1.

Pojam posebnog dela krivinog prava Krivino zakonodavstvo, a samim tim i krivino pravo, deli se na: a) opti deo (Sadri opta pravila koja se primenjuju za sva krivina dela i na sve njihove uinioce (npr. uraunljivost, vinost i slino).); ) poseban deo (!eo krivino" prava u kojem zakon odre#uje krivina dela propisivanjem njihovih zakonskih opisa i kazni i povezivanjem tih dela u jedan sistem. $ropisivanjem krivinih dela i odre#ivanjem kazne za ista $ose ni deo krivino" prava prua zatitu svim osnovnim vrednostima jedno" drutva i nje"ovih pojedinaca, kao i njihovoj imovini i dru"im njihovim vrednostima zati%enih &stavom i dru"im zakonima.). 2. Zadatak posebnog dela krivinog prava 'adatak pose no" dela krivino" prava je sistematizacija, odnosno unutranji poredak krivinih dela, koja je vana i za zakonodavca i za teoriju krivino" prava. Krivina dela se "rupiu po identinosti, srodnosti ili liskosti o jekata zatite, s o zirom na njihovo unutranje jedinstvo i povezanost. (akon tako do ijene celine niu se opet odre#enim redom ( npr. dobra pojedinaca, dobra zajednice i slin o). )z"radnja ovo" sistema ukljuuje i razlikovanje krivinih dela unutar isto" krivino" dela. ) na kraju se me#uso no di*erenciraju krivina dela po teini, odnosno po visini zapre%ene kazne, ime se izraava drutvena hijerarhija zati%enih vrednosti (znaajnija drutvena vrednost titi se teom kaznom). (ajvaniji zadatak pose no" dela krivino" prava je odre#ivanje koja ponaanja su krivina dela. +ora se imati u vidu da je krivino delo uvek drutveni *enomen i o jektivno "ledano socijalno tetan in, i da je to upravo nje"ova pravna sutina. ' o" to"a kod propisivanja krivinih dela tre a teiti uspostavljanju jasnih, odre#enih zakonskih opisa krivinih dela, uz potovanje naela sa"lasnosti opte" i pose no" dela krivino" prava. 3. Podela (grupisanje) krivinih dela Krivina dela se "rupiu u: a) krivina dela protiv do ara pojedinaca: , krivina dela protiv ivota i tela; , krivina dela protiv slo ode i prava oveka i "ra#anina; , krivina dela protiv iz ornih prava; , krivina dela protiv prava po osnov rada; , krivina dela protiv asti i u"leda; , krivina dela protiv polne slobode; ) krivina dela protiv zajednikih uslova ivota: , krivina dela protiv braka i porodi e; , krivina dela protiv intelektualne svojine; , krivina dela protiv imovine; , krivina dela protiv zdravlja ljudi; , krivina dela protiv ivotne sredine; c) krivina dela protiv privrede; d) krivina dela protiv u"roavanja si"urnosti i ez ednosti ljudi i imovine: , krivina dela protiv opte si"urnosti ljudi i imovine; , krivina dela protiv ez ednosti javno" sao ra%aja; , krivina dela protiv ez ednosti raunarskih podataka; e) krivina dela protiv drave i njeno" *unkcionisanja kao celine: , krivina dela protiv ustavno" ure#enja i ez ednosti -epu like Sr ije; , krivina dela protiv vojske -epu like Sr ije; *) krivina dela protiv pojedinih dravnih or"ana i njihovo" pravilno" uspeno" *unkcionisanja: , krivina dela protiv dravnih or"ana; , krivina dela protiv pravosu#a; , krivina dela protiv javno" reda i mira; , krivina dela protiv pravno" sao ra%aja; , krivina dela protiv slu ene dunosti; ") krivina dela protiv ovenosti i do ara zati%enih me#unarodim krivinim pravom.

!. "rivina dela protiv ivota i tela Krivina dela protiv ivota i tela spadaju u kate"oriju tzv. prirodnih krivinih dela (dela koja su uvek ila i koja %e uvek iti krivina dela, ez o zira na sve promene u istorijskom razvoju ljudsko" drutva). Krivina dela protiv ivota i tela se sastoje u povredi, odnosno unitenju ivota i tela i za posledicu imaju u"roavanje ivota i tela. Krivinim delima protiv ivota i tela, kao i dru"im krivinim delima kojima se u"roava ivot ljudi (koje su usmerene na unitavanje ili u"roavanje ovekovo" ivota, povrede nje"ovo" inte"riteta ili unitenje ploda) predvi#ene su najtee kazne. .ivot se titi od zae%a do smrti. /elo oveka se titi od ro#enja do smrti. & "rupu krivina dela protiv ivota i tela spadaju: a) ubistvo; ) teko ubistvo; c) ubistvo na mah; d) ubistvo deteta pri poro#aju; e) lienje ivota i$ samilosti; *) nehatno lienje ivota; ") nedo$voljeni prekid trudno%e; h) teka telesna povreda; i) laka telesna povreda; j) uestvovanje u tui; k) navo#enje na samou istvo; l) poma"anje u samou istvu; m) u"roavanje opasnim oru#em pri tui ili sva#i; n) izla"anje opasnosti; o) naputanje nemo%no" lica; p) nepruanje pomo%i. &. 'bistvo Krivino delo u istvo se sastoji u liavanju ivota neko" lica. 0 lik krivino" dela u istvo postoji uvek kada se prozrokuje smrt neko" lica, a nisu ostvareni neki pose ni elementi koji i to delo inili tekim ili lakim u istvom. Krivino delo se sastoji iz: a) radnje ($odrazumeva svaku radnju krivino" dela kojom se moe prouzrokovati smrt. -adnja krivino" dela se sastoji u: , injenju (aktivno prouzrokovanje smrti); , neinjenju (pasivno doputanje da smrt nastane); , dunosti na injenje (spreavanje smrti); -adnja moe iti: , direktna (upotre a sredstva i naina kojima se neposredno prouzrukuje smrt ( npr. ubistvo vatrenim orujem i slino)); , indirektna (upotre a sredstava i naina koji sami po se i nisu u stanju da izazovu smrt, tako da smrt moe nastati samo ako se ostvare neki dru"i uslovi ( npr. kvarenje mehanizma za upravljanje motornim vozilom, koje treba rtva da vozi i slino)); , *izika (ostvaruje se mehanikim, hemijskim, elektrinim, toplotnim i slinim delovanjem na telo oveka 1 rtve); , psihika (ostvaruje se npr. izazivanjem iznenadnog straha i prepasti kod rtve, to dovodi do naglog suavanja krvnih sudova, to moe da dovede do sranog infarkta i smrti i slino).); ) posledi e (nastupanje smrti (smrt ne mora odmah nastupiti, mo"u%e je da se prvo proizvede povreda ili o oljenje, usled e"a %e smrt tek kasnije nastupiti, kada je neophodno utvrditi dali je nastupanje smrti ilo o uhva%eno umiljajem uinioca), to se utvr#uje sudsko, medicinskim vetaenjem (npr. inficiranje nekom smrtnom boleu i slino)); c) u$rone ve$e i$me#u radnje i posledi e. 2inost krivino" dela u istva je u o liku umiljaja koji moe iti direktni i eventualni. &inilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna je zatvor od 5 do 15 godina.

(. )eka (kvali*ikovana) ubistva /eka u istva predstavljaju lienje ivota neko" lica, a razlikuje se od o ino" u istva po tome to u se i sadri jo neke elemente (tzv. kvali*ikatorne okolnosti), koje ih ine teim. /o su: a) ubistvo na svirep ili podmukao nain 1 Kod ovo" teko" u istva razlikujemo dva naina izvrenja dela: , u istvo na svirep nain ((ain kojim se rtvi nanose prekomerne *izike i psihike patnje i muke (npr. postepeno ubijanje i mrcvarenje, a da se pritom sve vreme rtva dri u svesnom stanju i slino ). 0va vrsta u istva karakteristina je po ezdunosti i surovosti, ostavlja teak i muan utisak na okolinu i izaziva veliko z"raavanje ljudi. &inilac krivino" dela pokazuje se e kao estijalno" i krvoedno" oveka, koji je u stanju da hladnokrvno i sa uivanjem mui i mrcvari svoju rtvu.); , u istvo na podmukao nain ((ain liavanja ivota neko" lica na prikriven, potajan ili lukav nain, tako da rtva nije ila svesna napada na ivot i nije mo"la da se rani (npr. ubistvo na spavanju i slino).); ) ubistvo pri be$ob$irnom nasilnikom ponaanju ((ain liavanja ivota koje karakterie hirovitost, o esnost, nemotivisano iivljavanje ruilakih na"ona ( npr. grubo vreanje ili zlostavljanje drugog, izazivanje bezrazlone tue i nereda i slino).); c) ubistvo pri kome se sa umiljajem dovodi u opasnost ivot jo nekog li a ((ain u istva koje ne karakterie samo nain izvrenja, ve% i upotre ljena sredstva ( npr. bacanje rune bombe na jedno lice, usled ega mogu stradai i druga lica i slino). 0vaj o lik karakteriu: , o jektivni elementi 1 )stovremeno su prouzrokovane dve posledice (smrt jedno" lica i opasnost za smrt najmanje jedno" ili vie lica); , su jektivni elementi 1 $otre no je da je umiljaj iao da istovremeno prouzrukuje dve posledice (smrt jedno" lica i konkretna opasnost za ivot jo neko" lica) ( npr. kada uinilac puca u nekoliko navrata na grupu ljudi, pristajui ili elei da usmrti vie lica i slino).); d) ubistvo pri i$vrenju dela ra$bojnitva ili ra$bojnike kra#e ((ain u istva "de je nuno da u isto ude uinjeno pri izvrenju raz ojnitva, odnosno raz ojnike kra#e. Krivino delo se sastoji iz raz ojnitva i u istva ili iz raz ojnike kra#e i u istva. -az ojnitvo i raz ojnika kra#a su krivina dela protiv imovine.); e) ubistvo i$ koristoljublja+ radi i$vrenja ili prikrivanja drugog krivinog dela+ i$ krvne ili be$ob$irne osvete ili i$ drugih niskih pobuda (Krivino delo moe iti: , u istvo iz koristolju lja ($ostoji kada je unutranji pokreta uinioca io ostvarenje neke koristi (materijalne (imovinske) koristi). &inilac postupa iz pohlepe, poude za ostvarenjem koristi, a ne samo radi zadovoljenja nekih materijalnih potre a.); , u istvo radi izvrenja ili prikrivanja dru"o" krivino" dela (+oe iti: u istvo radi izvrenja dru"o" krivino" dela ($ostoji kada je unutranji pokreta uinioca da izvri u istvo io uklanjanje smetnji za izvrenje neko" dru"o" krivino" dela.); u istvo radi prikrivanja dru"o" krivino" dela ($ostoji kada je uinilac iao da liavanjem ivota lica sprei otkrivanje izvrenja neko" krivino" dela (npr. ubijanje lica koje je saznalo za izvrenje krivinog dela i slino).).); , u istvo iz krvne ili ezo zirne osvete ili iz dru"ih niskih po uda (+oe iti: u istvo iz krvne osvete ((ain reavanja suko a izme#u pojedinaca i njihovih porodica.); u istvo iz ezo zirne osvete ((ain u istva "de ne postoji racionalno i psihiki razumljivo o janjenje za izvreno krivino delo ( npr. ubistvo ispitivaa, koji je neopravdano oborio kandidata na ispitu i slino).); u istvo iz dru"ih niskih po uda ((ain u istva iz takvih po uda koje izazivaju teak moralni prekor uinioca (npr. ubistvo radi otklanjanja konkurenta na poslu i slino).).).); *) ubistvo slubenog ili vojnog li a pri vrenju slubene dunosti ((ain liavanja ivota slu eno" ili vojno" lica izvreno prilikom njihovo" vrenja slu ene dunosti i da je uinilac znao da su oni tada vrili tu dunost.); ") ubistvo deteta ili bremenite ene (!etetom se smatra lice do navrene 34,te "odine, a remenitom enom se smatra ena kod koje postoji trudno%a (zaeto dete), ez o zira u kom je mesecu trudno%e.); h) ubistvo lana svoje porodi e koji je prethodno $lostavljan od strane i$vrio a (+oe iti: , u istvo lana svoje porodice ($odrazumeva lie i dalje srodnike koji sa izvriocem ive u zajednikom doma%instvu.); , lienje ivota koje je prehodilo zlostavljanje od strane izvrioca ($ostoji kada je zlostavljanjem naneeno dru"ome *izike (npr. udaranje, amaranje, izgladnjivanje i slino) i psihike (npr. prestraivanje i slino) patnje, neprijatnosti ili ol koji nema za posledicu telesnu povredu.).);

i) umiljajno ubistvo vie li a ($ostoji kada uinilac nije io ve% osu#en za prethodno u istvo.). Svi o lici u istava izvravaju se sa umiljajem i posebnim namerama. &inilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna je zatvor najmanje 10 godina ili zatvor od 30 do 40 godina. ,. 'bistvo na mah Krivino delo postoji onda kada neko lii ivota dru"o lice na mah, doveden ez svoje krivice u jaku razdraenost napadom, zlostavljanjem ili tekim vre#anjem od strane u ijeno". 5lementi za postojanje krivino" dela su: a) ubistvo na mah (6iavanje ivota neko" lica odmah nakon nastanka povoda. &miljaj uinioca mora da ude iznenadan 1 dolus repentinus ( npr. posle teke klevete na javnom skupu, uinilac ode kui, uzme pitolj, vrati se nazad i izvri ubistvo i slino ).); ) delo uinjeno u stanju jake ra$draenosti (7*ektno stanje visoko" stepena, koje ne sme dosti%i stepen itno smanjene uraunljivosti.); c) uinila treba da bude doveden u stanje jake ra$draenosti be$ svoje krivi e napadom+ $lostavljanjem ili tekim vre#anjem od strane ubijenog (&inilac je ez svoje krivice doveden u jaku razdraenost onda kada nije izazvao situaciju u kojoj je dolo do napada, zlostavljanja ili teko" vre#anja. )zme#u napada, odnosno zlostavljanja ili teko" vre#anja i jake razdraenosti mora da postoji uzrona veza. &zrona veza ne%e postojati ako je uinilac ve% io u a*ektnom stanju, pa mu je ponaanje u ijeno" samo pojaalo ve% postoje%i a*ekt.). Krivino delo se vri sa umiljajem ko"a karakterie donoenje odluke ez prethodno" razmiljanja, radi se o tzv. momentalnom umiljaju (na mah). &inilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna je zatvor od 1 do 8 godina. -. 'bistvo deteta pri poro#aju Krivino delo (edomorstvo) vri majka koja svoje dete lii ivota za vreme poro#aja ili neposredno posle poro#aja dok traje poreme%aj to je kod nje izazvalo poro#aj. 8itne karakteristike krivino" dela: a) uinila moe biti samo majka (& istvo se smatra privile"ovanim z o" pose no" psihiko" stanja u kome se ena moe na%i prilikom poro#aja, kao i dru"e okolnosti o jektivne prirode (npr. vanbrano zaee, siromatvo i slino).); ) ubistvo se moe i$vriti samo $a vreme poro#aja ili neposredno posle poro#aja (Krivino delo postoji i onda ako je majka odluku o u istvu donela i pre poro#aja.); c) objekt krivinog dela moe biti samo dete koje je ivo ro#eno (Smatra se da je dete ivo ro#eno ono" trenutka kada je poelo da die, to se utvr#uje pomo%u plu%no" upita. !ete sa nedostacima u or"anizmu moe iti o jekt u istva.). Krivino delo se vri sa umiljajem koji karakteriu poreme%aji kod majke, ali koji ne iskljuuju uraunljivost. Krivino delo moe da izvri samo majka u ijeno" deteta. !ru"a lica koja i uestvovala u izvrenju krivino" dela od"ovarala i za krivino delo u istvo. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina. .. /ienje ivota i$ samilosti Krivino delo (eutanazija) sastoji se u lienju dru"o" ivota iz samilosti na nje"ov izriit zahtev. Karakteristike krivino" dela: a) lienje ivota i$ samilosti (Saaljenje prema licu koje je lieno ivota, odnosno ose%anje prema rtvi krivino" dela izazvano je tekim zdravstvenim stanjem u kome se nalazi jedno lice.); ) i$riit $ahtev li a lienog ivota ('ahtev mora da je dat na jasan i nesumnjiv nain, lice koje daje zahtev potre no je da je potpuno svesno i voljno dalo zahtev za lienje ivota, odnosno iskljuena je svaka primena sile, prinude i pretnje.). -adnja izvrenja moe iti svaka delatnost+ kojom se moe i$a$vati smrt. Krivino delo moe da se izvri samo prema punoletnom li u, ukoliko i ilo izvreno prema maloletnom licu postojalo i o ino ili teko u istvo. Krivino delo moe da se izvri samo sa umiljajem. )zvrilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

10. 1ehatno lienje ivota Krivino delo kod nehatno" u istva nastaje kao uz"redna, neeljena posledica neke preduzete radnje sa sasvim dru"im ciljem (npr. uinilac dela u lovu ispaljuje metak da bi ubio divlja, ali ispaljeno zrno rikoetira i usmrti nekog oveka i slino). Krivino delo do ija svoj laki vid samo s o zirom na o lik vinosti koji se izvrava. $o svim svojim dru"im o elejima, ono je isto kao i krivino delo o ino" u istva. /eka u istva po svojoj prirodi ne mo"u iti izvrena iz nehata. (ehatno u istvo deteta pri poro#aju je mo"u%e zamisliti, ali se ne kanjava. Krivino delo moe da se izvri samo i$ nehata. )zvrilac krivino" dela moe da ude svako li e. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina (spada u privilegovana lienja ivota . 11. 1edo$voljeni prekid trudno%e Krivino delo se sastoji u vrenju po aaja nad remenitom enom protivno propisima o vrenju prekida trudno%e. 0 lici krivino" dela nedozvoljeno" prekida trudno%e ili nedozvoljeno" po aaja su: a) nedo$voljeni pobaaj sa pristankom bremenite ene ($ostoji kada se protivno propisima o vrenju prekida trudno%e, remenitoj eni sa njenim pristankom izvri po aaj (podrazumeva se prouzrokovanje posledice, koji se sastoji u prekidu trudno%e i unitenju ploda), zapone da vri po aaj (podrazumeva se svreno krivino delo) ili joj se pomo"ne da izvri po aaj (podrazumeva se samostalno krivino delo z o" akcesorne prirode sauesnitva).); ) nedo$voljeni pobaaj be$ pristanka bremenite ene ($o aaj se vri ez sa"lasnosti ili protiv volje trudne ene, koje radnje mo"u iti zapoinjanje i izvrenje po aaja, a ne i poma"anje trudnoj eni da izvri po aaj, jer je za to potre na njena volja. $o aaj ez pristanka remenite ene postoji pre sve"a u sluajevima kada se ovaj po aaj vri nasilno, uz savladavanje otpora remenite ene. /ako#e %e ovaj po aaj postojati i onda kada je remenita ena dala pristanak, ali uz upotre u sile ili pretnje, kao i onda kada nije upotre ljena sila ili pretnja, ali je po aaj izvren iz ilo ko" razlo"a ez svesti remenite ene o tome (npr. tajno davanje abortivnih sredstava koji su doveli do pobacaja i slino ).); c) nedo$voljeni pobaaj kvali*ikovan teom posledi om ($ostoji kada je usled izvrenja po aaja nastupila smrt ili teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja ene nad kojom je po aaj izvren. /ee posledice mo"u da nastanu i posle izvesno" vremena od izvrenja po aaja. /o vai za teko naruavanje zdravlja (npr. infekcije, zapaljenje, trovanje i slino) i smrt, koja usled izvesnih komlikacija moe nastati i posle relativno due" vremena.); d) bavljenje vrenjem nedo$voljenog pobaaja ($redstavlja kolektivno krivino delo u vidu zanimanja. 8avljenje vrenjem nedozvoljenih po aaja moe postojati i kad je izvren samo jedan po aaj, ako je kod uinioca postojala namera da se time avi (npr. pored izvreno" nedozvoljeno" po aaja ivrilac je nudio ovu uslu"u i dru"im enama, otvorio ordinaciju, na avio sredstva za trajno vrenje po aaja i slino).). Krivino delo izvrava se sa umiljajem, jedino kod kvali*ikovano" o lika, vinost u odnosu na teu posedicu mora da ude nehatna. )zvrilac krivino" dela moe iti svako li e, struno ili nestruno. )zvrilac ne moe iti jedino sama trudna ena. Kazna za nedozvoljeni pre!id trudno"e sa pristan!om #remenite ene je zatvor od 3 meseca do 3 godine$ za nedozvoljeni pre!id trudno"e #ez pristan!a #remenite ene je zatvor od 1 godine do 8 godina$ za nedozvoljeni pre!id trudno"e !vali%i!ovan teom posledicom sa pristan!om #remenite ene je zatvor od 1 godine do & godina$ za #avljenje nedozvoljenim pre!idom trudno"e #ez pristan!a #remenite ene je zatvor od ' godine do 1' godina$ za #avljenje vrenjem nedozvoljenog po#a(aja je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

12. )eka telesna povreda /elesna povreda se sastoji u povredi telesno" inte"riteta neko" lica ili naruavanju nje"ovo" zdravlja, tako da teka telesna povreda predstavlja teku povredu telesno" inte"riteta ili teko naruavanje zdravlja. 0 lici teke telesne povrede su: a) obina teka telesna povreda ($ostoji: , kada neko dru"o"a teko telesno povredi, ali nije io doveden u opasnost ivot povre#eno"; , ako je povre#enom neki vaan deo tela ili neki vaan or"an ote%en, a ne uniten ili je osla ljen trajno, ali ne znatno ili znatno, ali ne trajno ili i znatno i trajno ote%en ili osla ljen neki manje vaan deo tela ili or"an; , ako je prouzrokovana privremena, ali ne trajna nesposo nost za rad; , ako je zdravlje povre#eno" nerueno trajno, ali ne znatno ili znatno, ali ne trajno; , ako je dolo do narueno" iz"leda povre#eno", ali ne u toj meri da predstavlja unakaenost.); ) osobito teka telesna povreda ($ostoji: , ako je nanesenom telesnom povredom povre#enom doveden u opasnost ivot; , ako je uniten ili trajno i znatno ote%en ili osla ljen neki vaan deo tela ili neki vaan or"an; , ako je prouzrokovana trajna nesposo nost povre#eno" za rad; , ako je povre#enom trajno i teko narueno zdravlje; , ako je nastala unakaenost povre#eno".); c) teka telesna povreda na mah ($ostoji kada uinilac povredu nanese na mah, doveden ez svoje krivice u jaku razdraenost napadom, zlostavljanjem ili tekim vre#anjem od strane povre#eno".); d) teka telesna povreda kvali*ikovana smr%u ($ostoji kada je usled nanete o ine telesne povrede, oso ito teke telesne povrede ili teke telesne povrede na mah povre#eni umre ( npr. guenje krvlju koja prodire u disajne organe zbog povrede grudnog koa i slino).). Krivino delo vri se sa umiljajem, ali se o ina teka telesna povreda i oso ito teka telesna povreda mo"u izvriti i iz nehata. )zvrilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna za o#i(nu te!u telesnu povredu je zatvor od 6 meseci do 5 godina$ za oso#ito te!u telesnu povredu je zatvor od 1 godine do 8 godina$ u!oli!o su !rivi(na dela u(injena iz ne)ata !azna je zatvor do 3 godine. Kazna za te!u telesnu povredu !vali%i!ovanu smr"u je zatvor od ' godine do 1' godina$ za te!u telesnu povredu na ma) a!o je nanesena o#i(na te!a telesna povreda je zatvor do 3 godine$ za te!u telesnu povredu na ma) a!o je nanesena oso#ito te!a telesna povreda je zatvor od 3 meseca do 4 godine$ za te!u telesnu povredu na ma) a!o je u(injen !vali%i!ovani o#li! te!e telesne povrede je zatvor od 6 meseci do 5 godina. 13. /aka telesna povreda Krivino delo se sastoji u lakoj povredi telesno" inte"riteta ili u lakom naruavanju zdravlja. 0 lici lake telesne povrede su: a) obina laka telesna povreda ($ostoji kada se neko lice lako telesno povredi ili mu se zdravlje lako narui. 6aka telesna povreda je ona kod koje nije postojala opasnost po ivot povre#eno", kada povre#eni deo tela ili or"an nije ni trajno, ni znatno ote%en ili osla ljen.); ) opasna laka telesna povreda ($ostoji kada je nekom licu nanesena laka telesna povreda orujem, opasnim oru#em ili dru"im sredstvima podo nim da telo teko povredi ili zdravlje teko narui.). Kod krivino" dela u po"ledu vinosti trai se umiljaj uinioca. )zvrilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna za o#i(nu la!u telesnu povredu je nov(ana !azna ili zatvor do 1 godine$ za opasnu la!u telesnu povredu je zatvor do 3 godine. *a o#i(nu la!u telesnu povredu moe se izre"i suds!a opomena$ za opasnu la!u telesnu povredu moe se izre"i suds!a opomena a!o je u(iniac !rivi(nog dela #io izazvan nepristojnim i gru#im ponaanjem povre+enog. Krivi(no gonjenje za !rivi(no delo preduzima se po privatnoj tu#i.

1!. 'estvovanje u tui Krivino delo se sastoji u uestvovanju u tui u kojoj je dru"i lien ivota ili je dru"ome naneta teka telesna povreda. /ua je *iziko o raunavanje izme#u vie lica, koje se sastoji u me#uso nom zadavanju udaraca rukama, no"ama ili dru"im delovima tela ili pomo%u izvesnih oru#a ili dru"ih predmeta ( npr. tap, eki i slino). Situacije uestvovanja u tui: a) $na se ko je naneo teku telesnu povredu ili liio drugog ivota (&inilac od"ovara samo za u istvo ili teku telesnu povredu, ali ne i za uestvovanje u tui, ostali uesnici (sem povre#eno") od"ovaraju za uestvovanje u tui.); ) ne $na se ko je naneo teku telesnu povredu ili liio drugog ivota (Svi uesnici od"ovaraju za uestvovanje u tui, osim ono" ko je teko telesno povre#en.). &koliko je u tui povre#eno (teko telesno) vie lica i povre#eni uesnik u tui od"ovara%e za uestvovanje u tui. 7ko su u tui uestvovala samo dva lica oni %e za krivino delo od"ovarati samo ako je u tui lieno ivota ili teko telesno povre#eno neko tre%e lice ( npr. prolaznik, posmatra i slino). &esnik u tui je svako ko uestvuje u me#uso nom *izikom o raunu, osim uesnika u tui ko se samo rani od napada dru"ih uesnika u tui. Kod krivino" dela u po"ledu vinosti potre an je umiljaj koji tre a da se odnosi na samo uestvovanje, a ne i na nastupelu teku telesnu povredu, odnosno lienje ivota za koje se ne mora znati ko ih je prouzrokovao, ni dali ju je prouzrokovao sa umiljajem, iz nehata ili ez vinosti. &inilac krivino" dela moe iti svako li e. Kazna je nov(ana !azna ili zatvor do 3 godine. 1&. "rivina dela protiv polne slobode & "rupu kivina dela protiv polne slo ode spadaju krivina dela protiv polne slo ode linost, tj. protiv slo ode odluivanja u s*eri polno" ivota. & "rupu krivina dela protiv polne slo ode spadaj: a) silovanje; ) obljuba nad nemo%nim li em; c) obljuba sa detetom; d) obljuba $loupotrebom poloaja; e) nedozvoljene polne radnje; *) podvo#enje ili omo"u%avanje vrenja polno" odnosa; ") posredovanje u vrenje prostitucije; h) prikazivanje porno"ra*sko" materijala; i) iskori%avanje dece za porno"ra*iju. 1(. 2ilovanje Krivino delo se sastoji u prinu#ivanju na o lju u ili sa njom izjednaen in dru"o" lica upotre om sile (npr. primena hipnoze, primena omamljujuih sredstava i slino ) i pretnjom (neposredan napad a ivot ili telo) da %e se neposredno napasti (npr. npr. pretnja ubistvom, telesnom povredom i slino ) na ivot ili telo to" ili njemu lisko" lica. -adnja krivino" dela se sastoji u i$vrenju obljube ili dru"o" sa njom izjednaeno" ina. $od o lju om se podrazumeva prirodni polni snoaj sa licem suprotno" pola. Kao in izjednaen sa o lju om smatra se oralni i analni polni odnos sa licem suprotno" ili isto" pola. Krivino delo se moe izvriti nad licem o a pola, a izvrilac moe iti li e oba pola. Krivino delo se moe izvriti samo sa umiljajem. Kazna je zatvor od ' godine do 10 godina. 6aki o lik krivino" dela postoji, ako je uinjeno pretnjom da %e se za lice kome se preti ili za neko njemu liskom licu izneti neto to i kodilo nje"ovoj asti ili u"ledu ili nekim dru"im tekim zlom. Kazna je zatvor od 1 godine do 8 godina. /ei o lik krivino" dela postoji, ako je usled silovanja i lake" o lika silovanja nastupila teka telesna povreda lica prema kome je delo izvreo ili ako je delo izvreno od strane vie lica, ako je izvreno na naroito svirep ili naroito poniavaju%i nain, ako je delo izvreno prema maloletniku ili ako je delo imalo za posledicu trudno%u silovane oso e. Krivino delo se vri sa umiljajem, a tea posledica tre a da je nastupila sa nehatom, ali u odnosu na nastupanje trudno%e kod uinioca moe da postoji i umiljaj uinioca. Kazna je zatvor od 3 godine do 15 godina. 9o tei o lik krivino" dela postoji, ako je delo izvreno prema detetu ili ako je usled dela nastupila smrt silovane oso e. 'a krivino delo u odnosu na smrt potre o je da postoji nehat kod uinioca, a ako je postojao umiljaj, postojalo i krivino delo silovanja u sticaju sa krivinim delom umiljajno" u istva. Kazna je zatvor od 5 godina do 18 godina. Krivi(no gonjenje$ a!o je u(injeno prema #ra(nom drugu$ preduzima se po predlogu.

1,. 3bljuba nad nemo%nim li em Krivino delo se sastoji u izvrenju o lju e ili dru"o" sa njom izjednaeno" ina nad nemo%nim licem. $od o lju om se podrazumeva prirodni polni snoaj sa licem suprotno" pola. Kao in izjednaen sa o lju om smatra se oralni i analni polni odnos sa licem suprotno" ili isto" pola. Kod krivino" dela nije potre no da je delo izvreno silom ili pretnjom, ve% se delo vri iskori%avanjem duevno" o oljenja, zaostalo" duevno" razvoja, ili dru"e duevne poreme%enosti, nemo%i ili kakvo" dru"o" stanja usled e"a lice prema kome se delo vri nije sposo no za otpor. Krivino delo se moe izvriti prema licu suprotno" ili isto" pola, a izvrilac moe iti li e oba pola. & po"ledu vinosti potre an je umiljaj. Kazna je zatvor od 1 godine do 10 godina. /ei o lik krivino" dela postoji, ako je usled izvrenja osnovno" o lika dela nastupila teka telesna povreda nemo%no" lica, ako je delo izvreno od strane vie lica, ako je delo uinjeno na naroito svirep ili naroito poniavaju%i nain ili prema maloletniku, ili ako je delo za posledicu imalo nastanak trudno%e kod lica prema kome je delo izvreno. Krivino delo tre a da je uinjeno sa umiljajem, a tea posledica tre a da je nastala usled nehata uinioca, ali u odnosu na nastupanje trudno%e, uinilac moe postupati i sa umiljajem. Kazna je zatvor od ' godine do 1' godina. 9os tei o lik postoji ako je usled izvrenja osnovno" o lika dela nastupila smrt nemo%no" lica, ili ako je delo ilo uinjeno prema detetu. 2inost u odnosu na osnovno delo je u o liku umiljaja, i u odnosu na teu posledicu mora da postoji nehat (ako i io umiljaj postojao i osnovni o lik dela u sticaju sa krivinim delom umiljajno u istvo). Kazna je zatvor od 5 godina do 18 godina. Krivi(no gonjenje$ a!o je u(injeno prema #ra(nom drugu$ preduzima se po predlogu. 1-. 3bljuba sa detetom Krivino delo se sastoji u izvrenju o lju e ili sa njom izjednaeno" ina sa detetom. $od o lju om se podrazumeva prirodni polni snoaj sa licem suprotno" pola. Kao in izjednaen sa o lju om smatra se oralni i analni polni odnos sa licem suprotno" ili isto" pola. Krivino delo se moe izvriti nad licem o a pola, a izvrilac moe iti li e oba pola. Krivino delo ne postoji ako izme#u uinioca i deteta prema kome je delo uinjeno ne postoji znaajnija razlika u njihovoj duevnoj ili telesnoj zrelosti. Krivino delo se moe izvriti samo sa umiljajem. Kazna je zatvor od 1 godine do 10 godina. /ei o lik krivino" dela postoji, ako je osnovnim o likom dela detetu naneta teka telesna povreda ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili ako je delo imalo za posledicu trudno%u lica prema kojem je delo izvreno. & odnosu na nastupanje teih posledica potre no je da je kod izvrioca postojao nehat, ali u odnosu na nastupanje trudno%e uiniac moe postupati i sa umiljajem. Kazna je zatvor od ' godine do 1' godina. (ajtei o lik krivino" dela postoji, ako je usled osnovno" ili tee" o lika dela nastupila smrt deteta prema kome je delo uinjeno. 'a krivino delo u odnosu na smrt potre o je da postoji nehat kod uinioca (ako i postojao umiljaj postojao i sticaj krivino" dela i umiljajno" u istva). Kazna je zatvor od 5 godina do 18 godina.

1.. 3bljuba $loupotrebom poloaja Krivino delo se sastoji u tome to izvrilac zloupotre om svo" poloaja navede na o lju u ili sa njom izjednaen in lice koje se prema njemu nalazi u odnosu neke podre#enosti ili zavisnosti. &koliko postoji samo navo#enje, ali nije dolo do o lju e ili sa njom izjednaen in, tada postoji pokuaj krivino" dela. navo#enje se moe vriti na razne naine ( npr. pretnjom, obeanjem i slino). $od o lju om se podrazumeva prirodni polni snoaj sa licem suprotno" pola. Kao in izjednaen sa o lju om smatra se oralni i analni polni odnos sa licem suprotno" ili isto" pola. Kao odnos zavisnosti ima se u vidu odnos pretpostavljeno" i potinjeno" u slu i, odnos poslodavca i zaposleno" i slino. 0 lju a i sa njom izjednaen in mo"u iti sa licem o a pola. )zvrilac dela moe iti li e oba pola. 'a izvrenje krivino" dela potre an je umiljaj. Kazna je zatvor od 3 meseca do 3 godine. /ei o lik krivino" dela postoji, kada je delo uinjeno od strane nastavnika, vaspitaa i dru"o" lica kome je maloletnik poveren radi uenja, vaspitanja, uvanja ili ne"e. & ovakvom sluaju rad ise o sluaju zoupotre e poloaja u pose nim odnosima povre#enosti ili zavisnosti, kao i o izvrenju dela prema maloletniku. )zvrilac dela moe iti li e oba pola. 'a izvrenje krivino" dela potre an je umiljaj. Kazna je zatvor od 1 godine do 10 godina. !ru"i tei o lik krivino" dela postoji ako je delo uinjeno prema detetu. Kazna je zatvor od ' godine do 1' godina. /re%i tei o lik postoji ako je neki od prethodna tri o lika dela imalo za posledicu trudno%u prema kome je delo uinjeno. & odnosu na nastupanje trudno%e uinilac moee nastupati iz nehata, ali i sa umiljajem. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina$ a!o je nastao iz prvog teeg o#li!a je zatvor od ' godine do 1' godina$ a!o je nastao iz drugog teeg o#li!a je zatvor od 3 godine do 15 godina. (ajtei o lik postoji ako je usled dru"o" tee" o lika dela nastupila smrt deteta prema kome je delo izvreno. Krivino delo se vri sa umiljajem, ali u odnosu na teu posledicu dela (smrt deteta) potre no je da je kod uinioca postojao nehat (ako i u odnosu na smrt postojao umiljaj, postojao i sticaj o lju e zloupotre om poloaja i u istva). Kazna je zatvor od 5 godina do 15 godina. 20. "rivina dela protiv braka i porodi e Krivina dela protiv raka i porodice daju pose an znaaj krivinim delima kada su u pitanju maloletna lica i kada su krivina dela upravljena protiv njihovih interesa. & "rupu krivina dela protiv raka i porodice spadaju: a) dvobranost; ) vanbrana $ajedni a sa maloletnikom; c) $aputanje i $lostavljanje maloletnog li a; d) nasilje u porodi i; e) zakljuenje nitavo" raka; *) omo"u%avanje zakljuenja nedozvoljeno" raka; ") oduzimanje maloletno" lica; h) promena porodino" stanja; i) nedavanje izdravanja; j) krenje porodinih o aveza; k) rodoskrvljenje. 21. 4vobranost 0 lici krivino" dela: a) $akljuenje braka od strane li a koje se ve% nala$i u braku; ) $akljuenje braka sa li em $a koje se $na da se nala$i u braku. -adnja krivino" dela je $akljuenje braka. (8rak je zajednica dva lica razliito" pola koja je zakljuena na nain koji je predvi#en $orodinim zakonom. 8rak se smatra zakljuenim u momentu kada o a lica koja zakljuuju rak sa"lasno daju izjavu kojom izraavaju svoju volju da stupe u rak. )zjava tre a da je data pred nadlenim or"anom i u skladu sa odred ama $orodino" zakona. 8rak prestaje smr%u jedno" od ranih dru"ova ili pro"laenjem jedno" od ranih dru"ova umrlim. 8rak prestaje i razvodom ili ponitenjem, i to od momenta pravosnanosti odluke o razvodu ili ponitenju raka.) Krivino delo moe da se izvri samo sa umiljajem. Kazna je nov(ana !azna ili zatvor do ' godine.

22. 5anbrana $ajedni a sa maloletnikom 0 lici krivino" dela: a) vanbrani ivot punoletnog li a sa maloletnikom (Krivino delo ini samo punoletno lice koje ivi u van ranoj zajednici sa maloletnikom. +aloletnikom se smatra lice koje je navrilo 34 "odina, a nije navrilo 3: "odina. 7ko su o a lica koja ive u van ranoj zajednici maloletnici, tada ne postoji krivino delo. & sluaju da uinilac ivi u van ranoj zajednici sa detetom (lice do 34 "odina), tada postoji krivino delo o lju e sa detetom.); ) omogu%avanje ili navo#enje maloletnika da ivi sa drugim li em u vanbranoj $ajedni i (-adnja krivino" dela: , omogu%avanje (0"leda se u stvaranju uslova za van rani ivot maloletnika, koje se sastoji u primanju lica koje ive u van ranoj zajednici da ive u ku%i uinioca ( npr. pruanje pomoi u organizovanju zajednikog ivota u vanbranog zajednici i slino).); , navo#enje (; podstrekavanje na sve mo"u%e naine).). Krivino delo moe da se izvri samo sa umiljajem. Kod o lika krivino" dela omo"u%avanje ili navo#enje maloletnika da ivi sa dru"im licem u van ranoj zajednici izvrilac moe iti samo roditelj (jedan ili oba)+ usvojila ili starala . Kazna je zatvor do 3 godine. , slu(aju o#li!a omogu"avanje ili navo+enje maloletni!a da ivi sa drugim licem u van#ra(noj zajednici je !azna zatvora do 3 godine$ a!o je izvren iz !oristolju#lja !azna je zatvor od 6 meseci do 5 godina. -ored !azne zatvora moe se izre"i i nov(ana !azna !ao sporedna !azna (a!o je u(injeno iz !oristolju#lja . 23. Zaputanje i $lostavljanje maloletnog li a 0 lici krivino" dela: a) $aputanje maloletnika (Sastoji se u zaputanju maloletno" lica "ru im zanemarivanjem svoje dunosti z rinjavanja od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili dru"o" lica koje je duno da se o maloletnom licu stara. -adnja krivino" dela se sastoji u nevrenju ili nedovoljnom angaovanju u $brinjavanju (0"leda se u o ez e#ivanju materijalnih uslova za normalan ivot maloletno" lica, staranju o zdravlju i telesnom razvoju maloletno" lica.) i vaspitanju maloletnog li a (0"leda se u kolovanju maloletno" lica, staranju o drutvenom vaspitanju i o moralnom, kulturnom i emocionalnom razvoju linosti i ponaanju maloletno" lica u sredini u kojoj ivi.).); ) $lostavljanje maloletnika (0"leda se u zlostavljanju maloletno" lica (; delovanje na telo kojim se stvara neprijatnost ili ol, ali nije telesna povreda ( npr. tua, ograniavanje kretanja, muenje i slino)), prinu#ivanju na preteran rad (; rad koji po trajanju ne od"ovara maloletnom licu prema nje"ovom uzrastu) ili rad koji ne od"ovara uzrastu maloletno" lica (; rad koji prema vrsti i teini nije od"ovaraju%i za maloletno lice) ili na prosjaenje ili u navo#enje iz koristolju lja maloletno" lica na vrenje dru"ih radnji koje su tetne za nje"ov razvoj (npr. navoenje na vrenje krae, prevare ili drugih krivinih dela ili prekraja).). Krivino delo vri se prema maloletnom li u, tj. kako prema detetu, tako i prema maloletniku. )zvrilac krivino" dela moe iti samo roditelj+ usvojila + starala ili drugo li e koje ima dunost $brinjavanja ili vaspitanja maloletnog li a i koje je duno da se o njemu stara . Krivino delo moe da se izvri samo sa umiljajem. Kazna za o#li! zaputanje maloletni!a je zatvor do 3 godine$ a za o#li! zlostavljanje maloletni!a je zatvor od 3 meseca do 5 godina. 2!. 1asilje u porodi i Krivino delo se sastoji u u"roavanju spokojstva, telesno" inte"riteta ili duevno" stanja lana svoje porodice primenom nasilja, pretnjom da %e se napasti na ivot ili telo, drskim ili ezo raznim ponaanjem. -adnja krivino" dela postoji ez o zira na to dali je radnja injena jednom ili vie puta prema istom pasivnom su jektu, tako da roj ponovljenih radnji moe iti od znaaja samo za odmeravanje kazne. )zvrilac krivino" dela moe iti samo lan porodi e pasivnog subjekta, a u po"ledu vinosti potre an je umiljaj. Kazna je nov(ana !azna ili zatvor do 1 godine. /ei o lik postoji ako je pri izvrenju dela izvrilac koristio oruje, opasno oru#e ili sredstvo podo no da telo teko povredi ili zdravlje teko narui. Kazna je zatvor od 3 meseca do 3 godine. 9o tei o lik postoji, ako je usled izvrenja krivino" dela nasilje u porodici nastupila teka telesna povreda ili trajno i teko naruavanje zdravlja, ili ako je delo uinjeno prema maloletnom licu (detetu ili maloletniku). Kazna je zatvor od 1 godine do 8 godina.

(ajtei o lik postoji ako je usled dela nastupila smrt lana porodice prema kome je delo uinjeno (-adi se o kvali*ikovanom o liku krivino" dela kod ko"a je osnovno delo uinjeno sa umiljajem, a tea posledica tre a da je nastupila usled nehata uinioca.). Kazna je zatvor od 3 godine do 1' godina. .!o je sud u(iniocu odredio mere zatite od nasilja u porodici$ a u(inilac pre!ri ove mere$ !azni"e se nov(anom !aznom ili zatvorom do 6 meseci.