Istrazno Busenje

Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu
Slavko M. Torbica Branko A. Lekovi}
ISTRA@NO BU[EWE
Beograd, 2001.
Dr Slavko M. Torbica, dipl. in`. rud. vanredni profesor, Rudarsko-geolo{ki fakultet Mr Branko A. Lekovi}, dipl. in`. rud. asistent, Rudarsko-geolo{ki fakultet
Istra`no bu{ewe
Izdava~: Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu Beograd, \u{ina 7
Recenzenti: Dr Borivoj Aleksi}, dipl. in`. rud. redovni profesor u penziji, Rudarsko-geolo{ki fakultet Dr Vojin ôkorilo, dipl. in`. rud. vanredni profesor, Rudarsko-geolo{ki fakultet
Tehni~ka priprema: Branko Lekovi}
Tira`: 300 primeraka
ISBN 86-7352-064-9
Re{ewem odbora za izdava~ku delatnost Rudarsko-geolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu br. 2/2001 od 9. aprila 2001. godine ova kwiga je odobrena za {tampu u kategoriji stalnog univerzitetskog uxbenika.
[tampa: GORAPRES
Izdavawe ove kwige pomogli su: Rudnik olova i cinka Veliki Majdan Qubovija Zorka - nemetali i gra|evinski materijali [abac Atlas Copco Rudnik olova i cinka Rudnik Boart Longyear Toza Markovi} Kikinda Rudnik olova i cinka Grot Vrawe Putevi Ivawica Institut za bakar Bor
Bu{ewe je danas sasvim sigurno najzastupqeniji tehnolo{ki postupak kod eksploatacije i kod istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina. Osim toga bu{ewe stenskog masiva se izvodi i u svrhu raznih drugih geolo{kih istraìvawa, gradwe u stenskom masivu i na povr{ini zemqe kao i za brojne druge vojne i civilne potrebe. Raznovrsnost namena i zahteva podrazumeva i bogatstvo tehnolo{kih postupaka i opreme. U ovoj kwizi, pisanoj da bude univerzitetski uxbenik studentima rudarstva i geologije akcenat je na istra`nom bu{ewu sa jezgrovawem. Naime kwiga je pisana za studente geologije Smera za istraìvawe leì{ta mineralnih sirovina za predmet Istra`no bu{ewe i za studente rudarstva za predmet Istra`ni radovi sa dubinskim bu{ewem. Nadamo se da }e kwiga korisno posluìti i studentima drugih obrazovnih profila koji slu{aju sli~ne kurseve bu{ewa, tim pre {to je literatura iz ove oblasti krajwe deficitarna. U pisawu ovog uxbenika razume se, koristili smo postoje}e kwige iz ove oblasti, neke poznate priru~nike i kataloge, uglavnom dva poznata svetska proizvo|a~a opreme i pribora za bu{ewe: Craelius Atlas Copco i Boart Longyear. Zahvaqujemo se predstavnicima ovih firmi u Beogradu koji su nam stavili na raspolagawe najnoviji katalo{ki materijal. Tako|e se zahvaqujemo recenzentima dr Borivoju Aleksi}u red. prof. u penziji i dr Vojinu ôkorilu vanr. prof. na pa`qivom pregledu teksta, korisnim savetima i predlozima. Pri pisawu smo se trudili da ne pravimo gre{ke koje smo uo~ili kod drugih autora i da kwiga ukaè na ciqeve, metode, mogu}nosti i zahteve istra`nog bu{ewa. Bi}emo zahvalni svima koji nam ukaù na propuste koje smo napravili da bi slede}e izdawe ovog uxbenika bilo boqe.
U Beogradu, aprila 2001. godine Autori
Sadràj
1. Uvod................................................................................................................. 1 1.1 1.2 1.3 1.4 Bu{otina i weni elementi................................................................. 2 Bu{ewe..................................................................................................... 5 Istraìvawe leì{ta bu{ewem...................................................... 6 Podaci o leì{tu do kojih se moè do}i istra`nim bu{ewem........................................................................... 10 1.5 Istorijski razvoj tehnike bu{ewa..................................................13 2. Fizi~ko-mehani~ke, tehni~ke i strukturne osobine stena............ 17 3. Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem........................................................31 3.1 Teorija razarawa stene rotacionim bu{ewem............................. 34 3.2 Dijamantske krune................................................................................39 3.2.1 Dijamanti........................................................................................ 41 3.2.2 Konstruktivni oblici dijamantskih kruna........................... 45 3.3 Krune sa se~ivom od volfram karbida........................................... 48 3.4 Krune sa se~ivom od polikristala.................................................. 49 3.5 Izbor bu{a}e krune............................................................................ 52 3.6 Postupci jezgrovawa i ure|aji za jezgrovawe............................... 54 3.6.1 Jezgrovawe jednostrukim cevima za jezgrovawe.....................55 3.6.2 Jezgrovawe dvostrukim cevima za jezgrovawe........................ 58 3.6.3 Jezgrovawe dvostrukim cevima sa razdvojenom unutra{wom cevi..........................................................................62 3.6.4 Jezgrovawe trostrukom cevi za jezgrovawe............................ 64 3.6.5 Jezgrovawe obrnutim ispirawem.............................................. 68 3.6.6 Jezgrovawe WIRE LINE postupkom.............................................69 3.6.7 Jezgrovawe ure|ajem za orijentaciju jezgra............................ 78 4. Fluidi za ispirawe...................................................................................81 4.1 Podela fluida za ispirawe.............................................................. 82 4.2 Materijali za izradu i obradu isplake.......................................... 83 4.3 Izrada isplake..................................................................................... 87 4.4 Funkcije fluida za ispirawe pri bu{ewu....................................88 4.5 Osobine ispirnih fluida i ispitivawe........................................92 4.5.1 Gustina.............................................................................................92 4.5.2 Viskozitet...................................................................................... 94
Sadràj 4.5.3 ^vrsto}a gela.................................................................................97 4.5.4 Filtracija......................................................................................98 4.5.5 Sadràj peska...............................................................................100 4.5.6 Koncentracija vodonikovih jona (pH vrednost).................. 101 4.5.7 Sadràj ~vrstih ~estica, vode i uqa......................................102 4.5.8 Hemijska analiza.........................................................................102 4.6 Odstrawivawe nabu{enih ~estica iz isplake........................... 102 4.7 Pumpe za ispirawe.............................................................................104 4.8 Ispirawe bu{otina gasom...............................................................107 5. Pribor za bu{ewe................................................................................... 109 5.1 5.2 5.3 5.4 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 Spojnice............................................................................................... 111 Hvata~i jezgra..................................................................................... 112 Bu{a}e {ipke..................................................................................... 115 Ispirna glava..................................................................................... 120 Torwevi................................................................................................ 122 Izvlaka~ bu{a}ih {ipki................................................................ 124 Zadrà~ bu{a}ih {ipki..................................................................125 Kotura~e...............................................................................................125 êli~no uè........................................................................................ 127
6. Ure|aji i oprema za manevrisawe priborom za bu{ewe................ 121
7. Bu{ilice................................................................................................... 129 7.1 Bu{ilice sa ru~nim pomerawem vretena.................................... 130 7.2 Bu{ilice sa mehani~kim diferencijalnim pomerawem vretena..................................................................................................131 7.3 Bu{ilice sa hidrauli~nim pomerawem vretena........................134 7.4 Bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom.............................. 136 8. Reìm bu{ewa.......................................................................................... 139 8.1 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od volfram karbida.......... 139 8.2 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od povr{inski ugra|enih dijamanata........................................................................ 142 8.3 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od dijamantske pra{ine (impregnirano se~ivo)..................................................................... 144 9. Za{tita bu{otine...................................................................................147 9.1 Zacevqewe........................................................................................... 148 9.2 Tamponirawe....................................................................................... 151 9.3 Cementacija.........................................................................................153 10. Likvidacija bu{otine..........................................................................157
Sadràj 11. Havarije u procesu bu{ewa.................................................................159 11.1 11.2 11.3 11.4 Zaglava bu{a}eg pribora u bu{otini........................................ 159 Kidawe bu{a}eg pribora............................................................... 161 Kidawe ~eli~nog uèta..................................................................163 Upadawe metalnih predmeta u bu{otinu................................... 163
12. Devijacija bu{otine.............................................................................165 12.1 Merewe devijacije........................................................................... 168 13. Usmereno bu{ewe.................................................................................. 173 14. Udarno bu{ewe....................................................................................... 181 14.1 14.2 14.3 14.4 Udarno bu{ewe bez isplake.......................................................... 181 Udarno bu{ewe sa isplakom..........................................................183 Pribor za udarno bu{ewe..............................................................184 Reìm bu{ewa.................................................................................. 186
15. Udarno-rotaciono bu{ewe.................................................................. 187 16. Izrada dubokih bu{otina....................................................................193 16.1 Bu{ewe sa rotacionim stolom..................................................... 193 16.2 Bu{ewe dubinskim motorom....................................................... 195 16.2.1 Turbinski motor....................................................................... 196 16.2.2 Vij~ani motor............................................................................ 197 16.3 Postrojewa za duboko bu{ewe...................................................... 198 16.3.1 Sistem za manevrisawe............................................................ 200 16.3.2 Sistem za rotaciju.................................................................... 201 16.3.3 Sistem za pogon i transmisiju............................................... 202 16.3.4 Sistem za cirkulaciju ispirnog fluida............................. 203 16.3.5 Kompozicija bu{a}ih sprava................................................. 204 16.3.6 Sistem za kontrolu bu{ewa................................................... 208 16.4 Oblagawe bu{otine za{titnim cevima..................................... 210 16.5 Cementacija za{titnih cevi........................................................ 212 17. Mere sigurnosti i za{tite................................................................. 215 17.1 Mere sigurnosti i tehni~ke za{tite pri radu.........................215 17.2 Za{tita ~ovekove okoline............................................................220 Literatura......................................................................................................225
1. Uvod
Istraìvawe leì{ta mineralnih sirovina predstavqa specifi~nu multidisciplinarnu rudarsko-geolo{ku ve{tinu od naro~itog zna~aja za svako rudarsko preduze}e i dràvu u celini. Istraìvawe prethodi otvarawu rudnika ali se tu ne zavr{ava nego je u ve}em ili mawem obimu prisutno sve vreme dok rudnik radi. Istraìvawem se obezbe|uju podaci o veli~ini, obliku i prostornom poloàju rudnog leì{ta, o kvalitetu rude i leì{nim uslovima. Na osnovu podataka o veli~ini, odnosno o rudnim rezervama i podataka o kvalitetu rude moè se odrediti vrednost rude u leì{tu. Da bi istraìvana ruda stigla na trì{te prethodno se mora dezintegrisati iz prirodnog okruèwa i u najve}em broju slu~ajeva primarno tehnolo{ki preraditi shodno zahtevima trì{ta, odnosno daqe prerade. Da bi neko investirao u otvarawe rudnika na istraìvanom leì{tu i da bi postoje}i rudnik i daqe proizvodio, tro{kovi istraìvawa i eksploatacije rude moraju biti niì od cene koju ta ruda postiè na trì{tu. Do procene tro{kova planirane rudarske eksploatacije moè se do}i primenom sloène procedure projektovawa tehnolo{kog procesa sa kqu~nom ulogom metode i tehnologije otkopavawa. Ova procedura se provodi u svim fazama inèwerskog odlu~ivawa: o daqem istraìvawu leì{ta, o otvarawu rudnika na istraènom leì{tu, o promeni metode i tehnologije otkopavawa i kona~no o zatvarawu rudnika. Za provo|ewe ove procedure kqu~ni zna~aj imaju podaci o leì{nim uslovima do kojih se dolazi istraìvawem leì{ta. Op{te prihva}eno je mi{qewe da se inèwerstvo moè podeliti na dva perioda, do pojave ra~unara i posle pojave ra~unara. Raniji pristup u domenu rudarskog inèwerstva odlikovao se primenom empirijskih metoda koje su stenski masiv opisivale sa malim brojem parametara. Na primer, klasifikacija Proto|akonova, {iroko prihva}ena i rado kori{}ena, stenski masiv opisuje samo jednoaksijalnom ~vrsto}om na pritisak monolita. U toku projektovawa inèweri su se oslawali na analogiju i nezaobilazno li~no iskustvo. Ovakav prstup nije bio zahtevan po pitawu ulaznih parametara i uglavnom se radilo o opisnim parametrima do kojih se lako dolazilo. Savremeni inèwerski pristup podrazumeva primenu numeri~kih metoda. Kada je u pitawu naponsko-deformacijska analiza skoro iskqu~ivo se koristi metoda
Uvod kona~nih elemenata. Kada se radi o ~vrstim ispucalim stenama nezaobilazna je primena strukturne analize rudarske konstrukcije. Empirijske metode danas se uglavnom baziraju na klasifikacijama stenskog masiva koje ga opisuju sa velikim brojem parametara. U procesu sintetizovawa parcijalnih re{ewa i daqe je nezaobilazno li~no prakti~no iskustvo s obzirom na izuzetnu sloènost realnog sistema i opirawe racionalizaciji. Ove metode zahtevaju ~itav niz kvantitativnih parametara stenskog masiva koji se odnose na wegovu deformabilnost, ~vrsto}u, ispucalost i naponsko stawe. Istra`no bu{ewe je danas sasvim sigurno najzastupqeniji oblik istraìvawa i najbrì i najjeftiniji na~in pribavqawa relevantnih informacija o stenskom masivu. Uporedo sa razvojem metoda numeri~kog modelirawa stenskog masiva razvijani su i postupci odre|ivawa svih potrebnih parametara na jezgru izva|enom iz istra`nih bu{otina. Naravno da je i tehnika istra`nog bu{ewa napredovala i da se bezmalo moè govoriti o svakodnevnim pomacima napred. Razvoj ide u pravcu podizawa u~inaka i pojeftiwewu bu{ewa, u pravcu humanizacije rada i u pravcu obezbe|ivawa {to reprezentativnijeg uzorka. Istra`no bu{ewe je najzastupqeniji na~in istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina i procena je da }e tako biti i u budu}nosti zbog brojnih informacija koje se mogu na ovaj na~in obezbediti brzo, jeftino i pouzdano.
1.1 Bu{otina i weni elementi

Bu{otina je specifi~na podzemna prostorija kru`nog popre~nog preseka, malog u odnosu na duìnu proizvoqnog prostornog poloàja. U zavisnosti od namene bu{otine se mogu podeliti na eksploatacione, tehni~ke i istra`ne. Kod eksploatacije ~vrstih mineralnih sirovina eksploatacione su minske bu{otine, namewene za sme{tawe eksploziva u ciqu dezintegracije dela stenskog masiva. U slu~aju eksploatacije vode, te~nih i gasovitih energenata, kao i kod specijalnih postupaka eksploatacije mineralnih sirovina, eksploatacione su one bu{otine kroz koje se ta eksploatacija vr{i. Tehni~ke bu{otine su veoma zastupqene u savremenom rudarstvu, uglavnom kod podzemnog otkopavawa. Ove bu{otine mogu sluìti za odvodwavawe,
Uvod provetravawe, transport, kontrolu procesa itd. Istra`ne bu{otine se izra|uju sa ciqem istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina. Istra`na bu{otina je naj~e{}e slepa podzemna prostorija sa ulazom bu{otine na povr{ini ili u nekoj drugoj podzemnoj prostoriji iz koje se bu{i, i dnom bu{otine u stenskom masivu. Ova specifi~na podzemna prostorija je osim dna ograni~ena i cilindri~nim zidom. Bu{otina je prostorno potpuno definisana koordinatama sredi{ta ulaza, dna i pre~nikom (slika br. 1.1). Na osnovu koordinata po~etka i kraja bu{otine (X,Y,Z) lako se mogu sra~unati svi ostali elementi kao {to su azimut ravni bu{ewa, padni ugao i duìna bu{otine. Istra`ne bu{otine koje se bu{e sa povr{ine naj~e{}e se projektuju kao vertikalne te se ne moè govoriti o azimutu ravni bu{ewa, a padni ugao je 90. Iz podzemnih prostorija bu{otine se bu{e u svim pravcima. Padni ugao uzima vrednosti 0-90 i ima pozitivan predznak kada se bu{i na dole i negativan kada se bu{i na gore. Horizontalne bu{otine imaju padni ugao 0. Ravan bu{ewa je vertikalna ravan kojoj pripada projektovana trasa bu{otine. Azimut ravni bu{ewa je ugao koji zaklapa ravan bu{ewa, gledano od ulaza ka dnu bu{otine, sa pravcem severa u smeru kazaqke na ~asovniku. Osa bu{otine je zami{qena linija koja spaja sredi{ta svih popre~nih preseka. Kada se bu{otina projektuje kao prava, onda je osa prava linija. Tokom bu{ewa uvek dolazi do izvesnog odstupawa od projektovane trase bu{ewa pa je stvarna osa prostorna polilinija sastavqena od pravih i krivih segmenata. Duìne istra`nih bu{otina se kre}u od nekoliko metara do nekoliko hiqada metara. Izuzetno za potrebe fundamentalnih geolo{kih istraìvawa zemqine kore bu{e se veoma duboke bu{otine i preko 13000 metara. Prema duìni istra`ne bu{otine se svrstavaju u tri kategorije: kratke (plitke) do 500 metara, sredwe duìne (dubine) do 1000 metara i duge (duboke) preko 1000 metara. Pre~nik bu{ewa zavisi od metode i planirane dubine i kre}e se od nekoliko desetina milimetara do nekoliko stotina milimetara. Zadwih godina projektuju se i izvode takozvane usmerene bu{otine ~ija trasa nije prava linija kao i sloène vi{ekanalne bu{otine. U ovom slu~aju kompletna bu{otina se deli na jednostavne segmente, prave deonice i kru`ne krivine. Potrebno je odrediti koordinate po~etka i kraja svakog segmenta. Kod kru`nih deonica neophodno je odrediti i radijus krivine kao i obuhvatni ugao.
Uvod
Slika br. 1.1 Elementi bu{otine
Uvod
1.2 Bu{ewe
Bu{ewe je postupak izrade bu{otine. Od samog po~etka pa sve do danas bu{ewe je ~isto mehani~ki postupak. U novije vreme istraùju se drugi postupci razarawa stene pri bu{ewu, na primer primenom ultrazvuka, plazme, toplote itd. Me|utim ovi postupci do danas nemaju industrijsku primenu i wihov zna~aj je ~isto nau~ni. Mehani~ki postupak bu{ewa podrazumeva fizi~ko razarawe stene na dnu bu{otine. Na stenu se deluje alatom koji se sastoji od {ipke, dleta (krune) za bu{ewe. Krunom za bu{ewe se na stenu na dnu bu{otine nanosi optere}ewe ve}e od ~vrsto}e stene. Ovim se vr{i dezintegracija komadi}a stene iz prirodnog okruèwa i formirawe prostorije cilindri~nog oblika. Pre~nik ove cilindri~ne prostorije je isti kao, odnosno ne{to ve}i od pre~nika bu{a}e krune. U zavisnosti od toga kako se na stenu na dnu bu{otine nanosi optere}ewe razlikuju se slede}i postupci bu{ewa: Udarno Rotaciono Rotaciono-udarno Udarno-rotaciono Kod udarnog bu{ewa, kruna za bu{ewe (dleto) nanosi veliki broj udara na dno bu{otine. Posledica ovog je razarawe stene na mestu udara. U povratnom hodu dleto se zaokre}e za odre|eni ugao i slede}i put udara na drugo mesto, gde tako|e vr{i razarawe stene. Bu{ewe, odnosno formirawe cilindri~ne prostorije postiè se stalnim smewivawem ove dve radne operacije. Kod rotacionog bu{ewa bu{a}a kruna je konstantno u kontaktu sa stenom koja se dezintegri{e. Krunom se na stenu nanosi konstantna sila pritiska odre|ena reìmom bu{ewa. Kruna rotira i rezawem dezintegri{e stenu sa kojom je u kontaktu. Kod rotaciono-udarnog bu{ewa, za razliku od rotacionog, na krunu se u jednakim intervalima nanose i udari ~ime se postiè boqe prodirawe zuba krune za bu{ewe u stenu. Kod udarno-rotacionog bu{ewa kruna za bu{ewe je u stalnom kontaktu sa stenom, dominantno je razarawe stene izazvano udarima, uz stalnu rotaciju alata za bu{ewe. Udarno bu{ewe se jo{ primewuje kod pneumatskih ru~nih bu{a}ih ~eki}a koji se koriste u eksploatacionom bu{ewu pri podzemnom otkopavawu. Kod istra`nog bu{ewa, udarno bu{ewe se primewuje kod bu{ewa sa uètom (pensilvanijski metod). Ovaj na~in 5
Uvod bu{ewa je prevazi|en i danas se prakti~no ne koristi. Zamewen je udarno-rotacionim bu{ewem i odgovaraju}im ma{inama i opremom. Kada je istra`no bu{ewe u pitawu danas se skoro iskqu~ivo koristi rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem, zbog brojnih prednosti i obiqa informacija o leì{tima mineralnih sirovina i stenskom masivu uop{te koje se wim mogu pribaviti. Prilikom bu{ewa odnosno dezintegracije stene na dnu bu{otine pojavquje se problem izno{ewa nabu{enih ~estica stene iz bu{otine. Za to se koriste ispirni fluidi: vazduh, voda i vodeni rastvori gline poznati kao isplake. Pored toga ~esto se pojavquje problem o~uvawa stabilnosti zida bu{otine koji se re{ava ugradwom kolone za{titnih cevi. Ne ulaze}i pri tom u specifi~nosti istra`nog bu{ewa u razli~itim sredinama ve} na osnovu nabrojanog jasno je da je re~ o tehnologiji istra`nog bu{ewa, a ne o tehnolo{kom postupku ili o radnoj operaciji ~ak, kako se to ponegde ozna~ava.
1.3 Istraìvawe leì{ta bu{ewem

Leì{ta mineralnih sirovina predstavqaju delove stenskog masiva u kojima je izvr{ena koncentracija korisnih minerala u obimu koji im daje ekonomski zna~aj. âk i kada se pojavquju na povr{ini leì{ta su najve}im delom skrivena u zemqinoj kori. Istra`no bu{ewe je danas najzastupqeniji oblik istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina. Konvencionalnim bu{ewem, vertikalnim bu{otinama sa povr{ine uglavnom su istraìvana leì{ta koja zaleù horizontalno ili pribli`no horizontalno kao i veoma velika leì{ta. Razvojem tehnologije usmerenog bu{ewa ovaj na~in istraìvawa postaje najpovoqniji za najve}i broj morfolo{kih tipova leì{ta. Udarnim ili udarno-rotacionim bu{ewem u novije vreme, o leì{tu se moè dobiti krajwe ograni~en broj informacija. Prikupqawem ~estica stene koje su vazduhom iznete iz bu{otine ili wihovim izdvajawem iz isplake formira se uzorak stenskog masiva u odre|enom intervalu bu{ewa. Hemijskom i mineralo{kom analizom uzorka moè se utvrditi prisustvo korisnih komponenti i wihova koncentracija. Mogu}e je dakle utvrditi po~etak i kraj mineralizacije. Inèwerskom analizom rezultata u vi{e bu{otina izbu{enih po odgovaraju}oj {emi moè se interpretirati rudno
Uvod
Slika br. 1.2 Prikaz istra`nog bu{ewa iz jame i sa povr{ine [15] 7
Uvod leì{te sa podacima o veli~ini, obliku i sadràju korisnih komponenti, odnosno o istraènim rudnim rezervama. Danas se skoro iskqu~ivo primewuje istra`no bu{ewe sa jezgrovawem. Kada se primewuje odgovaraju}a tehnologija, jezgro predstavqa neporeme}en uzorak stenskog masiva sa ta~no odre|enim mestom sa kog je uzet. Na ovakvom ise~ku realnog stenskog masiva moè se obaviti ~itav niz istraìvawa koja rezultuju podacima zna~ajnim u postupku dono{ewa odluke o otkopavawu. Na ovakvom uzorku mogu se obaviti sva mineralo{ka i petrografska ispitivawa, kao i sva istraìvawa fizi~ko-mehani~kih osobina monolita. U slu~aju kada je izvr{ena orijentacija jezgra na ovakvim uzorcima se moè definisati rupturni sklop stenskog masiva, ukqu~uju}i i elemente pada izdvojenih pukotinskih sistema. Na osnovu navedenog mogu se proceniti parametri ~vrsto}e i deformabilnosti stenskog masiva. Ovi parametri su neophodni za definisawe konstitutivnih jedna~ina stenskog masiva koje su sastavni deo wegovih numeri~kih modela. Primena numeri~kih metoda obezbe|uje pouzdanije procene pona{awa realnog sistema tokom eksploatacije, {to je osnovni uslov za dono{ewe ispravnih inèwerskih odluka. Delovi jezgra se koriste i za izvo|ewe laboratorijskih analiza vezanih za primarnu tehnolo{ku preradu, odnosno tzv. pripremu mineralnih sirovina. Istraìvawe bu{ewem sa jezgrovawem moè se obavqati sa povr{ine i iz postoje}ih jamskih prostorija. êsto se doga|a da se kod izvesnih tipova leì{ta radi obezbe|ewa kvalitetnijih (A+B) rezervi istraìvawe obavqa podzemnim prostorijama. Veoma ~esto se ova istraìvawa kombinuju sa dodatnim istra`nim bu{otinama, kod istraìvawa rudnih ìla npr. Istraìvawe je permanentan proces koji se ne zavr{ava sa otvarawem rudnika na istraìvanom leì{tu, ve} traje sve vreme wegovog rada. Kod istraìvawa dubqih delova leì{ta u kojima postoji jamski proizvodni pogon, istra`ne bu{otine se bu{e iz najniìh jamskih prostorija. Odre|eni tipovi rudnih tela verovatnije }e biti nabu{eni (otkriveni) horizontalnim bu{otinama. Iz jamskih prostorija istra`ne bu{otine se bu{e u svim pravcima. Po pravilu ove bu{otine su kra}e (pli}e) i shodno tome maweg su pre~nika. Bu{ewe se obavqa u specifi~nim jamskim uslovima, ali je tehnologija bu{ewa istovetna. Ma{ine koje se pri tome koriste su uglavnom maweg gabarita, mada se proizvode i univerzalne, za oba vida istraìvawa.
Uvod
Slika br. 1.3 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe na povr{ini [24] 9
Uvod
Slika br. 1.4 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe u jami [24]
1.4 Podaci o leì{tu do kojih se moè do}i istra`nim bu{ewem

Osnovni smisao istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina je pribavqawe informacija na osnovu kojih se moè doneti odluka o wegovoj eksploataciji. Rudarska eksploatacija, ili otkopavawe podrazumevaju metodu i tehnologiju dezintegracije rudnog leì{ta iz prirodnog okruèwa. Izbor metode i tehnologije otkopavawa predstavqa vi{efazan i dugotrajan proces koji se obavqa u vi{e iteracija u raznim fazama inèwerskog odlu~ivawa. Ve} posle preliminarnih geolo{kih istraìvawa na osnovu oskudnih i malo pouzdanih podataka o rudnom leì{tu bira se metoda, usvaja tehnologija, analiziraju tro{kovi i na osnovu toga donosi odluka o daqim istraìvawima. Ovaj postupak se kasnije ponavqa ~esto i vi{e puta, sa ve}im brojem pouzdanijih podataka o leì{tu, sve do po~etka otkopavawa. Neretko se doga|a da se i tokom eksploatacije pristupa izmeni metode i tehnologije na bazi novih saznawa o 10
Uvod leì{tu do kojih se do{lo tokom eksploatacije. Istraìvawe leì{ta je stalan proces koji se odvija sve dok traje wegova eksploatacija. Kada se istraìvawe leì{ta obavqa dubinskim bu{ewem sa jezgrovawem, postupkom primerenim radnoj sredini mogu se dobiti neporeme}eni uzorci stenskog masiva, kako orudwenog dela (rudnog tela) tako i podinskih i krovinskih stena. Prilikom bu{ewa, jezgro koje se vadi iz istra`ne bu{otine odlaè se u odgovaraju}e drvene sanduke. Jasno se obeleì po~etak jezgra, a svaki slede}i izva|eni komad se slaè do prethodnog bez wegovog obrtawa tako da se uvek moè odrediti poloàj svakog dela jezgra, na osnovu odstojawa od po~etka i snimqenih elemenata bu{otine. Izgled jezgara odloènih u odgovaraju}a leì{ta drvenog sanduka prikazan je na slici br. 1.5. Ova jezgra predstavqaju uzorke stenskog masiva na kojima se primenom odgovaraju}ih postupaka, moè odrediti niz wegovih bitnih svojstava.
Slika br. 1.5 Jezgra odloèna u sanduk [24] Pre izdvajawa delova jezgra za razna hemijska, fizi~komehani~ka ili tehnolo{ka ispitivawa mora se pristupiti detaqnom geolo{kom kartirawu jezgra. Za izbor metode i tehnologije otkopavawa i analizu stabilnosti, odnosno ru{qivosti odgovaraju}ih rudarskih konstrukcija od izuzetnog je zna~aja poznavawe ispucalosti stenskog masiva. Na jezgru se ne mogu utvrditi veli~ine pukotina i svojstva koja se ispoqavaju u velikoj razmeri (zatalasanost npr.) zbog malih dimenzija jezgra ali se moè
11
Uvod dobiti ~itav niz drugih informacija. Kao pokazateq ispucalosti stenske mase koristi se RQD (Rock Quality Designation) Deer 1967. RQD(%) je linearni pokazateq celovitosti stenskog masiva i predstavqa procentualno u~e{}e komada jezgra duìh od 10 cm u ukupnom intervalu bu{ewa. RQD je nezaobilazni parametar svih savremenih klasifikacija stenskog masiva. Klasifikovawe istraìvanog stenskog masiva je op{teobavezuju}e zbog velike primene klasifikacija u inèwerskoj praksi. Na bazi odgovaraju}ih klasifikacija je razvijen ~itav niz empirijskih metoda za izbor parametara metode i tehnologije eksploatacije leì{ta, dimenzionisawa prostorija, izbora i dimenzionisawa podgradnih konstrukcija, izbora ma{ina i alata itd. Osim toga klasifikacije se danas koriste za procenu parametara ~vrsto}e i deformabilnosti stenskog masiva na bazi parametara ~vrsto}e i deformabilnosti monolita. Klasifikovawe ima dugu istoriju, a i danas se razvijaju novi sveobuhvatniji sistemi klasifikovawa. Pomenu}emo samo neke od savremenih i ~esto kori{}enih klasifikacija: geomehani~ka klasifikacija ispucalog stenskog masiva RMR (Rock Mass Rating) Bieniawski 1973, 1974, 1976, 1979, 1989; klasifikacija Norve{kog geotehni~kog instituta Barton, Lien i Lunde 1974; geomehani~ka klasifikacija za primenu u rudarstvu MRMR (Mining Rock Mass Rating) Laubscher 1979. Istraìvani masiv se klasifikuje na bazi jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e monolita, rastojawa izme|u pukotina, broja pukotinskih sistema i opisa pukotina (zev, ispuna, hrapavost, stawe zidova, itd.). Svi pobrojani i brojni drugi parametri mogu se odrediti na jezgru. Na propisno izdvojenim uzorcima iz jezgra standardizovanim metodama, mogu se izvr{iti kompletna fizi~ko-mehani~ka ispitivawa monolita. Na propisno izdvojenim uzorcima iz dela jezgra koji je u rudi mogu se izvr{iti istraìvawa vezana za pripremu mineralnih sirovina. Na propisno izdvojenim uzorcima iz dela jezgra koji je u rudi mogu se izvr{iti sva potrebna hemijska istraìvawa vezana za sadràj korisnih komponenti. Na bazi ovih saznawa mogu se sa~initi prikazi distribucije korisnih komponenti koji u nekim slu~ajevima mogu biti opredequju}i kod izbora metode i tehnologije otkopavawa. Ispucali stenski masiv je tesno upasovani trodimenzionalni mozaik rogqastih stenskih blokova nastalih presecawem monolitne stene pukotinama. Izra|ena podzemna prostorija, etaà povr{inskog kopa u ovako ispucaloj steni po svojoj konturi formira nove blokove, novog, druga~ijeg oblika. Neki od novonastalih 12
Uvod blokova imaju kinematsku mogu}nost da skliznu u prazan prostor izra|ene podzemne prostorije, povr{inskog kopa. Osnovna ideja teorije kqu~nog bloka (Shi i Goodman 1982. i Goodman i Shi 1983, 1984) je da se podgra|ivawe, osigurawe podzemne prostorije, kosine kopa, moè sprovesti tako {to }e se spre~iti po~etna pomerawa najkriti~nije lociranih (kqu~nih) blokova i na taj na~in onemogu}iti daqi progresivni lom masiva. Da bi se primenila procedura razvijena na bazi teorije kqu~nog bloka, kao i da bi se mogle raditi brojne druge strukturne analize neophodno je sve pukotine razvrstati u pukotinske sisteme i odrediti im elemente pada (pad i pravac pada). I ovo je mogu}e odrediti na jezgru pod uslovom da je ono orijentisano tj. da je primenom odgovaraju}e opreme mogu}e jezgro posle va|ewa iz bu{otine postaviti u poloàj koji je imalo u masivu.
1.5 Istorijski razvoj tehnike bu{ewa

Izrada bu{otina u zemqinoj kori je veoma stara ve{tina. Naime, postoje indicije da su u Kini jo{ pre 2000 godina ra|ene bu{otine za dobijawe slane vode.
Slika br. 1.6 Udarno bu{ewe sa uètom u Kini, pre 2000 godina [18]
13
Uvod Prvi arteski bunar je izbu{en jo{ 1126. godine u Francuskoj provinciji Artoa. Wegova dubina je bila 15 metara. Naime, po ovoj pokrajini i ovom bunaru svi bunari kod kojih se voda dobija samoizlivom nazivaju se arteskim. U Holandiji u Amsterdamu izbu{en je arteski bunar dubine 70 metara 1644. godine. Prva bu{otina u Americi izbu{ena je 1806. godine do dubine od 360 metara. Ova bu{ewa su obavqana sa primitivnim alatima i opremom i bila su na ru~ni pogon. Kori{}eno je drvo, bambus, uàd od prirodnih vlakana i gvozdena dleta, svrdla itd. Razumqivo da su ova bu{ewa trajala izuzetno dugo. Bu{ewe bunara za artesku vodu u blizini Pariza dubine 537 metara trajalo je od 1833. do 1841. godine. Bu{otina ra|ena u svrhu istraìvawa leì{ta kamenog ugqa u Nema~koj dubine 648 metara bu{ena je od 1856. do 1859. godine. Prva bu{otina za eksploataciju nafte izbu{ena je 1859. godine u Titusvilu u Pensilvaniji dubine 23 metra. Nafta se dobijala samoizlivom.
Slika br. 1.7 Bu{ilica na: a) ru~ni pogon i b) na parni pogon [9]
14
Uvod
Slika br. 1.8 Bu{ilica na ru~ni pogon sa ru~nom pumpom za isplaku iz 1886. godine [32] Kao i u mnogim drugim oblastima, napredak je izazvao pronalazak parne ma{ine. Prvo postrojewe koje je pokretano parnom ma{inom proizvedeno je 1860. godine. Prva dijamantska kruna upotrebqena je za bu{ewe 1864. godine. Ru~no okretawe pribora za bu{ewe zameweno je ma{inskim. Optere}ewe na krunu davano je ru~no preko poluge. Slede}a faza bila je potpuno mehanizovano bu{ewe. Savremene ma{ine se odlikuju hidrauli~kim sistemima za regulaciju optere}ewa na krunu, hidrodinami~kim prenosom snage i automatskim navrtawem i odvrtawem bu{a}ih {ipki. Kraj pro{log i po~etak ovog veka obeleàvaju ma{ine opremqene procesnim ra~unarima koje reìm bu{ewa automatski prilago|avaju promeni radne sredine.
15
2. Fizi~ko-mehani~ke, tehni~ke i strukturne osobine stena
Svi u praksi primewivani postupci bu{ewa stena zasnivaju se na mehani~kom razarawu stenskog masiva na dnu bu{otine. Razumqivo je stoga da je za uspe{an izbor tehnologije bu{ewa presudno poznavawe fizi~ko-mehani~kih osobina stena koje se bu{e. Nabu{eni materijal se transportuje, iznosi iz bu{otine vazduhom ili {to je ~e{}i slu~aj vodom ili vodenim suspenzijama poznatim kao isplake pri ~emu neke stene u dodiru sa vodom mewaju svojstva itd. Dakle ~itav niz fizi~kih osobina je bitno poznavati pre nego se pristupi bu{ewu. Sve ~vrste stene su mawe ili vi{e ispucale. Kroz pukotine u steni je mogu}a migracija isplake iz bu{otine te je i poznavawe rupturnog sklopa veoma va`no.
Gustina i zapreminska masa

Masa jedini~ne zapremine stene sa prirodnim {upqinama u woj je zapreminska masa. Masa jedini~ne zapremine stene bez poroznosti je gustina. Obe vrednosti se odre|uju standardizovanim laboratorijskim metodama i izraàvaju istom jedinicom (kg/m3). Na gustinu uti~e najvi{e mineralni sastav stene, a na zapreminsku masu i poroznost. Ve}a razlika izme|u gustine i zapreminske mase karakteristika je jako poroznih materijala. Vrednosti gustine i zapreminske mase nekih stena i ruda date su u tabeli br. 2.1. Tabela br. 2.1 Gustine i zapreminske mase
Materijal Granit Dijabaz Kre~wak, jedar Pe{~ar Laporac Ruda olova i cinka Hematit Kameni ugaq Mrki ugaq Gustina, kg/m3 2650-2760 2850-3150 2700-2900 2600-2760 2560-2860 4230-4730 Zapreminska masa, kg/m3 2530-2630 2800-3000 2650-2850 1650-2190 1630-2630 4010-4620 2600 1300 1200
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena
^vrsto}a stena
^vrsto}a je svojstvo stenskog masiva da pruà otpor dejstvu spoqnih sila. Ako se stenski masiv optereti, i ako se optere}ewe postepeno uve}ava u jednom trenutku }e dosti}i grani~nu vrednost do koje stena pruà otpor bez uve}anih vidqivih deformacija. Svakim daqim porastom optere}ewa dolazi do loma stene. Vrednost napona u trenutku loma naziva se ~vrsto}om, na smicawe, zatezawe, pritisak, u zavisnosti od na~ina optere}ewa pri kome nastupa lom. ^vrsto}a stenskog masiva ne moè da se defini{e jednom veli~inom i za weno definisawe obi~no se koriste idealizacije zasnovane na empiriji. Veza izme|u komponenti napona u trenutku loma, uspostavqa se uz pomo} parametara ~vrsto}e koji ne predstavqaju materijalne karakteristike stenskog masiva. ^vrsto}a stena odre|uje se standardizovanim laboratorijskim metodama. Naj~e{}e se u tehni~kim prora~unima koristi jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak koja se moè odrediti i terenskim metodama ili se ~ak moè proceniti primenom odgovaraju}e metodike. U tabelama od br. 2.2 do br. 2.4 dat je pregled najva`nijih fizi~ko-mehani~kih osobina stena u nekim na{im leì{tima. U tabelama su kori{}ene slede}e oznake: c - jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak, t - ~vrsto}a na zatezawe, C - koheziona ~vrsto}a, - modul elasti~nosti, - ugao unutra{weg trewa, - Poasonov koeficijent, - gustina.
Tabela br. 2.2 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog tela "Borska Reka" - Rudnici bakra i nemetala Bor
Opis Silifikovani andezit Kaolinisani andezit Sve` andezit Konglomerat Borski peliti
(kg/m3) 2810 2770 2750 2790 -
c
(MPa) 79,95 43,00 78,00 103,00 82,00
t
(MPa) 7,99 6,10 6,30 10,90 7,20
(MPa) 39410 28098 33858 37900 19600
(-) 0,21 0,22 0,23 0,22 -
18
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Tabela br. 2.3 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog leì{ta "Koviqa~a" - Rudnici magnezita Koviqa~a
Opis Serpentinit ~vrst (sve`) Magnezit slab Magnezit ~vrst
2800 59,68 8,64 30.495 0,22 33,86 8,32 2680 25,98 5,62 6,918 0,28 _ 7,32
(kg/m ) 2600
3
c
(MPa) 71,98
t
(MPa) 6,28
(MPa) 25,751
(-) 0,23
() 38,63
C
(MPa) 5,11
Tabela br. 2.4 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog leì{ta "Veliki Majdan" - Qubovija
Opis [kriqac Dacit Ruda Merm. kre~wak
(kg/m3) 2760 2780 5290 2720
c
(MPa) 115,4 151,1 131,8 56,9
t
(MPa) 9,66 8,52 11,58 7,68
(MPa) 30000 44000 56000 17000
() 56 63 57 51
C
(MPa) 20 20 22 11
Ako se moè do}i do uzoraka, a nema nikakve opreme za ispitivawe, jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak (c) se moè odrediti tzv. deskriptivnim postupkom. U tabeli br. 2.5 date su pribli`ne ekvivalentne vrednosti za c. Interpolacija izme|u postoje}ih kategorija vr{i se na osnovu sopstvene procene. Kada nije na raspolagawu ni jedna od napred navedenih metoda, a znamo vrstu stene, procenu wene jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak moèmo obaviti kori{}ewem tabele br. 2.6. Vrednosti u ovoj tabeli su tipi~ne vrednosti za sveù, nealterisanu neraspadnutu suvu stenu. Ako su uslovi u masivu takvi da se moè smatrati da je stena zasi}ena vodom, treba uzeti 75% vrednosti iz tabele. Za neke procente vlage treba, izvr{iti interpolaciju izme|u 0,75 i 1,0. Raspadawe stena ima daleko ve}i uticaj na ~vrsto}u, {to se mora imati u vidu, uzimaju}i u obzir dubinu eksploatacije, uticaje intruzija, rasede itd. Za procenu odgovaraju}e redukcije moè se koristiti grafikon na slici br. 2.1. Na slici br. 2.2 dato je upore|ewe raznih klasifikacija stenskog masiva po ~vrsto}i i jednoaksijalnoj ~vrsto}i na pritisak.
19
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Tabela br. 2.5 Odre|ivawe ~vrsto}e stene na osnovu wenog opisa
Opisna ~vrsto}a stene Lako se gwe~i izme|u prstiju, pokazuje jasan otisak pete. Te{ko se gwe~i prstima, slab otisak pete. Vrlo te{ko se gwe~i prstima, te{ko se se~e ru~nim a{ov~i}em Ne moè se gwe~iti prstima; Ne moè se se}i ru~nim a{ov~i}em; Moè se odbijati ru~no. Vrlo zbijena ìlava stena; Te{ko se odlama ru~no, pijukom; Zahteva pneumatski alat za kopawe. Drobi se pod jakim udarima o{tre strane geolo{kog ~eki}a i moè se qu{titi noèm; Suvi{e je tvrda da bi se ru~no isekao uzorak. Moè se grebati i qu{titi noèm; Dubina otiska do 3 mm pri jakim udarima geolo{kim ~eki}em. Ne moè se grebati ni qu{titi noèm; Jednim jakim udarom geolo{kim ~eki}em po uzorku drànom u ruci izaziva se wegov lom. Uzorak dràn u ruci lomi se posle vi{e udaraca geolo{kim ~eki}em. Da bi se polomio monolitan komad uzorka potrebno je vi{e udaraca geolo{kim ~eki}em. c (MPa) 0,05 0,07 0,15 0,5 0,7 3,0
7,0 20
70 200
Tabela br. 2.6 Tipi~ne vrednosti jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak za neraspadnutu, neizmewenu, sveù i suvu stenu
Stena Amfibol Andezit Anortozit Bazalt Kreda Ro`nac, silik. {kriqac Ugaq Dijabaz Dolerit Gabro Gnajs Dolomit Granit Grauvaka Gips Hematit Kre~wak Magnetit Mermer c, MPa 210 240 240 230 4 300 40 240 240 280 220 100 220 50 20 270 180 100 140 Stena Argilit, glinena stena Norit Porfir Piroksenit Kvarcit Kamena so So Porozni pe{~ar Kvarcni pe{~ar Kristalasti {kriqac Glin. {kriqac, glinac Alevrolit, o~vrsli prah Glinac Sijenit Tuf Izrazita anizotropija ~vrsto}e c, MPa 30 220 250 150 240 40 35 80 200 150 120 140 210 250 200
20
Slika br. 2.1 Procena redukcije vrednosti ~vrsto}e stene u funkciji wene promene [7]
Slika br. 2.2 Upore|ewe klasifikacija ~vrsto}e monolita [7]
21
Tvrdo}a
Tvrdo}a se defini{e kao otpor prodirawu nekog tvr|eg tela, npr. alata za bu{ewe u stenu. Tvrdo}a se kre}e u veoma {irokim granicama za razne materijale. Nema jedinstvenog propisanog postupka za kvantitativno odre|ivawe tvrdo}e. Najve}u primenu kod odre|ivawa tvrdo}e stena su na{la dva postupka. Prvi je postupak Shore-a, a tvrdo}a se izraàva u [orovim jedinicama (HS). Ovo je takozvana skleroskopska metoda. Metoda se sastoji u merewu visine odskoka lakog odbojnika instrumenta sa ugla~ane povr{ine uzorka stene. Tvrdo}a po [oru kre}e se u granicama od 5 do 105 HS. Druga je takozvana sklerometarska tvrdo}a (Schmidt) koja se odre|uje sli~nom procedurom, s tim {to se ispitivawe vr{i na prirodnoj povr{ini krupnog stenskog uzorka ili stenske mase u prirodnom okruèwu. Ova tvrdo}a se kre}e od 10 do 80 u zavisnosti od stene ili rude koja se ispituje. Stena je mineralni agregat i wena tvrdo}a je definisana tvrdo}om minerala koji je izgra|uju. Minerali se po tvrdo}i naj~e{}e klasifikuju kori{}ewem Mosove skale relativne tvrdo}e. Skala ima 10 stepeni i svaki stepen je predstavqen jednim etalon mineralom. Minerali sa ve}im stepenom tvrdo}e paraju one sa mawim stepenom tvrdo}e. Apsolutna tvrdo}a minerala se razlikuje od wihove relativne tvrdo}e po Mosovoj skali. U tabeli br. 2.7 dat je uporedni pregled tvrdo}e etalon minerala po Mosovoj i Rozivalovoj skali. Rozivalova metoda odre|ivawa tvrdo}e prema otpornosti bu{ewu pokazala je da intervali izme|u odre|enih stepena tvdo}e nisu jednaki. Tako, na primer, dijamant je oko 140 puta tvr|i od korunda, korund je 5,5 puta tvr|i od topaza, a topaz je samo 31% tvr|i od kvarca. Tabela br. 2.7 Tvrdo}e minerala po Mosu i Rozivalu
Mineral Talk Gips Kalcit Fluorit Apatit Feldspat Kvarc Topaz Korund Dijamant Karakteristi~no svojstvo Paraju se noktom Stepen tvrdo}e Mohs Rosiwal 1 0,03 2 1,25 3 4,5 4 5 5 6,5 6 37 7 120 8 175 9 1000 10 140000
Paraju se noèm Paraju staklo
Seku staklo
22
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Osim toga, treba napomenuti da se ve}ina minerala odlikuje anizotropijom tvrdo}e. Kod nekih je razlika u tvrdo}i mala, a u nekim slu~ajevima moè biti i znatna. Tako, na primer, kod izduènih triklini~nih kristala distena, tvrdo}a u pravcu duìne kristala iznosi 4, a upravno na ovaj pravac ~ak 7.
@ilavost
@ilavost je otpor koji materijal pruà udaru. Stene mogu imati veliku ~vrsto}u na pritisak ali mogu imati veoma malu ìlavost pa se onda karakteri{u kao krte stene. @ilavost stena se odre|uje laboratorijski razbijawem kocke veli~ine 1 cm3 po Rosiwalu. @ilavost se kvantitativno izraàva kao rad potreban da se razbije navedena kocka, uzorak stenskog masiva. U tabeli br. 2.8 date su vrednosti ìlavosti nekih stena. Tabela br. 2.8 @ilavost nekih stena
Naziv stene Granit Dijabaz Bazalt porozan Bazalt jedar Pe{~ar tercijar Pe{~ar kredni Mermer krupnozrni Mermer sitnozrni @ilavost, Nm/cm3 22,4 41,8 52,8 71,1 13,3 40,3 17,0 27,2
Abrazivnost
Abrazivnost se defini{e kao osobina stene da haba radni deo ma{ine koji je sa stenom u kontaktu. Abrazivnost u prvom redu zavisi od tvrdo}e minerala koji izgra|uju stenu, veli~ine i oblika mineralnih zrna i od veziva. Najabrazivnije su stene izgra|ene od tvrdih minerala (kvarca, korunda, granata) cementovane mekim vezivom. Veoma su abrazivne i ~estice tvrdih stena no{ene isplakom. Tom prilikom se intenzivno haba telo bu{a}e krune, jezgrene cevi, bu{a}e {ipke itd. Postoji vi{e postupaka za utvr|ivawe abrazivnosti stena koje se bu{e. Najjednostavniji je postupak koji se sastoji u odre|ivawu razlike u teìni bu{a}e krune u odre|enom intervalu bu{ewa. Abrazivnost se u ovom slu~aju izraàva u gramima po du`nom metru bu{ewa (gr/m). 23
A=
P P1 l
(gr/m)
gde je: P -teìna krune pre po~etka bu{ewa, (gr) P1-teìna krune posle bu{ewa, (gr) l - duìna intervala bu{ewa, (m) Prose~ne vrednosti za abrazivnost nekih stena odre|ene ovom metodom date su u tabeli br. 2.9. Poznavawe abrazivnosti stene ~ije se bu{ewe planira, veoma je zna~ajno za pravilan izbor krune. Tabela br. 2.9 Prose~ne abrazivnosti nekih stena
Naziv stene Kre~wak Dolomit Gabro Sijenit Kvarcni pe{~ar Granodiorit Granit sitnozrni Abrazivnost, gr/m 1 2 30 38 62 143 263
Poroznost
Prostori u steni neispuweni stenskim materijalom nazivaju se porama. Prisustvo pora u steni naziva se porozno{}u. Poroznost se kvantitativno izraàva koeficijentom poroznosti.
k= n 1 n
gde je: k - koeficijent poroznosti n - poroznost
z n= 1 s
gde je: z - zapreminska masa stene s - gustina stene 24
100%
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Sa stanovi{ta tehnologije bu{ewa stene se prema poroznosti dele u tri grupe:
Superporozne, gde spadaju: {qunkovi, drobine, {upqikavi kre~waci itd. Pri bu{ewu kroz ove stene isplaka se uglavnom gubi. Porozne, gde spadaju: peskovi, pe{~ari, konglomerati, tro{ni kre~waci itd. Kod ovih stena ima pojava filtracije isplake. Neporozne, gde spadaju: gline, lapori, kompaktni kre~waci i sve eruptivne i metamorfne stene.
Vodopropusnost
Vodopropusnost predstavqa svojstvo stena da kroz svoje pore propu{taju slobodnu vodu. Vodopropusnost zavisi od veli~ine pora, wihove strukture i povezanosti. Tako stene koje imaju veoma veliku poroznost mogu biti potpuno nepropusne za vodu, kao na primer gline. Na osnovu vodopropusnosti sve stene se mogu podeliti u tri grupe: Vodopropusne, {qunkovi, peskovi i veoma ispucale karstifikovane stene. Polupropusne, zagliweni peskovi, les, laporci, itd. Vodonepropusne, masivne i kompaktne metamorfne, magmatske i sedimentne stene bez pukotina. Vodopropusnost se odre|uje koeficijentom vodopropusnosti, odnosno koeficijentom filtracije Kf (m/dan, m/s, cm/s). Veli~ina koeficijenta vodopropusnosti zavisi od razmere i strukture pora ali i od fizi~ko-hemijskih svojstava te~nosti.
Sklop stene
Kod ~vrstih stena koje se bu{e iskqu~ivo dijamantskim krunama veoma je va`no poznavati sklop stene. Naro~ito je va`no poznavati krupno}u mineralnih zrna. Ova osobina je veoma va`na za pravilan izbor dijamantske krune i prema austrijskim standardima sve stene su prema krupno}i zrna podeqene na sedam kategorija (tabela br. 2.10).
25
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Tabela br. 2.10 Kategorizacija stene po krupno}i zrna
Kategorija stene Grubozrne Veoma krupnozrne Krupnozrne Sredwezrne Sitnozrne Fina zrna Jedre Magmatske stene Sedimentne stene veli~ina zrna, mm veli~ina zrna, mm preko 15 preko 4 10-15 2-4 5-10 1,25-2 3-5 0,75-1,25 2-3 0,25-0,75 do 2 do 0,25 Zrno se ne vidi golim okom u sklopu stene
Vodootpornost
Odre|ene vrste stena su vodootporne, ne reaguju sa vodom, me|utim dobar broj stena je podloàn uticaju vode. Uticaj odnosno dejstvo vode na stenu moè biti dvojako hemijsko i fizi~ko. Prema hemijskom dejstvu stene se dele na: postojane, slabo rastvorqive (karbonatne stene) i jako rastvorqive (sulfatne, nitratne, hloridne itd.). Odre|ene stene izloène dejstvu vode mewaju fizi~ko-mehani~ke karakteristike. Neke stene omek{avaju, bubre, postaju lepqive itd. O~igledno da je poznavawe ovog svojstva stene bitno kod odre|ivawa tehnologije istra`nog bu{ewa.
Bu{ivost
Bu{ivost stene je tehni~ka osobina stene i izraàva se brzinom prolaza krune kroz stenu. Bu{ivost u sebi objediwuje ve}inu fizi~ko-mehani~kih osobina stene, ali i konstrukcione osobine pribora i reìm bu{ewa. Bu{ivost se odre|uje opitno, a u toku procesa bu{ewa izme|u ostalog sluì kao pokazateq uspe{nosti bu{ewa. Po pravilu, sitnozrne stene i stene sa ~vr{}im vezivom imaju mawu bu{ivost. U literaturi se sre}e vi{e klasifikacija stena po bu{ivosti. Bu{ivost stena je parametar koji se veoma mnogo koristi kod planirawa i projektovawa istra`nih radova i koji je veoma korisno poznavati pre po~etka rada. Za procenu bu{ivosti koriste se iskustveni podaci. U tabeli br. 2.11 stene su po bu{ivosti razvrstane u 12 kategorija.
26
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Tabela br. 2.11 Klasifikacija stena po bu{ivosti

Kategorija stene po bu{ivosti Stene Brzina Koeficijent bu{ewa ~vrsto}e po m/h M.M.Proto|akonovu 23-30 11-15 0,3-1 1-2
I II
III
IV
VI
VII
VIII IX
XI XII
treset, les, slaba kreda, pesak i {qunak bez gline treset, slabo vezani pesak, pesak, glina, laporci, kreda slabo vezani pe{~ari, laporci, kre~waci, sprudni kre~waci, kompaktna glina, glinovitopeskoviti sedimenti sa sadràjem sitnog {qunka glinci, glinovito-peskoviti, ugqonosni, sericitisani {kriqci, slab pe{~ar, ~vrst lapor, serpentin {qunak, hloritsko-sericitskoliskunski {kriqci, filiti, argilo{isti, kre~waci, mermeri, laporoviti dolomiti, duniti glinoviti {kriqci, arkozni pe{~ari, konglomerati, sedimentne stene sa karbonatnim cementom, apatiti amfibolitski {kriqci, silifikovani kre~waci, krupnozrni dioriti i gabrovi, konglomerati sa fragmentima magmatskih stena do 50% kvarcni pe{~ari, silifikovani {kriqci, granitski skarnovi sijeniti, krupnozrni graniti, jako silifikovani kre~waci, konglomerati magmatskih stena, bazalti graniti, granodioriti, silifikovani skarnovi, kvarcne ìce, blokovi magmatskih stena kvarciti, kalcedonske stene, gvo`|eviti ro`naci masivni kvarciti, ro`naci i korundske stene
5,7-10,0
2-4
3,5-5,0
4-6
2,5-3,5
6-7
1,5-2,5
7-8
1,9-3,0
8-10
1,3-2,5 0,75-1,5
11-14 14-16
0,5-0,75
16-18
0,3-0,5 0,150,25
18-20 20 i vi{e
27
Ispucalost stena
Ispucalost stenskog masiva predstavqa wegovo posedovawe skupine preloma do kojih dolazi kada se stenski masiv izloì naponima koji prelaze granicu wegove ~vrsto}e. Ukupnost pukotina jednog podru~ja ~ini pukotinski sklop ili rupturni sklop ako obuhvata sve vidove ruptura. Rupture (razlomi) su povr{i fizi~kog diskontinuiteta stenske mase, odnosno unutra{we grani~ne povr{i u stenskoj masi. Prema duìni vektora kretawa blokova paralelno povr{i rupture, razlikuju se pukotine, kod kojih je to kretawe zanemarqivo, i rasedi kod kojih je ono toliko da ne moè da se zanemari. Monolit je blok stene ograni~en pukotinama, koji ne sadrì nikakve unutra{we grani~ne povr{i. On svojim oblikom i dimenzijama predstavqa jednu od prakti~nih mera ispucalosti stenskog masiva. Pukotine se ~esto pojavquju u skupovima koji imaju neko zajedni~ko svojstvo, npr.: elemente pada, pruàwe, starost itd. Ukupnost pukotina jednog podru~ja je pukotinski sklop. Grupa paralelnih pukotina je sistem. Skup paralelnih pukotina istog vremena postanka je familija, a skup pukotina sa zajedni~kom osom je snop. Pukotina je potpuno definisana kada su utvr|ene slede}e wene karakteristike: na~in postanka, poloàj u prostoru, orijentacija, oblik, dimenzije i vrsta ispune i ~vrsto}a zidova pukotine. Genetske karakteristike pukotine su naro~ito interesantne sa stanovi{ta ekstrapolacije rezultata na podru~ja koja nisu zahva}ena istraìvawima. Orijentacija pukotine se defini{e azimutom pada i padnim uglom, odnosno padom i pravcem pada (dip/dip direction), na primer 35/120, pri ~emu se dvocifreni broj odnosi na pad, a trocifreni na pravac pada. Orijentacija tako|e moè da bude definisana pruàwem i padom. Obavezno se vr{i statisti~ka obrada podataka o orijentaciji ~iji su rezultati osnov za razvrstavawe pukotina u odgovaraju}e familije. Jedno od osnovnih obele`ja familije je i gustina pukotina unutar familije ili prose~no rastojawe susednih pukotina. Pod oblikom, zatalasano{}u pukotine naj~e{}e se podrazumeva oblik wene povr{ine u m-dm (metar-decimetar) podru~ju, a pod hrapavo{}u pukotine oblik wene povr{ine u mm-cm (milimetarcentimetar) podru~ju. Pod dimenzijama pukotine podrazumevaju se wena duìna i {irina. Duìna je najve}e pravolinijsko rastojawe izme|u dva kraja 28
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena pukotine, a {irina je normalno rastojawe izme|u dva bloka stenske mase koji su pukotinom razdvojeni. Kod definisawa ispune odre|uju se wena debqina, mineralni i granulometrijski sastav, stepen izmewenosti, ~vrsto}a i wen stepen vla`nosti. ^vrsto}a zidova pukotine, odnosno blokova koji su razdvojeni pukotinom, moè da se smatra svojstvom pukotine s obzirom da stenska masa uz zidove pukotine moè da bude veoma izmewena, a {to je od naro~itog interesa za mehani~ko pona{awe blokova i masiva uop{te. Ispucalost stena oteàva proces bu{ewa, pove}ava gubitak isplake, smawuje procenat dobijenog jezgra, smawuje stabilnost zida bu{otine, pove}ava abrazivnost stene i izaziva zaglave bu{a}eg pribora. Ispucalost je bitno svojstvo stenskog masiva koji se istraùje dubinskim bu{ewem, koje bitno uti~e na izbor metode i tehnologije otkopavawa, ali i samog procesa istraìvawa. Za potrebe bu{ewa ispucalost se odre|uje preko broja komada jezgra u du`nom metru. Po osnovu ispucalosti stene se dele na: kompaktne, slabo ispucale, ispucale, jako ispucale i razdrobqene.
Klasifikovawe stena prema tehnologiji bu{ewa

Prema metodi bu{ewa koja se moè primeniti, opremi koja se pri tome koristi i reìmu bu{ewa, sve stene se mogu podeliti u tri kategorije:
nevezane i meke sredwe tvrde tvrde i ekstremno tvrde
Nevezane i meke stene su najteè za izvo|ewe istra`nog bu{ewa. Zbog izraène heterogenosti ovih stena ~esto se mora mewati reìm u toku bu{ewa. Procenat dobijenog jezgra uglavnom je mali. Oteàno je odràvawe zidova bu{otine. Bu{ewe se izvodi nazubqenim krunama. U ovu grupu spadaju: pesak, {qunak, drobina, gline, les, laporac, gips, ugqevi, boksit, magnezit, kaolin, kamena so, serpentin itd. Sredwe tvrde stene su povoqnije za bu{ewe. Procenat dobijenog jezgra je ve}i. Homogenost ovih stena je ve}a. Zidovi bu{otine se dobro stabilizuju odgovaraju}om isplakom, a ponekad se odràvaju stabilni i bez isplake. Bu{ewe se izvodi krunama sa umecima od tvrdog metala i dijamantskim. U ovu grupu spadaju: konglomerati sa 29
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena ~vrstim vezivom, kre~waci sa sadràjem skarna, jako vezani pe{~ari, silifikovani kre~waci, kvarcni pe{~ari, tufovi, bazalti itd. Tvrde i ekstremno tvrde stene daju veliki otpor bu{ewu i imaju veliki stepen abrazivnosti. Procenat dobijenog jezgra je veliki. Za bu{ewe se koriste iskqu~ivo dijamantske krune. Zid bu{otine je stabilan. U ovu grupu spadaju slede}e stene: kvarciti, sitnozrni graniti, jaspis, ro`naci, pegmatiti itd.
30
3. Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem je istra`no bu{ewe par ekselans. Dobro izabranim reìmom bu{ewa uz adekvatan na~in jezgrovawa i primenu odgovaraju}e opreme ovim postupkom moè se dobiti reprezentativan, neporeme}en uzorak stenskog masiva. Uspe{nost bu{ewa sa jezgrovawem ne meri se brzinom bu{ewa niti metraòm nego iskqu~ivo procentom i neporeme}eno{}u izva|enog jezgra. Rotaciono bu{ewe stene se ostvaruje wenim mehani~kim razarawem izazvanim rotacijom i pritiskom bu{a}eg pribora (slika br. 3.1).
Slika br. 3.1 [ema rotacionog bu{ewa [32] Postrojewa za rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem nezavisno od konstrukcije tj. na~ina preno{ewa snage, na~ina nano{ewa aksijalnog optere}ewa na pribor za bu{ewe, namene, za bu{ewe u jami ili na povr{ini, funkcionalno se ne razlikuju. U svakom slu~aju postoji kolona bu{a}eg pribora koja se sastoji od bu{a}e krune, spojnice (pro{iriva~a), cevi za jezgrovawe, bu{a}ih {ipki i
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem ispirne glave na vrhu kolone. Uvek postoje ure|aji za manevrisawe bu{a}im priborom. Kod bu{ewa u jami to su lafeti, a na povr{ini torwevi ili lafeti. Novije konstrukcije bu{ilica su uglavnom sa lafetima. Svako postrojewe poseduje bu{ilicu koja je opremqena motorom koji obezbe|uje rotaciju i posmak, kao i pumpu ili kompresor za pokretawe ispirnog fluida. [ematski prikaz bu{ewa sa povr{ine dat je na slici br. 3.2, a u jami na slici br. 3.3.
Slika br. 3.2 [ematski prikaz postrojewa za bu{ewe sa povr{ine [32]
32
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Dubina bu{otina sa jezgrovawem se kre}e u {irokom dijapazonu, od nekoliko metara do nekoliko hiqada metara. Najdubqa istra`na bu{otina je oko 4500 m i izbu{ena je u Ju`noafri~koj Republici sa dijamantskim krunama pre~nika 59 i 48 mm.
Slika br. 3.3 [ematski prikaz postrojewa za bu{ewe iz jame [32] 1-talo`nik, 2-usisna posuda, 3-usisno crevo, 4-pumpa, 5-potisno crevo, 6-ispirna glava, 7-bu{a}a {ipka, 8-jezgro, 9-bu{a}a kruna, 10povratno crevo, D-pre~nik krune, d-pre~nik jezgra.
33
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem
3.1 Teorija razarawa stene rotacionim bu{ewem

U zavisnosti od alata koji se koristi za bu{ewe primewuju se dva na~ina razarawa stene rotacionim bu{ewem. Kada se koriste ~eli~ne nazubqene krune ili krune sa se~ivima od volfram karbida stena se razara rezawem. Kada se primewuju dijamantske krune stena se razara rezawem i zamarawem. U principu mek{e stene se bu{e nazubqenim krunama (slika br. 3.4), a tvrde i abrazivne stene se bu{e dijamantskim krunama (slika br. 3.5). Izbor odgovaraju}e krune primerene, u prvom redu, tvrdo}i i abrazivnosti stene koja se bu{i od kqu~nog je zna~aja za uspe{no bu{ewe. Kada se nazubqena kruna koristi za bu{ewe u tvrdim stenama, pri nedovoqnoj sili pritiska krune na stenu ili zbog zatupqenosti zubaca, se~ivo krune ne prodire u stenu i ona stenu razara zamarawem. Pri tome je izloèna velikoj abraziji i brzo postane neupotrebqiva. U tabeli br. 3.1 dat je intenzitet tro{ewa razli~itih reznih materijala po metru bu{otine u bazaltu koji ima bu{ivost izme|u 9. i 10. kategorije. Iz tabele se moè uo~iti da je tro{ewe volfram karbida ~etrdeset puta ve}e od dijamanta.
Tabela br. 3.1 Tro{ewe reznog materijala po metru pri bu{ewu bazalta
rezni materijal karakteristika tro{ewe, g/m relativno tro{ewe dijamant 0,1 1 volfram karbid 4 40
Kod bu{ewa nazubqenom krunom o{tro se~ivo prodire u stenu dejstvom aksijalne sile (Fax, slika br. 3.6). Da bi se se~ivo krune urezalo u stenu na dnu bu{otine mora biti ispuwen slede}i uslov:
Fax > f ind S b

gde je: find- urezna tvrdo}a stene, (N/mm2) Sb- povr{ina se~iva u kontaktu sa stenom, mm2
34
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Dubina utiskivawa se~iva u stenu moè biti sra~unata po slede}oj formuli:
h0 =
Fax b f ind tan
(mm)
gde je: - korektivni koeficijent frikcionih sila, uvek mawi od 1 Fax - aksijalno optere}ewe na se~ivo, (N) b - duìna se~iva, (mm) - ugao o{trewa se~iva, ()
Slika br. 3.4 Izgled nazubqenih kruna, ~eli~nih i sa se~ivom od volfram karbida [24] Iz prethodne formule sledi zakqu~ak da dubina utiskivawa se~iva u stenu raste sa smawewem ugla o{trewa (). U praksi ovaj ugao nikad nije mawi od 45 do 50. Kod mawih uglova o{trewa se~iva rapidno se smawuje dezintegracija stene. Kod primene kruna sa tankim se~ivom i samoo{tre}ih kruna ugao () je 90 i prethodna formula nije primewiva u ovom slu~aju.
35
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Ukoliko se~iva bu{a}e krune nisu zatupqena bu{ewe se odvija konstantnom brzinom koja se moè izra~unati po formuli:
v0 = h0 m n
gde je: v0 - brzina bu{ewa, (mm/min) h0 - dubina utiskivawa se~iva, (mm) m - broj se~iva n - broj obrtaja krune, (min-1)
Slika br. 3.5 Izgled dijamantskih kruna i spojnica [32]
36
Slika br. 3.6 Elementi se~iva od volfram karbida [3] [to su se~iva nazubqene krune zatupqenija proporcionalno je mawa brzina bu{ewa, a ve}a brzina tro{ewa krune. Se~iva od tvrdog metala se naro~ito ubrzano tro{e pri bu{ewu u abrazivnim stenama, sa velikim brojem obrtaja i malim aksijalnim optere}ewem na krunu. Periferne ivice se~iva se ne tro{e samo pri razarawu stene na dnu bu{otine ve} su izloène i abrazivnom dejstvu dezintegrisane stene no{ene ispirnim fluidom. Zbog toga su periferni delovi se~iva naro~ito oja~ani. Preporu~qivo je da se formira stepenasto dno bu{otine (slika br. 3.7).
Slika br. 3.7 Stepenasto dno bu{otine [3]
37
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem U tom slu~aju se~iva u gorwim redovima dezintegri{u stenu uz prisustvo jo{ jedne slobodne povr{ine ~ime je dezintegracija olak{ana. Za dug vek bu{a}e krune va`no je da su se~iva na ~elu krune ~vrsta. Kada se bu{e tvr|e stene pritisak na krunu mora biti ve}i. Za tvr|e stene izra|uju se krune sa mawim reznim povr{inama i sa tvr|im i otpornijim se~ivom. Zidovi krune, spoqni i unutra{wi moraju biti za{ti}eni jednostavnim pro{iriva~ima ili se~ivima za pro{irivawe. Kod rotacionog bu{ewa u tvrdim i abrazivnim stenama se~iva od volfram karbida veoma brzo postaju zatupqena. U takvim slu~ajevima bu{ewe se vr{i dijamantskom krunom. Dijamant se pored velike tvrdo}e odlikuje prili~no velikom otporno{}u na habawe. Svaki dijamant u kruni moè biti posmatran kao se~ivo koje se kre}e odgovaraju}om obodnom brzinom uz odgovaraju}e aksijalno optere}ewe. Razarawe stene kristalom dijamanta prikazano je na slici br. 3.8. Stena se drobi pod dejstvom sile pritiska zrna F0 i tangencijalne sile Ft koja nadvladava dinami~ku ~vrsto}u stene Fd, tj. otpor razarawu koji pruà stena i silu trewa Ff.
Ft = Fd + Ff = Fd + f F0
gde je: f - koeficijent trewa izme|u dijamanta i stene Dok se kre}e brzinom vc po kru`noj putawi dijamant saop{tava steni energiju koja se apsorbuje u procesu razarawa stene. Rezultat toga dejstva je uzan prstenast `leb ili rez koji se formira u steni. U elasti~no-krtoj steni {irina reza je znatno ve}a od dubine utiskivawa dijamanta u stenu. Tokom bu{ewa dijamant se postepeno zatupquje i pod uticajem aksijalne sile i kretawa stvara u steni mikroskopske i makroskopske pukotine tj. mewa joj strukturu. Broj ovih prslina i wihova dubina zavisi od sile pritiska dijamanta na stenu i brzine okretawa krune. Kada se bu{i sa zatupqenim dijamantima do razarawa stene dolazi posle vi{e ciklusa optere}ewa tj. kad nastupi zamor materijala. Stvarni proces bu{ewa dijamantskim krunama je neuporedivo komplikovaniji. Kruna elasti~no optere}uje dno bu{otine, a neizbe`ne vibracije kolone bu{a}ih {ipki mewaju pritisak krune od minimalnog do maksimalnog. Turbulentno strujawe ispirnog fluida izaziva dodatne vibracije bu{a}e kolone. Navedeni i brojni drugi prisutni nekontrolisani procesi izazivaju sloèna dinami~ka optere}ewa i
38
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem stene koja se bu{i i bu{a}e krune, koja sam proces bu{ewa ~ine matemati~ki neopisivim.
Slika br. 3.8 [ema razarawa stene jednim zrnom dijamanta [3]
3.2 Dijamantske krune

Dijamantske krune se upotrebqavaju za bu{ewe sredwe tvrdih i najtvr|ih stena. Radni elementi, krune su dijamanti. Prema poloàju dijamanata i wihovoj veli~ini razlikujemo tri tipa dijamantskih kruna (slika br.3.9). Krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima, jednoslojne (zrnaste) Krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima, troslojne (zrnaste) Krune sa dijamantskom pra{inom (impregnirane) Zrnaste krune imaju ugra|ene dijamante krupno}e 10 - 80 zrna po karatu (karat je 0,2 grama). Zrnaste krune se prema veli~ini ugra|enih dijamanata mogu podeliti na krupnozrne (12 - 20 kom/karat) i sitnozrne (20 - 80 kom/karat). Kod ovih kruna dijamantska zrna su raspore|ena po nekoj od {ema prikazanih na slici br. 3.10.
39
Slika br. 3.9 Vrste dijamantskih kruna, prema veli~ini i poloàju dijamanata [3]; a-jednoslojne krune sa povr{inski postavqenim dijamantima, b-troslojne krune, c-impregnirane krune, 1-~eoni dijamanti, 2-~eoni dijamanti drugog i tre}eg sloja, 3-bo~ni dijamanti pro{iriva~i, 4-unutra{wost se~iva, 5-se~ivo od impregniranih sitnih dijamanata, 6-telo krune Impregnirane dijamantske krune sadrè sitnija dijamantska zrna koja su raspore|ena bez ikakvog reda u se~ivu krune. Ova zrna su krupno}e iznad 120 po karatu, pa ~ak i do 1000 po karatu. U procesu bu{ewa ostvaruje se samoo{trewe se~iva tj. cementno vezivo koje nosi dijamante se tro{i i time otkriva nova zrna. Dijamantska kruna ima dva osnovna dela: ~eli~no telo koje nosi se~ivo i u kome je navoj za spoj krune sa spojnicom krune (pro{iriva~em) i se~ivo krune koje je ura|eno postupkom sinterovawa od volfram karbida, kobalta, èleza, nikla i dijamantskih zrna.
Slika br. 3.10 Tipi~ne {eme rasporeda dijamantskih zrna [3] 40
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Cementno vezivo, sinter metal koje nosi dijamante izra|uje se sa razli~itim tvrdo}ama. U principu za bu{ewe u abrazivnijim stenama koriste se krune sa ve}om tvrdo}om cementnog veziva i obrnuto. Posle izvesnog vremena, bez obzira na veliku tvrdo}u i otpornost na abraziju, zrna dijamanta se zatupe. Zbog toga je neophodno da se cementno vezivo u se~ivu tro{i ravnomerno sa dijamantima i svojim tro{ewem otvara nova, o{tra dijamantska zrna. Moè se dogoditi da kada se bu{i u veoma ~vrstoj, a malo abrazivnoj steni da se kruna ispolira jer su se otvorena zrna dijamanata zatupila, a suvi{e tvrdo cementno vezivo nije omogu}ilo otvarawe novih zrna. Ako se u veoma abrazivnoj steni bu{i krunom sa mekim cementnim vezivom dogodi}e se da }e usled poja~anog habawa veziva dijamantska zrna ispadati pre nego {to su stvarno zatupqena. Dobro izabrana kruna, ona koja najvi{e i najbrè bu{i odlikuje se tvrdo}om veziva primerenoj abrazivnosti i tvrdo}i stene koja se bu{i. Kod kruna sa povr{inski ugra|enim dijamantima, zrna su tako sme{tena da 1/8 do 1/3 wihovog pre~nika prominira venac od sinter metala. Kod impregniranih kruna, dijamanti su izme{ani sa metalnim prahom bez ikakvog reda i tako sjediweni.
3.2.1 Dijamanti
Dijamant je po hemijskom sastavu ~ist ugqenik, kristali{e teseralno i ima gustinu od 3100 do 3520 kg/m3. Dijamant je najtvr|i poznati materijal i hemijski je veoma stabilan. Wegova tvrdo}a po Mosovoj skali iznosi 10. Ova skala ne daje stvarnu sliku wegove tvrdo}e. Tako, na primer, korund koji je po Mosovoj skali na 9. mestu od dijamanta je 4,2 puta mek{i, a volfram karbid je mek{i ~ak 5,5 puta. Uporedni pregled fizi~kih i mehani~kih osobina dijamanta i jo{ nekih materijala dat je u tabeli br. 3.2. Oko 90% svetske proizvodwe dijamanata ostvaruje se u Ju`noafri~koj Republici i Kongu, a ostatak u Ju`noj Americi i Rusiji. Ukupna svetska prizvodwa je nekoliko tona. Od svih prona|enih dijamanata za nakit se upotrebi 20% ali oni nose 80% ukupne vrednosti. Za industriju se upotrebi 80% ali oni nose 20% vrednosti. Od svih industrijskih dijamanata 1/7 se upotrebi za izradu dijamantskih kruna. Dijamanti koji se koriste za izradu bu{a}ih kruna moraju biti pravilnog oblika, dobre kristalne strukture i bez pukotina i glatkih povr{ina. Najpoznatije su tri vrste dijamanata koji se koriste za izradu kruna za bu{ewe: borti, karboni i balasi (slika br. 3.11).
41
Slika br. 3.11 Dijamanti: a-borti, b-karboni, c-balasi [3] Borti se najvi{e upotrebqavaju za izradu kruna, izme|u ostalog i zato jer se ne bruse za drago kamewe. Imaju krupno kristalastu strukturu, sa jasno izraènim kristalnim povr{inama i providni su. Lako se cepaju po ravnima sra{}ivawa. Nazive dobijaju po podru~jima gde se nalaze, kongoanski, ju`noafri~ki, brazilski. Kongoanski su mawe tvrdi od brazilskih ali su zato ~vr{}i. Brazilski imaju dobro razvijene rezne povr{ine. Karboni imaju kompaktnu strukturu i najìlaviji su. Boja im moè biti razli~ita a najboqi su oni sa crnom bojom i maslinastozelenim prelivom i smolastim sjajem. Balasi su svetli dijamanti, ponekad zamu}eni, okruglog oblika i sa vrlo tvrdom prevlakom. U krune se ugra|uju u prirodnom stawu. Karboni i balasi su veoma interesantni za bu{ewe zbog svojih kvaliteta, ali se malo koriste jer su veoma retki u prirodi i imaju visoku cenu. Ovi dijamanti se koriste za bu{ewe u najteìm uslovima u polomqenim, jako tvrdim i abrazivnim formacijama. Kvalitet dijamanata je razli~it i te{ko merqiv. Razni proizvo|a~i dijamantskih kruna imaju razli~ite kriterijume i oznake kvaliteta. Prirodni dijamanti niìh kategorija koji ne mogu biti upotrebqeni za izradu nakita selektuju se prema obliku pre wihove upotrebe za izradu kruna. Zaobqeni dijamanti se odlikuju velikom otporno{}u na pritisak. Kristali sa o{trim ivicama odlikuju se velikom sposobno{}u rezawa i koriste se za bu{ewe u sredwe tvrdim stenama u kojima krune postiù velike u~inke. Kristali oblika oktaedra odlikuju se, osim velike sposobnosti rezawa i velikom otporno{}u na abraziju. Osim {to se koriste u prirodnom obliku dijamanti se na razne na~ine pripremaju pre ugradwe u bu{a}e krune. Dijamanti se usitwavaju razdvajawem po ravnima cepqivosti koje su kod borta veoma izraène. Ovako pripremqeni dijamanti uglavnom se koriste za ugradwu na ~elu se~iva. Prirodni dijamanti se podvrgavaju mehani~kom zaobqavawu u svrhu pove}awa otpornosti na habawe.
42
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Ovakva zrna dijamanta se uglavnom koriste za ugradwu na periferiji se~iva i u spojnice (pro{iriva~e). Tabela br. 3.2 Uporedni pregled fizi~ko-mehani~kih osobina nekih reznih materijala
Dijamant Svojstvo C ^vrsto}a na pritisak, MPa Tvrdo}a, Knoop Tvrdo}a po Vikersu, MPa Postojanost na abraziju Modul elasti~nosti, GPa Gustina, gr/cm3 8800 6000-7000 90000 1,1 900 3,52 Volfram karbid WC, W1C 5600 2000 15000 0,2 390 9-15 Korund Al2O3 2500 1000-2000 20000 0,2 370 3,95 1000 500 7000 0,0 200 8 êlik
U ciqu smawewa otpora trewa izme|u dijamantskih zrna i stene pri utiskivawu dijamanta u stenu, i pove}awa otpornosti na habawe, zrna dijamanta se poliraju. Tokom polirawa zrna dijamanta zadràvaju svoj prvobitni oblik. Uglavnom se koriste tri postupka polirawa: mehani~ko, hemijsko i polirawe plamenom. Mehani~ko polirawe se sastoji u tretirawu dijamanata u suspenziji finog dijamantskog praha u specijalnim posudama za polirawe. Hemijsko polirawe se sastoji u tretirawu zrna rastvorima soli. Tokom ovog postupka doga|aju se oksidacioni procesi tokom kojih se zapuwavaju mikroprsline na povr{inama kristala. Polirawe plamenom se sastoji u podvrgavawu zrna dijamanta plamenu me{avine kiseonika i vodonika ili me{avine kiseonika i acetilena. Tokom ovog postupka tako|e se oksidacionim procesima zapuwavaju mikroprsline na povr{ini kristala. [ezdesetih godina pro{log veka su proizvedeni ve{ta~ki dijamanti koji se odlikuju velikom otporno{}u na abraziju i velikom tvrdo}om. Ve{ta~ki stvoreni dijamanti uspe{no zamewuju karbone i balase za bu{ewe u najteìm uslovima. Poznati svetski proizvo|a~ kruna Atlas Copco, na primer, danas za proizvodwu bu{a}ih kruna koristi iskqu~ivo ve{ta~ke dijamante.
43
Slika br. 3.12 Dijamanti za izradu bu{a}ih kruna [24] 44
3.2.2 Konstruktivni oblici dijamantskih kruna

Za dobar rad dijamantske krune veoma je vaàn oblik rezne povr{ine. Da bi se pove}alo napredovawe teì se smawewu rezne povr{ine, i konstrukciji oblika rezne povr{ine primerenom steni u kojoj se bu{i. Da bi se tokom bu{ewa obezbedilo izno{ewe dezintegrisane stene i hla|ewe krune potrebno je ispravno profilisati i dimenzionisati kanale za prolaz isplake. Izra|uju se krune sa dva tipa kanala za isplaku. Krune sa kanalima za isplaku sa strane primewuju se u slu~ajevima kad je uticaj isplake na jezgro mali. Kod bu{ewa u stenama kod kojih isplaka moè znatno da uti~e na jezgro koriste se krune sa kanalima kroz telo krune. Na slikama br. 3.13 do 3.16 prikazan je izgled dijamantskih kruna sa impregniranim se~ivom i sa povr{inski ugra|enim dijamantima proizvo|a~a Atlas Copco. Drugi proizvo|a~i imaju i neke druge oblike se~iva.
W profil
Slika br. 3.13 Izgled krune sa se~ivima od volfram karbida [32]
ravan profil Slika br. 3.14 Oblici se~iva impregnirane krune [32]
45
Slika br. 3.15 Izgled krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima [32]
zaobqen profil
dvostepen profil sa kanalima za isplaku kroz telo krune
Slika br. 3.16 Oblici se~iva kruna sa povr{inski ugra|enim dijamantima [32] Tako|e poznati svetski proizvo|a~ kruna i opreme za bu{ewe Boart Longyear standardno nudi profile dijamantskih kruna prikazane na slici br. 3.17 uz mogu}nost izrade i drugih profila po posebnim zahtevima kupca. Ruski proizvo|a~i kruna nude neuporedivo {iri izbor profila dijamantskih kruna.
46
ZAOBQEN PROFIL Standardizovan u DCDMA. Odlikuje se ~vrstim postavqewem u rez.
POLUZAOBQEN PROFIL Standardizovan u DCDMA. Standardan za ve}inu nestepenastih kruna. Izuzetno ~vrst u tvrdim i slomqenim stenama. Zahteva veliko optere}ewe na krunu. STEPENAST PROFIL Standardizovan u DCDMA. Standardna kruna za wireline sistem jezgrovawa. Dobra penetracija i stabilnost u svim osim u veoma slomqenim stenama.
KONUSNI PILOT PROFIL Dobar u mnogim stenama. Obezbe|uje postojanost spoqnog i unutra{weg pre~nika bu{ewa.
DELIMI^NO ZAOBQEN PROFIL Obezbe|uje veoma dobro o~uvawe pre~nika bu{ewa.
USKI PILOT PROFIL Posebno dobar u mekim i tro{nim formacijama, naro~ito kada su kanali za isplaku u telu krune. Dobra stabilnost i male vibracije.
Slika br. 3.17 Profili kruna Boart Longyear
47
3.3 Krune sa se~ivom od volfram karbida

Krune sa se~ivom od volfram karbida, ili kako se izvorno nazivaju TC (tungsten carbide), koriste se za bu{ewe u mekim i sredwe tvrdim stenama. Ove krune se izra|uju tako {to se u ~eli~no telo specijalnim postupcima ugra|uju se~iva od volfram karbida naj~e{}e u obliku osmostranih prizmi ili plo~ica. Se~iva su tako postavqena da naizmeni~no prominiraju spoqni i unutra{wi obod venca krune. Se~iva postavqena po spoqnom obodu obra|uju zid bu{otine, dok se~iva po unutra{wem obodu obra|uju jezgro. I kod ovih kruna kanali za isplaku mogu biti sa strane ili kroz telo krune. Osim za bu{ewe ove krune se koriste i za razbu{ivawe, odnosno ~i{}ewe bu{otine. Atlas Copco je razvio specifi~nu krunu kod koje je se~ivo izra|eno od komadi}a volfram karbida veli~ine 2 5 mm, koji su povezani specijalnim cementom. Kruna je sa nazivom CORBORIT, i ovaj naziv je za{ti}en. I ova kruna je namewena za bu{ewe u mekim i sredwe tvrdim stenama, ali se za razliku od standardnih volfram karbidskih kruna odlikuje mirnijim radom sa mawe vibracija i boqim kvalitetom izva|enog jezgra. Ove krune su veoma efikasne u ~i{}ewu bu{otina i uklawawu zaostalih metalnih delova bu{a}eg pribora u bu{otini. Volfram karbidsko se~ivo je proizvedeno tehnolo{kim postupkom metalurgije praha ili metalokeramike. Se~iva se sastoje od zrnaca volfram karbida krupno}e od 0,3 do 2 m i metalnog praha kobalta (5 - 30%) koji sluì kao vezivno sredstvo. Pome{ani metalni prah se presuje u kalupima koji daju oblik se~ivu koje se proizvodi. Potom se sinterovawem, zagrevawem otpreska ispod ta~ke topqewa (1400-1500 oC) metalni prah sjediwuje stapawem zrnaca kobalta.
Slika br. 3.18 Volfram karbidske krune sa se~ivom u obliku osmostranih prizmi [32] 48
Slika br. 3.19 Volfram kar- Slika br. 3.20 Volfram karbidbidske krune sa se~ivom u ske krune sa se~ivom od cementiranih komadi}a [32] obliku plo~ica [32]
3.4 Krune sa se~ivom od polikristala

Posledwih godina se~iva od polikristala nalaze sve ve}u primenu kod svih vrsta alata za rezawe i bu{ewe stena ukqu~uju}i i krune za udarno bu{ewe. Razlog ovako {iroke primene je u ~iwenici da je tvrdo}a PDC (polycrystalline diamond compact) znatno ve}a nego kod standardnog volfram karbida. Tako|e je i znatno pove}ana otpornost na abraziju. U odnosu na standardne krune sa volfram karbidom kod primene ovih kruna rapidno se pove}ava brzina bu{ewa uz znatno produèwe veka. Kod svih PDC se~iva sloj polikristala dijamanta je difuzno spojen sa podlogom od volfram karbida. Visok modul elasti~nosti volfram karbida (600-700 GPa) osigurava krutu osnovu i minimizira deformacije i napone indukovane u polikristalnom sloju se~iva. Tipi~no PDC se~ivo je kru`na ili poluzaobqena plo~ica pre~nika 12,5 mm i debqine 1 mm. Danas postoje PDC se~iva raznih oblika i veli~ina. U praksi se na po~etku primene pokazalo da su se~iva sa jednim slojem PDC bila suvi{e krta pa se danas uglavnom proizvode troslojna PDC se~iva. Struktura se~iva je prikazana na slici br. 3.21.
49
Slika br. 3.21 Struktura PDC se~iva Mehanizam dejstva, razarawa stene ovim se~ivom, vidqiv je na slici br. 3.22. Ove krune rade kao standardne krune od volfram karbida s tim {to im je povr{ina koja je izloèna habawu za{ti}ena otpornim polikristalnim dijamantskim slojem.
Slika br. 3.22 Prikaz PDC se~iva u radu [31]
50
Slika br. 3.23 Krune sa zaobqenim PDC plo~icama [32]
Slika br. 3.24 Krune sa kockastim PDC se~ivima [32]
51
3.5 Izbor bu{a}e krune

Pravilan izbor bu{a}e krune je od kqu~nog zna~aja za uspe{no bu{ewe. Po svojim konstrukcionim karakteristikama kruna mora biti uskla|ena sa ure|ajem za jezgrovawe. Kqu~ni zna~aj kod izbora krune imaju fizi~ko-mehani~ke osobine stena, a u prvom redu wihova tvrdo}a i abrazivnost. Op{ta je preporuka i pravilo da se za bu{ewe mekih i sredwe tvrdih stena koriste krune sa se~ivom od volfram karbida, a da se za bu{ewe tvrdih i najtvr|ih stena koriste dijamantske krune. U principu {to je stena koja se bu{i tvr|a preporu~uje se kori{}ewe krune sa sitnijim dijamantima. Za bu{ewe najtvr|ih stena koriste se impregnirane dijamantske krune. Osim veli~ine i kvaliteta dijamantskih zrna od presudnog zna~aja za pona{awe krune u radu je i tvrdo}a cementnog veziva (matrix) koje povezuje dijamante. Svi proizvo|a~i pribora za bu{ewe imaju kompletnu lepezu proizvoda za sve stene i najboqe je kod izbora krune koristiti preporuke i uputstva proizvo|a~a. U tabeli br. 3.3 dat je pregled cementnih veziva sa slovnim oznakama, identifikacionom bojom i obla{}u primene, proizvo|a~a Atlas Copco. U tabeli br. 3.4 dat je na~in izbora krune za bu{ewe prema vrsti stene koja se bu{i, wenoj tvrdo}i i abrazivnosti. Tabela br. 3.3 Vrste cementnih veziva i wihova primena
Tip veziva (matrix) SS KS (S++) KS (M20D) KS KM KX KH HM HH (M18) Identifikaciona boja qubi~asta bakarna i crna bakarna i crna bakarna crna bakarna, crna, srebrna srebrna crvena zelena Oblast primene Veoma meko vezivo za ekstremno tvrde i poliraju}e stene Meko vezivo za tvrde i veoma tvrde poliraju}e stene Meko vezivo za tvrde i veoma tvrde poliraju}e stene Meko vezivo za tvrde i poliraju}e stene Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i sredwe tvrde poliraju}e stene Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i sredwe tvrde poliraju}e stene Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i blago abrazivne i me{ovite stene Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i blago abrazivne i me{ovite stene Tvrdo vezivo za tvrde i meke abrazivne stene
52
Tabela br. 3.4 Vodi~ za izbor Atlas Copco kruna za bu{ewe
53
3.6 Postupci jezgrovawa i ure|aji za jezgrovawe

Jezgrovawe, ili postupak formirawa vaqkastog ise~ka (jezgra), stenskog masiva koji se istraùje, i wegovo izno{ewe na povr{inu jeste smisao i svrha istra`nog bu{ewa sa jezgrovawem. U zavisnosti od svojstava stene koja se bu{i i prostornog poloàja istra`ne bu{otine vr{i se izbor postupka jezgrovawa. Odre|eni postupak jezgrovawa podrazumeva primenu odgovaraju}eg aparata za ovu namenu, tj. odgovaraju}e cevi. Danas se koriste, uglavnom, slede}i ure|aji odnosno postupci jezgrovawa: Jezgrovawe jednostrukom cevi Jezgrovawe dvostrukom cevi Jezgrovawe dvostrukom cevi sa razdvojenom unutra{wom cevi Jezgrovawe sa trostrukom cevi (Denison postupak) Jezgrovawe obrnutim ispirawem Jezgrovawe WIRE LINE postupkom Jezgrovawe ure|ajem za orijentaciju jezgra
Aparat za jezgrovawe moè biti veoma jednostavne konstrukcije kao {to je jednostruka cev ili ~ak veoma sloène kao {to je ure|aj za jezgrovawe wire line postupkom. Svaki aparat za jezgrovawe, odnosno postupak jezgrovawa ima neke svoje specifi~nosti. No uvek se aparat za jezgrovawe izvla~i iz bu{otine na povr{inu i iz wega se vadi jezgro koje se ispira laganim mlazom vode i odlaè u za to spremqene sanduke sa jasno obeleènim intervalom bu{ewa. Naime, izuzetno je va`no, pri kasnijem kartirawu izva|enog jezgra i uzimawu uzoraka za razna fizi~ko-mehani~ka, hemijska i tehnolo{ka ispitivawa, ta~no znati kotu i koordinate svakog komada jezgra u istraìvanom masivu. Ovo je naro~ito va`no zbog nivoa pouzdanosti izvr{enih interpolacija i ekstrapolacija, odnosno interpretacije svih bitnih svojstava orudwenog (rudnog leì{ta) i okolnog masiva.
54
Slika br. 3.25 Va|ewe jezgra iz cevi i odlagawe u sanduk [24]
3.6.1 Jezgrovawe jednostrukim cevima za jezgrovawe

Jednostruke cevi za jezgrovawe se koriste kod bu{ewa u tvrdim kompaktnim stenama kod kojih jezgro nije osetqivo na dejstvo isplake. Koristi se nekoliko konstrukcija jednostrukih cevi i one se uglavnom razlikuju u poloàju hvata~a jezgra. Kod nekih konstrukcija hvata~ jezgra se nalazi u bu{a}oj kruni, a kod drugih u spojnici, pro{iriva~u. Postoji i veoma jednostavna konstrukcija jednostruke cevi bez hvata~a jezgra. Kod ove konstrukcije po zavr{etku bu{ewa teku}eg intervala tj. puwewu cevi jezgrom, sa isplakom se u aparat za jezgrovawe u prostor izme|u jezgra i zida cevi unosi krupnozrni kvarcni pesak koji izaziva zaglavqivawe jezgra, omogu}uje wegovo kidawe i izno{ewe iz bu{otine. Danas se naj~e{}e koristi konstrukcija cevi prikazana na slikama br. 3.26 i br. 3.27. Na vrhu cevi nalazi se glava sa navojem za spajawe sa nizom bu{a}ih {ipki. U dowem delu cevi navrnuta je spojnica-pro{iriva~
55
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem koja moè biti i ku}i{te hvata~a (pridrìva~a) jezgra. Preko doweg navoja spojnice navrnuta je bu{a}a kruna koja odgovara karakteristikama radne sredine. Jezgrovawe se izvodi na slede}i na~in: cev se spusti na dno bu{otine, laganim pomerawem na kraju da se ne o{teti bu{a}a kruna. Potom se uspostavi cirkulacija ispirnog fluida koji se kre}e kroz bu{a}e {ipke, pa kroz cev, kroz kanale na kruni ulazi u prostor izme|u zida bu{otine i cevi i kre}e se daqe do izlaza na povr{inu kroz prstenasti me|uprostor izme|u zida bu{otine i bu{a}ih {ipki. Po{to se stabilizuje tok ispirnog fluida uspostavqa se rotacija bu{a}eg pribora i pritisak krune na dno bu{otine. Rotacijom krune uz odgovaraju}i pritisak vr{i se dezintegracija deli}a stene koja se bu{i. Dezintegrisani komadi}i stene (pra{ina, pesak) ispirnim fluidom se iznose na povr{inu. Kruna u stenu useca prstenasti kanal i formira vaqkasto jezgro koje kroz krunu, hvata~ jezgra i spojnicu ulazi u cev. Kada se cev napuni jezgrom prekida se bu{ewe.
Slika br. 3.26 Izgled jednostruke cevi za jezgrovawe [24]
56
Delovi cevi za jezgrovawe
1. Glava 2. Cev 3. Ku}i{te hvata~a jezgra 4. Hvata~ jezgra 5. Bu{a}a kruna
Slika br. 3.27 Sklop jednostruke cevi za jezgrovawe [24] Kod ove cevi jednostavne konstrukcije mora se voditi ra~una da se bu{ewe prekine kada se ona napuni da ne bi do{lo do pritiska glave aparata na jezgro, {to moè izazvati lom jezgra, o{te}ewe cevi i
57
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem havariju u bu{otini (sloènije konstrukcije cevi signaliziraju rukovaocu puwewe cevi, a ma{ine najnovije konstrukcije automatski iskqu~uju rotaciju, pritisak i onemogu}uju havariju). Kod ove konstrukcije bu{ewe se prekida manuelno kada bu{a}e {ipke u|u u bu{otinu za duìnu koja je jednaka duìni cevi. Prilikom ulaska u cev jezgro prolazi kroz hvata~ jezgra (elasti~ni ~eli~ni prsten otporan na habawe). Hvata~ jezgra je priqubqen uz jezgro. Po spoqnom obodu on je konusan i nalazi se u konusnom ku}i{tu. Po zavr{enom bu{ewu kolona bu{a}eg pribora se povla~i na gore. Hvata~ jezgra, budu}i da je priqubqen uz jezgro, povu~en jezgrom silazi u suèni deo ku}i{ta, sve ~vr{}e steè jezgro i izaziva wegovo prekidawe. Potom se kompletan bu{a}i pribor iznosi na povr{inu gde se cev prazni tako {to se prethodno odvrne spojnica. Kod ponovnog sastavqawa cevi pregleda se hvata~, kruna, spojnica, navoji i postupak se ponavqa do zavr{etka bu{ewa. Pre svakog sastavqawa aparata posebna se pa`wa obra}a na hvata~ jezgra jer pohaban ili slomqen hvata~ ne}e dovoqno ~vrsto uhvatiti jezgro, pa se moè dogoditi da jezgro ostane u bu{otini ili da ispadne iz cevi prilikom izvla~ewa kolone bu{a}eg pribora na povr{inu. U svakom slu~aju dogodi}e se havarija koja izaziva zastoj i gubitak jezgra ~ije je dobijawe svrha istra`nog bu{ewa.
3.6.2 Jezgrovawe dvostrukim cevima za jezgrovawe

Najve}i nedostatak jednostrukih cevi za jezgrovawe je {to cev rotira oko jezgra. Usled pritiska na bu{a}u krunu i istro{enosti pribora bu{a}a kolona se ~esto izvije i pri tom cev udara po jezgru. Ovo izaziva znatna o{te}ewa jezgra, wegovo razarawe, ~esto i zaglavu jezgra u cevi, a kod mek{ih stena i gubitak jezgra. Osim toga, jezgro je sve vreme izloèno dejstvu ispirnog fluida. Danas se u praksi skoro iskqu~ivo koriste dvostruke cevi. Jednostruke se koriste pri prolazu kroz povr{inski sloj raspadnute stene za ugradwu uvodne oblo`ne kolone. Dvostruke cevi mogu biti krute, kod kojih se i unutra{wa cev okre}e zajedno sa spoqnom i okretne, kod kojih unutra{wa cev miruje. Kod krutih jezgro je za{ti}eno od dejstva ispirnog fluida, a kod okretnih jezgro je za{ti}eno i od uticaja vibracija. U zavisnosti od toga da li se koriste tankorezne ili debelorezne krune i cevi mogu biti tankozidne i debelozidne. Postoji i specijalna konstrukcija cevi TT, koja se koristi sa tankoreznim krunama i novim modelima potpuno hidrauli~nih bu{ilica koje rade
58
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem sa velikim brojem obrtaja. Ove cevi se koriste za jezgrovawe u jako tvrdim i polomqenim stenskim formacijama. Na slici br. 3.28 pokazan je izgled dvostruke cevi, a na slici br. 3.29 je dat sklopni crte` dvostruke jezgrene cevi T2-46. U glavi ure|aja za jezgrovawe u~vr{}en je rukavac na koji su navu~eni kugli~ni leàjevi i zategnuti sigurnosnom navrtkom. Leàjevi su sme{teni u ku}i{te koje na dowem kraju ima urezan spoqni navoj i na koje se navr}e unutra{wa jezgrena cev. Spoqna jezgrena cev je navrnuta direktno na glavu. Prilikom bu{ewa jezgro ulazi u unutra{wu jezgrenu cev. Kugli~ni leàjevi na vretenu obezbe|uju da unutra{wa cev miruje dok spoqna rotira. Ispirni fluid prolazi kroz glavu jezgrenog aparata, kroz otvore na rukavcu, a potom izme|u spoqne i unutra{we jezgrene cevi dolazi do krune i vra}a se kroz bu{otinu izme|u spoqne jezgrene cevi i zida bu{otine. Ovim se postiè za{tita jezgra od ispirnog fluida i vibracija. Za vreme bu{ewa neophodno je konstantno pratiti parametre reìma bu{ewa, a naro~ito pritisak ispirnog fluida.
Slika br. 3.28 Izgled dvostruke cevi za jezgrovawe [24] 1-glava, 2-spoqna cev, 3-unutra{wa cev, 4-spojnica (pro{iriva~), 5-nastavak unutra{we cevi, 6-hvata~ jezgra, 7-ku}i{te hvata~a jezgra, 8-kruna
59
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.
Bu{a}a kruna Spojnica Ku}i{te hvata~a jezgra Hvata~ jezgra Produ`na cev Spoqna cev Unutra{wa cev Sigurnosna navrtka Ispira~ Ku}i{te leàjeva Leàjevi Odstojnik Umetnuti ispira~ Poklopac leàjeva Pode{avaju}i ispira~ Rukavac Glava Prstenasti osigura~
Slika br. 3.29 Sklop dvostruke cevi za jezgrovawe [24]
60
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Pri naglim i iznenadnim promenama reìma bu{ewa potrebno je pribor izvaditi iz bu{otine i utvrditi uzroke promene reìma. Pre svakog spu{tawa bu{a}eg pribora u bu{otinu potrebno je proveriti stawe jezgrenog aparata. Prolaze za isplaku treba o~istiti, treba proveriti ispravnost leàjeva i podmazati ih. Kod jezgrovawa dvostrukim cevima brojni su razlozi poreme}aja normalnog napredovawa, a naj~e{}e je to blokirawe jezgra u ku}i{tu hvata~a jezgra kada se jezgruju meke i polomqene stene. Tako|e, ~esto se doga|a da je unutra{wa cev kriva pa ne prihvata jezgro ili je pak cev napuwena, a daqi pritisak na slabo i slomqeno jezgro izaziva wegovu zaglavu u cevi (slika br. 3.30). Kada aparat za jezgrovawe nije adekvatno stabilizovan, kada aksijalno optere}ewe nije uskla|eno sa wegovom ~vrsto}om doga|a se da dolazi do izvijawa cevi i kontakta spoqne i unutra{we cevi, loma jezgra u unutra{woj cevi kao i wegove zaglave (slika br. 3.31).
[20]
Slika br. 3.30 Blokirawe jezgra u Slika br. 3.31 Neodgovaraju}a stabiunutra{woj cevi za jezgrovawe lizacija aparata za jezgrovawe [20]
61
3.6.3 Jezgrovawe dvostrukim cevima sa razdvojenom unutra{wom cevi

Aparat za jezgrovawe sa razdvojenom (uzdu` rase~enom) unutra{wom cevi (slika br. 3.32) je specijalne konstrukcije i koristi se kod jezgrovawa u slabim izlomqenim stenama kod kojih je veoma te{ko dobiti kompletno jezgro. Kao {to se vidi, unutra{wa cev je uzdu` rase~ena i ima spoqni navoj na oba kraja. Kada se obe polovine spoje, gorwi kraj se uvrne u spojnicu (14) na slici br. 3.33, a na dowi kraj ove cevi se navrne ku}i{te hvata~a jezgra (19). Po va|ewu jezgrenog aparata iz bu{otine jezgro se iz wega vadi zajedno sa unutra{wom cevi, koja kad se izdvoji iz sklopa moè biti rastavqena, a jezgro iz we sme{teno u odgovaraju}e leì{te.
Slika br. 3.32 Razdvojena unutra{wa jezgrena cev [24]
62
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.
Glava Adapter Ku}i{te leàjeva Sigurnosna navrtka Kugli~ni leàjevi Ispira~ Ispira~ Kugli~ni leàj Kugli~ni leàj Rukavac Pode{avaju}a spojnica Navrtka Kru`ni prsten Spojnica Mazalica Odstojnik Spoqna cev Razdvojena cev Ku}i{te hvata~a jezgra Hvata~ jezgra Kruna
Slika br. 3.33 Sklop dvostruke cevi za jezgrovawe sa razdvojenom unutra{wom cevi [24]
63
3.6.4 Jezgrovawe trostrukom cevi za jezgrovawe

Ure|aj za jezgrovawe sa trostrukom cevi je tako|e ure|aj specijalne konstrukcije, a postupak jezgrovawa je poznat pod nazivom Denison. Ovaj postupak se koristi za rad u veoma mekim stenama osetqivim na dejstvo isplake. Tre}a jezgrena cev u koju ulazi jezgro je naj~e{}e plasti~na, a kod nekih konstrukcija ure|aja ona je od ~elika, rase~ena uzdu` (split) i hromirana radi lak{eg izvla~ewa. Na slici br. 3.34 prikazan je izgled trostruke cevi sa osnovnim delovima. Ove jezgrene cevi se koriste u veoma tro{nim i raspucalim stenama i naro~ito u glinama sklonim bubrewu, tj. pove}awu zapremine u kontaktu sa vodom. Konstrukcija ove cevi obezbe|uje potpunu izolaciju od fluida za ispirawe, a {to se postiè produènom unutra{wom cevi koja se utiskuje u meku glinovitu stenu (slika br. 3.35). Ova cev je opremqena hvata~em jezgra posebne konstrukcije prilago|enom osobinama stene. Jezgro ulazi u tre}u, u ovom slu~aju plasti~nu cev i iz unutra{we cevi se vadi zajedno sa wom. êsto se doga|a, a kada se bu{i u glinovitim stenama sklonim bubrewu, da se jezgro sa tre}om cevi ne moè izvaditi iz unutra{we jezgrene cevi.
Slika br. 3.34 Izgled trostruke cevi za jezgrovawe sa plasti~nom cevi za prihvat jezgra [24]
64
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
Glava Osigura~ Ispira~ Kugli~ni leàj Adapter Kugli~ni leàjevi Ispira~i Rukavac Osigura~ Navrtka Unutra{wa cev Tre}a cev Spojnica Spoqna cev Spojnica Produèna spoqna cev Produèna unutra{wa cev Hvata~ jezgra Kruna za bu{ewe
Slika br. 3.35 Sklop trostruke cevi za jezgrovawe [24]
65
Slika br. 3.36 Istiskivawe razdvojene unutra{we cevi [24] U tom slu~aju unutra{wa cev se zajedno sa jezgrom izvla~i iz aparata za jezgrovawe a potom se spaja, preko adaptera za ru~nu pumpu pomo}u koje se plasti~na (tre}a) cev sa jezgrom istiskuje iz unutra{we cevi (slika br. 3.36). Istiskivawe plasti~ne cevi moè se, tako|e, obaviti i kori{}ewem pumpe za isplaku. Poznati svetski proizvo|a~ pribora i opreme za bu{ewe Craelius ima ~itavu lepezu trostrukih cevi za uzimawe uzoraka iz stena osetqivih na dejstvo isplake. Tako aparat za jezgrovawe GEOBOR moè da se primeni u tri razli~ite kombinacije, odnosno za tri metoda jezgrovawa. Prvi metod za jezgrovawe sredwe tvrdih stena prikazan je na slici br. 3.37. Kod ovog sistema koriste se skoro sve vrste kruna, dijamantske sa povr{inski postavqenim dijamantima, volframkarbidske, korborit i krune sa se~ivom od polikristala. Kruna je stepenasta, a kanali za ispirawe su sme{teni u telu krune.
66
1. Bu{a}a kruna 2. Ku}i{te hvata~a jezgra
Slika br. 3.37 Bu{a}a kruna za jezgrovawe u sredwe tvrdim stenama [32]
1. Pilot kruna 2. Pro{iriva~ 3. Ku}i{te hvata~a jezgra
Slika br. 3.38 Bu{a}a kruna za jezgrovawe u mekim stenama [32]
1. Pilot kruna 2. Pro{iriva~ 3. Ku}i{te hvata~a jezgra
Slika br. 3.39 Bu{a}a kruna za jezgrovawe u veoma mekim stenama osetqivim na isplaku [32] 67
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Drugi metod za jezgrovawe u mekim stenama prikazan je na slici br. 3.38. U ovom slu~aju koriste se iskqu~ivo volframkarbidske dvodelne krune. Kruna se sastoji od pilot krune i pro{iriva~a. Pilot kruna se nalazi 60 mm ispred pro{iriva~a. Fluid za ispirawe (isplaka) prolazi izme|u ova dva dela krune ~ime se obezbe|uje izolacija jezgra od isplake. Tre}i metod za jezgrovawe u veoma mekim formacijama izuzetno osetqivim na dejstvo isplake prikazan je na slici br. 3.39. Kruna je sli~na kao kod drugog metoda sa tom razlikom {to kod ove konstrukcije ku}i{te hvata~a jezgra prominira pilot krunu za 25 mm. Prilikom jezgrovawa ovaj deo ku}i{ta se utiskuje u stenu, formira jezgro i {titi ga od dejstva isplake.
3.6.5 Jezgrovawe obrnutim ispirawem

Jezgrovawe obrnutim ispirawem moè da se primeni kod istra`nog bu{ewa u jami, i to samo prilikom bu{ewa horizontalnih bu{otina i bu{otina koje se bu{e koso na vi{e. Kod ovog sistema bu{ewa isplaka se u bu{otinu upumpava kroz prstenasti prostor izme|u zida bu{otine i bu{a}e {ipke, a nazad se vra}a kroz bu{a}u {ipku nose}i pri tom jezgro. Ova metoda jezgrovawa moè da se koristi samo kod bu{ewa u ~vrstim i neispucalim stenama u kojima nema gubitaka ispirnog fluida. Postupak jezgrovawa obrnutim ispirawem se odvija na slede}i na~in: Izbu{i se po~etak bu{otine sa èqenim azimutom i odgovaraju}im pre~nikom, dovoqno duboko da se moè smestiti uvodna cev i da se izbegnu eventualne pukotine u steni uz konturu prostorije nastale minirawem; U ovako pripremqenu bu{otinu ugradi se uvodna cev. Neophodno je uvodnu cev dobro fiksirati u bu{otini i obezbediti dobru zaptivenost. To se moè posti}i wenom cementacijom primenom pakera specijalne konstrukcije (slika br. 3.40, pozicija 4); Zatim se na uvodnu cev ugradi ure|aj koji omogu}uje rotaciju i aksijalno pomerawe bu{a}ih {ipki uz dobru zaptivenost (podsklop sa pozicijama 5,6,7). Konstrukcija ovog ure|aja tako|e mora da ima prikqu~ak za crevo koje vodi od pumpe (1) za ispirni fluid, sa odgovaraju}im ventilima i ure|ajima za merewe i regulaciju pritiska (5).
68
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Tokom bu{ewa komadi jezgra no{eni ispirnim fluidom kroz bu{a}e {ipke (7) stiù do kavezaste spojnice (8) koja dozvoqava prolaz jezgra kroz otvore po svom obodu. Ova kavezasta spojnica svajom konstrukcijom mora da omogu}i nesmetano pra`wewe bu{a}ih {ipki od komada jezgra i povratne isplake uz obezbe|ivawe potrebne krutosti sistema i prenos obrtnog momenta i aksijalnog optere}ewa. Jezgra padaju na re{etku sa koje se uzimaju redom i slaù u pripremqene sanduke. Isplaka se vra}a u rezervoar isplake i ponovo, preko usisnog cevovoda i pumpe, upumpava u bu{otinu.
Slika br. 3.40 Jezgrovawe metodom obrnutog ispirawa [9] Prednost ovog postupka jezgrovawa je u tome {to se kolona bu{a}eg pribora ne vadi iz bu{otine i postupak bu{ewa je brì. Nedostatak je u ograni~enoj primeni ovog postupka u malom broju slu~ajeva i u neminovnom gubitku dela jezgra.
3.6.6 Jezgrovawe WIRE LINE postupkom

Prethodni (konvencionalni) postupci jezgrovawa podrazumevaju va|ewe kompletne kolone bu{a}eg pribora po zavr{etku intervala bu{ewa ~ija je duìna definisana duìnom cevi za jezgrovawe. Aparat za jezgrovawe ili cev, nalazi se na dnu kolone bu{a}ih {ipki. Kod dubokih bu{otina ovaj tehnolo{ki postupak izvla~ewa 69
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem kolone bu{a}eg pribora napoqe moè biti veoma dugotrajan. Metoda jezgrovawa wire line obezbe|uje da se posle zavr{enog intervala jezgrovawa iz bu{otine kroz spoqnu cev i bu{a}e {ipke na povr{inu izvla~i samo unutra{wa cev sa jezgrom. Spoqna cev sa krunom i kolonom bu{a}ih {ipki ostaje u bu{otini. Ovaj sistem jezgrovawa ima vi{e prednosti u odnosu na konvencionalni i on se danas sve vi{e koristi za jezgrovawe u svim stenskim sredinama.
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Kruna Hvata~ jezgra sa ku}i{tem Unutra{wa cev Spoqa{wa cev Bu{a}a {ipka Glava aparata za jezgrovawe
Slika br. 3.41 Op{ta {ema jezgrovawa wire line postupkom [9]
70
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Razvoj wire line postupka jezgrovawa po~iwe 1947. godine kada je firma Longyear proizvela prvi wire line aparat za jezgrovawe. Wire line cev je zapravo dvostruka cev specijalne konstrukcije. Prilikom jezgrovawa vadi se samo unutra{wa cev (slika br. 3.41). Da bi se ovo ostvarilo bu{a}e {ipke moraju biti velikog pre~nika, bliskog pre~niku bu{otine. Ova ~iwenica za posledicu ima mawe izvijawe kolone bu{a}eg pribora i ujedna~eniji reìm rada bu{a}e krune. To obezbe|uje mawe o{te}ewe zidova bu{otine bu{a}im {ipkama i duì radni vek bu{a}e krune. Malo rastojawe izme|u zidova bu{otine i bu{a}e {ipke zna~i da bu{a}e {ipke sluè i kao oblo`na kolona. Do sada je proizvedeno vi{e raznih wire line ure|aja za jezgrovawe od strane poznatih svetskih proizvo|a~a (Longyear, Boart, Christensen, Craelius) me|utim svi su oni funkcionalno identi~ni. Sklop aparata za jezgrovawe Longyear-ove Q serije prikazan je na slici br. 3.42. Osnovni delovi svake wire line cevi su: Hvata~ jezgra (33) koji mora da propu{ta jezgro u cev tokom bu{ewa, da ga ~vrsto uhvati prilikom kidawa jezgra, po{to se napuni cev, i da ga zadrì u cevi do wenog izno{ewa na povr{inu. Prsten zadrà~ (32) koji ima zadatak da spre~i da jezgro izgura hvata~ iz leì{ta i gurne ga u gorwi deo cevi. Stabilizator, centralizer (44) koji ima zadatak da unutra{wu jezgrenu cev drì u centru kako bi jezgro moglo nesmetano ulaziti u wu. Ukoliko je stabilizator pohaban i pro{iren ili ukoliko ga uop{te nema moè se dogoditi zaglava jezgra u cevi. Unutra{wa cev (30), koja prihvata nabu{eno jezgro i {titi ga od udara i isplake. Ona na oba kraja ima spoqni navoj. Svojim gorwim krajem ona je uvrnuta u glavu unutra{we cevi (18), a na dowem kraju je spojena sa ku}i{tem hvata~a (31). Izra|ena je od kvalitetnog visokolegiranog ~elika. Mazalica (19), koja sluì za podmazivawe leàjeva glave pre svakog spu{tawa cevi u bu{otinu. Kompresiona opruga (16), koja ima funkciju da prilikom kidawa jezgra prenese optere}ewe na krunu, tj. spoqnu cev. Osovina (11), koja omogu}ava rotaciju unutra{we cevi i povezuje je sa telom kanxi (9) u funkcionalnu celinu. Leàjevi (14, 20), koji imaju zadatak da omogu}e rotaciju unutra{we cevi.
71
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 30. 31. 32. 33. 40. 41. 42. 43. 44.
Kopqasta glava Ku}i{te kanxe Osovinica Opruga kanxe Kanxa Osovinica Nosa~ kanxe Osovinica Telo kanxe Matica Osovina komplet Sigurnosni ventil Podmeta~ Kugli~ni leàj Ku}i{te osovine Kompresiona opruga Matica za pode{avawe Glava unutra{we cevi Mazalica Nose}i leàj Unutra{wa cev Ku}i{te hvata~a jezgra Prsten zadrà~ Hvata~ jezgra Spojnica sa kanxama Spojnica adapter Nose}i prsten Spoqa{wa cev Stabilizator
Slika br. 3.42 Sklop wire line aparata za jezgrovawe [24] 72
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Sigurnosni ventil (12) je dvostruki gumeni prsten koji ima zadatak da signalizira zaglave jezgra, puwewe cevi i prestanak bu{ewa. Kada do|e do pove}anog pritiska na wih usled zaglave jezgra u hvata~u ili cevi, kada se napuni cev usled pove}anog pritiska, oni se {ire i zatvaraju prolaz isplake, a {to se registruje na manometru pumpe. Gumeni prstenovi se postavqaju na dva na~ina (slika br. 3.43). Pozicija (a) za meke stene sa gumenim prstenovima jedan do drugog i pozicija (b) za tvrde stene sa ~eli~nim podmeta~em izme|u wih. U zavisnosti od tipa aparata za jezgrovawe i ~vrsto}e stene koja se bu{i pode{ava se sila pri kojoj se prstenovi {ire i zatvaraju prolaz isplaci. Matica (10), koja sluì za pode{avawe zazora izme|u unutra{we cevi i krune. Kroz ovaj otvor prolazi isplaka i on se pode{ava prema vrsti stene koja se bu{i. Za meke stene on je mawi i iznosi oko 1,5 mm, a za tvrde stene moè biti 3 mm pa i vi{e. Nose}i prsten (42), koji sluì da se na wega naslawa kompletna konstrukcija unutra{we cevi za vreme bu{ewa preko takozvanih ramena. Telo kanxe (9), koje nosi kanxu (bravu) i spaja je sa osovinom, odnosno unutra{wom cevi. Kanxa (brava) (5) je veoma vaàn deo aparata koji ima funkciju da unutra{wu cev, kada se po spu{tawu u spoqnu cev osloni ramenima na nose}i prsten, fiksira. Tokom spu{tawa unutra{we cevi u spoqnu cev za jezgrovawe, kanxe su uvu~ene. Kada je pozicionirana u radni poloàj, kanxe se otvore, zabrave unutra{wu cev i spre~avaju da je jezgro ne izgura iz leì{ta. Tokom bu{ewa gorwi deo aparata za jezgrovawe sa osovinom (11) rotira zajedno sa spoqnom cevi. Pri tome dowi deo, odnosno unutra{wa cev miruje. Spojnica adapter (41), koja sluì da se na wu zabrave kanxe i spoje aparat za jezgrovawe sa spoqnom cevi. Po obodu spojnice adaptera naj~e{}e je navarena tvrda legura koja ~uva spoqnu cev od prekomernog habawa i stabilizuje aparat u radu. Spoqa{wa cev (43), koja sluì da se u wu smesti unutra{wa cev kako bi na krunu mogla da prenese obrtni momenat i aksijalno optere}ewe. Gorwim krajem je povezana sa spojnicom adapterom, a na wen dowi kraj navr}e se spojnica krune (pro{iriva~).
73
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Kopqasta glava (1), koja sluì da se za wu zaka~i izvlaka~ (overshot) prilikom va|ewa unutra{we cevi sa jezgrom.
Slika br. 3.43 Poloàj gumenih prstenova [9] Izvlaka~ unutra{we cevi (slika br. 3.44), je sastavni deo aparata za jezgrovawe. On ima funkciju da se po zavr{enom bu{ewu odre|enog intervala, odnosno po puwewu cevi spusti u bu{otinu kroz bu{a}e {ipke oka~en o ~eli~no uè, da se svojim kanxama zaka~i za kopqastu glavu unutra{we jezgrene cevi i da je povu~e, odbravi i iznese na povr{inu. U nekim slu~ajevima izvlaka~ sluì i za spu{tawe cevi u bu{otinu. Po puwewu cevi iskqu~uje se rotacija, posmak kolone bu{a}eg pribora i cirkulacija isplake. Potom se kompletna kolona bu{a}eg pribora povla~i navi{e. Hvata~ steè jezgro i unutra{wa cev se, zahvaquju}i opruzi (16) (slika br. 3.42), spu{ta naniè i ku}i{tem hvata~a se oslawa na bu{a}u krunu. Ovim se optere}ewe prilikom kidawa jezgra sa unutra{we prenosi na spoqnu cev. Po kidawu jezgra kompletna kolona bu{a}eg pribora se izvla~i dok prvi spoj bu{a}ih {ipki ne iza|e iznad zadrà~a bu{a}ih {ipki. Potom se odvrne zadwa {ipka i kroz kolonu bu{a}ih {ipki se spu{ta izvlaka~ unutra{we cevi oka~en o ~eli~no uè. Kada se spusti do dna izvlaka~ se kanxama zaka~i za kopqastu glavu. Povla~ewem navi{e unutra{wa cev se odbravi i namotavawem uèta na vitao bu{ilice iznosi se na povr{inu. Aparat za jezgrovawe se zatim rasklapa, iz wega se izvla~i jezgro a potom se vr{i kontrola svih vitalnih delova i wegovo podmazivawe. Pregled i kompletirawe aparata moè da potraje, pogotovu ako ima o{te}enih delova koje treba 74
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem zameniti. Za to vreme ne odràva se cirkulacija isplake i nema rotacije bu{a}eg pribora. Da ne bi do{lo do taloèwa nabu{enih ~estica i zaglave pribora teì se maksimalnom skra}ewu ovog vremena. Iz tog razloga naj~e{}e se radi sa dva aparata. Dok je jedan u radu drugi se pregleda, podmazuje i kompletira kako bi bio spreman za spu{tawe odmah po va|ewu onog koji je u radu. Kompletna kolona bu{a}eg pribora se vadi na povr{inu samo u slu~aju havarija i radi zamene bu{a}e krune usled istro{enosti ili promene radne sredine.
Delovi izvlaka~a
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
Steznik za uè êli~no uè Alka za vezivawe uèta Obrtna glava Nose}i leàj Matica Osigura~ matice Zaptivka Telo Glava izvlaka~a Kompresiona opruga Klin Kanxa izvlaka~a
Slika br. 3.44 Izvlaka~ unutra{we cevi [24] 75
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem Na slici br. 3.45 prikazana je konstrukcija jezgrene cevi Atlas Copco Xsafe Wireline size B (60 mm). Sa navedene skice moè se uo~iti velika sli~nost ovog aparata za jezgrovawe sa prethodno pokazanim. Razlika je u nekim konstruktivnim detaqima, a sam aparat je funkcionalno identi~an sa svim ostalim. Ovaj ure|aj za jezgrovawe je opremqen sa dve vrste izvlaka~a unutra{we cevi. Na slici br. 3.47 prikazan je izvlaka~ koji se koristi kod bu{otina koje se bu{e naniè. Na slici br. 3.48 prikazan je izvlaka~ koji se koristi kod bu{otina koje se bu{e horizontalno i navi{e u jamama. Za razliku od prethodne, ova konstrukcija na svom telu ima dva gumena prstena (piston packing) koji tesno naleù na unutra{we zidove bu{a}ih {ipki i izvlaka~ pretvaraju u klip. Izvlaka~ se koristi zajedno sa dodatkom prikazanim na slici br. 3.46 koji se navrne na zadwu bu{a}u {ipku po{to se u wu ubaci izvlaka~. Potom se na dodatak zaka~i potisno crevo pumpe za isplaku. Isplaka gura izvlaka~ (klip) dok ne udari u kopqastu glavu unutra{we cevi i ne zaka~i se za wu. Postupak izvla~ewa unutra{we cevi je identi~an kao i kod vertikalnih bu{otina. Unutra{wa cev se, tako|e, u radni poloàj u spoqnoj cevi transportuje isplakom uz pomo} pomenutog dodatka.
Slika br. 3.45 Wire line aparat za jezgrovawe [32]
76
Slika br. 3.46 Dodatak za transport izvlaka~a kod horizontalnih i bu{otina koje se bu{e navi{e [32]
Slika br. 3.47 Izvlaka~ za bu{otine koje se bu{e naniè [32]
Slika br. 3.48 Izvlaka~ za bu{otine koje se bu{e horizontalno ili navi{e [32]
77
3.6.7 Jezgrovawe ure|ajem za orijentaciju jezgra

Za utvr|ivawe elemenata pada (ugla pada, pravca pada) pukotina u nabu{enom jezgru neophodan uslov je da jezgro bude orijentisano. Orijentacija podrazumeva da komad jezgra izva|en na povr{inu prate podaci o uglu pada ose bu{otine (jezgra) u tom intervalu i o pravcu pada, odnosno o azimutu ravni bu{ewa u tom intervalu. Na osnovu ovih podataka jezgro se na povr{ini u posebnom ure|aju moè dovesti u poloàj koji je zauzimalo u prirodnom okruèwu. Aparati nameweni za ovu vrstu jezgrovawa veoma su sli~ni uobi~ajenim. Dowi deo cevi prikazan je na slici br. 3.50. Razlika je u tome {to je sa hvata~em jezgra spregnut i ure|aj za obeleàvawe jezgra prikazan na slici br. 3.49. Radi se o specijalnim noèvima koji prilikom ulaska jezgra u unutra{wu jezgrenu cev na wemu urezuju naj~e{}e tri uzdu`ne brazde (slika br. 3.51).
Slika br. 3.49 Peta sa noèvima [10]
Slika br. 3.50 Cev za orijentaciju jezgra [10]
78
Slika br. 3.51 Jezgro sa urezanim brazdama [10]
Slika br. 3.52 Snimak kompasa [10] 79
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem U gorwem delu unutra{we cevi koji je od nemagneti~nog materijala sme{ten je kompas sa kamerom. Cev je tako pode{ena, odnosno noèvi su tako sme{teni da se ta~no zna wihov poloàj. Unutra{wa cev tokom jezgrovawa miruje. Kamera se podesi da tokom jezgrovawa snima kompas u odre|enim vremenskim intervalima. Sa tih snimaka kompasa mogu se o~itati svi podaci neophodni za orijentaciju jezgra (slika br. 3.52). Ovakvo jezgro se na povr{ini sme{ta u ure|aj poznat pod imenom goniometar (slika br. 3.53). U wemu se jezgro moè dovesti u poloàj koji je imalo u prirodnom okruèwu, na osnovu snimaka kamere i uzdu`nih brazdi na jezgru ~iji je azimut poznat. Brazde se u jezgro utiskuju pre bilo kakvog wegovog pomerawa dok je ono jo{ povezano sa okolnom stenom. Potom se na istom ure|aju mogu utvrditi stvarni elementi pada identifikovanih pukotina.
Slika br. 3.53 Prikaz goniometra [10] 80
4. Fluidi za ispirawe
Bu{ewe se izvodi uz ispirawe bu{otine sa vodom ili ~e{}e, posebnim ispirnim fluidom - isplakom (disperznim sistemom vode i koloidalne gline - bentonita). Osnovna svrha ispirawa bu{otine je: î{}ewe dna bu{otine od nabu{enih ~estica stene i wihovo izno{ewe na povr{inu; Hla|ewe i podmazivawe bu{a}e krune odnosno dleta; Spre~avawe zaru{avawa zidova bu{otine. Za ispirawe bu{otine primewuju se slede}a dva metoda ispirawa: Ispirawe direktnom cirkulacijom Fluid za ispirawe se upumpava u bu{a}e {ipke, izme|u jezgra i jezgrene cevi (pri jezgrovawu) i kroz otvore na kruni za jezgrovawe ili dletu izbija na dno bu{otine. Zatim se prstenastim prostorom izme|u bu{a}ih {ipki i zidova bu{otine vra}a na povr{inu nose}i nabu{ene ~estice. Ovo je metod koji se naj~e{}e koristi pri istra`nom bu{ewu (slika br. 4.1 a).
Slika br. 4.1 Cirkulacija ispirnog fluida u kanalu bu{otine [3]
Fluidi za ispirawe Ispirawe indirektnom cirkulacijom Ovim metodom fluid za ispirawe se upumpava u prstenasti prostor izme|u bu{a}ih {ipki i zidova bu{otine, ulazi u otvore na dletu, (izme|u jezgra i jezgrene cevi - pri jezgrovawu), i kroz bu{a}e {ipke struji ka povr{ini. Ovaj na~in bu{ewa omogu}ava maksimalno dobijawe uzoraka iz nabu{ene formacije u zonama gubitka cirkulacije a uzorci ne dolaze u kontakt sa zidovima bu{otine (slika br. 4.1 b).
4.1 Podela fluida za ispirawe

Termin fluid za ispirawe obuhvata sve fluide koji se koriste u procesu bu{ewa odnosno ispirawa bu{otine. Isplaka je suspenzija ~vrstih ~estica u te~noj fazi. A te~na faza moè biti voda, nafta ili wihova me{avina (emulzija). ^vrste ~estice mogu biti inertne, kao nabu{ene ~estice stena ili reaktivne - kao gline koje uti~u na karakteristike isplake. Hemijski aditivi se dodaju fluidu radi regulisawa reolo{kih i filtracionih osobina. Postoje razli~ite klasifikacije tipova fluida za ispirawe, a naj~e{}e se vr{e prema wihovoj glavnoj komponenti, a to su: voda (slatka i slana); nafta; gas. Sve fluide za ispirawe moèmo podeliti na: 1) fluide na bazi vode koji sadrè: vodu sa koncentracijom elektrolita mawom od 10 g/l, glinu iz slojeva kroz koje se bu{i ili bentonit, mineralne ili organske razre|iva~e, prema potrebi organske koloide (skrob, karboksimetilceluloza, polimeri). 2) fluide na bazi slane vode koji sadrè: vodu ~ija je koncentracija elektrolita ve}a od 10 g/l, mineralne koloide, organske koloide, prema potrebi mineralne ili organske razre|iva~e. Dele se na: zasi}ene slane isplake, isplake na bazi morske vode.
82
Fluidi za ispirawe 3) fluide na bazi nafte (uqno emulzione) sa kontinuiranom uqnom fazom gde koli~ina vode odre|uje tip. Dele se na: isplake na bazi uqa, sa dispergovanom vodenom fazom u malom zapreminskom procentu (3-5%), inverzne emulzione isplake (voda u uqu), sa vodenom disperznom fazom od 50% ili ve}em zapreminskom procentu uz primenu aditiva za stabilizovawe sistema. Uqne isplake se koriste za za{titu produktivnih slojeva, bu{ewe slojeva rastvorqivih u vodi, spre~avawe zaglavqivawa alata, osloba|awe zaglavqenog bu{a}eg alata i sl. 4) specijalne fluide Ne pripadaju ni jednoj pomenutoj kategoriji i to su aerizovani fluidi (isplaka, voda), vazduh (gas) i pena. Ovi fluidi se koriste za re{avawe specifi~nih problema bu{ewa, kao na primer bu{ewe u uslovima gubitka ispirnog fluida ili bubrewa nabu{enih slojeva itd.
4.2 Materijali za izradu i obradu isplake

Osnovne sirovine za izradu isplake su glina i voda. Gline su mineralni koloidi prisutni u isplaci, koje stvaraju suspenziju u vodi, ~ine glavni element isplake i uti~u na reolo{ke i filtracione osobine isplake. Gline spadaju u grupu sedimentnih stena, a sastoje se iz submikroskopskih minerala glina i raznih primesa. Ti minerali su naj~e{}e alumosilikati sa listi}astom strukturom, a veli~ina ~estica je ispod 5 m. Me|u mineralima glina najva`niji su kaolinit, hidroliskuni (ilit), monmorilonit (bentonit - koji je nastao promenom vulkanskog pepela-tufova) i drugi alumosilikati. Pored toga gline sadrè i okside alkalnih i zemnoalkalnih metala Li, Na, K, Ca, Mg i Ba. Wihova kristalna re{etka je takva da ima naizmeni~no pore|ane molekule SiO2, Al2O3 i H2O tj. tetraedar (SiO2) - oktaedar (Al2O3) - tetraedar (SiO2). Minerali se sastoje od listi}a koji u suspenziji predstavqaju veliku povr{inu za kontakt sa vodom. Kao posledicu takve strukture, gline imaju odre|ene plasti~ne i adsorpcijske osobine u odnosu na vodu. Minerali gline u dodiru sa
83
Fluidi za ispirawe vodom postaju plasti~ni i bubre. U vezi sa sadràjem pomenutih oksida je stepen disperzije i bubrewa gline. Dvovalentni katjoni Ca++ i Mg++ pove}avaju sile privla~ewa izme|u listi}a i na taj na~in smawuju vodenu oblogu. Jednovalentni katjoni Na+ i Li+, dovode do smawivawa sila izme|u listi}a (glina se raspada - disperguje u ve}i broj sitnih ~estica). Bubrewe koje mewa reolo{ke karakteristike suspenzije gline, posebno bentonita u vodi, tako|e mewa strukturu molekula.
Slika br. 4.2 Uzajamni uticaj monmorilonita i vode [22] Uobi~ajeno je kori{}ewe industrijski pripremqene gline tzv. bentonita (ime dobio po gradi}u Fort Benton u Vajomingu gde je otkriven). Prirodni bentoniti sadrè kalcijum, a sposobnost bubrewa se veoma pove}ava ako se kalcijum zameni natrijumom, tako da su komercijalne bentonitske gline aktivirane hemijskom obradom sa Na2CO3. Voda koja se koristi za izradu isplake ne sme sadràti ve}e koli~ine soli Ca++ i Mg++ (tzv. tvrda voda) zbog nepovoqnog uticaja na koloidne osobine suspenzije (smawuje bubrewe gline) i efekat hemijskih aditiva. Dodatkom NaOH (kausti~ne sode) ili Na2CO3 (kalcinirane sode) istaloì}e se Ca++ i Mg++. Voda se javqa kao: slobodna ili apsorbovana voda; znatna koli~ina vode moè u}i izme|u listi}a ili ~estica i ima ulogu pri bubrewu glina; vezana voda, pri ~emu se razlikuje adsorbovana i zeolitska (me|ulisti~na voda) koja prodire u re{etku kristala i pove}ava razmak. Isplake na osnovi vode su koloidne suspenzije koje sadrè mineralne i organske koloide. 84
Fluidi za ispirawe Koloidi su organski ili mineralni makromolekuli sa jakim afinitetom prema sredini u kojoj su dispergovani. Oni u te~nosti prema kojoj imaju afinitet ne stvaraju pravi rastvor ve} sol ili gel, a pseudorastvori imaju neke specifi~nosti (reolo{ke, bubrewe, adsorpcija i elektri~ne osobine). Gline koje se koriste za isplaku sa slanom vodom - atapulgiti, imaju igli~astu strukturu koja uti~e na slabiju kontrolu filtracije. Dodaci isplaci za smawewe filtracije su organski koloidi koji sekundarno uti~u i na pove}awe reolo{kih vrednosti - skrob, karboksimetilceluloza (CMC) i polimeri. Za kontrolu viskoziteta koriste se razre|iva~i i deflokulanti koji ujedno reguli{u gel isplake. Razre|iva~i poboq{avaju koloidno stawe isplake, wenu stabilnost i za{ti}uju koloide prisutne u isplaci, oni se dele na mineralne i organske. Mineralni razre|iva~i su kompleksni fosfati (wihova primena je ograni~ena na isplake sa temperaturom do 60C, jer su nestabilni na vi{im temperaturama). Organski razre|iva~i su tanini, lignin, derivati lignina i neki sinteti~ki polimeri. Naj~e{}e se koriste lignosulfonati i to ferohromlignosulfonat. On se pona{a kao razre|iva~ (u malim koncentracijama) a inhibitor bubrewa glina i aditiv za kontrolu filtracije (u vi{im koncentracijama). Kada je potrebna gustina isplake ve}a od 1300 kg/m3 (za pove}awe protivpritiska na zidove bu{otine radi spre~avawa prodora podzemnih voda, nafte ili gasa, kao i zaru{avawa bu{otine) to se postiè dodavawem oteìva~a, fino mlevenih nerastvornih materija koje pove}avaju gustinu isplake a ne uti~u negativno na ostale osobine. To mogu biti: - barit (BaSO4) - hematit (Fe2O3) - galenit (PbS) - kre~wak (CaCO3) 4200 - 4400 kg/m3 4900 - 5300 kg/m3 6800 - 7000 kg/m3 2700 kg/m3
Hemikalije za obradu isplake

Kausti~na soda - NaOH - pove}ava pH i poboq{ava efikasnosti organskih materijala (razre|iva~a i aditiva za kontrolu filtracije). - pove}ava izda{nost glina 85
Fluidi za ispirawe - smawuje rastvorqivost nekih kalcijumovih soli - taloì kalcijum Kalcinirana soda - Na2CO3 - pove}ava izda{nost glina - vr{i taloèwe kalcijuma Ga{eni kre~ - Ca(OH)2 - pove}ava viskozitet - za izradu kre~ne isplake - za uklawawe bikarbonata iz isplake zaga|ene sa CO2 - da se u~ine te~nim neke zasi}ene slane isplake Natrijum bikarbonat - NaHCO3 - koristi se pri bu{ewu cementnih ~epova, spre~ava zaga|ewe isplake jer taloì kalcijum iz cementa Kalcijum sulfat - CaSO4 - koristi se za izradu isplake na bazi gipsa, jer kalcijumovi joni iz rastvorenog gipsa spre~avaju bubrewe nabu{enih glina So - NaCl - koristi se za izradu zasi}enih slanih isplaka
Specijalni materijali za isplaku

Baktericidi Spre~avaju tj. zaustavqaju fermentaciju organskih koloida (skrob itd.) u okolini gde postoje bakterije. Otpewiva~i Ubrzavaju degazaciju isplake, povr{inski aktivne materije.
npr.
vi{i
alkoholi
Odglavqiva~i Kod zaglave alata, sa naftom se dodaju i povr{inski aktivne materije koje priawaju uz metalne delove smawuju}i povr{inu dodira. Materijali za smawewe trewa Podmazuju i smawuju o{te}ewe dleta i kolone bu{a}ih {ipki, npr. grafit u prahu.
86
Fluidi za ispirawe
Inhibitori korozije Smawuju korozivno dejstvo na metal, isplaka koje imaju pH niì od 10. Zaptivni materijali Gubitak ispirnog fluida pri bu{ewu kroz propusne slojeve se spre~ava dodavawem zaptivnih materijala, ~ija je funkcija da ispune i zatvore pukotine. Ovi materijali se dele na: vlaknaste, listi}aste i zrnaste.
4.3 Izrada isplake

Prirodna (po~etna) isplaka je na bazi glina koje ulaze u isplaku kao nabu{ene ~vrste ~estice iz formacije. Bu{ewe se po~iwe sa ~istom vodom dok se isplaka stvara sama prolaskom kroz glinovite slojeve. Ova isplaka se upotrebqava pri lakim uslovima rada u plitkim bu{otinama i poznatim formacijama. U toku bu{ewa kroz formacije koji ne sadrè glinene sastojke isplaka gubi svoju koloidalnost i glinene ~estice usled glinizacije zidova bu{otine. Koli~ina gline koja je potrebna za pripremu jedini~ne zapremine isplake odre|ene viskoznosti zavisi od disperzije gline. Zapreminska izda{nost je broj kubnih metara isplake odre|ene viskoznosti (15 mPas) koji se mogu dobiti od jedne tone gline (bentonita). Potrebna zapremina gline za izradu 1 m3 isplake moè se izra~unati na slede}i na~in: v Vg = i (m3) g v Masa gline potrebne za pripremu 1 m3 isplake moè se izra~unati na slede}i na~in:
q = Vg g
(kg)
gde je: g - gustina gline (sredwa vrednost 2400 kg/m3) 87
Fluidi za ispirawe
v - gustina vode (1000 kg/m3) i - gustina isplake, kg/m3 Zapremina isplake potrebne za izradu odre|ene bu{otine moè se izra~unati na slede}i na~in:
V = Vb + Vr + Vl
(m3)
gde je: Vb- zapremina bu{otine, m3 Vr- zapremina rezervoara, m3 Vl -gubitak isplake u bu{otini, m3 (zavisi od propusnosti stena kroz koje se bu{i) Masa gline potrebne za izradu bu{otine moè se izra~unati na slede}i na~in:
Q = qV
(kg)
gde je: q - masa gline potrebne za pripremu 1 m3 isplake, kg V - zapremina isplake potrebne za izradu bu{otine, m3 Kvalitet i osobine isplake se prilago|avaju u zavisnosti od slojeva kroz koje se bu{i (tj. wihovog mineralo{kog sastava) i dubine (pritiska koji u wemu vlada). Isplaka svojim osobinama treba da doprinese brzom i nesmetanom napredovawu bu{ewa, sigurnosti, spre~avawu te{ko}a kao {to su zaglave i lomovi alata i izvo|ewe ostalih operacija u kanalu bu{otine.
4.4 Funkcije fluida za ispirawe pri bu{ewu

U procesu bu{ewa fluid za ispirawe kao tehnolo{ka te~nost ima veliki broj funkcija od kojih su najva`nije:
Uklawawe nabu{enih ~estica sa dna bu{otine i wihovo izno{ewe na povr{inu

Ovo je primarna i najva`nija funkcija isplake u procesu bu{ewa. Ispirni fluid uklawa nabu{ene ~estice sa dna bu{otine i iznosi ih na povr{inu. Brzina uzlazne struje ispirnog fluida, treba 88
Fluidi za ispirawe da je ve}a od brzine taloèwa ~estica u fluidu, u protivnom krupne ~estice }e se nakupiti na dnu bu{otine gde }e biti izloèni dodatnom razarawu dletom i efikasnost bu{ewa }e se usled toga smawiti. Kada se cirkulacija fluida prekine, krhotine skupqene u dowem delu bu{otine mogu se istaloìti oko jezgrene cevi i prouzrokovati wenu zaglavu u bu{otini. Uzlazna brzina te~nosti (v) treba da neutrali{e brzinu taloèwa ~estica (u), i omogu}i wihovo izno{ewe na povr{inu (slika br. 4.3). v = m (u + c ) (m/s) m je koeficijent korekcije zbog neuniformnosti uzlazne struje fluida u prstenastom prostoru usled trewa fluida o spoqnu povr{inu bu{a}eg alata i zidove bu{otine (m = 1,2 do 1,3).
Slika br. 4.3 Tok fluida za ispirawe u kanalu bu{otine [3] Brzina taloèwa nabu{enih ~estica varira sa veli~inom ~estica, wihovom gustinom i karakteristikama fluida za ispirawe. Uzlazna brzina fluida u prstenastom me|uprostoru zavisi od pre~nika bu{otine, dimenzija bu{a}eg alata, stawa bu{otine i kapaciteta pumpe. Ona treba da iznosi pri bu{ewu sa dletima 0,6 0,8 m/s a pri jezgrovawu 0,25 - 0,30 m/s. Prevelika brzina razara zidove bu{otine odnosno oteàva dobijawe neo{te}enog jezgra dok mala brzina izaziva nedovoqno izno{ewe krhotina. Ako kapacitet pumpe nije dovoqan da obezbedi potrebnu uzlaznu brzinu, tada se koriste dve pumpe a ako druga pumpa nije 89
Fluidi za ispirawe dostupna, iznad aparata za jezgrovawe se postavqa sediment cev, otvorena sa gorwe strane, za sakupqawe krupnih nabu{enih ~estica koje se ne mogu izneti do povr{ine. Koli~ina fluida u cirkulaciji zavisi od pre~nika bu{otine i bu{a}ih {ipki, veli~ine nabu{enih krhotina i gustine stenskog materijala. Transportni kapacitet ispirnog fluida zavisi od slede}ih faktora: gustine i viskoziteta fluida, dimenzija i oblika nabu{enih ~estica, rotacije bu{a}eg pribora i odnosa gustine ~estica stene prema gustini ispirnog fluida.
Hla|ewe i podmazivawe pribora za bu{ewe i krune

Toplota koja se stvara mehani~kim radom krune na dnu (prilikom dislokacije stene), usled rotacije alata i trewa o zid bu{otine i od temperature slojeva (geotermski gradijent) moè izazvati o{te}ewe, deformisati bu{a}i pribor i krunu. Fluid svojim kontinuiranim strujawem kroz dleto i alat odvodi i prenosi ovu toplotu na povr{inu. Efekat podmazivawa zavisi od tipa ispirnog fluida. Svojim koloidnim sastavom isplaka (posebno emulziona) doprinosi smawewu trewa i spre~ava prekomerno stvarawe toplote. U tu svrhu koriste se razli~iti dodaci - aditivi koji, posebno kod dubokih bu{otina i onih sa velikom devijacijom, produàvaju vek trajawa alata.
Spre~avawe zaru{avawa zidova bu{otine

Ispirni fluid treba da ima takva fizi~ko-hemijska svojstva koja }e osigurati da pre~nik bu{otine bude jednak pre~niku krune (dleta). a) Ispirni fluid svojim hidrostati~kim pritiskom stabilizuje zidove bu{otine tj. neutrali{e (geomehani~ki) pritisak formacije i spre~ava pomerawe - odlamawe nestabilnih (slabovezanih) delova iz zida bu{otine, {to se postiè odgovaraju}om gustinom fluida. b) Pojedine stene kao {to su gline, glinoviti lapori, {kriqci u prisustvu vode bubre i na taj na~in suàvaju kanal bu{otine {to moè dovesti do pove}awa torzije pri rotaciji bu{a}eg pribora i wegove zaglave. U ciqu spre~avawa ovih pojava vr{i se obrada sa Ca(OH)2 i tako disocirani joni Ca u H2O spre~avaju bubrewe glina i pojave deformacija kanala bu{otine. v) Glinene ~estice iz suspenzije na propusnim i poroznim delovima kanala bu{otine formiraju glinenu oblogu koja nastaje filtracijom teku}e faze u propusnu formaciju i tako spre~avaju 90
Fluidi za ispirawe daqe prodirawe slobodne vode iz isplake u sloj. Formirawe glinene obloge spre~ava zaru{avawe nekonsolidovanih i nestabilnih formacija usled vlaèwa.
Kontrolisawe slojnog pritiska

U toku bu{ewa ispirni fluid treba da obezbedi dovoqan hidrostati~ki pritisak kako bi se neutralisao pritisak formacije i spre~io eventualni prodor slojnih fluida (vode, gasa ili nafte) u kanal bu{otine odnosno omogu}ilo sigurno i nesmetano bu{ewe kroz slojeve. Reguli{e se gustinom isplake tako da stub ispirnog fluida ima ve}i pritisak od pritiska formacije (Ph>Pf). Hidrostati~ki pritisak dat je jedna~inom:
Ph = g a H i
gde je: ga- gravitacijsko ubrzawe, 9,81 m/s2 H - dubina bu{otine, m i - gustina fluida, kg/m3
(Pa)
Zadràvawe nabu{enih ~estica i materija za oteàvawe prilikom prekida cirkulacije

Ispirni fluid ~estice koje iznosi za vreme cirkulacije treba da zadrì u sebi kod prekida cirkulacije. Pri stajawu isplaka prelazi u gel stawe i nabu{eni stenski materijal ostaje nepokretan u isplaci i ne taloì se na dnu. Ponovnim pokretawem isplake gel se razbija i isplaka postaje te~na (prelazi u sol stawe). Ispirni fluid osim zadràvawa ~estica za vreme prekida cirkulacije, mora omogu}iti wihovo izdvajawe na povr{ini. Izdvajawe krupnijih ~estica se obavqa na vibracionim sitima a sitnije se kasnije usled gravitacije taloè u kanalima i talo`nom rezervoaru.
Spre~avawe korozije pribora za bu{ewe

Slojni fluidi (slane vode, CO2 i H2S) mogu imati veoma izraèno korozivno dejstvo na celokupnu opremu u bu{otini. Korozivnost se moè eliminisati pove}avawem pH vrednosti isplake ili dodatkom inhibitora korozije i na taj na~in za{titi pribor i za{titne cevi u bu{otini.
91
Fluidi za ispirawe
Obezbe|ivawe maksimuma informacija o nabu{enim slojevima

Interpretacija profila nabu{enih slojeva i podaci o fluidima u slojevima dobijaju se na osnovu iznetih ~estica i jezgra. Odgovaraju}i ispirni fluid omogu}ava veliki procenat uzimawa jezgra {to je od velike va`nosti kod rudarsko-geolo{kih istra`nih radova, za dobijawe maksimuma informacija o naslagama korisnih mineralnih supstanci. Ispuwavawe ovih funkcija zavisi od razli~itih osobina ispirnog fluida i neki kompromisi su ~esto neophodni. Na karakteristike fluida za ispirawe uti~e i oprema za bu{ewe koja se koristi. Redovno i kompletno ispitivawe je bitno za kontrolu osobina fluida a interpretacija rezultata ovih ispitivawa je va`na za uspeh bu{ewa.
4.5 Osobine ispirnih fluida i ispitivawe

Razli~ite osobine ispirnih fluida se mere kao indikacija wihovog delovawa u bu{otini. Metode merewa ovih osobina su propisane tzv. standardnom procedurom za ispitivawe ispirnih fluida. Ove procedure se revidiraju i pro{iruju periodi~no uz prihvatawe novih testova. Osobine ~ija ispitivawa se uobi~ajeno izvode su: gustina, viskozitet, filtracija, gel, pH vrednost itd.
4.5.1 Gustina
Gustina je definisana odnosom jedinice mase (m) i zapremine (V) materije pod odre|enim pritiskom i temperaturom, a izraàva se u kg/m3. Merewe gustine fluida je neophodno za odre|ivawe: sadràja gline u fluidu, sadràja taloga u fluidu (radi spre~avawa zamuqivawa bu{otine) i hidrostati~kog pritiska Pf koji vr{i fluid za ispirawe na zidove bu{otine. Gustina fluida za bu{ewe, je u rasponu 1080 - 1300 kg/m3 za konvencionalne glinovite isplake, od 700 do 900 kg/m3 za aerizovane fluide i od 1300 do 2300 kg/m3 za oteàne isplake (sa dodatkom
92
Fluidi za ispirawe barita ili drugih oteìva~a), zavisno od potrebnog hidrostati~kog pritiska u bu{otini.
Oteàvawe isplake
Pre oteàvawa isplake odre|uje se koli~ina materijala za ovu svrhu (naj~e{}e barita) koja je potrebna po jedinici zapremine isplake. Potrebna koli~ina oteìva~a se izra~unava jedna~inom:
Q ot = V ot
2 1 ot 2
(kg)
gde je: V - zapremina isplake koju treba oteàti, m3 2- potrebna gustina isplake, kg/m3 1- po~etna gustina isplake, kg/m3 ot-gustina materijala za oteàvawe, kg/m3
Smawewe gustine
U odre|enim uslovima je potrebno smawiti gustinu isplake {to se postiè dodavawem vode, nafte ili lak{e isplake. Zapremina fluida za olak{avawe koji treba dodati isplaci (po m3) je:
V= 1 2 2 f
(m3)
gde je: 1- po~etna gustina fluida, kg/m3 2- èqena gustina fluida, kg/m3 f- gustina fluida koji se dodaje, kg/m3
Merewe gustine
Gustina isplake se najbrè i najjednostavnije odre|uje vagom za isplaku. Vaga za isplaku je jednostavne konstrukcije. Prilago|ena je za terensku upotrebu sa dovoqnom ta~no{}u merewa. Sastoji se od postoqa sa leì{tem i dvokrake poluge sa posudom, poklopcem, libelom, kliza~em i protivtegom. Na jednom kraku poluge nalazi se posuda odre|ene zapremine, na suprotnom kraju je protivteg.
93
Fluidi za ispirawe
Slika br. 4.4 Vaga za merewe gustine isplake [23] Na ba`darenom kraku poluge nalazi se skala za o~itavawe s rasponom: 0,72 - 2,88 kg/dm3. Postupak pri merewu se sastoji od slede}ih radwi: skidawe poklopca i puwewe posude isplakom; pa`qivo stavqawe poklopca na posudu, uz lagano okretawe; ~i{}ewe spoqne strane posude i poklopca; vaga se postavqa u leì{te na postoqu; pomicawem kliza~a vaga se uravnoteì; pomo}u libele se proveri horizontalnost; dobijena vrednost o~ita se na skali, kod strelice na kliza~u (bliè osloncu). Gre{ke pri merewu su mogu}e usled nedovoqno napuwene posude i zapewene isplake.
4.5.2 Viskozitet
Pri strujawu fluida (te~nosti ili gasa) dolazi do trewa izme|u slojeva fluida koji se kre}u razli~itim brzinama. Viskozitet isplake je u funkciji: viskoziteta te~ne faze; veli~ine, oblika i broja ~estica ~vrste faze; uzajamnih sila me|u wima. Za merewe viskoziteta se koriste mar{ov levak i rotacioni viskozimetar. Mar{ov levak omogu}ava brzo utvr|ivawe vrednosti viskoziteta isplake. Pribor za merewe Mar{ovog viskoziteta sastoji se od levka sa sitom veli~ine otvora 1,59 mm (20 otvora po
94
Fluidi za ispirawe in~u), graduirane posude od 1000 cm3 i {toperice. Pre~nik levka iznosi 150 mm na vrhu, a visina mu je 300 mm. Na dnu se levak zavr{ava cev~icom dugom 50 mm i pre~nika 5 mm. Zapremina levka od dna do sita je 1500 cm3. Levak je prikazan na slici br. 4.5.
Slika br. 4.5 Mar{ov levak [23] Postupak pri merewu se sastoji od slede}ih radwi: levak se drì uspravno, sa zatvorenim dowim otvorom; prome{ani uzorak isplake se sipa kroz sito sve dok se povr{ina isplake ne izjedna~i s povr{inom sita (1500 cm3); otvor levka se osloba|a, uz istovremeno ukqu~ivawe {toperice, isticawe isplake u graduiranu posudu. Meri se vreme isticawa 1000 cm3 isplake; vreme u sekundama ozna~ava Mar{ov viskozitet isplake. Dobijena vrednost naziva se relativni viskozitet a predstavqa vreme isticawa te~nosti iz levka. Merena vrednost je pod uticajem gelirawa i gustine koja mewa hidrostati~ki pritisak isplake u levku te nije uporediva sa vrednostima dobijenim drugim instrumentima. Vreme isticawa 1 l ~iste vode iznosi 28 s 1 s. Rotacioni viskozimetar sa direktnim o~itavawem vrednosti napona smicawa na skali instrumenta, se koristi za merewe mnogo zna~ajnijih reolo{kih osobina fluida za ispirawe. To je instrument rotacionog tipa, baziran na principu rada dvaju koncentri~nih cilindara, tako da se isplaka za merewe nalazi u prstenastom prostoru izme|u punog vaqka i cilindra. Cilindar se okre}e konstantnom brzinom. Kod okretawa cilindar proizvodi torziono naprezawe, koje se preko ispitivane isplake, prenosi na merni vaqak. Torziona opruga suprotstavqa se okretawu vaqka, a ostvareno okretawe se o~itava na skali instrumenta. 95
Fluidi za ispirawe Ovaj instrument se koristi za merewe plasti~nog viskoziteta, prividnog viskoziteta, granice te~ewa i ~vrsto}e gela isplake. Proizvodi se u dve varijante: - terenski sa 2 broja obrtaja (600 i 300 min-1), (slika br. 4.6) i - laboratorijski sa 6 (600, 300, 200, 100, 6, 3 min-1) ili sa kontinualnom promenom broja obrtaja. Plasti~ni viskozitet, prividni viskozitet i granica te~ewa odre|uju se sa 300 i 600 min-1, a ~vrsto}a gela laganim okretawem ve}eg dugmeta mewa~ke kutije prstima (kod dvobrzinskog modela), ili pri brzini od 3 min-1 kod vi{ebrzinskog modela. Na veli~inu prividnog viskoziteta uti~u veli~ine plasti~nog viskoziteta (p) i granica te~ewa ispitivane te~nosti (0). Plasti~ni viskozitet je prouzrokovan prisustvom ~estica (~vrste faze) u isplaci (zavisi od wihove koncentracije) i predstavqa pove}awe sile smicawa iznad ta~ke te~ewa, a izazvan je otporom trewa izme|u ~vrstih ~estica, ~estica i fluida i smicawa samog fluida.
Slika br. 4.6 Rotacioni dvobrzinski viskozimetar [23] Granica te~ewa je veli~ina naprezawa u isplaci, koja izaziva prelaèwe isplake iz stawa mirovawa u stawe kretawa. Ovo naprezawe uslovqeno je silama privla~ewa izme|u ~vrstih ~estica (aktivne faze) u isplaci tj. elektrosvojstava. Dok isplaka miruje ove sile su tako raspore|ene, da se privla~ne i odbojne sile nalaze u ravnoteì. Granica te~ewa ukazuje na veli~inu ovih sila. 96
Fluidi za ispirawe Postupak pri merewu se sastoji od slede}ih radwi: uzorak isplake sipa se u posudu do gravirane oznake, i cilindar urawa sve dok isplaka ne dostigne crtu; ukqu~uje 600 min-1, pri~eka da se skala umiri, a zatim na skali o~itava dobijena vrednost; ukqu~uje 300 min-1, pri~eka da se skala umiri, a zatim na skali o~itava dobijena vrednost. Rezultati:
p (plasti~ni viskozitet) a (prividni viskozitet) 0 (granica te~ewa)
600 - 300 (mPas) 600 /2 (mPas) (300 - p) 0,478 (Pa)
4.5.3 ^vrsto}a gela

Kada se prekine tok isplake, ~vrste ~estice u isplaci nastavqaju kretawe sve dok ne zauzmu poloàj u kojem postoji ravnoteà izme|u privla~nih i odbojnih sila tih ~estica i fluida. ^vrsto}a gela karakteri{e sposobnost glinene isplake da zadrì ~estice stena u suspenziji. Veli~ina ~vrsto}e gela je merilo minimalno potrebnog naprezawa, koje }e posle izvesnog vremena mirovawa omogu}iti klizawe ~vrstog tela u isplaci. ^vrsto}a gela je funkcija sila izme|u ~estica ~vrstih i te~nih materija u isplaci. S obzirom da se privla~ewe ~estica gline u isplaci razvija postepeno, veli~ina ~vrsto}e gela zavisi od vremena mirovawa isplake rastu}i brzo u po~etku a posle mnogo sporije dok se ne dostigne odre|ena granica. Za odre|ivawe ~vrsto}e gela obi~no se izvode dva merewa: odmah nakon prestanka kretawa isplake i nakon mirovawa isplake u trajawu 10 minuta. Obe vrednosti ~vrsto}e gela bi}e nula kod idealnih te~nosti, ali }e biti razli~ite kod suspenzija kao {to je isplaka. Razlika o~itavawa predstavqa merilo tiksotropije isplake. Tiksotropija je sposobnost fluida da kada je u stawu mirovawa pre|e u gel, polu~vrsto stawe i da iz tog stawa, pokretawem pre|e ponovo u te~no stawe. To je reverzibilno svojstvo. Merewe ~vrsto}e gela se moè vr{iti instrumentima kojima se meri viskozitet isplake, kao i za to posebno konstruisanim instrumentima.
97
Fluidi za ispirawe Merewe rotacionim viskozimetrom se sastoji od slede}ih radwi: isplaka se prome{a na 600 min-1 tokom 10 - 15 s, i ostavqa u mirovawu 10 s; prstima se lagano okre}e ve}e dugme u smeru kazaqke na satu. Maksimalni otklon skale pre razbijawa gela je vrednost po~etne ~vrsto}e gela; isplaka se prome{a na 600 min-1 tokom 10 - 15 s, i ostavqa u mirovawu 10 minuta; ponavqa se postupak pod ta~kom 2. Maksimalni otklon skale daje vrednost ~vrsto}e gela nakon 10 minuta mirovawa. Rezultat: dobijena vrednost po~etne ~vrsto}e gela i ~vrsto}e gela nakon 10 minuta mirovawa o~itavaju se u lb/100 ft2. mnoèwem s 0,478 dobijaju se vrednosti ~vrsto}e gela u Pa. o~itane vrednosti beleè se na slede}i na~in: ~vrsto}a gela isplake x/y gde je: x = po~etna vrednost ~vrsto}e gela y = vrednost ~vrsto}e gela nakon 10 minuta mirovawa.
4.5.4 Filtracija
Jedno od najva`nijih fizi~kih svojstava isplaka je izlu~ivawe te~ne faze iz wih odnosno wihovo filtrirawe. Za filtrirawe se moè re}i da je merilo sposobnosti isplake, da {upqikave, propustqive zidove bu{otine obloì tankom slabopropustqivom oblogom. Ova glinena obloga (ispla~ni kola~) spre~ava daqe prodirawe filtrata isplake u zidove bu{otine. Na koli~inu izdvojenog filtrata uti~u: vreme, pritisak, temperatura i stepen disperzije glinenih ~estica. Isplake koje sadrè vi{e aktivnih koloidnih ~estica imaju mawe filtrirawe i stvaraju tawu glinenu oblogu. Nasuprot tome, isplake s mawe koloidnih a vi{e inertnih ~estica stvaraju debqu oblogu na zidovima kanala bu{otine. Filtracija isplake se odre|uje sa dva standardna testa: jedan je pri temperaturi okoline i pritisku od 700 kPa, a drugi pri 150 C i 3500 kPa. Ovaj drugi daje reprezentativnije osobine isplake prema uslovima koji vladaju u bu{otini. Filter presa Standardna filter presa se sastoji od }elije za isplaku, okvirnog nosa~a sa T zavrtwem i regulacionog ventila s 98
Fluidi za ispirawe manometrima. ]elija za isplaku se sastoji od cilindra, poklopca, sita, dna i gumenih zaptivki. Filtrira se kroz filter-papir veli~ine sita a filtrat se sakupqa u menzuru. Radni pritisak iznosi 700 kPa, a dobija se preko regulacionog ventila od komprimovanog azota, vazduha ili CO2. Meri se koli~ina te~nosti koja istekne za 30 minuta na temperaturi okoline. Filter presa je prikazana na slici br. 4.7.
Slika br. 4.7 Filter presa [23] Postupak pri merewu se sastoji iz slede}ih faza: }elija se sastavqa slede}im redosledom: dno, gumeni zaptivni prsten, sito, filter papir, gumeni zaptivni prsten i cilindar. Cilindar se u~vr{}uje uz dno; }elija se puni isplakom do 6 mm od vrha i postavqa na nosa~. Proverava da li se na poklopcu nalazi zaptiva~ i zatim Tzavrtwem okvirnog nosa~a u~vr{}uje poklopac na }eliju; graduirana menzura se stavqa pod izlivnu cev~icu sme{tenu na dnu; zatvara se regulacioni ventil, otvara ventil na boci. Okretawem regulacionog ventila uspostavqa se pritisak od 700 kPa. Otvara se ventil postavqen na okvirnom nosa~u; ukqu~uje {toperica i zapo~iwe merewe vremena; nakon 30 minuta prekida se dovod vazduha zatvarawem ventila postavqenog na okvirnom nosa~u. Otvarawem ispusnog ventila ispu{ta se vi{ak pritiska iz }elije; o~itava zapremina filtrata sakupqenog u menzuri. 99
Fluidi za ispirawe Koli~ina izdvojenog filtrata izraèna u cm3 ozna~ava stepen filtracije. U praksi se izvodi i skra}eni postupak filtracije u trajawu od 7,5 minuta, koli~ina filtrata prikupqena za to vreme se o~ita i mnoèwem sa dva daje pribli`nu vrednost koliko bi se sakupilo posle 30 minuta. Osim koli~ine filtrata, meri se debqina glinene obloge i wen kvalitet.
4.5.5 Sadràj peska

Odre|ivawe sadràja peska u isplaci je neophodno jer prekomerna koli~ina peska izaziva formirawe debele porozne glinene obloge na zidu bu{otine, ili se pove}ava gustina isplake i dolazi do taloèwa na dnu bu{otine oko alata kad je cirkulacija isplake prekinuta. Visoki sadràj peska tako|e moè delovati abrazivno na delove ispirne pumpe, potisne vodove, bu{a}e {ipke i ostalu opremu. Pod sadràjem peska obuhvatamo sve ~vrste ~estice u isplaci ~ije dimenzije su ve}e od 74 m (zadràvaju se na situ sa 200 otvora po in~u). Oprema za odre|ivawe sadràja peska sastoji se od sita sa 200 otvora po in~u, levka i staklene menzure graduirane od 0 do 20% za direktno o~itavawe sadràja peska. Oprema je prikazana na slici br. 4.8.
Slika br. 4.8 Pribor za odre|ivawe sadràja peska [23] 100
Fluidi za ispirawe Postupak merewa se sastoji iz slede}ih faza: isplaka se sipa u menzuru do oznake isplaka i dodaje voda do oznake voda. Zatvara se otvor menzure i dobro promu}ka. razre|ena isplaka izliva se na sito, dodaje jo{ vode u menzuru, promu}ka i ponovo izliva na sito. Sito se stavqa pod slavinu i lagano ispira pesak od ~estica gline i isplake. levak se postavqa sa gorwe strane sita s peskom, polako obr}e, prislawa na otvor menzure i ispira blagim mlazom teku}e vode (sa suprotne strane peska). Ostavqa da se pesak slegne. o~itavawe koli~ine peska istaloènog u menzuri kao sadràja peska u isplaci.
4.5.6 Koncentracija vodonikovih jona (pH vrednost)

Stepen kiselosti ili alkalnosti isplake odre|en je koncentracijom slobodnih vodonikovih jona. Koncentracija vodonikovih jona u isplaci izraèna je kao pH vrednost. Neutralna te~nost ima pH vrednost 7. Najslabija alkalnost te~nosti ima pH ne{to iznad 7, a najve}a alkalnost ima pH 14. Slabo kisele te~nosti imaju pH vrednost ne{to ispod 7, a jako kisele te~nosti imaju pH vrednost 1. pH vrednost je odraz hemijskog stawa i ukazuje na potrebu hemijske obrade isplake ili na pojavu {tetnih ~estica u isplaci. Merewe pH vrednosti a) Indikatorskim papirom To je najbrì na~in merewa koji se bazira na sposobnosti nekih organskih materija da mewaju boju zavisno od pH vrednosti te~nosti sa kojom dolaze u kontakt. Merewe se izvodi idikatorskim papirom (lakmus traka), koji u filtratu (isplaci) mewa boju. Upore|ivawem dobijene boje sa referentnom skalom boja nalazi se odgovaraju}u vrednost pH. Preciznost je retko ve}a od 0,5 pH ali ~esto dovoqna za terensku praksu. b) Elektronskim pH-metrom Ovaj aparat daje koncentraciju H+ jona merewem elektri~nog potencijala kroz elektrodu koja je urowena u ispitivani rastvor. pH vrednost rastvora (filtrata ili isplake) o~itava se direktno na broj~aniku. Preciznost ure|aja je veoma velika. 101
Fluidi za ispirawe Kod isplaka pH vrednost se kre}e u rasponu 8 - 12, jer ona uti~e na rastvorqivost organskih razre|iva~a, disperziju gline u vodi i zato {to bi kisela isplaka delovala korozivno na bu{a}i pribor.
4.5.7 Sadràj ~vrstih ~estica, vode i uqa

Meri se ne samo kao osnova za kontrolu sadràja uqa u emulzionim isplakama, ve} tako|e kao pomo} pri kontroli osobina isplake. Sadràj ~vrste faze uti~e na brzinu bu{ewa i reolo{ka svojstva isplake. Kontrola ~vrstih ~estica na optimumu je veoma poèqna za ukupno poboq{awe svojstava isplake. Ovim merewem se dobija zapreminski sadràj ~vrstih ~estica koje sadrì uzorak isplake, te zapreminski sadràj vode i eventualno uqa u uzorku isplake. Merewe se izvodi zagrevawem poznate koli~ine uzorka isplake i hla|ewem isparewa vode i uqa iz uzorka. Kondenzat se hvata u staklenu menzuru i meri. Iz odnosa koli~ine uzorka i kondenzata utvr|uje se sadràj ~vrstih i te~nih sastojaka isplake. Za odre|ivawe sadràja ~vrstih ~estica i te~ne faze u isplaci sluì retorta koja se sastoji od }elije za isplaku, pla{ta greja~a, greja~a, poklopca, kondenzatora i menzure.
4.5.8 Hemijska analiza

Hemijska analiza filtrata i isplake se vr{i kao pomo} kod identifikacije zaga|iva~a i pri kontroli osobina isplake. Ove analize mogu biti kvalitativne ili kvantitativne i obuhvataju: alkalnost, sadràj karbonata, hlorida, kalcijuma, sulfata, H2S, elektrootpornost itd.
4.6 Odstrawivawe nabu{enih ~estica iz isplake

Fluid za ispirawe iznosi iz bu{otine nabu{ene ~estice koje treba odstraniti pre ponovnog utiskivawa fluida u bu{otinu. î{}ewe se obavqa u sistemu kanala i bazena taloèwem, vibracionim sitima i hidrociklonima.
102
Fluidi za ispirawe
î{}ewe fluida u kanalima i talo`nicima

Taloèwe krupnijih ~estica se vr{i u talo`nom rezervoaru a odatle fluid prelazi u kanale koji povezuju sve rezervoare. Kanali su razli~itih dimenzija odnosno duìna, zavisno od koli~ine isplake koja treba da cirkuli{e.
Slika br. 4.9 Sistem kanala i talo`nika [3] Oni su nagnuti (1-2) a na pojedinim delovima dna su pregrade koje usporavaju tok fluida i omogu}avaju taloèwe ~vrstih ~estica. Ispirni fluid iz kanala prelazi u usisni rezervoar iz kojeg pumpa pre~i{}en fluid ponovo potiskuje u bu{otinu.
î{}ewe fluida vibracionim sitima

Kod bu{otina koje su ve}e dubine i kada se zahteva ve}a kontrola osobina isplake za pre~i{}avawe se koriste vibraciona sita.
Slika br. 4.10 Vibraciono sito [25]
103
Fluidi za ispirawe Posle izlaska iz bu{otine isplaka se odvodi na vibraciona sita. Ona se sastoje iz jednog ili vi{e koso ili horizontalno postavqenih sita koja vibriraju tako da nabu{ene ~estice ostaju na situ a isplaka prolazi kroz otvore. Veli~ina otvora i povr{ina sita se bira prema karakteristikama formacije koja se bu{i i viskozitetu isplake.
î{}ewe fluida hidrociklonima

Za odstrawivawe najsitnijih ~estica (pesak, silt) upotrebqavaju se hidrocikloni. U gorwi deo se tangencijalno pod pritiskom dovodi isplaka. ^vrste ~estice se odvajaju usled centrifugalne sile iz isplake i prolaze kroz otvor na dnu, a pre~i{}ena isplaka izlazi kroz cev na gorwoj strani.
Slika br. 4.11 Hidrociklon [25]
4.7 Pumpe za ispirawe

Pumpa kod istra`nog bu{ewa treba da obezbedi odre|ene parametre za svaki reìm bu{ewa: odgovaraju}u koli~inu te~nosti (odre|enu uzlaznu brzinu) za izno{ewe nabu{enih ~estica; adekvatan pritisak za savladavawe svih otpora u sistemu za cirkulaciju.
104
Fluidi za ispirawe Klipne pumpe po svojim tehni~kim karakteristikama vi{e odgovaraju uslovima koji se pojavquju u toku bu{ewa. Centrifugalne pumpe nisu pogodne, usled smawewa kapaciteta kao posledice velikih otpora i ve}oj izloènosti abrazivnom delovawu fluida. Klipne pumpe mogu biti jednoklipne, dvoklipne i troklipne. Konstrukcija se moè zasnivati na jednostranom ili dvostranom dejstvu klipa. Ove posledwe imaju ravnomernije potiskivawe, bez ve}ih prekida, naro~ito ako imaju ve}i broj klipova. Glavne karakteristike pumpi su: mehani~ka snaga, broj hodova, duìna hoda, maksimalni unutra{wi pre~nik cilindra. Ove karakteristike omogu}avaju nam da odredimo: mogu}i kapacitet pumpe, maksimalne radne pritiske, hidrauli~ku snagu. Ispirne pumpe s cilindrima velikih pre~nika daju veliki kapacitet i niske pritiske. Ispirne pumpe s cilindrima malih pre~nika daju mali kapacitet i velike pritiske. U uslovima kada jedna pumpa sama ne moè obezbediti dovoqan kapacitet ili pritisak, mogu se spojiti dve pumpe. Paralelno spojene pumpe imaju zasebne usisne vodove, ali se potiskivawe vr{i u zajedni~ki vod i kapaciteti se sabiraju. Serijski spojene pumpe prva pumpa otpu{ta u usis druge pumpe, a ukupni pritisak je zbir pojedina~nih pritisaka.
Kapacitet pumpe
Cirkulacijom ispirnog fluida iz kanala bu{otine se iznose nabu{ene ~estice a brzina izno{ewa zavisi od kapaciteta koji obezbe|uje pumpa. Kapacitet pumpe zavisi od pre~nika cilindra, broja hodova klipa u jedinici vremena i duìne hoda. Kapacitet ispirnih pumpi se izra~unava prema:
Q = h A L n
(dm3)
gde je: h - hidrauli~ni koeficijent korisnog dejstva (0,8 - 0,9) A - unutra{wa povr{ina preseka cilindra, dm2 L - duìna hoda klipa, dm n - broj hodova klipa
105
Fluidi za ispirawe
Slika br. 4.12 [ema pumpe sa jednostranim dejstvom [32] Od ure|aja koji se nalaze na pumpi treba pomenuti: vazdu{nu komoru koja sluì da ublaì pulsacije te~nosti tokom potiskivawa. To se postiè sabijawem vazduha u komori. Pulsacije su najve}e kod jednoklipnih, jednostranih pumpi; manometar na kome se o~itava pritisak, koji predstavqa zbir svih hidrauli~kih otpora u proticawu isplake, koje pumpa mora da savlada; sigurnosni ventil koji ima ulogu da sa~uva pumpu od o{te}ewa u slu~aju velikih hidrauli~kih otpora koji se mogu javiti tokom cirkulacije fluida, ventil se tada otvara i propu{ta fluid. Snaga potrebna za pokretawe pumpe se odre|uje formulom:
N=
Q P f
(kW)
gde je: Q - kapacitet ispirne pumpe, dm3/s P - pritisak koji ostvaruje pumpa, MPa f - gustina fluida, kg/dm3 - koeficijent korisnog dejstva
106
Fluidi za ispirawe
4.8 Ispirawe bu{otina gasom

Kao fluid za ~i{}ewe dna bu{otine od nabu{enih ~estica moè se koristiti i gas, naj~e{}e vazduh. Oprema potrebna za bu{ewe uz ispirawe vazduhom je prikazana na slici br. 4.13. Komprimovani vazduh, koji obezbe|uje kompresor, kroz vodove se potiskuje u bu{a}e {ipke. Vazduh koji izbija ispod dleta zahvata nabu{ene ~estice stena sa dna bu{otine i iznosi ih kroz prstenasti prostor do povr{ine i odvodnog cevovoda a zatim u posudu za skupqawe ~estica. Krhotine se sakupqaju u posudi a ~ist vazduh odlazi u atmosferu. Bu{ewe uz ispirawe vazduhom (gasom) zahteva da se u{}e bu{otine opremi ure|ajem koji onemogu}ava gubitak vazduha, a omogu}ava slobodnu rotaciju bu{a}ih {ipki. Prednosti ispirawa vazduhom (gasom): ovaj metod obezbe|uje zna~ajno pove}awe brzine bu{ewa u pore|ewu sa bu{ewem uz ispirawe isplakom. To se obja{wava ~iwenicom da nema stuba ispirnog fluida u bu{otini koji vr{i kompakciju stene na dnu. Stoga, {to je ve}a dubina bu{otine to je ve}a razlika u brzini bu{ewa izme|u ova dva metoda; dleta za bu{ewe imaju duì radni vek usled boqeg ~i{}ewa dna bu{otine tj. ne dolazi do sekundarnog drobqewa nabu{enih ~estica odnosno dodatnog tro{ewa se~iva dleta; ovaj na~in bu{ewa elimini{e ispirawe, rastvarawe i zaga|ewe jezgra; lak{e je odrediti litolo{ke kontakte u geolo{kim sekcijama analiziraju}i krhotine jer nisu zaga|ene isplakom ili izme{ane sa ~esticama iz pli}ih slojeva; eliminisano je ispirawe, zaru{avawe zidova bu{otine u stenama koje su podlo`ne vlaèwu; u slojevima u kojima usled postojawa pukotina i prslina dolazi do gubitka isplake, vazduh omogu}ava bu{ewe bez te{ko}a i izno{ewe ve}eg dela krhotina; eliminisani su tro{kovi dopremawa vode, gline, aditiva, priprema rezervora za ispirni fluid i talo`nika.
107
Fluidi za ispirawe
Slika br. 4.13 Oprema za bu{ewe uz ispirawe vazduhom Nedostaci ispirawa vazduhom (gasom): ovaj na~in se ne moè primeniti u glinovitim i slabovezanim formacijama (pesak, {qunak, obluci). Pri bu{ewu plasti~nih glina formiraju se krupni komadi koje ne moè izneti struja vazduha. Zidovi bu{otina u nevezanim stenama, ako nisu podràni isplakom, se osipaju, klize i zaru{avaju; u slojevima sa vodom bu{ewe uz ispirawe vazduhom ili gasom postaje nemogu}e, i tada se moè pre}i na bu{ewe uz ispirawe penom. Ispirawe vazduhom (gasom) se naj~e{}e primewuje pri bu{ewu u: stabilnim, ~vrstim stenama, formacijama koje ne sadrè glinu i nisu sklone osipawu i ne sadrè vodu; slojevima koji apsorbuju vodu, bubre i tako smawuju pre~nik bu{otine; formacijama koje se rastvaraju vodom (mineralne soli); oblastima gde nije mogu}e obezbediti vodu. 108
5. Pribor za bu{ewe
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem je postupak mehani~kog razarawa stene pri kome nastaje cilindri~na podzemna prostorija u steni ~iji je naziv bu{otina. Kod istra`nog bu{ewa sa jezgrovawem, bu{otina predstavqa posledicu nastalu va|ewem jezgra. Jezgro kod dobro projektovanog istra`nog bu{ewa uz primenu adekvatne tehnologije, odgovaraju}e opreme i pravilno odre|enog reìma bu{ewa predstavqa neporeme}eni ise~ak stenskog masiva. Kod dobro vo|enog istraìvawa leì{ta bu{ewem sa jezgrovawem na osnovu rezultata ispitivawa na jezgru mogu se definisati sva svojstva stenskog masiva bitna za izbor metode i tehnologije otkopavawa istraìvanog leì{ta. Iz tog razloga, u prethodnim poglavqima, kqu~ni zna~aj je dat na~inu razarawa masiva mehani~kim dejstvom bu{a}ih kruna, bu{a}im krunama i aparatima za jezgrovawe i postupcima jezgrovawa. No, kao {to je ranije ve} napomenuto, bu{ewe sa jezgrovawem je zbir odre|enih procedura, tj. tehnolo{kih postupaka koji podrazumeva primenu odgovaraju}e opreme i pribora. Zato }e u ovom poglavqu biti govora o ostalom priboru koji je sastavni deo postrojewa za bu{ewe i bez koga se bu{ewe ne moè obavqati. Veoma je va`no ista}i da je danas u svetu razvijeno vi{e standarda koji propisuju dimenzije pribora za bu{ewe. Podrazumeva se da pribor koji se koristi u jednoj kompoziciji bu{a}eg pribora mora biti u okviru istog sistema standarda. Inèwersko prakti~no iskustvo preporu~uje ~ak i istog proizvo|a~a. Svi poznati standardi nalaze se u jednom od dva merna sistema: Metri~ki sistem Anglo-ameri~ki sistem U metri~kom sistemu najpoznatiji je Craelius standard koji je uspostavio poznati svetski proizvo|a~ sa istim imenom. Ovom sistemu pripada i JUS standard koji je izuzev malih razlika istovetan Craelius standardu. U Anglo-ameri~kom (inch) sistemu bitna su dva standarda DCDMA (Diamond Core Drill Manufacturers Association) tj. Ameri~ki standard i CDDA (Canadian Diamond Drilling Association) tj. Kanadski standard.
Pribor za bu{ewe
Slika br. 5.1 Uporedni pregled dimenzija kruna, jezgrenih cevi, bu{a}ih {ipki i oblo`nih kolona Craelius i DCDMA standarda [32]
110
Pribor za bu{ewe Svi standardi propisuju spoqa{wi i unutra{wi pre~nik dijamantske krune, spoqa{wi pre~nik spojnice. Standardizovane su i dimenzije ostalog pribora, vrste materijala od koga se izra|uju i na~in spajawa. Metri~ki standard propisuje deset veli~ina kruna (36, 46, 56, 66, 76, 86, 101, 116, 131, 146) koje se upotrebqavaju sa raznim tipovima cevi za jezgrovawe. U ovom sistemu predvi|eno je da spojnica pro{iriva~ ima pre~nik 0,2 - 0,3 mm ve}i od spoqnog pre~nika odgovaraju}e krune. Na slici br. 5.1 dat je uporedni prikaz standardnih pre~nika bu{ewa, wima odgovaraju}ih cevi za jezgrovawe, bu{a}ih {ipki i oblo`nih kolona Craelius i DCDMA standarda.
5.1 Spojnice
Spojnica krune (pro{iriva~) spaja bu{a}u krunu sa cevi za jezgrovawe, odnosno aparatom za jezgrovawe. Izra|uje se od kvalitetnog alatnog ~elika. Moè biti u standardnoj izradi ili sluì i kao pro{iriva~ kada ima ugra|ena se~iva od volfram karbida ili dijamantska se~iva. U tom slu~aju odràva pre~nik bu{otine i stabilizuje jezgrenu cev. Izgled spojnice pro{iriva~a prikazan je na slici br. 5.2.
Slika br. 5.2 Spojnice pro{iriva~i [32] 111
Pribor za bu{ewe
5.2 Hvata~i jezgra

Hvata~ jezgra ima funkciju da pri podizawu aparata za jezgrovawe, a po zavr{enom bu{ewu, ~vrsto stegne jezgro i omogu}i wegovo kidawe. Tako|e, omogu}ava prihvat jezgra u cevi do izno{ewa na povr{inu. Hvata~ jezgra se zavisno od tipa aparata za jezgrovawe nalazi u kruni ili u spojnici. Mogu} poloàj hvata~a sa principom wegovog delovawa prikazan je na slici br. 5.3. Hvata~ je sa unutra{we strane nazubqen kako bi {to ~vr{}e uhvatio jezgro. Ku}i{te hvata~a jezgra je konusno, kao i spoqna strana hvata~a. Izra|uje se od kvalitetnog visoko elasti~nog i ìlavog ~elika. Jezgro, formirano se~ivima po unutra{wem obodu krune, prolazi kroz hvata~ i spojnicu i ulazi u cev. Pri nailasku na hvata~ potisne ga u gorwi deo ku}i{ta i {ire}i ga, uz blagi otpor prolazi kroz wega. Po zavr{enom bu{ewu tj. puwewu cevi prekida se rotacija i kompozicija bu{a}eg pribora se ure|ajima za manevrisawe povla~i navi{e. Hvata~, po{to je priqubqen uz jezgro, povla~i se u suèni deo ku}i{ta i sve ~vr{}e steè jezgro. Wegova nazubqena unutra{wa strana onemogu}ava proklizavawe jezgra. Kada sila zatezawa prevazi|e ~vrsto}u na istezawe stene koja se bu{i do}i }e do kidawa jezgra ispod hvata~a. Tokom svakog sklapawa aparata za jezgrovawe, pre wegovog spu{tawa u bu{otinu, proverava se stawe hvata~a. Provera se obavqa tako {to se hvata~ navu~e na jezgro koje je formirala kruna koja je u kompoziciji bu{a}eg pribora. Moè se dogoditi da je hvata~ pohaban i da ne steè jezgro dovoqno ~vrsto i da se ne moè izvr{iti wegovo kidawe po zavr{enom bu{ewu ili da ga ne drì dovoqno ~vrsto i da jezgro ispadne u bu{otinu tokom izvla~ewa kolone bu{a}eg pribora. Ovo se naj~e{}e doga|a kada se sa novom krunom koristi ve} pohaban hvata~. Kada se sa starom krunom, koja zbog tro{ewa se~iva po unutra{wem obodu daje jezgro ne{to ve}eg pre~nika, koristi nov hvata~ moè se dogoditi da jezgro ne moè da pro|e kroz wega i da ga slomi. Da bi se ovakve havarije za vreme bu{ewa spre~ile najboqe je sa novom krunom koristiti nov hvata~, a kod kombinovawa kori{}ene krune i hvata~a provera se vr{i provla~ewem jezgra formiranog krunom koja se koristi.
112
Pribor za bu{ewe
Slika br. 5.3 Poloàj hvata~a jezgra i princip rada [13] Ponekad se dogodi da se jezgro prekine u samom hvata~u, i tada deo jezgra spojen sa mati~nom stenom ostaje u bu{otini, slika br. 5.4. Pri ponovnom spu{tawu bu{a}eg pribora laganim manevrisawem ostatak jezgra uvesti u bu{a}u krunu da ne bi do{lo do wenog o{te}ewa. Ponekad se u ovakvim situacijama u bu{otinu spu{ta kruna koja bu{i punim profilom (dleto) da se izvr{i poravnawe dna bu{otine. Na slici br. 5.5 pokazani su standardni hvata~i jezgra.
Slika br. 5.4 Izgled dna bu{otine posle kidawa jezgra [13]
113
Pribor za bu{ewe
Hvata~ jezgra za debelorezne krune
Hvata~ tipa korpa rastresite stene
za
Hvata~ sa prolazima isplaku sa strane
za
Slika br. 5.5 Hvata~i jezgra [9]
114
Pribor za bu{ewe
5.3 Bu{a}e {ipke

Bu{a}e {ipke su deo pribora za bu{ewe koje se koriste u svim fazama tehnolo{kog procesa izrade bu{otine: bu{ewa, kidawa jezgra, svih manevrisawa, va|ewa i spu{tawa cevi za jezgrovawe, izvla~ewa oblo`nih kolona, spasavawa u bu{otini itd. Bu{a}a {ipka u procesu bu{ewa prenosi obrtni momenat i aksijalno optere}ewe i sluì za dovo|ewe ispirnog fluida do bu{a}e krune. Postoje razne konstrukcije bu{a}ih {ipki, ali se sve povezuju sa spojnicom izme|u dve {ipke i uvek su to spojevi sa navojem. Na slici br. 5.6 prikazane su bu{a}e {ipke firme Craelius.
Slika br. 5.6 Bu{a}e {ipke [32]
115
Pribor za bu{ewe Na slici br. 5.7 prikazan je izgled i crte` bu{a}e {ipke sa spojnicom kao i tabelarni pregled standardnih dimenzija i teìna. Teìna bu{a}ih {ipki je veoma bitan parametar za projektovawe bu{ewa. U zavisnosti od zahtevane duìne i pre~nika bu{ewa usvaja se odgovaraju}i sastav bu{a}eg pribora. Teìna kolone bu{a}eg pribora uslovqava izbor ma{ine i opreme za manevrisawe koja moè savladati tu teìnu. Upravo iz razloga velike teìne kolone bu{a}eg pribora kod duga~kih bu{otina zadwih godina proizvode se {ipke od legiranog aluminijuma. Kod ovih {ipki krajevi na kojima je navoj su od ~elika.
Slika br. 5.7 Bu{a}a {ipka sa spojnicom [24]
Na slici br. 5.8 prikazana je bu{a}a {ipka wire line koja je ne{to druga~ije konstrukcije. Ove {ipke su ve}eg pre~nika. Wihov spoqni pre~nik je isti kao spoqni pre~nik cevi za jezgrovawe. Kroz wire line bu{a}u {ipku se izvla~i i spu{ta aparat za jezgrovawe (unutra{wa cev za jezgrovawe), pa je i konstrukcija spojnice prilago|ena ovoj nameni. Bu{a}a {ipka je tokom svog rada u zavisnosti od tehnolo{ke faze optere}ena na istezawe, pritisak, uvijawe i izvijawe. Optere}ewe na istezawe dominantno je u procesu manevrisawa bu{a}im priborom (izvla~ewe i spu{tawe), mada se javqa i kod drugih tehnolo{kih postupaka: spasavawa bu{a}eg pribora,
116
Pribor za bu{ewe izvla~ewa oblo`nih kolona itd. Specifi~an je slu~aj kada je kod dubokih bu{otina teìna kolone bu{a}eg pribora ve}a od potrebnog pritiska krune na dno bu{otine. U ovom slu~aju vi{ak teìne se oduzima ure|ajem na bu{ilici. U ovoj situaciji gorwi deo kolone bu{a}ih {ipki optere}en je na istezawe, a dowi deo na pritisak i izvijawe.
Slika br. 5.8 Wire line bu{a}a {ipka [24]
U prora~unu maksimalne sile zatezawa bu{a}ih {ipki ne sme se izostaviti ni uticaj trewa bu{a}ih {ipki o zidove bu{otine, koji moè biti veliki kod jako iskrivqenih i kosih bu{otina, i dinami~ka komponenta izazvana ubrzawem odnosno usporewem kolone pri manevrisawu. Maksimalno naprezawe na zatezawe bu{a}e {ipke javqa se neposredno ispod stezne glave kod lafetnih bu{ilica, odnosno ispod izvlaka~a bu{a}ih {ipki kod bu{ilica sa torwem. Ovo maksimalno optere}ewe javqa se na po~etku izvla~ewa kolone bu{a}eg pribora iz bu{otine i na kraju wenog spu{tawa u bu{otinu i ono se moè izra~unati po formuli:
Q = 0 ,00981 (Q1 + Q 2 + Q 3 )
(kN)
Q1 - masa bu{a}eg pribora u isplaci koja se ra~una po formuli:
i Q1 = q H 1
(kg)
gde je: q - masa du`nog metra bu{a}ih {ipki, (kg/m) H - dubina bu{otine, odnosno duìna bu{a}eg pribora, (m) i - gustina isplake, (kg/m3) - gustina ~elika, (kg/m3)
117
Pribor za bu{ewe
Q2 - uticaj trewa kolone bu{a}eg pribora o zidove bu{otine moè se izra~unati po formuli:
Q 2 = (0 ,2 0 ,3) Q1
(kg)
Po ovoj formuli uticaj trewa se moè proceniti u slu~ajevima kada se bu{otina pre izvla~ewa kolone bu{a}eg pribora dobro ispere od ~estica nabu{enog materijala. U protivnom, i kada su bu{otine znatno zakrivqene optere}ewe izazvano trewem moè biti i znatno ve}e.
Q3- dinami~ki uticaji usled usporewa i ubrzawa kolone bu{a}eg pribora koji se ra~unaju po formuli:
Q3 = Q1 a g
(kg)
gde je: a - ubrzawe, odnosno usporewe pribora, (m/s2) g - ubrzawe zemqine teè, (9,81 m/s2) U procesu bu{ewa kolona bu{a}eg pribora rotira. U mehani~kom smislu kolona bu{a}ih {ipki se pona{a kao vratilo jer prenosi obrtni moment od stezne glave na bu{ilici do krune. Najve}i otpor rotaciji daje bu{a}a kruna, ali otpor rotaciji daju i bu{a}e {ipke usled trewa {ipki o zidove bu{otine i ispirni fluid u bu{otini. Analogno navedenom najve}i obrtni momenat je u onom delu {ipke koji je u steznoj glavi. Protivno ovome do loma izazvanog uvijawem, usled zaglave bu{a}eg pribora, dolazi u kriti~nom preseku (spojevi {ipki) iznad zaglave, usled naglog porasta dinami~ke komponente obrtnog momenta. Najve}i obrtni moment limitiran je snagom motora i moè se izra~unati po formuli:
M = 60000 Nmi n
(Nm)
gde je: M - najve}i obrtni moment, (Nm) N - nominalna snaga motora, (kW) m - koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma od motora do stezne (rotacione) glave bu{ilice
118
Pribor za bu{ewe
i - koeficijent mogu}eg preoptere}ewa motora, kod SUS motora 1,00 - 1,15, kod elektromotora on iznosi 1,50 - 2,00 n - broj obrtaja bu{a}eg pribora, (min-1)
Da bi se proces bu{ewa odvijao po predvi|enom reìmu, bu{a}oj kruni osim rotacije se obezbe|uje i odgovaraju}e aksijalno optere}ewe. I aksijalno optere}ewe se na krunu nanosi pomo}u ure|aja na bu{ilici preko stezne (rotacione) glave i bu{a}ih {ipki. [ipke su dakle u toku procesa bu{ewa optere}ene na pritisak koji usled velike duìne kolone izaziva wihovo izvijawe. Usled izvijawa {ipke dobiju talasast oblik. Bu{ewe sa velikim brojem obrtaja ostvaruje znatne centrifugalne sile koje poja~avaju krivqewe bu{a}ih {ipki, a {to za posledicu ima ve}e otpore rotaciji usled trewa i pove}ano krivqewe bu{otine. Spre~avawe pojave prevelikog izvijawa bu{a}ih {ipki moè se posti}i uskla|ivawem pre~nika bu{a}ih {ipki sa pre~nikom bu{ewa. Teì se {to ve}em pre~niku bu{a}ih {ipki, koji je maksimalan kod wire line metoda bu{ewa kod koga je najmawe izvijawe i shodno tome minimizirane vibracije obezbe|uju miran rad krune i wene visoke u~inke. U tabeli br. 5.1 data je preporuka za izbor kompozicije bu{a}eg pribora za Craelius ~eli~ne {ipke. Tabela br 5.1 Odnos pre~nika bu{ewa i pre~nika bu{a}ih {ipki
Spoqni pre~nik bu{a}e {ipke, mm Unutra{wi pre~nik bu{a}e {ipke, mm Unutra{wi pre~nik spojnice, mm Teìna sa spojnicom, Maksimalna dubina bu{ewa, m Pre~nik bu{ewa,
kg/m
mm
33,5 42,0
24,5 33,0
15 22
3,3 4,4
600 1000
36, 46, (56) 46, 56, 66, (76, 86) 56, 66, 76,
50,0
38,0
22
6,9
2000
86, (101, 116, 131, 146) 66, 76, 86,
60,0
48,0
25
9,4
3000
101,116, 131, 146
119
Pribor za bu{ewe
5.4 Ispirna glava

Na vrhu kolone bu{a}eg pribora nalazi se ispirna glava. Postoje razne konstrukcije ispirnih glava: za velike brojeve obrtaja i velika optere}ewa i sl. Bez obzira na konstrukciju, svi tipovi imaju funkciju da spoje potisni cevovod pumpe za isplaku sa bu{a}im {ipkama, tj. da omogu}e neometanu cirkulaciju isplake uz istovremenu rotaciju bu{a}ih {ipki. Ispirna glava se sastoji od dva osnovna podsklopa: gorweg nepokretnog i doweg pokretnog. Kada se manevrisawe bu{a}im priborom obavqa uz pomo} torwa ispirna glava na gorwem nepokretnom delu ima alku pomo}u koje se ve{a za pokretnu kotura~u. Na slici br. 5.9 prikazana je jedna tipi~na konstrukcija ispirne glave koja se koristi u istra`nom bu{ewu.
Slika br. 5.9 Izgled i sklopni crte` ispirne glave [24]
120
6. Ure|aji i oprema za manevrisawe priborom za bu{ewe
îsto bu{ewe je samo jedan tehnolo{ki postupak u tehnologiji bu{ewa sa jezgrovawem. Da bi se neporeme}eni uzorak stenskog masiva tj. jezgro dobilo na povr{ini pored bu{ewa neophodno je primeniti i druge tehnolo{ke postupke i to: dodavawe, tj. nastavqawe bu{a}ih {ipki, izvla~ewe kompletne kolone bu{a}eg pribora zbog pra`wewa cevi za jezgrovawe ili zamene krune, izvla~ewe unutra{we cevi kod wire line postupka, spasavawe zaglavqenog bu{a}eg pribora, zacevqewe bu{otina itd. Kod savremenih konstrukcija hidrauli~nih bu{ilica sa lafetom i pokretnom rotacionom glavom sve ove funkcije obavqa bu{ilica bez dodatnih ure|aja. Starije konstrukcije bu{ilica sa vretenom podrazumevaju primenu torweva sa sistemom kotura~a, vitla, izvlaka~a bu{a}ih {ipki, zadrà~a bu{a}ih {ipki i ostale pomo}ne opreme i alata.
Slika br. 6.1 Toraw u vertikalnom i kosom poloàju [24]
Ure|aji i oprema za manevrisawe
6.1 Torwevi
Toraw sa koturovima i kotura~ama je osnovni ure|aj za manevrisawe bu{a}im priborom. Prema konstrukciji torwevi se dele na jarbole za pli}e bu{otine i torweve koji mogu biti trono`ni i ~etvorono`ni. Torwevi se uglavnom izra|uju od profilisanog ~elika, a u ranijem periodu kori{}eni su i drveni torwevi za pli}e bu{otine. Prema nameni torwevi mogu biti za vertikalno bu{ewe, koso bu{ewe i univerzalni. Torwevi mogu biti u sklopu bu{ilice i u radni poloàj se dovode teleskopskim pomerawem ili preklapawem ili su nezavisni od bu{ilice i postavqaju se sekcija po sekcija.
Slika br. 6.2 Univerzalni trono`ni toraw lake konstrukcije [19]
122
Slika br. 6.3 Trono`ni toraw za vertikalno bu{ewe [19] 123
6.2 Izvlaka~ bu{a}ih {ipki

Izvlaka~ bu{a}ih {ipki sluì za izvla~ewe i spu{tawe bu{a}ih {ipki. Izvlaka~ na gorwem delu ima alku na koju se zaka~i kuka na kotura~i, a na dowem kraju ima odgovaraju}i navoj da bi se mogao uvrnuti u bu{a}u {ipku. Navoj na izvlaka~u mora biti odgovaraju}i bu{a}oj {ipki. Pored izvlaka~a sa navojem postoje i koriste se i automatski izvlaka~i.
Slika br. 6.4 Izvlaka~i bu{a}ih {ipki [24]
124
6.3 Zadrà~ bu{a}ih {ipki

Za pridràvawe bu{a}ih {ipki pri odvijawu kod wihovog izvla~ewa ili pri navijawu kod wihovog spu{tawa u bu{otinu koristi se zadrà~ bu{a}ih {ipki ili sigurnosni sto. Postoji vi{e vrsta zadrà~a: ru~ni kod kra}ih bu{otina i lak{eg pribora i no`ni kod teìh pribora. U posledwe vreme u upotrebi su automatski hidrauli~ni zadrà~i sa automatskim navijawem i odvijawem {ipki.
Slika br. 6.5 No`ni zadrà~ bu{a}ih {ipki [24]
6.4 Kotura~e
Uop{teno govore}i moè se govoriti o sistemu kotura~a i o raznim wihovim konstrukcijama. Najjednostavnija konstrukcija je sa jednom nepokretnom kotura~om na vrhu torwa. Kolona bu{a}eg pribora se vitlom uz pomo} uèta koje je preba~eno preko kotura~e na torwu diè ili spu{ta, namotavawem uèta na vitao ili odmotavawem sa vitla. U ovom slu~aju kotura~a samo mewa pravac 125
Ure|aji i oprema za manevrisawe pokretnog uèta tj. uvodi ga u osu bu{otine, odnosno kolone bu{a}eg pribora. Brzina dizawa bu{a}eg pribora je jednaka brzini namotavawa uèta na vitao. Sila dizawa pribora je jednaka teìni pribora (odnosno umawena za stepen korisnog dejstva kotura~e). Kod bu{ewa dubqih bu{otina gde je i teìna bu{a}eg pribora ve}a koristi se sistem sa jednom nepokretnom kotura~om na torwu i jednom pokretnom sa kukom. Kod ove konstrukcije slobodni kraj uèta je pri~vr{}en na vrhu torwa. U ovom slu~aju sila dizawa pribora (sila kojom je zategnuto uè pri namotavawu na vitao) je skoro dva puta mawa od teìne pribora, ali je i brzina dizawa dva puta mawa od brzine namotavawa uèta na vitao. Za dizawe velikih tereta, kod bu{ewa dubokih bu{otina, koriste se i druge kombinacije pokretnih i nepokretnih kotura~a sa vi{e koturova. Na slici br. 6.6 prikazano je nekoliko konstrukcija pokretnih kotura~a sa kukama o koje se ka~i kolona bu{a}eg pribora tj. izvlaka~ ili ispirna glava.
Slika br. 6.6 Razni tipovi pokretnih kotura~a sa kukama za dizawe pribora [9]
126
6.5 êli~no uè

êli~na uàd su veoma vaàn deo svakog postrojewa za dubinsko bu{ewe ukoliko se ne radi o lafetnim bu{ilicama. Naro~it zna~aj uè ima kod wire line sistema jezgrovawa. Uè se koristi kod svih operacija izvla~ewa i spu{tawa bu{a}eg pribora, spu{tawa i izvla~ewa oblo`nih kolona, spasavawa zaglavqenog pribora itd. Koristi se tako|e i kod raznih pomo}nih radnih operacija kao, na primer, dizawe torwa, transport bu{a}eg postrojewa samovu~om itd. Okruglo ~eli~no uè je sastavqeno od strukova, a svaki struk od izvesnog broja ~eli~nih ìca. Standardna evropska uàd se sastoje od {est strukova koji su upleteni oko jednog sredi{nog struka od ku~ine ili veoma tankih ìca. Uàd su pletena pod izvesnim uglom, i to kako strukovi tako i ìce u strukovima.
Slika br. 6.7 êli~na uàd sa priborom za spajawe [9]
127
Ure|aji i oprema za manevrisawe Postoje tri na~ina pletewa: pravo pleteno uè kod koga su i strukovi i ìce u strukovima pletene u istom pravcu; unakrsno pleteno uè kod koga su strukovi pleteni u jednom, a ìce u strukovima u suprotnom pravcu i poluunakrsno pletena uàd kod kojih su strukovi pleteni u jednom pravcu, a ìce u strukovima naizmeni~no u jednom i drugom pravcu. Pravo pleteno uè je veoma elasti~no ali ima tendenciju da se odvije. Unakrsno pleteno uè je kruto ali se ne odvija. Poluunakrsno pleteno uè je po osobinama izme|u wih. Za pletewe uàdi se koriste ~eli~ne ìce velike ~vrsto}e na savijawe i zatezawe. êli~na uàd koja se koriste na postrojewima za dubinsko bu{ewe su unakrsno pletena i ra~unaju se sa stepenom sigurnosti od 6 do 7. Pre~nik uèta treba da bude najmawe trideset puta mawi od pre~nika vitla na koje se namotava. Pri radu uè treba redovno kontrolisati i podmazivati. Kidawe uèta uvek izaziva ozbiqne havarije u bu{otini, a veoma ~esto i povre|ivawe zaposlenih.
128
7. Bu{ilice
Bu{ilica je najva`niji deo bu{a}eg postrojewa mada se ponekad pod ovaj termin podvodi i kompletno bu{a}e postrojewe. Ima raznih konstrukcija bu{ilica i te{ko je dati jedan generalni opis koji bi ih sve obuhvatio. Bu{ilica ima funkciju da obezbedi rotaciju bu{a}eg pribora, odgovaraju}i pritisak bu{a}e krune na dno bu{otine i manevrisawe bu{a}im priborom. Da bi ispunila sve ove funkcije bu{ilica mora u svom sastavu imati slede}e delove: Pogonski agregat Ure|aj za prenos snage od motora do bu{ilice Ure|aj za prenos obrtnog momenta sa bu{ilice na bu{a}u glavu Bu{a}u glavu Ure|aj za obezbe|ivawe odgovaraju}eg pritiska krune na dno bu{otine Ure|aje za manevrisawe bu{a}im priborom Ure|aje za kontrolisawe reìma bu{ewa Prve bu{ilice su bile na ru~ni pogon i na slici br. 1.8 prikazana je laka ru~na bu{ilica iz 1886. godine koju je konstruisao {vedski inèwer P.A. Craelius. Ova bu{ilica je trebala da iskqu~i upotrebu te{kih i glomaznih bu{ilica na parni pogon, koje su ve} tada postojale, za bu{ewe plitkih bu{otina. Prvu bu{ilicu na parni pogon patentirao je M.C. Bullock 1867. godine. Bu{ilica na parni pogon (slika br. 1.7, b) dostizala je i do 360 obrtaja u minuti. Pronalazak i razvoj motora sa unutra{wim sagorevawem omogu}io je razvoj i konstruisawe bu{ilica sa ovim motorima. Za bu{ewe u jamskim uslovima veoma ~esto se koriste bu{ilice sa pogonom na komprimovani vazduh. I naravno, danas su naj~e{}e u primeni bu{ilice sa elektri~nim pogonom koje se koriste uvek kada to uslovi dozvoqavaju, zbog dobro poznatih prednosti ovog pogona. Za istra`no bu{ewe danas se iskqu~ivo koriste bu{ilice sa elektri~nim pogonom, sa motorom sa unutra{wim sagorevawem ili sa pogonom na komprimovani vazduh u jamskim uslovima. Koji }e pogon u datom momentu biti izabran zavisi od uslova na terenu. U zavisnosti od na~ina preno{ewa obrtnog momenta sa bu{ilice na kolonu bu{a}eg pribora postoje bu{ilice sa bu{a}om glavom i bu{ilice sa rotacionim stolom. Bu{ilice sa rotacionim
Bu{ilice stolom se uglavnom koriste kod istraìvawa ugqovodonika tj. za bu{ewe dubqih bu{otina. Bu{ilice sa bu{a}om glavom se mogu podeliti u dve grupe: bu{ilice sa vretenom i bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom. Kod bu{ilica sa vretenom kroz rotacionu glavu prolazi vreteno na koje se sa glave prenosi rotacija pomo}u `lebova na vretenu i odgovaraju}ih zuba na rotacionoj glavi. Ima i drugih konstrukcija, a sve moraju omogu}iti aksijalno pomerawe vretena kroz rotacionu glavu uz wegovu istovremenu rotaciju. Kroz vreteno prolaze bu{a}e {ipke na koje se rotacija i aksijalno optere}ewe sa vretena prenose preko stezne glave koja se nalazi na dowem kraju vretena. U zavisnosti od na~ina aksijalnog pomerawa vretena kroz rotacionu glavu razlikuju se bu{ilice sa: ru~nim pomerawem vretena; mehani~kim diferencijalnim pomerawem vretena; hidrauli~nim pomerawem vretena. Bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom pripadaju najnovijoj generaciji ma{ina koje su potpuno hidrauli~ke kod kojih je rotaciona glava istovremeno i stezna i kre}e se po lafetu. Ove bu{ilice su kompaktne konstrukcije i nije im potreban toraw za manevrisawe bu{a}im priborom.
7.1 Bu{ilice sa ru~nim pomerawem vretena

Kod starijih konstrukcija bu{ilica pomerawe vretena, odnosno obezbe|ivawe pritiska na dno bu{otine ostvarivano je ru~no. Na slici br. 7.1 prikazana je bu{ilica sa ru~nim pomerawem vretena. Pritisak na krunu se reguli{e pomerawem ru~ice naniè, odnosno navi{e. Ukoliko je teìna bu{a}eg pribora ve}a od potrebnog pritiska krune na dno bu{otine, vi{ak teìne se oduzima pomerawem ru~ice navi{e. Kod nekih konstrukcija ovakvih bu{ilica na ru~icama su postavqeni tegovi pomo}u kojih se postiè ravnomernije optere}ewe. Me|u ostalim lo{im stranama ovakvih bu{ilica isti~e se kratak hod bu{a}eg vretena, {to zahteva ~esto otpu{tawe i zatezawe bu{a}e {ipke u steznoj glavi. Ove bu{ilice osim malih u~inaka, karakteri{u se i velikim u~e{}em qudskog rada u procesu bu{ewa. Ovakve bu{ilice se vi{e ne proizvode, mada se jo{ uvek mogu sresti u praksi.
130
Bu{ilice
Slika br. 7.1 Bu{ilica sa ru~nim pomerawem vretena [9]
7.2 Bu{ilice sa mehani~kim diferencijalnim pomerawem vretena

Bu{ilice sa mehani~kim pomerawem vretena imaju takozvanu diferencijalnu glavu koja obezbe|uje uzdu`no pomerawe vretena. Bu{ilice sa ovakvim na~inom obezbe|ivawa pritiska krune na dno bu{otine danas se uglavnom izra|uju za bu{ewe u jamskim uslovima, sa pogonom na komprimovani vazduh i lake su konstrukcije. Na slici br. 7.2 data je {ema bu{ilice sa mehani~kim pomerawem vretena. Preko konusnih zup~anika 1 i 1 obrtni momenat se sa pogonske grupe prenosi na rotacionu glavu (b). Na rotacionoj glavi se nalazi i zup~anik Z1 koji je spregnut sa zup~anikom Z2. Zup~anik Z2 se nalazi na vratilu (c) koje je paralelno sa vretenom (a), i wihova me|usobna veza je ostvarena preko frikcione spojnice (f). Na drugom kraju vretena se nalaze zup~anici Z3 i Z3 koji su spregnuti sa zup~anicima Z4 i Z4, a koji se nalaze na vretenu (a).
131
Bu{ilice Zup~anici Z4 i Z4 se nalaze na glav~ini kroz koju prolazi vreteno i u kojoj je urezan unutra{wi navoj odgovaraju}i navoju na vretenu. Glav~ini (d) je onemogu}eno aksijalno pomerawe pa se usled wene rotacije vr{i aksijalno pomerawe vretena na jednu ili drugu stranu u zavisnosti od smera rotacije. Brzina aksijalnog pomerawa vretena zavisi od broja obrtaja pogonske grupe odnosno prenosnog odnosa spregnutih zup~anika Z3-Z4, koji je promenqiv. Obrtni moment se sa zup~anika Z2 na vratilo (c) prenosi preko frikcione spojnice (f). U slu~aju zaglave bu{a}eg pribora, promene radne sredine (kada posmak nije odgovaraju}i) itd. spojnica proklizava i spre~ava lom ma{inskih sklopova bu{ilice. Vreteno osim navoja pomo}u koga se ostvaruje wegovo aksijalno pomerawe ima i `lebove, odgovaraju}e zubima u rotacionoj glavi pomo}u kojih se obavqa wegova rotacija. Vreteno je {upqe i kroz wega prolaze bu{a}e {ipke koje su fiksirane u steznoj glavi koja se nalazi na jednom kraju vretena. Na slici br. 7.3 dat je izgled jedne bu{ilice sa diferencijalnim pomerawem vretena.
Slika br. 7.2 [ema rada bu{ilice sa diferencijalnim pomerawem vretena
132
Bu{ilice
Slika br. 7.3 Bu{ilica sa diferencijalnim pomerawem vretena sa pogonom na komprimovani vazduh [32]
133
Bu{ilice
7.3 Bu{ilice sa hidrauli~nim pomerawem vretena

Danas se uglavnom proizvode i primewuju bu{ilice sa hidrauli~nim pomerawem vretena kojim se ostvaruje pritisak krune na dno bu{otine. Pomerawe se ostvaruje pomo}u dva spregnuta hidrauli~na cilindra. Ovaj na~in obezbe|uje finu regulaciju parametara bu{ewa i wihovo odràvawe u veoma uskim dijapazonima. Na slici br. 7.4 prikazana je jedna savremena bu{ilica sa hidrauli~nim pomerawem vretena postavqena na metalnom postoqu. Motor sa unutra{wim sagorevawem pokre}e rotacionu glavu preko sistema zup~anika, kao i glavni vitao na koji se namotava ~eli~no uè i hidrauli~nu pumpu. Hidrauli~ni cilindri su fiksirani za rotacionu glavu. Kroz cilindar se kre}e klip ~iji hod je jednak radnoj duìni vretena.
Slika br. 7.4 Bu{ilica sa hidrauli~nim pomerawem vretena [24]
134
Bu{ilice Na klipove se nastavqaju klipwa~e koje su u~vr{}ene za ku}i{te glavnog leàja koji nosi vreteno. Usmeravawem uqa pod pritiskom, ventilima na komandnoj tabli, u cilindar ispod ili iznad klipa vr{i se izvla~ewe odnosno uvla~ewe klipwa~a u cilindre i podizawe, odnosno spu{tawe vretena i kolone bu{a}eg pribora. Vreteno je kru`nog popre~nog preseka sa `lebovima ili je pak {estougaonog ili nekog drugog popre~nog preseka. Na slici br. 7.5 prikazana je rotaciona glava sa vretenom i hidrauli~nim cilindrima odvojena od ostalog dela ma{ine. Na slici se jasno vide dva konusna zup~anika pomo}u kojih se obrtni moment od reduktora prenosi na rotacionu glavu odnosno vreteno i kolonu bu{a}eg pribora.
Slika br. 7.5 Otvorena rotaciona glava bu{ilice sa hidrauli~nim pomerawem vretena [30]
135
Bu{ilice
7.4 Bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom

Bu{ilice sa lafetom i rotacionom glavom koja se kre}e po lafetu prvo su izra|ivane za bu{ewe u jamskim prostorijama. U posledwe vreme naj~e{}e se izra|uju univerzalne lafetne bu{ilice namewene za rad u svim uslovima. Kod ovih bu{ilica postoji poseban pogonski agregat koji se sastoji od motora (elektri~nog ili dizel), pumpe visokog pritiska i rezervoara hidrauli~kog uqa. Rotaciona glava obrtno kretawe dobija od hidromotora koji je sa wom spregnut i ona je hidrauli~nim crevima povezana sa pumpom visokog pritiska, odnosno sa rezervoarom za hidrauli~ko uqe. U rotacionoj glavi su ugra|eni hidrauli~ni steza~i koji u~vr{}uju bu{a}u {ipku i omogu}avaju prenos obrtnog momenta i aksijalnog optere}ewa. Na kraju lafeta je fiksiran drà~ bu{a}e {ipke koji tako|e ima hidrauli~ke steza~e. Rad steza~a u rotacionoj glavi i u drà~u {ipki je sinhronizovan tako da je mogu}e ostvariti automatizovano navijawe i odvijawe bu{a}ih {ipki bez kori{}ewa ru~nih alata. Rotaciona glava klizi po lafetu, a weno kretawe i odgovaraju}i pritisak krune na dno bu{otine ostvaruje se uz pomo} hidrauli~nih cilindara.
Slika br. 7.6 Lafetna hidrauli~na bu{ilica Diamec 262 [32]
136
Bu{ilice Svi hidrauli~ni ure|aji su povezani crevima sa pumpom, rezervoarom i komandnom tablom na kojoj se nalaze svi ventili za regulaciju pritiska kao i instrumenti za pra}ewe reìma rada bu{ilice. Lafet moè zauzeti bilo koji poloàj tako da se ovim ma{inama moè bu{iti u svim pravcima. Danas su razvijene univerzalne bu{ilice kao {to je Diamec 262 prikazana na slici br. 7.6, koja se moè koristiti u svim uslovima bu{ewa, i moè biti postavqena na lakim nogarama, sankama, kamionu ili nekom drugom podvozu u zavisnosti od planirane namene. Nova generacija bu{ilica predstavqena Diamec-om 282 odlikuje se potpuno automatizovanim radom, (slika br. 7.7). Ma{ina je opremqena procesnim ra~unarom. Mikroprocesor prati parametre bu{ewa koji signaliziraju promenu radne sredine, na primer, i sam pode{ava parametre reìma bu{ewa primerene novonastaloj situaciji.
Slika br. 7.7 Kompjuterizovana bu{ilica najnovije generacije Diamec 282 [32]
137
8. Reìm bu{ewa
Reìm bu{ewa predstavqa skup vrednosti parametara kojima je definisan tehnolo{ki proces bu{ewa. Razni postupci bu{ewa su definisani razli~itim parametrima primerenim stenskom materijalu koji se bu{i. Kod rotacionog bu{ewa sa jezgrovawem kqu~na su tri parametra reìma bu{ewa koja treba prilagoditi stenskom masivu koji se bu{i i kori{}enom bu{a}em priboru, a u prvom redu kruni za bu{ewe: Broj obrtaja bu{a}e krune Aksijalno optere}ewe ili sila pritiska krune na dno bu{otine Koli~ina ispirnog fluida U fazi projektovawa istra`ne bu{otine na osnovu prognoznog geolo{kog profila bira se postrojewe za bu{ewe i odgovaraju}i pribor i oprema. Najdelikatniji je izbor odgovaraju}ih kruna za razli~ite stenske materijale. Svaka kruna za bu{ewe u odgovaraju}em stenskom masivu zahteva adekvatne parametre reìma bu{ewa. Ponekad se dogodi da se osobine stenskog materijala toliko razlikuju od prognoziranih da odabrani pribor za bu{ewe pa ~ak i samo bu{a}e postrojewe onemogu}avaju bu{ewe sa optimalnim vrednostima parametara reìma bu{ewa. U tim situacijama pribegava se mogu}im izmenama kolone bu{a}eg pribora i bu{ewem sa vrednostima parametara reìma koje su najpribli`nije optimalnim.
8.1 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od volfram karbida

Krune sa se~ivom od volfram karbida koriste se za bu{ewe mekih i sredwe tvrdih niskoabrazivnih stena. Se~ivo ovih kruna je sastavqeno od osmostranih prizmi ili plo~ica volfram karbida uglavqenih u telo krune. Aksijalno optere}ewe ili sila pritiska krune na dno bu{otine proporcionalno je brzini bu{ewa jer od ove sile zavisi dubina
Reìm bu{ewa prodirawa zuba u stenu (slika br. 3.6). Sila pritiska po jednom zubu (osmostranoj prizmi ili plo~ici) ili specifi~na sila pritiska kod bu{ewa u kompaktnim sredwe tvrdim stenama iznosi: Za se~iva od osmostranih prizmi 1000 1200 (N) Za se~iva od plo~ica 1500 1800 (N) Kod bu{ewa mek{ih i ispucalih stena silu pritiska treba smawiti proporcionalno smawewu otpora koji stena pruà prodirawu zuba, (urezna tvrdo}a stene). Kada se bu{e peskoviti i glineni {kriqci silu pritiska treba smawiti za 500 do 800 N po jednom zubu krune. Broj obrtaja krune tako|e direktno uti~e na brzinu bu{ewa. Broj obrtaja krune zavisi od pre~nika krune i periferne brzine tj. brzine kretawa zubaca krune. Periferna brzina ili brzina kretawa zuba iznosi: Za meke i kompaktne stene 0,4 0,6 (m/s) Za sredwe tvrde stene 0,6 0,8 (m/s) Za ispucale stene brzinu treba smawiti proporcionalno stepenu ispucalosti. Koli~ina isplake se ra~una iz uslova minimalne brzine izlaze}eg mlaza koji nosi sa sobom nabu{eni materijal. To prakti~no zna~i da brzina isplake u prstenastom prostoru izme|u zida bu{otine i bu{a}ih {ipki mora da bude ve}a od brzine padawa najkrupnijih ~estica u woj. Ova brzina ni u kom slu~aju ne bi trebalo da bude mawa od 0,25 do 0,30 m/s. U svakom konkretnom slu~aju moè se izra~unati brzina taloèwa dezintegrisanih ~estica stenskog materijala primenom Ritingerove formule:
u=k d
s i i
(cm/s)
gde je: s - gustina stenskog materijala koji se bu{i, (g/cm3) i - gustina ispirnog fluida, (g/cm3) d - ekvivalentni pre~nik najkrupnije ~estice, (cm) k - koeficijent forme mineralnih zrna koji iznosi: za duguqasta zrna k = 26 za zaobqena zrna k = 40 k = 51,1 za okrugla zrna Koli~ina ispirnog fluida zavisi od wegove brzine (koja u svakom slu~aju mora biti ve}a od brzine taloèwa dezintegrisanih ~estica), pre~nika bu{ewa i pre~nika bu{a}ih {ipki. Koli~ina se moè izra~unati primenom formule: 140
Reìm bu{ewa
Q=
2 D d2 v 4
(dm3/s)
gde je: D - pre~nik bu{otine, (dm) d - pre~nik bu{a}ih {ipki, (dm) v - brzina isplake u prstenastom prostoru, (dm/s)
Primer 1.
Zadatak:
U mekom i kompaktnom stenskom materijalu treba obezbediti uzorke (jezgro) pre~nika 51 mm, bu{ewem krunom pre~nika 66 mm. Za bu{ewe }e se koristiti volfram karbidska kruna sa se~ivom sastavqenim od 12 plo~ica. Zapreminska masa stene je 2,7 t/m3, a gustina isplake je 1,2 t/m3. O~ekuje se da najkrupnije ~estice dezintegrisane stene ne prema{aju 3 mm i imaju pribli`no okrugao oblik. Koristi}e se bu{a}e {ipke pre~nika 50 mm. Odrediti osnovne parametre reìma bu{ewa.
Re{ewe:
Aksijalno optere}ewe ili sila pritiska krune na dno bu{otine za meke kompaktne stene iznosi 1000 N po jednom zubu kada je on u obliku plo~ice. U ovom slu~aju dakle, aksijalno optere}ewe za krunu sa 12 zuba }e biti 12 kN. Broj obrtaja bu{a}e krune se ra~una na bazi periferne brzine se~iva. Za volfram karbidske krune koje bu{e u mekim i kompaktnim stenama brzina se kre}e od 0,4 do 0,6 m/s. Ako usvojimo sredwu brzinu od 0,5 m/s, broj obrtaja moèmo izra~unati iz formule:
v=
gde je: n - broj obrtaja, (min-1) d - pre~nik krune, (m) v - periferna brzina
d n 60
(m/s)
141
Reìm bu{ewa U ovom slu~aju broj obrtaja }e biti:
n=
60 0 ,5 145 0 ,066
(min-1)
Koli~ina isplake }e se sra~unati na bazi minimalne brzine izlaznog mlaza koja mora biti ve}a od brzine taloèwa dezintegrisanih ~estica. Brzina taloèwa }e biti izra~unata pomo}u Ritingerove formule:
u = 51 0 ,03
2 ,7 1,2 = 9 ,87 1,2
(cm/s)
Sa obzirom na preporuku usvoji}e se brzina od 4 dm/s pa }e biti potrebna koli~ina isplake:

Q= 0 ,66 2 0 ,50 2 4 = 0 ,58 4
(dm3/s)
Odnosno bi}e potrebna koli~ina od pribli`no 35 litara isplake u minuti.
8.2 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od povr{inski ugra|enih dijamanata

Aksijalno optere}ewe na krunu sa se~ivom od povr{inski ugra|enih dijamanata teoretski je definisano relacijom:
s F d nf
gde je: s - ~vrsto}a na pritisak stene koja se bu{i d - ~vrsto}a na pritisak dijamanta F - sila pritiska na dijamantsku krunu n - broj aktivnih dijamantskih zrna f - povr{ina nalegawa jednog dijamantskog zrna na stenu 142
Reìm bu{ewa Prakti~no, aksijalno optere}ewe na krunu, odnosno krune na stenu na dnu bu{otine pove}ava se do granice ekonomi~nosti. Ve}e aksijalno optere}ewe podrazumeva ve}u brzinu bu{ewa. Ovo aksijalno optere}ewe ne sme da izazove izvijawe bu{a}ih {ipki poja~ane vibracije i havariju. Maksimalna sila pritiska koja se preporu~uje za normalan rad treba da se kre}e u granicama od 30 do 50 N po jednom dijamantskom zrnu. U svakom pojedina~nom slu~aju maksimalna sila pritiska na krunu moè se izra~unati primenom formule:
F= Cb (30 50 ) 3
(N)
gde je: F - maksimalna sila pritiska na krunu C - broj karata u kruni b - broj zrna u jednom karatu (krupno}a dijamanata) Broj obrtaja kod kruna sa se~ivom od povr{inski ugra|enih dijamanata se tako|e izra~unava na osnovu poznate periferne brzine se~iva. Za tvr|e stene i smaweno napredovawe periferna brzina se kre}e od 1 do 2 m/s, a za mek{e stene i visoko napredovawe periferna brzina se kre}e od 2 do 3 m/s. Broj obrtaja i aksijalno optere}ewe najdirektnije uti~u na brzinu bu{ewa. Prema iskustvima nekih proizvo|a~a kruna zadovoqavaju}e napredovawe se dobija ako jedno dijamantsko zrno za jedan obrtaj prodre u stenu za 0,008 mm. Napredovawe se moè izra~unati primenom formule:
Vb = N 8 n 10000
(cm/min)
gde je: N - broj aktivnih zrna, uzima se da je to 2/3 od ukupnog broja dijamantskih zrna n - broj obrtaja dijamantske krune
143
Reìm bu{ewa
Primer 2.
Zadatak:
Odrediti aksijalno optere}ewe krune na stenu na dnu bu{otine. Kruna je sa povr{inski ugra|enim dijamantima krupno}e 50 zrna po karatu. U krunu je ukupno ugra|eno 18 karata.
Re{ewe:
F= Cb (30 50 ) (N) 3
odnosno
F= 18 50 (30 50 ) = 9 15 (kN) 3
8.3 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od dijamantske pra{ine (impregnirano se~ivo)

Aksijalno optere}ewe na krunu kod impregniranih dijamantskih se~iva zavisi od mogu}nosti i pohabanosti kompletne kolone bu{a}eg pribora, a ne sme da pre|e 1 kN po kvadratnom centimetru povr{ine se~iva. Broj obrtaja se i kod ovih kruna izra~unava iz periferne brzine se~iva koja treba da se kre}e u granicama od 3 do 5 m/s. Koli~ina isplake se tako|e ra~una na osnovu veli~ine prstenastog prostora izme|u bu{a}ih {ipki i zida bu{otine i brzine isplake. Kod ovih kruna ve}ina proizvo|a~a preporu~uje da brzina iznosi 0,4 m/s.
144
Reìm bu{ewa
Primer 3.
Zadatak:
Odrediti parametre reìma bu{ewa za dijamantsku krunu sa impregniranim se~ivom. Za bu{ewe }e se koristiti kruna sa spoqnim pre~nikom 76 mm i unutra{wim pre~nikom 62 mm, u kombinaciji sa bu{a}im {ipkama pre~nika 50 mm.
Re{ewe:
Za odre|ivawe broja obrtaja bu{a}e krune i koli~ine isplake koristi}e se nomogrami proizvo|a~a bu{a}eg pribora. Sa nomograma (slika br. 8.1) se moè videti da za pre~nik bu{ewa 76 mm, a za impregnirane krune (zatamweno podru~je) bu{ewe treba obavqati sa brojevima obrtaja od 800 do 1400 min-1.
Slika br. 8.1 Izbor broja obrtaja u funkciji tipa i pre~nika krune [32]
145
Reìm bu{ewa Sa nomograma (slika br. 8.2) se moè utvrditi da se za bu{a}u krunu pre~nika 76 mm i bu{a}u {ipku pre~nika 50 mm mora obezbediti koli~ina ispirnog fluida od 62 l/min, a {to garantuje brzinu od 40 cm/s.
Slika br. 8.2 Odre|ivawe koli~ine isplake u funkciji izabrane kolone bu{a}eg pribora [32]
146
9. Za{tita bu{otine
Istra`na bu{otina uzimawem posledweg metra jezgra i izvedenim merewima ispunila je funkciju istra`nog objekta i nema potrebe za wenom za{titom. Me|utim, doga|a se da pojedini delovi bu{otine, svojom nestabilno{}u, onemogu}avaju rad na jezgrovawu pre dostizawa planirane dubine. Ove pojave zahtevaju primenu odgovaraju}ih tehnolo{kih postupaka u ciqu stabilizacije tih delova bu{otine. Pojavni oblici te{ko}a su uglavnom indukovani specifi~nim svojstvima stene koja se bu{i, hidrolo{kim problemima a u nekim slu~ajevima i primenom neodgovaraju}e tehnologije rada. êsto se doga|a da je zid bu{otine nestabilan, da se zaru{ava i u tim slu~ajevima neophodno je o~uvati stabilnost zida bu{otine da bi se tehnolo{ki proces bu{ewa mogao odvijati nesmetano. U velikom broju slu~ajeva stabilnost zida bu{otine moè se o~uvati primenom odgovaraju}eg ispirnog fluida. Me|utim, u nekim situacijama nu`no je ugraditi kolonu oblo`nih cevi, odnosno izvr{iti zacevqewe jednog intervala, nekad nekoliko, a ponekad i kompletne bu{otine. Doga|a se da na odre|enim intervalima, na kojima je vr{ena intenzivna instrumentacija i razna merewa, bu{otina bude znatno pro{irena, ~ime se moè izazvati razvoj prostrane nestabilne zone tj. weno zaru{avawe. Osim toga ova znatna pro{irewa onemogu}avaju odràvawe èqenog pravca kanala bu{otine i reìma bu{ewa. I u ovim slu~ajevima re{ewe je zacevqewe pro{irene deonice. Doga|a se da bu{otina u jednom svom delu prolazi kroz veoma ispucale kavernozne stene u kojima se gubi isplaka, a {to za posledicu Slika br. 9.1 Propadawe kolone ako se pravovremeno ne interveni{e bu{a}eg pribora u jamsku ~esto ima ozbiqne havarije. Da bi se prostoriju [26] omogu}ila normalna cirkulacija
Za{tita bu{otine ispirnog fluida neophodno je izvr{iti izolaciju bu{otine od {upqina u stenskom masivu. Ponekad su ove {upqine u steni ispuwene vodom pod visokim pritiskom. Izolacija bu{otine od {upqina u steni obavqa se tamponirawem, cementacijom ili zacevqewem. Ponekad se, usled lo{e planiranog istraìvawa leì{ta koje se ve} eksploati{e ili je bilo eksploatisano, dogodi da istra`na bu{otina u|e u postoje}u jamsku prostoriju. U tom slu~aju da bi se nastavilo bu{ewe ova deonica se mora zaceviti takozvanom izgubqenom kolonom. U svakom slu~aju, u zavisnosti od teìne pojavnih te{ko}a u procesu bu{ewa, kanal bu{otine se za{ti}uje stabilizuje jednom ili kombinacijom raspoloìvih tehnologija kao {to su: tamponirawe, cementacija i zacevqewe.
9.1 Zacevqewe
Zacevqewe bu{otine oblo`nim kolonama obavqa se iz dva razloga: zbog spre~avawa zaru{avawa zidova bu{otine i zbog izolacije bu{otine od {upqina u stenskom masivu koje su nabu{ene. Oblo`ne kolone su u stvari sastav vi{e tankozidnih be{avnih cevi koje na jednom kraju imaju spoqni, a na drugom unutra{wi navoj (slika br. 9.2). Formirawe oblo`nih kolona obavqa se uvrtawem jedne cevi u drugu.
Slika br. 9.2 Za{titna cev [24] Tako|e se izra|uju i oblo`ne cevi koje se nastavqaju pomo}u spojnica. Zidovi oblo`nih kolona su veoma tanki i zato se one izra|uju od visoko kvalitetnog ~elika. U oba standarda, Craelius i DCDMA za svaki pre~nik bu{ewa predvi|en je odgovaraju}i pre~nik oblo`ne kolone. Nailaskom na ve}e i komplikovane pote{ko}e ~itavom duìnom bu{otine, predvi|a se ugra|ivawe 1-3 oblo`ne
148
Za{tita bu{otine kolone u bu{otinu, teleskopskim redosledom (slika br. 9.3). Oblo`ne kolone su u bu{otini optere}ene na istezawe koje je najve}e na spoju posledwe (najvi{e) i pretposledwe cevi. Najve}e optere}ewe na istezawe je u fazi va|ewa oblo`nih kolona iz bu{otine. Kriti~no mesto je navoj. Osim ovoga oblo`ne kolone su optere}ene i na pritisak ispirnog fluida u bu{otini i slojni pritisak sa spoqne strane kolone. Kod operacije spu{tawa oblo`ne kolone u bu{otinu doga|a se da kolona nasedne na izbo~ine na zidu bu{otine i na ru{evinu koje se savla|uju rotacijom oblo`ne kolone.
44 spoqni, mm unutra{wi, mm 37 3,5 masa, kg/m
54 47 4,4
64 57 5,1
74 67 6,3
84 77 7,2
98 89 10,5
113 104 12,4
128 119 13,8
143 134 15,4
Slika br. 9.3 Set za{titnih cevi metri~kog standarda [32] Iz ovog razloga na prvu cev kolone se navrne takozvana papu~a. Ova papu~a moè biti obi~na nazubqena cev ili je to specijalno ura|ena kruna za oblo`nu kolonu sa tvrdim metalom ili dijamantska (slika br. 9.4).
Slika br. 9.4 Bu{a}e krune za oblo`ne cevi [32]
149
Za{tita bu{otine Kod istra`nog bu{ewa u ~vrstim mineralnim sirovinama za{titne kolone se nikad ne cementiraju jer se po zavr{enom istraìvawu izvla~e iz bu{otine i ponovo koriste. Prilikom spu{tawa i va|ewa oblo`ne kolone ista se mora zadràti dok se odvija ili zavija cev iznad u{}a bu{otine. U tu svrhu koriste se zadrà~i za{titnih kolona (slika br. 9.5).
Slika br. 9.5 Zadrà~ oblo`nih kolona [9] Po zavr{enom bu{ewu istra`ne bu{otine, pre wene likvidacije poèqno je izvaditi upotrebqene oblo`ne kolone kako bi se smawili tro{kovi bu{ewa. Ponekad bu{a}e postrojewe ne moè da savlada otpor izvla~ewu iz bu{otine koji pruà oblo`na kolona. To se naj~e{}e doga|a kada se bu{i kroz stene sklone bubrewu. U tim slu~ajevima za izvla~ewe oblo`nih kolona koriste se hidrauli~ne dizalice (slika br. 9.6). Kada se ne moè izvaditi kompletna oblo`na kolona ona se specijalnim hidrauli~nim seka~ima se~e na mawe komade pa se oni jedan po jedan izvla~e iz bu{otine. Cevi od kojih se formira oblo`na kolona izra|uju se sa levim i desnim navojem. Oblo`ne kolone sa levim navojem upotrebqavaju se kada se kolona ne spu{ta do dna bu{otine nego ostaje da visi obe{ena o specijalnu prirubnicu na povr{ini. Ovo se radi da prilikom bu{ewa ne bi do{lo do odvijawa navoja i rastavqawa kolone, a {to bi onemogu}ilo va|ewe jezgrenog aparata. Kada se kolone spu{taju na dno bu{otine one mogu da imaju desni navoj. Kada se bu{i oblo`nom kolonom ona mora da ima desni navoj. Posebna oblo`na kolona je takozvana uvodna kolona koja ima zadatak da za{titi bu{otinu od zaru{avawa povr{inskih naslaga koje su uglavnom rastresite. Uvodna kolona u ovom slu~aju ima 150
Za{tita bu{otine zadatak da omogu}i normalnu cirkulaciju isplake i osigura projektovani pravac bu{ewa (slika br. 9.7).
Slika br. 9.6 Hidrauli~na dizalica za izvla~ewe oblo`nih kolona [9]
Slika br. 9.7 Uvodna kolona [9]
9.2 Tamponirawe
Tamponirawe je tehnolo{ki postupak izolacije bu{otine od {upqina (pukotina, prslina) u steni koje ometaju normalno odvijawe procesa bu{ewa. Tamponirawe se vr{i kvalitetnom sirovom glinom. Koristi se jedan od dva na~ina tamponirawa zavisno od uslova. Vodonosni horizonti su naj~e{}e od okolnih stena izolovani vodonepropusnim glinovitim slojem (slika br. 9.8). Kada bu{otina u|e u vodonosni horizont nastaju pote{ko}e u reìmu ispirawa bu{otine, pa i reìmu bu{ewa uop{te. U ovim slu~ajevima izolacija vodonosnog horizonta ostvaruje se tamponirawem na slede}i na~in. Zadwih par metara bu{otine u glinovitoj steni izolatoru vodonosnog horizonta izbu{e se prvim mawim standardnim pre~nikom od onog kojim je do tad bu{eno. Potom se u
151
Za{tita bu{otine bu{otinu spu{ta kolona za{titnih cevi i vr{i weno utiskivawe u ovu uù bu{otinu. Ovakvim utiskivawem stvara se tampon i izolacija vodonosnog horizonta. Utiskivawe se vr{i presom ili laganim udarima. Ovaj na~in tamponirawa se primewuje na malim dubinama i kada se voda nalazi pod malim pritiskom. Drugi postupak tamponirawa i izolacije vodonosnog horizonta ostvaruje se na slede}i na~in. Bu{otina se normalno istim pre~nikom zabu{i par metara ispod vodonosnog horizonta u ~vrstoj vodonepropusnoj steni (slika br. 9.9). Potom se u bu{otinu spu{ta kolona za{titnih cevi i fiksira na oko 20 do 40 cm od dna bu{otine. U bu{otinu se zatim ubacuju kuglice od sirove gline i bentonita. Kada se u bu{otinu ubaci izvesna koli~ina gline onda se spu{ta metalni teg oka~en na uè ili navrnut na bu{a}e {ipke. Laganim udarima tegom po glini na dnu vr{i se weno utiskivawe u prostor izme|u oblo`ne kolone i zida bu{otine.
Slika br. 9.8 Tamponirawe utiskivawem oblo`ne kolone u glinovitu stenu [13] 152
Slika br. 9.9 Tamponirawe utiskivawem gline oko oblo`ne kolone [13]
Za{tita bu{otine Ovaj postupak se ponavqa sve dok se ne formira ~ep visine nekoliko metara. Teg kojim se vr{i tamponirawe ima pre~nik nekoliko milimetara mawi od unutra{weg pre~nika oblo`ne kolone. Da bi tampon imao pravilan prstenast oblik na dowem kraju oblo`ne cevi navare se centralizeri ~ija je debqina jednaka polovini razlike u pre~niku bu{otine i pre~niku oblo`ne kolone. Naj~e{}e se postavqaju tri ili ~etiri centralizera. Posle svakog tamponirawa vr{i se provera funkcionalnosti tampona. Kada tamponirawe treba da spre~i gubitak isplake iz bu{otine provera se obavqa na slede}i na~in. Bu{otina se napuni vodom do vrha i ako posle desetak ~asova nema promene nivoa vode tampon je uspeo. U drugom slu~aju, kada se tamponirawem spre~ava dotok vode iz stene kolektora, bu{otina se ka{ikom isprazni od vode. Ako posle navedenog vremena nema doticawa vode u bu{otinu tamponirawe je uspelo. Ako tamponirawe ne uspe, ne pro|e proveru, postupak se ponavqa.
9.3 Cementacija
Cementacija je postupak utiskivawa cementne paste (cementnog mleka), konzistencije pogodne za pumpawe, u prostor koji se cementira. Cementacija se koristi za u~vr{}ewe kolone za{titnih cevi za okolnu stenu. Ovaj postupak se u istra`nom bu{ewu sa jezgrovawem ne koristi osim izuzetno kada druge metode izolacije ne daju rezultata. Cementacijom se popuwavaju i zatvaraju pukotine u steni kroz koje se gubi isplaka ili kroz koje u bu{otinu dolazi voda. Cementacijom se odre|eni delovi stene, u kojima je bu{otina sklona zaru{avawu, mogu stabilizovati i bez ugradwe kolone za{titnih cevi. Osnovni materijali za cementaciju su portland cement i voda. Osim standardnog portland cementa koristi se poboq{ani portland takozvani tampona`ni cement koji ima boqa svojstva od zna~aja za cementaciju. Cement treba da se odlikuje {to duìm vremenom po~etka vezivawa, {to kra}im vremenom stvrdwavawa i {to ve}om ~vrsto}om cementnog kamena. Osim toga cementni kamen treba da ima {to je mogu}e mawu poroznost. Poroznost je u direktnoj zavisnosti od vodocementnog faktora, odnosno od koli~ine vode u
153
Za{tita bu{otine cementacionoj me{avini. Voda mora biti ~ista bez organskih primesa, kiselina i drugih {tetnih materija. Za poboq{awe zahtevanih svojstava dodaju se razni aditivi. Postoje razni postupci utiskivawa cementne sme{e tj. cementacije, a danas se uglavnom primewuje cementacija uz kori{}ewe pakera. Ima vi{e konstrukcija pakera i uglavnom se svi mogu svrstati u dva osnovna tipa: jednostruki paker za cementaciju na kraju bu{otine i dvostruki paker za cementaciju intervala izme|u dva pakera. Na slici br. 9.10 prikazan je paker za primenu kod wire line postupka bu{ewa. Kada se nai|e na ispucalu zonu sklonu ru{ewu ili kroz koju se gubi isplaka pri wire line postupku jezgrovawa da bi se izvr{ila za{tita tj. izolacija bu{otine ne mora se kompletna kolona bu{a}eg pribora izvla~iti napoqe. Dovoqno je izvu}i aparat za jezgrovawe, a bu{a}u krunu tj. kolonu bu{a}ih cevi odi}i od dna bu{otine na potrebno rastojawe. Kroz bu{a}e {ipke se u spoqnu cev za jezgrovawe spu{ta paker specijalne konstrukcije. Paker je oka~en o ~eli~no uè pomo}u koga se on spu{ta dok posebno profilisan gumeni deo za za{titu bu{a}e krune ne nalegne na wu. Uz ~eli~no uè priqubqeno je gumeno crevo kojim se u pakere dovodi komprimovani vazduh ili neki inertan gas kada je to potrebno. Paker ima dva elementa, unutra{wi koji se naduvava u spoqnoj jezgrenoj cevi i spre~ava kontakt cementne paste sa bu{a}om krunom i spoqni koji se naduvava u bu{otini iznad zone koju treba cementirati. Cementni rastvor se potiskuje kroz bu{a}e {ipke, a potom kroz cev koja prolazi kroz paker dovodi do dna bu{otine. Poseban poklopac na vrhu bu{a}ih {ipki omogu}uje ostvarivawe natpritiska u bu{a}im {ipkama i utiskivawe cementnog mleka u ispucalu stenu. Po zavr{enom utiskivawu potrebne koli~ine cementnog mleka gumeni elementi pakera se osloba|aju pritiska, vra}aju se u prvobitni oblik i ceo paker se pomo}u uèta izvla~i iz bu{otine. Izuzetno je zna~ajno da se kompletan postupak cementacije obavi odjednom i bez prekida. Cementacija mora da se zavr{i pre po~etka vezivawa cementnog mleka. Nikakve aktivnosti u bu{otini se ne preduzimaju pre nego {to cementni kamen postigne dovoqnu ~vrsto}u. Po~etak vezivawa, kraj vezivawa i ~vrsto}a cementnog kamena se odre|uju na etalonu koji se izlije od sme{e kojom je vr{ena cementacija. I uspe{nost postupka cementacije se tako|e proverava i ako cementacija nije uspela postupak se ponavqa. Provera se vr{i upumpavawem vode pod pritiskom u bu{otinu. Ako nema znatnog pada pritiska vode u bu{otini cementacija je uspela.
154
Za{tita bu{otine
Slika br. 9.10 Paker za wire line sistem jezgrovawa [24] 155
10. Likvidacija bu{otine
Po zavr{enom istra`nom bu{ewu sa jezgrovawem pristupa se likvidaciji bu{otine koja se obavqa shodno konkretnoj situaciji. Likvidacija je skup mera i postupaka kojima se otklawa {teta stenskom masivu, rudnom leì{tu i povr{ini terena naneta bu{ewem. Naj~e{}e se likvidacija bu{otine izvodi tamponirawem. Ovim likvidacionim tamponirawima se postiè: spre~avawe me{awa vode dva ili vi{e vodonosnih horizonata razli~itog kvaliteta; spre~avawe samoizlivawa vode na povr{inu u slu~aju presecawa vodonosnih horizonata pod pritiskom (arteskih); spre~avawe izlivawa vode u rudarske prostorije; izolacija rudnih tela od vode. Likvidaciono tamponirawe se izvodi ili celom duìnom bu{otine ili samo u pojedinim intervalima. Pri likvidaciji plitkih suvih bu{otina tamponirawe se izvodi puwewem bu{otine gustim vodenim rastvorom gline. Kada bu{otina preseca vodonosni horizont u kome je voda pod pritiskom tamponirawe se izvodi ubacivawem u bu{otinu glinenih kuglica. Kuglice se pripremaju od kvalitetne lepqive gline sa sadràjem peska ispod 5%. Pre~nik glinenih kuglica je 3 do 4 cm mawi od pre~nika bu{otine. Bu{otina se napuni kuglicama u visini od 1 do 1,5 m, a potom se pristupa wihovom nabijawu. Na ovakav na~in tamponiraju se samo neki intervali ~ija se duìna proceni iskustveno, a ostali deo bu{otine se napuni gustim vodenim rastvorom gline. Likvidaciono tamponirawe cementnim rastvorom naj~e{}e se izvodi sme{om cementa i peska u odnosu 1:1 do 1:2. Tamponirawe se izvodi kroz bu{a}e {ipke i u kontinuitetu. [ipke su urowene 10 do 15 m u tampona`ni rastvor. Postepeno sa podizawem nivoa tampona`nog rastvora podiè se kolona bu{a}ih {ipki do potpunog tamponirawa bu{otine. Naj~e{}e se na u{}u istra`ne likvidirane bu{otine postavi reper na kome je upisan broj bu{otine, ponekad i ostali podaci o bu{otini. Pri napu{tawu lokacije, na kojoj se bu{ilo, uklawaju se svi tragovi bu{ewa. Teren se ravna, zatrpavaju se rezervoari za isplaku.
Likvidacija bu{otine Uklawa se zemqi{te zaga|eno aditivima za isplaku. Odnosi se sav pribor i oprema, i onaj koji nije vi{e upotrebqiv. Teren se koliko je to mogu}e vra}a u prethodno stawe. Pri bu{ewu iz jame prilikom napu{tawa bu{otine preduzimaju se sli~ne radwe primerene jamskim uslovima i konkretnoj lokaciji.
158
11. Havarije u procesu bu{ewa
U toku istra`nog bu{ewa sa jezgrovawem doga|aju se brojne havarije u bu{otini ~ija je sanacija komplikovana pa je veoma va`no u procesu bu{ewa preduzimati mere koje iskqu~uju ove havarije. Uglavnom se sve havarije mogu svrstati u zaglave bu{a}eg pribora, odvijawa i kidawa bu{a}eg pribora i upadawe delova pribora i opreme u bu{otinu. Ove havarije imaju brojne uzroke i svi se oni mogu svrstati u jednu od tri grupe. Tehni~ki uzroci havarija obuhvataju kvar na bu{a}em postrojewu, kvar na pumpi za isplaku, bu{ewe neispravnim priborom, kori{}ewe neispravnog alata i pribora. Prirodni uslovi havarija obuhvataju nepovoqna svojstva stenskog masiva koji se bu{i. Tu uglavnom spadaju gline i glinovite stene sklone bubrewu, raspucale stene sklone zaru{avawu, rasedne zone, pukotine kroz koje se gubi isplaka, pukotine u kojima je voda pod pritiskom, teku}i peskovi itd. Qudski faktor kao uzrok havarija je veoma ~est u praksi i tu bi se mogli svrstati: nedovoqna obu~enost qudstva, nedisciplinovan rad, nepridràvawe programa bu{ewa, umor, alkoholisanost, nedovoqan nadzor. Bilo koji uzrok havarije da je u pitawu postupak otklawawa i instrumentacija su istovetni. U daqem tekstu bi}e obja{wene neke od naj~e{}ih havarija sa na~inom wihovog otklawawa.
11.1 Zaglava bu{a}eg pribora u bu{otini

Zaglava bu{a}eg pribora je jedna od naj~e{}ih havarija koje se doga|aju u praksi i wu mogu da izazovu: neispravnost pumpe za isplaku, kvar na ma{ini za bu{ewe, nedovoqno izno{ewe nabu{enog materijala, dugo mirovawe bu{a}eg pribora u bu{otini, neodgovaraju}a isplaka, neadekvatan reìm bu{ewa, bu{ewe bez isplake itd.
Havarije Zaglava se moè izbe}i preduzimawem odre|enih mera, a osnovne su: redovan pregled i odràvawe bu{ilice i pumpe za isplaku. Upotreba odgovaraju}e isplake koja }e spre~iti zaru{avawe zida bu{otine ili formirawe debelog sloja gline na zidu bu{otine. Stalna kontrola bu{a}eg pribora i wegova blagovremena zamena. U slu~aju kvara bu{ilice treba odràvati tok ispirnog fluida, a primenom ru~nog alata povremeno zaokretati pribor u bu{otini. Kod bu{ewa duìh bu{otina treba imati pripravnu rezervnu pumpu za isplaku. Kod wire line sistema jezgrovawa treba raditi sa dva aparata za jezgrovawe i vreme prekida cirkulacije isplake i mirovawa pribora svesti na najmawu mogu}u meru. Kada se zaglava dogodi tj. kada je onemogu}ena rotacija, ne moè se pomeriti pribor gore-dole, kada je porastao pritisak na pumpi za isplaku ili je cirkulacija isplake sasvim onemogu}ena treba preduzeti slede}e radwe na odglavqivawu. Ukoliko nije do{lo do prekida cirkulacije isplake treba smawiti wen viskozitet i poku{avati ispirawe ~estica koje su izazvale zaglavu uz stalne poku{aje uspostavqawa rotacije bu{a}eg pribora. Ovo ~initi veoma pa`qivo da ne do|e do kidawa pribora. Ukoliko su glinovite ~estice i nabu{eni materijal zatvorili prostor izme|u bu{a}ih {ipki i zida bu{otine u bu{otinu treba upumpati naftu. Osim nafte danas se proizvode i posebni aditivi za ovu namenu. Sa~ekati izvesno vreme da se nafta infiltrira u materijal koji je izazvao zaglavu pa potom poku{ati odglavqivawe. Ukoliko napred navedeni postupci ne daju rezultat pristupa se izvla~ewu kompozicije bu{a}eg pribora prvo pomo}u glavnog vitla i hidrauli~kog ure|aja. Za sve vreme poku{avati uspostavqawe rotacije. Ukoliko se ostvari rotacija istu sve vreme odràvati i poku{avati da se uspostavi cirkulacija isplake uz pomerawe pribora gore dole. Ako zaglavqeni pribor ne moè da se izvu~e vitlom poku{ava se izvla~ewe pomo}u hidrauli~ke ili mehani~ke dizalice. Po{to se zaglavqeni pribor pokrene pomo}u dizalice daqe izvla~ewe se obavqa uz pomo} vitla. Veoma ~esto se dogodi da prilikom izvla~ewa do|e do kidawa bu{a}eg pribora. U ovom slu~aju pristupa se odvijawu zaglavqenog bu{a}eg pribora. Pre odvijawa u bu{otinu se spu{taju oblo`ne kolone uz konstantno ispirawe. Ukoliko operacija ne uspe sa oblo`nim kolonama spu{ta se produèna jezgrena cev sa krunom sa tvrdim metalom. Kada se ispere interval jednak duìni jezgrene cevi, pribor kojim je vr{eno ispirawe vadi se napoqe pa se potom
160
Havarije vr{i odvijawe. Postupak se ponavqa do potpunog uklawawa bu{a}ih {ipki do jezgrene cevi. Kada je zaglavqen wire line bu{a}i pribor kod koga nije mogu}e ispirawe, a unutra{wa jezgrena cev je izva|ena iz bu{otine bu{ewe se nastavqa mawim pre~nikom kroz spoqnu jezgrenu cev. Prethodno se krunom sa tvrdim metalom razbu{i spoqna jezgrena cev i dijamantska kruna. Kada je blokirana i unutra{wa jezgrena cev kod wire line bu{a}eg pribora, odvrne se {to je mogu}e vi{e pribora, a ostatak se nadbu{uje ve}im pre~nikom i potom se vadi cev za jezgrovawe. Pro{ireni deo bu{otine se oblaè za{titnom kolonom i bu{ewe se nastavqa istim pre~nikom. Ako je duìna ostalog pribora velika i velika duìna bu{otine pristupa se skretawu bu{otine na pogodnom mestu.
11.2 Kidawe bu{a}eg pribora

Naj~e{}i uzroci kidawa bu{a}eg pribora su: neispravan navoj na bu{a}em priboru, veliki otpori rotaciji pribora, nedovoqno ~ista i nekvalitetna isplaka sa agresivnim materijama i neuspelo izvla~ewe zaglavqenog bu{a}eg pribora. Da do kidawa bu{a}eg pribora ne do|e korisno je bu{ewe izvoditi sa {to ve}im brojevima obrtaja, dobro ispirati bu{otinu i redovno kontrolisati ispravnost bu{a}eg pribora. Kada do kidawa bu{a}eg pribora do|e, a {to se manifestuje naglim padom pritiska u potisnom vodu sistema za ispirawe, smawewem teìne pribora na vu~nom vitlu i odsustvom penetracije prilikom bu{ewa. Postupak spasavawa ostatka pribora iz bu{otine je slede}i: izvadi se gorwi slobodni deo bu{a}eg pribora i ta~no se izmeri wegova duìna da bi se odredila duìna ostalog pribora i da bi se ta~no utvrdio poloàj wegovog gorweg kraja. Pre izbora pribora za spasavawe mora se obaviti snimawe loma. Snimawe se obavqa pomo}u olovnog pe~ata. Olovni pe~at se bu{a}im {ipkama spusti do mesta loma i lagano se osloni i potom pritisne na vrh slomqenog pribora. Kada se pe~at izvadi napoqe na osnovu otiska se zakqu~uje kakav je oblik preloma i poloàj pribora. Kada je povr{ina loma ravna za spasavawe se koriste zvono ili trn za bu{a}u {ipku ili spojnicu, ako je lom na spojnici. Za spasavawe se koriste bu{a}e {ipke sa
161
Havarije kojima je bu{eno stim {to se na dowu {ipku navrne neki od pribora za spasavawe (slika br. 11.1). Pribor za spasavawe se spu{ta do vrha zaostalog bu{a}eg pribora, oslawa se o wega i laganom rotacijom ru~no ili ma{inom se uvr}e ili navr}e na wega. Po{to je spoj napravqen uspostavi se cirkulacija isplake i pribor se lagano izvla~i napoqe. Kada se ustanovi da je prelom pribora kos, za spoj odnosno spasavawe, koristi se zvono umesto trna. Ukoliko je prelom na wire line bu{a}im {ipkama kos, kada se ne moè koristiti zvono nego samo trn, mesto loma se mora poravnati. Ravnawe se obavqa bu{a}om krunom sa tvrdim metalom. Kod klasi~nog sistema jezgrovawa, a naro~ito ako je znatna razlika izme|u pre~nika bu{otine i pre~nika bu{a}e {ipke, na mestu loma {ipka moè biti zako{ena tj. naslowena na zid bu{otine. U tim slu~ajevima se uz pomo} sre}ne kuke ili sviwskog repa zaostali pribor dovodi u centar a potom se pristupa spasavawu trnom ili zvonom.
Slika br. 11.1 Pribor za spasavawe: a-trn za {ipku, b-trn za spojnicu, v-zvono za {ipke [9]
162
Havarije
11.3 Kidawe ~eli~nog uèta

Kada se ne vodi ra~una o stawu ~eli~nog uèta, kada se ono preoptere}uje, a ne odràva i na vreme ne zamewuje moè do}i do wegovog kidawa. Ovo moè izazvati ozbiqne probleme, pa u teìm slu~ajevima ~ak i gubitak bu{otine. Da bi se predupredilo kidawe uèta obavezno se kontroli{e wegovo stawe i uè kod koga ima pokidanih ìca zamewuje se novim. Pre spu{tawa izvlaka~a jezgrene cevi kod wire line postupka proverava se da nije do{lo do kidawa bu{a}eg pribora. Ako je do{lo do kidawa izvlaka~ se ne spu{ta pomo}u uèta. Kada do kidawa uèta ipak do|e pomo}u bu{a}ih {ipki u bu{otinu se spu{ta kopqe (slika br. 11.2). Pribor treba zarotirati nekoliko puta da se uè namota, ukqu~uje se rotacija i laganim povla~ewem kida komad po komad uèta. Postupak se ponavqa dok se ne izvadi celo uè. Veoma je va`no ne preterivati sa namotavawem uèta na kopqe jer ako se napravi velik smotak on moè da se zaglavi i onemogu}i svako daqe spasavawe.
Slika br. 11.2 Kopqa za izvla~ewe iskidanog uèta [9]
11.4 Upadawe metalnih predmeta u bu{otinu

Nije redak slu~aj da u bu{otinu upadnu neki metalni predmeti ukoliko bu{otina po va|ewu pribora nije za~epqena. Veliki metalni predmeti se seku krunom sa tvrdim metalom, a mali metalni predmeti se iznose uz pomo} pauka ili magneta (slika br. 11.3).
163
Havarije
Slika br. 11.3 Magneti za va|ewe metalnih predmeta [9]
164
12. Devijacija bu{otine
Trajektorija izvedene (izbu{ene) bu{otine u praksi se nikad ne poklapa sa projektovanom trajektorijom. Tokom bu{ewa uvek do|e do maweg ili ve}eg skretawa (otklona, devijacije) bu{otine od zadatog pravca. Ukoliko je devijacija znatna, naro~ito kod duga~kih bu{otina, ona moè ugroziti zavr{etak bu{ewa, a kod zavr{ene bu{otine ukoliko nije merena moè onemogu}iti ispravnu geolo{ku interpretaciju istraìvanog leì{ta. Uzroci devijacije bu{otine su brojni i oni mogu biti svrstani u dve osnovne grupe: geolo{ki i tehni~ko-tehnolo{ki uzroci devijacije. Geolo{ki uzroci krivqewa bu{otine uglavnom se mogu podvesti pod anizotropiju stenskog masiva koji se bu{i. Prelaz bu{otine iz mekog sloja u tvrdi sloj i krivqewe tim izazvano prikazano je na slici br. 12.1. Pri prelazu iz mek{e stene (A) u tvr|u stenu (B) skretawe je uvek ka tvr|oj steni, a ono je uzrokovano razli~itim napredovawem bu{a}e krune u slojevima razli~ite tvrdo}e. U mek{em sloju (A) napredovawe je ve}e nego u tvr|em sloju (B). Odnosno napredovawe u ta~ki (C) je ne{to ve}e nego u ta~ki (C1), a {to za posledicu ima zako{avawe krune za ugao (). Veli~ina skretawa je u funkciji ugla (), koji zavisi od razlike u tvrdo}i i ugla kontakta izme|u stena razli~ite tvrdo}e i pravca bu{ewa. Ovaj Slika br. 12.1 Skretawe bu{otine pri ugao skretawa je i u funkciji prelazu iz mek{e u tvr|u stenu [13] reìma bu{ewa. Ako se pri
Devijacija bu{otine prelazu u radnu sredinu razli~ite tvrdo}e bu{i sa malim brojem obrtaja i malom silom pritiska na krunu ovaj ugao se moè minimizirati. Pri prelasku bu{otine iz tvr|e u mek{u stenu skretawe je mawe. Skretawe po~iwe tek kad kruna nadpolovi~no reè mek{u stenu. Skretawe ide u pravcu kontakta mek{e i tvr|e stene. Dok kod izlaska iz mek{eg u tvr|i sloj skretawe ide u pravcu upravnom na pravac kontakta mek{e i tvr|e stene. Na slici br. 12.2 prikazano je mogu}e skretawe bu{otine pri prolazu kroz slojeve razli~ite tvrdo}e i pri prolazu kroz naslage sa velikim i tvrdim samcima i oblucima.
Slika br. 12.2 Skretawe bu{otine pri prolazu kroz slojeve razli~ite tvrdo}e i pri prolazu kroz naslage sa samcima i oblucima [13] Pri bu{ewu kroz rased ili rasednu zonu doga|a se da bu{otina ide linijom maweg otpora kroz rased i ne prelazi u neporeme}enu stensku masu. Do znatne devijacije dolazi i pri bu{ewu u razdrobqenim, ubranim i kavernoznim stenskim formacijama.
166
Devijacija bu{otine U principu ve}a skretawa se doga|aju kod bu{ewa kosih bu{otina nego kod vertikalnih. Skretawe moè biti po azimutu ali i po padu, navi{e i naniè. U rastresitim, mekim stenama otklon bu{otine je uglavnom naniè, a u tvr|im stenama ~esto je skretawe navi{e. Skretawe navi{e je uzrokovano ve}im optere}ewem na krunu na delu koji leì na zidu bu{otine usled teìne bu{a}eg pribora. Tehni~ko-tehnolo{ki uzroci krivqewa bu{otina su tako|e brojni i na wih se moè uticati.
Slika br. 12.3 Prikaz uticaja isko{enosti kolone bu{a}eg pribora na krivqewe i duìne cevi za jezgrovawe na veli~inu devijacije [16]
167
Devijacija bu{otine Naj~e{}i uzroci krivqewa iz ove grupe su: bu{ilica nije stabilno postavqena; lo{e postavqena uvodna kolona; upotreba krivih bu{a}ih {ipki; upotreba kratkih jezgrenih cevi; nepravilno navrtawe delova u kompoziciji bu{a}eg pribora; neuskla|enost pre~nika bu{a}ih {ipki sa pre~nikom bu{ewa i neodgovaraju}i reìm bu{ewa, naro~ito, neadekvatna sila pritiska na dno bu{otine. Na slici br. 12.3 dat je prikaz uticaja isko{enosti kolone bu{a}eg pribora na krivqewe i uticaj duìne cevi za jezgrovawe na veli~inu devijacije. Otklon bu{otine od zadatog pravca bu{ewa tj. devijacija moè se svesti u normalne granice preduzimawem odgovaraju}ih mera u procesu bu{ewa. Otklon je u granicama dozvoqenog ako ne prelazi 2% duìne bu{otine. Da bi se ovo postiglo potrebno je: Bu{ilicu ~vrsto fiksirati za fundament i dobro centrirati vreteno bu{ilice. Pa`qivo i polagano bu{iti za postavqawe uvodne cevi. Uvodnu cev centrirati i dobro pri~vrstiti, najboqe cementacijom. Uskladiti pre~nik bu{a}ih {ipki sa pre~nikom bu{ewa. Reìm bu{ewa podesiti prema steni koja se bu{i. Velika sila pritiska na dno bu{otine izvija bu{a}e {ipke. Velika brzina isplake razara zid bu{otine u mekim stenama, {to negativno uti~e na devijaciju. Koristiti samo prave bu{a}e {ipke sa dobrim navojima. Upotrebqavati jezgrene cevi maksimalne duìne. Pri prolazu kroz slojeve razli~ite tvrdo}e koristiti dobro nao{trene krune. Pri promeni pre~nika bu{ewa bu{iti sa malim napredovawem dok bu{otina ne zauzme pravac.
12.1 Merewe devijacije

Za sa~iwavawe izvesnije geolo{ke interpretacije leì{ta na osnovu rezultata istra`nog bu{ewa neophodno je meriti devijaciju bu{otine. Ovo se naro~ito odnosi na bu{otine dubqe od 200 m. Devijacija se meri u odre|enim rastojawima koja su naj~e{}e: 25, 50 ili 100 m. Mawe rastojawe obezbe|uje ve}u ta~nost interpretacije prostornog poloàja bu{otine. Kod tehni~kih bu{otina, u nekim
168
Devijacija bu{otine slu~ajevima, ova rastojawa na kojim se meri devijacija mogu biti i mawa (nekoliko metara). Aparati za merewe otklona bu{otine nazivaju se inklinometri. Postoji vi{e razli~itih konstrukcija ovih instrumenata, a svi se mogu svrstati u dve osnovne grupe: monoinklinometre i multiinklinometre. Monoinklinometri su instrumenti pomo}u kojih se moè vr{iti merewe samo u jednoj ta~ki. Posle svakog merewa aparat se izvla~i na povr{inu radi o~itavawa izmerene devijacije. Multiinklinometri omogu}avaju merewe devijacije u vi{e ta~aka u toku jednog spu{tawa u bu{otinu. Ranijih godina merewe devijacije vr{eno je ure|ajima sa fluorovodoni~nom kiselinom, sa elektrolitima i monoinklinometrima. Multiinklinometri su sloèni ure|aji koji imaju dva osnovna sklopa: kameru sa satnim mehanizmom i ugaonu sekciju. Aparat radi tako {to fotokamera u odre|enim vremenskim intervalima snima ugaonu sekciju (slika br. 12.4). Sa snimka se mogu o~itati ugao pada i azimut. U ku}i{te kamere sme{taju se baterije koje sluè za pogon elektromotora koji pokre}e film i za osvetqavawe ugaone sekcije u momentu snimawa. Satni mehanizam ima funkciju da u odre|enim vremenskim intervalima ukqu~uje kameru koja pravi snimke ugaone sekcije. Satni mehanizam se na povr{ini pode{ava u kojim intervalima }e ukqu~ivati kameru. Naj~e{}e se snimci prave svakog minuta. Zato je za vreme rada veoma va`no znati u kom vremenu su obavqane koje radne operacije. Za snimawe se koristi sigurnosni pozitiv film. Kod bu{ewa klasi~nom metodom instrument se u bu{otinu spu{ta pomo}u bu{a}ih {ipki, a Slika br. 12.4 Kamera kod wire line sistema jezgrovawa za spu{tawe instrumenta koristi se ~eli~no uè kojim instrumenta za se izvla~i aparat za jezgrovawe. merewe devijacije [27] 169
Devijacija bu{otine Instrument radi sa dva tipa ugaonih sekcija (slika br. 12.5). Za merewe otklona u vertikalnim bu{otinama koristi se ugaona sekcija koja meri odstupawa od vertikale od 0 do 17. Kod kosih bu{otina koristi se ugaona sekcija ~iji je raspon merewa od 5 do 90. Ugaona jedinica radi na principu magnetne igle ili ìroskopa. Instrumentom koji radi na principu magnetne igle nije mogu}e meriti devijaciju u zacevqenim bu{otinama. Kamera po~iwe da snima u momentu kada se cev sa baterijama spoji sa instrumentom i od tog trenutka se meri vreme. Instrument se spu{ta u bu{otinu i prva merna ta~ka je naj~e{}e na 100 m, a ostale svakih 50 m. Kada se instrument spusti na poziciju gde se vr{i merewe naj~e{}e se na toj poziciji zadrì 3 minuta da bi kamera napravila tri istovetna snimka. Po zavr{enom snimawu ure|aj se iznosi na povr{inu, iz kamere se vadi film, koji se potom razvija, snimci se uve}avaju i vr{i se o~itavawe uglova. Podaci o merewu se unose u pripremqene tabele (slika br. 12.6). Na osnovu podataka iz tabela crta se dijagram devijacije (slika br. 12.7). Zapisnik o izmerenoj devijaciji bu{otine sadrì tabelu i dijagram za svaku bu{otinu ponaosob.
Slika br. 12.5 Ugaone sekcije instrumenta za merewe devijacije [27] 170
Devijacija bu{otine
Slika br. 12.6 Izve{taj o merewu devijacije [9] 171
Devijacija bu{otine
Slika br. 12.7 Dijagram izmerene devijacije bu{otine [9] 172
13. Usmereno bu{ewe
U procesu bu{ewa sve bu{otine se vi{e ili mawe krive tj. mewaju pravac. Ova pojava se moè pratiti tokom bu{ewa i primenom odre|ene opreme i postupaka bu{otina se moè usmeravati tj. voditi u odre|enom pravcu. Prilikom zaglave u bu{otini sa neuspe{nom instrumentacijom, odnosno u slu~ajevima kada je deo pribora ostao u bu{otini, ista se skre}e sa prethodne trase na mestu iznad zaglave. Svrha ovog skretawa je da se izbu{i kompletno predvi|en interval, a da se pri tom iskoristi deo bu{otine koji je izbu{en pre zaglave. U nekim slu~ajevima projektuju se bu{otine ~ija trasa nije prava linija ve} je ponekad ~ak veoma sloèna polilinija sastavqena od pravih i krivih deonica. Bu{otine ~ija projektovana trasa nije prava linija nego je polilinija, koja se sastoji od pravih i zakrivqenih deonica, naziva se usmerenom a proces wenog bu{ewa naziva se usmerenim bu{ewem (slika br. 13.1).
Slika br. 13.1 Usmerena i razgranata usmerena bu{otina p-pravolinijski deo, k-krivolinijski deo, d-dopunski ogranak [17]
Usmereno bu{ewe Ponekad se bu{e veoma sloène bu{otine koje se granaju pa se ovakve bu{otine nazivaju razgranatim, ili vi{ekanalnim. Usmerene i razgranate bu{otine ~esto se primewuju kod istraìvawa i eksploatacije leì{ta nafte i vode. Posledwih godina sve vi{e se primewuju i kod istraìvawa leì{ta ~vrstih mineralnih sirovina. Osnovni ciq primene usmerenih i razgranatih usmerenih bu{otina je sniàvawe tro{kova istraìvawa, a koje se postiè smawewem obima bu{ewa. Tehnolo{ka sloènost bu{otine se meri veli~inom ugla skretawa trase bu{otine. Pove}awe ugla skretawa pove}ava broj havarija koje se doga|aju usled pove}anih naprezawa bu{a}ih {ipki. U odnosu na veli~inu ugla skretawa bu{otine se dele na: proste, umereno sloène, sloène i veoma sloène. Proste su bu{otine koje nemaju zakrivqewa. Umereno sloène su bu{otine sa uglom skretawa 10. Sloène trase bu{ewa su one sa uglom skretawa izme|u 10 i 25. Veoma sloène trase usmerenog bu{ewa su one koje imaju ugao skretawa ve}i od 25. U odnosu na konvencionalno bu{ewe izrada usmerenih bu{otina je tehni~ki sloènija i skupqa po du`nom metru. No u pojedinim slu~ajevima ukupna metraà bu{ewa primenom razgranatih usmerenih bu{otina moè toliko da se smawi da istraìvawe leì{ta wihovom primenom postaje znatno jeftinije. Osim toga usmerenim bu{ewem mogu se istraìvati leì{ta ispod vodenih povr{ina bu{ewem sa kopna, leì{ta ispod infrastrukturnih objekata koji ne dozvoqavaju primenu klasi~nog bu{ewa. Osim ekonomskih kriterijuma bitni su i geolo{ki faktori. Usmereno bu{ewe omogu}ava presecawe rudnih tela pod optimalnim uglovima, {to garantuje reprezentativnost podataka istraìvawa. âk tehnoekonomski pokazateqi istra`nog bu{ewa ne smeju imati prevagu nad geolo{kim, tj. nad kvalitetom i pouzdano{}u pribavqenih podataka o leì{tu. Pri usmerenom bu{ewu pojavquje se ~itav niz problema tehni~ko-tehnolo{ke prirode. Izuzetno su optere}ene bu{a}e {ipke u zoni skretawa bu{otine. Iskustva na bu{ewu ovakvih bu{otina su pokazala da je na primer pri bu{ewu krunom od 59 mm najboqe primeniti bu{a}e {ipke od 50 mm, koje se me|usobno spajaju konusnim navojem, pri otklonu od 1 po metru. Me|utim pri bu{ewu pre~nicima 46 mm i 76 mm boqi su rezultati postizani spojevima sa obi~nim navojem. Za usmeravawe bu{otina koriste se: klin sa izvla~ewem, skretnica sa neprekidnim dejstvom i skretnice sa periodi~nim dejstvom.
174
Usmereno bu{ewe
Slika br. 13.2 Karakteristi~ni tipovi razgranatih (vi{ekanalnih) bu{otina u razli~itim sredinama [17] Konstruktivno najprostiju skretnicu predstavqa klin sa izvla~ewem. Moè se primeniti u svim vrstama stena i dozvoqava usmeravawe bu{otine u èqenom pravcu. Nedostatak mu je {to zahteva dugo vreme za jedan ciklus usmerewa. O{tar pregib na mestu postavqawa klina izaziva poja~an zamor materijala bu{a}ih {ipki. [ematski prikaz klina sa izvla~ewem dat je na slici br. 13.3. Postupak usmerewa bu{otine ovim klinom izvodi se na slede}i na~in. Klin (skreta~) se pre spu{tawa u bu{otinu orijenti{e prema odgovaraju}em azimutu, pa se pomo}u teodolita u torwu i markera na {ipkama prate promene pravca (odstupawa) od pravca orijentisanog klina. Kolona bu{a}eg pribora sa klinom se spusti u bu{otinu. 175
Usmereno bu{ewe Klin se zaustavqa na rastojawu od 0,5 do 1 m od ~ela bu{otine. U tom poloàju se izvr{i korekcija orijentacije klina. Klin se potom pritiskom {ipki u~vrsti u orijentisani poloàj na dnu. U~vr{}ivawe se obavqa na slede}i na~in. Na kolonu se nanese aksijalno optere}ewe usled ~ega se kida zakivak (13), a cev (1) sa ka{ikom (3) pomera se po odbojniku (4). Posle u~vr{}ewa klina kida se osigura~ (11) i pribor za bu{ewe se osloba|a bloka klina. Prvo se uspostavqa cirkulacija isplake i bu{i se malim brojem obrtaja i malim pritiskom dok se kruna ne ureè u stenu dovoqno duboko izvan duìne klina. Potom se bu{i normalnim reìmom. Pri podizawu pribora prelazna spojnica (7) povla~i prsten za podizawe (2) kao i kompletno telo klina. Na taj na~in se ceo klin vadi iz bu{otine. U delu gde je vr{eno usmeravawe bu{otina ima mawi pre~nik pa se pro{iruje specijalnim pro{iriva~ima. Usmereni deo se oblaè kratkim za{titnim cevima (0,5 m) u ciqu za{tite usmerewa.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
Cev Prsten za podizawe Ka{ika klina Odbojnik Kruna sa spojnicom Zglob Prelazne spojnice Jezgrene cevi Prelazna spojnica Orijentator Osigura~ Osigura~ Zakivak
Slika br. 13.3 izvla~ewem [17]
Prikaz
klina
sa
176
Usmereno bu{ewe Sve skretnice imaju dva osnovna dela: stator i rotor. Kod skretnica periodi~nog dejstva stator se u orijentisanom poloàju fiksira, a nakon izbu{enog intervala duìne 1 m osloba|a se i ponovo preme{ta na ~elo bu{otine i ciklus se ponavqa. Na slici br. 13.4 data je {ema jedne skretnice periodi~nog dejstva. Telo skretnice (1) fiksira se u bu{otini uz prethodnu orijentaciju skretnice. Rotor skretnice je koni~an i zglobno vezan sa delom skretnice koji mu prenosi obrtni momenat i aksijalno optere}ewe. Kada se telo skretnice (stator) fiksira i na rotor deluje obrtnim momentom i aksijalnim optere}ewem kruna po~iwe da bu{i stenu sa pomerawem rotora na dole zahvaquju}i wegovom koni~nom obliku kruna biva pomerana, tj. bu{otina se skre}e u èqenom pravcu, definisanom poloàjem usmeriva~a na telu skretnice. Po zavr{enom bu{ewu intervala (h) telo skretnice se osloba|a, spu{ta na dno bu{otine, orijenti{e, fiksira i postupak se ponavqa. Zahvaquju}i kratkim intervalima jedini~nih usmerewa bu{otina je relativno glatka.
1. Telo skretnice 2. Rotor sa bo~nim usmerewem h - Interval usmerewa
Slika br. 13.4 Skretnica periodi~nog dejstva [3] Danas se uglavnom razvijaju i primewuju skretnice sa neprekidnim dejstvom. Ove skretnice omogu}avaju da se bu{ewe ostvaruje bez izvla~ewa na povr{inu. Skretnica predstavqa sistem koji sa~iwavaju kruna, mehanizam za skretawe i mehanizam za u~vr{}ivawe. Usmeravawe odnosno skretawe se moè obaviti na tri na~ina: usecawem - obradom zida bu{otine; asimetri~nim usecawem krune u stenu na ~elu bu{otine i kombinacijom prethodna dva na~ina. Ugaono pomerawe ose rotacije krune u odnosu na osu bu{otine ostvaruje se isko{ewem rotora skretnice u pravcu 177
Usmereno bu{ewe èqenog skretawa. Osim isko{ewa na krunu se nanosi asimetri~no aksijalno optere}ewe. Skretnica neprekidnog dejstva {ematski je prikazana na slici br. 13.5. Skretnica se sastoji od statora (II) i rotacionog vretena (I). Rotaciono vreteno se sastoji od dva vratila poveznih pomo}u teleskopske spojnice (8) opremqenih aksijalnim kugli~nim leàjevima (2 i 11). Na gorwem vretenu (7) nalazi se pozicioner (12) sme{ten u bravu (13) koja se nalazi na statoru skretnice. Na dowem delu vretena (rotora) nalazi se bu{a}a kruna (1), a gorwi je spojen sa bu{a}im {ipkama. Iznad tela spojnice (9) na vreteno je navu~ena povratna opruga (10), a ispod gorweg kugli~nog leàja.
1. Bu{a}a kruna 2. Aksijalni kugli~ni leàjevi 3. Dowi poluklin 4. Kliza~ 5. Rolna 6. Gorwi poluklin 7. Vratilo 8. Spojnica 9. Telo spojnice 10. Opruga 11. Aksijalni kugli~ni leàjevi 12. Pozicioner 13. Brava
Slika br. 13.5 Skretnica neprekidnog dejstva [3]
178
Usmereno bu{ewe Telo spojnice (9) je u svom dowem delu razdvojeno ukoso, tako da gorwi i dowi (6 i 3) wegov deo grade ugao od 450. Izme|u ova dva dela statora umetnut je kliza~ (4) koji je sa wima spojen pomo}u `lebova el profila. Kliza~ je opremqen sa rolnom (5) koja moè slobodno rotirati. Alat se unese u bu{otinu, orijenti{e i spusti na dno bu{otine. Na skretnicu se potom nanosi aksijalno optere}ewe koje izaziva pomerawe gorweg dela tela skretnice i gorweg vratila vretena zahvaquju}i teleskopskoj spojnici. Usled ovoga kliza~ (4) se pomera ka zidu bu{otine. Kliza~ oslowen na zid bu{otine indukuje silu skretawa ~iji intenzitet zavisi od krutosti opruge (10). Dejstvom ove sile alat biva gurnut u stranu i zauzima uko{en poloàj u odnosu na osu bu{otine. Sa rotacijom se po~iwe tek kada pozicioner (12) iza|e iz brave (13) i oslobodi vreteno. Tokom bu{ewa rolna (5) na kliza~u (4) se urezuje u zid bu{otine i spre~ava zaokretawe tela skreta~a i promenu pravca usmerewa. Ovim alatom se moè ostvariti prose~no skretawe od 1 do 1,15 0/m. Kod bu{ewa dopunskih ogranaka kod razgranatih usmerenih bu{otina na mestu skretawa i formirawa ogranka mora se uraditi ve{ta~ko dno tzv. most. Izrada mosta moè se obaviti na dva na~ina: primenom metalnog ~epa i zapu{avawem bu{otine {qunkom ili tucanikom sa vezivnim materijalima. Primena ~epa je prost, brz i ekonomi~an postupak. Za izradu mosta u praksi se ~esto koristi dvostruki konusni ~ep koji je prikazan na slici br. 13.6.
1. 2. 3. 4.
Bu{a}a {ipka Blok Centralni kanal Otvori
Slika br. 13.6 Dvokonusni mehani~ki ~ep [17]
179
Usmereno bu{ewe êp se spu{ta u bu{otinu pomo}u bu{a}ih {ipki. Kada se dovede u poloàj gde se èli formirati most kroz {ipke se u prostor izme|u ~epa i zida bu{otine ubacuje cementna pasta ili neki drugi vezivni materijal. Osim ovog postoje i druge konstrukcije ~epova, mehani~kih i hidromehani~kih. Orijentacija skretnice je veoma va`na tehnolo{ka faza kod bu{ewa usmerenih bu{otina. Orijentacija se moè obaviti direktno ili primenom specijalnih orijentatora. Direktna orijentacija podrazumeva orijentisawe pribora na povr{ini pomo}u standardnih geodetskih instrumenata. Ova metoda je malo pouzdana jer uvek moè do}i do izvesne rotacije pribora tokom spu{tawa u bu{otinu i moè se primeniti samo za plitke bu{otine. Savremeni ure|aji za orijentaciju mogu biti mehani~ki, elektri~ni i hidrauli~ni. Svaki od ovih ure|aja ima mane i prednosti a danas se najvi{e koriste i razvijaju elektri~ni orijentatori. Trajektorija usmerene bu{otine izme|u po~etne i zavr{ne ta~ke moè biti razli~ita i sastoji se od pravih i zakrivqenih segmenata. Minimalni radijus krivine zavisi od elasti~nosti bu{a}ih {ipki i kre}e se u granicama od 50 do 60 metara. Ovim radijusom se primewuje intenzivnost skretawa od 0,5 do 0,6 m. Na slici br. 13.7 prikazana je karakteristi~na trasa usmerene bu{otine sa elementima.
Slika br. 13.7 Karakteristi~na trasa usmerene bu{otine sa elementima
180
14. Udarno bu{ewe
Udarno bu{ewe je dobilo ime po na~inu rada bu{a}eg pribora, odnosno po na~inu nano{ewa optere}ewa na stenu. Bu{a}e dleto nije stalno u kontaktu sa stenom nego se periodi~no diè i spu{ta. Posledica dinami~kog optere}ewa tj. udara se~iva dleta po steni na dnu bu{otine je cepawe, odvaqivawe, dezintegracija dela stenskog masiva izloènog ovom dinami~kom optere}ewu. Dezintegrisani materijal se iz bu{otine iznosi ka{ikom ili isplakom. Ovaj na~in bu{ewa nema veliku primenu u istraìvawu leì{ta zbog malog broja informacija o leì{tu i stenskom masivu uop{te koje se wim mogu dobiti. Ovo bu{ewe se uglavnom primewuje za razna tehni~ka bu{ewa i izradu bu{otina za eksploataciju podzemnih voda. Ovom tehnikom se mogu bu{iti bu{otine velikog pre~nika od 148 do 850 mm, malih dubina do 500 m, iskqu~ivo vertikalno naniè. Prema tehnologiji izvo|ewa postoje dva vida udarnog bu{ewa: Udarno bu{ewe bez isplake (sa uètom) Udarno bu{ewe sa isplakom (sa bu{a}im {ipkama)
14.1 Udarno bu{ewe bez isplake

Udarno bu{ewe sa uètom spada u najstarije na~ine bu{ewa i poznato je kao Pensilvanijski na~in bu{ewa. Pribor za bu{ewe se sastoji od dleta, udarne {ipke i makaza. Pribor je obe{en o uè, (slika br. 14.1). Umesto uèta mogu se upotrebiti pune metalne {ipke, no ovaj metod ima dosta nedostataka i ne koristi se kod bu{ewa bez isplake. î{}ewe bu{otine od dezintegrisane stene vr{i se ka{ikom. U bu{otinu se povremeno doliva voda da bi se dezintegrisana stena pretvorila u ìtku masu radi wenog lak{eg izno{ewa i radi maweg otpora prolazu dleta. Posle izbu{enog intervala od oko 50 cm pribor za bu{ewe se izvla~i iz bu{otine da bi se ona o~istila. Vreme manevrisawa kod bu{ewa sa uètom je neuporedivo kra}e nego kod bu{ewa sa {ipkama. Sa druge strane bu{ewe sa {ipkama omogu}ava kontrolu zaokretawa dleta i pode{avawe ugla zaokretawa prema steni koja se bu{i.
Udarno bu{ewe
Slika br. 14.1 Izgled postrojewa za udarno bu{ewe sa uètom [30] 182
Udarno bu{ewe
14.2 Udarno bu{ewe sa isplakom

Kod ovog na~ina udarnog bu{ewa dezintegrisani materijal se iz bu{otine iznosi isplakom. U ovom slu~aju kompozicija bu{a}eg pribora se sastoji od dleta, udarne {ipke, makaza, radnih {ipki i ispirne glave na vrhu kolone (slika br. 14.2). Iz rezervoara isplaka se klipnom pumpom preko ispirne glave i {upqih radnih {ipki, odgovaraju}ih makaza i udarne {ipke kroz dleto dovodi na dno bu{otine. Isplaka se pored bu{a}eg pribora kre}e vertikalno navi{e i sa sobom nosi ~estice dezintegrisane stene.
Slika br. 14.2 Udarno bu{ewe sa isplakom [13] 183
Udarno bu{ewe
14.3 Pribor za udarno bu{ewe

Pribor za udarno bu{ewe je raznovrstan. Uglavnom se radi o vi{e tipova dleta, prilago|enih steni kroz koju se bu{i. Pqosnato dleto se primewuje u mekim i tvrdim glinovitim i laporovitim stenama. Kod primene ovog dleta treba voditi ra~una o wegovom stalnom zaokretawu, da nebi do{lo do zakliwavawa u mekoj sredini. Ova dleta se ne primewuju u stenskim naslagama gde ima samaca i stenskih blokova. Karakteri{u se slabom obradom zida bu{otine. Izgled pqosnatog dleta prikazan je na slici br. 14.3.
Slika br. 14.3 Izgled dleta za udarno bu{ewe [30] Okruglasto dleto se primewuje u tvrdim i rastresitim stenama koje sadrè oblutke i samce. Ovo dleto obezbe|uje cilindri~an oblik bu{otine i minimalno skretawe. Krstasto dleto se uspe{no primewuje u raspucalim stenama i pri razbijawu valutaka na dnu bu{otine. Postoji jo{ ~itav niz drugih oblika dleta, ekscentri~nih, konusnih, u obliku slova I, u obliku slova Z itd. Dleta se izra|uju u jednom komadu kovawem od specijalnih alatnih ~elika. O{trice dleta mogu biti izra|ene od tvrdog metala. Uglovi o{trewa dleta zavise od stene kroz koju se bu{i. Udarna {ipka je svojim dowim krajem, navojem spojena za dleto, a gorwim krajem je tako|e navojem spojena za makaze. Udarne {ipke su okruglog oblika i mogu biti pune ili sa otvorom za prolaz isplake. 184
Udarno bu{ewe Da bi se bu{ewe dobro odvijalo treba uskladiti udarnu {ipku i dleto. Obi~no se pre~nik udarne {ipke kre}e u intervalu od 0,65 do 0,75 pre~nika dleta.
Slika br. 14.4 Udarna {ipka [30]
Slika br. 14.5 Makaze [30]
Makaze sluè da spoje udarnu {ipku sa uètom ili radnim {ipkama. Makaze su ustvari dve zatvorene karike pqosnatog oblika koje pri radu klize jedna u drugu. One imaju vi{e funkcija: da za vreme udara drè uè u nategnutom poloàju, kod bu{ewa {ipkama da ne dozvole prenos teìne radnih {ipki na udarnu {ipku, pri izvla~ewu dleta posle udara u mekim stenama one obezbe|uju trzaj koji olak{ava izvla~ewe dleta. Postoje i makaze koje rade na principu opruga sa kanalom za prolaz isplake. Radne {ipke mogu da budu pune ili sa otvorom za prolaz isplake. [ipke su u radu veoma optere}ene i izra|uju se od specijalnih ~elika. Me|usobno su spojene spojnicama. Ka{ika sluì za ~i{}ewe bu{otine kod bu{ewa bez isplake. Kada se radi u rastresitim naslagama i peskovima ka{ika se moè upotrebiti i za bu{ewe. 185
Udarno bu{ewe Postoji vi{e konstrukcija ka{ike i one se razlikuju u na~inu prihvatawa i zadràvawa materijala koji se iznosi iz bu{otine.
Slika br. 14.6 Ka{ike za ~i{}ewe bu{otine [30]
14.4 Reìm bu{ewa

Bu{ewe udarnim postupkom se odvija tako {to se pribor podigne na odre|enu visinu iznad dna bu{otine i pusti da slobodno pada do udara u stenu. Sila udara dleta u stenu je u direktnoj zavisnosti od mase pribora. Masa pribora se odre|uje u zavisnosti od ~vrsto}e stene koja se bu{i ra~unato po centimetru duìne o{trice dleta. Preporu~ene vrednosti su za: meke stene 20 - 30 kg/cm sredwe tvrde stene 30 - 50 kg/cm tvrde stene 50 - 70 kg/cm Visina hoda pribora i broj udara su u direktnoj zavisnosti. Ukoliko je visina hoda ve}a broj udara je mawi. Tvr|e stene, osim ve}e mase pribora zahtevaju i ve}u visinu hoda. Ugao o{trewa se~iva dleta tako|e zavisi od stene koja se bu{i. Za meke stene ugao se kre}e od 60 do 70, a za tvrde i jako tvrde od 100 do 120. 186
15. Udarno-rotaciono bu{ewe
Udarno-rotaciono bu{ewe je nastalo evolucijom udarnog bu{ewa. Stena na dnu bu{otine se razara dletom, odnosno bu{a}om krunom u novije vreme. Bu{a}a kruna je navijena na bu{a}e {ipke. Udare proizvodi bu{a}i ~eki}. Kod udarno-rotacionog bu{ewa stena na dnu bu{otine je istovremeno izloèna: pritisku radnog dela krune, dinami~kom optere}ewu od udara i smi~u}em optere}ewu izazvanim stalnom rotacijom pribora. Udarci bu{a}e krune po steni su velikog intenziteta i u~estalosti, tako da se ovim postupkom mogu bu{iti i najtvr|e stene. Energija udara nije posledica pozicije bu{a}eg pribora tj. slobodnog pada ve} je posledica dejstva mehani~kog ure|aja. Stoga se ovim postupkom moè bu{iti u svim pravcima, po potrebi. Prva primena bu{a}ih ~eki}a datira jo{ iz 1839. godine kada je primewen bu{a}i ~eki} na parni pogon.
Slika br. 15.1 Dva poloàja bu{a}eg ~eki}a [32]
Udarno-rotaciono bu{ewe Bu{a}i ~eki}i sa pogonom na komprimovani vazduh primewuju se od 1861. godine. Razvoj ovih ure|aja je bio jako dinami~an {to se moè ilustrovati podatkom da je izme|u 1849. i 1877. patentirano preko 80 konstrukcija bu{a}ih ~eki}a. Savremena primena bu{a}ih ~eki}a po~iwe 1910. godine kada je postavqen na postoqe. Moderna oprema za bu{ewe podrazumeva bu{a}i ~eki} ili vi{e ~eki}a postavqenih na podvoz, tako da savremene bu{ilice predstavqaju samohodne ma{ine. Bu{ilice posledwe generacije su opremqene procesnim ra~unarom, navijawe i dodavawe bu{a}ih {ipki je automatizovano, a rukovalac je u zvu~no i vibraciono izolovanoj i klimatizovanoj kabini. U novije vreme pneumatski bu{a}i ~eki} ustupa prostor hidrauli~nom bu{a}em ~eki}u koji radi sa ve}im brojem udara, obezbe|uje ve}e brzine bu{ewa i ve}u pouzdanost u radu. Savremeni pneumatski ~eki}i rade sa oko 3500 udara u minutu, a kod hidrauli~nih taj broj se kre}e od 5000 do 10000 udara. Hidrauli~ni ~eki}i u odnosu na pneumatske postiù do 50% ve}u brzinu bu{ewa. Hidrauli~ni bu{a}i ~eki}i imaju znatno ve}e iskori{}ewe energije. Radni fluid tj. hidrauli~no uqe je u zatvorenom sistemu i nema zaga|ewa radne sredine. Bu{a}i ~eki} moè imati dve pozicije: êki} na lafetu bu{a}e ma{ine êki} urowen u bu{otinu Kod udarno-rotacionog bu{ewa kruna je stalno oslowena na dno bu{otine. Reìm bu{ewa mora biti uskla|en sa stenom koja se bu{i i kori{}enim priborom. Ukoliko je pritisak krune na dno bu{otine nizak kruna }e odskakivati i bi}e usporeno napredovawe. Ukoliko je pritisak prevelik kruna }e se te{ko zaokretati i do}i }e do izvijawa bu{a}ih {ipki. Sila pritiska treba da bude uskla|ena sa ~vrsto}om stena i pre~nikom krune. Novije konstrukcije bu{a}ih ~eki}a imaju nezavisan ure|aj za rotaciju pa se i rotacija moè prilagoditi potrebama. Tako, na primer, preporu~uje se da kod bu{ewa veoma ~vrstih stena broj obrtaja bude od 20 do 40 u minutu. U mekim stenama se preporu~uje od 60 do 90 obrtaja u minutu. Bu{a}e krune su ura|ene od specijalnih alatnih ~elika sa radnim delom ura|enim od tvrde legure (volfram karbid). Postoji vi{e konstrukcija ovih kruna koje se izra|uju u {irokom dijapazonu standardnih pre~nika. Krune se sa bu{a}om {ipkom spajaju navojem.
188
Udarno-rotaciono bu{ewe
Slika br. 15.2 Razni tipovi bu{a}ih kruna za udarno-rotaciono bu{ewa [32] î{}ewe bu{otine od dezintegrisane stene ostvaruje se naj~e{}e vodom ili vazduhom ili wihovom sme{om. Uobi~ajeno je da se ispirni fluid kre}e kroz bu{a}i ~eki}, {upqu bu{a}u {ipku i da kroz otvore na bu{a}oj kruni izlazi u bu{otinu. U povratku kre}u}i se pored bu{a}eg pribora fluid iznosi ~estice nabu{enog materijala. Na izlazu iz bu{otine vazduh sa dezintegrisanom stenom se prihvata i odvodi u ciklon koji odvaja ~vrste ~estice od vazduha (slika br. 15.3). Nabu{ena stena se naj~e{}e pakuje u platnene kese i nosi na ispitivawe hemijskog sastava, kada je bu{ewe istra`no. Ovim postupkom se ostvaruje takozvano kontinualno uzorkovawe. Kod dubinskog bu{a}eg ~eki}a mogu} je i obrnuti smer kretawa ispirnog fluida.
189
Slika br. 15.3 Konvencionalno udarno-rotaciono bu{ewe sa uzorkovawem [32]
190
Slika br. 15.4 Savremena ma{ina za udarno-rotaciono bu{ewe [32]
191
Udarno-rotaciono bu{ewe êsto se doga|a da je ~vrsta stena prekrivena slojem aluvijona, drobine, uop{te stenom u kojoj zidovi bu{otine ne mogu ostati stabilni pa ih je potrebno za{tititi od zaru{avawa ugradwom za{titne cevi. Atlas Copco je razvio originalni metod bu{ewa sa istovremenom ugradwom za{titne kolone. Ovaj metod je poznat kao odex metod. Bu{a}a kruna odex je sloène konstrukcije. Pilot kruna bu{i bu{otinu nazivnog pre~nika. Pro{iriva~ je ekscentri~no postavqen u odnosu na osu krune i ima dva poloàja. Kada je u radnom poloàju on bu{i pro{irewe za oblo`nu kolonu. Kada oblo`na kolona u|e u ~vrstu stenu pro{iriva~ se zaokrene za 180 i tada se odex bu{a}a kruna moè izvu}i iz bu{otine i bu{ewe nastaviti standardnim alatima (slika br. 15.5). Udarno bu{ewe je neuporedivo jeftinije od dijamantskog bu{ewa sa jezgrovawem, postiù se ve}e brzine bu{ewa i uglavnom se koristi za preliminarna geolo{ka istraìvawa leì{ta.
Slika br. 15.5 Prikaz ODEX metoda udarno-rotacionog bu{ewa [32]
192
16. Izrada dubokih bu{otina
Leì{ta nafte i gasa koja su bila na malim dubinama (prva bu{otina za naftu u SAD izbu{ena je 1859, dubine 23 m) brzo su otkrivena, iscrpqena i istraìvawe dubqih slojeva je postalo neophodno. Pri istraìvawu nafte i gasa, dubine bu{otina su dostigle skoro deset hiqada metara (najdubqa bu{otina 9583,2 m Oklahoma 1974, negativna). Takve dubine, a i po~etni pre~nici bu{ewa od 914,4 mm zahtevaju posebne garniture za bu{ewe koje mogu nosivo{}u torwa, wegovom visinom, snagom dizalice i drugih ure|aja da omogu}e dostizawe velikih dubina bu{ewa u {to kra}em vremenu i sa {to ve}om sigurno{}u. Pri izradi dubokih bu{otina rotacija dleta se moè obezbediti na dva na~ina: rotacionim stolom sa povr{ine preko kompozicije bu{a}eg alata; dubinskim motorom koji se postavqa u kompoziciju bu{a}eg alata neposredno iznad dleta (turbina, vij~ani motor i elektromotor).
16.1 Bu{ewe sa rotacionim stolom

Ovaj metod bu{ewa koristi rotacioni sto za pogon tj. obrtawe bu{a}ih {ipki, ali bez prenosa osnog optere}ewa na wih. Na ovaj na~in se mogu posti}i velike dubine uz velike po~etne pre~nike bu{ewa i brzine bu{ewa koje dostiù nekoliko desetina metara na ~as u mekim stenama. Dleto koje razara stene na dnu, se spu{ta u bu{otinu u nizu bu{a}ih i te{kih {ipki. Niz se sastoji od vi{e sekcija bu{a}ih {ipki povezanih spojnicama sa konusnim navojima za olak{ano navrtawe i odvrtawe. Bu{a}i niz je spojen sa radnom {ipkom koja ima kvadratni ili heksagonalni popre~ni presek i prolazi kroz otvor u rotacionom stolu. Na ovaj na~in obrtawe rotacionog stola se prenosi na radnu {ipku i zatim na niz bu{a}ih {ipki. Gorwi kraj radne {ipke je povezan sa ispirnom glavom koja je obe{ena o kuku.
Izrada dubokih bu{otina
Slika br. 16.1 [ema postrojewa za duboko bu{ewe Kuka je spojena sa pokretnom kotura~om koja je u vezi sa nepokretnom kotura~om u vrhu torwa. Uè ~iji je radni kraj namotan na bubaw dizalice prolazi preko koturova nepokretne i pokretne kotura~e. 194
Izrada dubokih bu{otina Motori pokre}u rotacioni sto i dizalicu, a tako|e se koriste za pogon pumpe. Pumpa crpi ispirni fluid iz rezervoara i potiskuje ga kroz potisni vod, ispirnu glavu, kompoziciju bu{a}eg alata do dleta. Dleto ima otvore (mlaznice) kroz koje fluid isti~e velikom brzinom. Fluid na dnu bu{otine zahvata nabu{ene krhotine stena, iznosi ih kroz prstenasti prostor izme|u bu{a}eg pribora i zida bu{otine, isti~e iz bu{otine i kroz kanale proti~e nazad u rezervoar. Kako se pove}ava dubina bu{otine, kompozicija alata oka~ena o kuku i pokretnu kotura~u postepeno se spu{ta. Rukovalac koji manipuli{e ko~nicom dizalice tako pode{ava spu{tawe alata za bu{ewe da te{ke {ipke na dowem delu niza bu{a}eg alata obezbede neophodno optere}ewe dleta. Radi zamene istro{enog dleta bu{a}i niz se izvla~i iz bu{otine, razdvaja u pojedina~ne sekcije. Pri izvla~ewu ili spu{tawu bu{a}eg niza jedan radnik je na platformi, dva radnika rukuju sa kle{tima kod rotacionog stola a jedan kontroli{e dizalicu. Zidovi bu{otine u nestabilnim formacijama se oblaù za{titnim cevima. Cementna obloga koja u~vr{}uje za{titne cevi sluì i za odvajawe formacija sa razli~itim fluidima. Kratka uvodna kolona (nekoliko desetina metara) sluì da usmeri kanal bu{otine i za{titi wen gorwi deo od ispirawa.
16.2 Bu{ewe dubinskim motorom

Po~ev od 70 - ih godina u svetu zapo~iwe intenzivan razvoj u oblasti izrade koso-usmerenih i horizontalnih bu{otina. U vezi s tim pojavila se potreba za ure|ajem koji bi upravqao trajektorijom pravca bu{otine. Za tu namenu pogon dleta dubinskim motorima se pokazao kao nezamenqiv. Glavna prednost bu{ewa hidrauli~nim pogonskim motorima (HPM) je blizina motora dletu. Zahvaquju}i ovome, bu{ewe HPM ima slede}e prednosti nad bu{ewem pomo}u rotacionog stola: gubici izazvani obrtawem niza bu{a}ih cevi su eliminisani i skoro sva snaga proizvedena u motoru se prenosi dletu. Tako je pri bu{ewu HPM vi{e snage dostupno na dnu bu{otine, nego pri bu{ewu sa rotacionim stolom;
195
Izrada dubokih bu{otina lomovi bu{a}ih {ipki su veoma smaweni i habawe je skoro eliminisano; broj obrtaja dleta je znatno ve}i nego pri bu{ewu sa rotacionim stolom, a sa time i brzine prodirawa dleta; kako niz bu{a}ih cevi ne rotira HPM se moè koristiti pri kosom i usmerenom bu{ewu; nema obrtawa rotacionog stola iznad bu{otine i buka je znatno smawena, {to poboq{ava uslove rada. Hidrauli~ni pogonski motori se dele na turbinske i vij~ane.
16.2.1 Turbinski motor

Prva turbina je patentirana 1922. (M.A. Kapequ{nikov), a 1924. izbu{ena je prva bu{otina ovim metodom u blizini Bakua. Pri bu{ewu sa turbinom, dleto okre}e turbina postavqena neposredno iznad wega. Pumpa potiskuje fluid u niz {ipki za bu{ewe kroz potisni vod i ispirnu glavu. Bu{a}e {ipke i ku}i{te turbine ne rotiraju i mogu se pomerati samo osno. Rotacioni sto kroz koji prolazi radna {ipka je blokiran radi spre~avawa obrtawa ku}i{ta turbine i bu{a}ih cevi pri bu{ewu.
Slika br. 16.2 Turbinski motor [22] 196
Izrada dubokih bu{otina Princip rada turbinske bu{ilice sastoji se u pretvarawu energije pritiska struje fluida za bu{ewe u mehani~ku energiju rotirawa osovine spojene sa dletom. Glavni deo je turbina koja se sastoji od velikog broja (sto do tri stotine) identi~nih turbinskih elemenata, od kojih svaki sadrì dva dela - stator i rotor. Stacionarni deo elementa turbine je ~vrsto fiksiran u ku}i{tu turbine. On je izra|en u obliku dva koncentri~na ~eli~na prstena koji su spojeni zakrivqenim lopaticama. Rotiraju}i deo elementa turbine je u~vr{}en za osovinu turbine. Sastoji se od prstena sa lopaticama koje su sli~ne lopaticama statora, ali su okrenute u suprotnom pravcu i spojene obru~em. Izme|u statora i rotora je mali zazor tako da se rotor slobodno okre}e u statoru. Ja~ina sile koja deluje na lopatice rotora zavisi od pritiska fluida, optere}ewa na dleto i fizi~ko-mehani~kih osobina stene. Sli~no deluje i sila na lopatice statora turbine prizvode}i reaktivni obrtni moment koji je jednak ali suprotan pogonskom obrtnom momentu. Dejstvo reaktivnog momenta prihvata kompozicija alata i fiksirani rotacioni sto. Pored svih prednosti bu{ewe turbinom ima nedostatke od kojih je glavni relativno niska ukupna efikasnost postrojewa, koja ne prelazi 20 do 30 % pri dubokom bu{ewu. Gubitak koji nastaje u prenosu hidrauli~ne snage od pumpe do turbine je uglavnom izazvan padom pritiska u bu{a}im {ipkama.
16.2.2 Vij~ani motor

U istra`nom bu{ewu primewuje se bu{ewe malim pre~nikom. Za razvijawe odgovaraju}eg obrtnog momenta turbina malog pre~nika treba da ima vi{e od 4000 turbinskih stepeni. Vrlo je te{ko i neekonomi~no proizvesti, sastaviti i raditi sa takvom turbinom. Stoga su napravqene nove konstrukcije HPM kakav je i vij~ani motor (slika br. 16.3). Motor se sastoji od dve sekcije, motora i osovine (vretena). Motorski deo sadrì stator, rotor i dvostruki kardanski zglob. U osovinskom delu je osovina postavqena u radijalno leì{te i prelazni deo za dleto.
197
Slika br. 16.3 Vij~ani motor [22] Stator je napravqen u obliku gumene oplate u metalnom ku}i{tu motora. êli~ni rotor je helikoidalnog profila i postavqen je ekscentri~no u odnosu na stator. Prolazak ispirnog fluida izme|u statora i rotora uslovqava okretawe rotora, koje se prenosi na centralno postavqenu osovinu preko spoja sa dvostrukim kardanskim zglobom. Broj obrtaja motora je proporcionalan protoku fluida.
16.3 Postrojewa za duboko bu{ewe

Postrojewa za bu{ewe se defini{u wihovom nosivo{}u (teìna bu{a}eg niza i kolona za{titnih cevi pove}ava se sa dubinom bu{otine), a nominalno optere}ewe kuke sluì kao osnova za wihovu klasifikaciju. Ure|aji na postrojewu za bu{ewe se mogu podeliti na (slika br. 16.4): sistem za manevrisawe, sistem za rotaciju, sistem za pogon i transmisiju, sistem za cirkulaciju ispirnog fluida, kompoziciju bu{a}ih sprava, sistem za kontrolu bu{ewa.
198
Slika br. 16.4 Ure|aji postrojewa za bu{ewe: 1-sistem za manevrisawe, 2-ure|aji za rotaciju, 3-motori i prenosnici, 4-sistem za cirkulaciju, 5-kompozicija bu{a}ih sprava, 6-ure|aji za kontrolu dotoka 199
16.3.1 Sistem za manevrisawe

Pod ure|ajima za manevrisawe podrazumevaju dizali~no postrojewe, pomo}ni ure|aji i alat. se: toraw,
Slika br. 16.5 Dizali~no postrojewe Toraw je deo bu{a}eg postrojewa koji nosi bu{a}i pribor u toku operacija bu{ewa i manevrisawa (izvla~ewa i spu{tawa). Dizali~no postrojewe je mehanizam koji omogu}ava izvla~ewe i spu{tawe {ipki a sa~iwavaju ga: dizalica, pokretna i nepokretna kotura~a, uè i kuka. Sistem kotura~a omogu}ava da se smawi optere}ewe na dobo{u dizalice koje se prenosi sa kuke. Za koliko puta je umawena sila na dizalici bi}e smawena i brzina podizawa kuke. Uè koje prolazi kroz sistem kotura~a jednim delom je namotano na bubaw dizalice (radni kraj). Drugi, nepokretan deo uèta tzv. mrtvi kraj pri~vr{}en je za posebnu traverzu (sidro). Naj~e{}e se primewuje kuka koja ~ini celinu sa pokretnom kotura~om i naziva se blok kuka. Pomo}ne ure|aje za manevrisawe priborom sa~iwavaju elevatori, prihvatni klinovi i vise}a kle{ta.
200
16.3.2 Sistem za rotaciju

Ure|aje za rotaciju ~ine rotacioni sto i ispirna glava. Rotacioni sto (slika br. 16.6) prenosi obrtni moment na niz bu{a}ih cevi i tako|e drì bu{a}e cevi pri manevrisawu. U centru stola se nalazi otvor koji omogu}ava da dleto, bu{a}e i za{titne cevi pro|u kroz sto. U stolu su postavqeni glavni uloàk i uloàk za radnu {ipku koji se lako uklawaju iz sredine stola. Uloàk za radnu {ipku ima centralni otvor kvadratnog ili {estougaonog preseka kroz koji prolazi radna {ipka odgovaraju}eg oblika. Uloàk prenosi obrtni moment na radnu {ipku i preko bu{a}ih {ipki koje su spojene sa wom do dleta. Pri spu{tawu za{titnih cevi u bu{otinu, ulo{ci se uklawaju iz rotacionog stola i ako pre~nik za{titnih cevi prevazilazi pre~nik otvora sto se potpuno uklawa sa postoqa torwa i umesto wega se postavqa ure|aj za pridràvawe kolone ukliwenih cevi.
Slika br. 16.6 Rotacioni sto sa radnom {ipkom Ispirna glava (slika br. 16.7) je deo sistema za rotaciju ali je istovremeno i deo sistema za cirkulaciju isplake, koji treba da omogu}i: rotaciju bu{a}eg pribora za vreme bu{ewa, prolazak isplake iz potisnog voda u pribor za bu{ewe.
201
Slika br. 16.7 Ispirna glava Sastoji se iz dva dela: nepokretnog, koji se ve{a o kuku i pokretnog koji se povezuje sa radnom {ipkom. Nepokretni deo se sastoji iz ku}i{ta sa ure|ajem za ve{awe. Dovod isplake se vr{i preko krive cevi - lule. Ona se spaja sa kratkom cevi unutar ku}i{ta. Gorwi kraj pokretne osovine i nepokretnog dela spojen je preko kratke cevi. Pokretni deo je oslowen u ku}i{tu na glavni aksijalni leàj koji nosi celokupno optere}ewe pribora i omogu}ava rotaciju. Ispirnu glavu karakteri{e nosivost i to: stati~ka koju glava sme nositi bez rotacije, dinami~ka koju glava sme nositi kada rotira sa 100 min-1.
16.3.3 Sistem za pogon i transmisiju

Ovaj sistem ~ine motor, prenosnici od motora do radne ma{ine i mehanizam za upravqawe. Oni obezbe|uju rad dizalice, okretawe
202
Izrada dubokih bu{otina rotacionog stola, cirkulaciju isplake, pokretawe vibracionog sita i me{awe isplake. Na postrojewima za bu{ewe se koriste motori sa unutra{wim sagorevawem i elektromotori (jednosmerne i naizmeni~ne struje). Prenosnici koji transformi{u obrtni moment i ugaonu brzinu su kai{nici, lan~anici, zup~anici i vratila.
16.3.4 Sistem za cirkulaciju ispirnog fluida

Sistem za cirkulaciju, pripremu i obradu treba da obezbedi takav kvalitet ispirnog fluida koji }e omogu}iti nesmetan rad postrojewa za bu{ewe. Ure|aje ovog sistema sa~iwavaju pumpe za ispirni fluid, potisni vodovi i postrojewe za pripremu i obradu ispirnog fluida.
Slika br. 16.8 Ure|aji za cirkulaciju i obradu isplake [16]
203
Izrada dubokih bu{otina Pumpe u sistemu treba da obezbede dovoqan pritisak fluida kako bi se savladali svi otpori koji se javqaju u bu{otini i povr{inskim vodovima uz odgovaraju}u koli~inu fluida - za izno{ewe nabu{enih ~estica sa dna bu{otine. Pumpe imaju promenqivi kapacitet i pritisak {to se reguli{e promenom broja hodova ili duìne hoda klipa. Potisni vodovi treba da izdrè velike pritiske jer sprovode ispirni fluidi od pumpe do ispirne glave. Postrojewe koje omogu}ava pripremu i obradu isplake sa~iwavaju rezervoari odgovaraju}e zapremine - zavisno od dubine bu{otine, ure|aji za pre~i{}avawe (vibraciona sita, hidrocikloni, degazatori) i pripremu isplake (levkovi, me{alice).
16.3.5 Kompozicija bu{a}ih sprava

Pod kompozicijom bu{a}ih sprava podrazumevaju se dleto, prelazni delovi, te{ke {ipke, stabilizatori i bu{a}e {ipke. Bu{a}i pribor je sastavqen tako da omogu}i slede}e funkcije: preno{ewe obrtnog momenta sa rotacionog stola na dleto; reagovawe na torziju izazvanu radom dubinskog motora; sprovo|ewe ispirnog fluida do dubinskog motora tj. dleta na dnu bu{otine; davawe optere}ewa na dleto; spu{tawe ili va|ewe dleta, dubinskog motora. izvo|ewe pomo}nih operacija kao pro{irivawe i ispirawe bu{otine, testirawe slojeva, spasavawe, provera dubina bu{otine i sl. Bu{a}i pribor povezuje dleto (dubinski motor i dleto) sa povr{inskom opremom (ispirnom glavom) i ~ine ga spojene zajedno, radna {ipka, bu{a}e {ipke i te{ke {ipke. Vrh bu{a}eg alata predstavqen radnom {ipkom je povezan sa ispirnom glavom preko adaptera (prelaznih komada). Radna {ipka je povezana sa prvom bu{a}om {ipkom preko doweg prelaza, za{titnog redukcionog ventila i spojnicom. Bu{a}e {ipke su spojene spojnicama. Te{ke {ipke se spajaju direktno. Gorwa te{ka {ipka se spaja sa bu{a}om {ipkom preko prelaza, dok je posledwa u nizu povezana prelazom (pri rotacionom bu{ewu) sa dletom, ili sa dubinskim motorom i dletom.
204
Radna {ipka
Prenosi obrtni moment sa rotacionog stola na bu{a}e {ipke i provodi isplaku od ispirne glave do bu{a}ih {ipki. Obrtawe se prenosi preko uloàka u rotacionom stolu. Oblik uloàka zavisi od {ipke koja moè biti ~etvorougaonog ili {estougaonog preseka.
Bu{a}e {ipke
Omogu}avaju rotaciju dleta i kretawe ispirnog fluida kroz svoju unutra{wost. One su optere}ene na istezawe tako da su izrada i kvalitet standardizovani. Izra|uju se u nekoliko gradacija kvaliteta ~elika, grupa duìna cevi i vrsta navoja na krajevima cevi. Radi lak{eg i brèg spajawa tj. odvajawa one se me|usobno spajaju specijalnim spojnicama.
Slika br. 16.9 Kompozicija bu{a}eg pribora 205
Te{ke {ipke
Omogu}avaju da optere}ewe na dleto bude koncentrisano u {to kra}em delu niza bu{a}eg alata, ugra|enog neposredno izned dleta. Spoqni pre~nik te{kih {ipki treba da je {to bliì pre~niku bu{otine, a unutra{wi pre~nik je redovno mawi od unutra{weg pre~nika bu{a}ih {ipki. Konstrukcija te{kih {ipki je sa okruglim presekom, kvadratnim presekom (za odràvawe vertikalnosti kanala bu{otine) i spiralne te{ke {ipke koje imaju malu dodirnu povr{inu sa zidovima bu{otine (za spre~avawe zaglave alata u bu{otini).
Dleta za bu{ewe
Tokom izrade kanala bu{otine dleto razara stenu na dnu. Usled dejstva osnog optere}ewa i obrtnog momenta, dleto radnim elementima reè, drobi i odlama stenu stvaraju}i kanal bu{otine. Od radnih elemenata i tvrdo}e stene zavisi da li }e do}i do rezawa, drobqewa ili odlamawa stene. Dleta se izra|uju u dimenzijama pre~nika od 74,6 mm do 914,4 mm za bu{ewe u formacijama razli~itih tvrdo}a, od mekih do ekstremno tvrdih i abrazivnih. Klasifikaciju tipova dleta, prema konstrukciji i tipu formacije za koju su predvi|ena, je izvr{ilo Me|unarodno udruèwe izvo|a~a bu{ewa (International Association of Drilling Contractors - IADC). Dleta se mogu podeliti u dve grupe: Dleta sa rotiraju}im konusima Prema konstrukciji rezne strukture razlikujemo dleta sa ~eli~nim zubima urezanim u telu konusa i dleta sa ulo{cima od tvrdog metala (volfram karbida) ugra|enim u telo konusa. Konusi rotiraju oko svoje ose nezavisno od rotacije dleta. Konstrukcije dleta sa tri konusa imaju najve}u primenu. Zavisno od fizi~komehani~kih osobina stena biraju se konstruktivne karakteristike dleta kao {to su oblik, korak, visina, me|usobni raspored zuba i pre~nik konusa. Za meke formacije koriste se dleta sa dugim zubima i velikim razmakom izme|u wih. Kra}i zubi i gu{}i raspored, odnosno ulo{ci od tvrdog metala, koriste se kod dleta za bu{ewe u ~vrstim stenama.
206
Slika br. 16.10 Konusna dleta sa zupcima i umecima od tvrde legure [29]
Dleta sa fiksnim - nepokretnim reznim elementi To su dleta sa prirodnim dijamantima, polikristalnim dijamantima (PDC), termostabilnim polikristalnim dijamantima (TSP) i kombinacijom prirodnih dijamanata i TSP dijamanata. Uglavnom se koriste za bu{ewe u ~vrstim i abrazivnim stenama odnosno pri izradi veoma dubokih bu{otine. Nepostojawe pokretnih delova omogu}ava veliki broj obrtaja i primenu sa dubinskim motorima uz dug vek trajawa. Konstrukcije dijamantskih dleta su razli~ite sa aspekta tvrdo}e i oblika matrice, rasporeda, veli~ine i broja ugra|enih dijamanata za bu{ewe u razli~itim formacijama. Na efikasnost delovawa dleta sa polikristalnim dijamantima uti~e i veli~ina izloènosti odnosno uglovi pod kojima rezni elementi deluju na formaciju.
207
Slika br. 16.11 Dleta sa dijamantima i PDC reznim elementima [24]
16.3.6 Sistem za kontrolu bu{ewa

Ure|aji i instrumenti za kontrolu bu{ewa treba da obezbede merewe: optere}ewa na dleto, broja obrtaja, torzionog naprezawa, broja hodova i kapaciteta odnosno pritiska pumpe za ispirawe, napretka bu{ewa, koli~ine isplake u rezervoarima, merewe otklona bu{otine i dr.
Oprema za kontrolu dotoka i spre~avawe erupcija

Ure|aji spre~avaju nekontrolisano izlivawe slojnih fluida iz kanala bu{otine i omogu}avaju: otkrivawe dotoka, zatvarawe u{}a bu{otine, cirkulaciju pod pritiskom radi izbacivawa fluida, oteàvawe isplake i manevar sa alatom pod pritiskom.
208
Izrada dubokih bu{otina a) Oprema za otkrivawe dotoka Ovu opremu predstavqaju: indikatori nivoa u ispla~nim bazenima, mera~i protoka isplake u povratnom vodu, mera~i na rezervoaru za dopuwavawe, detektor gasa, hromatograf (odre|uje komponentalni sastav gasa u isplaci), mera~i temperature isplake u cirkulaciji (pri ulazu i izlazu iz bu{otine), aparati za analizu isplake (specifi~ni otpor, salinitet, promena koli~ine katjona). b) Oprema za kontrolu dotoka Preventerski sklop Radni pritisak preventerskog sklopa mora biti ve}i ili jednak radnom pritisku ~itavog sistema, koji se izra~unava za svaki interval u bu{otini. Razme{taj raznih sastavnih delova preventerskog sklopa mora biti takav da se mogu obaviti ove operacije: zatvarawe bu{otine (sa bu{a}im nizom i bez wega) i kontrola dotoka. Preventerski sklop moè biti razli~itog sastava da udovoqi gorwim uslovima, ali se preporu~uje ovaj sastav gledaju}i odozgo prema dole: anularni preventer (sa gumenim prstenom), ~equsni preventer (~equsti punog profila), ~equsni preventer (~equsti za bu{a}e {ipke). Pri nekim posebnim uslovima preporu~uje se upotreba ~equsti za se~ewe bu{a}ih {ipki, umesto ~equsti punog profila.
Slika br. 16.12 Sistem za kontrolu dotoka [28] 209
Izrada dubokih bu{otina Oprema za zatvarawe preventerskog sklopa Za rukovawe preventerskim sklopom obezbe|uju se dva mesta: jedno u blizini rukovaoca i drugo izvedeno izvan zone opasnosti, odnosno obeleènog prostora. Akumulatori hidrauli~ne energije se postavqaju izvan zone opasnosti, i oni moraju biti takvih tehni~kih mogu}nosti da zatvore preventerski sklop brzinom kojom se èli (za svaki preventer mawe od 60 s). Oprema za zatvarawe u koloni bu{a}eg alata To su: zasun na radnoj {ipki (izme|u spojnice radne {ipke i ispla~ne glave), sigurnosni protivpovratni ventil (sa navojem za navrtawe na bu{a}e {ipke ili te{ke {ipke) i protivpovratni ventil iznad dleta. Cevni razvodnik za gu{ewe bu{otine To je sistem ventila, vodova i mlaznica sa funkcijom da kontroli{e tok isplake i dotoka iz me|uprostora tokom postupka gu{ewa bu{otine.
16.4 Oblagawe bu{otine za{titnim cevima

Svrha ugradwe za{titnih cevi (oblagawa zidova bu{otine) je: spre~avawe problema koji se javqaju tokom bu{ewa kao {to su zaru{avawe zidova bu{otine, prihvat (zaglava) alata u bu{otini i erupcija iz bu{otine; odvajawe razli~itih poroznih slojeva sa slojnim fluidima tj. onemogu}avawe komunikacije izme|u wih; da omogu}i protok ugqovodonika od proizvodnog sloja do u{}a bu{otine bez gubitaka. Zidovi kanala bu{otine se oblaù cevima koje su odre|ene duìne, pre~nika, debqine zidova i kvaliteta ~elika u zavisnosti od faktora koji deluju na wih. A to su kombinovana delovawa spoqnog i unutra{weg pritiska, optere}ewa na istezawe i sabijawe i agresivnih slojnih fluida. U bu{otinu se spu{ta kolona za{titnih cevi koja ima mawi pre~nik od pre~nika bu{otine odnosno prethodno ugra|ene kolone za{titnih cevi. Pre~nik kojim se zapo~iwe bu{ewe, odnosno prve ugra|ene kolone, treba da je toliki da omogu}i nastavak bu{ewa i
210
Izrada dubokih bu{otina ugradwu posledwe projektovane kolone za{titnih cevi (slika br. 16.13). Tako da se prema nameni i dubini ugradwe mogu razlikovati 5 vrsta razli~itih kolona za{titnih cevi koje se koriste tokom bu{ewa: po~etna; uvodna; tehni~ka; eksploataciona; izgubqena (lajner). Po~etna kolona za{titnih cevi je prva po redu koja se spu{ta u bu{otinu do dubine nekoliko desetina metara (zavisno od terena) sa ciqem da prekrije rastresite, nevezane povr{inske slojeve sklone zaru{avawu. Ona ima i funkciju da usmeri fluid za ispirawe i na deo iznad povr{ine ugra|uje se izlivna cev za izlazak fluida. Prostor izme|u za{titnih cevi i zida bu{otine se ispuwava cementnom me{avinom do vrha. Pre~nik ove kolone cevi zavisi od dubine bu{otine tj. broja kolona. Uvodna kolona se ugra|uje do dubine od nekoliko stotina metara sa ciqem da spre~i zaru{avawe i prodor arteskih voda. Ona se tako|e cementira celom duìnom od dna do vrha. Na wu se ugra|uje sigurnosni ure|aj preventer. Tehni~ka kolona omogu}ava nastavak bu{ewa tako {to obezbe|uje bu{otinu u slojevima sklonim zaru{avawu, bubrewu, sa kavernama ili sa velikim pritiscima. Dubina ugradwe zavisi od terena tj. uslova a cementira se od dna do vrha. Na ovu kolonu se postavqa preventer. U zavisnosti od konstrukcije bu{otine mogu biti predvi|ene i dve tehni~ke kolone. Eksploataciona kolona se ugra|uje sa ciqem da omogu}i direktnu vezu leì{ta sa povr{inom uz potrebnu hermeti~nost. Dubina zavisi od zalegawa eksploatacionog sloja tj. ugra|uje se 50 m ispod podine a pre~nik zavisi od proizvodne opreme koja se koristi. Ova kolona se uobi~ajeno cementira tako da zahvati 200 m preklopa sa prethodno ugra|enom kolonom za{titnih cevi. Izgubqena kolona (lajner) se ugra|uje tako da prekriva samo deo kanala bu{otine da bi se izolovali slojevi sa visokim pritiscima ili pojavama gubitka cirkulacije uz smawewe tro{kova u{tedom u koli~ini za{titnih cevi. Vrh lajner kolone za{titnih cevi sa ure|ajem za ve{awe se postavqa bar 100 m iznad pete prethodno ugra|ene kolone. Cementacija se obavezno vr{i ~itavom duìnom do vrha lajner kolone.
211
Slika br. 16.13 Kolone za{titnih cevi u bu{otini
16.5 Cementacija za{titnih cevi

Cementacija niza za{titnih cevi u kanalu bu{otine se izvodi radi: u~vr{}ewa za{titnih cevi u bu{otini; spre~avawa proticawa slojnih fluida u prostoru iza za{titnih cevi (naro~ito izolacija proizvodnih formacija); onemogu}avawa dejstva korozivnih slojnih fluida na cevi.
212
Izrada dubokih bu{otina Cementna me{avina koja se koristi prilikom ove operacije se dobija od portland-cementa i mora da ispuni odre|ene uslove koji zavise od dubine, pritisaka i temperature koji vladaju u kanalu bu{otine. Prema tim uslovima postoji klasifikacija cementa za uslove u kojima mogu biti upotrebqeni. Pored toga zavisno od uslova u bu{otini i svrhe koja se èli postoje i dodaci cementu koji mogu podeliti na: ubrziva~e zgu{}ivawa i vezivawa, usporiva~e zgu{}ivawa i vezivawa, dodatke za smawewe teìne, dodatke za pove}awe teìne i dodatke pri gubitku cirkulacije. Postupak cementacije niza za{titnih cevi se obavqa uz pomo} cementacionih agragata (posebnih vozila sa opremom za izradu i potiskivawe cementne me{avine u bu{otinu). Na vrhu niza za{titnih cevi je glava za cementaciju koja sluì kao drà~ ~epova i na koju se prikqu~uju potisni vodovi pumpi agregata i pumpi bu{a}e garniture. Niz za{titnih cevi je opremqen cementacionom petom koja se postavqa na prvu cev i koja treba da olak{a ugradwu. Izme|u prve i druge cevi se ugra|uje zaustavna plo~a sa funkcijom da zaustavi dowi i gorwi ~ep pri cementaciji. U niz se postavqaju i centralizeri sa funkcijom da drè za{titne cevi odmaknute od zida bu{otine radi ravnomernog ispuwavawa prstenastog prostora cementnom me{avinom. Pre po~etka utiskivawa cementne me{avine osloba|a se dowi ~ep tako da ga me{avina potiskuje ispred sve do nailaska na zaustavnu plo~u. Tada usled pove}awa pritiska dolazi do probijawa dijafragme doweg ~epa i cementna me{avina prolazi kroz udarnu plo~u i petu u prstenasti prostor izme|u kolone za{titnih cevi i zida bu{otine. Nakon utiskivawa celokupne me{avine osloba|a se gorwi ~ep koji potiskivan isplakom ~isti unutra{we zidove kolone za{titnih cevi sve do zaustavqawa na dowem ~epu (slika br. 16.14). Kada je nemogu}e izvesti cementaciju zbog velike duìne za{titnih cevi ili formacija u kojima bi do{lo do gubitka me{avine, koristi se tzv. vi{estepena cementacija. Pri tome se prvo cementira jedna sekcija, a zatim se iznad tog intervala cementira druga sekcija. Ovo se postiè pomo}u posebnih ventila koji se postavqaju na odre|enim mestima u nizu za{titnih cevi pri ugradwi.
213
Slika br. 16.14 Proces cementacije za{titnih cevi [11]
214
17. Mere sigurnosti i za{tite
Na osnovu Zakona o za{titi na radu, Zakona o rudarstvu, Pravilnika o tehni~kim normativima pri istraìvawu i eksploataciji nafte, zemnih gasova i slojnih voda, izvo|a~i radova primenom savremenih tehni~kih, zdravstvenih i drugih mera sigurnosti i za{tite na radu i kori{}ewem sredstava za{tite treba da spre~e i otklone uzroke povreda i zdravstvenih o{te}ewa lica na radu, stvore radnicima {to bezbednije uslove rada i spre~e nepovoqne uticaje na ~ovekovu ìvotnu okolinu.
17.1 Mere sigurnosti i tehni~ke za{tite pri radu

Mere sigurnosti pri odre|ivawu rudarskih objekata i sredstava rada lokacija bu{otina,
Lokacija bu{otina na terenu odre|uje se u skladu sa vaè}im propisima, tako da udaqenost ose bu{otine od za{titnog pojasa plovnog kanala, èleznice, dalekovoda op{te namene te javnih objekata i stambenih zgrada mora iznositi najmawe onoliko koliko iznosi visina torwa uve}ana za 10%. Od ivice pojasa autoputa i puteva prvog i drugog reda udaqenost ose bu{otine mora iznositi najmawe 30 m, a od drugih javnih saobra}ajnica i puteva najmawe 15 m.
Mere sigurnosti pri izradi bu{otina

Toraw i radna platforma moraju biti izra|eni tako da mogu izdràti maksimalno dozvoqeno optere}ewe u toku rada. Ako je radna platforma 1 m iznad tla, ona mora biti ogra|ena za{titnom ogradom visine najmawe 1 m koja pri dnu ima ivi~wak visok 0,15 m. Prilaz radnoj platformi mora biti obezbe|en sa najmawe dva stepeni{ta opremqena rukohvatima, koja se ne smeju nalaziti sa iste strane torwa.
Mere sigurnosti i za{tite Postrojewa za bu{ewe moraju biti snabdevena pokaziva~em i registratorom optere}ewa na kuku i pritisaka na ispla~nom sistemu. Ure|aj za izduvne gasove motora sa unutra{wim sagorevawem koji se koriste pri bu{ewu ne sme imati radnu temperaturu preko 350 C. Tehni~ka dokumentacija o izradi bu{otina daje uvid u tehni~ka re{ewa o primeni tehni~kih i za{titnih normativa i izra|ena je na osnovu geolo{kih istraìvawa, geofizi~kih merewa i wihovih interpretacija. Nakon izrade bu{otine sastavqa se zavr{ni dokument sa podacima o izvr{enim radovima, pojavama tokom bu{ewa, tehni~kim podacima o kanalu bu{otine, opremi bu{otine i fluida ostavqenog u woj. Pri bu{ewu se mora primewivati takav reìm bu{ewa koji obezbe|uje najmawe odstupawe od projektovanog profila i nagiba bu{otine. Nakon ugra|ivawa za{titnih kolona pri ispitivawu nepropusnosti ispitni pritisak ne sme prelaziti granicu unutra{weg pritiska kolone za{titnih cevi koja se ispituje a smawewe pritiska na manometru ne sme biti ve}e od 10% ispitnog pritiska. Posle postavqawa preventera i drugih ure|aja na u{}e bu{otine, vr{i se ispitivawe nepropusnosti sa pritiskom koji se o~ekuje i pri tome smawewe pritiska ne sme biti ve}e od 10%. Isplaka mora u pogledu kvaliteta odgovarati sastavu i osobinama stena kroz koje se bu{i, kao i mogu}im pritiscima i temperaturama. Koli~ina i kvalitet isplake moraju se redovno kontrolisati a u slu~aju gubitka isplake moraju se utvrditi mesta, uzroci tog gubqewa kao i preduzeti mere da se ono spre~i. Za{tita od erupcije Osnovne mere za{tite od erupcije u procesu izrade bu{otine su: odre|ena vrsta, kvalitet i koli~ina radnog fluida, kao i odre|eni reìm rada pri izvo|ewu operacija na bu{otini. U spoqnom ispla~nom sistemu mora biti radnog fluida u koli~ini jedne zapremine postignute dubine bu{otine. U naseqenim mestima pored ove koli~ine radnog fluida mora biti jo{ i materijala za izradu radnog fluida u koli~ini dve zapremine projektovane dubine bu{otine, a za bu{otine van naseqenog mesta materijala u koli~ini jedne zapremine projektovane dubine.
216
Mere sigurnosti i za{tite Radi za{tite od nekontrolisane erupcije na nepoznatim terenima i za{ti}enim podru~jima postavqaju se dva preventera na uvodni odnosno posledwi deo kolone za{titnih cevi a na poznatim terenima najmawe jedan. Pre postavqawa na u{}e bu{otine, kao i u toku rada proverava se ispravnost preventera.
Mere sigurnosti pri radovima u naseqenim mestima

Ove mere se primewuju pri radovima u naseqenim mestima i na udaqenosti od 200 m od naseqenog mesta. U slu~aju da nema ugqendioksida i sumporvodonika ovo rastojawe se smawuje na 90 m. Za{titno podru~je oko bu{otine u naseqenom mestu, utvr|uje se u svakom konkretnom slu~aju. Pre po~etka bu{ewa mora se obezbediti slobodan prolaz za vozila i postrojewa do mesta lokacije bu{otine a bu{a}e postrojewe mora biti povezano telefonskom ili radio vezom sa upravom a sa najbliòm vatrogasnom jedinicom i stanicom hitne pomo}i direktno ili preko uprave. Cementacija prve kolone na koju }e se montirati preventeri vr{i se ~itavom duìnom od pete do vrha. Preventeri koji se montiraju trebaju biti ispitani za odre|eni radni pritisak. Na preventere se moraju montirati dodatni prikqu~ci za kontrolisano prigu{ivawe eventualne erupcije. Bu{a}e postrojewe mora biti snabdeveno ispravnim protivpovratnim ventilom za bu{a}e {ipke, koji treba da se nalazi na podi{tu torwa. Pri osvajawu i remontu u podru~ju naseqenog mesta u ciqu postizawa ve}e sigurnosti moraju biti montirana dva preventera ~iji su radni pritisci ve}i od pritisaka na ustima bu{otine. Jedan od wih treba biti takve konstrukcije da omogu}i zatvarawe prostora izme|u kolone na koju je postavqen preventer i alatki u bu{otini, kao i da omogu}i manevar alatki u bu{otini.
Mere sigurnosti pri radu sa opasnim materijama

Rad sa opasnim materijama se moè poveriti samo radnicima koji su osposobqeni da ovaj rad obavqaju na siguran na~in a pri tome moraju da budu snabdeveni odgovaraju}im li~nim za{titnim sredstvima. U pripravnosti na prikladnom mestu se moraju dràti sredstva za neutralizaciju opasne materije i pruàwe prve pomo}i. 217
Mere sigurnosti i za{tite
Za{tita od {tetnih gasova

Na terenima na kojima se o~ekuje pojava otrovnih i zagu{qivih gasova, u svakoj smeni moraju radnicima stajati na raspolagawu najmawe 4 aparata za za{titu organa za disawe i instrumenti za indicirawe gasova, a najmawe pet radnika mora biti obu~eno i uve`bano za upotrebu ovih sredstava. U blizini rudarskih radova na neugroènom mestu mora se formirati stanica za za{titu od gasova u kojoj se nalaze: sredstva za za{titu organa za disawe, instrumenti za indicirawe odre|enog gasa, potrebni delovi za ova sredstva i instrumente, oprema i sredstva za pruàwe prve pomo}i.
Za{tita od poàra i eksplozije

Za prostore ugroène od poàra ili eksplozije odre|uje se zona opasnosti, sprovode preventivne mere i vr{i ozna~avawe na trajan i vidqiv na~in. U toku bu{ewa i osvajawa i ispitivawa bu{otine, oko u{}a bu{otine zona opasnosti od poàra mora da iznosi najmawe 30 m. Pri kasnijim rudarskim radovima (remont i sl), oko u{}a bu{otine zona opasnosti od poàra mora da iznosi, i to za otvoren sistem najmawe 30 m, a za zatvoren sistem najmawe 7,5 m. Izvr{ena je kategorizacija zona opasnosti (slika br. 17.1): Zona 0 - Prostor gde su zapaqive ili eksplozivne supstance gasova, pare ili te~nosti prisutne u koncentraciji izme|u dowe i gorwe granice eksplozivnosti. Zona 1 - Prostor u kome se eksplozivne ili zapaqive supstance koriste ili su uskladi{tene a koncentracija moè biti uzrok opasnosti za vreme normalnog rukovawa. Zona 2 - Prostor u kome su eksplozivne ili zapaqive supstance, ali pod takvom kontrolom da samo u nenormalnim okolnostima predstavqaju uzrok opasnosti.
U zonama opasnosti od eksplozije, smeju se ugra|ivati samo elektri~ni ure|aji i oprema koji su prilago|eni za rad u takvim uslovima.
218
Slika br. 17.1 Zone opasnosti oko postrojewa za bu{ewe 219
Ostale mere sigurnosti

Pri vr{ewu radova gde se ne mogu ukloniti ili smawiti opasnosti, radnicima se moraju dati na upotrebu odgovaraju}a li~na za{titna sredstva. Ako javna sigurnost zahteva, objekti, postrojewa ili ure|aji se moraju ograditi a pristup svima osim zaposlenima se zabrawuje. Krug i putevi oko bu{a}eg postrojewa moraju biti prohodni i bez prepreka a no}u na propisan na~in osvetqeni.
17.2 Za{tita ~ovekove okoline

Svakoj eksploataciji mineralnih sirovina prethodi faza istraìvawa, koja sa sobom moè da nosi negativne uticaje na ìvotnu okolinu kao i sam proces eksploatacije. Istraìvawe mineralnih sirovina, ne moè se izvoditi bez primene dubinskog bu{ewa pri ~emu dolazi do maweg ili ve}eg zaga|ewa terena, tj. degradacije prirodne okoline. U tom smislu istra`no bu{ewe zahteva odgovaraju}u pa`wu po pitawu za{tite prirodne i ìvotne okoline. Pod zaga|ivawem vazduha, vode i zemqi{ta podrazumeva se dospevawe u wih materija u koli~inama koje mogu {tetno delovati na zdravqe stanovni{tva, ìvotnu okolinu i materijalna dobra. Konkretna sredina je zaga|ena ako {tetne materije prevazilaze dozvoqenu koncentraciju. Veliki broj nepovoqnih faktora za o~uvawe ìvotne okoline prisutan je kod istra`nog bu{ewa, tako da se mogu identifikovati: {tetni uticaji na vazduh od pra{ine i gasova; {tetni uticaji na vodu, tj. zamu}ivawe vodotokova, zaga|ewe podzemnih voda, otpadne vode, otpaci ~vrstih materijala, uqa i maziva; degradacija zemqi{ta; problem deponovawa otpadne isplake; pojava buke i vibracija od primene mehanizacije. Istra`no bu{ewe, tj. posledice, po prirodu su takve da u ciqu za{tite ìvotne okoline zahtevaju isti tretman kao i radovi na eksploataciji mineralnih sirovina. Za{tita okoline od {tetnih uticaja svodi se na za{titu vode, vazduha, zemqi{ta, zatim za{titu 220
Mere sigurnosti i za{tite od buke i vibracija. U skladu sa tim postoje odre|eni zakonski okviri tj. normativi do koje granice je mogu}e ugroàvati prirodnu okolinu i na~ini wene za{tite. Po zavr{etku bu{ewa potrebno je izvr{iti rekultivaciju degradiranih povr{ina, tj. vratiti je prvobitnoj nameni. Bu{otina koja se napu{ta mora biti likvidirana prema programu a dokument o likvidaciji se ~uva u dosijeu bu{otine.
Uticaj prilaznih puteva na ìvotnu okolinu

Glavni {tetni produkti procesa transporta su stvarawe, rasprostirawe i na ve}oj udaqenosti: izduvnih gasova, pra{ine i buke. Motori s unutra{wim sagorevawem proizvode najvi{e {tetnih izduvnih gasova (azotnih oksida i ugqovodonika) i buke a kamioni, pri kretawu stvaraju i podiù najve}e koli~ine pra{ine. Pristupni putevi do lokacija za istra`no bu{ewe, rade se od najblièg postoje}eg puta a mogu imati i veliku duìnu. Zbog toga {to se dovoèwe garnitura za bu{ewe vr{i te{kim transportnim sredstvima a za plitka bu{ewa i lak{im vozilima. Bu{ewa traju razli~iti vremenski period, onda se lokacija napu{ta, a pristupni putevi, ukoliko nisu potrebni za ne{to drugo, vra}aju u prvobitno stawe.
Zaga|ewe tla u procesu priprema za bu{ewe

Izmena karakteristika i zaga|ewe tla u fazi pripreme bu{ewa izazivaju radovi pri ure|ewu radili{ta, deponija i objekata. Zemqani radovi se izvode sa svrhom ure|ewa radili{ta, temeqa postrojewa za bu{ewe i pomo}ne objekte, rezervoara i bazena za nabu{ene krhotine, otpad itd. Na ove radove, odnosno wihov opseg, uti~e veli~ina radili{ta, reqef, sastav terena, prisustvo voda, rastiwe itd. Primeweno postrojewe, tehnologija bu{ewa i dubina bu{otine uti~u na veli~inu radili{ta.
Razlivawe i rasipawe aditiva, goriva i maziva

Razlivawe i rasipawe aditiva, goriva i maziva na radili{tu, koli~inom i sastavom, moè veoma zagaditi tlo. Materijali koji se koriste prilikom izrade isplake a naro~ito goriva i maziva ne podleù prirodnoj razgradwi i prelasku u nezaga|uju}a jediwewa. 221
Mere sigurnosti i za{tite Zato je potrebno wihovo eliminisawe razli~itim procesima (fizi~kim, hemijskim ili termi~kim). Zajedno sa wima treba ukloniti i sloj zemqe u koji je prodro zaga|iva~.
Izlivawe ili erupcija ugqovodonika

Tokom bu{ewa moè do}i do izlivawa ili erupcije ugqovodonika iz bu{otine, {to moè ugroziti ne samo radili{te ve} i {iru oblast. Ugqovodonici oslobo|eni na ovaj na~in se uklawaju: mehani~kim sakupqawem i prebacivawem na druge lokacije; fizi~ko-hemijskim metodama solidifikacije zbog lak{eg sakupqawa i eliminisawa; hemijskom degradacijom i neutralizacijom; spaqivawem; procesom biodegradacije.
Otpadna isplaka u procesu izrade bu{otina

Pri istraìvawu dubinskim bu{ewem javqa se problem deponovawa otpadne isplake (stenski materijal i isplaka). Nabu{ene krhotine stvorene tokom formirawa bu{otine su razli~itog mineralo{kog sastava i dimenzija. Koli~ina, vrsta, sastav otpadne isplake kao i neodgovaraju}i na~in odlagawa u jame u okviru radili{ta moè izazvati zaga|ewe okolnog zemqi{ta, dubqih zona tla i podzemnih voda. Redukovawe koli~ine otpadne isplake Izbor fluida za bu{ewe koji nezaga|uje okolinu a poseduje specifi~ne tehni~ke karakteristike kao i prihvatqivu cenu je prvi korak u redukovawu koli~ine otpada prilikom izrade bu{otina, ali nije uvek jednostavan. Smawewe koli~ine otpadnog materijala se moè posti}i: selekcijom odgovaraju}ih aditiva; minimizirawem izno{ewa nabu{enog stenskog materijala; poboq{awem kontrole ~vrste faze; izradom bu{otina malog pre~nika.
222
Mere sigurnosti i za{tite Metode odlagawa bu{a}eg otpada Postoji nekoliko metoda odlagawa otpada ~ija se selekcija vr{i po razmatrawu wegovih karakteristika, zakonskih propisa i regulativa, dostupnosti, tro{kova odlagawa i u zavisnosti gde se realizuje bu{ewe. Na mnogim lokacijama pri bu{ewu sa netoksi~nim, bu{a}im fluidom na bazi vode koristi se konvencionalni metod (uklawawe vi{ka vode isparavawem) odlagawa otpadnih materijala u jame locirane uz bu{otinu. Mogu se organizovati i centralne deponije, koje su ure|ene tako da ne uti~u negativno na okolni teren, do kojih se transportuje i odlaè otpadni materijal sa bu{otina. Zavisno od regulativa, vr{i se fizi~ko-mehani~ko odvajawe te~ne i ~vrste a zatim posebno tretirawe obe faze. Te~na faza se nakon vi{estepene obrade i filtrirawa ispu{ta u vodotokove ili utiskuje u slojeve kroz koji bu{otina prolazi a ~vrsti nabu{eni materijal se izdvaja iz suspenzije i pro~i{}en u suvom stawu ili obliku guste suspenzije odlaè na posebnim lokacijama a teren se dovodi u stawe kao {to je bio pre pripreme za izradu bu{otine. Druge metode odlagawa otpada odnose se na: promenu osobina otpada procesima hemijske neutralizacije ili solidifikacije, bakterijsku razgradwu, spaqivawe i ekstrakciju rastvara~ima. Sve ove metode imaju ograni~enu primenu i mogu posti}i prihvatqive rezultate u zavisnosti od vrste otpada.
223
Literatura
1. Aleksi} B.: Predavawa iz predmeta Istra`no bu{ewe, RGF, Beograd. 2. Brni} Z.: Priru~nik o isplaci, INA-Naftaplin, Zagreb, 1989. 3. Vozdvihensky B. i dr.: Exploratory Drilling, Mir Publishers, Moscow, 1982. 4. Goodman E. R.: Methods of Geological Engineering, West Publishing Co., St. Paul, 1976. 5. Dragi{i} V.: Op{ta hidrogeologija, RGF, Beograd, 1997. 6. Zekovi} M. i dr.: Tehnologija materijala u rudarstvu, RGF, Beograd, 1994. 7. Milanovi} P. i Torbica S.: Klasifikacija stenskog masiva i wihova primena, RGF, Beograd, 1997. 8. Nedeqkovi} V. i Mandi} M.: Bu{ewe naftnih i gasnih bu{otina, Naftagas, Novi Sad, 1963. 9. Pajki} S.: Priru~nik za obuku geobu{a~a dubinskog bu{ewa, RTB Bor, Bor, 1984. 10. Rowley D.S. i dr.: Oriented Cores, Christensen Diamond Products, Salt Lake City, 1981. 11. Smith D.K.: Cementing, SPE, Dallas, 1976. 12. Spasi} N.: Istraìvawe leì{ta mineralnih sirovina, RMF, Titova Mitrovica, 1986. 13. Spasojevi} M.: Istra`no bu{ewe, Beograd, 1974. 14. Torbica S. i Petrovi} N.: Metode i tehnologija eksploatacije neslojevitih leì{ta, RGF, Beograd, 1997.
Literatura 15. Hamrin H.: Guide to Underground Mining Methods and Applications, Atlas Copco, Stockholm, 1980. 16. Hrkovi} K.: Istra`no bu{ewe - ciqevi, tehnika i tehnolo{ki procesi, RGF, Beograd, 1992. 17. Hrkovi} K. i Lazi} M.: Usmereno bu{ewe pri istraìvawu leì{ta ~vrstih mineralnih sirovina i podzemnih voda, RGF, Beograd, 1996. 18. Cambefort H.: Forages et Sondages, Editions Eyrolles, Paris, 1955. 19. Chugh C.P.: Diamond Drilling, Oxford & IBH Publishing Co., New Delhi, 1979. 20. Cumming D. J.: Diamond Drill Handbook, J.K. Smit & Sons, Toronto, 1956. 21. [indija I. i dr.: Priru~nik za duboko bu{ewe (I dio), INANaftaplin, Zagreb, 1972. 22. Whittaker A.: Theory and Application of Drilling Fluid Hydraulics, IHRDC, Boston, 1985. Prospekti proizvo|a~a opreme i pribora za bu{ewe 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. Baroid Boart Longyear Brandt Drill Systems Eastman Whipstock Koomey Smith Tool Foraky Hycalog Craelius Atlas Copco
226
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 550.822.7 TORBICA, Slavko M. Istra`no bu{ewe / Slavko M. Torbica, Branko A. Lekovi}. - Beograd : Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta, 2001 (Beograd : Gorapres). - 226 str. : ilustr. ; 24 cm Tira` 300. - Bibliografija: str. 225-226. ISBN 86-7352-064-9 1. Lekovi}, Branko A. 622.143:622.24 a) Istra`no bu{ewe b) Istra`ne bu{otine ID=91145740

Istrazno Busenje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istrazno Busenje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu

Slavko M. Torbica Branko A. Lekovi}

Izdava~: Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu Beograd, \u{ina 7

Tehni~ka priprema: Branko Lekovi}

Tira`: 300 primeraka

U Beogradu, aprila 2001. godine Autori

6. Ure|aji i oprema za manevrisawe priborom za bu{ewe................ 121

1.1 Bu{otina i weni elementi

Slika br. 1.1 Elementi bu{otine

1.3 Istra`ivawe le`i{ta bu{ewem

Slika br. 1.2 Prikaz istra`nog bu{ewa iz jame i sa povr{ine [15] 7

Slika br. 1.3 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe na povr{ini [24] 9

Slika br. 1.4 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe u jami [24]

1.4 Podaci o le`i{tu do kojih se mo`e do}i istra`nim bu{ewem

1.5 Istorijski razvoj tehnike bu{ewa

2. Fizi~ko-mehani~ke, tehni~ke i strukturne osobine stena

Gustina i zapreminska masa

Fizi~ko-mehani~ke osobine stena

(MPa) 39410 28098 33858 37900 19600

(-) 0,21 0,22 0,23 0,22 -

(MPa) 30000 44000 56000 17000

Fizi~ko-mehani~ke osobine stena

Slika br. 2.2 Upore|ewe klasifikacija ~vrsto}e monolita [7]

Fizi~ko-mehani~ke osobine stena

Paraju se no`em Paraju staklo

Fizi~ko-mehani~ke osobine stena

gde je: k - koeficijent poroznosti n - poroznost

Fizi~ko-mehani~ke osobine stena Tabela br. 2.11 Klasifikacija stena po bu{ivosti

Fizi~ko-mehani~ke osobine stena

Klasifikovawe stena prema tehnologiji bu{ewa

nevezane i meke sredwe tvrde tvrde i ekstremno tvrde

3. Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Slika br. 3.2 [ematski prikaz postrojewa za bu{ewe sa povr{ine [32]

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

3.1 Teorija razarawa stene rotacionim bu{ewem

Fax > f ind S b

Fax b f ind tan

Slika br. 3.5 Izgled dijamantskih kruna i spojnica [32]

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Slika br. 3.7 Stepenasto dno bu{otine [3]

3.2 Dijamantske krune

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Slika br. 3.10 Tipi~ne {eme rasporeda dijamantskih zrna [3] 40

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Slika br. 3.12 Dijamanti za izradu bu{a}ih kruna [24] 44

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

3.2.2 Konstruktivni oblici dijamantskih kruna

Slika br. 3.13 Izgled krune sa se~ivima od volfram karbida [32]

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Slika br. 3.15 Izgled krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima [32]

dvostepen profil sa kanalima za isplaku kroz telo krune

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

ZAOBQEN PROFIL Standardizovan u DCDMA. Odlikuje se ~vrstim postavqewem u rez.

DELIMI^NO ZAOBQEN PROFIL Obezbe|uje veoma dobro o~uvawe pre~nika bu{ewa.

Slika br. 3.17 Profili kruna Boart Longyear

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

3.3 Krune sa se~ivom od volfram karbida

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

3.4 Krune sa se~ivom od polikristala

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem

Slika br. 3.22 Prikaz PDC se~iva u radu [31]

Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem