji se daje i vraa u novcu. 2. Prema nameni, odnosno prema upotrebi: a. Potroaki - krediti koji su namenjeni potroaima, a koji poveevaju njihovu platenu mo i indirektno utiu na porast proizvodnje preko poveanja plateno sposobne tranje, b. Proizvoaki - krediti namenjeni proizvoaima direktno utiu na porast proizvodnje. 3. Prema upotrebi: a. Krediti za obrtna sredstva b. Krediti za osnovna sredstva 4. Prema nainu otplate: a. Krediti se mogu otplaivati u celini (otplata se vri u celini u roku dospea), b. U ratama i c. Putem anuiteta, kada se otplauje zajedno sa pozajmljenim iznosom i odgovarajua kamata 5. Prema poveriocu na : a. Bankarske - odobravaju ih bankarske organizacije i najvie su zastupljeni u obliku kratkoronih kredita za finansiranje obrtnih sredstava, b. Javne - odobravaju dravne ili javne finasijske insitucije. Ovi krediti su budetskog karaktera i cilj im je da se putem njih potpomogne odreena budetska aktivnost, c. Domae i d. Inostrane. 6. Prema kriterijumu kamaenja: a. Kamatni - krediti koji predviaju otplatu uz zaraunavanje kamate kao cene kredita i b. Bezkamatni - krediti koji ne predviaju zaraunavanje kamate. 5

Pojam i vrste kredita 4.4 Najee vrste kredita u praksi

Krediti mogu biti u dinarima ili indeksirani u evrima. Kategorija kredita Potroaki krediti (za kupovinu bele tehnike, automobila, putovanja i sl.), Krediti po tekuem raunu, krediti po kreditnim karticama. Ke kretiti (gotovinski) Stambeni krediti Overdraft krediti (za likvidnost) Krediti za pripremu izvoza Kredit za obrtna sredstva Kratkoroni limit za akreditiv Kratkoroni limit za garancije Vrsta korisnika kredita

Fizika lica

Pravna lica

Primer potroakog kredita Erste banke za kupovinu novog ili polovnog vozila: Kupovina novih i polovnih motornih vozila i plovila, zatvaranje obaveza po lizing Namena ugovoru Valuta Minimalni iznos kredita

RSD RSD 100.000 2.500.000 RSD za vozila/plovila starosti do 2 godine i 1.500.000 RSD starosti preko 2 godine u iznos kredita moe biti ukljuen i iznos Kasko osiguranja

Maksimalni iznos kredita

Period Minimalno uee Visina nominalne kamatne stope Za klijente bez prenosa zarade i u sluaju neispunjenja obaveze prenosa zarade ili penzije - fiksna Metod obrauna kamatne stope Naknada

od 12 do 84 meseci (od 1 do 7 godina) Bez uea Od 3M BELIBOR* + margina 6,50% 8,95% 29,95% Proporcionalni Od 1,5% - 3%

Pojam i vrste kredita

RAUNOVODSTVENO OBUHVATANJE KREDITA

Raunovodstveni pristup uopte, a posebno raunovodstveno obuhvatanje kredita, moe znaajno da utie na tanost finansijskih izvetaja i obraun adekvatnosti kapitala banke. Kluni inioci raunovodstvenog obuhvatanja kredita su: Priznavanje kredita u momentu nastanka poslovne promene; Procenjivanje ( merenje ) kredita u momentu nastanka poslovne promene; Naknadno procenjivanje kredita; Utvrivanje pokria za gubitke na kreditima; Priznavanje prihoda od kamate; Praksa upravljanja kreditnim rizikom; Praksa obelodanjivanja kreditnog portfolija. I. Priznavanje, prestanak priznavanja i merenje kredita Banka priznaje kredit, bilo da ga je plasirala ili kupila u svom bilansu stanja onda i samo onda kada postane ugovorna strana prema odredbama ugovora o kreditu.Banka uklanja kredit ( ili deo kredita ) iz svog bilansa stanja onda i samo onda kada izgubi kontrolu nad pravima iz ugovora o kreditu ( ili delu kredita ). Banka gubi takvu kontrolu kada realizuje pravo na koristi navedene u ugovoru, kada prava isteknu ili ako banka nekome kredit preda. Banka meri kredit, u momentu nastanka, po nabavnoj vrednosti. Primer: Banka je odobrila potroaki kredit Marku Markoviu u iznosu od 200.000 dinara pod sledeim uslovima: 1. Rok otplate 2 godine, tako da prva rata dospeva 11.09.2011.godine, a druga 11.09.2012.godine. 2. Kamatna stopa 10% godinje. Knjienje plasiranja kredita i otplata prve rate kredita sa kamatom. Konto Opis Duguje 1. 102 Potroaki krediti 200.000 000 iro raun
Odobreni kredit

Potrauje 200.000 100.000 20.000

2. 000 102 700

iro raun Potroaki krediti Prihodi od kamata

Otplata prve rate kredita

120.000

II. Obezvreenje kredita - priznavanje i merenje Za banku je kredit ekonomsko sredstvo koje treba da joj u budunosti donese ekonomsku korist u vidu priliva gotovine po osnovu naplate glavnice i po osnovu prihoda od kamate. Ako takvih priliva nema ili ako postoji opravdana sumnja da takvih priliva nee biti u buduem periodu, kredit gubi odlike ekonomskog sredstva. Za takav kredit kaemo da je obezvreen. Banka utvruje i priznaje obezvreenje kredita kada je verovatno da nee biti u mogunosti da taj kredit naplati ili da vie nije razumno da veruje da e moi da naplati kredit u skladu sa odredbama ugovora o kreditu. 7

Pojam i vrste kredita Obezvreenje se priznaje kao smanjenje iskazanog iznosa kredita, putem ispravke vrednosti ili otpisa, kao rashod u bilansu uspeha, u periodu u kome je obezvreenje nastalo.Banka meri obezvreen kredit u iznosu za koji je procenjeno da moe da se naplati. U sluaju kada je efektivna kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi, kredit nije obezvreen. U sluaju kada je efektivna kamatna stopa manja od ugovorene kamatne stope, kredit je obezvreen. Primer: Marko Markovi nije imao da plati ceo iznos, ve samo 90.000 dinara. Prvo je potrebno izraunati efektivnu kamatnu stopu na dat kredit. Ugovoreni rokovi plaanja Procenjeni prilivi gotovine 11.09.2011. - Glavnica 100.000 11.09.2011. - Kamata 20.000 11.09.2012. - Glavnica 90.000 11.09.2012. - Kamata Sadanja vrednost ugovorenih priliva 200.000 gotovine ( glavnica kredita ) Efektivna kamatna stopa 3.5 % Ugovorena kamatna stopa 10 % Zakljuak: Kredit je obezvreen Knjienje ispravke vrednosti kredita. Konto Opis Duguje 1. 650 Rashodi indirektnih otpisa 90.000 109 Ispravka vrednosti datih kredita
Ispravka vrednosti 31.12.2011.g.

Potrauje 90.000

2. 660 Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraivanja 102 Potroaki krediti

Otpis kredita 31.12.2011.

10.000 10.000

III. Priznavanje i prestanak priznavanja prihoda od kamate Osnovno pravilo priznavanja prihoda od kamate je da se ti prihodi priznaju samo ako je verovatno da e biti naplaeni. Drugi vaan uslov za priznavanje prihoda od kamate je da se taj iznos prihoda moe pouzdano izmeriti Prihodi od kamate se priznaju srazmerno vremenu za koje se ostvaruje efektivan prinos na sredstva. Priznavanje prihoda od kamate obraunate Obraun u skladu sa ugovorom: 200.000 x srazmerno vremenu za period od 10 % x 111 dana:365 dana = 6.082 11.09.2010.-31.12.2010. Prenos obraunate kamate za prethodni period na dospela potraivanja na dan 11.09.2011. Priznavanje prihoda od kamate od poetka Obraun u skladu sa ugovorom: 200.000 x godine do roka dospea 11.09.2011. 10 % x 254 dana:365 dana = 13.918 Naplata obraunate kamate o roku dospea Priznavanje prihoda od kamate obraunate Obraun u skladu sa ugovorom : 100.000 x srazmerno vremenu za period od 10 % x111 dana:365 dana = 3.041 11.09.2011.-31.12.2011. 8

Pojam i vrste kredita Suspenzija (ukidanje) obraunatih prihoda Primena pravila da u okviru prihoda mogu od kamate zbog priznatog obezvreenja. da se iskau samo oni prihodi koji su stvarno naplativi. Prenos suspendovane kamate u vanbilansnu Za potrebe obelodanjivanja evidenciju. Knjienje kamate. Konto Opis Duguje Potrauje 1.190 Razgraniena potraivanja za obraunatu kamatu 6.082 700 Prihodi od kamata po osnovu kredita 6.082
Obraun prihoda od kamate

2.020 3. 020 4. 000 4.190

Potraivanja za kamatu 190 Razgraniena potraivanja za kamatu Potraivanja za kamatu 700 Prihodi od kamate po osnovu kredita iro raun 020 Potraivanja za kamatu

6.082 6.082 13.918 13.918 20.000 20.000 3.041

Prenos obraunate kamate

Priznavanje prihoda

Naplata kamate

Razgraniena potraivanja za obraunatu kamatu 3.041 700 Prihodi od kamate po osnovu kredita Obraunata kamata na dan 31.12.2011. 5. 700 Prihodi od kamate po osnovu kredita 3.041 190 Razgraniena potraivanja za obraunatu kamatu
Suspenzija prihoda od kamate

3.041 3.041

6. 930

Potraivanja za suspendovanu kamatu 980 Obaveze za kamatu

Prenos u vanbilansnu evidenciju

3.041

PRINCIPI KREDITNE POLITIKE

Dobra kreditna politika podrazumeva dobro osmiljenu i sprovedenu kreditnu analizu i izbor kvalitetnih kreditnih plasmana. Osnovna svrha izrade kreditne analize je da utvrdi postoji ili da li e ubudue postojati volja i sposobnost odnosno mogunost zajmotraioca da otplauje odobreni kredit po uslovima datim u ugovoru o kreditu. Banka, odnosno kreditni referent, mora da utvrdi stepen rizika i mogunosti koju moe preuzeti na sebe u sluaju da kredit ne bude vraen ili ukoliko mu se rok produi. Kreditna analiza predstavlja analizu finansijske snage i ukupnih poslovnih performansi komitenata, na osnovu ega je mogue procenjivanje realnog obima traioca kredita, obima gubitaka u sluaju kreditnog rizika, strukture kreditnih uslova alokacije kredita i slino. S obzirom da su banke u svom poslovanju izloene rizicima, kao to su kreditni, operativni i drugi, one su dune da deniu strategiju, kako bi njima mogle upravljati. 9

Pojam i vrste kredita Strategija banke podrazumeva procedure identikovanja, procene i upravljanja rizicima, te redovno izvetavanje organa upravljanja banke o tome. Banke su, u svom poslovanju, najvie izloene kreditnom riziku. On predstavlja opasnost od nastanka negativnih efekata na nansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema njoj. Kreditni rizik banke uslovljen je kreditnom sposobnou dunika, njegovom urednou u izvravanju obaveza, kao i kvalitetom instrumenata obezbeivanja potraivanja banke, a identikuje se, meri, procenjuje i prati u skladu sa odlukama kojima se ureuju klasikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost njenog kapitala. U cilju primerenog upravljanja kreditnim rizikom, banka mora da upravlja istim i da formira dovoljne rezerve za potencijalne gubitke ukoliko dunici ne izmiruju svoje obaveze u utvrenom roku. Kreditna politika banke treba da predstavlja okvir kreditne aktivnosti banke, koji je sastavljen od jasne svakodnevne operativne procedure. Ono na emu treba da se zasniva kreditna politika jeste maksimizacija profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru rizika prihvatljivog za banku. Da bi se to moglo postii potrebno je da banka ima odgovarajui struni kadar, koji e biti garancija za odgovrajui nivo kvaliteta kreditnog portfolija i odravanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive. Smatra se da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po: 1. Uspenom menadmentu kreditne aktivnosti (odobravanje kredita i njihova uspena naplata); 2. Zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke i 3. Odobravanju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti paljivo razraeni. Dobro koncipirana kreditna politika polazi od nekih optih i specifinih principa, to omoguuje banci da se preventivno oslobodi visokih margina kreditnog rizika, omoguujui joj time ire mogunosti za profitabilne plasmane. U univerzalne principe kreditne politike banaka, koji vae za sve banke i sve kreditne oblike ubrajaju se: izbegavanje visoke koncentracije plasmana u pojedine grane, sektore privrede, osim kod specijalizovanih banaka, radi disperzije rizika, obavezno sopstveno uee klijenata koji zahtevaju kredit kod investiranja, odnosno obezbeenja sredstava za obrtna sredstva, obavezno stogo formalizovane procedure utvrivanja uslova kreditiranja, zahtevanje finansijskog izvetaja za klijenta u periodu najmanje prethodnih godinu dana, obaveznost zahtevanja amortizacionog plana isplate i plana kvartalnih priliva klijenata, prioritetno odobravanje kredita za likvidnost klijenata uz restriktivan pristup za finansiranje novih, naroito rizinih ulaganja, nadzor i kontrola korienja kredita.

10

Pojam i vrste kredita U specifine principe kreditne politike, koji vae za pojedine banke, odnosno za pojedine vrste kreditnih poslova spadaju: ogranienje odobravanja kratkoronog kredita najvie do 90 dana, utvrivanje maksimalne vrednosti kredita u odnosu na vrednost zaloge, utvrivanje restriktivnosti (obima) plasmana za dugorone namene, ograniavanje kreditinih linija na rok do godinu dana, uz mogunost revolvinga (ponovnog ugovaranja), uvoenje posebnih ogranienja za specifine namene - kod potroakih kredita, kod investicionih kredita i sl. Kao specifian vid ogranienja rasta plasmana banaka, pre svega kreditiranja stanovnitva, NBS je u sklopu mera monetarne restrikcije u maju 2006. godine uvela obavezu vezivanja maksimalnog iznosa ukupnih kredita graana za kapital banke i to na maksimalno dvostruku vrednost ukupnog kapitala.

USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Kreditiranje privrede i graana je osnovna aktivnost veine poslovnih banaka. Odobravanje kredita treba da se zasniva na korektnim i objektivnim standardima za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti potencijalnog dunika u duem vremenskom periodu jer kreditna sposobnost dunika moe da se smanji tokom vremena usled dejstva razliitih predvidivih i nepredvidivih inilaca. Kredit je u savremenim uslovima poslovanja banaka postao visoko standardizovan, to olakava obradu zahteva i skrauje procedure za odobravanje kredita, uz zadravanje pouzdanosti ocene. Da bi pravnom ili fizikom licu bio odobren kredit od strane banke, ono mora ispuniti niz optih i posebnih uslova i to u pravilu sve zahtevane uslove. Opti uslovi za odobravanje kredita su definisani kreditnom politikom banke, odnosno opredeljeni su zakonom i drugim propisima. Meu optim uslovima prvi uslov je pravna sposobnost klijenta, to se utvruje uvidom u dokumentaciju, a najee poto se radi o klijentu od ranije prisutnom u banci, ne predstavlja problem utvrivanja. Naroito je vaan kriterijum kreditne sposobnosti klijenata. Pod kriterijumom sposobnou se podrazumeva njegova sposobnost da uspeno obavi posao za koji je traio kredit i da uz to vri povraaj saglasno uslovima korienja. Kreditna analiza kompanija kao trailaca bankarskih kredita ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost trailaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki bankarski kredit sadri u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj kreditnoj politici mora da utvrdi stepen rizika koji moe da prihvati. Kreditni rizik se sastoji u verovatnoi da kredit nee biti vraen u roku dospea zajedno sa pripadajuim kamatama. Ukoliko neki kredit ne bude vraen to za banku predstavlja gubitak koji se apsorbuje putem izdvojenih rezervi za pokrivanje gubitaka ili na teret kapitala banke. Postoji niz uslova koje pravni ili fiziki subjekt mora ispunjavati da bi zadovoljio kriterijum kreditne sposobnosti: od ostvarivanja pozitivnog poslovnog rezultata, nepostojanja nepokrivenih gubitaka, do struno osposobljenih kadrova i uredne naplate dospelih potraivanja. 11

Pojam i vrste kredita Da bi se dobila prava slika o traiocu i njegovoj kreditnoj sposobnosti neophodno je napraviti analizu ukupnih prihoda i trokova. Tako na primer, gubitak ne mora automatski znaiti diskvalifikaciju traioca kredita, jer ukoliko je re i o privremenom gubitku nee biti problem pozitivne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Pri svemu tome treba razlikovati strogo formalne uslove od materijalnih uslova kreditne sposobnosti klijenta, za ta je neophodno dobro poznavanje klijenta i njegovog, po mogunosti viegodinjeg rada i poslovanja sa bankom koja je namerna odobriti kredit. Po novom Zakonu o bankama uvedena je mogunost korienja baze podataka Udruenja banaka Srbije - kreditnom birou https://www.kreditnibiro.com/, tako to su podaci koji se odnose na urednost izmirivanja obaveza fizikih i pravnih lica izgubili tretman poslovne tajne. Na taj nain banka moe da uvidom u trenutno stanje ukupne zaduenosti klijenta i njegove navike u pogledu otplate finansijskih obaveza snizi rizik svog plasmana. Posebni uslovi se odnose na: namenu upotrebe sredstava, sopstveno uee korisnika kredita, polaganje depozita, instrumente obezbeenja, vraanje kredita itd. Banka moe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima, a pod kreditnom sposobnou zajmotraioca se podrazumeva njegova sposobnost da u roku i u celosti izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu kredita, odnosno da uspeno obavi posao za koji trai kredit i da ga saglasno uslovima korienja vrati u ugovorenom roku. Postupak kreditiranja ukljuuje sve pravne i ekonomske radnje koje vre trailac kredita i sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljakih metoda i tehnika koje se koriste da bi se smanjila mogunost ostvarenja neeljenih i tetnih dogaaja i posledica i time poveala mogunost ostvarenja planiranih rezultata. Kreditni rizik je najei uzrok steajeva banaka to je i bio razlog da se propiu minimalni standardi za upravljanje kreditnim rizikom u skoro svim zakonskim sistemima. Zbog potencijalno znaajnog uticaja kreditnog rizika vano je sprovoditi efikasnu strategiju upravljanja kreditnim rizikom. Prema smernicama Bazelskog komiteta takva strategija zahteva: osiguravanje primerenog okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom, ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita, prikladan proces kreditne administracije, aktivno merenje, upravljanje i nadzor kreditnog rizika, primerenu kontrolu izloenosti riziku i aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njegovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je duna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takoe, banka je duna da svojim aktima propie procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima. U tom smislu, bord direktora banke je odgovoran za: kreiranje strategije upravljanja kreditnim rizikom i najvanijih politika u odnosu na izloenost ovom riziku, primenu i potovanje limita izloenosti banke kreditnom riziku, proveru njihove primene u praksi i periodino revidiranje,

12

Pojam i vrste kredita primenu i potovanje usvojenih planova, procesa i procedura u upravljanju kreditnim rizikom, ali i za obezbeivanje odgovarajue infrastrukture neophodne za upravljanje ovim rizikom.

Jedna od glavnih aktivnosti finansijskih institucija kao to su banke, osiguravajua drutva, penzijski fondovi i finansijske kompanije jeste odobravanje kredita. Da bi ostvarile zaradu moraju uspeno plasirati kredite koji e u potpunosti biti otplaeni (samim tim postii nizak kreditni rizik). Uloga kreditiranja treba da sadri sve kreditne aktivnosti banke kao i nain upravljanja kreditnim portfeljom, tj. nain na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, nadziru i naplauju. Efikasan sistem upravljanja kreditnim rizikom utie na eliminaciju veine problema prisutnih u bankama. Upravljanje kreditnim rizikom vri se: 1. Primenom limita, 2. Selekcijom kreditnih zahteva, 3. Diversifikacijom plasmana, 4. Primenom adekvatnih sredstava obezbeenja plasmana.

13

Pojam i vrste kredita

ZAKLJUAK

Prilikom odobravanja kredita klijentima, banke moraju biti apsolutno sigurne u povraaj sredstava i rejting svojih klijenata bilo da se radi o fizikim ili pravnim licima. Neophodnost kreditnih institucija, kao i institucija za proveru boniteta i rejting klijenata, namee se sama po sebi. Svaka kreditna institucija sa razlogom je stvorena i neretko veoma rigorozna po pitanju postavljenih kriterijuma za odobravanje zajmova, pa moemo rei da je i druga posebna hipoteza, da banka moe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima dokazana. Kredit je nesumnjivo postao jedan od kljunih bankarskih poslova u savremenim uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu dolo do velike disperzije bankarskih poslova i usluga koje banke vre. Kredit je postao masovni, visoko standardizovani proizvod, sa velikim brojem namena. Kreditni poslovi su najei i najznaajniji bankarski poslovi u privredi, jer se savremene aktivnosti u najveoj meri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik plasmana novanih sredstava, koji omoguuju vrenje privrednih aktivnosti preduzea i drugih privrednih organizacija kao i graana. Banka priznaje kredit, samo onda kada postane ugovorna strana prema odredbama ugovora o kreditu, a uklanja iz svog bilansa stanja onda i samo onda kada izgubi kontrolu nad pravima iz ugovora. Bitno je naglasiti da se prihodi priznaju samo ako je verovatno da e biti naplaeni. Putem kredita podstie se i omoguava privredna aktivnost i privredni ivot uopte. Krediti utiu na ekonomski razvoj. Strunjaci esto govore da se veoma brzo moe uoiti u kojim zajednicama banke dobro posluju kada je u pitanju odobravanje kredita dokaz privrednog razvoja obino se nalazi svuda oko nas u obliku novih stambenih objekata, novih poslovnih kompanija i sl. Za kredit se esto kae da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede. U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma znaajnu funkciju, jer omoguava likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i poveava proces proizvodnje i uspostavlja ravnoteu robno - novanih odnosa na tritu.

14

Pojam i vrste kredita

10 LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9]

Dr Jovan Vukainovi, Materijal sa predavanja, 2013 Dr Jozefina Beke Trivunac, Bankarsko racunovodstvo, Beograd, 2007 Zakon o bankama, Sl. Glasnik RS Barjaktarevi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 Bjelica, V., Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001
www.wikipedia.org

https://www.kreditnibiro.com/
http://www.nbs.rs

http://www.erstebank.rs/rs/

15