SEMINARSKI RAD

Parkinsonova bolest i zdravstvena nega obolelih

Predmet: Zdravstvena nega u neurologiji

Mentor:

Student:

Sadraj

1. Uvod...............................................................................................................................3 2. Epidemiologija....4 3. Etiologija........................................................................................................................4 4. Klinika slika......5 5. Dijagnoza............6 6. Diferencijalna dijagnoza.7 7. Leenje7 8. Kako iveti sa Parkisonovom boleu?..........................................................................8 9. Prognoza Parkisonove bolesti.........................................................................................9 10. Literatura......10

1.Uvod

Parkinsonova bolest (PB) je bolest s poremeajima pokreta. Nazvana je po engleskom lekaru Jamesu Parkinsonu koji je prvi opisao 1817. godine u svom delu (An essay on shaking palsy) i prvobitno je nazvao drhtajuom paralizom, zbog njenih onesposobljavajuih simptoma. Opisi karakteristinih simptoma bolesti koji su primeeni kod obolelih, nisu se puno izmenili od tada. Simptomi ukljuuju sporost u izvoenju pokreta, gubitak u ritmu i spontanoj motorici, poveanje tonusa miia ili ukoenost i ritmino podrhtavanje odreenih delova tela. Kod bolesnika je karakteristian polupognuti stav celog tela, sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima. Prema definiciji, parkinsonova bolest je hronina neurodegenerativna bolest koja se manifestuje karakteristinim simptomima. Javlja se kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i poetka neke motorike radnje. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti.

2.Epidemiologija

Parkinsonova bolest je trei najuestaliji neuroloki poremeaj kod ljudi. Javlja se u 1% populacije starije od 60 godina. Uestalost pojave parkinsonove bolesti raste sa poveanjem starosti populacije. Neto ee obolevaju mukarci nego ene. Danas u svetu od parkinsonove bolesti boluje oko 2 miliona ljudi, a pretpostavlja se da bi se taj broj mogao udvostruiti do 2040. godine.

3.Etiologija

Taan uzrok degeneracije dopaminergikih neurona je nepoznat. Pretpostavlja se da je posledica interakcije genetskih inilaca (starenje, muki pol, bela rasa, emocionalni stres, stidljivost, depresivnost, pozitivna porodina anamneza) i inilaca okoline (trauma, izlaganje herbicidima i pesticidima, ugljen monoksidu, tekim metalima, metanolu, lekovima, antipsihoticima, antiemeticima, upotreba bunarske vode, ivot u ruralnoj sredini).

4.Klinika slika

Bolest se polagano razvija i moe proi nekoliko meseci, pa i godina pre nego to bolesnik ustanovi da ima tegobe. Tri su glavna simptoma PB : Tremor (drhtanje) Rigor (ukoenost miia ruku, nogu i vrata) Bradikinezija (usporenje pokreta)

Simptomi ne moraju da budu prisutni istovremeno, niti da se javljaju podjednakim intenzitetom. Tremor (drhtanje) je simptom koji javnost esto povezuje s PB, iako tek oko 25 % bolesnika doivljava jako slabi tremor ili ga uopteni nema. Karakterie se ritminim podrhtavanjem i nevoljnim pokretima razliitih delova tela. Posledica je ponavljanja miinih kontrakcija. U poetku je izazvan uzbuenjem, gubi se u snu i tokom odmora, a vremenom se javlja u sve duim razdobljima. Poinje asimetrino na rukama, prvo jedna pa druga (stereotip brojanje novca), kasnije noge, donja vilica, jezik, glava. Vano je zapamtiti da drhtanje moe imati razliito poreklo, tako da nemaju svi bolesnici s drhtanjem PB. Rigor (ukoenost)je pojaan tonus ili ukoenost u miiima. Najee se javlja u okviru vrata, ramenog pojasa, karlica, ali i u akama i stopalima. Rezultat je tipini poloaj bolesnika sa PB polupognuti poloaj tela, sa nogama savijenim u kolenima i rukama u laktovima. esto je ukoenost odgovorna za izraz lica u obliku maske. Kod nekih bolesnika ukoenost vodi osjeaju bolia, posebno u rukama i ramenima. Pojaava se tokom kretanja.

Bradikinezija znai sporost pokreta. Ovaj simptom u najveoj meri doprinosi funkcionalnom oteenju bolesnika. Karakterie je kanjenje u zapoinjanju pokreta i smanjena amplituda pokreta. Uzrok je sporost u prenosu nunih informacija od mozga prema odreenim delovima tela. Kada su uputstva primljena, telo sporo reaguje na njih. Normalni asocirani pokreti (npr. mahanje rukama dok hodamo, treptanje, gestikulacija tokom razgovora) znatno su smanjeni. Obavljanje uobiajenih dnevnih aktivnosti koje ukljuuju fine pokrete, je usporeno (zakopavanje dugmadi, vezivanje pertli, okretanje u krevetu). Posturalna nestabilnost (slaba ravnotea) se javlja kao rezultat gubitaka posturalnih refleksa. To su autonomni refleksni mehanizmi koji kontroliu odravanje uspravnog poloaja i tite osobu od padova tokom promene poloaja. Padanje, tj. gubitak uspravnog poloaja, se u PB javlja npr. kod promene smera hoda ili sedanja u stolicu. esto je prisutna depresija, demencija, smetnje sna, mokrenje i stolice. Javljaju se promene u rukopisu (mikrografija veliina slova se smanjuje tokom pisanja) i govoru (usporeno zapoinjanje, tiho, monotono, nerazumljivo prianje). Brzina napredovanja same bolesti razlikuje se od bolesnika do bolesnika. Kod nekih bolesnika ak i due vreme bolest ne utie na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Vano je na vreme otkriti bolest, a onda je uspeno leiti.

5.Dijagnoza
Ne postoje specifine metode dijagnostike kojima bi se dokazala bolest, pa je potreban detaljan neuroloki pregled i obrada kako bi se postavila dijagnoza bolesti. Za postavljanje dijagnoze potrebno je uzeti temeljnu anamnezu bolesnika, odrediti opti i neuroloki status bolesnika, pa ukoliko je potrebno, uraditi i test levodopom. Dijagnoza se temelji na uoenom prisustvu barem 2 od 3 glavna simptoma bolesti u klinikoj slici. Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukoenost miia ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta). Za procenu stepena teine bolesti koriste se rezultati dobijeni u lestvicama za ocenjivanje parkinsonove bolesti (Hoen and Yahr Staging of PD; UPDRS), koje pomau u leenju i prognozi bolesti. UPDRS (Unified Parkinson Disease Rating Scale) je skala koja se sastoji od tri razliite grupe pitanja vezanih za mentalno stanje, raspoloenje, ponaanje, sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i motoriku aktivnost. Maksimalan broj bodova je 199, to ujedno predstavlja i najtei oblik onesposobljenja zbog bolesti. Pozitivan odgovor na terapiju levodopom slui za potvrdu dijagnoze bolesti. Dodatne dijagnostike pretrage, poput kompjuterske tomografije mozga (CT) ili magnetske rezonance (MR), mogu pomoi i iskljuiti neke neuroloke ili vaskularne poremeaje sa slinim simptomima, ali ne i dokazati bolest.

6.Diferencijalna dijagnoza

Simptome sline onima u PB ima i veliki broj drugih neurodegenerativnih bolesti uzrokovanih infekcijama, toksinima, drogama i strukturnim oteenjima mozga, pa ih je ponekad nemogue razlikovati od PB samo po klinikoj slici. Opirna anamneza i dijagnostike pretrage kao to je neuroimaging mogu pomoi u postavljanju razlune dijagnoze.

7.Leenje

Leenje parkinsonove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. U leenju je potrebno pristupiti svakom bolesniku individualno, u zavisnosti od doba i stepena teine bolesti, a sve u svrhu poboljanja kvalitete ivota. Vana je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifinih lekova, nain ishrane, fizika aktivnost. Leenje je veoma uspeno u ranom stadijumu, kada je simptome mogue kontrolisati jednim lekom. U uznapredovaloj fazi bolesti potrebna je kombinacija vie lekova razliitog mehanizma delovanja. Za postizanje odgovarajue doze potrebno je postupno titrirati dui vremenski period. Leenje parkinsonove bolesti uz primenu lekova ukljuuje i nefarmakoloke mere (fizika aktivnost, ishrana, grupe za podrku obolelima). Osnovni lekovi u terapiji PB su agonisti dopamina i levodopa. Dopaminski agonisti (bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol) direktno stimuliu rad receptora i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija, a kasnije u kombinaciji s levodopom, pojaavajui dejstvo terapije. Levodopa je jedan od najdelotvornijih lekova. Podie nivo dopamina, supstance koja nedostaje u mozgu obolelih. COMT inhibitor (entkapon)-blokira razgradnju levodope pre nego to ue u mozak. Uzima se samo zajedno sa levodopom, pa znaajno pojaava njeno dejstvo.
7

Hirurko leenje i/ili ugradnja stimulatora primenjuju se samo kod bolesnika koji su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu uspeno leiti lekovima.

8.Zdravstvena nega obolelih

Za bolesnika je vana odgovarajua pomo kako bi mu se omoguio kvalitetniji ivot. Vano je ohrabriti bolesnika, ali i uestvovati u fizioterapijskim vebama s bolesnikom, a i pomagati mu da ostane ukljuen u porodine aktivnosti. lanovi porodice mogu mnogo da pomognu bolesniku kako bi se oslobodio depresije, oseaja ljutnje i oseaja nelagode zbog zavisnosti od drugih ljudi.

Sestrinske intervencije

SMANJEN UNOS HRANE SA OTEANIM VAKANJEM I GUTANJEM hranu prilagoditi bolesnikovim navikama i eljama osigurati male uestale obroke osigurati dovoljno vremena za obrok podsticati na uzimanje manjih zalogaja, da ne pria dok jede, a u fazi gutanja da razmilja o samom aktu gutanja smestiti bolesnika u povien poloaj osigurati tenu ili kaastu hranu, ako je potrebno hranu iseckati
8

NUTRICIONI DEFICIT SA SMANJENIM UNOSOM HRANE proceniti bolesnikovu teinu i visinu osigurati dijetalnu ishranu glavni obrok dati ujutro dok bolesnik ima vie snage beleiti unos hrane i tenosti davati do 2 l. tenosti na dan podsticati ga na manje i ee obroke pohvaliti svaki pojedeni obrok osigurati adekvatnu okolinu OTEANO KRETANJE SA OSNOVNOM BOLEU TO SE KARAKTERIE BRADIKINEZIJOM, RIGOROM, TREMOROM proceniti okolinske uslove i prilagoditi ih bolesnikovom stanju izraditi s bolesnikom plan dnevnih aktivnosti i odmora podsticati bolesnika da sarauje sa fizioterapeutom, te sprovodi nauene vebe u dogovoru sa lekaroom primeniti odreene analgetike OTEANO DISANJE, HIPERSEKRECIJA osigurati bolesniku optimalne mikroklimatske uslove podsticati bolesnika da tokom aktivnosti koristi odmor nauiti bolesnika da koristi povieni poloaj nauiti bolesnika da iskaljava aspirirati ako je potrebno osigurati dovoljno tenosti nauiti bolesnika vebama disanja posmatrati ritam, uestalost,dubinu disanja, zvukove pri disanju VISOK RIZIK ZA PAD SA POREMEAJEM MOTORIKE, GUBITKOM RAVNOTEE zajedno sa pacijentom izraditi plan dnevnih aktivnosti, osigurati dovoljno vremena nauiti bolesnika da postepeno ustaje iz kreveta, prvo da sedne, a zatim ustane podsticati da sprovodi vebe nauene sa fizioterapeutom procjeniti okolinske inioce koji utiu na bolesnikovo kretanje i stepen samostalnosti.Prilagoditi prostor, omoguiti rukohvate, odravati podove suvim, postaviti vrste podmetae. Poveati nadzor nad bolesnikom Postaviti zvona nadohvat ruke

DEPRESIJA ukljuiti bolesnika u dnevne aktivnosti postepeno davati informacije podsticati pacijenta da postavlja pitanja, da kae to ga mui, da verbalizuje svoje stanje osigurati razgovor u povoljnim uslovima, uspostaviti odnos poverenja omoguiti sastanke sa obolelim od Parkinsonove bolesti nauiti bolesnika vebama disanja, pohvaliti ga za svaki uspeno obavljen zadatak SMANJENO PODNOENJE NAPORA SA MIINOM SLABOU izraditi plan dnevnih aktivnosti i odmora osigurati dovoljno vremena za izvoenje odreenih aktivnosti identifikovati uzroke umora, ohrabriti bolesnika da postupno poveava optereenje i poveava samostalnost ukloniti inioce koji imaju negativan uticaj podsticati pozitivno miljenje ja mogu

10

9.Prognoza Parkisonove bolesti

Prognoza zavisi o tipu PB: Tip A - Tremor dominantni tip blai oblik bolesti povezan s tremorom i drugim simptomima ogranienim na jednu stranu tela. Najbolja prognoza, bolesnici odgovaraju jako dobro na uobiajene lekove kao to je levodopa. Posle tog razdoblja, pojaavaju se razliiti nivoi sindroma levodopa neuspeha. Tip B Akinetiki tip tei, nestabilni oblik bolesti s problemom hodanja i zanemarivom koliinom tremora. Umesto toga, u pojavi bolesti rano su prisutne potekoe u hodanju, sa dranjem tela i ravnoteom. Ove osobe mogu imati jako dobar odgovor na lekove u razdoblju do 8 godina. Iako su istraivanja pomogla u pronalasku i razvijanju farmakoloke i hirurke terapije PB jo uvek ne uspevamo usporiti progresiju bolesti ili izleiti je u potpunosti. Pronalazak uzroka bolesti koji se moe leiti bi trebao biti strategija za budunost, a dotad cilj u terapij i je prevencija i leenje bolesti na najbolji mogui nain.

11

10.Zakljuak

Zdravstvena nega obolelih od Parkinsonove bolesti zahteva multidisciplinarni pristup, sa ciljem, da se zadovolje njihove fizike, psiholoke, obrazovne, duhovne i ostale socijalne potrebe. Osnovna svrha nege jeste, maksimalno korienje njihovih preostalih sposobnosti, osposobljavanje za samostalniji ivot, kao i manji stepen zavisnosti od tue nege i pomoi. Cilj zdravstvene nege obolelih od Parkinsonove bolesti jeste, uspostavljanje to veeg stepena prilagoenosti bolesnika institucionalnom okruenju,ukoliko su hospitalizovani, preduzimanje niza aktivnosti u oblasti stvaralatva, kulture, obrazovanja, rekreacije, sporta, zabave i drugo. Znaajno je uspostavljanje socijalne i emocionalne ravnotee kod obolele osobe, aktivno ukljuivanje u ivot i prevazilaenje kriznih situacija.

12

11.Literatura:

Clough CG et al. Fast Facts Parkinson's Disease. May 2003. Kosti VS. Parkinsonova bolest i parkinsonizam. CIBIF, Beograd, 1998. Kosti VS i sar. Neurologija za studente medicine. Izdavaka delatnost Medicinskog fakulteta, Beograd, 2007.

13