ZA VREME GOVORE: SREKO MIHAILOVI I VLADIMIR KECMANOVI

BiH 3.50 BAM; Hrvatska 19 HRK; Makedona 150 MKD; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

cena 200 rsd

broj 1208
27. februar 2014.

IZBORI I ISTRAGE

EKA LI SRBIJU AFERA SANADER

BROJ 1208 27. februar 2014.

izdava NP VREME d.o.o. Trg Republike 5, Beograd

04 Zoom: Kancelarija za brze odgovore 06 Ukrajina 2014: Raspeta ili uruena 08 Iz Kijeva: Pad Janukovia i 5. oktobar

direktor Stevan Risti pomonik direktora Vojislav Miloevi nansijski direktor Daniela Vesi glavni urednik Dragoljub arkovi odgovorni urednik Filip varm pomonik glavnog urednika Aleksandar iri sekretarijat Mirjana Kalezi redakcija Dejan Anastasijevi, Aleksandar Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teol Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov dokumentacija Dragoslav Gruji (arhiva) Jelena Mra (foto) tehnika redakcija Ivan Hraovec (ur.), Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; korektori: Ana uk Dragomirovi, Marko Tasi, Stanica Miloevi; lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi; daktilograf: Zorica Nikoli internet izdanje www.vreme.com Marija Vidi (urednica) Marjana Hraovec prodaja i pretplata Nikola ula, Milan Radovi raunovodstvo Slavica Spasojevi marketing Aleksandar Aleksi (direktor) e-mail: redakcija@vreme.com telefon redakcije: 011/3234-774 telefaks: 011/3238-662 tampa Rotograka, Subotica

12 Iz Beranska: Bitka za Lenjinov spomenik 18 Politika pozadina: eka li Srbiju afera Sanader 20 Afere: Kad procure informacije 22 Izbori u Beogradu: Hod po vodi 24 Intervju: Sreko Mihailovi 28 Lini stav: ore Vukadinovi 30 Intervju: Tatjana Mati 32 Komunizam i Megatrend: Daiev kec iz marksizma 34 Bez nekog povoda: Karl Marks, opet 37 Nuspojave: Romansa i haranga 38 Na licu mesta: Obrenovac za azilante 43 Lisica i dral: Karijerni karijerist, nastavak KULTURA 44 Fest 2014: Predlozi za gledanje 48 Intervju: Vladimir Kecmanovi 54 Neoplanta: Novi Sad i posledice 55 Knjige: Historia tragicomica Stipe uvar 57 TV manijak: Nee ovo jo dugo SVET 58 Nemaka afera Edati: Poslanik i goli deaci 61 Hrvatska automobilska afera: Zar koijom da se voze MOZAIK 62 Zatvaranje Olimpijade u Soiju: Novo lice Rusije 64 Tehnologija i novac: Posao od devetnaest milijardi 67 Navigator: Samo da se umnoava 68 Strip: Pisma Hilde Daj (2) Na ovogodinjem, 42. po redu Festu, koji e se odrati od 28. februara do 9. marta, bie prikazano sedamdesetak ostvarenja svetske kinematograje, svrstanih u devet programskih celina. Kao i svake godine, Vreme i ovoga puta donosi izbor lmova sa Festa koje ne bi trebalo da propustite
pie: r. v.
Na naslovnoj strani: Ivica Dai Foto: Milovan Milenkovi

Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoruane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedita i traje napeto iekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vaingtona, preko Brisela do Moskve
pie: milan miloevi

Politikolog Dai nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, ve neko ko mora da ima temeljno znanje kad pravi ovakve komparacije
pie: jovana gligorijevi

ISSN 0353-8028 COBISS.SR-ID 16907266

70 Vreme uivanja: Serije

ZOOM DRAGOLJUB ARKOVI

4

Kancelarija za brze odgovore: tafetu je preuzeo Neboja Stefanovi umesto da poslua dvogodinje dete koje mu pametno kae: Ne tata na posao!
Propustio sam priliku da ujem dva kratka pitanja Vuievog izbornog taba i dam lini doprinos istraivakom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmiljanje. Ne moje, koliko za razmiljanje Tomislava Nikolia. Vodi li Vui linu, predsedniku ili parlamentarnu kampanju?
kad palma njie grane: povi se i uti
Naprednjaci su istina, u sasvim izmenjenom smislu pa i obliku odrali jedno od prolih izbornih obeanja. Kancelarija za brze odgovore radi punom parom: ko neto zucne protiv njih dobie brz odgovor, uglavnom na konferenciji za novinare. Potom se direktiva razradi u integrisanim srpskim medijima i ovek, oponent, bude javno razapet. Socijalisti su to brzo shvatili i daju pomirljive izjave i kad je jasno da su predmet naprednjakog napada i spremni su da gnev Vuievih jurinika amortizuju povlaenjem sopstvenih izjava. I to jednakom brzinom kojom su ih davali i dobili odgovor. Poslednji primer je Palmina izjava koalicioni partner Daia o svrsi arheolokog iskopavanja afera u mup-u, o emu opirno ne o Palmi nego o aferama piemo na stranicama ovog broja Vremena. Zorana Mihajlovi, doskoranja eca te kancelarije, kao da se malo umorila pa je tafetu preuzeo Neboja Stefanovi. ovek je neumoran. U dnevnom listu Danas od prolog ponedeljka izala je dirljiva vestica kako dotinom Stefanoviu dvogodinja kerkica ima obiaj da kae: Ne tata na posao! Valja neki put posluati savet deteta. zvoni na vrata, kad, eto, i meni se posreilo... Dobar dan, zovem iz Izbornog taba Aleksandra Vuia, da li bi pristali da odgovorite na dva kratka pitanja? Draga moja, kaem ljubaznoj devojci s druge strane ice, valjda zovete u ime stranaka okupljenih na listi s imenom Aleksandra Vuia. Nisu ovo predsedniki izbori na kojima se on lino kandidovao... Nama je tako reeno da se predstavljamo... ali, onda nita! Tako sam propustio priliku da ujem ta dva kratka pitanja i dam lini doprinos istraivakom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmiljanje. Ne moje, koliko za razmiljanje Tomislava Nikolia. Vodi li Vui linu kampanju ili parlamentarnu? Teorijsko objanjenje ove izborne manipulacije dao je u intervjuu za ovaj broj Vremena sociolog Sreko Mihailovi, koji je, izmeu ostalog, kazao: Naem glasau nije bitno za ta glasa, nego za koga. On je opredeljen glasanju za linost, za vou, eventualno za partiju, a znatno manje za program. To su primetile sve politike stranke i u ovoj kampanji manje je programskih, ideolokih, vrednosnih tema nego to je to bivalo ranije. Jednostavno, ljudi u politikim strankama i marketinki strunjaci koji prate i organizuju kampanju, orijentisali su se na pavork kampanju. To su delii nekih moguih programa koji nisu meusobno konzistentni i ne obraaju se jednoj drutvenoj grupi. Obraaju se svim drutvenim grupama, pokuavaju da pecaju u vodi ne znajui tano gde se riba nalazi, ali im je bitno da se zabaci udica na sve strane pa ako se neto uhvati, uhvatie se.
27. februar 2014. VREME REME

priroda kampanje: ta je bitno glasau?

U ponedeljak sam imao i lino iskustvo sa pozivima iz nekog izbornog taba. Ve sam bio pomislio da sam graanin drugog reda kad mi niko ne telefonira na kuni broj telefona ili

foto: Alex

strateko promiljanje: ta je sve evropa?

A jedna takva tema, u senci izbora ali pod jasnim reektorima ukrajinske krize, valja se naom politikom scenom. Na nekakvoj meunarodnoj konferenciji u Beogradu je istaknuto da je potreba stratekog promiljanja veoma vana u daljem procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, zbog ega je Srbiji potrebna otvorenija i iskrenija debata o spoljnopolitikom kursu zemlje. eca pregovarakog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom Tanja Mievi je kao kljune teme u vezi sa kojim e Srbija morati da se angauje navela pitanja restriktivnih mera i trgovine robom dvostruke namene, koje pregovori o stupanju u lanstvo u eu stavljaju u prvi plan. To e veoma brzo stvoriti obavezu promene spoljne i bezbednosne politike Srbije. Tu nema znaka pitanja, ve se mora pratiti ono to se smatra standardom, rekla je Mievi. Prema njenim reima, restriktivne mere ne potiu samo od eu, ve od ireg koncepta obaveza prema lanstvu u Ujedinjenim nacijama, poput ispunjavanja meunarodnih pravnih obaveza, kao to je saradnja sa Tribunalom u Hagu, prihvatanje odluka arbitrae u sporu sa susedima... Druga vana stvar, smatra Mievi, jeste pitanje regionalne i meunarodne saradnje. Kako je objasnila, bilateralna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom i drugim dravama morae da bude modikovana u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije, ali je istakla da zajednica evropskih zemalja nije faktor koji denie nivo saradnje Srbije sa treim dravama, niti moe to da zabrani ili nametne. Mievi je istakla je da je Evropska komisija uvek imala pozitivno miljenje o napretku Srbije u poglavlju 31, ali je podsetila da je do poetka pregovora postojao
VREME REME 27. februar 2014.

problem usklaivanja srpske spoljne politike sa stavovima i akcijama Evropske unije to je, kako je rekla, predstavljalo veoma veliki udar na spoljnu politiku Srbije i njen kredibilitet. Ono to vidim kao najvaniji momenat nae spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa otvaranjem pregovora o lanstvu jeste, kao i u svim drugim oblastima, potreba stratekog promiljanja. Kao to morate znati kakvu poljoprivredu elite 2020. i 2030. da biste znali kako da se usredsredite na posao koji danas morate da obavite, tako i u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici morate da znate gde elite da budete i kako treba da izgleda, smatra Mievi. Kao primer nedostatka strategije navela je i razvoj i istraivanje u oblasti vojnog naoruanja i tehnike. Kako je objasnila, ta oblast ini jedan od velikih potencijala Srbije koji moe da ostvari jo vei uspeh kroz saradnju sa Evropskom odbrambenom agencijom, ali kod nas se u industriji i privredi veoma malo zna o tome. Prema reima direktorke Centra za evroatlantske studije (ceas) Jelene Mili, postoji opravdan strah, nakon otpoinjanja pregovora o lanstvu sa Evropskom unijom, da se tom procesu u srpskoj javnosti pristupi zdravo za gotovo. Taj proces ima svoje izazove i moramo da vidimo kako da ojaamo odgovore na njih. ceas smatra da je potrebno da se u javnosti otvori iskrenija i otvorenija debata da li je poetak pregovora kompletan spoljnopolitiki kurs zemlje ili treba dodati jo neke elemente, rekla je Mili. Drugim reima, ide li Srbija ka nato paktu i da li je za nove lanice moguno da u eu uu ako ne pristupe i ovom vojnom savezu kako, barem meni, zvui pria o najvanijem momentu nae spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Kad se budu brojali i analizirali rezultati ovih prevremenih izbora navrie se 15 godina od bombardovanja Srbije.

Ukrajina 2014.

RASPETA ILI URUENA

SLAVLJE: Kijev u rukama proevropskih demonstranata

Foto: Fonet/AP
27. februar 2014. VREME REME

Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandasta. U niu tromesenog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontrolie administrativni centar u Kijevu i poput boljevika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skuptini koju preuzima dosadanja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoruane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedita i traje napeto iekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vaingtona, preko Brisela do Moskve

akon tri meseca demonstracija, intervencija policije, upada u dravne zgrade, pregovora vlasti i opozicije ukrajinska policija je u utorak, 18. februara, uz upotrebu vodenih topova, gumenih metaka i suzavca poela da rasteruje demonstrante u centru Kijeva i to je bio poetak kraja jednog reima. Partija (vie desni pokret) Pravij sektor preko drutvenih mrea pozvala je svoje pristalice da na Majdan donesu oruje. Razvila se prava bitka na Trgu nezavisnosti, koji je nedeljama bio baza demonstranata koji su istrajavali na barikadama napravljenim od starih guma, nametaja iz okolnih zgrada i svega to gori, stvarajui vatreni zid i gust zlokoban oblak dima, a zapaljena zgrada Doma sindikata poela je da se uruava, kao to e se dva dana kasnije uruiti vlast Viktora Janukovia. Ministar odbrane Ukrajine Pavel Lebedev naredio je 19. februara da se iz Dnepropetrovska u Kijev prebaci 25. vazduno-desantna brigada, radi pojaanja odbrane skladita sa orujem. Ukrajinska Sluba bezbednosti objavila je 19. februara da priprema antiteroristiku operaciju, obzirom na to da su demonstranti prethodnih dana iz policijskih stanica na zapadu zemlje oteli 1.500 komada vatrenog oruja i oko 100.000 metaka, da je bilo upada u sedita organa mesne vlasti, slube bezbednosti, tuilatva, vojnih ustanova i skladita borbene opreme. Dogaaji su imali jednu zlokobnu zakonomernost. Kad bi se sukobljene strane o bilo emu dogovorile, usledio bi neki neoekivani dogaaj, pojavila bi se nekakva unutranja ili spoljna sila, potpuno nevidljiva, koja je vodila ka eem sukobljavanju. Tako je bilo u novembru posle

otkaza Viktora Janukovia da potpie saglasnost o asocijaciji s Evropskom unijom, (premijer Azarov je izjavljivao da se do poslednjeg trenutka nadao da e u Viljnusu sporazum biti potpisan, ali Evropljani nisu dali pare). Tako je bilo kada su specijalci Berkuta estoko razbili studentski Evromajdan, pa su se protesti vratili sa veom estinom. Tako je bilo posle donoenja zakona o ogranienju mitinga, nakon ega su Kijevljani, koji su se bili razili po kuama za novogodinje praznike, ponovo ustremili na Majdan i demonstranti poeli da zauzimaju dravna zdanja u regionima. Tako je bilo u vreme talasa hapenja opozicionih aktivista, tako je bilo i posle potpisivanja sporazuma Janukovia sa opozicijom. tri musketara Predsednik Ukrajine Janukovi i lideri opozicije Arsenij Jacenjuk (Batkivina), Vitalij Kliko udar i Oleg Tjagnibog (Sloboda) dogovorili su se 19. februara o primirju i poetku pregovora o regulisanju krize. Opoziciju su predstavljali razliiti ljudi s razliitim ambicijama. Kliko koji je na elu udar-a (Ukrajinskij demokratieskijalijans za reformi) na parlamentarnim izborima 2012. osvojio tree mesto (42 od 450 deputata), najavio je da namerava da se kandiduje na predsednikim izborima. Jacenjuk, jedan od aktera narandaste revolucije 2004, bio je guverner Nacbanke (Narodne banke Ukrajine) i ministar ekonomije. Janukovi mu je nudio premijersko mesto, ali je on odbio. Oleg Tjagnibog, lider najradikalnije meu parlamentarnim partijama Ukrajine, nacionalistike partije Svoboda, uestvovao je na predsednikim izborima 2010, ali je dobio manje od dva odsto glasova.

VREME REME 27. februar 2014.

Pad Janukovia i 5. oktobar

Za Vreme iz Kijeva

Petka, 22. februara, predsednik Ukrajine Viktor Janukovi i voe opozicije Vitalij Kliko, Aresenij Jacenjuk i Oleg Tjahnibog potpisali su u prisustvu ministara inostranih poslova Nemake i Poljske sporazum koji je trebalo da utaba put za mirno reenje borbe za vlast u Ukrajini. Svoj pristanak dale su i voe takozvanog pokreta Majdan, dakle grupa onih ljudi koji su na Trgu nezavisnosti (na ukrajinskom majdan) u centru Kijeva i u itavoj zemlji organizovali proteste protiv predsednika Janukovia. Kada sam se te veeri etao Trgom nezavisnosti, ve su nestale sve jedinice policije i specijalne jedinice Berkut. Sve strateke zgrade vlada, parlament, predsednitvo koje su do tada uvale jake policijske snage, bile su nezatiene. Povlaenje specijalnih jedinica policije bilo je, dodue, obuhvaeno Sporazumom od est taaka, ali je do te mere potpuno povlaenje policije dovelo do vakuuma moi, stanja koje je trajalo samo nekoliko sati. Jer, opozicija nije propustila ovu de fakto pozivnicu da preuzme vlast u glavnom gradu. U subotu pre podne pokret Majdan poeo je da zauzima dravne zgrade. U parlamentu je odrana vanredna sednica, a predsednik Janukovi je prethodne noi napustio Kijev u pravcu istone Ukrajine. Ve u subotu uvee Janukovieva vlast u Kijevu bila je prolost. Za predsednika parlamenta bira se Aleksandar Turinov, a Arsen Avakov za ministra unutranjih poslova. Ubrzo zatim Turinov preuzima i funkciju predsednika drave. Obojica su poverenici Julije Timoenko, voe opozicione partije Otadbina. Poslanici parlamenta takoe izglasavaju da se Timoenkova odmah pusti na slobodu iz zatvora u Harkivu. Biva predsednica vlade provela je dve i po godine u zatvoru, poto je pod Janukoviem u spornom sudskom procesu bila osuena na sedam godina robije. Kada je u subotu i kijevska policija prela na stranu opozicije, poela su intenzivno da naviru seanja na 5. oktobar 2000. godine, kada je u Beogradu pao Slobodan Miloevi. I parlament u Beogradu uvale su tada tek nedovoljne policijske snage, iji borbeni moral jedva da je mogao da se poredi sa revnou, sa kakvom je policija intervenisala protiv demonstracija 1996. zbog falsikovanja lokalnih izbora u Srbiji. Ovih dana mnogi aspekti preuzimanja vlasti u Ukrajini, ba kao i nejedinstvo opozicije, koju u sutini povezuje samo neprijateljstvo Ova trojka, meutim, oito nije vodila masu na Majdanu, ve joj se pre ili posle povinovala. Janukovi je vodio klijentelistiku Partiju regiona, koja ga je sluala dok je morala, a onda se rasula. uline borbe Varljivo primirje prekinuto je u etvrtak, 20. februara, ujutro. Policija, koja je imala gumene metke i opremu za razbijanje oko 3000 demonstranata u zoru je iznenada poela da se povlai sa vatrenih barikada na trgu Majdan. Policijski

prema Janukoviu, podseaju na nedelje i mesece posle 5. oktobara u Beogradu, gde je dos-ova vlast veoma brzo poela da pokazuje znake raspada. Ali prvo drastine razlike izmeu dva prevrata. U Beogradu je tokom pliane revolucije stradao jedan demonstrant, a njegova smrt ne dovodi se u vezu sa sukobom sa policijom. U Kijevu je poginulo oko 80 ljudi, meu kojima su i policajci. Najgori su bili snajperisti, pri emu u ovom trenutku nije jasno, ko im je izdao nareenje da otvore vatru i ko je sve pucao. ak i meunarodne institucije priznaju da redovna policija nije izdala komandu snajperistima da otvore paljbu. Nasilje bi uvek nanovo eskaliralo dan nakon nekog postignutog sporazuma, koji je trebalo da smiri situaciju (zakon o amnestiji, primirje). Zato se i postavlja pitanje, ko je mogao da ima interes da doe do takvog nasilja, koje je na kraju dovelo do pada Janukovievog reima. Razlikuje se i povod za masovne proteste. U Beogradu bila je to reakcija na pokuaj Slobodana Miloevia da opet falsikuje izbore, ovoga puta predsednike; u Kijevu su protesti poeli, jer Janukovi nije hteo da potpie Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom. Nasilniko i neprimereno guenje studentskih protesta u novembru izazvalo je opsadu Majdana i masovne proteste, prilikom ega su znaajnu ulogu imale ukrajinske ultranacionalistike trupe (za razliku od Beograda), a politika opozicija je tek potom uskoila na voz koji je ve krenuo. Zajedniko i jednom i drugom dogaaju je nekritiko izvetavanje mnogih stranih medija, koji su ukrajinske opozicionare doarali kao proevropske heroje, a Janukovia kao proruskog zlotvora. Ali, u Ukrajini nema dobrih, ve ima samo manjih ili veih zlotvora. Kako pie u Geteovom Faustu reie se jednog zlotvora, ostali su zlotvori. Janukovi sporazum sa eu valjda nije potpisao samo zato, to tada ni eu ni mmf nisu bili spremni da izbroje novac koji je Ukrajini bio potreban ne bi li izdrala pritisak Rusije. Zajedniko i Kijevu i Beogradu je i posvaanost opozicije. Pitanje je da li e posle narandaste revolucije od pre deset godina Julija Timoenko dobiti drugu ansu. Njen stalni sukob sa bivim predsednikom Juenkom doveo je Janukovia na vlast. Osnovu za razmirice predstavljala je nejasna rade, a policija ih je potisnuta u oblinji Marinski park. Iz Vrhovne rade u etvrtak ujutru poela je vanredna evakuacija deputata i slubenika. U centru Kijeva izmeu Trga nezavisnosti i zgrade Vrhovne rade u krugu od jednog kilometra u kome se nalaze vladine zgrade vladao je haos ulinih borbi. Broj mrtvih narastao je do brojke 82, a broj ranjenih preao 600. To je i procentualno veliki broj rtava, s obzirom na to da je po inae prilino preciznom izvetavanju petrogradskog Komersanta u tim
27. februar 2014. VREME REME

izvetaji govore da je dvadeset policajaca ranjeno kamenicama, molotovljevim koktelima i bojevom municijom dok su pokuavali da kontroliu masu. Kad je policija poela da se povlai, radikalni elementi krenuli su da juriaju da bi narednih sati bili koeni automatskom i snajperskom vatrom. Svetske televizijske mree prenosile su uobiajeni rijaliti koji su podsticale kao i u drugim proleima. Kamere su beleile kako ljudi na ulici padaju i krvare. Demonstranti su jednog trenutka doprli do Vrhovne

podela ovlaenja izmeu premijera i predsednika utemeljena u Ustavu iz 2004. godine, koji sada ponovo treba da stupi na snagu, a to zapravo predstavlja korak unazad na putu Ukrajine ka eu. Ve e kampanja za predsednike izbore pokazati da li su nekadanji opozicioni politiari neto nauili iz svojih greaka. Tokom itavog konikta istok Ukrajine pod ruskim kulturnim uticajem i privredno vezan za Rusiju bio je miran, ne na poslednjem mestu zbog uticaja oligarha. Na tome moe da ostane, ukoliko novi vlastodrci u Kijevu odustanu od nasilne ukrajinizacije ovog dela zemlje. Da li e biti toliko mudri jednako je upitno, kao i sposobnost novih-starih monika da izvedu Ukrajinu iz privredne i socijalne krize za koju odgovornost snosi i bivi oligarh Julija Timoenko.
CHRISTIAN WEHRSCHTZ, DOPISNIK ORF-A ZA BALKAN

SVE SE VRTI OKO MAJDANA: Ukrajina posle prevrata

Foto: Fonet/AP

posredovanje i poputanje Pre zbog opasnog razvoja situacije nego zbog stranih verbalnih opomena, izgleda da je u tim trenucima u vladajuoj nomenklaturi bilo estokih sporova oko toga da li da se uvede vanredno stanje na 30 do 60 dana, kako je traio javni tuilac Viktor Ponka. Zamenik naelnika Generaltaba Ukrajine Jurij Dumanskij podneo je ostavku zbog toga to se vojska uvlai u unutranji konikt. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je pred kamerama ubeivao opozicionare da prihvate sporazum s Janukoviem, jer e u suprotnom biti uvedeno vanredno stanje i radie preki sudovi i svi e oni biti mrtvi. U petak 21. februara pre podne zavreni su pregovori o regulisanju politike krize, u kojima su uestvovali predsednik Ukrajine Viktor Janukovi, pomenuta opoziciona trojka, predstavnici eu, efovi diplomatija Poljske, Nemake i Francuske, Radoslav Sikorski, Frank Valter tajnmajer i Loran Fabijus. U pregovorima je uestvovao, ali potpisivanju sporazuma nije prisustvovao niti na sporazum paraf stavio, Putinov opunomoenik za ljudska prava Vladimir Lukin,

sukobima s opozicione strane uestvovalo oko 10.000 ljudi. Broj demonstranata u tromesenom periodu je inae dosezao milion (po opoziciji), odnosno 100.000 (po policiji) u vreme ruenja Lenjinovog spomenika 8. decembra 2013. (Videti okvir) Zaotrile su se reakcije nato, sad, Nemake i eu uobiajene u takvim prilikama uz zahteve da se situacija smiri i da se izbegavaju rtve i prekomerna sila i da se vojska i policija povuku iz Kijeva. Zapadni politiari su uobiajenom retorikom branili pravo naroda na mirne
VREME REME 27. februar 2014.

demonstracije, nasuprot slikama koje su govorile drugaije. Ruska diplomatija je osuivala porast nasilja uz preutno pristajanje zapadnih politiara i njihovo odbijanje da osude i agresivne akcije radikalnih demonstranata u Ukrajini i najavljivala da e o tome dokumentaciju dati na uvid oebs-u. Evropska unija odluila je 20. februara da uvede sankcije koje ukljuuju zabranu izdavanja viza i zamrzavanje imovine odgovornima za nasilje u Ukrajini. Mislili su na Janukovieve ljude.

10

inae pripadnik opozicije u Rusiji, nekadanji ruski diplomata u sad. U izjavi za javnost tog dana u 12:47 Viktor Janukovi saoptava da je radi uspostavljanja mira posle traginih zbivanja pristao na predsednike izbore najkasnije u decembru 2014 (predsedniki mandat mu je isticao u maju 2015), povratak na Ustav iz 2004, prema kome predsednik ima manja ovlaenja, preraspodelu vlasti. revolucionarni majdan nee sporazum Na mitingu na Majdanu, na kome su lideri 21. februara uvee saoptavali rezultate pregovora, jedan aktivista je prekinuo Vitalija Klika i uz skandiranje znaajnog dela od ukupno 20.000 prisutnih traio da Janukovi do subote u 10 asova podnese ostavku, zaklevi se da e u suprotnom orujem poi po njega. Parlamentu Ukrajine podnet je (takoe 21.) i projekt zakona o impimentu predsednika Ukrajine Janukovia. Sledeih sati vladajua nomenklatura je pala kao kula od karata, a branioci Majdana su oslobaali nadletva, rezidencije i ostalo. Smenjen je ministar spoljnih poslova Leonid Koar. Policije nije vie bilo na ulicama. Ministar odbrane Pavel Lebedev hitno je odleteo na Krim ne prenevi ni na koga svoja ovlaenja. Na aerodromu uljani bilo je registrovano 80 letova za vip-persone. Prema istim izvorima na londonski Hitrou prizemljio se avion koji pripada Rinatu Ahmetovu, ukrajinskom oligarhu, kralju elika, vlasniku ahtojora, koji je navodno nansirao Viktora Janukovia. Mediji javljaju da je desetak bivih ukrajinskih funkcionera pobeglo u Austriju. U Radi se videlo da je pod uticajem sloma reima ili revolucionarnog nasilja poela da se raspada Partija regiona. Za prve odluke koje je diktirala opozicija glasalo je 236 od 500 poslanika, dodue u atmosferi kozake skuptine. Predsednik parlamenta Volodimir Ribak nije prisustvovao sednici, a kasnije je podneo ostavku zbog zdravstvenih razloga, a Janukovi je tvrdio da ga je na izlasku iz Skuptine zapravo prebila revolucionarna garda. Vrhovna rada je nekoliko sati po potpisivanju sporazuma vlasti i opozicije
27. februar 2014. VREME REME

Evromajdan 20132014
Datum 21.11.2013. 24.11.2013. 30.11.2013. 01.12.2013. 08.12.2013. 18.12.2013. 22.12.2013. Dogaaj Protest zbog nepotpisivanja ugovora o asocijaciji s eu, prvi mitinzi "Narodno vee", masovne etnje i miting na Majdanu Rasterivanje "Evromajdana", miting na Mihajlovskoj ploadi Zauzimanje gradske kue Kijeva i sindikata Uklanjanje spomenika Lenjinu u Kijevu Potpisivanje rusko-ukrajinskog dogovora o investicijama "Narodno vee", formiranje pokreta narodnog jedinstva "Majdan" Protest protiv pootravanja niza zakona u Vrhovnoj radi Poetak nereda u centru Kijeva, pokuaj probijanja ka Radi broj uesnika protesta po podacima po podacima opozicije policije 2000 100.000 15.000 800.000 1.000.000 30.000 200.000 50.000 5000 500.000 100.000 5000 5000 10.000 4000 50.000 100.000 200.000 10.000 20.000 20.000 2000 50.000 2500 40.000 100.000 20.000 8000 2500 100.000 50.000 5000 2500 2500

12. 1. 2014. "Narodno vee" 16. 1. 2014. 19. 1. 2014.

22. 1. 2014. Prve rtve meu demonstrantima Hapenje aktivista "Automajdana", 23. 1. 2014. zauzimanje administrativnih zdanja u Regionima 28. 1. 2014. Ostavka premijera Nikolaja Azarova 31. 1. 2014. Izmena zakona od 16. januara 6. 2. 2014. 9. 2. 2014. 16. 2. 2014. 1819. 2. 2014. Miting za vraanje Ustava iz 2004. "Narodno vee" Osvajanje zdanja administracije Kijeva Sukobi u Kijevu, osvajanje sedita oblasnih administracija u regionima, pogibija 26 ljudi

20. 2. 2014. Novi sukobi u Kijevu, poginulih 70

11

BITKA ZA KIJEV: Uline borbe i uvari Majdana

Foto: Fonet/AP

izglasala jo jedan zakon o amnestiji uesnika demonstracija i amandmane na krivini zakon na osnovu koga je odmah putena iz zatvora biva proevropska premijerka Julija Timoenko, osuena inae zbog tetnih ugovora s Rusima o gasu. Izala je iz zatvorske bolnice u Harkovu gde se nalazila na leenju, iz kolica govorila pristalicama na trgu Majdan, slavei heroje Majdana i najavivi svoju predsedniku kandidaturu. Neki su joj aplaudirali, a neki zvidali. Neki bi i nju lustrirali. potera po zemlji bezvlaa Predsednik Janukovi je u noi izmeu petka i subote 21/22. napustio svoju vilu u Meigorju podno Kijeva, to je nova vlast tumaila kao predaju. U subotu 22. on se pojavio na jednoj lokalnoj tv stanici i govorio o tome da je u Kijevu izvren pu, da nee nita potpisivati s banditima koji teroriu Ukrajinu. Dotadnju opoziciju, koja je u tim trenucima ekspresno preuzimala vlast u Kijevu i zapadnoj Ukrajini, uporedio je s nacistima i tvrdio da oni zabranjuju partije Komunistiku partiju, Partiju regiona da biju ljude, da spaljuju kue i kancelarije, da je vie od 200 kancelarija Partije regiona u Ukrajini uniteno. U Meigorju podno Kijeva branioci Majdana su za kartu od tri grivnje proputali graanstvo da razgleda Janukovievu dau, kao to su 1989. u Rumuniji revolucionari pokazivali dvorac aueskua. Parlamentarna frakcija Partije regiona, u saoptenju na partijskom sajtu 23. februara, osuuje bekstvo i maloduje svog dotadanjeg efa Janukovia. Kae da je milionska partija postala talac jedne korumpirane familije... U parlamentarnoj grupi Partije regiona od 205 poslanika ostalo je 130. Kad je nekoliko dana kasnije u Kijev dola evropska komesarka za spoljne poslove Ketrin Eton, voa te frakcije joj je rekao: Na poloaj nije jednostavan, mi kao opozicija radimo pod nianom automata. Ne mislim da je ovo demokratija... Prestrojeni poslanici Vrhovne rade odluili su da novi predsednik ukrajinskog parlamenta bude Oleksandar Turinov (Batkivina, bio ef slube bezbednosti

VREME REME 27. februar 2014.

12

Bitka za Lenjinov spomenik

Za Vreme iz Beranska

Dok u Kijevu oslobaaju Juliju Timoenko, raspisuju poternicu za Viktorom Janukoviem, dok nova vlast usklauje poteze sa Briselom, u Donjecku, Krimu i Zaporokoj oblasti kraj puteva je postavljeno na hiljade bilborda sa natpisom Stop Majdan. I ovde je bilo manjih proevropskih protesta inspirisanih dogaajima u Kijevu, ali je broj protivnika Majdanskog prevrata koji su demonstrirali na ulicama uglavnom bio vei. Ovaj deo Ukrajine koji je verski, kulturoloki i ekonomski okrenut Rusiji smatra se uporitem u Kijevu svrgnutog predsednika Janukovia. U Beransku, malom gradu na jugoistoku zemlje u Zaporokoj oblasti, ivot se odvija normalno. Ipak, osea se napetost. Svi prate vesti, dnevnici se gledaju i u kaima. Prava panika pogodila je ovaj gradi na samo jedan dan. Zbog najave o moguem iskljuenju interneta u Ukrajini, kao i blokadi saobraaja iz Donjecka, koji je glavni snabdeva Beranska, u etvrtak prole nedelje ceo grad bio je na nogama. Ispred bankomata formirali su se ogromni redovi, usledila je navala na supermarkete kao da je ratno stanje, nekoliko sati kasnije rafovi sa hranom bili su gotovo prazni, nije bilo vode za pie. Diskutovalo se o zatvaranju kola i vrtia, a mnogi roditelji nisu dozvolili svojoj deci da posle nastave ostanu u gradu. Ve sledeeg dana panika je prola. I u Beransku se vidi podeljenost Ukrajine. Protesti se organizuju svakog dana, na dva razliita mesta. Jedan na glavnom gradskom trgu, a drugi u parku. Jedni zahtevaju promene i podravaju uesnike protesta u Kijevu, drugi se tome protive. Incidenata do sada nije bilo. Oba protesta zajedno u gradiu sa 115.000 stanovnika obino ne broje vie od sto u vreme Julije Timoenko) i da privremeno preuzme predsednika ovlaenja. Predsedniki izbori raspisani su za 25. maj. Zapadni politiari su brzo priznali faktiko stanje. Ukrajinski mediji su javljali o poteri za Janukoviem i za jo 49 Janukovievih saradnika, meu kojima i za ministrom policije Vitalijem Zaharenkom, onim koji je u vreme pretnji antiteroristikom operacijom objavio da je policiji podeljena municija (neki ukrajinski mediji spekuliu da je s grupom telohranitelja iz jedinice Solokniki otiao u Belorusiju, to nije potvreno). Javljano je da je Janukovi pokuao da pobegne u Rusiju sa aerodroma u Donjecku, ali da ga nije pustila carina. Onda je Arsen Avakov, novi ministar policije koji je, inae, u toku sukoba javno govorio da e demonstranti upotrebiti oruje protiv policije, izjavio da je

uesnika. Veina graana dri se po strani i strahuje od nekog Kijevskog scenarija. Pro-Majdan demonstranti zahtevaju od poslanika gradskog vea koji su lanovi Janukovieve Partije regiona da napuste tu partiju, trae da se graanima svake nedelje podnose izvetaji o potronji gradskog budeta. Trae takoe da se ukloni Lenjinov spomenik, koji dominira primorskim etalitem. Demonstranti ga merkaju, kao da trae najlaki nain da ga srue. ini se da se plae da ne zaostanu za revolucijom u ostalim ukrajinskim gradovima, da ne ostanu zaboravljeni predaleko na istoku, predaleko od Zapada. uje se povremena vika: Slava Ukrajini! Dole lani idoli! Odmah za njima dolazi i oko dvesta antimajdanski raspoloenih graana da stane u zatitu spomenika. Jedan od zatitnika objanjava: Ako uklanjanje spomenika vidite kao korak ka demokratiji, ta je sledee? Proglaenje obaveznog ukrajinskog jezika? Univerzalno katolianstvo? Razumem elju da se ide u Evropu. Ali da li je Evropi potrebna zemlja koja se odrie sopstvene istorije? Mladi sa suprotne strane govori: Ukrajina je naa drava. Kijev je naa prestonica. Ako mislite drugaije, put pod noge, pokazujui dramatino ka istoku, u pravcu Rusije. Gospoa koja je samo prolazila pored te itave guve, pogledala je u gomilu ljudi kao da nisu svesni ta rade, i zajedljivo dobacila: Sad ratujemo i protiv spomenika? Gradonaelnik Beranska navodno je najavio uklanjanje spomenika, prenose lokalne novine Biznis (rus. ). Vlast po svaku cenu eli da izbegne kijevski scenario, ali oigledno zanemaruje injenicu da je za razliku od Kijeva, veina stanovnika Beranska proruski orijentisana. Na internet organa vlasti u Kijevu izaziva sumnju, da situacija u Ukrajini predstavlja ugroavanje interesa Rusije i da je opasna za ivote i zdravlje ruskih graana u Ukrajini. Medvedev ponavlja da je Rusija spremna da produi saradnju s Ukrajinom, ali da nema nikoga s druge strane telefona. U Moskvi se skupljaju potpisi za prisajedinjenje Krima Ruskoj Federaciji. Pokretai inicijative pominju da moe da se desi da Ukrajina oruano intervenie na Krimu, kao onomad Gruzija u Junoj Osetiji. Ruski savet Federacije raspravlja o davanju ruskog dravljanstva graanima Krima... Svi su zapravo ekali ta e rei Vladimir Putin, koji je 21. februara pred zatvaranje Zimskih olimpijskih igara u Soiju razgovarao sa stalnim lanovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije o situaciji u Ukrajini. Sastanku je prisustvovao
27. februar 2014. VREME REME

Janukovi poslednji put vien 23. februara u regionu Balaklava na Krimu, gde je okupio pripadnike vlastitog obezbeenja i rekao im da izaberu hoe li da ostanu sa njim, pa se potom s preostalom pratnjom uputio ka nepoznatoj destinaciji, gasei sve sisteme komunikacije... Prenoene su zatim glasine i demantiji da je Janukovi vien u buhti Kazaej, na jahti Bandido (koja po drugima uopte tu poslednjih dana nije viena); da su ga stanovnici Balaklave videli u jedinici ete ruske mornarike peadije crnomorske ote rf na desantnom brodu Azov, to je preko ruske agencije ria novosti (24.) demantovao neimenovani izvor iz ruske Crnomorske ote... rusko slovo Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je 24. februara da legitimnost niza

13

DALEKO JE KIJEV: Proevropske demonstracije u Beransku

Foto: Dragana Prica

portalu grada Berdyansk.biz vodi se rat komentarima izmeu proruski i proevropski orijentisanih stanovnika. Obraajui se protivnicima Majdana, jedna ena ih prekoreva: Za nekoliko godina bie vas sramota to ste velike patriote, koji su izgubili svoje ivote, zvali izdajnicima sopstvene zemlje. Sa druge strane, taj patriotizam se osporava i izraava se nepoverenje demonstrantima, osporava se potreba za takvim postupcima u Beransku. Aludirajui na polemiku oko Lenjinovog spomenika jedan od internet-boraca pie: Kako verovati ljudima kojima je prva stvar na listi prioriteta da unite, a ne da grade? U Beransku glavne ulice nose ime Karla Marksa, Roze Luksemburg i Vladimira Lenjina. Na Stop Majdan protestu ispred spomenika ukrajinskim borcima u Drugom svetskom ratu, uglavnom stariji i sredoveni ljudi bez velike buke izraavaju svoje nezadovoljstvo, drei svee i govorei Vratite nam nae mueve, Vratite nam nae sinove vojnike i policajce iz Beranska koji su bili na dunosti u Kijevu. Prethodno je objavljena vest o smrti pripadnika policijskog bataljona iz Beranska Sergeja Spiaka. Svi protesti zavravaju se izvoenjem ukrajinske himne, uesnici se mirno razilaze. itav dravni vrh: premijer Dmitrij Medvedev, predsednik dravne dume Sergej Narikin, ministar unutranjih poslova Vladimir Kolokoljcev, ministar odbrane Sergej ojgu, direktor Federalne slube bezbednosti Aleksandar Bortnikov, direktor spoljne obavetajne slube Mihail Fradkov... Istraivanje Sveruskog centra za istraivanje javnog mnjenja poetkom februara je pokazalo da je 70 odsto graana protiv meanja Rusije u konikt izmeu vlasti i opozicije u Ukrajini poto je to stvar naroda te drave, dok 15 odsto smatra da je Rusija duna da pomae reimu u sluaju pokuaja nezakonitog preuzimanja vlasti od strane opozicije, a etiri odsto smatra da Rusija treba da pomae ukrajinskoj opoziciji. Rusija je 23. februara pozvala svog kijevskog ambasadora na konsultacije, a
VREME REME 27. februar 2014.

S obzirom na malu poseenost i jednog i drugog protesta, ini se da ne postoji mogunost za promenu u bilo kom pravcu. Svi su se ve navikli da svakog radnog dana u 11 sati i svake subote i nedelje u 17 sati vide dvadesetak ili vie demonstranata sa zastavama Evropske unije, a na nekom drugom mestu drugu grupu ljudi, sa drugaijim zahtevima. Graani nekad zastanu, posluaju, pogledaju, ali uglavnom se ne zadravaju. Preovladava strah od izjanjavanja. ta ako izaberu gubitniku stranu? Do pre nekog vremena mnogi bi verovatno jasno i glasno rekli da su za Janukovia, za Rusiju. Ali danas je drugaije, rtve protesta u Kijevu nisu ostavile ravnodunim ni graane Beranska. A i krajnji ishod protesta pokazao im je da je, bar na nivou drave, pobednika strana ipak Evropska unija. Naroito stariji graani strepe od mogue prinudne asimilacije istoka sa zapadom, uvoenja obaveze ukrajinskog jezika, koji oni, osim u kolama, nikada nisu koristili. Mnogi se bune i prosto zbog same potrebe da biraju stranu. Metafora o ukrajinskoj klackalici izmeu istoka i zapada izgleda nije primenjiva samo na dravnom nivou, ve i na nivou svakog mesta pojedinano. Na koju stranu e teina prevagnuti, a da pritom ne smrvi sve ispod sebe?
DRAGANA PRICA

ranije odloila realizaciju naredne trane za kupovinu ukrajinskih hartija od vrednosti. ruske pare Ukrajina je trebalo da 17. februara emituje evroobveznice za dve milijarde dolara, ali to zbog krize nije uinila. Ruski ministar nansija Anton Siluanov u intervjuu za Blumberg: Ima mnogo pitanja o tome kako bi ta sredstva bila iskoriena i kako bi bila vraena... Siluanov procenjuje za Bloomberg da intervencije ukrajinske centralne banke radi podrke grivnji mogu da potroe preostale ukrajinske devizne rezerve. Pojedine agencije prenose procene ekonomista da e grivnja morati da devalvira za 49 odsto u odnosu na dolar. Zapadnjaci su se jako ljutili na Putina, koji se s Janukoviem prole godine sreo

devet puta, prebacujui mu da je ucenio i kupio Ukrajinu obeavi kredit od 15 milijardi dolara. Moe biti da je Rusija samo spasavala dunika. Kada je Moskva kupila prve ukrajinske obligacije od tri milijarde dolara s kamatom od pet odsto godinje, znaajni deo novca iz budeta Ukrajine je dodeljen Na ogazu, koji je do sredine februara isplatio 1,28 milijardi dolara duga (praktino polovinu duga za gas 2013). Ruske ekonomske analitiare trenutno obespokojava to to e ukrajinska plaanja za gas biti odloena na due vreme, a ukidanje dostave gasa Ukrajini je sloeno. Osim toga, nestabilnost predstavlja opasnost za tranzit gasa ka eu, ne samo zbog politike krize, i posledinog neplaanja Gaspromu, ve i zbog toga to Ukrajina nema novac za remont svojih gasovoda, kojima, ako ne bude

14

POTPISIVANJE SPORAZUMA: Vitalij Kliko, Oleg Tjagnibog, Viktor Janukovi i Arsenij Jacenjuk
Foto: Fonet/AP

skorih rekonstrukcija, mogu pretiti ozbiljne havarije. Cena za gas e u Ukrajini po ruskim prognozama ve u aprilu porasti za treinu, na 400 dolara po kubnom metru. Jedan od lanova Janukovieve vlade koji nije pobegao, Jurij Bojko, 22. februara je saoptio da glavna ukrajinska preduzea za snabdevanje energijom rade normalno, da e Ukrajina u potpunosti obezbeivati ispunjavanje preuzetih obaveza to se tie nehavarijskog snabdevanja gasom i druge meunarodne ekonomske obaveze prema eu i Carinskom savezu. u kaznaejstvu enjeg net Kako? Krvavi dogaaji koji su odneli vie od 80 ivota ne samo da su doveli Ukrajinu na ivicu graanskog rata, ve su i paralizovali inae kripeu ekonomiju. Agencije S&P i Moodys i Fitch snizile su rejting Ukrajine do ivice ccc+, Caa2 i ccc, sve tri s negativnom prognozom. Rizinijima se ocenjuju samo ekonomije Argentine i Venecuele. Proizvodnja elika (glavna stavka ukrajinskog eksporta) smanjena je u januaru za osam odsto. Vrilac dunosti vice-premijera Ukrajine Aleksandar Vilkul naredio je 24. februara Ministarstvu infrastrukture, Ministarstvu regiona, Ukrzaliznici (dravnoj

kompaniji eleznikih pruga) da obustave sva plaanja osim plata zaposlenima. U toku krize Ukrajina je potroila oko tri milijarde dolara deviznih rezervi, smanjila ih na 17,8 milijardi. Po raunu banke Morgan Stanley, to je dovoljno za pokrie uvoza za dva meseca. Do kraja 2014. Ukrajina treba da servisira 6,5 milijardi dolara duga, i treba joj jo 6,5 milijardi za pokrie tekueg decita. To je 13 milijardi. ef Komiteta za inostrane poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok rekao je za tv stanicu 1+1 da Ukrajina moe da rauna na nansijsku pomoi eu od 20 milijardi dolara. Agencija Rojters citira ekonomiste koji kau da to nee ii ba lako. Po obiaju, Evropska komisija razmatra razliite opcije, lobira za meunarodni paket za kratkoronu, srednjoronu i dugoronu podrku ukrajinskoj ekonomiji. Nadaju se i da e mmf u komplikovanoj situaciji biti manje rigidan. Mmf je ugovor o 15,5 milijardi dolara zajma za Ukrajinu 2010. prole godine suspendovao zato to ukrajinska strana nije sprovela ugovorene reforme da ukine dotacije za gas stanovnitvu i da pusti da grivnja slobodno pada. Da li e to sad uiniti revolucionarna vlast u izbornom periodu? revolucionarna garda Pred tim nevoljama revolucionari s Majdana za sada samo mogu da izlivaju bes, a to je plodno tlo za jednu silu koja

je u ovim dogaajima isplivala na povrinu. Do je Desni sektor Pravij sektor, koji okuplja nekoliko ukrajinskih ultradesniarskih grupa kao to su Trident, Patrioti Ukrajine, Beli eki, Ukrajinska nacionalna skuptina, Ukrajinska samoodbrana, pa i neke grupe za zatitu ljudskih prava. Formiran je krajem 2013. i postao udarni protagonista sukoba u januaru 2014. kada ga je biva vlast optuila da je pozvao svoje lanove da na Majdan donesu odbrambeno oruje kao to su, na primer, puke i molotovljevi kokteli. Sarauje sa aktivistima Evromajdana, mada ne podrava lanstvo Ukrajine u eu, koju smatra tlaiteljem evropskih nacija. Britanski Indipendent u reportai iz Kijeva zahvaenog revolucijom opisuje kako je izvesni Bandarenko, koji sada hapsi po Kijevu i opisuje sebe kao Samodbranu Majdana, ranije pozivao na borbu protiv komunista, Jevreja i Rusa. Sada mister Bandarenko kae: Ta stvar o Jevrejima je reena pre godinu dana i moda nije tano interpretirana, ali mi smo svakako spremni da se borimo protiv komunista i Rusa. Njihov uspon kao u ogledalu odslikava rovitost sistema. Aleksandr Muko, lider Desnog sektora u gradu Rovno, pretio je tokom protesta: Ako ta kopilad (policija) nee da stane, mi emo ui u kasarnu, uzeti tenkove i borna kola i ii emo u Kijev. U Kolo narodnog poverenja (branioci
27. februar 2014. VREME REME

15

POBEDA: Julija Timoenko na mitingu u Kijevu i Vitalij Kliko sa Ketrin Eton, ecom diplomatije EU
Foto: Fonet/AP

Evromajdana) ulaze ljudi iz Desnog sektora, vladika Stefan iz Duhovne rade Majdana, a od vojnika avganistanaca Oleg Mihnjuk. Oni sada diktiraju tempo lustracije. Aktivisti Majdana formulisali su kriterijume za izbor narodnih predstavnika to ne mogu biti najbogatiji ljudi, rukovodioci organa izvrne vlasti ili radnici u administraciji predsednika u poslednjih pet godina. Na jednoj fotograji vidi se grupa maskiranih ljudi kako stoji ispred nekog nadletva pored stoia s laptopom na kome pie Na uslov, svi na poligraf... Na drugoj strani nacionalnog spektra na veb-sajtu desniarske grupe Oplot

Vrhovna rada
Ukrajinski parlament Vrhovna rada ima 450 poslanika izabranih 28. oktobra 2012. U Radi postoje sledee poslanike grupe: Partija regiona* Batkivina UDAR Sloboda Komunistika partija Ukrajine Nezavisni
* Posle pada Janukovia Partiji regiona ostalo je 130 poslanika

205 89 42 36 32 43

(Uporite), koja sebe opisuje kao borilaki klub, pie: Jue smo uhvatili demonstranta i odsekli mu uvo. Organizacija Oplot sada nije u milosti, protiv lidera Jevgenija ilina, koji je 22. februara predloio na skupu Partije regiona u Harkovu da se formiraju i naoruaju narodne druine, novo ministarstvo unutranjih poslova Ukrajine pokrenulo je krivini postupak. Indipendent citira generala Viktora Palivodu, nekadanjeg efa vojne bezbednosti, koji kae da je prethodna vlast koristila takozvane tituke, grupe provokatora, ljude bez moralnih principa kojima oajniki treba novac. Grupe su nazvane po Vadimu Tituku koji je snimio lm o tome kako bije novinare koji izvetavaju s Janukovievog mitinga. Gospodin Tituko sada protestuje zbog toga to ga slikaju kao bezumnu neuravnoteenu osobu. Ne, to je pogreno. On sada podrava opoziciju. O tome kakvi e naredni izbori biti nema sumnje, dok u vazduhu lebdi pitanje da li su nove vlasti sposobne da zaustave razlivanje konikta. strah i trepet Nalivajenko, opunomoenik Vrhovne rade Ukrajine za kontrolu Slube bezbednosti, 22. februara izjavio je da su slubu napustili svi dosadanji elnici, koji su nestali i iskljuili telefone, da su regionalni centri ostali bez veze, bez

rukovodstva, bez plana zaite nuklearnih objekata, elelektrine centrale Dnjepro i svega ostalog. Pravi sektor, koji je sada u kontrolnom telu policije, a iji je cilj nacionalna revolucija koja e poistiti sve aktuelne elite, ukljuujui i opozicione, sada je popularan brend, a njen lider Dmitrij Jaro je ve najavio da razmilja da se kandiduje za predsednika. Politiki analitiar Volodimir Fesenko ih poredi s boljevicima 1917. koji su posle Oktobarske revolucije izgubili izbore za Ustavotvornu skuptinu. Politikolog kae da Dmitrij Jaro, i pored popularnosti meu onima koji podravaju Majdan, s rivalom na desnici, Slobodom, moe da deli pet odsto glasova, a moda i 15-20 odsto. Da li e se i u ovom sluaju kao i u sluaju Slobode pokazati da nita ne omeka stav radikala kao sedite u parlamentu? Neto tu mirie na nevolje u bliskoj budunosti. Lider Socijaldemokratske narodne skuptine (koja je ukljuena u Desni sektor) Igor Krivoruko na pitanje: Zar ne mislite da e budunost zemlje da odlue bez vas?, odgovara: Mi ne sumnjamo da e pokuati da varaju. Ipak, mislim da se plae za nadgledanja s Majdana... Njihova iskljuivost produava politiku konfrontaciju. Na zapadu zemlje u sedita Partije regiona upadaju maskirani ljudi i trae spiskove onih koji su ili na mitinge protiv Evromajdana. Partija

VREME REME 27. februar 2014.

16

EKA SE POTEZ MOSKVE: Ruska Crnomorska ota

Foto: Fonet/AP

Sloboda trai da se zabrane Partija regiona i Komunistika partija. Kuu sina sekretara kp zapalila je grupa od dvadesetak ljudi s maskama, navodno u okviru akcije vraanja narodu opljakanog. To revoluciionarno nasilje se sada slavi. ef kijevske administracije Vladimir Makejenko podrao je narodnu inicijativu za izgradnju spomenika Nebeskoj stotini i herojima Majdana. otpor evromajdanovcima Ukidanje steenog prava u istonim krajevima poveava podozrenje i uznemirenje. Uz to Komunistika partija izdala je saoptenje protiv pogromake politike, rata spomencima i ruenja antifaistikih spomenika. irom Ukrajine srueno je 80 spomenika Lenjinu. Aktivisti Majdana odneli su dva spomenika u poseban park van centra grada poetkom decembra monument Lenjinu, a ovih dana spomenik boljeviku Manuilskom, dopisavi na pijedestalu Organizator Golodomora. Na istoku oko toga rastu tenzije. U Donjecku se 23. februara na glavnom trgu

Drugovka Oktobarski okupilo nekoliko hiljada ljudi na vest da dolaze autobusi sa aktivistima Evromajdana. U Donbasu su kipele strasti i letela jajca, izvetava list Donbas. Grupa Samodbrana Donjecka deura naoruana motkama pored spomenika Lenjinu. Nose zastavu Donjeckaja republika i zaustavljaju automobile koji im zapadnu za oko. Komunistika partija je izdala proglas: Nas bolje miliona! Harkov eto mi! Harkovani ustajte u zatitu Harkova! U Mariupolju oko etiri stotine demonstranata studenata i kozaka na mitingu ispred Dramskog teatra nosilo je plakate Njet nacizmu!, Ustaj, ogromna zemljo!, Zaitimo nau zemlju! i vikali da e u sluaju okupacije banderovaca uzeti oruje u ruke. Redarima raznih inova (desjatnikam i sotnikam) naredili su da se rasporede po perimetru trga da spree masovne nerede. od harkova do sevastopolja Vrhovna rada slua nacionaliste: 23. februara glasovima 232 deputata izmenila je Zakon o jezikoj politici koji je na snazi od 10. avgusta 2013, po kome je ruski jezik dobio status regionalnog jezika, to negativno odjekuje na istoku zemlje u

Harkovu Donjecku, Hersonu, Nikolaevsku, Zaporoju, Sevastopolju, Dnepropetrovsku, Lugansku... Veina delegata u Harkovu nosila je georgijevske lente i zastave Ukrajinskog fronta, bilo je i gubernatora iz Harkova, Donjecka i funkcionera Autonomne Republike Krim... Skup deputata istonih i junih oblasti Ukrajine i Krima u Harkovu doneo je rezoluciju po kojoj mesni organi vlasti preuzimaju na sebe odgovornost za obezbeenje ustavnog poretka. Gubernator Mihail Dobkin, koji je ranije davao izjave o federalizaciji Ukrajine i izjavljivao da ima pravo da uvede specijalni reim na teritorije Harkovske oblasti, sa skupa je otiao nekuda i kasnije za harkovske Vesti izjavio da ostavku na gubernatorsko mesto nee podneti, a da e se kandidovati za predsednika Ukrajine. Tamo vlada napeta slutnja. Dok je odravan skup deputata svih nivoa, od ahtjora iz Donbasa do gubernatora, ispred palate sportova u Harkovu u kome se odravao kongres, okupilo se oko 10.000 demonstranata. Skup je obezbeivalo oko 100 pripadnika Berkuta. Nasuprot njima kod hotela Turist okupilo se oko hiljadu Evromajdanovaca. Onda su se deputati brzo razili, neki su
27. februar 2014. VREME REME

17

TRAI SE: Viktor Janukovi

Foto: Fonet/AP

se posakrivali, a neke tite demonstranti. Napetost se oseala u Autonomnoj Republici Krim (u kojoj ivi 1.450.000 Rusa, 576.000 Ukrajinaca i 245. 000 Tatara). Predsednitvo Vrhovne rade ar Krim je 18. februara u otvorenom pismu Janukoviu, poruilo: U sluaju dalje

eskalacije graanskih sukoba Vrhovna rada ar Krim ostavlja sebi pravo da pozove itelje autonomije da ustanu u zatitu graanskog mira i spokojstva na poluostrvu... Slali su delegaciju i u Moskvu da trae prisajedinjene sa Rusijom. Kako javlja Gazeta Sevastopolja, oko 20.000 ljudi izalo je 23. februara na Trg Nahimova u centru Sevastopolja, na miting partije Narodna volja, sa andrejevskim lentama i ruskim trikolorima i aklamacijom za gradonaelnika izabralo vlasnika grupe Tavrida elektrik Alekseja alog, sina jednog u tom kraju poznatog ocira Crnomorske ote. U etvrtak, 24. februara, iz Kijeva je izdata naredba za hapenje Alekseja alog koji se ve nalazio u zdanju gradske administracije u kojoj su se okupili oni koji ga podravaju, meu kojima je bio ef sevastopoljske policije Aleksandar Gonarov, koji je izjavio da nee ispuniti zahtev Kijeva, da je milicija u punom sastavu i da nee napadati okupljene ljude i zamolio da mu

ne postavljaju provokativna pitanja. U zdanja Vrhovnog sovjeta Krima oko 2000 predstavnika krimskih regiona se upisivalo u takozvane ete (roti), koje zajedno s milicijom treba da obezbeuju poredak. Formirao je deset takvih jedinica, meu kojima je i jedna enska za ukazivanje medicinske pomoi. Nasuprot tome, oko tri hiljade krimskih Tatara okupilo se 23. februara na glavnom trgu u Simferopolju na mitingu podrke evromajdancima. Nosili su transparente s natpisima Podravamo zahteve Evromajdana, Budunost Ukrajine i Krima u porodici naroda Evrope, Odbraniemo teritorijalnu celovitost Ukrajine. U Sevastopolju su 22. februara s muzikom i cveem doekani pripadnici unutranje vojske i specijalne jedinice Berkut. Sahrani poginulih berkutovaca prisustvovao je veliki broj graana, a 23. februara odran je veliki skup povodom dana branilaca otadbine. Jedan bloger s Krima mudro preporuuje: Ne viite mnogo i ne mlatite rukama...
MILAN MILOEVI

VREME REME 27. februar 2014.

18

Politika pozadina

eka li Srbiju afera

Da li Ivici Daiu preti da pred novinarima gura staklena vrata na Palati federacije kako bi se u svojstvu graanina izjasnio na okolnosti? Ako je suditi po sluaju biveg hrvatskog premijera, ovakva je scena mogua tek po isteku mandata: em daje vetar u lea novoj vladi, em potvruje posveenost evropskim integracijama u smislu poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora
foto: EPA

ije lako premijeru i ministru unutranjih poslova Ivici Daiu. Umjesto da pod barjakom borbe protiv kriminala i korupcije stie poene u izbornoj kampanji, ovjek je prinuen da se pravda i mijenja teme to me pitate za maju dok obiljeavam sto esdeset i est godina Komunistikog manifesta? Rije je, naravno, o dugo odlaganom i jo due najavljivanom sasluanju Branka Lazarevia. Sa konferencije za tampu neimenovanog izvora, svi mediji objavili su identian dio iskaza srpskog otpravnika poslova u Ateni i biveg Daievog efa kabineta o njegovoj vezi sa Rodoljubom Raduloviem zvanim Mia Banana, lanom narko-klana Darka aria (vidi tekst Kad procure informacije). teta to taj neimenovani izvor ne odgovara na pitanja. Na primjer da li je Lazarevi upoznao Daia o interesovanjima Mie Banane, jer traenje informacija o tajnoj istrazi nije to i sreivanje svastici linih dokumenta preko reda? Zatim da

li je ministar imao obiaj da i za druge prijatelje trai od svog efa kabineta da im se nae na usluzi? Konano, to Lazarevi zna o prirodi odnosa Dai Mia Banana; tonije ime je to biznismen toliko zaduio ministra? Nitko ozbiljan ne tvrdi da je Dai u talu sa arievim klanom. Naprotiv. Meutim, Lazareviev iskaz dolazi na kraju itavog niza policijskih skandala i afera iz kojih se teko moe stei bilo kakav drugi dojam sem da je najblae reeno ministar u obavljanju svoje funkcije pokazao krajnji nemar i nekompetenciju. Da li je zato u samom niu izborne kampanje realna sljedea slika: poput Miroslava Mikovia, ispred kamera i izvjetaa sa mikrofonima, Ivica Dai sa linom kartom u ruci gura staklena vrata na Palati federacije, a unutra ga, da se u svojstvu graana izjasni na okolnosti, eka policijska radna grupa na elu sa Bogdanom Puiem? Teko. Nije samo rije o imunitetu i politiko-pravnim komplikacijama. Sluaj biveg premijera Hrvatske

Ive Sanadera kao da upuuje da se ovakve scene odvijaju nakon isteka mandata: na domaem planu nova vlada time stie popularnost i kredibilitet u irokim narodnim masama, a na meunarodnom potvrdu posveenosti evropskim integracijama u smislu poglavlja 23 i 24 iz pristupnih pregovora. sam protiv svih Ve punu godinu dana, svaki put kada prvi potpredsjednik vlade Aleksandar Vui spomene aria, Dai dobije napad suhog kalja. Zna se i zato: afera Banana ne samo da ga je kotala uticaja u policiji, ve je i obesmislila njegovo toliko eljenu premijersku funkciju. Na vrhuncu skandala u februaru 2013, inilo se da su izbori neizbjeni. Nisu odrani iskljuivo zato to Vui jo nije stigao da obavi sve ono za ta vjeruje da e mu na predstojeim izborima donijeti apsolutnu veinu u Skuptini. Naime, pad Daieve vlade prije sporazuma sa Pritinom ne samo da bi datum poetka pregovora sa Evropskom
27. februar 2014. VREME REME

19

Sanader
iz inostranstvu, pogotovo iz Vaigtona, gdje pria se po ariji Vui i ne stoji ba najbolje. Ideja je prosta: na bazi pune posveenosti Briselskom sporazumu, a i spremnosti na amerika rjeenja u drugim vanim regionalnim pitanjima, opstati u vlasti kao garant kontinuiteta dosadanje prakse. U isto vrijeme, premijer je gledao i da bude rado vien u Moskvi; njegovu istonu politiku i privrenost tradicionalnim vezama sa Rusijom najbolje oslikava latentni sukob direktora Srbijagasa Duana Bajatovia i ministarke energetike Zorane Mihajlovi. Ali, ako je inostrani adut palio tokom mandata ove, teko da e biti od znaaja prilikom formiranja sljedee Vlade. Pod jedan Vui je prepoznat i priznat od kljunih meunarodnih faktora kao krajnje kooperativan donosilac svih odluka u Srbiji; pod dva bez kontrolnog pakata u novoj vladi, Dai gubi svaku meunarodnu upotrebnu vrijednost; i, pod tri evropejstvo novih kandidata za koaliciju sa naprednjacima daleko je starije i uvjerljivije od onog lidera socijalista. Inae, diplomate velikih sila ionako su sklone novim politikim realnostima i kratkom pamenju. ta dalje Ako je suditi po anketama javnog mnijenja, uprkos prozivanju tabloida i opozicije, afera Banana nije mnogo nakodila Daiu. Razlog: Vuiu je trebao, tako da ga je privremeno amnestirao preputajui institucijama sistema da rade svoj posao, pa kada stignu: ne ide istovremeno krstaki rat protiv kriminala i korupcije i objanjavanje zbog ega se sa potencijalno osumnjienim za razne nepodoptine sjedi u istoj vladi. Uzdranost najmonijeg ovjeka u Srbiji dobro su razumjeli i sam Dai i birako tijelo. Prvi zato stalno hvali svog prvog potpredsjednika sve u nadi da ga ovaj ni dalje nee uzimati u usta, a birai potpuno u duhu novog populizma ne bi da se zaleu prije nego to im se sa jedinog mjerodavnog mjesta ne porui kako, zapravo, stoje stvari. to e biti sada, nakon sluaja Lazarevi?

DUGO IEKIVANA AFERA: Ivica Dai i Branko Lazarevi

foto: Blic

unijom pomjerio u neodreenu budunost, nego bi u Berlinu i Briselu doveo u pitanje i vjerodostojnost politikog salta predsjednika Srpske napredne stranke duga sjenka generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Vojislava eelja nije neto ega se moe otresti tek tako. Jednako vana bila je i unutranjopolitika scena. Poetkom godine vei dio opozicije jo se nije sveo na otunu grupu lidera spremnih na sve samo da im Vui udjeli mrvicu vlasti. Tonije: e za koalicijom sa naprednjacima nije skrivana, ali se vjerovalo da e im uprkos dramatinog porasta rejtinga nedostajati bar jedan znaajan partner bez koga nee moi formirati vladu. To onda i te kako ima svoju cijenu, a tada, kao ni sada, Vui nije elio da je plati. Dai je, dakle, opstao. Ipak, za sve to vrijeme, sluaj Lazarevi stajao je na zidu poput one puke iz prvog ina. Nita Daiu nije pomoglo u
VREME REME 27. februar 2014.

pokuajima da izbaci metak iz cijevi prije nego to, neizbjeno, opali u treem inu ove policijsko-politike drame: ni pristanak da Milorad Veljovi opstane na mjestu direktora policije kao izbor Aleksandra Vuia, ni prihvatanje izdiktiranog spisaka novih ministara iz Socijalistike partije Srbije u rekonstruiranoj vladi, ni ponuda lideru naprednjaka da se rotiraju na mjestima predsjednika i potpredsjednika vlas de... to javno kroz naprednjad ke tabloide, a sva je prilika jo i k v kuloarski, predsjednik sovie ci cijalista je stalno podsjean na dvije stvari svog biveg efa kabineta i na onih sto i trideset diskova u Posebnom odjeljenju Vieg suda u Beogradu sa sve presretnutim komunikacijama koje su pripadnici klana Darka aria ostvarili sa visokim dravnim funkcionerima. Uprkos svemu, Dai se nije predavao. Nemo pariranja na domaem terenu, nastojao je da nadoknadi podrkom

20

Istrage

Upadljivo je da naprednjaci otvoreno ne napadaju Daia i njegovu partiju, a oni se, zauzvrat, prave mrtvi. Malo varnienja, uprkos svemu, nije se moglo izbjei: na uvijenu optubu koalicionog partnera sps-a, Dragana Markovia Palme iz Jedinstvene Srbije da je cijela afera predizborna namjetaljka sns-a, uslijedila je krajnja otra reakcija predsjednika Skuptine Neboje Stefanovia. Dai ju je pravilno je shvatio kao posljednju opomenu. Palma je zato u istom danu bio prinuen da potpuno revidira uz nemuto objanjenje da je mislio na prethodnu vlast, a ne ovu; na demokrate nipoto ne na naprednjake... Zapravo, krhki pakt o javnom nenapadanju temelji se na kalkulacijama obje strane: u sns-u raunaju da bi im sps mogao zatrebati prilikom formiranja vlasti u Skuptini grada Beograda, a socijalisti da bi se u tom sluaju nekako mogli ugurati u vladinu veinu... Nitko do izbornog raspleta ne bi zato da kvari odnose. Ipak, procjene su da je Vuiu i sns-u u namjeri da osvoje apsolutnu veinu u Skuptini neophodan dio birakog tijela socijalista, jedinog rezervoara iz koga do sada nisu grabili. Otud i sva pomjeranja, odnosno, tempiranje sasluanja Branka Lazarevia za ovu fazu izborne kampanje; odavno se znalo to e iz toga proizii. Ako su, dakle, naprednjaci jo primorani da kalkuliraju i odvaguju, nisu njihovi potencijalni budui koalicioni partneri. Zato, sve pocupkujui u nadi da e ih Vui primjetiti, osipaju baranu paljbu po Daiu. Ne zna se tko veu zelene novodemokrate Borisa Tadia ili liberali edomira Jovanovia. Na taj nain em utjeravaju bar dio socijalistikih glasove naprednjacima poto sami ionako ne raunaju na to birako tijelo, em radikalno sputaju cijenu Daiu u pogaanjima nakon izbora, a nipoto na posljednjem mjestu uzdaju se i da e Vui ve nai nain da im se odui za posao koji su obavili umjesto njega. Na kraju, izvjesno je samo jedno. Kako god proe na izborima i ma kako da se zavri postizborna kombinatorika, Ivicu Daia e jo dugo da progone iskazi biveg efa kabineta, sumnjiva druenja i potencijalna kandidatura za srpskog Ivu Sanadera.
FILP VARM

Kad procure informacije

Razvoj afere oko uloge Branka Lazarevia, biveg efa kabineta ministra unutranjih poslova i trenutnog otpravnika poslova Ambasade Srbije u Atini, u obavetavanju narkobarona Darka aria o policijskim akcijama prema njemu postaje veoma zanimljiv. Naizgled, sve se odvija po proceduri

re svega, jo od februara prole godine poznato je da je Branko Lazarevi u svom svojstvu efa kabineta ministra unutranjih poslova pod sumnjom da je odravao vezu sa Rodoljubom Miom Bananom Raduloviem, ovekom poslovno bliskim (da se tako izrazimo) Darku ariu, kokainskom baronu i veletrgovcu ako ne od planetarnog, a ono svakako od evropskog znaaja. Sve je to lepo pisalo u novinama i nije bilo demantovano, barem ne onako estoko i odluno kako se dalo oekivati s obzirom na ozbiljnost sumnji. Tek sada poinjemo da se pomalo razabiramo u tim poslovima: tada, pre godinu dana (za policajce svakako jo mnogo ranije) nije bilo na vidiku prevremenih izbora, Ivica Dai bio je od neke koristi Aleksandru Vuiu i sve je bilo lepo. Sada doznajemo od Branka Lazarevia da ga je njegov ministar, Dai, to jest, upoznao sa Miom Bananom i sugerisao mu da mu se nae ako ustreba. Po onome to je do sada procurilo, to jest bilo marljivo plasirano iz predistranih radnji, izgleda da se Lazarevi bio naao Mii Banani i te kako. Dvojica okrivljenika iz iste afere kau u svojim iskazima kako ujemo, da ih je Lazarevi u jednom trenutku upozorio da su pod merama policije i ostalih slubi, da pobacaju telefone i da prekinu kontakte sa ariem i njegovim ljudima. Lazarevi e sada rei da je do tog podatka o merama i presretanju komunikacija doao preko Borisa Gare, naelnika Odeljenja za specijalne istrage u Upravi kriminalistike policije. Boris Gara pozvan je na informativni razgovor i ubrzo puten, poto je ispriao ta je imao; kau da e saekati odluku o moguem postupku protiv njega; pretpostavlja se da je suspendovan

do te odluke. Branko Lazarevi, pak, sasluavan je izvesno due vreme (nekih skoro dvanaest sati) prvo na policiji, a zatim i u Specijalnom tuilatvu za organizovani kriminal, pa je puten na slobodu poto mu je oduzet paso, poto je upozoren da ne naputa mesto boravita i da se ima javljati na policiju svakog prvog ponedeljka u mesecu (nije valjda!). Zabranjeni su mu pribliavanje i bilo kakva komunikacija sa jo etiri lica (osumnjieni i svedoci), od kojih za jedno jo ne znamo ko je. Specijalno tuilatvo sada e sedeti i preivati taj predmet dok ne odlui ta e dalje, mada ima sve elemente, barem za tu dvojicu sada poznatih. Tu se sada pojavljuje i ime Svetislava Bate urovia, biveg naelnika Slube za borbu protiv organizovanog kriminala (sbpok), koji da je bio u nekoj vezi sa nekima od osumnjienih, a pritom blizak i bivoj ministarki pravde Sneani Malovi. Ona je dosta nervozno demantovala te insinuacije. Sve se neto ini da e se i u ovom sluaju ekati na ishod izbora od 16. marta, ali to je druga pria, o kojoj na drugom mestu u ovom broju Vremena. i ta nije u redu ta imamo do sada kao materijal za na sudu odrivu optunicu? Imamo priznatu i inae dokazivu osnovanu sumnju da je operativna bezbednost policijske akcije prema Darku ariu i sauesnicima u vercu kokaina i u pranju kokainskih novaca bila probuena i to je do sada prilino jasno. Em su priznali, em tuilatvo tvrdi da ima ak 130 nekakvih diskova sa snimcima i prepisima kompromitantnih telefonskih i drugih komunikacija na tu temu. I ta se desi? Desi se to da dvojica aktera budu puteni na slobodu, iako se za mnogo
27. februar 2014. VREME REME

21

manje osnovane sumnje dobija pritvor od 30 dana bez razmiljanja i velike prie. Tu neto nije u redu: jesmo li mi svesni da je trenutno najvanija akcija prema organizovanom kriminalu (planetarnog znaaja po svemu) bila ozbiljno ugroena izdajom iz samog srca sistema bezbednosti? Da se razumemo: ef kabineta ministra unutranjih poslova veoma je znaajna linost. Kroz njegove ruke prolaze podaci o svemu; on ltrira ono to ministar treba da zna i o emu treba da odlui; on je veza ministra sa direktorom policije, sa Upravom kriminalistike policije i ostalim organizacionim jedinicama mup-a. Treba sa izvesnou pretpostaviti da je sluaj ari bio (i ostao, nadamo se) prioritet mupa i ostalih slubi, pa da su podaci o razvoju akcije prema ariu nuno stizali na sto efa kabineta ministra, koji se kako ujemo naao Darku ariu. ta bi osumnjieni i okrivljeni mogli da kau u svoju odbranu? Lazarevi e rei da je postupao po sugestijama svog ministra Ivice Daia i da se naao pri ruci Mie Banane, mada bi to bila prilino jeftina odbrana. Naime, jedan ef kabineta ministra unutranjih poslova trebalo bi da zna bolje i vie, da sada ne ulazimo u neprijatne detalje. Njega ariev advokat Radovan trbac i poslovni prijatelj Mile Jerkovi (odranije poznat organima) u svojim iskazima navode kao oveka koji ih je upozorio da prekinu svaki kontakt sa ariem, jer da su pod merama. Boris Gara je u neto boljem poloaju: on e rei (verovatno je i rekao) da je u neobaveznom razgovoru u izvesnom kau na Slaviji ispriao Lazareviu da dokle je akcija stigla, ta se ulo i doznalo o ariu i njegovima itd. Ali, moe da kae Gara, on je to priao jednom efu kabineta ministra, oveku za koga nikako nije mogao da pretpostavi da e te podatke preneti arievim ljudima (daleko bilo!). Konano, Lazarevi je Gari bio nadreeni... To bi bilo u redu pod uslovom da akcija prema ariu nije bila organizaciono ureena onako kako se to radi u takvim velikim poslovima. Znaju policajci veoma dobro kako se te ozbiljne radnje rade; ovako se ne rade. Setimo se akcije Svedok iz koje je posle atentata na Zorana inia logino i prirodno nastala akcija Sablja.
VREME REME 27. februar 2014.

SVAKODNEVNO POMINJANI, PRAVDI NEDOSTUPNI: Darko ari i Rodoljub Radulovi

U akciji Svedok, s obzirom na stvarnu opasnost da bude kompromitovana po unutranjim inltriranim obavetajnim pozicijama Zemunaca i Legije, formirana je posebna radna grupa, izdvojena ak i ziki a tek zatiena kontraobavetajno! iz strukture mup i bia, sastavljena od viestruko proverenih operativaca. Ti su ljudi spakovali sve, omoguili Specijalnom tuiocu Prijiu da obavi sve i da poetkom marta 2003. bude spreman. ak je i u tom sluaju bilo dolo do curenja informacija koje su uzbunile Zemunce i Crvene beretke, tako da su se oni negde oko 8. marta 2003. naglo povukli u ilegalu, ispod radara, pobacali sve telefone i ustanovili novu mreu komunikacija. Dok su mup i bia tu mreu pronali, premijer j je ve bio ubijen; ali je akcija Sablja bila uspena c ako je to neka uteha. a spoticanje i tucanje U sluaju ove akcije prema Darku ariu i njegovim saradnicima, oito se nije postupalo na isti nain. Od poetka se oseaju izvesna spoticanja, tucanja i neodlunosti. Deo tih poremeaja vezuje se za potmule i podzemne sukobe u vezi sa mupom i Upravom kriminalistike policije poslednjih nekoliko godina; za borbe ko e koga kontrolisati, kako i zato. Zato? Zato to je politika u igri, jer da nije, Branko Lazarevi bio bi jo pre godinu dana ljubazno pozvan da policiji dobrovoljnim iskazom pomogne oko te stvari sa Jerkoviem i trpcem i Miom Bananom. Umesto toga,

imali smo drame u mup-u, ostavku Bogdana Puia koji je prerano otpisan kao srpski Eliot Nes, a sada se, evo vratio, u emu ima pravde. Milorad Veljovi izmotavao se vie puta, sve pokuavajui da sauva mup i ukp; naelnik ukp-a Roko Milovi strpljivo uti mada bi imao mnogo ta da kae, ali je on suvie iskusan policijski lisac ili dovoljno rezigniran; on sedi na pres konferencijama direktora Veljovia i mudro uti. Jednoga dana saznaemo i zato. Dotle emo imati koncert vis Bananarama. Dobro, upitaemo se, a zato sve to? Odgovor koji se namee sam od sebe jasan je: Darko ari mnogo je ozbiljniji igra od bilo koga s kim je policija do sada imala posla. Re je tu o koliini lepo smetenog, opranog i propranog nekontrolisanog kea, gotovine, dakle. Protne stope u trgovini kokainom na veliko i na srednje, pre ulice (bolje rei pre ekskluzivnih klubova i kune isporuke bogatima i slavnima), ogromne su, ak i poto pediteri, pomorski prevoznici, carinici, policajci i politiari utinu svoj deo. Darko ari ve je pokazao da je veoma inteligentan im je jo na slobodi i toliko bogat; da nije bogat, ve bi bio pao. Bogatstvo omoguava svata, kao to znamo: desetke uverljivih lanih identiteta, plastine operacije (ako treba), zatitu korumpiranih slubenih lica, politiara, bankara i ostalih. Kad jednom tako neki Darko ari kao ovaj na ue u investicije u privredi dobro propranim i zapranim parama, to onda postaje politika, pogotovo u ovakvim fukarskim dravama. A kad postane politika, tu su i politiari.
MILO VASI

22

Izbori u Beogradu

Hod po vodi
Da li e ovoga puta Beograani glasati kao ostatak Srbije ili e se opet prikloniti staroj opciji olienoj u uzdrmanom Draganu ilasu i da li je SPS i dalje odluujui faktor za formiranje gradske uprave

rema jednoj od legendi iz 2012. godine dogovor je trebalo da bude sledei: republiku vladu prave ds i sns, ilas je premijer, a Aleksandar Vui konano dobija ansu da pokae ta ume na poslu upravljanja Beogradom. Navodno, ilas je izigrao ovakav predlog reima da Vui moe da vodi Beograd onda kada pobedi na izborima u Beogradu, a vladu Srbije nije hteo da predvodi jer nije bio siguran da bi imao sve upravljake dizgine u svojim rukama. ta se dogodilo docnije znamo i na dve i po nedelje od izbora prave se planovi o tome ko e od maja voditi najvei srpski grad. Dok ne dobijemo starog-novog upravnika ili Tim koji e voditi grad, pogledajmo ta se u trenutnoj kampanji deava. Kao najvea stvar u Beogradu narednih godina vladajui sns uspeo je da progura priu o projektu Beograd na vodi. Ova stara ideja urbane obnove dela grada pored reke Save izmeu mosta Gazela i Starog eleznikog mosta oivela je u planovima Aleksandra Vuia u kampanji za izbore 2012. godine, a danas slui lideru naprednjaka i njegovim saradnicima kao glavna razvojna komponenta u njihovom programu sveobuhvatne obnove Srbije. Navodno, prema onome to nam je pokazano, planira se izmetanje eleznikih koloseka iz tog dela grada, uklanjanje preko hiljadu razliitih objekata, konzerviranje sadanje zgrade eleznike stanice, izmetanje autobuske stanice Beograd i onda izgradnja multifunkcionalnog sitija, novog poslovnog centra Beograda koji bi trebalo da valjda bude London jugoistone Evrope ili bar Dubai. Sve to bi trebalo da razvije investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kampanja koja se trenutno vodi za mesto prvog oveka u Beogradu iako je u senci republikih izbora i velikih medijskih tema o tome ko je iz drave kriminalac, ko sluga tajkuna, a ko Betmen koji nas spasava poasti kriminala i korupcije

znaajna je jer je u Beogradu koncentrisana velika mo, grad ima ogroman budet za nae uslove, ali neke kapitalne stvari je nemogue izvesti bez podrke sa republikog nivoa. Zbog toga je Beograd na vodi san koji nam nudi sns i koji e biti dostian samo ako postoji jedinstvo na svim nivoima vlasti. Sam projekat niko nije pohvalio u javnosti: ni strunjaci ni politiki oponenti. tavie, ova ideja je odbaena odmah kao jo jedno od niza Potemkinovih sela koja obeavaju partije u kampanji da bi nas time zasenile. Zagovornici projekta, Vui i njegovi saradnici, uporno govore

prve linije metroa ija je realizacija zaustavljena u Vladi Srbije. O izvodljivosti ove ideje javno se izjasnila i kandidatkinja urs-a Suzana Grubjei, koja je na konvenciji te stranke rekla da bi prvo u Beogradu trebalo da uvedemo vodu u domainstva, a tek onda da zidamo Beograd na vodi. Pa mi ne moemo etrdeset godina da napravimo elezniku stanicu Prokop, a to nam se obeava u svim kampanjama, rekla je Suzana Grubjei. Posredno je o projektu govorio i Aleksandar Anti iz sps-a, dugogodinji zamenik Dragana ilasa, koji vidi razvojnu

SNS nije istakao nijednog kandidata za mesto gradonaelnika, ve insistiraju na Timu, kolektivnom telu olienom u mitskoj guri Aleksandra Vuia
o tome kao o gotovoj stvari, kao ansi za Srbiju, kao o poduhvatu koji e uposliti na hiljade ljudi u fazi izgradnje novih oping-molova, nekakve kule od 150 metara i drugih objekata i koji e, jednom kada bude realizovan biti biznis kapija u ovom delu Evrope u kojoj e posao nai nai najvei strunjaci, a desetine hiljada kvadrata ekskluzivnog prostora kupie bogati ljudi iz sveta koji e ovde iveti i razvijati poslove. Iako je bio na inicijalnom sastanku u Vladi Srbije povodom ovog projekta kao gradonaelnik Beograda, Dragan ilas u kampanji govori da je to nerealna pria i da nema nikakve veze sa razvojem grada, jer nije jasno prvo kako e se omoguiti da se tamo zida, a potom i ko su ti ljudi koji e kupiti tako skup prostor. Celo naselje Stepa Stepanovi u Beogradu, gde je sazidano na hiljade kvadrata, radilo je nekoliko hiljada ljudi, ne razumem kako e se na ovom projektu zaposliti cela graevinska operativa Srbije, rekao je ilas, koji je pre za to da se nastavi sa kapitalnim projektom izgradnje ansu Beograda u izgradnji novog centra na levoj obali Dunava, kod naselja Bora, jer se ta opcija otvara zavretkom izgradnje novog mosta preko Dunava, takozvanog Kineskog mosta. Kandidati dss-a Aleksandar Popovi i ldp-a eljko Oegovi nisu govorili o potrebi ovog projekta, ve se u kampanji vie bave nekim prizemnijim temama koje se tiu svakodnevnog ivota Beograana. Pobrojani kandidati i liste verovatno su jedini koji imaju ansu da uu u Skuptinu grada i po tome je Beograd takoe jedinstven jer je broj partija-koalicija koje su u gradskoj kui ini se najmanji u Srbiji. Kada se sa ove visoke teme izgradnje novog poslovnog centra o kome dugo godina sanja Aleksandar Vui i za iju je promociju u kampanji 2012. godine provozao Savom i nekadanjeg gradonaelnika Njujorka Rudolfa ulijanija, sie me narod, vidimo da se kampanja vodi standardnim, prizemnijim metodama ubeivanja graana. Tako se, na primer, jo eka na neku
27. februar 2014. VREME REME

23

SKADAR NA SAVI: Kompjuterski generisan Beograd na vodi

Foto: www. skyscrapercity.com

kampanju ds-a. Oni su na vlasti bili godinama, sam ilas pet godina, i sutinski su uticali na ivot i razvoj grada. Iza ilasa je ostalo vie kontroverzi jer je on, ini se, bio mnogo aljkaviji nego to izgleda, ali je i injenica da je napravio dva nova mosta, da je most Gazela temeljno rekonstruisan, da je zidao kole po obodu grada, vrtie, da je vodio populistiku, ali za obian narod korisnu socijalnu politiku. ilas je uradio vie od veine gradonaelnika u istoriji ovog grada. Mnogo je troio, ali se neto od toga i vidi. Omanuo je u delu komunikacije sa graanima kada je uvodio sistem za naplatu karata BusPlus, omanuo je u detaljnijem predstavljanju trokova za neke kapitalne investicije: rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, nabavka tramvaja iz panije. Ostalo je nejasno koliko su poslovi koji su raeni bili nametani za ljude i kompanije iz njegove i sps okoline, i to sve proizvodi umove koji sputaju njegov rejting. ilas i ds su ozbiljno uzdrmani. Pitanje je u kojoj e meri graani Beograda znati da prepoznaju stvari koje je ilas uradio za pet godina svoje uprave, a da prenebregnu bahatost koja je pratila tu upravu. S druge strane, ovo je vreme sns-a i Aleksandra Vuia i ova partija na sve naine pokuava da svom lideru konano donese pobedu u Beogradu. Njihovi aktivisti obilaze graane, zovu ih telefonom,
VREME REME 27. februar 2014.

jure sigurne glasove, nude prevoz do birakih mesta ako je to potrebno. Tamo gde su u mogunosti, a sada su svuda u mogunosti jer preko Privremenog organa upravljaju gradom nude graanima standardne sitne predizborne usluge, asfaltirajui ulice po predgraima i pravei dogovore sa svima sa lokala koji bi mogli da donesu neki glas. Pored toga, sns nije istakao nijednog kandidata za mesto gradonaelnika, ve insistiraju na Timu, na nekakvom kolektivnom telu koje je zapravo olieno kroz mitsku guru Aleksandra Vuia, jer je on svojim autoritetom i rejtingom garancija da e Tim uraditi sve to je obeao. Zato vidimo malo Zoranu Mihajlovi (sklonili su je poslednjih dana), malo Neboju Stefanovia, malo Siniu Malog. Pretpostavlja se da e jedan od ova tri kandidata biti formalno gradonaelnik, ako to dozvole izborni rezultati, ali je sigurno da on nee imati autoritet vei od onoga koji mu dozvoli Vui. Dok je kampanja drugih personalizovana, sns upravo kroz priu o Beogradu na vodi vie nudi viziju nego miie i mozak koji to treba da sprovedu. Opet, njihovo iskustvo upravljanja velikim gradovima je malo i nema vidljivih rezultata, to se moe videti na primeru Novog Sada i Nia. Izbori za Beograd su specifini i po

tome to sns zna da ne moe da rauna na nekakvu ubedljivu pobedu, posebno ako se onaj razmaeniji deo biraa koji ivi u centralnim gradskim optinama probudi dobre volje i odlui da glasa u nedelju 16. marta. Neke analize prethodnih izbora pokazale su da je Boris Tadi izgubio upravo zbog bojkota tih glasaa iz Beograda koji su, s druge strane, podrali listu Dragana ilasa u najveem broju. Ako ovoga puta sns dobije to e znaiti da su se prigradske optine odluile da masovno izau na izbore, a da su graani odluili da kazne ilasa. Ako sns pobedi, na talasu republikih izbora i lenjosti drugih biraa, u Beogradu e morati da pravi koaliciju i ini se da je tu dosta izvesna saradnja sa ldpom, koji i sada posredno uestvuje u radu Privremenog organa, a mogue je da e i koalicija oko sps-a opet biti raspoloena da pravi gradsku vladu sa sns-om. Oni su to ve jednom uinili u junu 2008. godine, pa su na kraju izigrali potpisani dogovor sa Vuiem. Ulazak sps-a u gradsku vladu zavisie verovatno i od toga kakvo e biti mesto ove partije u Vladi Srbije koja e biti formirana nakon izbora. Ne treba iskljuiti ni dss kada je re o pregovorima o buduoj gradskoj upravi, ali, ui nas istorija, i to e biti dogovoreno kada bude dogovorena srpska vlada.
SLOBODAN GEORGIJEV

24

Intervju: Sreko Mihailovi, sociolog

Fama o hapenjima, kadrovima, reformama

Politike stranke su ukopale da je veina graana ideoloki-vrednosno neopredeljena i da moe da im se proda ta god
ono to se sada deava lii na gotovo krah jedne velike stranke koja ima tradiciju u srpskom drutvu i mogu slobodno da kaem, bez obzira na moja izborna i politika opredeljenja, da je to neto to je loe za ovo drutvo. Druga odlika ovih izbora je apsolutna dominacija sns-a. Oni su toliko dominantni da se gotovo pribliavaju apsolutnoj veini. Skupa sa tih nekoliko sitnih partnera koji im donose tri, etiri, ili moda postotak vie glasova, to nije nevano, naprednjaci ovoga puta imaju ansu da naprave parlamentarnu veinu i da se tako priblie uspehu socijalista sa prvih viestranakih izbora. Sa ove dve injenice, na jednoj strani rasulo, na drugoj strani dominacija, mi vidimo da se poremetila itava partijska struktura i da ona nije vie ista. Moemo videti jo dve ili tri partije koje upotpunjuju izbornu i politiku scenu Srbije. Ostale partije vie nego ikad ranije morae da se bore za cenzus, i ldp, i radikali, i ove manje stranke koje idu samostalno. A Tadieva Nova demokratska stranka? To je, po mom vienju stvari, prilina nepoznanica. Na drugom ili treem mestu imaemo socijaliste i jednu od demokratskih stranaka. Da li e to biti ilasova ili Tadieva, ne bih se usudio da procenjujem, pogotovo to je proces cepanja ds-a, naalost, i dalje u toku. U odnosu na prethodne izbore, isto je to to su naprednjaci ponovo dali peat izbornoj kampanji, ali novina je u tome to se to ini na neverovatan nain. Napravili su itavu jednu virtualnu izbornu scenu Srbije. Nemajui protivnika na politikoj sceni, nemajui izbornog takmaca, izmislili su ga da bi imali protiv koga da se bore. Tako se odjednom kao njihov glavni oponent pojavljuje Mikovi. I to je zgodno imati kao oponenta oveka koga uhapsi, pa pusti iz zatvora, pa ga dri na vezi. Sve je u tom virtualnom
27. februar 2014. VREME REME

Foto: I. Hraovec

straivanja javnog mnjenja o izbornom opredeljenju graana dobijaju sve vie prostora u medijima podgrevajui ono to je navodno denitivno, veliajui jedne ili srozavajui druge ispodcenzusnim obrtima. Kako izgleda stvarna slika naeg predizbornog poligona, ta na njemu vidi na prosean glasa i koliko se moe verovati predizbornim istraivanjima, u razgovoru za Vreme tumai Sreko Mihailovi, sociolog sa bogatim analitinim iskustvom izbornih kampanja i kretanja javnog mnjenja. VREME: Na prolim izborima dali ste ocenu da je u izbornoj kampanji pobedio antiintelektualizam. Da je

Toma Nikoli postavio pravila igre udvarajui se niskim strastima svojih biraa, a da su Tadievi birai ostali iznevereni. Kako biste ocenili sadanju kampanju, ko vodi igru a ko je sledi? SREKO MIHAILOVI: U svakom sluaju ovi izbori i ova kampanja razlikuju se od onih od pre dve godine, i te razlike su ogromne. Najupeatljivije je rasulo ds-a. Pesimisti taj rasap smetaju na poetak poslednje decenije prolog veka i tvrde da je on zapoeo izdvajanjem Kotunice i njemu bliskih ljudi iz ds-a, a onda se to redom nastavljalo. Stalno je ds bio porodilite novih stranaka, pa i novih ideja. Ali

25

duhu, kao to je pria o Beogradu na vodi ili o kanalu od Beograda do Soluna, ili neto drugo. Pritom, u potaji dre stvarne motive za izlazak na izbore. Zato jedna stranka koja je imala gotovo savren alibi za neuspehe, jer je imala koalicionog partnera na kojeg je mogla da se vadi i iz ije sredine potie i sam premijer, zato se oni toga odriu i nastoje da preuzmu odgovornost? Nikako da saznamo zato, koja je to odgovornost koju oni preuzimaju, ta e to uraditi ime e opravdati celu priu. A pria o reformama je buna sa svih strana. Kad smo kod reformi, da li su one ovog puta izborno pitanje oko koga e se glasati? Prvo da kaem da su i sami naprednjaci rekli da su ovi izbori poseban nain izjanjavanja graana referendumskog tipa za ili protiv njih, naprednjaka. Meutim, sem onog virtualnog to nude nita drugo nije opipljivo, njihova pria o reformama nije opipljiva, ona je prazna. Ne kau koje reforme, kau zato reforme. A to je jedna opta prazna pria, da bi bolje iveli, nije nego. Dakle, pria o reformama nije konkretizovana s tim to mi, naravno, moemo pretpostaviti o kojim reformama je re. I onog trenutka kad naprednjaci otvoreno kau zato su raspisali izbore, mi emo znati ta je sadraj reformi. Postoji neposredna veza izmeu glavnog razloga za raspisivanje izbora i njihovog cilja koji oni hoe da ostvare. Povremeno se nekom od njih izmakne pa kae da nisu bili u prilici da sprovode one reforme koje su hteli. Sada, sa konkretizovanjem kampanje od strane socijalista i vie nego otvorenog inkliniranja Daia ka gotovo klasinom konceptu socijalizma, moemo pretpostaviti da su oni eventualno bili oponenti sprovoenju jednog neoliberalnog koncepta reformi kojima su naprednjaci po svemu sudei skloni. Moja pretpostavka je da e naprednjaci ii ka radikalnim neoliberalnim reformama. Te su reforme zaustavljene... Da, i u tome je verovatno kvaka, to nisu hteli da rizikuju sukob sa svojim glavnim koalicionim partnerom, pomou koga su i doli na vlast. Jer Dai je bio taj koji je birao s kim e doi na vlast. Mislite, vratie se na put naputenih Radulovievih reformi? Da, naravno, moda na neto drukiji
VREME REME 27. februar 2014.

nain, uz bolju saradnju sa sindikatima, sa davanjem nekih sitnih ustupaka sindikatima. Dakle, tajna raspisivanja ovih izbora i tajna politike orijentacije naprednjaka, nakon izbora lei u nekim veoma vanim promenama koje emo videti u novom zakonu o radu, zakonu o privatizaciji, u jednom izrazitijem priklanjanju kapitalizmu. Ako glasai sve to mogu samo da pretpostavljaju, kakva je onda svrsishodnost ovih izbora kad se faktiki i ne zna za ta se glasa? Naem glasau nije bitno za ta glasa, nego za koga. On je opredeljen glasanju za linost, za vou, eventualno za partiju, a znatno manje za program. To su primetile sve politike stranke i u ovoj kampanji manje je programskih, ideolokih, vrednosnih tema nego to je to bivalo ranije. Jednostavno, ljudi u politikim strankama i marketinki strunjaci koji prate i organizuju kampanju, orijentisali su se na pavork kampanju. To su delii nekih moguih programa koji nisu meusobno konzistentni i ne obraaju se jednoj drutvenoj grupi. Obraaju se svim drutvenim grupama, pokuavaju da pecaju u vodi ne znajui tano gde se riba nalazi, ali im je bitno da se zabaci

jedan jedinstveni blok, a da se pritom te vrednosti ne sukobljavaju. Od ispitanih radnika jedna etvrtina je socijaldemokratski opredeljena tako da je socijaldemokratija jedini vrednosni obrazac koji se da prepoznati meu zaposlenim graanima Srbije. Naravno, i to su politike stranke ukopale i mi vidimo da je u naem partijskom sistemu veoma esto pozivanje na socijaldemokratiju, i svi se toga hvataju, pri emu, kad doe do prakse, sve je to daleko od socijaldemokratije. Recimo, vidimo sada saradnju Rasimovih socijaldemokrata sa naprednjacima. Jeste li vi lan Ljajievog sdps-a? Ne, ja sam bio u njihovom savetu i dao sam ostavku pre tri-etiri nedelje kada su uli u koaliciju sa naprednjacima, a do sada su podneli ostavke i svi drugi lanovi Saveta, kao i predsednik Saveta Neven Cvetianin. To govori da nije sve tako jednoglasno unutar stranke kao to moda izgleda. Mae se tom leviarskom zastavicom, ali u praksi se pokazuje da su partijama neke druge stvari mnogo vanije. Dakle, politike stranke su ukopale da je gro graana, tanije dvotreinska veina ideoloki-vrednosno neopredeljena, odnosno da nema konzistentne stavove i da moe da im se proda ta god. I, kao podta-

Vlast je tolika slast u ovom narodu da politiari teko mogu da joj se odupru i, im postoji mogunost da uzmu komadi vlasti, nema toga to oni ne bi zgazili, izneverili i obeali lojalnost novom voi
udica na sve strane pa ako se neto uhvati, uhvatie se. Treba rei da takvo ponaanje politikih stranaka i marketinkih strunjaka u kampanji nije bez osnova. Jer graani Srbije nemaju jasna, razgovetna, konzistentna ideoloka i vrednosna opredeljenja. U jednom istraivanju radnika na malom uzorku koje je radio Centar za razvoj sindikalizma, intervjuisano je 600 radnika svih kvalikacionih struktura, ali poto je uzorak mali, rezultati su vie indicije, a ne pouzdani nalazi. Ipak, ono to smo nali je veoma indikativno i glasi da dve treine radnika nema konzistentno vrednosno opredeljenje. Da tek svaki trei ume da sastavi nekoliko vrednosti u ka toga, imamo tu etvrtinu pro-socijaldemokratskih sa kojima koketiraju i socijalisti, sve demokratske opcije, pa bogami, na moje zgraavanje i Ujedinjeni regioni. U uslovima nepostojanja ideolokog identiteta, koliko onda predizborna istraivanja javnog mnjenja daju preciznu sliku raspoloenja biraa? Treba rei da mi ve imamo dovoljno istraivakih agencija i ustanova koje mogu napraviti vrlo korektna istraivanja. Meutim, kvalitetno i korektno istraivanje kota mnogo. Treba rei da ih verovatno ima vie nego to primeujemo zato to se istraivanja rade za naruioca, a naruilac ne objavljuje rezultate takvih istraivanja.

26

Da li su ta istraivanja kvalitetnija od ovih to se objavljuju? Neka meu njima su sigurno kvalitetnija. Ono to se objavljuje, to su skoro sva istraivanja koja se rade telefonskim putem, a ta vrsta istraivanja ima niz svojih ogranienja. Ta ogranienja nisu kao ona iz devedesetih godina kada su se istraivanja telefonom suoavala sa dva velika problema: prvo, nisu svi ljudi imali ksne telefone, a drugo bilo je straha meu ljudima i nisu se svi usuivali da odaju svoje izborno opredeljenje. Danas straha nema? Danas gotovo svi imaju telefone, a straha gotovo da nema. Iako se javlja neka blaga nota zaplaenosti zbog velike navale onih koji vas najee telefonom pitaju za vae izborno opredeljenje. Kod ljudi koji su spremni da to preuveliaju, poziv moe da izazove neku vrstu straha. Previe ljudi nas pita za nae izborno opredeljenje, a i mi smo predugo sluali tu priu da je nae izborno opredeljenje tajna koju niko ne sme da sazna. Telefonska istraivanja mogu da predstavljaju u najboljem sluaju dobru indiciju, ali nisu dobra osnova za ozbiljniju prognozu, ukljuivi tu i pitanje uzorka, pitanje ozbiljnosti sagovornika jer mnogi mladi ljudi ne ispuste priliku da se sprdaju sa onima koji ih zovu i pitaju za izborno opredeljenje. Dakle, ta istraivanja to vidimo, treba uzeti sa rezervom, ali ako vi imate desetine takvih istraivanja i ako poznajete politiku scenu Srbije, neke grube prognoze su relativno lake u jednom irem rasponu. Imaju li ti objavljeni rezultati neku skrivenu poruku, potrebu da se utie na birae da se opredele ili ka pobedniku ili da se neko odmah otpie jer nema ansi? Ili je nekome dato previe procenata da bi se birai uljuljkali, ili premalo da bi se saalili... Naravno da ima. Praktino, ta istraivanja i nisu potrebna graanima osim da zadovolje neku predizbornu radoznalost. Ko naruuje ta istraivanja? Samo dve grupe: politike stranke i mediji. Moe li se onda rei da su rezultati tih istraivanja neka vrsta politikog marketinga? Jesu, kako ne, ak politike propagande pre nego to su marketing. Partije ne putaju u javnost ona istraivanja koja im iz

nekog razloga ne odgovaraju. I mediji su naruioci. U svetu je to normalno, u svetu mediji ee naruuju istraivanja nego politike stranke. Kod nas su tek odskora poele neke televizije da naruuju istraivanja, sa nejasnim razlozima i ne znam po kojoj ceni se to radi u ovo vreme siromatva. Ali, tih istraivanja ima, ona imaju ogranienu vrednost i ne utiu ni iole bitnije na izborno opredeljenje graana. Mislite da takav atak prognoza nee opredeliti biraa da glasa, recimo, za pobednika? injenica je da na ovek voli da glasa za pobednika. uvena je ona Drakovieva anegdota iz 90-ih godina, kada je pitao ljude u nekom selu kada e glasati za njega, a oni mu rekli onda kada bude doao na vlast. U svetu se zna koliki postotak glasova donosi to to ste vi na vlasti, to je etiri do pet odsto. I u svetu i kod nas politika stranka koja je na vlasti u prilici je da koristi dravne, vladine resurse za izbornu propagandu. Nismo mi zbog toga izuzetak, ali jesmo izuzetak donekle u odnosu na zemlje razvijene demokratije, zato to se kod nas i glasa za pobednika. ujem od obinog sveta meu kojim se kreem kako kae: Pa svi su oni isti, bar u da glasam za ove koji e da pobede. Njegovi interesi su izvan toga ta pobeda ovog ili onog nosi. I zato kad su svi isti, onda e glasati za ovog to e da pobedi. Kod nas se teko moe govoriti o dominaciji racionalnog glasaa. Racionalni bira glasa za svoj interes. On procenjuje, rasuuje i kae: Ovi imaju takav program, njihova politika je takva i to je u skladu sa mojim interesima, i ja glasam za njih. Naravno, to nije u mnogim zemljama dominantno, ali nije ni mali broj zemalja gde jeste dominantan model glasanja i to najvie u zemljama razvijene demokratije. Kod nas ljudi glasaju iz nekih razloga za koje moemo da kaemo da su emocionalno-verske prirode. Kod nas se glasa zato to na ovek veruje voi. Postoji danas jedan apsurd, pa kada pitate ljude u kojeg politiara imaju najvie poverenja, dobijete rang-listu gde dominira poverenje Vuiu. Vui je dve godine na vlasti, on je postavljao ljude da rukovode institucijama, on je bio sve i svja uz manju ili veu asistenciju glavnog koalicionog partnera. Ali kad graane pitate za njihovo poverenje u

drutvene i politike institucije, dobijete podatak da je osim klasinih institucija crkve i vojske, nivo poverenja veoma nizak. I kako je onda mogue da imate poverenje u vou, ali nemate poverenje u voine institucije a od njega je mnogo zavisilo njihovo funkcionisanje. Kako se to objanjava, postoji li socioloko objanjenje? Ovo je socijalno psiholoka ili ak individualno psiholoka stvar. On veruje tom jednom oveku iz raznih razloga: zato to lepo pria, to govori tri jezika. Prisetite se, mi smo i ranije imali politikih lidera koji su govorili po tri ili ak etiri jezika. Ali prvi put smo videli da nam neko prevodi lidera jedne partije i potpredsednika vlade kako bi se pokazalo da on zna engleski. To da je ini znao nemaki mogli smo samo da zakljuimo, to to Tadi govori i francuski i engleski, mogli smo da zakljuujemo dok gledamo slike sa njegovih susreta sa ljudima npr. iz Francuske ili Amerike. Ali, kod Vuia smo se sad i uverili. Kau, on je mlad, dobro jeste mlad, kau i lep, ne znam da li je lep i po kojim kriterijumima, ali kad vi imate biraa koji odluuje na osnovu toga pa onda mi zasluujemo da nam se desi sve to nam se deavalo i to e nam se desiti. Mislite li da tu stvarno nema nikakvih Vuievih zasluga za tako visok rejting? Nama su mediji o njemu takvu predstavu stvorili. Ali ako pogledate realno stvari, u emu se ogleda ta dosadanja borba protiv korupcije? Samo u jednoj injenici: uspeo je da zastrai korupcionae da ne ulaze tako olako u koruptivne procese. Zato to je poeo da hapsi. Ali, da li je on osposobio ijednu instituciju da se bori protiv korupcije? To su promene koje su oni tako dobro upakovali i nali medij koji je to mogao da prenese i to onom
27. februar 2014. VREME REME

27

delu javnosti na koji mogu da raunaju, na itaoce tabloida. Dakle, on se obraa svojim glasaima i daje im ono to trae. Ima tu i realnih uspeha te politike, a to znai Evropa, Kosovo i jednim delom borba protiv korupcije, jer to zastraivanje korupcionaa jeste mali korak, ali za nas je i to veliki korak kada ranije niko nije hteo da mrdne repom i kada je Verica Bara bila osuena mnogo vie nego bilo koji korupciona u ovoj zemlji. Ima jo nekoliko fama koje su razvili naprednjaci i naravno zloupotrebili do krajnjih granica. Fama o hapenjima, to je ve postalo komino. Tolika manipulacija sa hapenjima to ni u jednoj dosadanjoj kampanji nije bio sluaj. Takoe, malo je paradoksalno da vie ima zastarelih sluajeva nego to ima osuda. Nisu oni jedini krivci za to, sve su to sluajevi odranije, ali naprednjaci su mogli da preduprede tu zastarelost u sluajevima politiara kriminalaca. Nisu to uinili. Onda, fama o tome da oni raspolau sa sposobnim ljudima, da su kadrovski jaka stranka. Na moj raniji prigovor, i da dou na vlast s kim e da vladaju, odgovor koji sam dobio pokazao se tanim. Reeno mi je, ako mi noas

pobedimo, sutradan e ispred naih partijskih kancelarija biti nepregledni redovi kadrova koji e dolaziti da se ulane u stranku. To se pokazalo tanim, ali mi ve znamo iz iskustva da ti preletaki kadrovi nisu ba neke naroite snage i pameti, da su njihovi kapaciteti ogranieni i da je njihova upotreba u politici prilino kratka. Da li se moda rauna na pomo u kadrovima iz drugih stranaka, za koje se sada kae da u dugom redu ekaju da li e biti pozvane u vladu? Moemo da sudimo samo na osnovu onoga to se desilo, predvianja tu nisu od naroite koristi. Svedoci smo loe kadrovske politike naprednjaka odnosno injenice da su bili prinueni da brzo promene nekoliko ministara. Tu neto nije u redu... Zato se deava to da su oni pre sedam, osam meseci, pa ak i godinu dana, raspisali konkurse za direktore velikih javnih preduzea? Iako je odavno isteklo vreme, ti konkursi nisu zakljueni, a direktori su i dalje u v.d. stanju. Njihova kadrovska osnova i pored svih preletaa nije naroito jaka. Kad je re o drugim strankama, pa vlast je tolika slast u ovom narodu da politiari teko mogu da

joj se odupru i im postoji mogunost da uzmu komadi vlasti, nema toga to oni ne bi zgazili, izneverili i obeali lojalnost novom voi. Pogledajmo samo stranke koje menjaju one sa kojima su u vlasti. Tu imam razumevanje samo za stranke etnikih manjina, njima iz istog interesa odgovara da budu u vlasti, a ne protiv vlasti. Na kraju, oni se ne libe da priznaju tu vrstu pragmatizma. Ali kad imate tu vrstu pragmatizma kod onih partija koje sebe smatraju ideolokim, koje imaju jasno prolisan program, e onda se vidi da taj program ne znai nita. Koje su to danas partije? To su evo sve partije, nailazimo samo na Demokratsku stranku koja se izriito distancirala od bilo kakve postizborne koalicije i koja naglaava povratak izbornom programu. Moemo da se pitamo ta je izborni program te stranke, s obzirom na to da je vrludala od umerenog desnog centra pa do levog centra. I u vreme inia bila je vie ka desnom centru, ali oigledno je da kad govore o povratku, misle na socijaldemokratski potencijal te stranke.
IVANA MILANOVI HRAOVEC

VREME REME 27. februar 2014.

LINISTAV
28

Vuieva zlatna ribica

Danas meu obinim svetom o izborima malo ko uopte i govori. Uopte, ima neto apsolutno perverzno i zlokobno u itavoj ovoj, samo naizgled kominoj situaciji, gde se uz izuzetke koje bukvalno moete prebrojati na prste jedne ruke svi, narod, mediji, analitiari i politiki akteri naprosto utrkuju ko e se lepe i matovitije diviti carevom novom odelu. I u kojoj se svaka kritika ili satirina re doekuje kao krunski dokaz sauesnitva u mranoj tajkunskoj zaveri protiv Velikog Voe
pie: ore Vukadinovi U prolom nastavku govorio sam vie lozofsko-metaforiki (da ne kaem, umjetniki). A sada bi ipak trebalo malo vie i konkretnije o aktuelnoj real-politikoj stvarnosti. Ne znam da li se i vama tako ini, ali imam utisak kao da je svim akterima ove (pred)izborne farse pomalo neprijatno. Kao glumcima u looj predstavi. I to vai podjednako za one koji grabe ka pobednikom postolju, tako i za one koji su vieni za gubitnike. A pogotovo vai za publiku, voljnu i nevoljnu, koja, kao one ljudske kulise po naim tv programima, sve to posmatra pasivno i tupo, bez ara i uivljavanja. Ovo je kampanja bez kampanje, bez teme i bez energije. A kako bi i bilo drugaije kada se zapravo radi o otaljavanju posla i ispunjavanju obaveze da se normativni, institucionalni okvir prilagodi faktikom stanju na srpskom politikom terenu. (U tom smislu su ovi izbori najsliniji onima iz decembra dvehiljadite s tim to je tada barem postojala vrlo rasprostranjena nada da e biti drugaije i bolje.) Danas meu obinim svetom o izborima malo ko uopte i govori. A i kada se pomenu, o njima se govori kao o nekoj elementarnoj nepogodi, za koju se nadamo da to pre proe i da ostavi to manje posledice. Nema entuzijazma, nema vere u bolje sutra. Odnosno, ima je, delimino, kod pristalica sns-a, ali samo u smislu vere da e (moda!) da bude bolje njima lino. Uopte, ima neto apsolutno perverzno i zlokobno u itavoj ovoj, samo naizgled kominoj situaciji, gde se uz izuzetke koje bukvalno moete prebrojati na prste jedne ruke svi, narod, mediji, analitiari i politiki akteri naprosto utrkuju ko e se lepe i matovitije diviti carevom novom odelu. I u kojoj se svaka kritika ili satirina re doekuje kao krunski dokaz sauesnitva u mranoj tajkunskoj zaveri protiv Velikog Voe. elite li jo malo paradoksa i perverzije? Pa, evo. U estokoj konkurenciji koju barem u tom pogledu prua istorija srpskog obnovljenog viestranaja, gotovo da nije bilo vlade koja je imala manje rezultata i vie neispunjenih obeanja. I, istovremeno, sem ako se ne desi neko vanzemaljsko udo u ovih nekoliko nedelja, nije bilo vlasti koja e dobiti, odnosno obnoviti mandat sa veom i ubedljivijom veinom u odnosu na svoje konkurente. elite jo? Ovo je vlada koju je sruio ubedljivo najmoniji ovek u zemlji zato to je eleo jo vie moi. A na te izbore su najvie hajkali i pozivali, odnosno ulogu elektrinog zeca igrali lideri dve opozicione stranke (ldp i dss) koji na njima teko da mogu proi bolje nego na prethodnim a pitanje je ak i da li e se uopte dokopati cenzusa. Ovo je vlada u kojoj ne samo da premijer nije bio zaista premijer (to smo, poteno govorei, ve gledali i pod Miloeviem i pod Tadiem) nego ni ministri nisu bili zaista ministri, ve puki podanici i savetnici (Prvog) zamenika premijera. Ovo je kampanja u kojoj vlast, kako ree Aleksandar Vui, nee da obeava kule i gradove. A u isto vreme besomuno marira sa projektom grada na vodi i vavilonske kule u njegovom sreditu. Ovo je vlast koja ima praktino apsolutnu medijsku kontrolu, o kakvoj je ak i Miloevi mogao samo da sanja i kakvu nije imao ni za to esto optuivani Boris Tadi. (A o iniu i Kotunici da i ne govorimo.) Pa opet se njen sveprisutni glavni protagonist neprestano ali na medijski tretman i kako njegovi protivnici imaju tri-etiri puta vie medijskog prostora. Sve vlasti donekle proizvode svoju virtuelnu realnost, presiraju medije i nastoje da pacikuju svoje protivnike. Ali ova sadanja je apsolutni ampion u toj disciplini i moglo bi se rei da je u tome udruila najbolje tekovine i iskustva iz miloevievske, radikalske i dosovske prolosti. A takoe i neke od najistaknutijih kadrova iz svakog od tih perioda. Da. Ali ta su sve oni radili? ta je sa onima prolim? Nemojte zaboraviti na njih. I to je tano. Oni proli (kao i oni pre-pre njih) zaista su svata radili, greili i brljali. Da nisu, ne bi bili proli i pogotovo ne bi bili zamenjeni ovima ovakvima. Ali to ne moe biti ni opravdanje, ni alibi. Prethodnici su radili to su radili i o tome smo dosta govorili onda kada su bili u snazi i na vlasti. A druga je stvar to to mi u javnosti uvek imamo previe junaka voljnih
27. februar 2014. VREME REME

29

ran za formiranje proevropske vlade Tadia i Daia), i time to je na svoju stranu privukao neke od perjanica i simbola ove polarizacije od Verana Matia i Petra Lukovia, do Milovana Drecuna, Vuelia i Vulina. Dakle, da rezimiramo. Ovo je vlada koja nije ostvarila praktino nita od svojih obeanja, ali je zato ostvarila neto to nije obeala bar ne svojim biraima potpisala je Briselski sporazum sa Pritinom i naterala Srbe sa severa
foto: A. Ani

Do ovih izbora i pretpostavljenog trijumfa na njima, Vui je bio pomalo uzurpator mada to niko nije ba tako hteo i smeo javno da kae. Nakon njih, meutim, on postaje izabrani, apsolutni i neprikosnoveni voa
da hrabro i kritiki premeravaju rep mrtvim vukovima. Elem, da. I Tadi je voleo da se slika i pajta sa okoviem. I Kotunica ga je angaovao u kampanji za odbranu Kosova. Ali niko to nije radio ovako brutalno i neukusno kao to je to uinila ova vlast (itaj Vui) angaujui ga u akciji spasavanja zavejanih iz smetova kod Feketia. (Umesto da, ako ve zbog povrede nije mogao da igra, bude uz svoje drugove na spens-u i bodri ih u Devis meu protiv vajcaraca.) Ili pogledajmo sluaj Kusturica, koji je, to zbog Dodika, to zbog Andri-grada, prinuen da svoj prvobitni neprijateljski gard prema ppv-u zameni velianjem njegovih zasluga i dragocenog prijateljstva. Ipak, ni okovi, ni Kusturica se ne mogu porediti sa onim to je, dodue, pretpostavljam, manje dobrovoljno od Noleta i Kuste, za ppv-a uinio Miroslav Mikovi. Mikovi je njegova zlatna ribica. Njegov glavni politiki plen i predizborna uzdanica. Bez Mikovia se on ne bi usudio da ide na izbore. Bez Mikovia ne bi imao ovu mo, ne bi ulivao ovaj strah i ne bi imao rejting ni priblian ovome koji ima. I nema veze to, mimo Mikovia, neki drugi tajkuni (pardon, preduzetnici), zatieni svedoci i lica sa poternica vrlo lepo i veselo vezu poslove po zemlji Srbiji i okruenju. Vui je ovek koji je na jedan paradoksalan nain ujedinio dve Srbije. Time to je uhapsio Mikovia, koji je, iz razliitih razloga, na obe strane doivljavan kao olienje zla (evropejci su ga mrzeli zato to ga je mrzeo edomir Jovanovi, a patriote zato to se smatralo da je odgovoVREME REME 27. februar 2014.

da izau na kosovske izbore. I time do daljnjeg kupila podrku spoljnih (zapadnih) faktora i pozitivne izvetaje raznih evropskih komisija i komesara. A pomenutim kadrovskim protivprirodnim bludom obezbedila je neophodnu pacikaciju otpora i na jednoj i na drugoj strani. Ali, konano i kljuno. Zato itava ova drama i uzbuenje, ako je ve, kao to se svi slau, Vui najmonija politika gura i ako e izbori tu injenicu samo formalizovati? Razlika je, meutim, velika i verovatno je ona prelomila i Vuia i faktore koji stoje iza njega da se na izbore ipak ide. Do predstojeih izbora, aktuelnu vlast je bilo mogue kritikovati zbog izneveravanja volje biraa. Mogli smo izvlaiti njihove predizborne patriotske izjave (druga je stvar to je to malo ko inio, a jo manje ko hteo da objavljuje), i tvrditi kako oni nikada ne bi bili tu gde jesu kao to verovatno i ne bi da su pre izbora saoptili da nameravaju da potpisuju sporazume sa Taijem i uspostavljaju granice na Jarinju. Mogli smo govoriti da su u kampanji bili veliki rusoli, a posle postali veliki eu-li i zapadnjaci. Mogli smo govoriti kako su im pre izbora usta bila puna ekonomskog patriotizma, a sada su portparoli mmf-a, Brisela i Vaingtona. Nevolja je, meutim, to nakon narednih izbora, po svoj prilici, to vie neemo moi govoriti i to e takav govor imati mnogo manju teinu. A pogotovo e u vodu pasti teza o izneveravanju volje biraa. Vie ih neemo imati za ta hvatati i prozivati, jer, u osnovi, vie nita i ne obeavaju i ne nude sem bezrezervne i slepe vere u Aleksandra Vuia i njegovo vostvo. Drugim reima, do ovih izbora i pretpostavljenog trijumfa na njima, Vui je bio pomalo uzurpator mada to niko nije ba tako hteo i smeo javno da kae. Nakon njih, meutim, on postaje izabrani, apsolutni i neprikosnoveni voa, koji, kao to to kau njegovi sledbenici kada se po komandi ukljuuju u Utisak nedelje, ima bezrezervnu podrku za sve to odlui i kako god odlui (pitanje je bilo da li su potrebni vanredni izbori ili ne). Pa, ko bi mogao odoleti takvom iskuenju koje deluje kao ostvarenje najslaeg sna svakog (balkanskog) politiara? Iskreno reeno ne znam. Ali znam da ova bajka svakako nee imati lep kraj.
Autor je urednik Nove srpske politike misli

30

Intervju: Tatjana Mati, dravni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija

Oekujemo uvoenje 4G

re godinu i po dana, kada smo uli u resor, dolo je do spajanja spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija i stvoren je resor koji nije bio do kraja zaokruen. Smatramo da je siepa logino pripadala spoljnoj trgovini. Ali, imajui u vidu tadanji odnos koalicionih snaga, to je ipak ostalo u drugom resoru, kae za Vreme dravni sekretar Tatjana Mati, sumirajui godinu i po dana rada Ministarstva trgovine i telekomunikacija. Kada je re o unutranjoj trgovini, krenuli smo u ozbiljne zakonodavne aktivnosti, pre svega u izmene Zakona o zatiti potroaa, jer smo tu uoili najvee nedostatke. U komunikaciji sa udruenjima potroaa i kroz izvetaje trine inspekcije sa terena, shvatili smo da nismo bili spremni za onakav zakon o zatiti potroaa kakav je donet pre nekoliko godina. VREME: Zato? TATJANA MATI: Po tom zakonu je trina inspekcija izgubila neke nadlenosti koje su se prenele na organizacije potroaa reklamacije, kontrolu i bezbednost nekih proizvoda, pri emu u to ne ulazi bezbednost hrane. Zbog toga inspekcija vie nije imala pravo nadzora ni izricanja kazni ako ste hteli da zamenite neki proizvod, morali ste da se obratite prodavcu, a ako on odbije, vi biste se obraali udruenju potroaa, da oni preduzmu odreene mere za koje nisu bili spremni. Takav sistem nije funkcionisao. Zato smo ili na izmene ne moe se naslepo preuzeti evropski model, koliko god on bio dobar, u sredini koja nema sisteme da to podri. Zato su novim zakonom neke ingerencije vraene trinoj inspekciji, tj. resornom ministarstvu koje e uspostaviti nove mehanizme nadzora i kontrole. Kada je re o unutranjoj trgovini, svedoci smo da ve godinama osetno opada promet, naroito u maloprodaji. Kako Ministarstvo reava ovaj problem? Dok se ekonomska situacija ne popravi, mi tu malo moemo da uinimo. U poslednjih godinu i po dana esto smo se susretali sa stavom da drava treba da intervenie. Imali smo nekoliko intervencija kada je re o najnioj ceni hleba. Ali, mi jo imamo

Sve zemlje u okruenju su od prelaska na digitalno emitovanje i digitalne dividende prihodovale po nekoliko desetina miliona evra, a oslobaanjem spektra otvorie se mogunost za uvoenje novih irokopojasnih mrea
seanje na vreme komunizma i na neverovatnu mo drave u ureenju trita, a ipak smo uli u sferu liberalne ekonomije i trita. Naravno, kupovna mo je drastino opala i opada iz sata u sat Uprkos tome, cene oigledno da ne padaju. Dolazimo na pitanje ta drava moe da uradi kada je o konkurenciji re? Tu dolazimo do vrlo osetljivog terena, drava ne sme da intervenie na nain na koji bi se to tretiralo kao ureenje trita. Ali drava mora da omogui sve da postoji to vea konkurentnost, kroz dolazak to veeg broja investitora i otvaranje trita. Mi smo malo trite i to pre moramo da shvatimo da nau ansu treba da vidimo u regionu, a mislim da to odgovara i naim susedima, koji imaju isti problem. Jedino kada imate ukrupnjenu trinu ponudu, onda dolaze i vei igrai, i stvara se konkurencija koja omoguava pad cena. Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji kada je re o maloprodaji? Svakako da to moe da bude mnogo bolje, ali, pomaci su prisutni i ne moemo da kaemo da ne postoje. Na koje pomake mislite? Sigurno da su od 20022003. do danas napravljeni ozbiljni pomaci kada je re o konkurentnosti maloprodajnih lanaca. Ako me pitate kao potroaa, mislim da drava svakako treba jo da uradi za konkurentnost pomak je napravljen, ali to nije dovoljno. Sa druge strane, treba da budemo realni, malo trite samo po sebi nee privui dovoljno velikih igraa. Dolaze lidl, ikea, ali vidite koliko traje njihova priprema za ulazak na nae trite. I nije re tu samo o naoj birokratiji, re je i o njihovim procenama. Na nama je da stvorimo uslove poslovanja koji su predvidivi za sve budue i sadanje, strane i domae investitore. Koji su to uslovi? Pre svega, treba da stvorite jednu politiki stabilnu zemlju, koja nema otvorena kljuna politika pitanja, koja je nonstop, kroz svaki izborni ciklus destabilizuju. To je svakako bilo kosovsko pitanje
27. februar 2014. VREME REME

31

mree u 2015.
ministarstva, zaduena je za funkcionisanje portala e-uprave, koji nudi vie od 300 usluga i ima na hiljade korisnika. Sutina je kako unaprediti funkcionisanje portala, umreiti to vei broj organizacija i institucija sistema i uiniti dostupnim to iri spektar usluga za nae graane putem portala e-uprave. U Briselu smo imali priliku da vidimo prezentaciju informacionog sistema pod imenom Contact of single point, koji omoguava graanima da na jednom mestu dobiju informacije o razliitim vrstama posla u zemljama lanicama eu kako da se registruje rma i koje su dozvole potrebne, kako se prijavljuje porez, otvara raun u banci, i tako dalje. Naravno, to je jako sloen sistem i zahteva meuresornu saradnju. Ovo je za resor telekomunikacija strateka misija u okviru koje emo umreiti celu nau priu o e-biznisu i e-upravi. Potrebno e biti da napravimo zakonsko reenje sa jasnim obavezama i nadlenostima kako bi sve institucije koje pruaju usluge morale jasno da znaju ta su njihove zakonske obaveze i ta je neophodno da urade kako bi servisi funkcionisali preko centralne take; zatim, treba da reimo model nansiranja, a potom da ceo koncept nadoveemo na e-portal i da u skladu sa tim implementiramo projekte i formiramo institucionalni okvir na bazi ve postojeih institucija. Ovo je veliki izazov i zaista pitanje od stratekog znaaja za modernizaciju nae drave, posebno imajui u vidu da se pojavljuje i kao naa obaveza u procesu pristupanja eu. Napominjem da eu prepoznaje Ministarstvo telekomunikacija kao nadleno za ovaj proces, pre svega zbog izuzetno visokih tehnikih zahteva koji e ga pratiti. Dokle se stiglo sa digitalizacijom? Rok da se ona zavri je jun 2015. Krajnji rok za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa je 17. jun 2015. godine. U trenutku preuzimanja resora naili smo na velike probleme u realizaciji projekta. Zahvaljujui angamanu svih nadlenih za ovaj proces, danas su otklonjene glavne tehnike prepreke za uspean zavretak digitalizacije i reena su kljuna sporna pitanja. U ovom trenutku, puten je u rad signal proirene inicijalne mree na Avalskom tornju, aktivirano je 35 emisionih lokacija, to znai da je digitalni signal dostupan za oko 75 odsto stanovnitva i otklonjene su sve prepreke za okonanje procesa digitalizacije u Srbiji preostalo je da se obezbede nansijska sredstva za opremu preostalih lokacija za digitalizaciju, kao i da se usvoje dva zakona iz oblasti medija, zakon o elektronskim medijima i o javnim servisima, koji su pravni osnov za zavretak digitalizacije. Sve zemlje u okruenju su od prelaska na digitalno emitovanje i digitalne dividende prihodovale po nekoliko desetina miliona evra, a oslobaanjem spektra otvorie se mogunost za uvoenje novih irokopojasnih mrea, kao sto je 4G mrea, za koju postoji veliko interesovanje u naoj javnosti. Izbori su za manje od tri nedelje. ta je poslato kao poruka vae stranke, sdps-a, na Kongresu odranom u nedelju? Ovo je bila prilika da se poalje poruka da partija u svojoj petoj godini postojanja doivljava uspon i ima sve vee poverenje graana. Imamo oko 50.000 lanova, imali smo na izborima na Vodovcu zapaen uspeh sa osvojenih est odsto glasova i Kongres je bio odlina prilika da jo jednom naglasimo osnovne ideje za koje se partija zalae socijalnu pravdu, solidarnost, tolerantnost. Takoe, Kongres je pokazao da je sdps kljuan inilac reformi drutva u Srbiji i da se zalaemo za reavanje ekonomskih pitanja koja su od primarnog znaaja za Srbiju, ali na principima socijalne pravde. Srbija je po svojoj tradiciji socijaldemokratska zemlja, a Evropa i savremeni svet se kreu pravcem socijaldemokratije i visoke drutvene odgovornosti. Sutina je da iz svoje tradicije uzmemo ono to je najbolje i da se toga ne stidimo. Kako komentariete ostavku Nevena Cvetianina i celog politikog saveta sdps-a, uz obrazloenje da se partija kree u smeru koji ne podrazumeva socijalnu pravdu i socijaldemokratske vrednosti? Razlozi su line prirode a ne politike. Ne bih se dalje bavila tom temom, jer nema veze sa strankom.
R. MARKOVI

foto: A. Ani

napravljeni su koraci ka normalizaciji, i to je sad samo jedno od niza pitanja kojim se bavimo, vie nije oma oko vrata. To je preduslov da imate zemlju u koju partneri i investitori mogu da imaju poverenja, jer oni ele da dou na predvidivo trite, ele da su uslovi na tom tritu njima poznati, odnosno da su to standardi, i to je pria o usklaivanju pravnih okvira koji e svima biti razumljivi. Njoj se pribliavamo kroz pregovaranje i sastanke koje imamo u Briselu. Mislim da je jako vano da smo krenuli tim putem. Ne moemo imati zakone iz komunizma i socijalizma, a biti deo eu i traiti da dou investitori. U skrininzima o Poglavlju 3, u kome je uestvovalo nae ministarstvo, bilo je mnogo praktinih i konkretnih pitanja, i shvatili smo da e tehniki uslovi biti na najvei izazov da se pripremimo i potpuno uhvatimo korak sa savremenim svetom. U vezi s tim, ta se deava sa e-upravom? Poreska uprava je poela da radi neto u tom smeru, a sve ostalo kao da stoji. To je odlino pitanje, i jo jedna interesantna tema o kojoj smo u Briselu razgovarali i gde vidimo veliki prostor da unapredimo portal E-uprave. Uprava za digitalnu agendu, organ u sastavu naeg
VREME REME 27. februar 2014.

32

Komunizam i Megatrend

Daiev kec iz marksizma

Meanje pojmova socijalizma i hrianstva funkcionie kad to rade Pit Siger ili Brus Springstin, jer to obema ideologijama daju lepu, poetsku notu koja govori o univerzalnoj ljubavi. Ali, politikolog Dai nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, ve neko ko mora da ima temeljno znanje kad pravi ovakve komparacije

NOVINARSKA PITANJA: Ivica Dai i Mia Jovanovi u amteatru Megatrenda

foto: FoNet

lo, Milane! to su osumnjieni ovi drugovi Markes i Borkes?, glasi legendarna reenica iz lma Srana Dragojevia Mi nismo aneli. Nakon prolonedeljnog predavanja koje je premijer Vlade u ostavci Ivica Dai odrao na Univerzitetu Megatrend povodom 166 godina od prvog objavljivanja Manifesta Komunistike partije, te vesti u kojima se ovih dana pominje premijerovo ime, nije van pameti da se upitamo: to su osumnjieni ovi drugovi Marks i Engels? Osumnjieni su, da odmah razjasnimo misteriju, da piu za mlade. Kakve sad mlade, upitae se italac, kad su taj manifest prvi put objavili pre 166 godina? Rektor i vlasnik Mia Jovanovi dao je, drei uvodnu re, objanjenje za to to je, prvi put, organizovao proslavu izdavanja Komunistikog manifesta, i to na njegovu 166. godinjicu leviarskim idejama uvek su naroito bili skloni intelektualci, pa time i studenti. Komunizam i danas postoji, ali ne u obliku o kome piu

Marks i Engels, jer sve to je ekstremno nije dobro. Imamo i danas u Evropi socijal-demokratiju i socijalistike vlade, a u svetu jo postoje i komunistike vlade, podsetio je rektor Megatrend univerziteta na poetku svog izlaganja. ovo nije izborna kampanja Levica je uvek bila ideologija intelektualaca, profesora, studenata. Zato danas na Univerzitetu obeleavamo 166 godina od prvog izdanja uvenog dela Karla Marksa, rekao je Jovanovi i osvrnuo se na ideale socijalne pravde sadrane u Manifestu Komunistike partije: Dajui besplatno kolovanje za sve, na inicijativu predsednika Daia, mi smo se naslonili na koncept socijalne pravde i podjednakih ansi za sve. Nastaviemo tako i ove godine, a i ubudue, najavio je rektor Megatrenda, elegantno preskoivi da kae kako je na njegovom univerzitetu besplatno kolovanje omogueno samo studentima prve godine. Osim toga, nema

ni objanjenja otkud najednom prvi put otkako postoji, Megatrend obeleava ba 166. godinjicu izlaska Manifesta. Na poetku obraanja predsednik Vlade u ostavci Ivica Dai, izjavio je: Ja sam dugo razmiljao da li da prihvatim da govorim o ovoj temi rektor je leviar u dui i ove teme su za njega inspirativne. S druge strane, predizobrna kampanja je u toku, pa nisam eleo da u ovom trenutku moje izlaganje bude shvaeno kao agitovanje. Ali, prihvatio sam, jer je ova tema aktuelna, ne samo danas u naem drutvu, nego i svuda u svetu. Takoe, kao predsednik Vlade, bio sam za 18 meseci 31 put u Briselu, na mestu gde je Karl Marks pisao Manifest i to me je navelo da pristanem. Premijer Dai je u nadahnutom izlaganju podsetio na najvie vrednosti drutvenih odnosa, koje su armisane u Manifestu Komunistike partije, a koje i u savremeno doba predstavljaju izazov, kako vlada tako i civilnog sektora.
27. februar 2014. VREME REME

Manifest o hrianstvu i socijalizmu

Kao to je pop uvek iao ruku pod ruku s feudalcem, tako isto ide i popovski socijalizam sa feudalistikim. Nita nije lake nego socijalistiki prefarbati hrianski asketizam. Zar nije i hrianstvo grmelo protiv privatne svojine, protiv braka, protiv drave? Zar nije propovedalo da ih treba zameniti dobroinstvom i prosjaenjem, celibatom i unitenjem puti, ivotom u eliji i crkvi? Sveti socijalizam samo je sveta vodica kojom pop samo blagosilja srdbu aristokrata.
(Izvor: K. Marks F. Engels, Manifest Komunistike partije, Kultura, Beograd, 1948)

33

BAUK KRUI EVROPOM: Prva strana Manifesta na nemakom

Danas moemo pitati: gde su proleteri, kakav je poloaj radnike klase u odnosu na zahteve Komunistikog manifesta. Padom komunizma nestala je i kategorija proletera, izgubili su drutvenu ulogu, partije su pohrlile preduzetnicima, tritu i protu. Imali smo neuspenu privatizaciju i masovna otputanja, fabrike su prodate u bescenje. U trenutku demokratskog zanosa desio nam se ekonomski slom koji ete vi plaati, obratio se Dai studentima. Podsetivi na posledice tog sloma u Srbiji pad nacionalnog proizvoda na 65 odsto onoga iz 1989. godine i navala ekstraprotera Dai se osvrnuo i na ekonomske prilike u svetu i socijalne proteste u Evropi, arapsko prolee i nemire u Bosni i Hercegovini. Iako politikolog po obrazovanju, Dai u svom izlaganju nije ponudio odgovor na pitanje gde se to zaturila radnika klasa, a iako se osvrnuo na talase protesta u svetu i u BiH, nije se osvrnuo ni na relativno nov pojam prekarijata, onog drutvenog sloja koji u dananjoj situaciji ekonomske krize, po miljenju mnogih teoretiara, predstavlja iroko definisanu, disperzivnu klasu koja bi moda mogla da iznese promenu. Ako promene bude bilo. Umesto toga, od politikologa i politiara Daia dobili smo teak izliv pojmovne zbrke, koji se najbolje oituje u citatu: Komunistiki manifest je bio popularan, jer je pozivao na revoluciju. Ima li danas revolucionara kakvi su bili e Gevara, Lenjin, Ugo avez? Mislim da nema. Umesto revolucije, prelo se na evoluciju, svet trai kompromise, spajanje najboljih ideja kapitalizma i socijalizma. Drugim reima: komunizam je najbolja mogua ideologija, ali ni taj kapitalizam nije lo, a to to je doveo do svetske ekonomske krize, ostavljajui za sobom milione bez radnih mesta i krova nad glavom, to je sve posledica kompromisa, koji su, u sutini, siguran znak da smo evoluirali. Valjda.
VREME REME 27. februar 2014.

fridrih engels superstar Dai je u svom predavanju spojio i Marksa i hrianstvo, objanjavajui da je leviar onaj koji se brine za blinjeg, kao to pie u Bibliji: Leviar je onaj koji e vam pruiti ruku. Ako je nekom drutvu potrebna briga, to je Srbija. Potrebna nam je levica da bismo iveli kao normalan svet, koji ne bi bio takav da nije prihvatio leviarske ideje. Na njima je zasnovana i Evropa i zato u nju idemo. Ne moemo utati dok tranzicija jede svoju decu. Ovde stiemo do take na kojoj bi jo aktuelni premijer, po sopstvenom priznanju, ubeeni leviar, dobio keca iz marksizma. Meanje pojmova marksizma i hrianstva, pa i socijalizma i hrianstva, funkcionie kad to rade Pit Siger ili Brus Springstin, jer to obema ideologijama daju lepu, poetsku notu koja govori o univerzalnoj ljubavi. Ali, politikolog nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, ve neko ko mora da ima vrstu teorijsku osnovu kad pravi ovakve komparacije. Ovako, premijer Dai je, drei predavanje na jednom univerzitetu, na kom se i politike nauke izuavaju, napravio greku koja bi brucoa na politikologiji ili lozoji poslala na ubrite istorije. Jer, socijalizam i marksizam raaju se upravo iz potrebe za zadovoljenjem prava potlaenih i prezrenih tamo gde je hrianstvo izneverilo sopstvene ciljeve navedene u jevaneljima. Pobrkao je Dai stvari gostujui na Megatrendu, istog dana i na isti nain na koji je izvesni guslar gostujui na tv

Pinku pomeao Kantov kategoriki imperativ i hriansko zlatno pravilo (ne ini drugima to ne eli sebi). Moda je studente Megatrenda (koji su uglavnom dremali u sali) i uspeo da uveri u dubinu svojih levih ubeenja, no svakom drugom, ko se makar malo pomakao od popkulturnih predstava o marksizmu i komunizmu, Dai se morao uiniti najslinijim nekakvom lakrdijau koji se ogrnuo crvenim platom iz ne ba jasnih razloga. Zbog kampanje nije, jer je potpuno nejasno koju grupu glasaa je eleo da pridobije. Nije ni zbog poklada, jer nisu padale tog dana. Bio je petak pred Zadunice (kad smo kod hrianstva), ali jedini obiaj koji vai za taj dan je udeliti prosjacima koji dinar. Na koncu, kao jedini razuman povod za to da premijer odri predavanje o Manifestu Komunistike partije na Megatrendu namee se ideja o nekakvoj internoj ali izmeu Daia i rektora Mie Jovanovia. Amteatar Megatrenda bio je poluprazan, a u prvom redu su sedeli pevaica Ekstra Nena, doktorantkinja na temu Brendiranje u kulturi i globalizmu, smenjeni ministar prosvete arko Obradovi, predava, i slikar i samoproklamovani srpski nacionalista Milo obaji, inae dekan Fakulteta za umetnost i dizajn. Svi sa Univerziteta Megatrend. Po okonanom predavanju, Dai se vratio svojim svakodnevnim obavezama. Prva za taj dan bila je odgovaranje na novinarska pitanja o njegovim navodnim vezama sa kriminalnim klanom Darka aria.
JOVANA GLIGORIJEVI

34

Portret savremenika

Karl Marks, opet

Kako Englezi, za razliku od nas, nisu nikada pretendovali na status najgostoljubivijeg naroda na svetu, Marks i London su se udobno podnosili. Zabeleeno je samo jedno uee dr Karla Marksa na nekom javnom skupu, demonstracijama kako se danas kae, i to ba u Hajd parku, i to ba povodom propisa londonskih vlasti da se nedeljom zatvore trgovine i toionice pia

e zna se koliko na teritoriji bive Jugoslavije jo ima doktora nauka koji su meu besmrtnike uli briljantnim disertacijama na temu tipa marksizam u turizmu, marksistiki doprinos posleratnom ulovu sitne ribe u Niavi na delu toka Bela Palanka Krivi Vir, marksistika teorija i praksa optenarodne odbrane i drutvene samozatite, marksizam i njegova primena u meunarodnom sistemu mera... Ne zna se ni gde se dede onih skoro dva miliona lanova Saveza komunista, to je ondanju Jugoslaviju inilo zemljom u kojoj su komunisti zasejani najgue na svetu. Kao ni, na drugoj strani, koliko se, u meuvremenu, ovdanjih istaknutih marksista prekvalikovalo u etnike

vojvode, voe i/ili politike savetnike desniarskih, nacionalsocijalistikih, centristikih itd. stranaka, linosti, lidera i prolaznika svake fele. Dr Karl Marks, na sreu, s tim nema veze. On je na vreme izjavio, doslovno: Ja nisam marksist. Izjavi je prethodio ilegalni boravak u Parizu i jetko formulisan zakljuak da kada bi francuska vlada znala za moj boravak ovde, moda bi me poslala na put jer su marksisti i antimarksisti, obe sorte, na svojim kongresima socijalista u Ruanu i Sent Etjenu uinili sve to su mogli da mi zapapre boravak u Francuskoj. Generalno, g. Marks je i inae pokazivao netrpeljivost prema socijalistima koji svoje ideje o oslobaanju oveanstva

razmenjuju za mesta u parlamentu, tj. vlast i mast. Zvui poznato? Ve ih je do te mere uhvatio parlamentarni idiotizam da veruju kako su iznad kritike i kritiku osuuju kao crime de lse majest, zloin uvrede velianstva. Povod seanju na oveka koji se zvao Karl Marks ne vredi traiti jer se zagubio kao i negdanje organizacije zaduene za obeleavanje jubileja, kakva je bila Savezna konferencija Socijalistikog saveza radnog naroda Jugoslavije i koja bi danas mogla da podseti da se, na primer, ove godine navrava 165 godina od kako je Marks sa porodicom dospeo u London, da u tom centru industrijske revolucije i svetskog imperijalizma neplanirano ostane do kraja ivota.

Bakunjin o Marksu

Marks i Engels,

Prvi put sam stigao u Pariz 1844. goprivatno o Bakunjinu dine. Ve sam bio emigrant. Bili smo Vrlo sumnjiv. Bednik. udovite. Ogrose sprijateljili u prilinoj meri. On je mna masa mesa i masti. Pomaman za tada bio znatno napredniji od mene, mukarcima. Ljubomoran. Mnogo mi se kao to je i danas, dodue ne napreddopao. Bolji nego ranije. Snishodljiv. Perniji, ve neuporedivo ueniji od mene. fektan vo. Glup. Nikada nita nije nauio. O politikoj ekonomiji nisam tada niRuski lukav. Panslavistika bagra. Hteo ta znao, jo se nisam bio oslobodio bi da postane diktator evropskih radnimetafizikih apstrakcija, pa se moj ka. Ugojen. Prokleti Rus. Drzak. Laskasocijalizam zasnivao samo na instinvac. Svaalica. Razmee se. Intrigant. ktu. Iako mlai od mene, ve je bio Kozak. Olo. Stoka. Slavoljubiva sujetateist, uen materijalist i misaon sona nesposobnost. Svetsko-prevratnike cijalist. Upravo u ono vreme postavbube. Gospodin. Prepredenjak. Uobraljao je prve osnove svoga sadanjeg sien. Brbljivac. Dobar lakoveran starac. DOBRI STARI NEVALJALAC: Mihail Bakunjin stema. Viali smo se esto, jer sam ga Moskovitsko kopile. Vaarski komedivisoko cenio zbog njegove nauke i njegove ozbiljne i strasne jant. Frazerski radikalizam. arlatan. Neznalica. Sraodanosti stvari proletarijata, mada je ta odanost uvek bila mno neznanje i povrnost. Magarac. Muhamed bez Kopomeana s linom sujetom; eljno sam traio razgovore s rana. Opsenar. Moskovski diktator. Vrlo prosean onjim, jer uvek su bili pouni i puni duha, ukoliko ih nije navek. Prokleti Moskovit. Bedastoa. Bez ikakvog teorijdahnjivala sitniarska mrnja, a to je, naalost, bio i suvie skog znanja. Povrna, skrpljena svatara. Napabirene est sluaj. Meutim, izmeu nas nikad nije bilo prave intikojetarije. Teorijska nula. ltraradikalne fraze. Potpuna mnosti. Nai temperamenti se nisu podnosili. Nazivao me duhovna beda. Vie nego prost. Varalica. Bandoglavac. je sentimentalnim idealistom, i bio je u pravu; ja sam njega Papa. Lina ambicija. Debeli slon. Dobri stari nevaljanazivao perdnim i podmuklim sujetnim ovekom, pa sam lac. Potenjakovi. Spreman na svaku niskost. Prevrti ja bio u pravu. ljivost. ivi samo od ucenjivanja.

27. februar 2014. VREME REME

35

Fridrih Engels, za koga smo u detinjstvu bili gotovo sigurni da je brat brae Marks i Karla Marksa, te bliski roak Lenjina, Staljina i druga Tita, drao je da kao to je Darvin otkrio zakon razvitka organske prirode, tako je Marks otkrio zakon razvitka ljudskog drutva: jednostavnu injenicu koju je do sada skrivao ideoloki korov da ljudi, pre svega drugog, moraju jesti, piti, stanovati i oblaiti se pre no to se mogu baviti politikom, naukom, umetnou, verom itd..

sluajno, podudara sa istorijskom pobedom Osmog plenuma i Slobodana Miloevia, koji se u pauzi zasedanja ukratko osvrnuo na znaaj 50-godinjice dolaska druga Tita na elo kpj) sistematski obavetavani o tajnama Karla Marksa. Tj. da je re o najobinijem nemakom, tanije pruskom Jevrejinu, sinu rabina-konvertita iz Trira, rasipniku, aljkavom prepisivau tuih tekstova, sujetnom, uobraenom, samonaduvanom proroku takozvanog proletarijata, roaku pruskog ministra poli-

kandelabre londonske javne rasvete. Za razliku od miloevievske odbrane Titovog lika i dela, za gospodina doktora lozoje Jenskog univerziteta Karla Marksa nije bilo dobrovoljnih branilaca, ukljuujui tu i ugledna disidentska imena onih koji su se svoje univerzitetske a, sada izgleda, i svoje politike karijere domogli jo neopevanom akribijom u analizi (i naknadnoj sintezi) ranog i zrelog, mladog, srednjeg i kasnog Marksa, tumaei urbi et orbi, koji je od njih izvorniji i vaniji ako ve ne pravi i jedini Marks, marksista. Onaj, sam po sebi stvarni Karl Marks doktorirao je s tezom o razlici izmeu Demokritove i Epikurove lozoje prirode, opredeljujui se za epikurejski princip slobode svesti i za mogunost da ovek deluje na prirodu. Mnogo je manje poznato da se Epikur i u linom ivotu drao koliko i svih onih nekoliko hiljada autora ija je dela sa neverovatnom strau i iz originala, od panskog do ruskog uspeo da proita, zapravo prodere (Ja sam maina osuena na to da prodire knjige i da ih u promenjenom obliku izbacuje na ubrite istorije). Epikurova uteha da smrt nije patnja za one koji umiru, nego za one koji preive bila mu je celog ivota gotovo doslovno neophodna: u 40 godina braka sa Deni fon Vestfalen, potomkom jedne od najistijih plemikih loza kotske, porodice Argyll-Campell, roeno je sedmoro dece a samo je dvoje nadivelo svoju majku i oca. ivot i smrt Uz bolesti kao dvadesetogodinjak proglaen je vojno nesposobnim zbog bolova u grudima i povremenog bacanja krvi gotovo celog ivota prati ga prokletstvo besparice. Karakteristikom koju je izdao univerzitet u Bonu student Marks se opisuje kao osoba koja u disciplinskom pogledu nema nepovoljnih izvetaja, a u ekonomskom moe se samo pomenuti kako je vie puta bio tuen zbog dugova. Dvadeset godina kasnije sam za sebe u vreme pisanja Kapitala i Priloga kritici politike ekonomije rei e: Ne verujem da je ikada u takvoj besparici pisano o novcu. Ipak, istraivai Marksovog ivota nalaze da je, zanemarujui periode izbeglitva i stvarne bede u

Poziv ugnjetenima i nesrenima svih vremena nije utihnuo 1883, ni s propau drava u istonoj Evropi, a naroito ne optim potiskivanjem u zaborav
zaborav kuu gradi Kako je u Srbiji povodom gornjeg redosleda denitivno dokazano sasvim suprotno tako smo od prvobitnih poluvekovnih zabluda o Marksu kao lozofu, sociologu, misliocu, tvorcu svakog oveka i komuniste, i tako dalje i tome slino, za proteklih etvrt veka (iji se poetak, verovatno
VREME REME 27. februar 2014.

cije, parazitu kog su drugi izdravali, razvratniku koji je zloupotrebio drubenicu roene ene, a Engelsu uvalio da dete prizna kao svoje, zlopamtilu i policijskom dostavljau, svaalici i, naravno mada ne poslednje, pijancu. U potonjem svojstvu dogaalo mu se da, kae legenda, vraajui se kui u pozne none sate razbija

36

Briselu, Parizu i drugde, Marksov godinji prihod bio tri puta vei od prihoda kvalikovanog radnika koji je u to vreme to je ovde poodavno i zauvek zaboravljeno bio gospodin i obrazovan ovek. Autor Kapitala i neosporni ekonomski autoritet, Marks je, prema tome, bio savreni antitalenat za ekonomiju domainstva. Ostalo je, manje-vie, poznato: Savez pravednih, Savez komunista, evropske revolucije 1848, Pariska komuna, Internacionala, lanci za Njujork dejli tribjun i Novu ameriku enciklopediju... I slovenofobija. Engels: Juni Sloveni su narodni otpaci ije je samo postojanje protest protiv velike istorijske revolucije, pojedinim narodima je nuno oduzeti pravo na samostalnu dravnu egzistenciju, tako Slovenima u Austriji koji, kada se tano promisli, nikada nisu ni imali istoriju. Marks: Moskva se oblikovala i odrasla u koli podlosti prolazei kroz strano mongolsko suanjstvo. Njena snaga porasla je time to virtuozno vlada vetinom sluganstva.

Kada je prvi prevod Kapitala objavljen ba na ruskom, u Sankt Peterburgu Marks konstatuje ironiju sudbine da su Rusi, protiv kojih se 25 godina neprestano borim ne samo na nemakom ve i na francuskom i engleskom, uvek bili moji pokrovitelji. Uzgred, carska cenzura odobrila je objavljivanje Kapitala uprkos tome to je autor po svom uverenju potpuni socijalist i itava knjiga ima potpuno odreen socijalistiki karakter; radi se, meutim, o knjizi koja je obinom itaocu teko pristupana i ija je forma strogo matematiki nauna. Posledica: treina tiraa (3000 primeraka) prodata je za ciglih est nedelja, brzinom koju verovatno nijedan drugi Marksov tekst za njegovog ivota nikada nije postigao. englezi Trideset etiri godine je Britanija, u Marksovo doba zaista Velika, bila domovina tom oveku bez domovine. Kako Englezi, za razliku od nas, nisu nikada pretendovali na status najgostoljubivijeg naroda na svetu, Marks i London su se udobno

iji si ti, mali

Da je Fredi Demut Marksov sin saznala sam od Generala (Fridriha Engelsa) lino. Tusi (Marksova ki Elinor Marks-Eveling) me je toliko saletala da sam staroga upitala direktno. General je bio jako iznenaen to se Tusi tako uporno drala svoga verovanja i ve tada me je ovlastio da se, ako bude potrebno, suprotstavim ogovaranju i klevetama da se on odrekao sopstvenog sina. Ti se svakako sea da sam ti to saoptila ve davno pre Generalove smrti. Da je Frederik Demut sin Karla Marksa i Helene Demut, potvrdio je General nekoliko dana pre svoje smrti i gospodinu Muru, koji je potom otputovao u Orpington i rekao to Marksovoj kerci. Tusi je tvrdila da General lae i da je uvek govorio da je on otac. Mur se vratio iz Orpingtona i jo jednom, naroito insistirajui, upitao Generala, ali stari je ostao pri svojoj tvrdnji da je Fredi Marksov sin i rekao Muru: Tussy wants to make an idol of her father (Tusi hoe da svoga oca napravi idolom). U nedelju, dakle dan uoi svoje smrti, General je to i samoj Tusi napisao na tablicu od kriljca, a ona je onda izala tako potresena da je zaboravila svu mrnju prema meni i na mom ramenu gorko zaplakala. General nas je ovlastio (gospodina Mura, Ludviga i mene) da se tim saoptenjem moemo posluiti jedino u sluaju da njega neko optui zbog cicijaluka prema Frediju: rekao je da ne eli da se na njegovo ime baca ljaga, to, uostalom, nikome vie ne moe ni koristiti. Njegovo zaklanjanje Marksa trebalo je da potedi ovoga od tekog porodinog konikta. Osim nas i gospodina Mura, Marksove dece mislim da je Laura nasluivala stvar iako, moda, nije ba pouzdano znala istinu za postojanje Marksovog sina znali su jo Lesner i Pfender. Lesner mi je rekao posle objavljivanja Fredijevih pisama: Fredi je, naravno, Tusikin brat, mi smo to znali, ali nikad nismo mogli saznati gde je deak odgojen.
(Iz pisma Lujze Kaucki-Frajberger Augustu Bebelu, septembra 1898)

podnosili. Zabeleeno je samo jedno uee dr Karla Marksa na nekom javnom skupu, demonstracijama kako se danas kae, i to ba u Hajd parku, i to ba povodom propisa londonskih vlasti da se nedeljom zatvore trgovine i toionice pia. estinu sledee Marksove reakcije tim povodom neki ljubitelji stavljaju, s razlogom, ini se, iznad uvene 11. teze o Fojerbahu ili drugih najpoznatijih Marksovih polemikih tekstova: Klasini sveci hrianstva muili su svoje telo za blagodat due masa; moderni, obrazovani sveci mue telo mase za blagodat svojih vlastitih dua! Filozof Bertrand Rasel, za koga se ni iz daleka ne moe rei da je marksista koliko god su on i Karlo delili divljenje za Lajbnica (Marks je ak posedovao dva komada tapiserije iz Lajbnicove radne sobe) visoko je ocenio Marksov doprinos u neosporno Raselovoj oblasti istraivanja istine. Koliko je meni poznato, kae on, Marks je bio prvi lozof koji je kritikovao pojam istine sa ovog aktivistikog gledita, kojem odaje nedvosmisleno priznanje. Rasel je zasluan za bar jo jednu stvar u vezi s Marksom ali se ona, nimalo sluajno, uopte ne nalazi u tom poglavlju Istorije zapadne losoje, nego u lanku o svetom Avgustinu. I glasi: Jevrejski kalup za istoriju, prolu i buduu, sastoji se u snanom pozivu ugnjetenima i nesrenima svih vremena. Sveti Avgustin je ovaj kalup saobrazio hrianstvu, Marks socijalizmu. Da se razume Marksova psihologija, trebalo bi upotrebiti sledei renik: Jehova dijalektiki materijalizam Mesija Marks izabrani narod proletarijat crkva komunistika partija dolazak carstva nebeskog revolucija pakao kanjavanje kapitalista milenijum komunistika zajednica. Izrazi na levoj strani daju emocionalni sadraj izraza na desnoj strani, i ba ta emocionalna sadrina, koja je bila bliska svima onima koji su dobili hriansko ili jevrejsko vaspitanje, uinila je verovatnom Marksovu eshatologiju. Poziv ugnjetenima i nesrenima svih vremena nije utihnuo 1883, ni s propau drava Marksovih naslednika u istonoj Evropi, a naroito ne ovdanjim optim potiskivanjem u zaborav.
ALEKSANDAR IRI

27. februar 2014. VREME REME

NUSPOJAVE TEOFIL PANI

37

Romansa i haranga
ovek se ui dok je iv, pa sam tako i ja (tek) ovih dana saznao da se zgrada na beogradskom Trgu republike u kojoj se, medu proim, od pre koju godinu nalaze i prostorije Vremena (taj prostor nikad ne nazivam redakcija; to Sveto ime je zauvek ostalo tamo u Miarskoj) naziva Dom tampe. Tjah, nikada nisam uo ba nikoga da je tako zove... Enivej, ovih se dana ova ne preterano armantna zgrada najedared nala u fokusu nekolikih medija ne samo tabloidnih jednim u najmanju ruku bizarnim povodom: neki je genije otkrio, i odmah potom se ritualno zaprepastio, da se tu negde, usred glavnog prestonikog trga, nalazi nekakav noni klub sa striptiz i tome slinim edukativnim aktivnostima za odrasle. I od tada ne moe da se ivi od orkestrirane moralne panike koja se seli iz jednog u drugi medij kao da je na turneji: ju, sramota, gde nam je kultura, zar tako pred decama etc. Mesto se inae zove Romansa, Ne bi mi, dakako, ova tema bila zanimljiva za kolumnu da u njoj ne raspoznajem jo jedan simptom ofanzive moralne panike koja drma srpsko drutvo poput virusa; a ova je, pak, deo ire neokonzervativne restauracije. O nekim drugim simptomima pisao sam ranije, prethodnim povodima. Zajedniko svim tim manifestacijama neokonzervativnog kontraudara je ubeenje njegovih protagonista kako je ovo drutvo (a i savremena civilizacija uopte) ogrezlo u dekadentnim porocima koje valja suzbiti, i kako, eto, ta raspusna omladina smo pije i drogira se (a i previe se jebe, da se razumemo!), kako narod nou vileni okolo umesto da spava u kasarni ili keliji, kako ivimo u stranom Vavilonu pred Smak sveta, pa nije ni udo da nam okolo pederi paradiraju a deci Neko sipa svata u pie... Znam: kad se ovako napie stvarno deluje idiotski, ali otkriu vam tajnu: to je zato to i jeste idiotski.

Orkestrirana moralna panika oko lokacije jednog nonog kluba uvaljuje nas dublje u srce tame neokonzervativne revolucije
u emu ima neke tugaljive ironije. Razume se da sam silom prilika odavno uoio sporni objekat: kad god bih kasno uvee prolazio tuda, devojka koja dedi pred ulazom uvalila bi mi ajer sa primamljivim ponudama koje da me ekaju tamo negde dole, u suterenu greha. Poto s mojom udorednom budnou neto oigledno nije u redu, nisam se ba neto onesvestio od zgroenosti ni prvi put, nego sam samo ravnoduno zguvao ajer i bacio ga u prvu kantu za ubre. Sekund i po kasnije nisam se ni seao te stvari. I tako jo nekoliko puta, dok se nisu navikli na mene i prestali da me smaraju tim arenim papiriem. E, sad: ili ja vidim neto to drugi ne vide, ili samo ja ne vidim neto to je svima drugima oigledno? Naime, hou da pitam: kako je mogue da usred predizborne kampanje i jo kojeega medijski atraktivnog to se deava ovde i u okruenju, pitanje lokacije nekakvog klubia gde se samostalne umetnice (i umetnici?) vrte oko ipke bude jedna od frekventnijih tema u ovdanjim medijima?! Jo i razumem one koji misle da su takva mesta sporna po sebi, i da ne bi trebalo da postoje; ne kaem da se slaem s tim, nego da razumem, u smislu da je to barem konsekventno, da je to, tono se kae, jedan pogled na svet. Ali, horsko zgraavanje nad tim to se neko ba na Trgu republike a ne u Marinkovoj Bari, Busijama ili Rospi upriji dilita u gaama ili bez njih na zadovoljstvo voajerske klijentele, e pa to je malo previe iznad mojih saznajnih mogunosti... Pa, mislim, ne kai se ta ekipa za The Konja i ne penje se po balkonu Narodnog pozorita ili po fasadi Narodnog muzeja, nego radi to to radi tamo negde dole, u gluvo doba noi, i niti je ko vidi niti je ko uje napolju, na Trgu! O emu vi, ljudi, uopte govorite?! U emu je va problem?!
VREME REME 27. februar 2014.

Nazivam ovu poast moralne panike neokonzervativnom, ali tu treba biti oprezan. Klasina mp sa neopatrijarhalnih, klerikalistikih i slinih pozicija moe mi biti beskrajno ne-draga (kao to i jeste), ali ne mogu ba da se ljutim na nju: ona se barem ne prodaje za neto to nije. Nevolja je u tome to je u poslednje vreme dobar deo orkestriranog moral-paniarenja prisvojio levi i liberalni vokabular za svoje neokonzervativne ciljeve, doprinosei sveoptoj zbrci vrednosti i pojmova. Tako je i sa sluajem Romansa, gde se em besmisleno zloupotrebljavaju Narodni muzej i Narodno pozorite koji bi valjda trebalo da budu uvreeni virtuelnim sustanarstvom se nekim striptiz barom na istom Trgu (to je kvazielitistiko nagvadanje par excellence), em se to je posebno odvratno kmezavo zloupotrebljava sentiment publike prema deci: Kako, bre, da bude noni klub na dvadeset metara od dejeg pozorita? Ajde sad to nije dvadeset nego bar sto, i to pozorite nije samo deje i to sve to zajedno jedno s drugim nema ama ba nikakve veze: cinini argument dece ne upotrebljava se ne bi li uistinu bilo ta dokazao nego, naprotiv, kao znak preutne naredbe za okonanje svake rasprave. Svet koji bi moralni paniari da restauriraju, mitski svet idiline prolosti koje nikada nije bilo, a koja je bila ista i besporona i u kojoj se Znalo Reda, svet je iji su kljuni pojmovi: mrak, tiina, poveerje, nepokretnost, nedogaanje... Hteo ne hteo, sve to njima smeta ne mogu a da ne gledam kao simptom ivota i samim tim neto biolno, pa makar se radilo i o stvari koja mi je po sebi odbojna, ili sam barem sasvim ravnoduan prema njoj. A moe se to rei i ovako: nijedna Romansa ne moe naneti ni stoti deo drutvene tete koju nanose samoovlaeni branitelji javnog morala koji harangiraju protiv nje.

38

Na licu mesta

Obrenovac za azilante
etiri meseca od paljenja baraka i protesta protiv smetaja trailaca azila u barake na obodu Obrenovca, ekipa nedeljnika Vreme posetila je hotel Obrenovac, jedan od novih privremenih centara za smetaj trailaca azila u Srbiji

isu ljudi u Srbiji rasisti. Veruj mi: bio sam u Grkoj, pria na istom francuskom Mark iz Konga. U hotel Obrenovac, ispred koga se prisea svog puta u bolji ivot, stigao je pre mesec dana. Nije bio tu 27. novembra prole godine kada je 76 ljudi slinih njemu, iz zavejanih uma oko Bogovae premeteno u Obrenovac. uo je za proteste koji su doekali autobus sa tim ljudima, ali nije se uplaio: svata je doiveo beei iz centralne Afrike. Tadanji dogaaji u Obrenovcu verno oslikavaju jedan od problema azilanata u Srbiji: zbog nemira na severu Afrike i Bliskom istoku svake godine je sve vie i vie ljudi koji sa juga (odskoro i sa istoka) prelaze srpsku granicu putujui ka zapadu Evrope. Prema dravnim, ali i meunarodnim zakonima, Komesarijat za izbeglice i migracije bi trebalo da im obezbedi smetaj i hranu, a mup da sprovede azilni proces za one koji ele utoite u Srbiji. Nedovoljno je objekata, novca i ljudstva

da se galopirajui porast broja migranata zbrine na taj nain, a problem ponekad do usijanja dovodi reakcija lokalnog stanovnitva koje je needukovano, nepripremljeno, a esto i ispolitizovano (neredi poput obrenovakih deavali su se i u Banji Koviljai, selu Vraevi kod Bogovae i u Mladenovcu). Mark iz Konga je ipak zadovoljan onim to je dobio u Srbiji: Ovde je super. Hrana, smetaj, sve je bolje nego u Bogovai, a u odnosu na Grku je neuporedivo. Jedino to nema posla ni za ljude koji ovde ive, a kamoli za nas. Iako je ekonomska kriza vidljiva na svakom Markovom koraku kroz Srbiju, znaaj azilantske privrede je najvidljiviji upravo u Obrenovcu. Uz rast prometa trgovakih i ugostiteljskih radnji u blizini hotela, posle dueg perioda hotel Obrenovac je prevaziao svoju ekonomski neizvesnu sudbinu preduzea u rekonstruisanju. Ve tri meseca popunjene su dve treine kapaciteta. Nakon osam meseci

bez dinara, tridesetak zaposlenih platu prima redovno. taman da propadnemo Hotel Obrenovac je drugi najvei privremeni centar za smetaj trailaca azila u Srbiji. Nalazi se na samom ulazu u beogradsku optinu, petsto metara od centra. Iz daljine izgleda skoro pa monumentalno, izbliza je nemogue ne primetiti oronulost fasade i zaralu ogradu. Iza ulaza na kome pie da se vrata od kampa za traioce azila u gradu Obrenovcu zatvaraju u pola devet uvee nalazi se mraan hotelski hol. Desno je predvorje ispunjeno krunim klupama oko klimavih stolova. Iz be tapacirunga viri uti suner. Sa televizora se uje glas Suner Boba, a sa stola do prozora neka arapska rep muzika. Nekoliko tamnoputih mladie bezizrazno gleda crtani lm, ovi pored prozora tiho razgovaraju. Za izdvojenim, centralnim stolom, sedi pet policajaca i jedna policajka. Nazad, nazad. Niko ne moe napolje. Sima, kai im da se ostane tamo, lekar dolazi, govori na engleskom Marko Opai plavokosoj devojci. Ona klima glavom i sa nekim spiskom u ruci odlazi ka prostoriji iz koje viri nekoliko mladia. Opai je upravnik privremenog centra u Obrenovcu i po pravilima Komesarijata za izbeglice i migracije ne govori za medije. Upravnik hotela Obrenovac Boo Buzeji je raspoloen za razgovor: ta kaete za nae azilante, a?, govori uz osmeh. Ve nekoliko godina smo u restrukturiranju i nalazimo se na granici preivljavanja. Taman da propadnemo neto se desi. Ovo zadnje to se desilo nam dri nos iznad vode, kae Buzeji. Hotel je otvoren 1983. godine i ima 105 soba. Planirano je da se oko njega izgrade bazeni i spa centar na izvoru sumporne vode nedaleko odatle, ali to se nikada nije dogodilo. Zbog toga se hotel danas moe pohvaliti, osim smetaja i organizacije
27. februar 2014. VREME REME

Mesta za azilante
Od novembra 2013. kada je otvoren za traioce azila, do kraja januara 2014. kroz hotel Obrenovac prolo je 213 trailaca azila. Najvei broj njih su Sirijci (58), Pakistanci (55), Somalijci (41), Nigerijci (29)... U Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije kau da AZILANTSKA PRIVREDA: Hotel Obrenovac su zadovoljni saradnjom sa hotelom Obrenovac. Problema je bilo prilikom pokuaja smetanja trailaca azila u radnike barake van Obrenovca, ali od kada su smetani u hotelu, sve je u najboljem redu, kau za Vreme u Komesarijatu. Inae, ve dve i po godine se trai objekat u dravnom vlasnitvu kojim bi se trajnije reio problem smetaja trailaca azila. Jedno vreme se pominjala kasarna u Mladenovcu, ali radovi na renoviranju nisu mogli biti izvedeni zbog lokalnih nesuglasica. Traioci azila trenutno su smeteni u pet centara i to u Banji Koviljai, Bogovai, Obrenovcu, Sjenici i Tutinu. U broju smetajnih mesta to je oko 600, to trenutno podmiruje potrebe Komesarijata.

39

SVE JE BOLJE NEGO U BOGOVAI: Traioci azila na lekarskom pregledu

FOTOGRAFIJE: Ivan epi

proslava, samo uvanim otvorenim i zatvorenim parkingom. Nakon to se desio onaj bunt, da li reiran ili ne ne ulazim u to zvali su me iz optine i pitali ima li mesta kod mene jer se ljudi moraju negde smestiti, ceo dan su u autobusu. Dali su mi broj od dravnog sekretara Boovia, predstavim se, kaem kakav je smetajni kapacitet. On kae: Odlino! Evo dolazim da vidim. Pogledao je i rekao da je fenomenalno, pria Buzeji. Cena za smetaj i tri obroka nije po cenovniku hotela, ve onoliko koliko Komeserijat do sada plaa i Crvenom krstu za prostor centra u Bogovai osam evra po osobi. Po proceduri, koju je ubrzavalo tadanje dobijanje datuma za otpoinjanje pregovora sa Evropskom unijom, Vlada Srbije je dan nakon nereda donela odluku da se azilanti privremeno smeste u hotel. Uprava je osloboena boravine takse, a to privremeno traje i dalje, odnosno, ugovor se produuje na tri meseca.

azilanti deo folklora O tome kako je nove goste prihvatilo obrenovako drutvo, direktor kae da nema nikakvih problema. Ne razlikuju se oni od prosenih Srba. Sve je to u granicama neega na ta smo mi navikli. Ima onih koji me pitaju Ko su ti ovi, ali veina ih je dobro prihvatila. Pa skupljali su ljudi stvari za njih, kae direktor hotela. Dok prstom pokazuje jednom momku da mora na pregled iako ovaj pravi grimasu kao da govori plaim se igle, Sima iz Sirije pria o svojim iskustvima sa azilantskog puta: Kada sam bila u Grkoj, jednom nedeljno su dolazili desniari da tuku tamnopute ljude u delovima gradova gde se azilanti skupljaju. Ovde su ljudi mnogo bolji. Kada se jedna ena ovde porodila, a to su svi saznali, poele su da stiu pelene, odea, hrana za bebe. I to se tie smetaja i hrane. Ovde je raj. Sima, inae, govori pet jezika i u Obrenovcu pomae upravniku

Opaiu oko organizacije tienika centra. Kae da nema plan za dalje: Dobro je ovde. Volela bih da ostanem ako je to mogue. Oni si postali deo naeg folklora, kae jedan metanin na centralnom obrenovakom trgu. ak i moj sin vie ne vie: Tata, tata, vidi crnac Navikli smo se svi. uo je da su dvojica azilanata poela da dolaze na fudbalske treninge u nekom lokalnom klubu. Od poetka rada privremenog centra za smetaj trailaca azila u Obrenovcu, u hotelu deura 11 policajaca. Do sada nije bilo veih intervencija i mogue je da to utie na dobar odnos lokalnog stanovnitva i migranata. Druga prednost prisustva policije, kako upueni kau, jeste to to jo nema krijumara ljudi ili ilegalnih taksista u blizini hotela. Ipak, frekvencija odlaenja trailaca azila je mnogo vea nego u ostalim centrima. Put im je na deset koraka od hotela.
MIRKO RUDI

Projekat Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti nansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program Jaanje medijske slobode u Srbiji kojim tehniki rukovodi EPTISA Servicios de Ingenieria. Objavljivanje ovog lanka omogueno je uz nansijku pomo Evropske Unije. Sadraj lanka iskljuivo je odgovornost nedeljnika Vreme i ni na koji nain ne odraava stavove i miljenje Evropske unije.
Jaanje medijske slobode

VREME REME 27. februar 2014.

www.fest.rs
28. II 2014. 01. III 2014.

02. III 2014.

HOLLYWOOD
/ August: Osage County

03. III 2014.

HOLLYWOOD
, / USA, France, 2013, 105 : Joel Coen, Ethan Coen : Oscar Isaac, Carey Mulligan, John Goodman, Garrett Hedlund, F Murray Abraham, Justin Timberlake : ( ), , , ,

04. III 2014.

105 : Bruce Dern, Will Forte, June Squibb, Bob Odenkirk, Stacy Keach : ( ), , , , ,

11:00
250
/ Only Lovers Left Alive
/USA, 2013, 130 : John Wells , , : Meryl Streep, Julia Roberts, Ewan , , ,2013, 123 McGregor, Chris Cooper, Abigail : Jim Jarmusch Benedict Cumberbatch, : Tom Hiddleston, Tilda Swinton, Mia Breslin, Juliette Lewis, Margo Martindale, Wasikowska, John Hurt, Dermot Mulroney, Julianne Nicholson, Anton Yelchin Sam Shepard : , : , ,

/ /Nebraska /USA, 2013, Inside Llewyn Davis : Alexander Payne

/ So Hot Was the Cannon

/ Blue Jasmine
/USA, 2013, 98 : Woody Allen : Alec Baldwin, Cate Blanchett, Louis C.K, Bobby Cannavale, Andrew Dice Clay, Sally Hawkins, Peter Sarsgaard : - ,

, / USA, United Kingdom, 2013, 134 : Steve McQueen : Chiwetel Ejiofor, Michael Fassbender, Benedict Cumberbatch, Paul Dano, Garret Dillahunt : -

:
/Russia, 2013, 135 : Fedor Bondarchuk : Petr Fedorov, Thomas Kretchmann, Sergey Bondarchuk, Maria Smolnikova, Yanina Studilina, Andrey Smolyakov, Dmitry Lysenkov, Alexey Barabash, Oleg Volk : 2013 ( )

13:30
250

, - / Serbia, Republic of Srpska-Bosnia and Herzegovina, 2014, 100 : Slobodan Skerli : Stanislav Ruanov, Anita Mani, Muhamed Dupovac, Mugdim Avgadi, Slavko timac, Nikola uriko, Milica Mihajlovi, Gordana Gadi, Ivica Vidovi

/ / 12 Years a Slave

/ Une promesse
, /France, Belgium, 2013, 95 : Patrice Leconte : Rebecca Hall, Alan Rickman, Richard Madden : ,

HOLLYWOOD
/ All is Lost

, / Soshite chichi ni naru

16:30
300

/ The Book Thief

, / USA, Germany, 2013, 131 : Brian Percival : Sophie Nelisse, Georey Rush, Emily Watson, Ben Schnetzer, Nico Liersch : ( )

/USA, 2013, 106 /Japan 2013, 120 : Jerey C. Chandor : Hirokazu Kore-Eda : Robert Redford : Masaharu Fukuyama, Machiko Ono, : , , , Yoko Maki, Lily Franky : - : ( , ), , , , , ( )

/ 98 12 Years a Slave

:
/

HOLLYWOOD
/ The Butler
/USA, 2013, 132 : Lee Daniels : Forest Whitaker, Oprah Winfrey, John Cusack, Jane Fonda, Cuba Gooding Jr., Terrence Howard, Lenny Kravitz, Vanessa Redgrave, : ( )

/ 500 / So Hot Was the Cannon Blue Jasmine

19:00
350

, - / /USA, 2013, Serbia, Republic of Srpska-Bosnia and : Woody Allen Herzegovina, 2014, 100 : Alec Baldwin, Cate Blanchett, Louis C.K, Bobby Cannavale, Andrew Dice : Slobodan Skerli Clay, Sally Hawkins, : Stanislav Ruanov, Anita Mani, Peter Sarsgaard Muhamed Dupovac, Mugdim Avgadi, : - Slavko timac, Nikola uriko, , Milica Mihajlovi, Gordana Gadi, Ivica Vidovi

/Russia, 2013, 135 , / USA, United : Fedor Bondarchuk Kingdom, 2013, 134 : Petr Fedorov, Thomas Kretchmann, Sergey Bondarchuk, Maria : Steve McQueen Smolnikova, Yanina Studilina, Andrey : Chiwetel Ejiofor, Michael Fassbender, Benedict Cumberbatch, Smolyakov, Dmitry Lysenkov, Alexey Barabash, Oleg Volk Paul Dano, Garret Dillahunt : - : 2013 ( )

HOLLYWOOD
/ August: Osage County
/USA, 2013, 130 : John Wells : Meryl Streep, Julia Roberts, Ewan McGregor, Chris Cooper, Abigail Breslin, Benedict Cumberbatch, Juliette Lewis, Margo Martindale, Dermot Mulroney, Julianne Nicholson, Sam Shepard : , ,

HOLLYWOOD
, / USA, France, 2013, 105 : Joel Coen, Ethan Coen : Oscar Isaac, Carey Mulligan, John Goodman, Garrett Hedlund, F Murray Abraham, Justin Timberlake : ( ), , , ,

: Bruce Dern, Will Forte, June Squibb, Bob Odenkirk, Stacy Keach : ( ), , , , ,

/ 105 La Venus a la fourrure
, / France, Poland, 2013, 96 : Roman Polanski : Mathieu Amalric, Emmanuelle Seigner : , , ,

22:00
350

/ Only Lovers Left Alive

/ /Nebraska /USA, 2013, Inside Llewyn Davis : Alexander Payne

, , , , ,2013, 123 : Jim Jarmusch : Tom Hiddleston, Tilda Swinton, Mia Wasikowska, John Hurt, Anton Yelchin : ,

05. III 2014.

/ La Venus a la fourrure
, / France, Poland, 2013, 96 : Roman Polanski : Mathieu Amalric, Emmanuelle Seigner : , , ,

06. III 2014.

/ La belle & la bte
/France, 2014, 112 : Christophe Gans : Vincent Cassel, La Seydoux, Andr Dussollier, Eduardo Noriega, Myriam Charleins

07. III 2014.

/ Dallas Buyers Club
/USA, 2013, 117 : Jean-Marc Valle : Matthew McConaughey : ( ) : - , - ,

08. III 2014.

/ Blue Jasmine
/USA, 2013, 98 : Woody Allen : Alec Baldwin, Cate Blanchett, Louis C.K, Bobby Cannavale, Andrew Dice Clay, Sally Hawkins, Peter Sarsgaard : - ,

09. III 2014.

/ Dark Sea
/Serbia, 2014, 88 : Milan Todorovi : Kristina Klebe, Franco Nero, Natalie Burn, Dragan Mianovi, Miodrag Krstovi, Slobodan Stefanovi, Soja Rajovi, Zorana Kosti Obradovi

HOLLYWOOD
/ The Butler
/USA, 2013, : Lee Daniels : Forest Whitaker, Oprah Winfrey, John Cusack, Jane Fonda, Cuba Gooding Jr., Terrence Howard, Lenny Kravitz, Vanessa Redgrave, : ( )

, / USA, Germany, 2014, 100 : Wes Anderson : Ralph Fiennes, F. Murray Abraham, Mathieu Amalric, Willem Dafoe, Saoirse Ronan, Tony Revolori, Tilda Swinton, Lea Seydoux : 2014

, / Italy, France, 2013, 142 : Paolo Sorrentino : Toni Servillo, Carlo Verdone, Sabrina Ferilli, Carlo Buccirosso, Iaia Forte, Pamela Villoresi, Galatea Ranzi : , , , , :

/ The Invisible Woman
/ United Kingdom, 2013, 111 : Ralph Fiennes : Ralph Fiennes, Felicity Jones, Kristin Scott Thomas, Tom Hollander, Joanna Scanlan, Perdita Weeks, Amanda Hale, Tom Burke, John Kavanagh, Michael Marcus : , ,

/Philomena
, , / United Kingdom, USA, France, 2013, 94 : Stephen Frears : Steve Coogan, Judi Dench, Sophie Kennedy Clark, Charles Edwards : ( ), ( ),

/ / 132 The Grand Budapest Hotel La grande belezza

/ Jeune & jolie
/France 2013, 95 : Franois Ozon : Marine Vacth, Graldine Pailhas, Frdric Pierrot, Charlotte Rampling : , , , ,

HOLLYWOOD
/USA, 2013, 93 : Nicole Holofcener : Julia Louis-Dreyfus, James Gandolni, Catherine Keener, Toni Collette, Tavi Gevinson, Ben Falcone, Tracey Fairway, Eve Hewson : , , , ,

/ The Zero Theorem
, / USA, Romania, 2013, 107 : Terry Gilliam : Christoph Waltz, Matt Damon, Mlanie Thierry, Tilda Swinton : , , ,

/ Poland, 2013, 128 : Andrzej Wajda : Robert Wieckiewicz, Agnieszka Grochowska, Maria Rosaria Omaggio : , , , , ( )

:
: Sergey Puskepalis, Anatoliy Belyy, Svetlana Khodchenkova, Aleksey Bardukov, Ansa Vistingauzen, Kseniya Berezina

/ Enough Said

: /Metro/ 2012, 132 / Walesa. Czlowiek z nadziel /Russia, : Anton Megerdichev

/ The Invisible Woman

/Philomena

/ / The Grand Budapest Hotel La grande bellezza

: Wes Anderson : Ralph Fiennes, F. Murray Abraham, Mathieu Amalric, Willem Dafoe, Saoirse Ronan, Tony Revolori, Tilda Swinton, Lea Seydoux : 2014

, , / La vie dAdele , / USA, Germany, 2014, , / Italy, France, / United Kingdom, / United Kingdom, USA, France, 2013, chapitres 1 et 2 94 , , / 100 2013, 142 2013, 111 : Stephen Frears
: Paolo Sorrentino : Toni Servillo, Carlo Verdone, Sabrina Ferilli, Carlo Buccirosso, Iaia Forte, Pamela Villoresi, Galatea Ranzi : , , , , : : Ralph Fiennes : Ralph Fiennes, Felicity Jones, Kristin Scott Thomas, Tom Hollander, Joanna Scanlan, Perdita Weeks, Amanda Hale, Tom Burke, John Kavanagh, Michael Marcus : , , : Steve Coogan, Judi Dench, Sophie Kennedy Clark, Charles Edwards : ( ), ( ),

France, Belgium, Spain, 2013, 179 : Abdellatif Kechiche : La Seydoux, Adle Exarchopoulos, Salim Kechiouche : ( , )

/ La belle & la bte
/France, 2014, 112 : Christophe Gans : Vincent Cassel, La Seydoux, Andr Dussollier, Eduardo Noriega, Myriam Charleins

/ Dallas Buyers Club
/USA, 2013, 117 : Jean-Marc Valle : Matthew McConaughey : ( ) : - , - ,

/ Nymphomaniac
, , , , 2014, 240 : Lars von Trier 500 : Charlotte Gainsbourgh, Stellan Skarsgrd, Stacy Martin, Shia La Beouf, Christian Slater, Jamie Bell, Uma Thurman, Willem Dafoe

/ Dark Sea

FEST PARTY

22:30 /Serbia, 2014, 88 DURAN DURAN / : Milan Todorovi : Kristina Klebe, Franco Nero, Natalie Duran Duran: Unstaged
Burn, Dragan Mianovi, Miodrag Krstovi, Slobodan Stefanovi, Soja Rajovi, Zorana Kosti Obradovi

/USA, 2013, 121 : David Lynch : Simon Le Bon, John Taylor, Roger Taylor, Nick Rodes, Gerard Way : 2013

LISICAIDRAL LJUBOMIR IVKOV

43

Karijerni karijerist, nastavak

Znajui iz linog iskustva koliko stvaraoca boli kad njegovo delo naie na istrajan muk javnosti, latio sam se samoinicijativno i poletno knjige doktora Borisava Jovia, negde na polovni prethodne kolumne shvatio sam da se delo ne da obuhvatiti jednim pogledom, barem ne mojim, i punonadeno sam (zdravlje mi i nije ba toliko preodlino) najavio nastavak, ali sam se, umesto da jo jednom preem celo gradivo, odavao sanjarijama, kao, zovu me iz Novosti, prezadovoljni su prikazom, autor me po njima pozdravlja, glavni urednik pita bi li moje pisanje o knjizi njihovog novog pisca bi bio dosadan. Kao to ne mora umreti da bi njegova ena otpoela novi ivot: moj kolega kazao je gorko kako e tadanja njegova ivotna saputnica nai nekog im on umre, na ta mu je naa zajednika prijateljica N. uzvratila: Ba si ti neki srean ovek, bie paen do poslednjeg svog asa, a zato ne bi nala nekoga dok si ti ovako drei i na svaki nain poeljan?! Bilo kako bilo, na se junak tj. autor, da ne bi bio dosadan, opredelio za kratku priu, a ne za na primer pikarski roman, koji bi moda mogao da proistekne iz karijere svakoga od nas poteklih sa sela.

Nedelju dana ivim u strahu da ni danas neu dovriti dobrovoljni prikaz knjige predsednika Jovia Zato bih utao
moglo da se protegne barem na trideset ili etrdeset nastavaka koje bi oni naknadno objavili, to mi bude malo, pa zamislim i moj sluajni, ama dalekoseni susret sa autorom u Proleterskih brigada (kako obojica, uz nos osilivoj se desnici, zovemo Krunsku ulicu): Moda vam pobude i nisu bile najuzvienije, ali ste uprkos njima o mojoj knjizi govorili sa razumevanjem, vidim po vama da vi, ba kao i ja, pod karijerom i karijeristom ne podrazumevate nita ravo, nije sramota biti karijerist, sramota je biti lo, neuspean karijerista... Svaki je zanat zlatan, povlaujem mu ja i nas ti dvojica preutno skreemo u Njujork gde uz kafu nastavljamo razgovor, pone i revan BajernArsenal, a mi jednako o politici i moralu, kao da je u nas ula Nova srpska politika misao. Ponovio se u malome sluaj spahije Manjilova koga je oarao njegov novopoznanik i gost iikov: Mislio je o srenom prijateljskom ivovanju i tom kako bi bilo lepo iveti s prijateljem na obali kakve reke; potom poe da mu se gradi preko te reke most, pa onda grdno velika kua s tako visokim belvederom da se s njega moe videti ak i Moskva, i na njemu uvee piti aj, na slobodnom vazduhu, i razmiljati o kakvim zabavnim stvarima; zatim, on i iikov doli na divnim karucama u neko drutvo, gde sve oaravaju ljubaznim ponaanjem, i kao car, uvi za to njihovo prijateljstvo, postavio ih za generale, i dalje, najzad, bog zna ta to ve ni sam nije mogao nikako razabrati. Dobro, autor je ve bio general, tenkove je 9. marta izveo kao Vrhovni komandant, i sad da me ubijete ne znam je li ak obukao uniformu rezerviste, ili ga pamtim sa besmrtne Koraksove karikature na kojoj se, poput deteta, domogao uniforme odraslog enerala, izme mu bezmalo do prepona, gornji deo uniforme do izama, ali vratimo se delu. U uvodu autor obznanjuje svoj davnanji zavet da kad ostari nee u drutvu priati o svojoj prolosti da ne bi bio dosadan. Plemenit naum, koji se ko zna koji put u povesti pokazao kao neostvariv: ovek ne mora uopte ostariti da
VREME REME 27. februar 2014.

Predsedniku kraj svega to je bivajui na naem nezahvalnom elu pregrmeo ostade dirljiva navika da svaku re koju ne treba shvatiti doslovno stavlja pod navodnike: Gledali su me zlurado, kao da sam im dosadio, da im nepotrebno popujem. Ili: ... prianje mladima po sto puta, najee u vetar. Ova pukokolska norma svakako nije odlika razvijenog spisateljskog stila, ali autor i nije pucao na lanstvo u uks, nego su ga od mladosti privlaili nauka, privreda i, naravno, najvii stadijum dijalektikog razvoja, kako zajednice tako i pojedinca politika. U skoj je mlaani Bora dospeo zahvaljujui crkvi, ne crkvi, nego ludoj srei da je njegov razgovor sa drugaricom iz srednje kole uo lino sekretar skoj-a, Borinoj pobonoj drugarici Ljubici otelo se dok su u Kragujevcu gledali spomenik kosovskim junacima: Krst iznad svega!, Bora je pak uzdizao nauku: A gromobran iznad krsta! Kakav je ivotni put male bogomoljke ne znam, ali je predstavnik racionalizma zahvaljujui tome ubaen u skoj, gde e napredovati sve dok mu se Slobodan Miloevi ne bude zahvalio na saradnji. Skojevac se kao mladi ekonomista obreo u jna, komesar je bio zapenio protiv kredita iz inostranstva, mladi strunjak ga je pred ostalim guterima prosvetlio da e, ako pozajmljeni novac pametno uloimo u industriju, korist biti kudikamo vea od kamata; kao partijskodravni funkcioner suprotstavio se bezmalo sam samcijat zloglasnome Kardelju, te je od Vlakalia ve na samoj istorijskoj sednici dobio cedulju (nije bilo sms-a) na kojoj je pisalo da bira zemlju u koju e biti poslan za ambasadora! Nikakvi Sibiri, nikakve Ivanjice, dobi Bora rezidenciju u Rimu, gde e se razvijati kao diplomata i gde e unaprediti svoja modna shvatanja, u poetku optereena komunistikim asketizmom i konfekcijatvom. U sledeem broju: antologijsko (ne alim se) pismo direktora uzoholjenom glaveini i kolosalni zaboravak autora na benzinskoj pumpi.

KULTURA
44

Fest 2014

PREDLOZI ZA GLED
Na ovogodinjem, 42. po redu Festu, koji e se odrati od 28. februara do 9. marta, bie prikazano sedamdesetak ostvarenja svetske kinematograje, svrstanih u devet programskih celina. Kao i svake godine, Vreme i ovoga puta donosi izbor lmova sa Festa koje ne bi trebalo da propustite

velika lepota
Reija: Paolo Sorentino Uloge: Toni Serviljo, Karlo Verdone, Sabrina Ferilji Film koji je obeleio prologodinju evropsku filmsku produkciju i koji nikako ne treba propustiti jeste Velika lepota, italijanskog reditelja Paola Sorentina. Evropska lmska akademija mu je dodelila nagrade u kategorijama najbolji evropski lm, najbolja reija, najbolja muka ulogu i najbolja montaa. Glavni junak je ezdesetpetogodinji ep Gambardela (maestralni Toni Serviljo),

pripadnik rimskog det-seta, nekada slavni pisac. On je u stvaralakoj krizi i ve dugo ne uspeva da pronae valjani motiv za novu knjigu. To nadometa time to u svom stanu u centru Rima organizuje celoveernje pijanke i zabave koje poseuju umetnici, intelektualci, aristokrate, politiari, novinari, glumci... Gambardela je razoaran i ravnoduan, on bez iluzija posmatra paradu ispranjenog, na propast osuenog, monog, depresivnog oveanstva, i ezne za onim to naziva velikom lepotom. Ovo upeatljivo, inteligentno i vizuelno raskono ostvarenje pripada felinijevskog tradiciji

evropskog lma, tematski podsea na lmove Dolce vite i Osam i po, i jo je jedan oma Veitom gradu. To jeste neka vrsta portreta Rima, izjavio je nedavno Sorentino, ali treba imati u vidu da nije re o portretu razliitih rimskih miljea, predgraa ili sveta zaposlenih. Ovde je re o kobnom portretu rimskog elitistikog miljea. Ali i tu moram da budem precizan ak iako je mnogo ta u lmu izmiljeno, to ne znai da je i la. Invencija je neophodna u lmu samo zato da bi se dosegla istina. To moda zvui kontradiktorno, ali nije. Felini je jednom rekao: Film istine? Ja vie volim lm lai. La
27. februar 2014. VREME REME

45

ANJE
danskog reditelja, najvie zbog injenice da su u njemu obilno zastupljene scene eksplicitnog seksa. Kako se u programu festivala navodi, re je o divljoj, poetskoj drami o erotskom putovanju jedne ene od roenja do este decenije. Glavna junakinja je samoproklamovana nimfomanka Do, koju igraju Stejsi Martin i arlot Gejnzbur. Nakon to je jedne noi armantni neenja Seligman nae pretuenu i odvede je svojoj kui da bi joj pomogao, ona mu pria o svom proteklom ivotu i seksualnim iskustvima. Postoji nekoliko verzija ovog lma koje se razlikuju u duini i intenzitetu scena koje su izbaene da bi lm bio odobren za bioskope. Integralna verzija traje puna etiri sata i ona e imati na Festu jednu veernju projekciju, 7. marta. Fokus Rusija. Meu njima panju skreu novi lm Alekseja Balabanova Hou i ja, sa motivom koji podsea na Tarkovskovljevog Stalkera, i Staljingrad Sergeja Bondaruka, istorijski ratni spektakl snimljen u najnovijoj ajmaks 3D tehnologiji. Bondarukov lm je autorska ekranizacija jedne od najkrvavijih bitaka u istoriji, Staljingradske bitke u kojoj je poginulo dva miliona ljudi i koja je bila jedna od presudnih za ishod Drugog svetskog rata. Pria o ovoj bici ispriana je iz dva ugla iz ugla grupe ruskih vojnika koji brane jednu strateki vanu zgradu i time spreavaju nacistima izlaz na Volgu, ali i brinu o devojci koja je njena jedina preostala stanarka, i iz ugla nemakog ocira koji komanduje napadom na tu zgradu. Staljingard je poslednji u talasu ruskih lmova koji se bave Otadbinskim ratom, kako se u Rusiji naziva rat Crvene armije protiv nacista. Uz to, re je o najgledanijem ruskom lmu svih vremena koji prua dobar uvid u stanje na bogatoj i zanimljivoj ruskoj mejnstrim kinematografskoj sceni. Ova scena je poslednjih desetak godina dala nekoliko izvrsnih ostvarenja koja su ovdanjoj iroj publici, naalost, ostala nepoznata.

staljingrad
Reija: Fjodor Bondaruk Uloge: Pjotr Fjodorov, Aleksej Baraba, Andrej Smoljakov, Marija Smoljnikova, Tomas Kreman, Jana Studiljina Ruska kinematografija e na ovogodinjem Festu biti zastupljena sa etiri ostvarenja prikazana u programu je dua spektakla. Ono to treba da bude autentino je emocija koja se osea gledanjem ili izraavanjem.

nimfomanka
Reija: Lars fon Trir Uloge: Stejsi Martin, arlot Gejnzbur, Stelan Skarsgard, aja Labaf, Uma Turman Novi lm Larsa fon Trira, poslednji deo trilogije Depresija zapoete ostvarenjima Antihrist i Melanholija, digao je mnogo praine u javnosti i bio proglaen za najkontroverznije delo ovog kontroverznog
VREME REME 27. februar 2014.

46

venera u krznu
Reija: Roman Polanski Uloge: Matje Amalrik, Emanuel Senje Roman Polanski je majstor za pravljenje lmova koji potuju starinsko pozorino jedinstvo vremena, prostora i radnje. On je u stanju da od predloka za teatar napravi punokrvan lm (Devojka i smrt). Takoe je i majstor za sado-mazo motive (Gorki mesec, izmeu ostalog), pa je ve i naslov lma koji citira naslov knjige koja je u jezik unela pojam mazohizam, zanimljiva indikacija. Sie je, meutim, jo zanimljiviji: pozorini reiser Tomas ve neko vreme uzaludno traga za kandidatkinjom za glavnu ulogu u predstavi koju je namerio da reira u jednom pariskom teatru. Kad je ve skoro izgubio nadu pojavljuje se Vanda, koja je na prvi pogled sve to Tomas prezire, ali je s druge strane kao stvorena za ulogu. Izmeu njih dvoje se razvija opsesivna dinamika. Glumica Emanuel Senje koja je Polanskom ve decenijama muza i supruga izvanredno igra ulogu Vande u prvom lmu koji je naturalizovani Francuz Polanski snimio na francuskom jeziku.

to film uspostavlja suptilne veze sa Homerovom Odisejom, to je opet manje oma Dojsu, a vie autoreferentno priseanje na raniji lm same brae Koen O brate, gde si? Zanimljiva je takoe i referenca na Boba Dilana koji je u to vreme jo relativno malo poznat i koji takoe tada nastupa u klubu u Grinvi Vilidu, ali (lmski) Luin Dejvis njegov nastup nee videti. Film koji ne treba da propuste ne samo brojni fanovi brae Koen nego i svi istinski lmoli. Neki istaknuti lmski znalci, poput Pitera Bredoa recimo, tvrde da je ovo njihov najbolji lm. Znajui kakva im je lmograja, re je najveem moguem komplimentu.

predloku. Iako izrazito lmian pisac (njegove proze su za lm i televiziju adaptirane blizu sedamdeset puta), Cvajgova su dela u poslednje vreme retko obraivana u ovako velikim i ozbiljnim produkcijama. Ima i neeg panevropskog u Obeanju, u injenici da francuski reiser ekranizuje roman nemakog pisca na engleskom jeziku. (Ovo je inae prvi lm Patrisa Lekonta na engleskom.) Radnja lma deava se tano vek uoi njegovog snimanja, to jest pred sami poetak Prvog svetskog rata, a u njenom fokusu je ljubavni trougao. Iako je Cvajg u svoje vreme bio knjievna zvezda i pisac bestselera, Lekont nije snimio populistiki lm. Drago mi je to radim na lmu u kome tiina ima isti znaaj kao i dijalozi, lmu sa nekoliko razgovora u kojima je sve reeno, rekao je Lekont o svom lmu.

samo ljubavnici opstaju

Reija: Dim Darmu Uloge: Tom Hidlston, Tilda Svinton, Mia Vasikovska, Don Hart Sama injenica da je Dim Darmu snimio lm koji se najavljuje kao ljubavnovampirski, dovoljna je preporuka za lmske sladokusce. Adam, glavni junak lma, vampir je i detroitski rok muziar, usamljen i melanholian, fan Nikole Tesle, nepoverljiv prema novim tehnologijama i zabrinut za sudbinu sveta. Njegova vievekovna ljubav Eva posle dueg perioda razdvojenosti jednog dana ponovo ulazi u njegov ivot i njihova romansa se nastavlja, ali ne bez prepreka. Nju ugroavaju Adamovi oboavaoci koji kampuju ispred studija u naputenom predgrau Detroita u kojem vampirski par ivi, i

obeanje
Reija: Patris Lekont Uloge: Rebeka Hol, Alan Rikmen, Riard Meden U godini u kojoj se u celom svetu obeleava stogodinjica poetka Prvog svetskog rata koji je sruio ono to je tefan Cvajg prozvao Jueranjim svetom, na Fest stie lm nastao po Cvajgovom literarnom

u glavi luina dejvisa

Reija: Doel Koen, Itan Koen Uloge: Oskar Ajzak, Keri Maligan, Don Gudman, Dastin Timberlejk U lmovima brae Koen muzika po pravilu igra veliku ulogu. Tu tendenciju na kvalitativno drugaiji nain razvija njihov najnoviji lm U glavi Luina Dejvisa. Radnjom smeten u Njujork, u jednu zimsku nedelju 1961. godine u Grinvi Vilidu, lm se koncentrie na pokuaj naslovnog junaka da ostvari karijeru na tadanjoj amerikoj muzikoj folk sceni. Ono to je posebno zanimljivo, a to su pojedini kritiari ve primetili, jeste to

27. februar 2014. VREME REME

47

Evina problematina sestra, takoe vampirka, te Adam i Eva moraju da se evakuiu u pravcu Tandira u Maroku. Oigledno se ne radi o horor lmu, iako je veina lmova o vampirima takva, izjavio je Darmu. Ovo je, pre svega, studija karaktera; mi posmatramo junake koji su vrlo udni i za mene veoma zanimljivi. Privukla me je mogunost da prikaem njihov pogled na dui istorijski period u kome se razvija specina ljubavna pria.

Kei rodio, zbog revolucije i prie o arapskom proleu koje je upravo tamo poelo, bila je u centru svetske panje. Jedna reiserova izjava u tom je smislu bila indikativna. Kada sam zavrio lm pomislio sam kako e biti koristan i za omladinu u Tunisu. Nijedna revolucija nije zavrena ukoliko istovremeno nije izvedena i seksualna revolucija, rekao je Kei, parafrazirajui, svesno ili ne, slogan o linom kao politikom.

srednjim godinama, to nije tek kurtoazna pohvala.

nesrena dasmin
Reija: Vudi Alen Uloge: Alek Bodvin, Kejt Blanet, Seli Hokins Reiseri kakav je Vudi Alen zahvalni su za festivale kakav je Fest, revijalne izbore najboljih svetskih lmova godine. Vudi Alen je, naime, reiser koji svake godine, po pravilu, ima novi lm, a taj je lm, opet po pravilu, meu najboljim iz godinje produkcije. Dok je prole godine Alenov doprinos Festu bio lm Rimu, s ljubavlju, nastavak njegove sage duhovitih turistikih razglednica o najlepim evropskim gradovima (nastao posle lmova o Barseloni, odnosno Parizu), Alen se ovaj put vraa u Ameriku, mada ne u svoj voljeni Njujork, nego u San Francisko. I ivotna ruta naslovne junakinje Dasmin ide od Njujorka ka San Francisku. Nakon to su joj u Njujorku propali brak s bogataem i pripadajui ivotni stil, Dasmin odlazi u San Francisko gde se useljava u stan sa svojom sestrom. Za ulogu Dasmin Kejt Blanet je ve dobila Zlatni globus, a brojni kritiari istiu da joj je to najbolja uloga u karijeri. Kad se to kae za moda i najbolju holivudsku glumicu u ranim

nulta teorema
Reija: Teri Gilijam Uloge: Kristof Valc, Met Dejmon, Melani Tijeri, Tilda Svinton Jo jedna uvrnuta naunofantastina pria nekadanjeg montipajtonovca Terija Gilijama, koja, po njegovim reima, predstavlja poslednji deo davno zapoete distopijske satirine trilogije koju jo ine kultni filmovi Brazil i 12 majmuna. U sreditu radnje ovoga puta je ekscentrini usamljeni kompjuterski genije sa razvijenim oseajem egzistencijalne teskobe koji ivi u orvelovskom svetu budunosti. Misteriozna osoba poznata samo pod nazivom Menadment angauje ga na tajnoj operaciji reavanja Nulte teoreme, matematike formule iji rezultat treba da dokae postojanje smisla ivota. U reavanju ovog zadatka ometaju ga jedna zanosna ena i Menadmentov sin tinejder. Pokuali smo da napravimo iskren, duhovit, divan i iznenaujui lm jednostavan lm o sloenom oveku dananjice koji iekuje poziv kojim e razreiti problem smisla postojanja, rekao je Teri Gilijam. Ovo je lm o veitoj tenji za ljubavlju i prijateljstvom, prepun uvrnutih likova i sjajnih uloga.
R. V.

plavo je najtoplija boja

Reija: Abdelatif Kei Uloge: Lea Sejduks, Adel Eksaropulos Nije ba da francuski reiseri osvaju Zlatnu palmu u Kanu onoliko retko koliko britanski teniseri osvajaju Vimbldon, ali

je ipak trijumf domaeg predstavnika na najuglednijem lmskom festivalu na svetu vie izuzetak nego pravilo. Kad je prole godine lm Plavo je najtoplija boja francuskog reisera (roenog u Tunisu) Abdelatifa Keia trijumfovao u Kanu, veliki medijski interes nije se toliko ticao injenice da je re o francuskom lmu, koliko se fokusirao na tematiku. Re je, naime, o ensko-enskoj ljubavnoj prii, o promeni koju e u ivot petnaestogodinje Adele, koja se dotad nije bavila svojom seksualnou, doneti upoznavanje sa Emom, devojkom plave kose. U vreme snimanja lma, zemlja u kojoj se
VREME REME 27. februar 2014.

48

Intervju: Vladimir Kecmanovi, pisac

Mediji lau
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog poetka u kom se stilski meaju babe i abe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno e o lmu Top je bio vreo da imaju lou sliku. S pravom. Manje umetniki, a vie emotivno osetljivu publiku verovatno e da dirne potresna pria. Emotivno neosetljivi e da crknu od dosade jer je reditelj, ubeen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, veinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiu, bie ogoreni to je u lmu politiki korektno izbaena veina detalja koji ukazuju na odgovornost bonjake strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Muana Topalovia Cace e, ba kao i njihove sarajevske kolege, i pored svih ovih korekcija, ukljuujui i pomenuto silovanje kraja prie i poente romana, nalaziti kako je lm, ipak, velikosrpski, to e reditelja dodatno uvrstiti u dirljivom uverenju da je u pleksus udario lane patriote, a ne brau Limijer... Ukratko, kolko ljudi, tolko udi...

petak, 28. februara lmom Top je bio vreo, u reiji Slobodana Skerlia (reditelj lma Do koske, 1997, i dela tv serije Otvorena vrata, 1995, 2012) snimljenom po istoimenom romanu Vladimira Kecmanovia, otvara se ovogodinji Fest. Pre nekoliko dana Laguna je objavila novo izdanje ovog romana najavljujui da priom o jedanaestogodinjem deaku srpske nacionalnosti kome tokom granatiranja Sarajeva poginu roditelji posle ega on zanemi, a brigu o njemu preuzima kominica Tida muslimanske nacionalnosti, Kecmanoviev roman nudi drugaiju perspektivu, depersonalizovanu sliku rata i ivota u Sarajevu pod opsadom. Kad je prvi put objavljen, 2008. godine, Top je bio vreo je dobio nagradu Mea Selimovi i bio je u najuem izboru za Ninovu nagradu. Kritiari su o njemu govorili ili u superlativima, ili

su ga, sa druge strane, smatrali nacionalistikim tivom. Osim romana Top je bio vreo, Vladimir Kecmanovi (1972, Sarajevo) je autor romana Poslednja ansa, Sadraj upljine, Feliks, Sibir i zbirke pripovedaka Zidovi koji se rue. Sa istoriarem Predragom Markoviem napisao je knjigu Tito, pogovor. Za roman Feliks, koji je bio u najuem izboru za Ninovu nagradu, dobio je nagradu Branko opi Srpske akademije nauka i umetnosti. Uoi beogradske premijere filma Top je bio vreo izbila je otra polemika izmeu autora knjige i reditelja lma Slobodana Skerlia. Najpre je u intervjuu Politici Kecmanovi ustvrdio da je Skerli u lmu, izmenivi zavretak romana u kojem deak, glavni junak, nakon preivljene traume u opkoljenom Sarajevu, puca na grad, izneverio njegovu poentu, da bi mu Skerli potom odgovorio u intervjuu Danasu.

VREME: Po vama, dakle, sporan je zavretak lma u kome je rediteljskom intervencijom izmenjen njegov kraj. Reagujui na va intervju u Politici u kojem nimalo nenim reima kritikujete rediteljev postupak, Slobodan Skerli je u Danasu izjavio: itav njegov intervju u Politici predstavlja pokuaj da se umili svojim krvoednim pokroviteljima, kojima je strepnja vea od nade, te da se sauva mogunosti da bi mogao biti stavljen u vezu sa poduhvatom koji je antiratni. Time bi izneverio sopstveni drutveni angaman... elja lma je da se stavi na stranu ljudskosti, na stranu granatiranog i maltretiranog komiluka, da odbije da zauzme poziciju u etnikom sukobu. A senka je pala na zloince, na beskrupulozne,
27. februar 2014. VREME REME

49

fotograje: A. Ani

maskirane u sopstvene nacije i konfesije Ja roman, naime, nisam proitao kao ratnohukaki pamet, a on bi voleo da tako bude proitan. VLADIMIR KECMANOVI: Pored toga to dokazuje kako Slobodan Skerli beznadeno ne razume smisao umetnosti, pa kolsko poznavanje lmske tehnike ne moe da mu pomogne, taj intervju u Danasu predstavlja sjajan materijal za analizu jednog malograanskog, iliti, kako bi rekao idol njegovih intelektualnih autoriteta, palanakog pogleda na svet. Poto trenutno nemam vremena da se takvom analizom bavim, hajde da vidimo kako stvari stoje sa delovima koje ste citirali. Poto je ve poeo da se bavi prekoplotakim traevima i pitanjima ko su mi pokrovitelji, Skerli je otvorio prostor da primetim kako su godine provedene po irijima
VREME REME 27. februar 2014.

za izbor mis lepote na njemu, oigledno, ostavile neizbrisiv trag, i posavetujem ga da se toj prijatnoj, a intelektualno neoptereujuoj aktivnosti ponovo posveti, i to u punom kapacitetu. to se tie antiratnog poduhvata, pre koju godinu sam sate potroio na pokuaj da mu objasnim kako se umetniki razlikuju od nvo poduhvata i kako ne postoje ratni lmovi, ba kao ni ratni romani koji nisu antiratni, pa me alosti to nita od onoga to sam mu rekao nije zapamtio i to i dalje ostaje na nivou radnih akcija i asova maternjeg jezika u osnovnoj koli. Umesto da se bavi mojim drutvenim angamanom, bolje bi bilo da se pozabavi istorijom svog stranakog, tanije viestranakog delovanja, uz osvrt na deo devedesetih koji je proveo kao dravni funkcioner. Lepo je to moj roman nije proitao kao

ratnohukaki pamet jer on to i nije. Nije, meutim, lepo to ga nije razumeo. A veoma je runo to sopstvenu nesposobnost da shvati ideje komplikovanije od onih koje javnosti saoptavaju njegove kandidatkinje posveene borbi protiv ozonskih rupa i za mir u svetu, pokuava da pripie drugome Ako se sloimo da lm Top je bio vreo nije sluajno izabran da otvori Fest, ta se tim izborom poruuje? Da smo se sloili kako nije izabran sluajno, poznajui konfuznu srpsku kulturnu politiku, odgovor bi bio nemam pojma zato, ni ta time hoe da se porui. Ali, upravo zato to tu tunu konfuziju poznajem oko toga ne moemo da se sloimo. Duboko sam ubeen da oni koji se bave menadmentom srpske kulture nemaju da porue nita i nikome... Pogledajte sastav novih komisija

50

koje je imenovalo Ministarstvo kulture. Posle onolikih pria o nunim promenama, tamo je opet Vladislava Gordi Petkovi, ena koja se godinama ne skida sa grbae poreskih obveznika. U organizaciji Sajma knjiga, u Ministarstvu kulture, po raznoraznim irijima... Samo to iz konzervi nije poela da iskae... Ispada da su oni veseljaci koji su nedavno prizivali kulturnu revoluciju neslavno poginuli samo zato to tu gospou nisu pozvali da im se stavi na elo. Pa da, kao onomad Mao Cedung, povede revoluciju protiv same sebe... Dakle, ako imate na umu opravdan i smislen razlog, ne taj lm je izabran sluajno. Inae, neki prozaian odgovor zato je izabran sigurno postoji. Moda je neko ko odluuje duan producentu ili reditelju, ili tako neto. Tako ovde stvari funkcioniu. ta mislite kako e lm videti beogradska publika? Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog poetka u kom se stilski meaju babe i abe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno e o tom lmu da imaju lou sliku. S pravom. Manje umetniki, a vie emotivno osetljivu publiku verovatno e da dirne potresna pria. Ni jedni ni drugi nee moi da ne budu fascinirani glumom Anite Mani i uverljivou dva deaka. Emotivno neosetljivi e da crknu od dosade jer je reditelj, posvaan sa ironijom, i ubeen, bie, kako tragedija i smeh ne idu zajedno, veinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiu, bie ogoreni to je u lmu politiki korektno izbaena veina detalja koji ukazuju na odgovornost bonjake strane u bosanskom ratu od srpskog mladia koji se, da ne bi bio pretvoren u bonjakog glinenog goluba, krije u ormaru, preko bonjakog tenka koji, uglavnom, puca na srpske poloaje, ali, kada se ukae potreba, okree cev i na drugu stranu, pa do ljudi koji gube glavu jer im je tokom pretresa stana podmetnuta fotograja srpskog ratnog lidera... Beogradski poklonici kulta Muana Topalovia Cace e, ba kao i njihove sarajevske kolege, i pored svih ovih korekcija, ukljuujui i pomenuto silovanje kraja prie i poente romana, nalaziti kako je lm, ipak, velikosrpski, to e reditelja dodatno uvrstiti u dirljivom

uverenju da je u pleksus udario lane patriote, a ne brau Limijer... Ukratko, kolko ljudi, tolko udi... Kad pomenuste taj sarajevski tenk, koji puca as tamo, as ovamo, zbog njega su vas optuivali za falsikovanje injenica? Oni koji su rat proveli u Sarajevu znaju da su takvi tenkovi postojali. Vie svedoka mi je potvrdilo postojanje bar jednog, koji je bio skriven u tunelu pored sarajevskog naselja Ciglane. A ko ne veruje da su bonjake snage, kada se pokae svrsishodno, znale da zapucaju i po svojima, ako mu se srpska svedoanstva gade, neka proita uspomene ratnog komandanta bonjake armije Sefera Halilovia. Poto je smenjen zbog nekog sukoba u bonjakom vrhu, na stan ovog oveka je ispaljena granata koja mu je ubila pola porodice. On tvrdi da je ta granata bila bonjaka. Ako neko hoe da kae kako su se oni koji su bili spremni da pucaju na svog dojueranjeg komandanta suzdravali od slinih akcija kada su u pitanju bili neki manje znaajni ljudi onda vai... Dakle, ili je i bonjaki heroj Halilovi velikosrpski laov, ili debelo lau oni koji me optuuju za falsikat. Ili, moda, hoe da kau kako na Halilovia nije pucano iz tenka, nego iz nekog drugog artiljerijskog oruja? Mogue je da su u pravu... Komentari koje je izazvao va roman podravaju miljenje da se knjige vie ne itaju zbog onoga to u njima pie, nego da bi se (zlo)upotrebile kao potpora stavu koji je proglaen istorijskom istinom. Tako je, naalost, u velikom broju sluajeva. Ali, ar umetnosti se, izmeu ostalog, sastoji u tome to kod onih koji je zaista vole moe da pobedi predrasude. Nije mali broj ljudi kojima se Top dopadao iako se njegova pria nikako ne uklapala u istorijsku istinu kojoj su verovali. I to je jedan od razloga zbog kojih bavljenje umetnou nikada nee izgubiti smisao. Abdulah Sidran je za va roman rekao da je etniki i da ste vi etniki pisac. U izvornom znaenju, etnici su borci svrstani u male, gerilske jedinice, i postoje od davnina. U novije vreme, etnicima su se, na primer, nazivali neki pripadnici Jugoslovenske vojske u otadbini

enerala Drae Mihailovia, u Drugom svetskom ratu. etnicima su sebe nazivali i neki pripadnici Vojske Republike Srpske, kao i neke dobrovoljake formacije u balkanskim ratovima voenim devedesetih godina prolog veka. ta bi, u tom smislu, bio etniki roman ili etniki pisac? Pisac koji promovie neke od tih jedinica, u nekom od ratova koje sam pomenuo? Autor knjievne, ratne i mini verzije tv serije Vojna akademija, sa vie akcije i manje seksa u nagovetaju? Ne mislim da bi u toj promociji bilo neto loe, ukoliko bi za rezultat imala kvalitetnu prozu, ali ja se time, barem za sada, nisam bavio. Dakle, poto nije glup, Sidran ne misli na to. Sidran pod terminom etnik podrazumeva kolokvijalan, peorativan, i nacistiki izraz kojim sarajevska, i jo neke arije, oznaavaju sve Srbe. Ili ako ne ba sve gotovo sve. Izuzetak su i to samo uslovno i do prve prilike oni Srbi koji su trenutno po volji uvarima kulta ve pomenutog Muana Topalovia Cace, poznatog po tom to je za informaciju neupuenima poetkom devedesetih godina dvadesetog veka imao obiaj da Srbima sabljom odseca glave. Poto sam Srbin i nemam nameru da poklonicima tog kulta budem po volji, onda, u tom smislu, priznajem, jesam etnik. I ne daj boe da je suprotno... A to se tie Sidranove doslednosti i teine koju imaju njegove izjave da ne prepriavam vesela iskustva koja je sa njim imala produkcija lma Top je bio vreo, odluna da po svaku cenu uspostavi regionalnu saradnju, iako sam ih prijateljski upozoravao da se manu orava posla pustimo ga da govori njim samim. U jednom od intervju pitaju ga da li je istina da mu je nueno da bude koscenarista Topa. Kae, istina je, i to je on odluno odbio jer je u pitanju etnika rabota. Onda ga pitaju da li je istina da mu je nuena i uloga u tom lmu. Kae, jeste, ali se nisu dogovorili oko honorara!? Istina je da je i oko saradnje na scenariju problem bio honorar, i da bi visokoetini Sidran i onaj pravi, etniki roman, koji ja nisam napisao, rado pokuao da napie za odgovarajuu kintu... A optube za nacionalizam? Nema nita sporno u tome da neko bude nacionalista, zato bi to bila optuba?
27. februar 2014. VREME REME

51

Pa, jeste li? Ako se pod nacionalizmom podrazumeva to to srpski jezik kojim govorim i na kom piem neu da nazivam bhscg jezikom onda, da. Jesam nacionalista. A nije nacionalista onaj koji je prethodno odluio da srpski jezik kojim govori, iz politikih razloga naziva bosanskim ili crnogorskim? Pa kada je lingvistika besmislenost tog politikog silovanja poela i njemu samom da smeta jer se, prirodno, osetio skuen u getu koji je sam sebi stvorio, doao je na ideju da stvara hibridni naziv... U stvari, nije doao on, doli su kolonizatori koji su ga, da bi unitili jednu kulturu, prvo podstakli na tu lingvistiku ludoriju, a onda se, poto je zadatak obavljen, prisetili da je, ipak, u pitanju jedan jezik, koji, meutim, ne sme da ima ime, jer ime je vezano sa identitetom, a identitet treba zameniti brendovima. A brendove
VREME REME 27. februar 2014.

treba oznaiti skraenicama... Ako emo da idemo jo dalje i termin srpskohrvatski jezik je bio politika, a ne lingvistika kategorija jer su Hrvati, odluivi se za tokavsku varijantu kao knjievnu, srpski jezik prihvatili kao svoj. Meutim, taj termin je bio rezultat politikog dogovora o junoslovenskom udruivanju, za koji ne mislim da je bio ni dobro, ni pametno, ni pravedno postignut, ali je bio nekakav dogovor. Bosanski, tanije bonjaki i crnogorski jezik nisu rezultat nikakvog dogovora, osim ako pod dogovorom ne podrazumevamo dogovor jednog broja Bonjaka i jednog broja Crnogoraca sa samima sobom. I mada mislim da su se sami sa sobom veoma glupo dogovorili, na pamet mi ne pada da osporavam njihovo pravo da jezik kojim govore zovu kako hoe. Samo, isto pravo zadravam za sebe. A to to iza mog prava, za razliku

od njihovog, stoji i lingvistika, u najmanju ruku ne bi smelo da predstavlja oteavajuu okolnost. I to je sve? Ako se pod nacionalizmom podrazumeva to to srpsku knjievnost, kojoj pripadam, neu da nazivam srbijanskom da. Nacionalista sam. Termin srbijanski ne bih prihvatao zato to je besmislen, ak i kada ne bih znao da su ga poodavno smislili neprijatelji Srba i Srbije, kako bi jedan narod sveli na manje od pola teritorije koju naseljava. Taj termin su smislili oni koji su smislili Jasenovac. A da nije smiljen iz tih razloga, tog naziva se, upravo zato to je besmislen, niko ne bi ni setio, pa i ne bi imalo ta da se prihvata ili ne prihvata... Vai kritiari kau da se iza te kulturne bitke koju vodite krije politiki, velikosrpski cilj? Kulturne bitke esto predstavljaju pokrie za neke druge. Samo, u ovom sluaju, kulturnu bitku su poeli oni. Pa bi trebalo da se zapitaju ta je njihov skriveni cilj. Upravo ti koji srpsku knjievnost hoe da svedu na srbijansku su agresori. A ja se, u svoje ime, branim jer neu da me svedu ni na manje od pola duhovnog, ni na manje od pola teritorijalnog prostora na kom ivi narod kom pripadam... Hoete da kaete kako su oni koji insistiraju na terminu srbijanska knjievnost neprijatelji Srba? Ne samo Srba nego i ostalih junoslovenskih naroda. Nasilna podela jednog jezika i knjievnosti na vie malih, izmiljenih za cilj ima unitavanje identiteta balkanskih naroda, njihovo pretvaranje u jednu amorfnu bhscg masu to bi rekao pesnik, hipnotisanu gomilu idealnu za kolonizatorsko manipulisanje. Jer identitet je rei e vam ti komesari opasna stvar. Naravno da je opasan. I ivot je opasna stvar. Ali je, jo opasniji od identiteta, pokuaj njegovog ubijanja koji provode ti slubenici. Oni o sopstvenoj kulturi znaju malo, a o kulturama drugih naroda, s kojima bi, navodno, da se zblie, ne znaju nita. Tako na srpskim festivalima Krlei u ast nastupaju ljudi koji, po vlastitom priznanju, nisu proitali nijednu njegovu re, a pesnike antologije u kojima se izraava deklarativna ljubav prema Albancima ureuju tipovi koji su spremni da mrtvi-hladni izjave

52

kako su iznenaeni prisustvom hrianskih motiva u albanskoj poeziji. I da iznesu bunjuelovsku pretpostavku kako to ima da se zahvali uticaju Ibrahima Rugove!? Urednici, dakle, nikada nisu uli da meu Albancima postoji znaajan procenat hriana!? Ba ih briga. ta zna dete ta je trista kila... Zato onda vi neto ne uradite na junoslovenskoj kulturnoj saradnji? Istoriju Junih Slovena, naalost, za razliku od kolektivnih ratnikih, ne odlikuju kolektivni mirnodopski podvizi. Mirnodopski uspesi kod Junih Slovena pripadaju pojedincima. I to u mnogim oblastima nije dobro. U umetnosti, koja je najee individualna aktivnost, to je najmanji problem. Uestvujem u junoslovenskoj saradnji samim tim to piem. I svojim umetnikim delovanjem sa mnom sarauju drugi autentini junoslovenski umetnici. Bilo da je u pitanju bonjaki knjievnik Muharem Bazdulj, kog lino prilino dobro poznajem, bilo hrvatska knjievnica Vedrana Rudan, s kojom sam samo jednom imao ast da porazgovaram, bilo balkanski genije u dobrovoljnom egzilu Branimir Doni tuli kog nikada nisam upoznao... Kao to mi velika srpska pesnikinja Milena Markovi nije nita manje bliska sada, kada se, poto izbegava kafanu, viamo ree nego ranije, kada smo znali da zasednemo i popijemo koju vie... Autentini umetnici su mi bliski, bez obzira na to da li ih sreem ili ne sreem i bez obzira na to kom narodu pripadaju, a neautentini su mi jednako daleki. Prezivali se Musta ili Srbljanovi na isto se hvata... Neki kau i da ste desniar? Podela na desnicu i levicu je na Zapadu i u kolonijama zapada, poodavno izgubila svaki smisao. To je ista minka. Postoji samo brutalna, korporativna desnica, koja sve dri u svojim rukama, i postoje atro leviari koje ta desnica nansira, da za njene potrebe glume dvorske budale. Istinski leviari su danas, kao nekada rani hriani, saterani u katakombe. Oni su u javnosti gotovo nevidljivi. A oni koji dobijaju medijski prostor da se kao leviari predstavljaju, to su abonenti raznovrsnih desniarskih fondacija, deklarativno

zabrinuti za ugroenost manjinskih grupa, a bezono nezainteresovani za pitanje od ega e pripadnici tih grupa, ba kao i svi ostali, da ive. Robovlasniko izrabljivanje veine stanovnitva planete, ukljuujui i milione graana najrazvijenijih zemalja o graanima kolonija kakva je ova u kojoj ivimo da ne govorimo to, rei e vam ti leviari, ne spada u ono ime se savremena levica bavi. Super! Znai, njihov angaman je ogranien na borbu za odravanje gej parade. A ako koji dan nakon odravanja neki od uesnika umru od gladi to ve nije njihova briga. Pa makar ti koji su od gladi svisnuli, pored toga to su homoseksualci, bili i pripadnici nacionalne manjine, i pri-

de zlostavljane ene. Humanistiki, nema ta! I onda ti takvi tipovi kau da si desniar!? Pa za njih sam Ernesto e Gevara. Izjavili ste da vas je ekranizovanje vaeg romana navelo na pisanje lmskih i televizijskog scenarija. Ako ne greim, sad pripremate tv seriju o Nemanjiima? Ne samo tv seriju. Ideja je da se o Nemanjiima radi lm, s kojim bi serija ila u paketu. Scenario bi trebalo da piemo Dejan Stojiljkovi i ja. Reiser bi bio Dragan Bjelogrli. To je veliki izazov, i u scenaristikom, i u rediteljskom, i u produkcijskom smislu. Mislim da je najvei problem, ipak, produkcijski. Iskreno, bio bih skeptian prema mogunosti da se

neto tako krupno ostvari, kada i uloga producenta ne bi pripadala Bjelogrliu, koji je, u najteim vremenima izguravi remek-delo Lepa sela lepo gore i u vremenima ekonomske krize uspevi da snimi spektakl kakav je Montevideo, dokazao kako je sposoban da probija horizonte oekivanog... Komentariui nedavne nemire u Bosni i Hercegovini izrazili ste sumnju da su ih mediji preuveliali, da je uesnika bilo znatno manje nego to je objavljivano. Zato bi mediji lagali? Ne znam zato, al evo ih opet... Pobogu, mediji gotovo da nita drugo ne rade osim to lau. A ja u tekstu na koji aludirate nisam rekao da lau, samo sam naveo jedan oigledan primer spinovanja. Reporterka televizije koja je naivni i oni koji se naivni prave e rei sluajno igrala znaajnu ulogu u brendiranju Arapskog prolea, izvetava sa ulica Sarajeva. Oko nje nema ljudi, iza nje se vidi dim. Iskreno zauena, kae kako je neka zgrada zapaljena, ali kako, na stotinak metara od tog mesta ljudi mirno piju kafu. Njen ef u studiju shvata da se informacija ne uklapa u zadati koncept: Ali to je karakteristino za ovakve prosvjede, gotovo uzvikuje on. Bio sam u Egiptu, gdje su se deavale strane stvari, a ljudi su isto pili kafu! Ako jednom desniaru kao to sam ja ne verujete da su gladni ljudi na bosanskim ulicama rtve kolonizatorske manipulacije, nadam se da ete poverovati jednoj leviarki kakva je Sonja Biserko. Nedavno smo zajedno gostovali u emisiji, gde je jasno rekla kako su protesti u Bosni bili oekivani, poto revizija Dejtona u centrima svetske moi dolazi na dnevni red!? Kada sam joj skrenuo panju da je sama priznala kako ti protesti, dakle, nisu spontani, u trenutku se od one naivne novinarke pretvorila u onog njenog urednika koji neveto pokuava da oisti eke. Pa je poela da tvrdi kako to nije rekla. A rekla je postoje i video i audio zapis. Takoe povodom nemira u Bosni i Hercegovini preporuili ste eventualnim buduim demonstrantima da na transparente stave sliku Gavrila Principa, to bi
27. februar 2014. VREME REME

53

ukazivalo na nadu da se neto sutinski promenilo. Ne, nita nikome nisam preporuio. Ali sam ukazao da bi slika Gavrila Principa, oveka koji simbolizuje jedan od retkih trenutaka kada su barem najbolji predstavnici junoslovenskih naroda bili iskreno ujedinjeni mogla da prui nadu kako se iza formalno pravednih ekonomskih protesta ne krije prizemni ovinistiki cilj. A budui da Princip simbolizuje i jedan od retkih trenutaka kada je junoslovenski otpor bio autentian njegova slika bi pruala nadu da iza organizacije ne stoje kolonizatori... Ali, moda bi se i ta nada pokazala kao uzaludna. ovinisti i kolonizatori bi, verovatno,

aktera neuporedivo vie, pa je stvar manje oigledna... Stogodinjica Sarajevskog atentata povod je polemikama o krivici za poetak Prvog svetskog rata. Istina je jednostavna: Princip je pucao u okupatora. I ak da je njegov in, kao to nije, mogao da izazove svetski rat, o krivici opet ne bi moglo da se govori... Najavili ste vau knjigu o Principu? Re je o na istorijskim podacima zasnovanom esejistikom tekstu, motivisanom potrebom da se oda pota Principu i njegovim saborcima. Koji su se borili za slobodu. A sloboda nije bila mogua bez izbacivanja okupatora ne samo iz Bosne nego i iz Bosanaca. Jer, kako je re-

Nedavno ste kao uesnik jedne tribine o evropskim integracijama izrazili sumnju u Evropsku uniju. Da li ste samo oportunista ili znate neto to veina ne zna? Da sam oportunista, izraavao bih oduevljenje Evropskom unijom, poto je to unosno. Postoji itava armija ljudi koja ivi od evrofanatizma. Ne bih rekao ni da znam neto to drugi ne znaju. Samo ne glumim da ne znam ono to gotovo svi znaju. A gotovo svi znaju da je Evropska unija u velikoj, ekonomskoj i ne samo ekonomskoj krizi, da je ve, to formalno, to neformalno podeljena na tri klase zemalja, a da je nama, ako nas uopte prime, mesto u treoj, najobespravljenijoj, ukoliko u nau ast ne oforme jo goru, etvrtu ligu... Da se u takvoj situaciji ta Unija pretvara u neku vrstu pokria za neokolonijalizam, u kom, nama, naravno, nije namenjena uloga kolonizatora nego kolonizovanog... Da ti pregovori sa Unijom lie na kombinaciju Ka inog Zamka, Orvelove 1984. i real-socijalistiko-samoupravnih budalatina u kojima su smisao i sutina delom zabaureni, delom zamenjeni ispunjavanjem nekakvih idiotskih formulara... I pritom, ne tvrdim da je reenje prekinuti te pregovore, poto smo a emu je, valja napomenuti, doprinela i naa viegodinja mudra politika dovedeni dotle da kao prosjaci molimo da nam se bace mrvice... Ne tvrdim da je to reenje, kao to ne tvrdim ni da nije, ali sam siguran da ni za kakav evrofanatizam mesta nema... Ukoliko, kao to rekoh, za to oduevljenje ne primate platu... Vi ste i kolumnista. Kakvo je vae iskustvo, na osnovu line prakse, o uticaju javne rei? U mnotvu rei koje se svakodnevno javno brbljaju, neposredni uticaj je gotovo nikakav. Ali, posredan postoji. Pa makar tu re uo i neznatan deo javnosti. Posebno zato to ono to veina javnosti slua i uje ne moe da ima nekakav naroit uticaj. To to se svakodnevno plasira veem delu javnosti i nema cilj da izvri uticaj, nego da onemogui uticaj neega smislenog. Ili, barem, da se taj uticaj uspori... Ali, eto, vidite, vi, na primer, radite u novinama koje nemaju veliki tira, a ipak im mnogi, rekao bih s pravom, uticaj pripisuju...
SONJA IRI

Kako je rekao veliki hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujevi: Nije najvea nesrea Hrvata to su u Austriji; najvea je nesrea to je Austrija u njima. Austrougarska je, etiri godine nakon Principove rtve, proterana i iz Hrvatske, i iz Slovenije i iz Bosne. Ali, do dana dananjeg, ona ivi u duama svojih nekadanjih robova, terajui ih na neviena zlodela i gluposti. Danas Austrougarska a taj termin shvatite delom bukvalno, a delom kao metaforu za okupatora i kolonizatora ivi i u Srbiji i u srcima velikog broja Srba... Zbog toga podseanje na Principa i njegovu brau najbolje srpske, hrvatske i muslimanske sinove svog vremena predstavlja, pre svega, moralni in
i takve proteste uspeli da zloupotrebe... A moda im ovom priom dajem ideju za neka nova spinovanja... Neki takav stav vide kao teoriju zavere? Teorije zavere su komplikovane, ovo je jednostavno. Otiite u bilo koju zapadnobalkansku vukojebinu i pogledajte kako stvari tamo funkcioniu. Imate lokalnog monika, koji dri kesu, koji postavlja lokalnu vlast i koji kontrolie lokalne novinare. Novinari i vlast mogu, ali ne moraju da budu u neposrednoj vezi. Onaj koji i jedne i druge finansira zaduen je za koordinaciju... Ceo svet je, naalost, jedna velika vukojebina, koja funkcionie na identian nain. Samo je
VREME REME 27. februar 2014.

kao veliki hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujevi: Nije najvea nesrea Hrvata to su u Austriji; najvea je nesrea to je Austrija u njima. Austrougarska je, etiri godine nakon Principove rtve, proterana i iz Hrvatske, i iz Slovenije i iz Bosne. Ali, do dana dananjeg, ona ivi u duama svojih nekadanjih robova, terajui ih na neviena zlodela i gluposti. Danas Austrougarska a taj termin shvatite delom bukvalno, a delom kao metaforu za okupatora i kolonizatora ivi i u Srbiji i u srcima velikog broja Srba... Zbog toga podseanje na Principa i njegovu brau najbolje srpske, hrvatske i muslimanske sinove svog vremena predstavlja, pre svega, moralni in.

54

Pozorite: Neoplanta

Novi Sad i posledice

Svojim pozorinim itanjem Vegelovog romana Andra Urban povisuje pripovedaki glas za znaajan broj decibela

ko neko moe da napie sublimativni roman o dananjem Novom Sadu, Ujvideku, Neusatzu i ostalim narodnim imenima one marijterezijanske Neoplante onda je to Laslo Vegel. Iz vie razloga, mada je dovoljan taj to Novi Sad nema boljeg ivog pisca-hroniara, esejistikog komentatora (i lamentatora, zato da ne) svojih mena i turbulencija od ovog sada ve klasika savremene maarske, vojvoanske i jugoslovenske knjievnosti. I Vegel je taj roman, bogme, i napisao: zove se Neoplanta obeana zemlja, izaao je na maarskom a uskoro e izai i na srpskom jeziku. Ako neko, pak, moe po motivima tog romana da reira relevantnu pozorinu predstavu, onda je to Andra Urban. A gde? I to je jasno: u Novosadskom pozoritu tj. Ujvideki szinhazu, a gde bi drugde? Jo i ponajmanje zbog imena pozorita, tek neto vie zbog toga to se tamo predstave igraju na Vegelovom i Urbanovom maternjem jeziku, a ponajvie zato to i preovlaujui umetniki senzibilitet Ujvideki szinhaza i njegovo specino mesto na drutveno-kulturnoj mapi ne samo Novog Sada nego Vojvodine i Srbije ine ovu scenu najprirodnijim mestom za teatarsko promiljanje sloenih identiteta i traumatinih mesta jedne nimalo jednostavne istorije, kompleksne sadanjosti i budunosti ispunjene svakovrsnim zebnjama, ponajee onim neizreenim ili u jastuk proaputanim. To to Urban nije Novosaanin (a ta tano, uostalom, znai biti Novosaanin?) nego Subotianin celom projektu pre pomae nego to odmae. Ovo, uostalom, i nije jedna od onih sentimentalno lokalnih pria za ooljenje malograanske samozaljubljenosti, nego pozorite koje misli i daje misliti. O romanu (itao u rukopisu) vie kada za to doe vreme, sada tek toliko da je Vegel Neoplantom superiorno zaokruio (ili jo, nadati se, nije zaokruio?) kompleks tema zapoetih na jedan nain jo u Memoarima jednog makroa, a potom na

Iz predstave Neoplanta

drugaiji, dananjem njegovom poimanju pisanja blii nain razvijanih u knjigama poput Pareneze, Duple ekspozicije, ivota na rubu ili Pria iz donjih predela. Preovlaujui ton romana je, rekao bih, rezignirano-kontemplativan; donekle prezasien i premoren Istorijom, nimalo milosrdnom prema ljudima na panonskim vetrometinama. Urban za svoje pozorino itanje podie pripovedaki glas za znaajan broj decibela, ironijski se, neretko i rugalaki poigravajui traumatinim toposima istorije kolektivnom, preciznom igrom glumaca koji rafalno izgovaraju replike iz ili izvan romana, a koje imaju ilustrovati taj novosadski kompleks veitih piona u nacionalnim i politikim igrama igranim preko njihovih lea. Oni koji su gledali Urbanovu Passport trilogiju, a pogotovo njen prvi deo posveen Subotici, lako e prepoznati neke postupke i reenja; ovo nije (pomalo banalan) prigovor u smislu Urban se ponavlja, nego samo konstatovanje oiglednog i loginog: reditelj je uistinu imao svaki razlog da propusti Novi Sad kroz slian revizijski postupak ritualnog

oslobaanja od mitova (i namernog, psihodramskog prenaglaavanja svega onoga o emu se u boljim kuama ne govori) kroz koji je propustio Suboticu. Sve drugo ne bi vodilo makar intencionalnoj katarzi, nego nastavku uljuljkivanja u tamnicama (od lai) u kojima smo izabrali da ivimo. Srpsko-maarsko-nemaki kompleks; odnos starih i novih veina i manjina; drave, granice i daleke, hladne prestonice na severu ili jugu; starosedeoci i dooi; urbano i ruralno; racija 1942. i retorzija 1944-45; identitetske mene i prilagoavanja u svrhu preivljavanja; K u. K. sentiment i junoslovenski polet nae mladosti; Balkan i Mi eleuropa; socijalizam i posledice; rajska ki-slika multikulti ravniarske idile i skladnog cvrkuta zvona sa ovdanjih crkava iza koje se kriju masovne grobnice i nataloene predrasude svih prema svima; sve to i jo tota u Urbanovom je teatarskom panoptikumu prvo izloeno a onda rasparano do kraja, ne bi li se videlo od ega se zapravo sastoji i kako se s tim moe iveti, ako moe (a mora se). Jasno je da tu nema i ne moe biti nita od klasine dramaturgije ili
27. februar 2014. VREME REME

Knjige: Stipe uvar, Historia tragicomica (Razlog, Zagreb 2013)

55

Zaostavtina Stipe uvara

psiholokog realizma za ta sam Vegelov roman ionako ne bi bio pogodan predloak, jer je i sam daleko od priam ti priu. Umesto toga, Urban je celom angaovanom ansamblu, mahom mlaem, namenio ulogu aktera u furiozno se izmenjujuem prizorijumu konstitutivnih dogaaja (srenih ili nesrenih, to ionako preesto zavisi od ugla gledanja) jedne gradske istorije, koja je pak neodvojiv deo jednog ireg srednjoistonoevropskog veltmerca. A glumice i glumci uvsz to rade onako kako smo od njih i navikli: zadivljujue srano i tano, nadareno a opet nimalo razmetljivo, posveeno jedinom relevantnom cilju predstavi samoj. Zato je teko rei ko je tu bolji: Gabriela Crnkovi, Agota Ferenc, Agota Silai, Emina Elor, Itvan Kerei, Daniel Husta, Atila Nemet, Gabor Pongo, Arpad Mesaro, Zoltan irmer svi su u svakom od devedesetak minuta na stoodstotnom uinku! Ipak, Silvia Krian kao izmeu ostalog Marija Terezija prekrivena euro-novanicama iz upeatljivog nala predstave ona je koja moda presudno denie konanu sliku Neoplante. I skoro na kraju, jo jedan rediteljski i glumaki trijumf: izaavi potpuno iz kouljice romana-predloka i iz samih uloga, glumci u sceni od nekih desetak minuta, a u maniru koji najbolje poznajemo iz nekih Frljievih predstava, zapravo igraju sami sebe, to jest, naglas razmiljaju i burno diskutuju o sebi, o pozoritu, o sopstvenoj budunosti, o identitetu, o tome jesu li ili nisu (i po emu) Maari i ta to konkretno znai u kontekstu dananje Vojvodine i Srbije, i kakva je budunost svega toga, ukljuujui i pozorite na maarskom jeziku, u kojem je sve vei i vei udeo publike koja prati predstavu uz pomo titla... Duhovito, oporo, pametno, bolno... snano! Vrhunac predstave koja je sama po sebi jedan od malobrojnih Dogaaja jedne tunjave sezone naih ivota, na daskama i mimo njih.
TEOFIL PANI

Najmanje to bi se moglo rei o ovoj knjizi jeste ocena prema kojoj ona i u celini i u delovima svedoi o epohi na ijim rubovima ivimo. No, njena se vrednost ne iscrpljuje u svedoenju. Ona ima ta da ponudi i istraivaima, ali i svima onima koji ele neto vie da saznaju o pravom karakteru procesa koji su obeleili drugu polovinu 20. veka, a ije e se posledice jo dugo oseati

a Stipu uvara (19362004), znaajnog sociologa i demografa, te svojedobno visokopozicioniranog politiara, mnogi e rei da je bio kontroverzna linost. Doista, kontroverznosti mu nije nedostajalo. Starije generacije pamte ga po reformi obrazovanja (zloglasna uvarica), iako se tu radilo o pokuaju demokratizacije i modernizacije obrazovanja (ali pokuaju koji je, zahvaljujui nizu okolnosti, urodio prvim korakom na putu uruavanja kolstva), a sjeaju ga se i po neostvarenom obeanju da e se popu rei pop i bobu bob (to je otvorilo put procvatu antibirokratske revolucije i tragedije koja je uslijedila; obeanje nije ostvareno jer je veina u Predsjednitvu skj odbacila njegov referat s obrazloenjem da je usmjeren na razbijanje Saveza komunista Jugoslavije!). Neki ga se sjeaju i po Bijeloj knjizi, navodnom dokazu staljinistikog karaktera jedne utjecajne frakcije jugoslavenskih komunista (iako su, istini za volju, osim Predraga Matvejevia i jo ponekoga, u toj knjizi zastupljeni redom oni intelektualci koji su odigrali vidne neki i kljune uloge u potonjem raspirivanju mrnje i apologiji genocidnih zloina, koji su popratili raspad bive federacije). Za razliku od uobiajenih kontroverznih linosti (pa i znatnog dijela nekontroverznih politiara srednjeg ranga)

Stipe uvar nije za ivota stekao nikakva materijalna dobra (to je urodilo ocjenom itelja njegova rodnog Zagvozda kod Imorskog prema kojoj nije valjao ni sebi ni drugima, jer kakav je to ovjek koji nije iskoristio mo za poboljanje svojega imovnog stanja i za socijalnu promociju rodbine i drugih suplemenika); dapae, nakon svoje iznenadne smrti ostavio je iza sebe dugove ali ne kockarske ili dugove nastale od rastronog ivota, nego uzrokovane osobnim nanciranjem asopisa Hrvatska ljevica i ulaganjem u izvanparlamentarnu stranku (Socijalistika radnika partija) koju je osnovao i vodio, ali iji izborni rezultati nikad nisu prelazili razinu statistike greke. Odbivi Tumanove ponude (koje su kao minimum ukljuivale ambasadorsko mjesto), ali i ponude s drugih strana, pokazao je ljudsku dosljednost koja zasluuje primjereno uvaavanje. Svega se toga prisjeam dok itam nedavno objavljenu knjigu (573 stranice velikog formata), koja se sastoji od uvarovih intervjua danih u razdoblju od 1990. do 2004, autorskih lanaka i izlaganja na meunarodnim skupovima (od 1994. do 2004) i prigodnih tekstova te nekrologa (od 1990. do 2004). Sam je autor pred smrt skicirao sadraj prvoga dijela knjige, odabravi dio intervjua nastalih u spomenutom razdoblju, a druga dva

VREME REME 27. februar 2014.

56

dijela priredila je urednica knjige (ujedno i autorova udovica) Mira uvar. Kao to u predgovoru naglaava uvarov bliski suradnik Boris Vukovi, tekstovima koji su sabrani u ovoj knjizi neposredno je prethodila dravna i drutvena kriza jugoslavenske federacije i upravo ta kriza, njezini korijeni i naini razrjeavanja predstavljaju sredinji predmet tih tekstova i u njima sadranih analiza. Vukovi smatra da ti tekstovi spadaju u krug malobrojnih kritikih stavova o tom razdoblju politike povijesti Junih Slavena i stoga ih treba itati, bez obzira na to u kolikoj se mjeri s autorom slagali ili ne. Karakter uvarovih analiza i stavova moe, meu ostalima, ilustrirati intervju koji je u danima neposredno pred izbijanje rata u Hrvatskoj objavljen u zagrebakom Vjesniku, i to pod indikativnim naslovom Rat ne bi osigurao nove granice. Stipe uvar tu predvia da e rat, ako do njega doe, biti dug, krvav, bez stvarnog pobjednika, koji bi rezultirao samo zgaritima, mnogim novim grobovima i obiljem nove mrnje; unato svemu, on vjeruje da nade ima: Ja sam optimist, pa ma kako da oko nas, i u svima nama, mrak prijeti da u ovim trenucima prodre svaki traak svjetla. Tri godine kasnije, u intervjuu podgorikom Monitoru ljeta 1994 (Rat ko je u to vjerovao) on obnavlja optimizam: Jugoslavije vie nema, ali ovi e narodi ivjeti i, dapae, Miloevi i Tuman, koji su izazvali velika zla, novu katastrofalnu bilancu zloina i prolijevanja krvi nee zadugo ostati u svojim vladarskim ulogama, ve e u bliskoj budunosti biti opet sagraeni mnogi porueni mostovi meu nama. Je li petest godina koliko je proteklo do odlaska spomenute dvojice bliska budunost ostaje otvoreno pitanje, jednako kao i pitanje koliko su, u meuvremenu, obnovljeni mostovi kvalitetni. Ne moe se, ipak, osporiti naelna opravdanost uvarove prognoze. uvarova sklonost optimizmu nije, meutim, nekritika ni bezuvjetna. Tako e u intervjuu danom 2003. za splitski Feral tribjun (Hrvatska i dalje u movari tumanizma) naglasiti kako je postumanovska vladajua koalicija na elu s Ivicom Raanom izbjegla da se obrauna s tekim nasljeem tumanizma: pljakakom privatizacijom, nacionalistikim i ksenofobinim ponaanjem i

sijanjem mrnje prema drugim narodima, stvaranjem kaste tajkuna, te podobnih i povlatenih, rastuom korupcijom, nekanjavanjem za ratne zloine na hrvatskoj strani; na vlasti su, jednako kao i u drugim tranzicijskim zemljama, ekipe koje slue svijetu korporacijskog kapitala, a koji te zemlje smjeta na periferiju ili poluperiferiju kapitalizma.

Stipe uvar

Alternativu dominantnim trendovima uvar je moda najjasnije formulirao u posthumno objavljenom intervjuu danom beogradskom Ekonomistu (Nova e se ljevica stvoriti iz antiglobalistikog pokreta), gdje na temelju uvida u amerikanizaciju Istone Evrope (pa i Evropske unije u cjelini), kao i u iezavanje radnike klase kao veine u materijalnoj proizvodnji, iskazuje vjeru u mladu antiglobalistiku generaciju, ali pod uvjetom da ustrajava na vrijednostima Francuske revolucije: na slobodi, jednakosti i bratstvu. Meu izlaganjima koje je u spomenutim razdoblju odrao na meunarodnim znanstvenim skupovima moda su najindikativnija izlaganja pod naslovima Formiranje kapitalistike klase u bivim socijalistikim zemljama (Bitola, 1995) i Posljedice etnikih ienja na prostoru bive Jugoslavije (Korula, 1988) iako ne bi trebalo zanemariti ni izlaganja o ratovima na podruju bive Jugoslavije kao uvodu u globalizaciju ratova (Beograd, 2001), o nacionalnim identitetima i zajednitvu u Bosni i Hercegovini (Sarajevo, 2002.) i druga. U tim radovima uvar nastupa kao vrstan sociolog i demograf, a njegove analize predstavljaju vrijedne doprinose razumijevanju uzroka, oblika i rezultata procesa koji su

obiljeili razdoblje rasula bive federacije i tranzicije u zemljama nastalima njezinim raspadom. U znanstvenom smislu to je svakako najvaniji dio knjige. Ne bi, konano, trebalo zanemariti ni njegove prigodne tekstove, posebno one koji se odnose na znaajne suvremenike. Tako e 1990. u Zagrebu govoriti na promociji memoarske knjige Veljka Kovaevia Dani koji ne zalaze, te e tom prigodom naglasiti kako je tu rije o autentinom svjedoenju o sudbini panjolskih boraca te posebno o partizanskom pokretu u Hrvatskoj. Postavivi pitanje za koga je ta knjiga zapravo napisana, uvar naglaava da su se uvelike povampirile snage za koje se mislilo da su denitivno poraene 1945. godine, te da vie nije poeljno spominjati bratstvo i jedinstvo, samoupravljanje ni radniku klasu no, istini se mora pogledati u oi i poi od injenice da dosta toga na naem putu od pobjede nob-a naovamo nije bilo dobro, od birokratizacije drutva i guenja politike demokracije, pa do pretjerivanja u istunskom sektatvu; unato svemu, ideali zbog kojih je Veljko Kovaevi krenuo u panjolsku nisu promaeni, kao to nije promaena ni borba za slobodu, ni otpor ropstvu niti stremljenje za boljim i dostojnijom u ovjeku. U slinom duhu uvar govori 2003. u Sarajevu o Radi Konstantinoviu, imenovavi ga svjetionikom u pomrini oko nas i u nama, linou ija je misao uvijek usmjerena na propitivanje povijesne i drutvene zbilje iz vidokruga armacije ljudskosti, a protiv njezina zarobljavanja i potinjavanja onom parcijalnom, skuenom i zatucanom. A na to se nadovezuju i nekrolozi Kosti Spaiu, Miljenku Smoji, Stevanu Luketiu i Branku Horvatu, krai prigodni tekstovi koji takoer predstavljaju svjedoanstva o jednom vremenu i o njegovim protagonistima u raznim sferama stvaralatva. Najmanje to bi se moglo rei o ovoj knjizi jest ocjena prema kojoj ona i u cjelini i u dijelovima svjedoi o epohi na ijim rubovima ivimo. No, njezina se vrijednost ne iscrpljuje u svjedoenju. Ona ima to ponuditi i istraivaima, ali i svima onima koji ele neto vie doznati o zbiljskom karakteru procesa koji su obiljeili drugu polovinu 20. stoljea a iji e se uinci jo dugo osjeati.
LINO VELJAK

27. februar 2014. VREME REME

TV MANIJAK
57

Nee ovo jo dugo

ko ste gledali televiziju ovih dana, moda ste primetili da nam se blie izbori. Pojavio se sadraj jasno odvojen od ostatka programa oznakom predizborni program ili politiki marketing ili plaeni termin. Ovo su oni dani kada se svi politiari udide, postanu nenormalno korektni, hiper osetljivi na kritiku, a nije retkost da pokuaju da se maskiraju u obine graane. Ve pre brojanja, veoma je verovatno da e najvie glasova dobiti sns. To, naravno, ne znai i mogunost formiranja vlade, pa se ve prave postizborne koalicije. U Vranjskoj Banji, recimo, postoji nova veina u lokalnom parlamentu gde je samo sps u opoziciji. Znai sve moe! Na samom poetku ove male analize, eleo bih da odam priznanje prevodiocima na znakovni jezik, koji ulau nadljudske napore da konfuzne i esto nesuvisle poruke naih politiara prenesu osobama sa oteenim sluhom. rra im je dala dodatni zadatak da ekspresijom doaraju i emociju politiara, dok nonalantno saoptavaju dotine konfuzne i esto nesuvisle poruke, ljudi svaka ast, zaista vam nije lako! U nedostatku velikih ideja, spasonosnih reenja i sutinskih razlika, stranke, ili tanije, lideri su se okrenuli kreativnom ponavljanju samo jedne reenice slogana kojim kod biraa ele da stvore razliku. Floskula koju su lansirali ovi izbori tie se izbornog rezultata a postala je omiljena u svim tabovima uspeh je dvocifreni izborni rezultat! Lepota dvocifrenog rezultata je to varira od 10 odsto preko 51 odsto do 99 odsto, to bi teko mogli smatrati viepartijskim sistemom. Kad ovako lepo deniete cilj, onda je sve lake. Dodamo li uz to opredeljivanje za put u eu, sa druge strane politikog spektra ostaju samo dss sa porukom o politikoj neutralnosti, radikali sa Rusima, eeljem i ultradesniarima, te Dveri, koje kampanju zasnivaju na direktnom prozivanju Vuia. Moram priznati da se dosledni evroskepticizam dss-a, uz neku vrstu racionalnog dostojanstva, prilino razlikuje od ostatka ponude. Kreativni iskorak je ruski imid gospodina Nenada Popovia (ak je poeo da nosi koulje sa ruskom kragnom i vezom). No, setimo se da je i Zorana Mihajlovi progovorila ruski i citirala Tolstoja kad je trebalo pustiti gasovod! Za potrebe izbora smekala bi se i Bajatoviu. Dveri imaju neobian pristup, jer se u kampanji koriste retorikom gospodina Vuia dok je bio u opoziciji. Najavljuju borbu protiv izborne krae pre izbora i pre krae, ale se na blokadu u medijima, direktno pozivaju ppv-a na tv duele bilo gde i bilo kada. to se tie ultradesnih organizacija, za sada samo stoje u odelima pored radikala Nemanje arovia, smekaju se i upadljivo ute. To vam je ona omladina u spotovima

to samo odobrava na konferencijama za novinare, a nikada ne progovara. Ujedinjeni regioni se dre svoje proverene prakse na njihovim skupovima uvek ima neverovatan broj ljudi u publici svi imaju zastave, transparente, muzikalni su i super su organizovani. Floskula koju ste morali da zapamtite uz bolnu depilaciju nausnica lepljivom trakom (u spotu) glasi Stop (mora stop neemu) politici stezanja kaia! To super zvui, ali do danas nisam razumeo znaenje. Shvatam ja makroekonomski, ono to govore nobelovci, ali da li vlada mora poeti da troi vie, da li smo mi graani postali stipse, ili je po narodnoj, daj da bi imao. ds i nds su u vrzinom kolu, a spaja ih pomenuta elja dvocifreni rezultat, ma ta to znailo. I jedni i drugi su se setili poljoprivrede kao nae jedine budunosti. Zato valjda tokom kampanje izgledaju kao seljaci koji se spore oko mee. ldp je u kampanji napravio najvei stilski iskorak. U govorima edomira Jovanovia se pojavio folklorni element: aa bistre i hladne vode sa izvora koju nudi biraima. Re je o izvornom melosu, nema turbofolka, uz orijentalni element vakat je, koji me vraa ljubavi prema sevdalinkama. Totalno etno, rispekt. sps se grevito dri postignutih rezultata i voli da nam pokae Daia u svakodnevnim aktivnostima. to on ree nedavno: svaki dan je izborna kampanja; istina, tako je u spsu ve 30 godina. Jedini ivent e biti koncert Ane Bekute 13. marta, ba uoi predizborne tiine. Otkrio sam simboliku datuma: godinjica Drugog srpskog ustanka, to bi simboliki denisalo politiku sps-a u Miloevoj tradiciji manje rata i vie diplomatije. Odgovornost je velika pa Bekuta svakodnevno ima kondicione pripreme na gajbi sa linim trenerom. Na kraju favoriti. sns se tokom kampanje ponaa kao da su u opoziciji. rra ih je ve opomenula da u spotovima ne mogu da koriste kadrove sa logoima kompanija u negativnom kontekstu. I dalje im je omiljeni oblik politike kampanje momentalni demanti uz iznenadne konferencije za novinare. Apsolutni hit je sluaj Stefanovi versus Stefanovi , gde su Neboja i Borko polemisali o ukrajinskom scenariju u Srbiji. Oe li kod nas biti ukrajinskog socijalnog bunta, ili e naoruane grupe upadati u kuu prvog potpredsednika i drugih politikih neistomiljenika pa ih maltretirati pred familijom. Ovaj nivo rasprave imam svakodnevno u kui kada se posvaaju dva tinejdera, pa moram da utvrujem ko je prvi poeo. Svaki roditelj, naravno, to mrzi najvie na svetu, jer zna da su u pitanju hormoni, a ne racionalni razlozi. Branko opi je to zvao Magaree godine, a Mika Anti Plavi uperak. Ja u ovom trenutku, svima elim mnogo uspeha i dvocifrene rezultate!
DRAGAN ILI

VREME REME 27. februar 2014.

SVET
58

Nemaka: Afera Edati

POSLANIK I GOLI DEACI

Za "Vreme" iz Bona

onolog Sebastijana Edatija remete samo blicevi fotoaparata. Poslanik socijaldemokrata pria smireno i odluno vrlo dobro zna da e njegovim reima za sat vremena poinjati dnevnici. Jer, ovde je re o najveoj nemakoj prii jo od pada Zida: Trolano neonacistiko jezgro je u sedam godina poinilo deset ubistava irom drave, osam rtava bilo je turskog porekla, jedna grkog, a poslednja je bila nemaka policajka. Iako su mete uvek bili auslenderi, uglavnom prodavci donera, i iako su sva ubistva izvrena istim pitoljem (eki cz 82), policija, bezbednosne slube i tuilatva nisu primetili vezu. I eto ih prole godine, svih tih efova pokrajinskih i saveznih slubi bezbednosti, kako se znoje ba pred Sebastijanom Edatijem, dok pokuavaju da opravdaju svoju nesposobnost. Edati, prema dobroj demokratskoj praksi, kao lan opozicije predsedava anketnom odboru Bundestaga i sada javnosti predstavlja zavrni izvetaj od 1357 strana. Koristi svaki trenutak da udari packu, ne tedi ni bive ministre iz svoje stranke. Sramotna, besprizorna katastrofa, tako opisuje reakciju pravne drave na seriju ubistava. Govori o tinjajuem sveprisutnom rasizmu, koji je osetio i na svojoj neto tamnijoj koi. U tom trenutku graani vide socijaldemokratu koji obeava, koji je od 1998. ubedljivo osvajao direktne poslanike mandate u svojoj izbornoj jedinici u Donjoj Saksoniji. Analitiari mu proriu ministarsko mesto kada se spd ponovo domogne vlasti, a tek su mu 44 godine. Takav Sebastijan Edati partiji doe kao zlatna koka: sve je vie biraa stranog porekla, pa u modu ulaze politiari ne ba nemakog izgleda i imena. Imao je Edati, dodue, jo stranskije prezime, ali je reio da

USPON I PAD: Sebastijan Edati

27. februar 2014. VREME REME

59

Savezni poslanik socijaldemokrata Sebastijan Edati naruivao je lmove sa goliavim deacima. Zakon nije prekrio, ali je bio prinuen da podnese ostavku. Ba kao i ministar unutranjih poslova Hans Peter Fridrih, zbog odavanja slubene tajne u istom predmetu. Sluaj Edati, kojim se nedeljama zabavlja itava Nemaka, doveo je i vladajuu koaliciju u nezgodnu situaciju
ga skrati. Otac, Indijac koji je studirao teologiju u Rimu pa se zaljubio u Nemicu i preao u evangelistiku crkvu, prezivao se Edatiparambil. Majku su, dok se mali Sebastijan igrao u pesku, drugi roditelji pitali gde je usvojila to slatko dete. Jedan gazda nije hteo da mu izda stan jer, kae, Indijci u sva jela trpaju kari, ui e miris u zidove I zato je Edati, bavei se neonacistikim ubistvima, mogao sebi da dozvoli da bude tako britkog jezika, kao advokat koji u holivudskom lmu trijumfuje u zavrnoj rei. Tada niko ne sanja da postoji jo jedna pria koju valja ispriati, pria u kojoj bi Edati mogao da bude na onoj strani optuenike klupe. reiser markus Druga pria poinje itav okean dalje, u Torontu. Brajan Vej je naumio da se obogati plesom na ivici zakona. Od 2005. godine preko internet strane Azov lms prodaje tinejd i nudistike lmove u kojima se pojavljuju goliavi deaci. Prema zakonima veine zemalja, stvar je legalna deja golotinja ne smatra se pornograjom ukoliko nema prevashodno seksualne konotacije (vidi okvir). Veina lmova snima se u Ukrajini, nadomak Azovskog mora, pa otuda i naziv itave rme. Jedna od reiserskih zvezda pedolskog sveta postaje Markus R. (umetniko ime Peter P.), koji je u rodnoj Nemakoj odleao dve godine zbog zlostavljanja dece. Posle robije seli se u Rumuniju, gde po pasivnim krajevima nudi deacima besplatne kurseve karatea. Bio je kul, kao prijatelj, ispriae kasnije jedan od deaka. esto je poruivao picu i vodio nas na kuglanje. A onda je nagovarao deake da se skidaju, nudio im oko etiri evra da se proetaju pred kamerom u gaama, dvostruko vie ako skinu i gae. Markus R. za tri godine alje Brajanu Veju stotinak lmova i zarauje oko 150.000 dolara. Posebno se trai podanr Boy ghts, gde goliavi deaci simuliraju
VREME REME 27. februar 2014.

Zakonsko tumaenje
Krivini zakonik Republike Srbije predvia est meseci do pet godina robije za onog ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadrine ili za pornografsku predstavu. Ukoliko je rtva mlaa od etrnaest godina, kazna je od jedne do osam godina zatvora. Dalje, ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlae ili elektronski ili na drugi nain ini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrine nastale iskoriavanjem maloletnog lica, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. Iako je zakon precizan u pogledu otrine kazni, sve zavisi zapravo od toga kako sud tumai ta je to pornografska sadrina. Pornograja se kolokvijalno denie kao prikazivanje ljudskog tela ili seksualnih radnji u cilju izazivanja seksualnog uzbuenja. Ali koga ta uzbuuje takoe je relativna kategorija. Posao suda je otean kada nema seksualne predigre, onanisanja, penetracije ili lascivnih izjava. Od 1986. godine i sluaja sad protiv Dosta u Americi se koristi est kontrolnih pitanja: da li je fokus kamere na dejim genitalijama ili pubinoj zoni; da li poza na snimku asocira na seksualne aktivnosti; da li je dete u neprirodnoj pozi, s obzirom na godine; da li je dete goliavo ili golo; da li prikaz implicira nameru da se stupi u seksualni odnos; i da li je snimak napravljen s ciljem da izazove seksualno uzbuenje kod gledalaca. karate borbe. Vej za takve snimke ne tedi pare, uostalom, on je ve milioner. Apetiti rastu i prodavcima i muterijama. Sve vie lmova i fotograja ima jasne seksualne konotacije, deaci se masiraju, poziraju eksplicitno, tu i tamo u kadar upadne penis u erekciji. ak i Boywiki (pandan Vikipediji, namenjen pederastima to udo stvarno postoji na internetu) preporuuje kupcima lmova da unite ove posebno eksplicitne snimke, za svaki sluaj. Filmadija Markus R. u Rumuniji biva osuen na tri godine zatvora, u Kanadi i sad pljute pritube na adresu Azov lmsa. U velikoj akciji pod nazivom Aov (Spade) 2010. uhapen je Brajan Vej i jo 350 ljudi irom sveta. Spaseno je 386 dece, bivih i potencijalnih rtava. Zaplenjeno je 45 terabajta materijala, sudovi svaki etvrti lm ove produkcije ocenjuju kao deju pornograju. Tek posle tri godine istrage (novembar 2013) kanadska policija predstavlja rezultate javnosti. Razume se, nemaka savezna kriminalistika policija obavetena je mnogo ranije. Predat joj je spisak sa 800 muterija iz Nemake. Na spisku su uitelji, advokati, lekari i jedan dugogodinji poslanik, perjanica spd-a, Sebastijan Edati. gluvi telefoni Trenutak u kojem nemaka policija shvata kakvu ribu ima u mrei je nezgodan socijaldemokrate upravo pregovaraju o novoj vladi sa konzervativcima (cdu Angele Merkel i bavarska csu). Kada ef Kriminalistike policije Jerg Cirke i on lan socijaldemokrata mada njegov mandat nije politiki dobija ime Sebastijana Edatija, verovatno mu nije svejedno. Obavetava resornog ministra Hans-Petera Fridriha (csu). Ministar policije veruje da sluaj vienog socijaldemokrate pedola moe da ugrozi koalicione razgovore pa slubenu policijsku tajnu odaje graaninu Zigmaru Gabrijelu, predsedniku spd-a. Fridrih trai od Gabrijela, nagaa tampa, da tiho skloni Edatija iz svih kombinacija

60

za novu vladu. Ali ni Gabrijelu avo ne da mira, nastaje igra gluvih telefona u kojoj e jo jedan vieni socijaldemokrata Tomas Operman pozvati Jerga Cirkea da se raspita da li zaista postoji istraga protiv Edatija. Zbunjeni Cirke nije oekivao da se slubena tajna rastrubi u roku od nekoliko dana, ali nekako se snalazi i kae da ne moe da daje informacije o policijskom poslu. To se sve deava sredinom oktobra prole godine. Brak iz rauna u Nemakoj poznat kao Velika koalicija uspeno je zakljuen, Edatija nema na bitnijim pozicijama. Tek tada se pokree pokrajinsko tuilatvo u Donjoj Saksoniji, samo kako bi demonstriralo svu ironiju birokratije. Naime, Tuilatvo 6. februara alje pismo (pravo, papirno) predsedniku Bundestaga kako bi

KOALICIONI PARTNERI: Zigmar Gabrijel i Angela Merkel

AP Photo

ovaj pokrenuo glasanje kojim se Edatiju ukida poslaniki imunitet. Pismo iz Hanovera do Berlina putuje skandaloznih est dana i na odredite stie otvoreno. Ko ga je i gde otvarao, ne zna se. Meutim, zna se da je Edati preduhitrio svoje kolege poslanike: ve 7. februara se odrekao mandata iz zdravstvenih razloga i tako izbegao blamau da mu se imunitet ukida na javnoj sednici parlamenta. Policija tri dana kasnije naglavake okree kancelariju i kuu ovog politiara samo da bi nala dva raunara sa unitenim hard-diskovima. Edati jo prijavljuje da mu je slubeni laptop ukraden na ranijem putovanju u Amsterdam. Istrani organi ostaju praznih ruku. Da bi zabaurilo svoju tromost, Tuilatvo iz Hanovera organizuje neuobiajenu konferenciju za medije, objavljuje da je Edati devet puta poruivao iz Kanade, otvarao posebne elektronske adrese i

bankovne raune kako bi platio robu. Ukupno je potom i putem interneta dobio 31 lm ili set fotograja koji se granie sa dejom pornograjom. Drugim reima Edati je pred zakonom ist. Da li je neko doapnuo ovom pedolu na granici zakona da ga eka pretres stana? Moda neki partijski drug? Dodue, spisak muterija Azov lmsa nije tretiran kao top secret, uvid su imala i pokrajinska odeljenja Kriminalistike policije, kao i nadlene policijske stanice. Uz to, Edati je jo 2011, pratei boy-forume na internetu, mogao da proita upozorenja muterija Azov lmsa da je pametnije unititi pogledane lmove i fotograje, pogotovu ako su eksplicitno pornografski. Razume se, nekoliko dana kasnije e partijsko rukovodstvo iskljuiti Edatija iz spd-a, jer to to radi nije ba uzorno, nespojivo je sa poslanikim mandatom i ne ide uz Socijaldemokratsku pariju Nemake (rei Zigmara Gabrijela). Sebastijan Edati je trenutno negde u Danskoj gde krcka prve dane svoje prevremene politike penzije. Tvrdi da je sve to je pazario zakonito. Sporno je, sa stanovita pravne drave, da graanin mora da pravda svoje legalne postupke, pie Edati u sms-u redakciji nedeljnika Cajt. Postoji pravo na zatitu privatne sfere, bar sam tako mislio. Izgleda da sam se varao, dodaje. Sumnja da ga je neko namerno unitio. Poslanik Zelenih Hans-Kristijan trobele u intervjuu berlinskom Morgenpostu podsea da nakon istrage o neonacistikim ubistvima Edati nije ba omiljen kod nemakih slubi. bes bavaraca Prva politika glava koja je pala u aferi bila je ona Hans-Petera Fridriha, ministra koji nije mogao da uti. On je u novoj vladi dobio resor poljoprivrede i najpre odbio da se povue kada je afera preplavila medije. Sve je radio kako valja, kae. Nije odao slubenu tajnu nego samo rekao da postoji inkriminiui materijal protiv poslanika Edatija. A onda je Fridrihu telefonirala kancelarka i on je naprasno uvideo da je ipak bolje da podnese ostavku (kao to su u prolom kabinetu Angele Merkel to shvatila etiri njena ministra i pride jo dva predsednika Nemake). Bivi sudija Vrhovnog suda Volfgang Nekovi veruje da e otpoeta istraga pokazati da je ministar zaista odao slubenu tajnu i

ugrozio javni interes. Fridrih je trebalo da ode kancelarki. Ona bi svakako bila u stanju da kae socijaldemokratama da je ta i ta osoba neprihvatljiva za funkciju u novoj vladi iz razloga o kojima ne moe da pria, rekao je Nekovi za Zidoje cajtung. Politiki magazin Ciceron primeuje da se sama Angela Merkel ponovo poziva na neobavetenost o svemu je navodno saznala tek iz medija. Nekako se to Merkelovoj uvek deava kada je situacija kakljiva. (...) Gospoa Merkel, kancelarka skoro nevidljiva i neujna, nikad nije obavetena ni o emu. Zanimljivo. U partijskoj centrali csu u Minhenu su besni na koalicione partnere iz spd-a. Iz ugla Bavaraca, stvar je jednostavna va ovek voli da gleda gole deake, a na ministar zbog toga mora da ode. Fridrih je od svog partijskog efa Horsta Zehofera odmah dobio utenu funkciju zamenika efa poslanike grupe. Sigurno je da se Zehofer nee smiriti dok u ovoj aferi ne padne i neka bitna socijaldemokratska glava, pie Vestdoje cajtung. Meta je pomenuti Tomas Operman, ef poslanikog kluba spd-a. Njemu konzervativci tiho (a opozicija glasno) prebacuju da ono raspitivanje kod efa Kriminalistike policije o procesu protiv Edatija zapravo moe da se tumai i kao podsticanje na otkrivanje slubene tajne. Kancelarka pokuava da na domaoj sceni odigra ulogu krizne menaderke koja joj tako dobro pristaje u Evropi. Okupila je efove druge dve vladajue partije Zehofera i Gabrijela, neto su priali, razili se bez izjava. Re poverenje (Vertrauen) u istoriji nemakog novinarstva nije toliko puta napisana kao ovih dana. Re je o poverenju u koaliciji, poverenju kojeg vie nema. Komentatori skloni hiperbolama ve piu o dravnoj krizi. Oni hladnije glave znaju da krize u brakovima iz rauna mogu da nastanu samo zbog para. Pre e biti da e paralelno sa tuilatvima biti upoljen i neki novi anketni odbor. Onda e kroz godinu dana neki drugi samouvereni parlamentarac predstaviti izvetaj opiran poput Tihog Dona. Njegov monolog remetie samo blicevi fotoaparata. Javnost e videti kako anketni odbor deli packe levo i desno, i svojima i tuima; ue kako je reakcija pravne drave u sluaju Edatija bila sramotna, besprizorna katastrofa.
NEMANJA RUJEVI

27. februar 2014. VREME REME

Hrvatska: Automobilska afera

61

Zar koijom da se voze

Ministri naruuju luksuzne automobile sa opremom od dvadesetak hiljada evra. Javnost negoduje protiv bahatih, raskalanih i nesposobnih. Ali, i ako vie od treine graana teko sastavlja kraj sa krajem, ini se da ovo oigledno rasipanje novca poreskih obveznika nee bitno nakoditi vlastima
foto: Reuters

MINISTRI NISU ZNALI: Premijer Zoran Milanovi

ok u Hrvatskoj dnevno raste broj nezaposlenih (otputenih) trenutno ih je oko 400.000 Vlada Zorana Milanovia odluila je nabaviti 1580 novih automobila po cijeni od oko 300 milijuna kuna, meu kojima je i 20 luksuznih audija A6 namijenjenih ministrima, od kojih svaki kota oko 650.000 kuna; preraunato u eure, oko 85.000, cifra za koju se, dakle, moe kupiti prosjeni stan u Zagrebu. Obnova dravnog voznog parka pretvorila se u pravu aferu nakon to je ministar nauke, obrazovanja i sporta eljko Jovanovi na novinarsko pitanje uzvratio protupitanjem: treba li on koijom ii u Ministarstvo? Javnost, kojoj je ve puna kapa bahatih, rastronih i nesposobnih dunosnika je prokljuala, pa je doivjela i to da se ministar Jovanovi ionako nespretan u javnoj komunikaciji ispria, konstatirajui da njegov obiaj nije koijaki psovati, kao i da je apsolutno neprimjereno da bilo koji ministar vozi automobil od 650.000 kuna, te je on solidaran s graanima utoliko to svoj posao obavlja u apsolutno neprimjerenim uvjetima. samo najbolje I premijer Milanovi se izjasnio: nije lijepo da on i njegovi ministri koriste vozila koja su vrijedna koliko i prosjeni stan u Hrvatskoj, ali proces javne nabavke je zavren i ugovore valja potovati, jer je Hrvatska pravna drava. I pritom, kae on, ministri nisu znali kakva

e vozila dobiti. Kasnije se ispostavilo da su upravo ministarstva slala svoje liste elja. Na primjer, za ministra Jovanovia je namijenjen audi A6 qua ro, vrijedan 641.000 kuna, auto s pogonom na etiri kotaa s automatskim mjenjaem, iako je isti automobil bez toga bar 150.000 kuna je iniji. Dodatno je Milanovi (na novoj konferenciji za medije) objanjavao da sporni skupi automobili zapravo ne kotaju toliko, ve puno manje ako se od njihove cijene oduzmu trokovi kamata i odravanja, a manje od polovine te cijene kotaju ako se jo uz trokove odravanja i kamata oduzmu porezi i akcize... Cijela se afera nekako logino nadovezala na prethodnu u kojoj je glavni lik visoko pozicionirana sdp-ovka Marina Lovri Merzel, sisako-moslavaka upanica ije se silne afere (i silno steeno bogatstvo) iz dana u dan otkrivaju. I ona je, naime, usprkos siromatvu Siska u kojem stoluje i cijele njene upanije, sebi nabavila audi A6 sa automatskim mjenjaem sa sedam brzina, radio-aparatom sa cd-om, mp3 plejerom i deset zvunika... I nikome nita to se malo-malo pojavi vijest da njoj ili nekom od dravnih ili lokalnih monika treba jaki automobil s konim presvlakama i grijaima za foteljake stranjice. u korist bogatih Ta ista upanica Lovri Merzel je, inae, u kumovskim odnosima s ministrom nancija Slavkom Liniem, koji vodi javni

rat sa sucem Mislavom Kolakuiem sa zagrebakog Trgovakog suda (ak ga je nazvao svetom kravom), zato to je pokrenuo pitanje ustavnosti zakonskih rjeenja o predsteajnoj nagodbi. Tonije, uredbi kojima je Vlada ve nekoliko puta, sasvim nedopustivo, mijenjala neke lanove zakona. I ta je pria kulminirala nakon to je prole nedjelje Kolakui gostovao u emisiji hrt-a Nedjeljom u dva kod Aleksandra Stankovia i objasnio kako se pogoduje bogatima: kad zapadnu u dugove, umjesto steaja smisle ktivne dugove koji su mnogo vei od stvarnih, koji imaju prvenstvo u naplati i tako izigraju manje vjerovnike, a sa ovim ktivnim vjerovnicima se jednostavno dogovore, jer ti dugovi u stvarnosti ne postoje. Sve to, jasno, ne vrijedi za graane, njima sve dolazi na naplatu. Podaci kau da gotovo njih 34 posto teko, a jo 22 posto vrlo teko spaja kraj s krajem, a samo 0,3 posto domainstava u tome uspijeva vrlo lako. I da je vie od 300.000 rauna hrvatskih graana u ovom trenutku blokirano zbog nekog duga i ovrhe (prisilnog izvrenja naplate). Kae ministar poduzetnitva i obrta Gordan Maras da se pokojni Ivica Raan vozio u passatu, pa je ipak izgubio izbore; zakljuak: ova afera nee bitno natetiti sdp-u i vlasti. U pravu je: Ivo Sanader i Tomislav Karamarko vozili su se u jo skupljim autima, a Bosna i Hercegovina i Ukrajina su tako vanevropski daleko.
TATJANA TAGIROV

VREME REME 27. februar 2014.

MOZAIK
62

Soi 2014: zatvaranje Olimpijade

KRUGOVI, OBLACI I ZASTAVE: Predsednik MOK-a Bah i predsednik Rusije Putin mau uesnicima; performans u okviru ceremonije zatvaranja i zastave zemalja uesnica
Foto: Fonet/AP i D. arkovi

Novo lice Rusije

agal, Rahmanjinov i Ana Pavlova. Pukin, Tolstoj, ehov i Dostojevski, Majakovski, Pasternak, Bulgakov i Solenjicin. Akrobate, klovnovi i ongleri. Zatvaranje Olimpijskih igara u Soiju bilo je oma ruskoj kulturi, ili moderno lice Rusije, kako to ree Vladimir Putin
za Vreme iz Soija

veano zatvaranje Zimskih olimpijskih igara u Soiju bilo je najskuplje, a po mnogima i najimpresivnije u istoriji olimpijskih igara. Prepuni stadion Fit na obali Crnog mora bio je ispunjen nacionalnim ponosom Rusa zbog istorijskog uspeha njihove zbornaje komande, koja je ove igre zavrila sa najveim brojem osvojenih zlatnih medalja. Za razliku od prolih igara u Vankuveru 2010. godine, kada je Rusija doivela debakl osvojivi samo tri zlatne medalje, ruski sportisti su u Soiju osvojili ak 13 zlatnih odlija, dva vie od drugoplasirane Norveke, ali za Ruse mnogo vanije etiri vie od etvrtoplasirane Amerike. Kako se izrazio kreativni direktor Olimpijskih igara u Soiju, Konstantin Ernst, ceremonija zatvaranja trebalo je da prui milionima gledalaca irom sveta sve pogled na rusku kulturu iz evropske perspektive. Verovatno zbog toga za

reisera ovog dogaaja nije izabran Rus, ve cenjeni italijanski scenarista Daniele Finzi Pasca. Na konferenciji za novinare, dan pre ceremonije zatvaranja, Ernst je najavio da e ovaj dogaaj biti nieg prola i dubljeg umetnikog izraza u odnosu na blokbaster reiju ceremonije otvaranja Olimijskih igara gde je u 18 poglavlja prikazana bogata i burna istorija Rusije. Mnogima je bilo simpatino to se Ernst na ovoj konferenciji pojavio u trenerci, ili kako kau Rusi futbolki, na kojoj je bila prikazana slika etiri olimpijska kruga i jedne pahuljice, aludirajui tako na tehniki propust sa ceremonije otvaranja koji su mnogi videli kao antiameriku zaveru organizatora. Ve tada

je moglo da se pretpostavi da Rusi imaju keca u rukavu. Kao vrhunski strunjaci za pr, Rusi su ovaj minus sa otvaranja olimpijskih igara pretvorili u plus na njihovom zatvaranju. Na samom poetku ceremonije, kada je 700 plesaa telima formiralo olimpijske prstenove, peti olimpijski prsten je ponovo ostao zatvoren, da bi se posle nekoliko sekundi otvorio uz eksploziju oduevljenja 40.000 gledalaca na olimpijskom stadionu Fit. Rusija je pobedila smislom za humor i samoironiju. putovanje kroz kulturu Ceremonija zatvaranja Olimpijade zamiljena je kao ivopisno putovanje kroz

Soi u brojkama
U pripremu i organizaciju zoi u Soiju uloeno je 50 milijardi dolara. Uestvovalo je 2850 sportista iz 89 zemalja. O bezbednosti je brinulo 40.000 ljudi. Igre je sa lica mesta pratilo 13.500 predstavnika medija. U organizaciji zoi uestvovalo je 25.000 volontera.
27. februar 2014. VREME REME

63

Viktor An
Najvei heroj ruske nacije posle Olimpijskih igara u Soiju je naturalizovani Rus, a roeni junokorejac Vikor An (28). An je osvojio tri zlatne i jednu bronzanu medalju to ga je uinilo najuspenijim uesnikom Zimskih olimpijskih igara u Soiju. An je zlatna odlija osvojio u brzom klizanju, na kratkim stazama, na 500, hiljadu i tafeti na 5000 metara. Ruski kliza, ije je ime po roenju bilo An Hjun So, 2006. je odluio da uzme rusko dravljanstvo zbog nedovoljne podrke juznokorejskog klizakog saveza. Izabrao je da njegovo rusko ime bude Viktor, nastalo od Victory (pobeda). rusku kulturu podeljeno na slikarstvo, muziku, balet, knjievnost i cirkus. Gledaocima irom sveta prikazan je svet fantazije Marka agala ispunjen nevestama i violinistima, klovnovima i akrobatama, decom i ivotinjama u sceni inspirisanoj njegovim likovnim delima. U sledeoj sceni poznati ruski pijanista Denis Matsuev svirao je Rahmanjinov koncert za klavir dok se oko njega ukrug vrtelo 62 klavira sa vie od 200 plesaa obuenih u kostime muziara iz 19. veka. To je bio uvod da na scenu stupi baletski ansambl teatra Boljoj i Marinski na elu sa legendarnom ruskom balerinom Anom Pavlovom. Posle balerina ruska knjievnost. Stadionom Fit prvo stidljivo, a onda sve glasnije, prolomio se zvuk kucanja na staroj pisaoj maini, a u centru hale kompjuterski su projektovani ivopisni portreti najveih ruskih knjievnika od Pukina, Tolstoja, ehova i Dostojevskog do Majakovskog, Pasternaka, Bulgakova i Solenjicina. Nakon toga, halu su ispunile stotine akrobata, klovnova i onglera podseajui gledaoce na bogatu tradiciju ruskog cirkusa. ispunjena obeanja U delu ceremonije predvienom za obraanje zvaninika, predsednik Meunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah estitao je Rusiji na tome to je ispunila sve to je obeala, izrazivi istovremeno zahvalnost predsedniku Putinu za njegovu ulogu u ovom izvanrednom uspehu. Bah je istakao da su ove igre pokazale novo lice Rusije, ekasno i prijateljsko, patriotsko, ali otvoreno prema svetu. Na kraju ceremonije zastava olimpijskih igara, ali i veoma teak zadatak da dostignu ono to je postignuto u Soiju, predata je junokorejskom gradu Pjongangu, gde e biti odrane Zimske olimpijske igre 2018. godine. Za ceremoniju zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Soiju napravljeno je deset hiljada kostima za vie od pet hiljada izvoaa koji su uestvovali u ovoj predstavi. Program je uvebavan 90 dana, a kako piu ruski mediji, predsednik Putin je ovu ceremoniju video ak dva puta pre nego to je izvedena na zatvaranju. Prema nezvaninim procenama ceremonija zatvaranja Igara u Soiju kotala je dva i po puta vie od ceremonije zatvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je da je prihvatanje organizacije Zimskih olimpijskih igara u Soiju bio rizik, ali taj rizik se viestruko isplatio, jer je Rusija svetu pokazala svoje novo moderno lice. U Rusiji postoji jedna izreka koja glasi ko ne rizikuje, nee popiti au ampanjca. Rusija posle Soija sigurno zasluuje tu au.
DUAN ARKOVI

VREME REME 27. februar 2014.

64

Tehnologija i novac

Posao od devetnaest milijardi

Zato je Fejsbuk za basnoslovnih 19 milijardi dolara kupio WhatsApp, kompaniju bez nekretnina, sa samo 55 zaposlenih. Zato je ova aplikacija za mobilne telefone za samo nekoliko godina imala preko 465 miliona aktivnih korisnika i kako e ova kupoprodaja da utie na trite informacionih tehnologija

a li ste do prole nedelje uli za neki program koji se zove WhatsApp? Do sada su i ptiice na grani saznale da je re o aplikaciji za besplatno slanje poruka preko mobilnih telefona koju je Facebook kupio za itavih 19 milijardi dolara. Od toga etiri milijarde u keu. Re je o ubedljivo najveoj akviziciji u svetu informacionih tehnologija ikada. ak, mnogi veliki poslovi u ovom biznisu o kojima se mesecima govorilo, kao na primer Microso ova kupovina kompanija Skype i Nokia, zatim Googleova kupovina Motorole i YouTubea, E-Bayeva kupovina PayPala, ne mogu se porediti sa ovom po novanim iznosima. Prva iole priblina je hp-ova akvizicija eds-a (Electronic Data Systems) 2009. godine za gotovo 14 milijardi dolara. Meutim, re je o kompaniji koja je u tom trenutku imala oko 140.000 zaposlenih u 64 drave i 2000 klijenata. Nekoliko dana nakon kupovine, sistem WhatsAppa je pao i aplikacija u subotu uvee nije radila dva sata, to je u svetu brzih tehnologija i jo brih prstiju korisnika ravno katastro, i veliki blam. Ubrzo posle izvinjenja, iz WhatsAppa najavili su da e ove godine korisnicima ponuditi sasvim novu uslugu uz besplatno slanje poruka, sada e moi i da besplatno telefoniraju. Pitanje od bar milijardu dolara je, ta

je to to kod ovog programa toliko vredi? Kako e se Facebooku isplatiti uloena investicija? Izvesno je da na cenu nije nimalo uticala svojina kompanije koja je napravila aplikaciju, s obzirom na to da je re o manjoj rmi koja posluje tek pet godina, sa svega 55 zaposlenih, od toga tridesetak inenjera, a ostalo su ljudi koji pruaju podrku korisnicima. jan kum Vlasnici kompanije, Brajan Akton i Jan Kum, koji je ovih dana posebno intrigantan zbog svog ukrajinskog porekla, dugo su odbijali ponude giganata poput kompanija Google i Yahoo, da bi se na kraju predali Facebooku. Poslednji put su ponovili da ne ele da prodaju kompaniju svega par nedelja ranije, u januaru. Naravno, prodali su za odgovarajuu sumu. A suma je tolika da e samo Kum dobiti oko 6,8 milijardi dolara, to je, kako je uoio jedan bloger Njujork tajmsa, vie od godinjeg budeta San Franciska. Aktonu e pripasti tri milijarde. Kum je odrastao u Kijevu i tamo iveo do 16. godine. Odselio se u sad, u gradi Mauntin Vju u Kaliforniji, sedite najveih it kompanija, ali je ubrzo napustio kolu i zaposlio u Yahoou, gde je radio kao inenjer za infrastrukturu. Upravo tu je i upoznao Aktona. eleli su da preu u Facebook, ali su obojica odbijeni. Akton

je u avgustu 2009. napisao na Twi eru: Facebook me je odbio. Imao sam sjajnu priliku da se poveem sa nekim fantastinim ljudima. Radujem se nekoj novoj ivotnoj avanturi. Manje od dve nedelje pre nego to je obavljena kupoprodaja, 9. februara, osniva Facebooka Mark Zakerberg pozvao je Kuna u svoju kuu na veeru. Ubrzo je sve bilo dogovoreno, da bi, odmah nakon to je objavljeno sklapanje posla, Kun prvi put otvorio svoju linu Facebook stranicu. nije za preko telefona Kako su uspeli da za tako kratko vreme naprave toliku poslovnu imperiju? Kompanija iza koje stoji aplikacija WhatsApp nije od samog starta bila toliko uspena. Prvo vee ulaganje bilo je oko 250.000 dolara, a prve godine obeleili su razni bezbednosni propusti i tucanje aplikacije. Meutim, imali su i nekoliko karata u rukavu. Biznis strategija WhatsAppa veoma se razlikuje od Facebookove. Aplikacija je tokom prve godine korienja besplatna, a svake naredne se plaa 0,99 centi. Nema reklama, ne prikuplja line podatke korisnika to se danas veoma ceni, nema igrica. Dok sam odrastao u Ukrajini, moja majka je esto govorila Ovo nije razgovor za telefon, rei u ti uivo, nedavno je objasnio Kum. Tako su i doli do sada aktuelnog reenja, koje
27. februar 2014. VREME REME

65

bi trebalo bar jo neko vreme da nastavi da potuje ista pravila. Naime, prepiska porukama je enkriptovana, a istorija askanja se ne snima na njihove servere, odnosno nova poruka biva izbrisana im stigne do naeg telefona. Kako u WhatsAppu umeju da kau, korisnicima nude intimnost u komunikaciji kakva ne postoji kada se komunicira mejlom ili razgovara telefonom. Ono to je denitivno odredilo cenu WhatsAppa su milioni ljudi koji ga koriste. Prema podacima iz decembra prole godine, aplikaciju je meseno aktivno koristilo 400 miliona ljudi, a svakodnevno je poslato vie od 27 milijardi poruka. Analitiari se sad plae da e ovih 19 milijardi dolara potpuno poremetiti trite informacionih tehnologija kao i cenu malih it kompanija koje rade na aplikacijama za mobilne ureaje. Mark Zakerberg, koji ovu nedelju provodi u Barseloni na World Mobile kongresu, kae da je cena WhatsAppa povoljna. Sam za sebe, WhatsApp vredi mnogo vie od 19 milijardi dolara. Malo servisa u svetu moe da dopre do milijardu ljudi, i oni jesu vredni.

vraanje uloenog Neki analitiari zakljuuju da je Facebook kupovinom WhatsAppa priznao poraz jer oni i sami imaju svoju aplikaciju za razmenu poruka, ali ona nije ni blizu tako popularna kao WhatsApp. Zakerberg je naglasio da WhatsApp trenutno ima 465 miliona aktivnih korisnika i da e u narednom periodu pokuati da dopru do pomenute milijarde. Umesto da se fokusira na zaraivanje novca, WhatsApp sada moe da se bavi ovim zadatkom, objasnio je osniva Facebooka. Kupovina WhatsAppa mnogo govori o tome u kom pravcu e se kretati Facebook u narednim godinama. On bi mogao da postane sveobuhvatna platforma za komunikaciju koja prodire i integrie u sebe sve to iole privlai panju ljudi, a to se moe koristiti na mobilnim ureajima. Paralelno sa ovim, Facebook se bacio u potragu za novim nainima za dopremanje interneta u zemlje u razvoju, siromanije delove i Azije, i Afrike i June Amerike. Zajedno sa nekoliko velikih

it kompanija poput Samsunga, Nokie i Ericssona, oni pokuavaju da nau reenja za je in internet, kako bi i tamo mogli da ponu da prodaju svoje proizvode. Na ta tri kontinenta nalazi se ostatak buduih Facebookovih korisnika, kojima e onda, kao i nama, uukane u sve mogue naine komunikacije, biti servirane i brojne je ine reklame. Dolar po dolar 19 milijardi dolara. Takoe, WhatsApp bi mogao biti Facebookov novi ulaz u Kinu, s obzirom na to da je ova drutvena mrea jo 2009. blokirana i nedostupna za 600 miliona kineskih korisnika interneta. Za to vreme, WhatsApp je u Kini slobodno korien, ali ima jaku konkurenciju, WeChat. Pre nego to je dogovorena kupovina WhatsAppa, Facebook je pokuao da kupi drugu slinu kompaniju, Snapchat i takoe nudio milijarde. Ponuda je odbijena, i stvar se zavrila, ali su Zakerberga na kongresu u Barseloni ipak zapitali da li jo razmilja o toj kupovini. Zakerberg se zakikotao i rekao da posle ovakve kupovine neko vreme nee nita pazariti.
MARIJA VIDI

VREME REME 27. februar 2014.

NAVIGATOR
67

ZORAN STANOJEVI

Samo da se umnoava
Kada je trebalo da odlui da li e njegov Fejsbuk da kupi aplikaciju za porukice WhatsApp, Mark Zakerberg je zapravo bio u dilemi da li e da se zezne ili e da se zezne vie? WhatsApp je neka vrsta tinejderske i studentske zabave, o koju i roditelji vole da se ogrebu. Nalik je Vajberu (Viber) koji je kod nas popularniji. Povezuje va telefon internetom sa drugim telefonima. Omoguuje vam da za dabe (prve godine) ili za jedan dolar godinje (svake sledee) neogranieno komunicirate sa svima koji imaju istu aplikaciju. Sve to vam treba je smart telefon, tanije broj i internet veza, obino neki besplatni vaj-faj. Fejsbuk je ovu aplikaciju kupio za neverovatnih 19 milijardi evra, od toga etiri u keu, a ostatak u akcijama. Ako bude dobro Fejsbuku, bie i novopeenim milijarderima iz WhatsAppa. U suprotnom im ostaje onaj ke. Ljudi zaslepljeni novcem obino ne vide dublju poslovnu logiku, a ponekad zaborave da proitaju elementarne podatke. WhatsApp je najbre rastua baza ljudi ikada (450 miliona za samo etiri godine!), koju opsluuju 32 oveka i koja do sada nije potroila ni cent na marketing. Preporuivali su ih korisnici. Da ih nije kupio Fejsbuk sasvim sigurno bi to uinio Gugl, ne daj Boe Majkroso . Primedba da ih je Zakerberg preplatio i to nekoliko puta (Instagram je kupio za triavu milijardu) ne stoji ba kada uzmete u obzir da je njemu je inije da na nekom projektu gubi novac nego da konkurencija na istom zarauje. Sve dok se broj korisnika umnoava, a to je u sluaju drutvenih mrea jedini kapital koji se broji. Jer, pare dou i prou, a ljudi ostaju. A ljudi prave nove pare. Plus, ljudi vole telefone vie nego kompjutere. Uostalom, jeste li uli ikada da neko ima strah od telefona, kao to esto ujemo da bei od kompjutera? Zakerberg je to vrlo dobro shvatio, toliko dobro da se pre nekoliko dana pojavio na konferenciji mobilne telefonije u Barseloni, gde ljudi njegovog formata do sada nisu dolazili. Tu su se gledale kutije, dizajn, brzina procesora i merile veliine ekrana. Zakerberg najavljuje novo doba, gde e upotrebljivost biti na prvom mestu. Cilj Fejsbuka, barem se tako ini nekome ko moe samo da nagaa, jeste da pree na mobilnu platformu i postane va nerazdvojni prijatelj. Nerazdvojni nemojte itati previe emotivno, to je vie bliskost koju oseate prema pejsmejkeru nego prema psu, recimo. Ovo za pejsmejker bi prolo kao duhovita metafora da Samsung nije najavio da e njihov novi S5 model (premijerno predstavljen u Barseloni) imati mera brzine otkucaja srca i ita otiska prstiju. Tipujem da e S6 meriti nivo insulina i krvni pritisak. Kome to zvui kao ala, taj ne razume u kakvom se svetu naao. Za razliku od efa Fejsbuka, koji bi da bude deo svake nae aktivnosti, ako je mogue. A kako sve to radimo ostavlja neki elektronski trag, makar kao status (pijem prvu jutarnju kafu), onda je jedina njegova briga da nam ba on ponudi platformu preko koje emo te svoje aktivnosti komunicirati sa svetom. Mene brine to je dok smo komunicirali telefonima dovoljno bilo da promeni broj i izmakne svima s kojima bi da prekine. Novi pristup traie da promeni lini identitet.

PRODAJA&PRETPLATA
TAMPANO IZDANJE Beograd [kurirom] 6 meseci 12 meseci 4650 din 9300 din Srbija [potom] 4400 din 8800 din kontinentalna Evropa [povrinskom potom] 75 EUR/99 USD 150 EUR/199 USD ceo svet [avionom]

115 EUR/149 USD 230 EUR/299 USD

INTERNET IZDANJE 6 meseci Srbija svet bez PDF-a 950 din 16 USD sa PDF-om 1500 din 24 USD

Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na linu upotrebu registrovanom pretplatniku I ZABRANJENO GA JE DAVATI TREIM LICIMA bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je uraunat PDV. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.

Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite na adresu VREME, Trg Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za ta je uplata izvrena (pretplata za tampano/internet izdanje ili knjiga). Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail adresu ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti u korist np vreme iskljuivo na raun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji se naplauje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs. Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja na internet adresi h p://www.vreme.com/pretplata pomou kreditne kartice, (cena u USD), kojom prilikom e se stanovnicima zemalja lanica EU zaraunati i dodati odgovarajui PDV ili direktno na na devizni raun podatke moete nai na internetu na www.vreme.com/pretplata. estomesena pretplata na tampano izdanje podrazumeva 26, a godinja 52 broja. Trajanje pretplate na internet izdanje odreuje se datumski od dana otvaranja naloga.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
27. februar 2014. VREM REM

68

27. februar 2014. VREME REME

69

VREME REME 27. februar 2014.

VREMEUIVANJA
70

Serije

Prva koju sam zavolela i kojoj sam se radovala bila je Saga o Forsajtima. Engleska, po romanu Golsfortija, serija je opinila moje drugarice i mene i zbog toga to smo tragale za odgovorima da li su svi ti likovi tako izgledali i u naoj predstavi dok smo sagu o porodici gutale i o proitanoj knjizi priale u svakodnevnim druenjima. Zavolela sam i nae serije. Behu to Kuda idu divlje svinje, Pozorite u kui, Kapelski kresovi, Vie od igre... Sve i da hou da ih zaboravim, nije mogue. Bile su dobro i struno uraene, pridobile panju i zasluile vernost gledalaca irom nae one velike domovine. Kada je zlo uzelo palicu i poelo da diriguje naim ivotima, pojavile su se neke nove serije i ljovisne i isaure uetale su u nae kue, deca progovorila panski zahvaljujui serijama, javljale su se televizije, nisam gledala te serije, ostala sam verna domaim pa gledala kad dospem. A onda, onda je stres uzeo danak, i ja sam, suoena sa dijagnozom rak, poela da gledam panske, brazilske i ine, bar po jednu, i tako beala od reenice nema znakova metastaze, koja me je, posle svake kontrole, udarala kao amar i bridela satima posle. Elem, gledam ja tako jednu od ljovisni, 1997. godina je, kad banue drugarice u posetu. Zar i ti, sine Brute?, viu dok sluaju dreku sa neke hacijende kako ispunjava moju sobu. Na bolovanju sam. Jeste, gledam sapunice, gledam lepe bele raneve, predivne vrtove, ene sa sjajem u oima, lepim haljinama, mukarce koji umiru od ljubavi, gledam jedan daleki lepi svet i ne mislim na ledenu re metastaza, ne mislim na mrnju i jadne raseljene ljude, ne mislim na lekare i inenjere to kree stanove, beru kukuruze, utovaraju ugalj dok se prinudni odmori polako useljavaju u ivote naih ljudi. Da, od serija ovih, pa ma kako loe bile, niko nije umro, od moje dijagnoze se umire, od nemanja posla se kopni, od zatrovanih misli se gubi ovek... Ovih dana nosim se sa raznim strahovima, ekam nalaze sa magnetne rezonance svog supruga. Svoju dijagnozu sam davno zaboravila, nisam zaboravila savet svog doktora: Bez stresa, obavezno! Kako, u ovoj zemlji gde se gore nadgornjava sa jo gorim, gde je neizvesnost jedina izvesnost. Opet traim svoje serije. U toku je serija Baron Minhauzen, najdua, sa junacima koji ne znaju za predah. Izbori! Ne volim reprize. Traim neto novo, da mi okupira panju. Evo ga! Karadaji, turska serija. Mlad, lep, naoit, astan, hrabar, zaljubljen, ratuje sa bitangaVREME REME 27. februar 2014.

ma zaogrnutim u tuilake odore, sakrivenim iza ministarskih zvanja i sa sitnim brabonjcima koji za njih obavljaju neasne i prljave poslove. Preosetljiva na ljudski prljavluk, nerviram se, psujem, a onda mi slika iz davnih dana donese slinu scenu. Moja mama gleda seriju, neki zli ljudi ine zla dela, ona ustaje, stoji nasred sobe i izgovara: Sve do jednom, sve do jednom!, i odlazi. Mi nastavljamo sa praenjem. Samo povremeno neko ponovi: Sve do jednom! Nemam eludac za muke mladog junaka iz turske serije. Odustajem. Idem na neto lepe. Institut, ruska serija, bie to kao u mom internatu, devojke, poezija, uenje, aputanje tajni o prvim, nezaboravnim ljubavima. Kad ono, olo kockar, mizerija od oveka i jo gori od njega, lani grof, spreman i da ubije ne bi li se doepao imetka svog pooima i oteo ga pravoj naslednici, jednoj od devojaka iz instituta. ta je ovom svetu!? altam po brojnim kanalima traei neto za duu. Blaeno se smekam. Din i Lajonel, divan par koji me opinio jo krajem osamdesetih. Serija je engleska, vrcava, sa dijalogom od kojeg vam je lepe, sa predivnom Dudi Den u glavnoj ulozi. Ne znam ko je ovde bolji od koga, ko me vie zasmejava, kome se vie radujem. Godine prolaze, tako se zove ova serija kojoj godine nita ne oduzimaju, tavie. sds, stvarno dobra serija, kako voli da se izraava Alister, jedan od junaka. Gledam, ko zna po koji put, ovu aroliju. Tragam i za nekom domaom, samo odbacujem mogunost za pitine pite pitu. Toga imam svaki dan, svaki sat na svim televizijama, i trudim se da ih promaim. Ide nastavak Vojne akademije. Divni mladi glumci! Navijam za njih, to pedagog u meni seiri zbog lepote i talenta i raduje se to nova jata pristiu na poligone umetnosti u inat jadu i nematini. Ako ni zbog ega, gledala bih ovu seriju zbog uspomene na strica potpukovnika, a i zbog mame Milijarde koja pokazuje kako se srano ivi ivot i zbog mame koju glumi Ivana Mihi kojoj ivot nije dao nijednu lekciju o tome kako se nositi sa patnjom i bolom. Biram optimizam i osmeh sa ekrana. I dok tragam za osmesima i uljudnim divanima, Bane Bumbar se ueta u podsvest i povue za sobom plejadu likova iz naih serija, zamirisae lipe i kie sa Balkana, rode i sreni ljudi uetae u bolji ivot, Paja i Jare odvedoe me do otvorenih vrata, najeih se od gorkih plodova i stigoh da bacim pogled na belu lau. Plovi li?
KOSA PAKUEVSKIJ

AKCIJA
NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE

Laguna

Knjige za ! a 299 dinar

Hauard Fast: MOJSIJE Portret jednog od najslavnijih likova Biblije, uzbudljiva istorijska freska o ranim godinama oveka koji e svoj narod izvesti iz ropstva u slobodu Ali Kondi: IZABRANA Futuristika ljubavna pria koja se bavi pitanjem da li postoji sloboda ako ne postoji mogunost izbora. Moderna distopija, Vrli novi svet za ljubitelje Sumrak sage i Igara gladi Fransoa Lelor: MALI HEKTOR UI TA JE IVOT Pisac bestselera i psihijatar Fransoa Lelor mudro i duhovito pripoveda priu o detetu kakvo smo svi nekad bili, i o pustolovini otkrivanja ivotnih tajni

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI Ponesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara. Akcija traje od 19. februara do 19. marta 2014.
Pedro Roza Mende: HODOAE EMANUILA SINA BOJEG Uzbudljiva i poetina povest o vremenu borbe za nezavisnost male ostrvske kolonije Istoni Timor. Jedna od najboljih knjiga objavljenih u Portugaliji u proteklih nekoliko godina Trejsi evalije: DEVIANSKI PLAVO Prvi roman autorke bestselera Devojka s bisernom minuom i Pali aneli. Oaravajua pria o dve ene, roene u razliitim razdobljima, i o porodinom nasleu koje ih vezuje Antonio Hil: LETO MRTVIH IGRAAKA Tri neobjanjive smrti. Dve najavljene osvete. Jedno zaguljivo leto. Mrtvi zahtevaju pravdu. Grad u kojem niko ne sme da kae ono to misli. Izvrstan savremeni panski tvrdo kuvani krimi Patria Kornvel: IZOLACIJA Roman iz serijala krimia Patrie Kornvel ija je junakinja Kej Skarpeta, glavna medicinska istraiteljka Virdinije. rtve nepoznatog ubice su ovoga puta zaraene smrtonosnim virusom

Erik Orsena: PODUHVAT INDIJA Trinaestog avgusta 1476. Kristifor Kolumbo doivljava brodolom u portugalskim vodama. Istorijski roman o jednoj privatnoj avanturi koja je zauvek promenila istoriju celog sveta

Danijel Glatauer: SVIH SEDAM TALASA Ljubavni roman austrijskog pisca i novinara, nastavak bestselera Kad duva severac. Najarobniji i najpametniji ljubavni dijalog savremene knjievnosti se nastavlja

Rani Manika: JAPANSKI LJUBAVNIK Neobina ljubavna pria iz vremena japanske okupacije Malaje tokom Drugog svetskog rata. Junakinja romana pristaje da bude ljubavnica oveka koji joj je zakleti neprijatelj, a on joj postepeno postaje ljubavnik za kakvim je oduvek eznula

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai: Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo) Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo) Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica) Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd) MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica) Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac) Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo) Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad) Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec Obrada: Marjana Hraovec